OBLICI MODERNE PROZE Literatura koja se tie problema moderne proze : Crte moderne proze iezavanje autora, depersonalizacija (Floberov doprinos, Pisma, Henri Dejms), dramatizovanje svih crta narativnog prosedea (neposredno prikazivanje i pokazivanje), suprotstavljanje proze i drame, Nemci : roman mora da bude identian s dramom - bez svesti o anrovskoj diferencijaciji, defabulizovanje, naglaavanje siejnog sklopa umesto fabule, atak na lik, karakter - nasuprot 19-ovekovne predstave o psiholokoj pozadini likova, kliea - shvatanje oveka kao sklopa raznih mogunosti (npr.Blum misli misli Stivena Dedalusa). Problem take gledita : Flober Dejms (iskljuio Tolstoja, osporio mu umetniku vrednost) Labok (normativnost). Forster : ''Aspects of the novel'', problem lika. But : ''Retorika proze'' reenje pitanja s tradicionalnog stanovita, prisustvo retorike dimenzije u romanu, problem itaoca. tancl most izmeu tradicionalnih i naratolokih izuavanja. Rimon Kenan : Umetnika proza i savremene poetike. Moderne teorije romana raanje moderne knjievnosti zbornici o modernom romanu : Roman (Nolit) - V.Vulf, Fokner. Nortrop Fraj : ''Anatomija kritike'' (ipak je imao favorite - Dojs, podsticajna tumaenja Uliksa), Umberto Eko : ''Otvoreno delo'' (opet Dojs, velika pomo u tumaenju modernog romana). Naratololgija - enet : ''Figure II ''(proza kao oslonac teoriji), Todorov : ''Poetika'', Bart : ''Uvod u strukturalnu analizu pria'', Smrt autora (misli se na autora u prozi), Solar : ''Ideja i pria'', Bahtin. Poslednja 2 autora ne zaobilaze konstataciju o tekoama i razliitosti pristupa. Romanom se bave predstavnici razliitih struka antropolozi, psiholozi, semiotiari, informatiari, sociolozi - to uslovljava kontaminaciju terminima (enet). U svetu romana ne postoje egzemplarna dela, ne postoji roman kao takav. Postoji tendencija da se na osnovu realistikog romana konstituie predstava o romanu kao takvom, to je vrlo loe. Ovo je laika predstava o diskontinuitetu izmeu tradicionalnog i modernog romana. Ovakav pristup nikada ne uzima u obzir najvee pisce 19.v. Postoji i shvatanje da roman nema tradiciju, da nema poetike autorefleksivnosti, to je, na izvestan nain, tano. Stendal : svest o istorinosti, poetolokoj samosvesti romana (Roman je ogledalo...). Literatura za pojedina dela : Pisac njim samim : an Pari, o Dojsovom pojmu epifanije, za Portret umetnika... Temporalnost kod Foknera : an Pol Sartr, predgovor Sretena Maria, Nolit, za Buku i bes. Prva 3 poglavlja kod Dojsa - Telemahija. 1982. - stogodinjica roenja Dojsa, eseji u svim asopisima. Riard Elman monografija o Dojsu, ali i Blejku, Jejtsu. an Pari : Dojs njim samim (kao i Prust, Kafka, ehov). Point of view, stanovite, narativna tehnika, tancl, But. Raznorodne tehnike pisanja u Uliksu : tehnika po muzikom obrascu, fuga per canone, vrsta katehizisa, ni nalik pripovedanju, tehnika pitanja i odgovora, dramski oblik. Kotik Letajev: problem simbolizma, povezanost simbola i mita. Petrograd : prevod na engleski ili original, zbog problema intertekstualnosti, neverovatnog broja knjievnih reminiscencija iz Gogolja, Pukina... - na prevod je nekompletan. Morfoloko prouavanje naratologija, enet, osnovna oznaka je literarnost. Bart : ''Uvod u strukturalnu analizu pria'' kanonski tekst na temu naratologije. 1

Interesovanje se okree samo ka jeziku, naraciji. Veoma je bitna optost, ne pojedinana dela. Naratoloka istraivanja su najavangardnija i najmodernija, mada postoje i drugi modeli izuavanja (Amerika, uenje o svetskoj knjievnosti, Gete, prosvetiteljstvo, romantizam). Evropa nacionalne studije (germanistika, romanistika) u ijem prvom planu nije aksioloko (vrednosno), ve nacionalno. Tako Milovan Glii ima prvenstveno kulturno istorijski znaaj. Pitanje nacionalnog prestia (kulturno knjigovodstvo). Roman toka svesti (tipoloki pojam). Pojam iz psihologije Viljema Dejmsa. Javlja se kod angloamerikih pisaca i dobija prvorazredni znaaj. Svi koji ne bi bili angloamerikanci navodno su bili izloeni uticaju (npr. Herman Broh). Tolstoj je tvorac unutranjeg monologa, a ernievski teorijske podloge za ovaj pojam. Sovjetska kola pojam dekadencije i socijalistikog realizma. Svi su ovi pojmovi u vlasti odreenih predrasuda. Glavni autori : Dojs, V.Vulf, Fokner, A.Beli, Rilke. Dojsov Uliks je analogija Petrogradu Andreja Belog uz potpuno razliite tendencije. Dojs je bio tomista, katolik, zapadnoevropljanin. Gogolj i Pukin su traili oblik proze koji bi obuhvatio sve postojee anrove i mistiku : ovo je konfuzan pojam, moda metafizika, poetkom 19.v. otvaraju se vrata filozofiji - Dostojevski. Rilkeov roman sadri esencijalno u oblicima modernog romana. Uliks je izaao 1922, Petrograd takoe, Portet umetnika u mladosti 1916, a Zapisi Maltea Lauridsa Brigea 1910. Verovatno je da je Beli itao Rilkea, a pouzdano se zna da se susreo sa Tolstojem. Nije najvanije to da li je Dojs itao Rilkea kod kog se uzima u obzir obnova lirskog. Uspostavlja se termin lirski roman. Prvi je ovo uoio Fridman. Hese je takoe relevantan. Rilke takoe utie na dva glavna Foknerova romana : Abalom Abalom i Buka i bes. Ovde je re u funkciji stvaranja to sloenijih simbola, amblema - kao u poeziji, re kao gnezdo lirskih asocijacija, proza u prozi, proza o istoriji romana. Rilke kao uspean pesnik, prua nam priliku da pratimo transformaciju mimetike proze u lirsku, modernu. Odlian prevod Rilkea od strane B.ivojinovia, uz odline komentare : ukazivanje poezije na prozu i obrnuto. U Foknerovom romanu Svetlost u avgustu, kao i u prii Rua za Emiliju, stiemo uvid u temporalnu dimenziju moderne proze. Sartr : Temporalnost u modernom romanu. U hrvatskom prevodu Uliksa javlja se problem ne-objanjavanja katolikih obreda, te je po tom pitanju noviji hrvatski prevod bolji. Dojsov oseaj da je jezik ukraden, poniten, elja za razaranjem engleskog, mlaeg i primitivnijeg od keltskog. Igre reima : bastard-bosard, hvalisati se. Na prevod Petrograda je raen prema jednoj verziji koja je najvie skraena, u prevodu je najvie izgubljeno ono intertekstualno. Postoje navodni uzori u izboru paradigmatskih dela, pa bi to bili, po romanistima Diamel, Romen Rolan, Frans, id, a po anglistima D.H.Lorens, Darel, Konrad. U Portretu umetnika u mladosti javlja se i jedan od kljunih problema za razumevanje modernog romana, problem epifanije. Neverovatan broj pripovedakih tehnika u Uliksu, spoj postojeih i virtuelnih (moguih) tehnika, enciklopedijski pristup : konstatovanje i opis narativnih tehnika. Problem telemahije : jutro Stivena Dedalusa i Blumov dan. Beli naslee simbolizma u svetu modernog romana, inae i jedan od tvoraca ruskog simbolizma. Dojs ne upuuje na prirodu simbolizma. Beli razjanjava proces simbolizacije, stvaranja simbola od vulgarnog, banalnog, objanjavanje odnosa knjievnosti i mita (Kotik Letajev). Petrogad : nova koncepcija autorskog lika (moda slina Gogolju, injel, slaba analogija, nain pojave autorskog lika je neuporediv, groteskan, farsian, nalik buncanju : Petrograd ne postoji, autorski lik ne moe da se konstituie, za razliku od realizma. Problem autorskog lika : u ovom romanu prisutna je sveukupna ruska knjievnost Pukin, Gogolj, Dostojevski, aluzije, epizode iz Brae Karamazovih, Neistih sila, politike teme. Naratologija proistie iz morfolokih interesovanja (60-ih, 70-ih). Morfologija studije forme, oblika Dibelijus u Nemakoj. Formalisti, Tibode, rodonaelno interesovanje u ovom pravcu H.Dejms - roman kao umetniko delo. Ustanovio bazinu terminologiju, osnovne pojmove modernog romana, introspekcija, relativizam. Njegova uvena tvrdnja : Roman ostaje najnezavisniji, najelastiniji... Kompozicija je jedina pozitivna lepota romana... Apsolutni raskid sa realizmom. Dejms kao autor raznih eseja o morfolokim istraivanjima. The Craft of Fiction predgovori, od kojih je najbitniji onaj za Okretaj zavrtnja priroda fantastike u umetnikoj prozi sa stanovita formalnog eksperimenta. Ovi se predgovori mogu nai u Treem programu. Umetnost romana ivi od eksperimenata. Ovim Dejms nagovetava Bahtina. Umetnik nije naunik, ne opservira stvarnost, ne istrauje predmet. 2

Valter Skot i Princeza od Kleva, esej u kom se ovo drugo delo tretira kao vrednije zato to ne prikazuje drutveno, istorijsko, ve razvoj strasti, srce. Stendal = srce Dejms = svest. Pretpostavka Tolstojeve umetnosti je psiholoka dubina. Ljudska svest nije monolitna, ve iracionalna. Dakle, kod Dejmsa postoji trag realistike paradigme : dah realnosti, iluzija ivota. Ali, vie nema teza u kojima se govori o objektivnom prikazivanju ivota, insistira se na iluziji. Prizivanje organicistike teorije, poznate iz romantizma. Dejms je roman shvatao kao ivo bie, tvrdio da treba govoriti o funkcionalnosti delova romana. Insistirao na slobodi umetnikog stvaranja u pogledu predmeta, za razliku od realizma. Razbijanje predrasuda viktorijanstva i engleskog puritanizma (Dojs). Kako ne izostaviti znaenje, ako se oslonimo na formu? Dejms reava ovaj problem uvoenjem kategorije intenziteta. To bi znailo da u umetnikom delu ne postoji nijedan deo koji bi bio nezavistan, sam za sebe. Opti kvalitet proze postaje dramatizovanje svih karakteristika dela. Ne iskazati, ve pokazati - intenzitet prikaza. Izbei sveznajui autorski komentar - ta teza je ogroman teorijski obrt od realizma do Dejmsa - sada se autorski komentar shvata kao izdaja svetog poziva. Dejms pre svega misli na viktorijanske autore Trolopa i Tekerija. Dejmsovo uputstvo shvaeno je doslovno. Rani Dojsovi radovi (Portret...) u velikoj meri obiluju autorskim komentarima, to je registrovao Vejn But. Uliks je takoe zaokruen autorskim komentarom kom je izuzetno teko dati ime. To je komentar koji nije inkorporiran u delo, on je vantekstualan, promenio je status. Teze Henrija Dejmsa o indirektnom pristupu : I pored kritika, pohvale na raun indirektnog pristupa kod Flobera, kao tvorca modernog prosedea. Dejms prvi uvia ovu perspektivu. Zola, savremenik Dejmsa, oslanja se na prirodne nauke, ne na knjievne teorije (Uvod u eksperimentalnu medicinu Kloda Bremona). Ako nema autorskog komentara, ostaje nam jedina pomo u vidu svesti lica koja se opaa u dramatikom treem licu, POINT OF VIEW, taka gledita, teorija centralne inteligencije. Natprirodno takoe mora posedovati dah realnosti. Stav o hladnoj artistikoj kalkulaciji : beskrajno vaan paradoks. Kategorija haotinog, ovek u znaku haosa. Strahovita proraunatost (Fokner, samo ime romana Buka i bes preuzima iz ekspirovog Makbeta, sami izbori datuma - Veliki etvrtak, Veliki petak, Vaskrs). ta podrazumevamo pod modernom prozom? Nema kanonskog obrasca za anr - kad se ne zna ta je roman, kako bismo znali ta je moderni roman. Visoka nasuprot ki literaturi, nerazjanjeni pojam anrovske literature. Kriminalistiki, radniki romani... Postoje dela sa filozofskom dimenzijom, na mnogo vie doslovan nain od Dostojevskog : Kamijeva Kuga (kuga = pobunjeni ovek), Sartr, Pekievo Zlatno runo (argumentacija filozofije istorije balkanskog sveta), olohov... 1919, V.Vulf, u tekstu Moderna proza donosi manifest modernog romana u ijoj osnovi je sukob starih i novih. Pojam TOK SVESTI kao nevaljan, isprazan. Vels, Golsvordi, Meredit - V.Vulf tvrdi da se oni bave materijalnim, spoljanjim, trivijalnim opet Stendal. Za njihovu prozu kae da je u rukama tirana fabule komedije, tragedije kao istih kvaliteta. ak se i Uliks razmatra kao travestija, parodija mita, kao komedija (a s istom argumentacijom se posmatra kao tragedija). - ivot nije ni blizu takav - (kakvim ga smatraju navedena 3 autora). Ljudski ivot se mora izjednaiti sa ljudskom sveu. ''ivot nije niz simetrino sloenih tonova''. Novi romansijeri, kao Dojs, su spiritualni. Na kom terenu je V.Vulf zasnovala svoje teze na naturalistikom. Ali, menja se pojam rada ljudske svesti. Romansijera interesuje ceo prizor. Iz ovih razmiljanja se dolazi do pojma TOK SVESTI . Naturalizam ostaje se na mimetikom (referencijalnom) planu, samo se sada podraava svest. Postoji distinkcija izmeu teorije V.Vulf i njenih romana : - to vernije psihogramsko predstavljanje, podraavanje, to bolja proza - neispravno shvatanje. - Moderna proza je bez fabule, zapleta i konvencije. - Moderne zanima neto to lei u mranim kutovima psihologije - psihopatoloko. Tako kod Foknera jedino idiot Bendi uspeva da sauva odnos prema istoti ljubavi. - Pred romansijerom se otvaraju bezbrojne mogunosti. ta je, zapravo, novina?

3

Rajner Marija Rilke : Zapisi Maltea Lauridsa Brigea (1910) 4

Kontekst nemake knjievnosti : Kafka = eksperimentalno, Man = intertekstualno. Ovaj se roman javlja u tradiciji pesnike proze, eksperimenta. Kontekst evropskog romana (ve egzistentnih - Dojs, Portret...), Tonio Kreger je ve objavljen : duhovni razvoj mladog oveka postaje rasprostranjena postavka (Beli, Prust). Nemaki roman, roman o umetnosti, razvoj umetnike svesti. Rilke se u svojoj prozi ne udaljuje od svojih lirskih motiva, ve cela knjiga predstavlja varijaciju u narativnom modusu istih tih motiva. Refleksi stihova u prozi, te je prevod lake izvriti. Sporni i neprevodivi Rilkeov odnos prema Bogu. Stihovi prepuni nejasnih i tamnih mesta, koja u prozi postaju jasnija. Npr. stih ''Svaki je aneo straan'' - iz Devinskih elegija, borba protiv Hrista. Roman je napisan u obliku dnevnikih zabeleaka mladog i siromanog Danca u Parizu (savremenost), seanja, tzv.lektirska prolost = autobiografska, dublja istorijska prolost to su 3 nivoa na kojima se vode ovi zapisi. Rilke je uradio vie poetaka svog romana to pokazuje tenju ka eksperimentalnom. Ralph Friedman o Rilkeu (i Heseu, V.Vulf, idu) i problemu lirskog, pojam lyrical novel. ta je specifino u ovakvom romanu? Naracija = oekivanja uzrono posledinog odnosa. tajger i Kajzer govore o lirskom odnosu, lirskom zbivanju. Tradicionalno lirsko u prozi nalazi se u 2 sfere : a) ispovest (erotsko-lirski preliv) b) pesnika sredstva u najuem znaenju rei : figure. Za tajgera je lirsko opta pojava, fundamentalna mogunost ljudskog postojanja. Stanje junaka prikazano je kao problem od koga moe da pone zaplet. Provodni motiv, figura koja generie vie slika (71), ponavljanja. Scena se deava na poklade relegiozna sveanost (primer za lirsko), tako se roman i zavrava, slika slepog prodavca novina, od uasa do religioznog ditiramba. Interakcija lirskog i narativnog. Rilkeova ideja o sopstvenoj smrti : plod - kotica, smrt je u oveku kao kotica u plodu, neto to raste u oveku, preobraava ga, ne moe se otuiti (fabrika smrt, dijagnoza str.37-8). Ideja o smrti je provodni motiv, ukljuuje motiv vraanja u detinjstvo, postaje osnova sledee narativne situacije. Sve to je u svojstvu lirske refleksije javlja se kao provodni motiv. Kako se povezuju fragmenti po lirskom principu? Dete koje je imalo osip znak fragmentacije, raspadanja, simbol Rilkeovog sveta, znak usuda koji nosi sopstvena smrt koja se razvija. Osip = schlag = konanost, drugi fragment sluh, trei tiina. Protivrenost principa : bie-ne bie, ivot-smrt, bukatiina, posredno i neposredovano se stie pojam koji nedostaje paroksizam, zgrada se rui, autor to ve unapred vidi. Autentino detinjstvo, autentina prolost, svako je sebi stvara, Rilkeova ideja bliska onoj o Bogu. Detinjstvo o kome se govori nije analogno empirijskom detinjstvu. Pria o dedi i deatvu ima u sebi elemente fantastike, naracija je ipak vie tradicionalna, autor hoe da kae kako je fantastika zaista postojala u njegovom detinjstvu, da je to pesniko detinjstvo, na toj liniji je i poslednji fragment u romanu povratak zabludelog sina. Deda umire 10 nedelja koje nisu ispunjene dogaajima, ta za to vreme rade psi, ene, prostorije se rue, krave se tele. Svim ovim upravlja neki fantomski junak, antropomorfizovana smrt, metonimija : Smrt je dola na 10 nedelja (str.42). Princip -sve je svuda-, i najmanji delovi postaju vani za celinu. Motiv otuivanja sopstvenih ruku, javlja se i u Rilkeovoj poeziji, ima poetiki smisao : ''moja e aka pisati rei koje ja nemam na umu''. Biu napisan! = krucijalna poetoloka zamisao, ne pie pesnik jezik, ve obrnuto, pesnik je napisan, koren dekonstrukcije. - ''Ja sam utisak koji e se preobraziti''. Kraj Zapisa je kao kraj stvaralakog ina. Motiv maske. Str.238, Brige kao sekundarna linost. Motivi se javljaju kao u muzici. Deak koji stavlja masku, kljuno mesto o licima, realnost koja menja poziciju (Stendal, romanogledalo). Ako se stane pred ogledalo, pravi Malte je onaj u ogledalu, a ne onaj koji gleda. Radi se o prastaroj temi ogledalskog odnosa (Narcis), crta demonskog, ideja dela kao umetnikog odraza. Preobraeni lik u Zapisima je stvarnost, a ne empirijski Rilke. Odnos Rilkea i Tolstoja, opisan je kod Fridmana. Prodavac novina, mir - sunce koje treba da preobrazi svet (puno metonimija, delova). Dve dimenzije religiozna (ruska ideja bogotraenja), ovekovo slepilo, ovek nije u stanju sa stvori samog sebe. Kod Rilkea se s punim oprezom mora koristiti pojam religioznog. Tolstoj jeste bogotraitelj, ali izvan svih religijskih kanona, bio je ak anatemisan od strane Ruske pravoslavne crkve. Rilke je kritian prema Hristu! megaev tekst o Rilkeu je lo, napisan je kao da Rilke nije dovoljno velik. Autocitatnost, citatnost, Rilke citira i Bodlera, i to bez navoda, Stari Zavet, Novi Zavet. Pria o smrti Malteovog oca je potpuno autobiografska kada ovek umre od srca - srce mu biva probodeno; Malte ima 5

isto godina koliko i Rilke kad pie. Debela devojka koja umire u tramvaju groteska (zvualo bi nepodnoljivo cinino da nije povezano s idejom o sopstvenoj smrti). Pesma Orfej, Euridika i Hermes, tradicionalni motiv je modifikovan, Euridika ima svest o sopstvenoj smrti (groteskni detalji dobijaju dubinu kada se poveu s motivima Rilkeove lirike). Lirski subjekt na jednoj, gomila na drugoj strani. V.Vulf, poetak Gospoe Delovej, nekoliko obinih ljudi imaju ekstaze prilikom svakodnevnog saobraanja. Od motiva -pei koja dimi-, pa narednih 10-ak stranica, motiv zida, razdvojeni opis. Rilkeov roman govori o modernom, urbanom haosu, koji je evidentan od prve reenice. ovekova unutranjost kao neizreciva, neiskazana. Autopoetiki iskazi, potreba za novom umetnou. Autorski iskazi kao paradigma moderne proze, o kojoj on direktno ne govori, za razliku od Kafke, Dojsa, Prusta. Autobiografske izjave, perspektiva koja je izuzetno bitna, znaaj iskustva u pesnikom stvaranju. Nemogue je kao mlad ovek pisati veliku poeziju iskustvo je neophodno. Malteovi stavovi su i Rilkeovi on se odricao svoje mladalake poezije. Prisutno je odsustvo svesti o unutranjem, subjektivnom ''Sedim ovde i nisam nita''. itav spisak stvari koje ne valjaju i koje treba odstraniti iz moderne proze. Avangarda se zasniva na negaciji tradicije, (''da li je mogue da su ljudi ostali na povrini ivota...da, mogue je''). Treba se upitati o promenjenoj funkciji narativnosti. Motiv -pei koja se dimi-, krajnje banalan, naturalistiki fiksiran momenat. Susret sa slepim ovekom koji gura kolica uz pomo jedne stare ene i prodaje karfiol. Insistira se na injenici da je ovek slep, naglaava se percepcija koja nedostaje objektu -video sam-. To sam video. Video. Otvaranje prie, u naturalistikom vidu, o nekom zidu, elementi biveg stanovanja, tragovi soba, prostorija, nusprostorija -video sam taj zid- opis zida se pretvara u izazivanje predstava o ivotu koji je tu tekao, sa svom svojom banalnou. Formalizam : opis je vrsta koenja radnje. Rilke dinamizuje opis. To se vri na pesniki nain. Lirsko stanovite narativizuje prozu, to je paradoksalno. Taj paradoks je presudan u artikulisanju lirske proze. Lirsko postaje radnja. O Parizu : ''ja bih pre rekao da se ovde umire''. Brige kao siromah koji je znao i za bolje dane, izostala je socijalna motivacija pesimistikog stava i vizije. Insistiranje na vizuelnom aspektu ulnog iskustva. Razvijanje pseudonarativnih motiva, pominje se nekakav On : ko je On, kakav je to susret, pitanja koja ukazuju na linearni narativni niz. Pria nastaje iz narativnih mogunosti iz kojih inae ne moe proizai. Motiv pariske gomile koja stoji, Brige se kree dinamicizam. Utisak Brigea da on stoji, a da se gomila kree. Opis pansiona Voker, sublimacija ivotnih obrisa, obrisi sociopsiholokih elemenata, motiv make (demonsko u gospoi Voker) - statino, motivi koji tek pokreu radnju, za razliku od visokog modernizma.

Vilijam Fokner : Abalom, Abalom, roman koji je u rangu klasinih Foknerovih romana s kraja 20-ih i poetka 30-ih godina. Foknerov rad se deli na 3 faze. Najznaajnija je sredinja, kojoj i pripada ovaj roman. Trea faza opisuje Foknerovu savremenost (Selo, Grad, Gazdinska kua, Dvorac, Medved, Konjiki gambit). Prva faza 6

kao naivnija, trea kao kritika tzv. dolarske kulture, prodor severa na jug. Foknerovo stvaralatvo je kompleksno, ak i protivreno, menjaju se autorovi pogledi u odnosu na problem rasne segregacije... Utisak foknerovskog je utisak strano gorkog nihilizma i antropolokog pesimizma. Buka i bes moda pravi primer za tipino foknerovsko. Kada je primao Nobelovu nagradu, a naroito posle toga, Fokner eli da preobrazi svoje gledite, da doda neto humanizma. Kontekst modifikacije pogleda na svet, Stokholm, primanje Nobelove nagrade ''Ja verujem da e ovek izai kao pobednik'' - tzv.humanitarni optimizam. Prolost kao slavna. U Foknerovim delima prolost je suma optereenja, fobina suma lanih mitova. Status njegovog dela u svetskoj knjievnosti je dvosmislen. Lokalna boja, ameriki jug, nekoliko federalnih drava u Americi. Teza da je najvaniji deo Foknera humor koji dolazi kroz jezik, idiolekti, ne samo engleski knjievni jezik. Buka i bes radnja u Misisipiju, izmiljena pokrajina s obelejima stvarne (uticaj Trolopa). Fokner je crtao mapu tog okruga u Misisipiju izuzetno precizno - putevi, granica. Preko ove mape, Fokner je gradio svoje teme, tematsko vorite. Jedan kraj Defersona vezuje se za odreene romane. U romanu Abalom, Abalom (1936) sredinja figura je Kventin Kompson, student u Engleskoj, vreme od jedne noi, razgovor s cimerom o raznim dogaanjima iz Defersona. 1929. Buka i bes, opet isti lik, opet radnja iz 1910. - za Kompsona je ova godina fatalna, on se ubija. Da bi shvatili roman napisan ranije, moramo itati onaj napisan kasnije. Motiv samoubistva je relativno ekspliciran u kasnijem romanu. - ''ovek je niz svojih poraza''. Foknerov uticaj : drugaiji nego kod ostalih pisaca, pr.Dojs utie na mali broj autora (Broh : Virgilijeva smrt, Apdajk : Kentaur), s druge strane njegov je uticaj toliki da je prisutan u filmu, reklami, medijskoj sferi. Foknerov uticaj je vidljiv u jednom irokom repertoaru od hispanoamerike knjievnosti do knjievnosti malih naroda. Markes : Fokner mi je bio uitelj. Prvi prevodi Foknera i uticaj na osia (promene od romana Daleko je sunce do Korena). Mapa prevoda Foknera je mapa razvoja i promena unutar nacionalnih knjievnosti. Fokner lako nalazi prolaz na istok, istoni blok, praen tvrdnjom da je najvei kritiar kapitalizma, za razliku od Kafke, Dojsa, Prusta. Nisu ga drukije prihvatali u delovima amerike kritike 40-ih godina. 30-ih godina Fokner jedva da je bio poznat, 40-ih postaje meunarodno priznata figura. Postoji vrsta kritike ne daj boe da svet zamisli Ameriku onako kako je Fokner prikazuje. To uzrokuje, za to vreme neverovatnu, spregu zapadne i istone kritike. Kasnije je Fokner propagirao ameriki ivot i sistem na nain koji nije primeren velikom piscu (npr.Japan). Abalom, Abalom : Teko je itati Foknera kao iskljuivo regionalnog pisca. Problem rase, rasnog sukoba. Uticaj junog folklora na Foknera. Ovaj je roman primer irine, kumulativnosti, izbor razliitih istina, jednu priu govore razliiti naratori. Svi ti pripovedai nisu pouzdani, na kraju dobijamo razliite podatke. Individualni karakter istine. Nema objektivne istine. Utisak usmene naracije, stvaranja mita, transformacija prie - Judit i arl Bon - ram slike. Svesne materijalne greke, zaokruuju se cifre i preuveliava. Fokner tvrdi da postoje tue rei u svaijem govoru, treba oslukivati tu govor u neijem govoru, i to je osnovno obeleje naracije. Na osnovu razliitog materijala italac formira svoju istinu. Za modernistiku knjievnost elementaran je kritiki stav. Problem rase, centralan kod Foknera. Siromani belci potinjeniji od crnaca, scena reprezentativna za niz dolazeih scena. Izbacivanje belca iz kafane od strane crnog roba belac se izvinjava crncu. Problem roda, identiteta, u Buci i besu dominantno je pitanje majke, ovde je to pitanje oca, patrijarhata. Otac je nadmoniji zbog ponavljanja patrijarhalnog mehanizma. Otac eli da uspostavi svog naslednika, svoju dinastiju. To ne uspeva, ne zato to nema sinove, ve zato to ih ima vie i oni se meusobno istrebljuju. Davidov najdrai sin Abalom. Ime romana je u stvari krik cara Davida koji uje da mu je sin poginuo, premda ga je izneverio. Besmislena smrt Abaloma : obesio se svojom kosom o granu drveta, potpuno sluajno. Aktiviranje prastare teme o ocu i sinu. Otac se odrie sina zato to pretpostavlja, nauo je, da je ovaj crnakog porekla. Poput Doa Kristmasa iz romana Svetlost u avgustu. Rasne predrasude. Fokner nije neprosveeni rasista, on problem tematizuje. Amblematina mesta puna poetike sutine, odreivanje egzistencijalne vanosti pripovedanja; pripovedanje je egzistencijalni zadatak, neto to osmiljava ivot. Realizam, pripoveda kao moralista i didaktiar, a modernista ima ironian stav, razoaran je, bez vere u boga i ljude, vrednosti, kao i u odnos mukarca i ene, doivljaj rata kao svetske klanice. Izuzetno vana dimenzija - osim riva, svi likovi su iz imaginarnog Defersona, on iz Kanade, motiv nepodnoljive vruine, nepodnoljivih veeri, odnos severnjak (riv, Kanada) / junjak (svi ostali, 7

Deferson). Instanca sadanjosti, izuzetno vana za naratologiju. enet govori o nizu termina izvedenih iz ove dimenzije. Gotovo je nemogue ustanoviti ovu instancu kod Foknera. Prava instanca sadanjosti romana se saznaje na kraju romana, jedna no i razgovor koji se vodi. Daleko vie no kod bilo kog drugog romansijera interesantan je odnos Foknera prema starijoj romanesknoj tradiciji. Uticaj Dikensa, pitanje porekla glavnog junaka preuzete epizode iz Dikensa (Rua za Emiliju, izopaeni primer psihe, poput ge.Haviam). Preinaavanje epizoda iz tradicionalnog romana kod Foknera. Mnogo vie nego drugi autori Fokner je raunao sa elementima starije tradicije. Tzv.izgubljena generacija, ljudi koji su veoma mladi bili u I-om svetskom ratu, te razoarani odlazili u Evropu, Pariz (Gertruda Stejn, Skot Ficderald, Hemingvej). Veza s naturalizmom : 1927, Fokner o svom divljenju Melvilu (Mobi Dik) zbog junaka, njegove naravi, njegovog negativnog naslea (alkoholizam, polne bolesti) koje vodi samounitenju. Prolost je unitavajua, kobna, tana do kraja izvedena naturalistika postavka. Naturalizam - istorija porodice - istorija propasti, bolesti, degeneracije. Prirodni kraj jedne porodice je samoubistvo, ludilo ili degeneracija. U romanu Svetlost u avgustu, Grim, koga vodi nekakav Igra, ubija Kristmasa naunost romana (Zola), eksperimentalnost kao krucijalna kategorija, literatura koja se poistoveuje sa prirodno-naunim metodom. Zola daje uputstva za rad, odlazi u rudnike, u pozorita, ne bi li se pribliio pojavama koje opisuje. Fokner, za razliku od Zole kod koga nema pomena o religiji, opisuje kalvinistiku ideju o predestinaciji (preventivno kanjavanje u Svetlosti u avgustu). Koliko god se pazio, ovek mora zgreiti. Kod Foknera se naturalizam ukrta sa religioznim. U Abalomu su svi metodisti. Jug se predstavlja kao strano rigidna, bigotna sredina (Satpen je satanizovan od strane svoje najblie okoline). Najvaniji paradoks proze visokog modernizma je da umetniko delo treba da zameni svet koji je sruen, haotian, bez objektivnih zakonitosti i kauzaliteta, neuhvatljiv. Ali, svet umetnosti pokazuje koliko je negirana prolost iva (navodni moto Abaloma : ko ne poznaje prolost, morae da je ponavlja). Nema osnove prema kojoj bi utvrdili ta je Fokner hteo da prikae kao realnost. riv, opsednut pitanjem zato ti mrzi jug?, da bi mu Kventin na kraju romana odgovorio : ''Ja ne mrzim jug'' (metafiziki, nakon / pre nekoliko meseci Kventin se ubija; Buka i bes). Gomilanje epiteta, nije re o objektivnom, spoljnom naratoru, ovo je subjektivna proza, govori o utiscima. Flober, ehov, treba izbegavati gomilanje prideva. iji je glas koji pripoveda? Nema odgovora. Beskrajan niz koncentrinih krugova pripovedanja (Kventin, njegov otac, gospoica Roza...). - ''Nijedan pojedinac ne moe sagledati itavu istinu, ona se stvara iz zbira svih 13 istina, iz 14-e''. Veliki znaaj ovakvog tvrenja, svet kao pria, sve to ovek moe je da se probija kroz te prie. Bruks : Fokner prikazuje reakcije ljudi, pre onog to ih je izazvalo (slinost sa detektivskim romanom). Osnovni kvalitet foknerovske proze je lirsko : kvalitet koji jedini objanjava ove romane. Buka i bes : 4 odeljka, 4 stanovita u etvrtom se javlja neka vrsta objektivne naracije koja je privid, Fokner stvara prostor u kom se javljaju razni stihovi (motiv sata, kranje sata, kretanje ptica). Lirsko retorsko pitanje, lirska sutina Foknera. Interesovanje autora za glas, za usmenu naraciju. Teme : rasa, naslee prolosti, odos crnih i belih ljudi. Fokner i Ruso, odnos prema prirodi : ''kada je zemlja bila zajednika, a ne ograena''. Satpen ne moe da se sea vremena o kojima govori, on ivi u iluziji. Istorija kao arite iluzije, idealizacija prolosti kojoj bi se ovek vratio. Satpenov odnos prema enama, odnos prema eni uopte (Jedini cilj ene je da bude lepa, ili da zabavlja oveka). ene kod Foknera kao usedelice, device, majke, tzv.vene ene. Nijedan pripoveda ne moe pouzdano da kae kada se neto desilo. Moda bi Foknera trebalo dovesti u vezu s evropskom tradicijom, Balzak likovi koji se provlae kroz vie romana. Miljenje o stvarima koje niko u stvari ne zna, ali koje zrae vrednost, da bi se ouvalo neto, ali niko ne zna ta (npr.Kosovo). Svetlost u avgustu - proglaavanje za heroja juga oveka koji je poginuo u tuem kokoinjcu. Stvaranje fobinog. Meanje anrova u romanu Abalom, Abalom, kobno, tragino i junjaki humor. Neke od najlepih stranica hapenje Satpena (vestern scena), deo legendi juga o vrstini i muevnosti junjaka. Da li je Fokner pozitivno gledao na Satpena? Usamljenost kao obeleje modernog junaka. ta je autentino za jug, a ta deo mita? Tenja ka mitskoj dimenziji, Meletinski - remitologizacija knjievnosti. Prolost ne mitsko, fobino, iluzije koje imaju fobinu snagu. Foknerova veliina je u ideji da je svet fobian, u znaku fobija. To je foknerovsko dostignue, autentina ideja. 8

Rua za Emiliju, koliko je Fokneru polo za rukom da jedan kliniki sluaj pretvori u umetniki opti znaaj? Psihopatoloko ide u red pojava koje imaju suenu vrednost, nikako univerzalnu ili reprezantativnu. Kako u knjievnosti reiti tu protivrenost? Psihopatoloko je jedno od kljunih obeleja Foknerove proze. To je oiglednije iskazano u manjim delima, pripovetkama, dok je u romanima puno kompleksnije. Odnos istorije i psihopatolokog, kako ono to je psihopatoloko i individualno postaje univerzalno, opte? Rua za Emiliju : Odbijanje prihvatanja realnosti. Simptomi duevnog poremeaja; potonue u ludilo. Verenik severnjak koga Emilija ubija i dri u svojoj sobi. Gospoica Emilija kao predstavnik duevnog oboljenja. Kako se tematizuje ova pria o ludilu? Postoji nekoliko Foknerovih poteza koji tome doprinose : - nelinearno, ispreturano pripovedanje - ko pripoveda ovu priu? nema objektivog pripovedanja, nema nekog junaka, javlja se izvesno Mi; pitanje sredine u kojoj se pojavljuje ovakav sluaj i koji tu sredinu osvetljava. Takva sredina se koncipira na fobijama. Slika koja se poslednja javlja u prii je slika prolosti koja prua obrazac za socio-psiholoku sadanjost. Ova pripovetka dosta moe koristiti i za interpretaciju dela Franca Kafke. Buka i bes : Najee navoeno, naizgled reprezentativno Foknerovo delo. Ipak, novija kritika misli da ovaj roman vremenom gubi na vrednosti. On je zaista najbitniji sa stanovita eksperimenta u Foknerovom opusu (tok svesti, korienje tipografije u boji - 18, 19 boja, destrukcija sintakse i gramatike). Optimalno, u ovom delu se u najveoj moguoj meri vidi ono to je neko poput Foknera bio kadar da uini. Balzak : romansijer = predstavnik prirodnih nauka. Zola : insistirao na poistoveenju knjievnosti i prirodnih nauka - eksperimentalni roman. Naturalistima je i polo za rukom da se posao romansijera shvata ozbiljno, oficijelno; ovo je bilo ekstremno izraeno u Rusiji, kojoje romansijerima obraali nihilisti, teroristi. U Americi su Sinkler Luis i tajnbek bili institucije; tajnbek je odlazio ak u Vijetnam ne bi li se ulo njegovo miljenje tim povodom. Moderni romansijeri su se trudili da povrate auru tajanstvenosti koja je na taj nain bila izgubljena. Romansijer je neko u vlasti iracionalnog. Etika, moral, moralne norme su tu da bi unesreile oveka (Fokner). Piev je zadatak da od svojih tema lokalnog znaaja predstavi mitsko. U Buci i besu, koliko god se govorilo o lokalnom, to lokalno se mora projektovati na iri plan. Na to nas upuuje naslov knjige (ekspir). Svi elementi eksperimenta, u svom punom obimu, javljaju se u Buci i besu. Dve hronoloke instance : 1810 (Abalom, Abalom) i 1828 (6., 7., 8. april, pred Uskrs). Ve su ovi datumi, tipografija i naslov optereujui i zahtevaju razjanjenje. Bendijeve 33 godine, Uskrs... Proza (roman) toka svesti nije verodostojno prikazivanje toka ljudske svesti u svojoj kompleksnosti i haotinosti, obuhvatanje tri vremenske kategorije kao nemogue. Ako bi to bilo mogue, imali bismo posla sa psihogramom, a ne sa umetnikim delom. Za Foknera, Bendi je izuzetan prenosnik lirskog (mirisi, biljke, leto, erotsko koje vodi ka fatalnom - miris kozije krvi - lirski kvalitet). Foknerovsko lirsko ponavljanje suglasnika, samoglasnika. Drugo poglavlje : Kventin Kompson - najvanije poglavlje. Problem incesta, odvratnost prema svetu greha. Kventin bukvalno preuzima misli svog oca, za razliku od Hamleta koji je kontemplativan tip. Kventin je incestuozno opsednut svojom sestrom, kada sestra izgubi nevinost, za njega se rui itav jedan svet izgraen na moralnim naelima. Motiv incesta : kob nekada uglednih, starih porodica. Ima i poseban status, u dopisanom predgovoru Fokner pie jedno, a u romanu Abalom, Abalom, sasvim drugo. Tako, incest dobija jedno potpuno drugo znaenje. U pitanju nije bioloko, fiziko, ve saznajno optereenje. Jo jedan vaan Foknerov tekst, objavljen 50-ih godina u Francuskoj, poetiki tekst na nivou manifesta, intervju apsolutno u onom duhu u kom je napisao svoje glavne romane (20-ih i 30-ih). Intervju je imao kultni status. Zola je izdejstvovao za romansijera do tada nevien status, status veoma uglednog, ali i angaovanog graanina (i u politikom smislu). Fokner : nova patetika, povratak romantizmu, iracionalnom, ukazivanje na povezanost romana i lirskog pesnitva (ranije iskljuivo Novalis, legel). U drugom delu intervjua govori se o etikoj funkciji romana (protivreno), o mitskom i legendarnom (lokalno), spoj mitskog i lokalnog kao kod Dojsa : radnja Uliksa je jedan trivijalan dablinski dan. 9

Simboli u Bendijevom svetu : ogledalo, vatra. On ne razlikuje prolost, sadanjost, mo govora nema, bez sposobnosti apstrakcije, pojaano ulo mirisa, sposobnost predvianja, instinktivnog. Simbol drveta. Dva problema, Bendi je na poetku i na kraju, tema ljubavi : Bendi jedini zadrava svoje prvobitne predstave. Prvi odeljak nam pomae da shvatimo svu pseudonaunost izraza roman toka svesti. Glavna karakteristika Bendijevog idiotstva je da ne moe da artikulie apsolutno nita. To je pokuaj da se predstavi neto to bi moglo biti kad bi bilo, a ne da se verodostojno predstavi bilo ta. - Umberto Eko : tumaenje toka svesti. S.Mari : najuspeniji zahvat u metafiziko-religijsku stranu. Poglavlje drugo : samoubistvo Kventina Kompsona, ostala 3 poglavlja su dani oko Uskrsa i sam Uskrs. Samoubistvo - 02.06.1910, dan istrgnut iz svetog niza. Taj je odeljak namerno istrgnut iz konteksta praznika Lik Kventina Kompsona kao izuzetno vaan za Foknerov opus. Misli se da je u drugom odeljku Fokner najbolje izrazio svoje poetske darove. Ovaj je odeljak gotovo najbolje to je napisao. Metafiziki aspekt dela (Kventin-Hamlet) - Kventin, za razliku od Hamleta, ne misli i ne bira. Kventin kao da sebe ve vidi mrtvog. Drugi odeljak poinje u prolom vremenu. Lik koji ne poseduje svoje ja. - Vreme-incest (Mari). Temporalnost : svako poglavlje poinje na nain vremenski karakeristian za odreenog junaka. Riker : Vreme i pria. Sartr : esej iz 1939, Sartr u naponu svoje pripovedake snage. Tvorac jedne izuzetno uticajne struje egzistencijalizma. Otkrio gotovo sve bitne probleme moderne proze. Izbegava greke i nastranosti ostalih kritiara koji govore o toku svesti. Sartr prvi skree panju na znaaj Foknera u optoj knjievnosti. Uvia da Fokner vreme shvata kao prolost. Kako tumaiti Foknera? Kao antropoloki nihilizam, ili s obzirom na hrianske vrednosti? Problem je i sa Foknerovim izjavama. Podrazumeva se postojanje nekakvog prvobitnog stanja u prolosti koje je koren sadanjosti. ta je zaista ugled Kompsonovih, ta je prvobitno rajsko stanje prema kom se odreuje sadanjost i koje je narueno? Prolost je fobina. Takva prolost izjeda i opseda Kventina. U romanu Abalom, Abalom vidimo da je prolost Kompsonovih jedna masivna fobija, da su predaci Komsonovih suprotno od onog to se misli da jesu. Vreme = bee. Istina i prolost ne mogu se odrediti. To jeste nihilizam, ali proet izvesnom mudrou. Sartr zahteva kategoriju budunosti, nade. Da li je istorija uiteljica ivota ili skup fobija. Trei odeljak : izlaganje se sve vie sreuje, manje vie hronoloko, ali i nekonvencionalno, manje vremenskih skokova. Pojam skaza, govora iz ivota, nekovencionalnog, obojeno dijalektom. Dejson je prostak, pria priu na sebi svojstven nain. Etika dolara i ekonomske moi, Dejson kao rigidan, krut ovek. Tenja da se napravi plan svog ivota, da se svet preuredi po svojim naelima. Propau Dejsonovih ideja propada i porodica Kompson. Degradacija, deformacija Komsonovih. etvrti odeljak : Uskrs. Da li se roman i ovo poglavlje moe tumaiti u hrianskom kljuu? Bendijev 33-i roendan, Kventin naputa dom Kompsonovih u vreme u koje je Hrist napustio svoj grob. Hrianski moral, nihilistika filozofija. Kraj romana je nihilistiki. Lirsko kod Foknera, ukazivanje da hrianska nit nee biti neodriva. Poetna reenice poglavlja, opis vremena. Lik Dilsi, pojava 2 kreje. Dilsi nasuprot gi Kompson, ukazivanje na odnos crnaca i belaca. Izuzetna distinktivnost crnaca. Fokner nastoji na velikom kontrastu. Dilsi i njena porodica ive kod Kompsonovih po nekoj inerciji - Kompsonovi su toliko materijalno propali da nemaju im da plate svoje dojueranje robove. Dejson kao antipatian lik, ali koji jedini razume svoju materijalnu propast. Dilsi i Dejson se izuzetno razumeju. Odnos crnaca i belaca, problem na nivou fobinosti. Da li je Fokner reio rasni problem na pravi nain? Kompsonovi - metodisti. Poseta crkvi, potera Dejsona. Uesnici u ritualu, ritualni trans. Fokner : video sam, Dilsi : ja sam videla. Slika crnaca u transu kao oznaka predhrianskog. Belci nisu kadri za to, nesposobni su da vide poetak i kraj. Oko kao parodino i nihilistino u odnosu na belce. 4 dela poslednjeg poglavlja : uvod, poseta crkvi, Dejson, kraj (Bendi). Poslednji deo upuuje na poetak, ali i na kraj, propast Kompsonovih - put na groblje. Opis Bendijevih oiju. Uspostavljanje besmislenog bendijevskog reda. Ostaje otvorenost prie, i upuuje se na poetak ivot Komsonovih cirkulie, ali samo u seanjima lanova familije. Slika kruenja Bendija oko spomenika vojniku konfederacije, izuzetan semantiki potencijal; spomenik oko koga krui idiot - to je kraj romana. - 1. poglavlje sadanjost. - 2. poglavlje prolost. 10

- 3. poglavlje budunost (bez izlaza, povratak prolosti). - 4. poglavlje uobiajeno vreme, objektivan stav. U poetku izuzetno subjektivna narativna perspektiva neto je sreenija u drugom odeljku, zatim skaz, pa objektivna naracija (gramatiko tree lice). Naracija garantuje znaenja da li je ovo tano? Postoji jedan jasno postuliran lirski kvalitet u vidu lajt motiva, ritma... Refrenska ponavljanja utisaka. Erotski utisci, mirisi, letnji vazduh. Kompleksan utisak stanja erotske napetosti. Komiki motivi, ljupkost. Odnos prema asovnicima. Lirsko stanovite ne doputa da se samo na osnovu kompozicije doe do znaenja. Strukturisanje naracije na nivou fabule. Uvoenje lirskog trai da se eksplicira jedna jaka tradicija (Eliot, objektivni korelat). Problem znaenja, pievog miljenja (pridodati komentar). Insistiranje na znaaju lika crnkinje Dilsi. Nihilizam ili izvesna perspektiva, verovanje u mogunost opstanka pojedinih vrednosti. Dilsi - Kompsonovi (jedno tumaenje, optimizam modernog romana). K.Bruks naslov kao klju za razumevanje osnovne tematske orijentacije (ivotna pria idiota = nita). Postoji i strukturalistika, tematska i morfoloka analiza, razliite narativne distance. Pripovedanje spolja, ekstradijegetiko. Problem ovog tumaenja je taj to mu izmie Foknerov naknadni predgovor koji negira nihilizam. Kakvo god da je ovo objanjenje, autorovo je. Posebno tumaenje : roman obeleen poremeajima prirodnog redosleda i kontinuiteta. Naruena hronologija. Osnovni dogaaji kao kob, opsesija - incestuoznost, Bendijevo kastriranje, Kventinovo samoubistvo, promiskuitetno ponaanje Kventine, istorija crnaca, Dilsi, nekadanji robovi a sada sluge, odnosi izmeu crnaca i belaca su nerazjanjeni, neobjanjivi. Heterogenost narativnih sredstava, tipografske promene, unutranji monolog - skaz, haotino izazivanje zabuna (Kventin-Kventina) bez objanjenja (dobro izvedeni prevod), imena se uvode tako da italac dugo vremena ne zna o kome je re, Dejson su i otac i sin (koji su potpuno razliiti). Bendi = Mori, majka Bendiju oduzima ime svog roenog brata. Programirane nedoumice, lajtmotivsko ponavljanje razliitih elemenata prie (novi, asovnik). Komiki, tragiki lajtmotivi. O kom liku je re, o kom vremenu je re? Napadna prenaglaenost, strukturiranost knjige. D B C A A B C Cerebralna, planirana komozicija. Depersonalizacija naracije - Povijesna poetika romana (mega). Umesto iluzije pripovedanja, svest, pieva tenja da nas ubedi kako smo suoeni sa samim radom svesti. Instanca aranera teksta ipak je neko odabrao naslov, isplanirao kompozicionu strukturu, neko ko uestvuje u romanu na sasvim poseban nain. Kod Dojsa je to mnogo komplikovanije i savrenije, araner se postavlja umesto transcedentnog, objektivnog pripovedaa. Ovakva analiza doputa da se shvata i Foknerov dodatak radi se o istom autoru, istom Fokneru. Odstupanja od knjievne norme, junjaki sleng. Trei odeljak u znaku skaza. etvrti odeljak vraeni pripoveda, instanca koja posmatra sa strane. I ta prividno objektivna instanca je specifina. Lirski kvalitet : sumoran i hladan osvanuo dan ritminost, lajtmotivsko ponavljanje, ak i kod Bendija. U Kventinovom odeljku se taj kvalitet pojaava, ritmizovana proza koja je ponekad ak i pisana kao lirika. Pojedine slike kao izvorita lirskih motiva. Mnoge stvari u etvrtom odeljku javljaju se kao viene spolja mogu uticaj Gogolja. Modeli kao preuzeti iz nekog starinskog romana. Bendi kao odgurnut od itaoca da bismo ga bolje videli. Gogoljeve Mrtve due i komentar Nabokova o iikovu kao demonu, satani. Na kraju se, istim gestom, on vraa unutar realistikog kanona. Osnovni efekat ovakve naracije nije u povratku objektivne instance, ve ima jednu manipulativnu svrhu (tako se Gogoljev roman tumai u kljuu groteske, a ne realizma). Osnovni motivi kod Foknera su surovost i nasilje (Laster hrani Bendija, oglaava se sat). Ko je autor izvesnih konotacija, npr. kua u raspadanju? Da li se radi o doivljenom govoru? Ali ovo ne moe da iskae Laster, jo manje Bendi. Razjanjenje je u sceni sa Lasterom i Dilsi. Ovde se javlja izvestan lirski subjekt, lirski govor. Neko je u tom svetu prisutan na sasvim odreen nain. Fokner o Melvilu (iskaz dat u toku pisanja romana). Foknerova namera nije bila razjanjenje izvesnog problema jednog sveta, ve prikaz jednog stanja. Moda se Fokner moe shvatiti kao mlai lan kruga pisaca tzv.izgubljene generacije (Stejn, Ficderald, Hemingvej, Anderson...). T.S.Eliot objektivni korelat. Sastojci Foknerove slike sveta, da su bili drugaije sloeni, 11 (podela odeljaka romana) A B C

mogli su se veoma lako pretvoriti u jednu naturalistiku sliku sveta. Istorija porodice, alkohol, nemoral, propast. Zola : deterministiki nizovi, u poetku alkohol ili polne bolesti, neumitno odreuju sudbinu porodice. Fokner koristi elemente takve slike da bi pobudio doivljaj jednog stanja beznaa i oaja. ak i u Pustoj zemlji postoji nekakav lirski subjekt. Obavezni smo da uvidimo postojanje nove narativne instance, tekstualnog aranera, koji nosi atribute lirskog subjekta koji se obelodanjuju na specifian nain. Lirski kvalitet u eksperimentalnom romanu je onaj koji najjasnije ukazuje na novinu modernog.

Dojs : Literatura : - an Pari - Umberto Eko : Otvoreno delo - estetika kategorija izvedena iz Dojsa. - Kurcijus : Eseji iz evropske knjievnosti - Vilson : Akselov zamak - But : Retorika proze Ozbiljnije studije : 12

- Nabokov : knjiga o Uliksu, SKC, 1994, odbacuje mnoga tumaenja, dosta relevantnih zapaanja. - V.Izer : ogled o Uliksu, Knjievnost, br.12, 1987 (prevod A.Mareti), i pregled postojeih tumaenja. - Egon Naganovski : Telemah u lavirintu sveta (Trei program, Sarajevo 1986, separat 26). Knjige koje se pribliuju modernom : - Meletinski : Poetika mita (o Dojsu i remitologizaciji, Man) - Fraj : Anatomija kritike 1982-stogodinjica roenja Dojsa, asopisi, brojevi o Dojsu, Knjievna re 25.12., Gradina 3, 4 Neprevedene knjige autora kanonskih tekstova : - Richard Elman : monografija o Dojsu, ogroman autoritet autora - Hary Levin : prvo ozbiljnije tumaenje - Valton Litz : izuavanje Dojsa preko rukopisa (Maja Herman Sekuli, Knjievnost i prestup, ne ba najbolje), neobine sveske u kojima su beleene epifanije, ogroman autobiografski knjievni znaaj, isto je i sa rukopisom samog Uliksa. Jedno vreme je ak Beket bio Dojsov sekretar. Veliki broj greaka koje su pronaene u zapisivanim tekstovima. Vejn But : Retorika proze (autor je konzervativan, gotovo da ne razume modernu prozu, ali je koristan za analizu Portreta...). Neuspeh je to to su stihovi navedeni kod Dojsa (Dedalusovi stihovi) neodreeno vrednovani. Epifanija, termin koji uvodi d'Anuncio (Oganj). Mora se voditi rauna o liku Stivena Dedalusa i autobiografskim konotacijama, kao i o poetikim iskazima razliitim od onih kod Stendala ili Dostojevskog. Termin epifanija ne postoji kod Dojsa, javlja se samo u odbaenoj prvoj verziji Portreta... (Stiven junak), koja je prevedena i kod nas. Koji kvaliteti Dojsovog dela ukazuju na njegov visok status? Bitna teza iz Dojsove biografije jeste da je on bio apatrid. Autor kao dobrovoljni izgnanik, ne iz politikih ili bilo kakvih slinih razloga, ve po svom izboru. Bekstvo od porodice, domovine, crkve = sputavajue mree. Iskovati nestvorenu svest svoje rase (Portret...); na kakvu se ovde rasu misli, ljudsku ili irsku? Naputanje Irske sa 20-ak godina, naputanje jezuitske kole, katolianstva... Stiven Dedalus kao autobiografski junak. Nora Barnakl besramna pisma; dan kada ju je o prvi put sreo oznaava kao poetak Uliksa - sudbonosan dan. Dojsov poziv Nori da odu u Trst, na ta ona pristaje (Pula, Trst, vajcarska, Pariz). Niz beskrajno hrabrih odluka. Vrlo brzo poinje da oboleva od bolesti oiju. U prvoj verziji romana Portret umetnika u mladosti Stiven junak, moe se nai klju za Dojsovo apatridstvo. Irska kultura se shvata kao sputavajui faktor. Kao i kod Foknera, statusu pisca se vraa patetinost, za razliku od Zole, sa kojim nestaje aura maga i pisac se shvata kao dravni slubenik. Dakle, Dojsova paradigma predstavlja radikalan obrt, pisac se shvata kao mag rei, vidovnjak. Pria o apatridstvu ima i drugi lik : ono se uzima kao odbijanje pisca da se pozabavi problemima nacionalnog u univerzalnom. Ovde je u pitanju krupna greka! Dojs kae kako je o kao Irac propao. Jejts je, recimo, bio vie Britanac od obojice bio je Irac protestant, najmanje udaljen od Engleza. Treba biti Irac katolik, da bi se bilo u suprotnosti sa Britancima. Ali, itava prva polovina Jejtsovog rada je posveena sutini gelskog. Ova polovina je uglavnom neuspena. Jejtsovi uzori su uglavnom Britanci. Jedna od Dojsovih radikalnijih izjava je ona o Irskoj kao krmai koja jede sopstvenu prasad. Kasnije se vraao Irskoj, to je znalo da bude veoma bolno. Ponekad je eleo da mu se poalju stvari iz Dablina, tramvajske karte, jelovnik... Nekog velikog prevrata nije bilo, niti nekog velikog gaenja pri odlasku. Odluka je ipak bila racionalna. Dablinci knjiga koja nije nagovetavala nove narativne mogunosti, osim u nekoliko momenata. Prvenstveno se misli na priu Mrtvi koja je napisana u drugaijem kljuu i nalazi se na kraju zbirke. Pitanje o Irskoj se u ovoj prii nigde ne postavlja kao takvo, ve u mnogobrojnim aluzijama. Zapad kako kada je Irska najzapadnija? Ona je zapad u odnosu na Englesku; s njihovog stanovita re ima negativnu konotaciju. Za Britance je negativno biti zapadnjak, jer to znai biti Irac. Zapadna Irska je 13

najprimitivnija, govori se gelski (irski). Enormna semantika vrednost ovog kulturno geografskog pojma. Odnos prema nacionalnom je na sve strane u Dojsovom delu. Postoje i delovi koji se ne mogu potpuno funkcionalizovati u smislu otkrivanja Dojsovog stava. Nije re samo o odvajanju od nacionalistikih stavova o irskoj ugroenosti, o stavovima o nestanku irskog jezika. Radi se i o tatini za veliinom, optereenou Iraca oslobaanjem. U Uliksu samo neki Englez govori gelski, a Irci mu se rugaju. Odnos prema jeziku, mitu, arhetipu roman se i zove Uliks, a ne Blumov dan. Dojs je tvrdio da su halucinacije i komari u korenu sveta, i da ete sasvim dobro razumeti nekoga ko vam se u snu obrati na jeziku koji ne poznajete. Taj fenomen je, po Dojsu, carsko otkrie o jeziku. Dojs Prust : kod Prusta je junak samo Marsel, kod Dojsa Stiven Dedalus; obojica su odvojeni od svojih autora. Dojs je kao mlad svoje prikaze u novinama potpisivao kao Stiven. Odnos Prusta i Marsela se moe razliito shvatiti. Epifanija re iz odbaenog rukopisa Stiven junak. U Uliksu se Stiven sea kako je nekad pisao po epifanijama i to u odbaenom delu : ovo mesto e biti jasno tek posle Dojsove smrti. enet : metalepsa, ekstratektualnost, izbacivanje itaoca iz teksta. Otvara se pitanje i o granicama dela, i o referencijalnom okviru : mimeza sopstvenih, i to neobjavljenih dela. Portret umetnika u mladosti : Roman gotovo ni po emu inovativan, ali je proglaen za takav. Temom razvoja umetnika bavili su se skoro svi veliki pisci (Man, Gete...), pa se tako u Nemakoj stvara i termin kunstelroman. ta je novina u Dojsovom romanu? Prvo su izali Dablinci, pripovetke do te mere pisane u odreenom kljuu koji je odmah prepoznat : opta moralna paraliza Irske, Dojs je tvrdio da je pisao pod uticajem naturalizma. Imao dosta problema sa izdavanjem. Ipak, 3 pripovetke se izdvajaju : Sestre, Susret, ...noi, prvo lice, iz ugla deteta, da li se radi o istom licu koje nije obuhvaeno paralizom? Prikazivanje neega od strane onog ko doivljava. Ovo stvara probleme prevodiocima. Prva reenica u Sestrama ''stroke'', prevedeno kao udar paralize, 3 razliita prevoda. Prevodioci nisu shvatili da treba da ouvaju matovitost deijeg shvatanja ivota. U prii Mrtvi javlja se neto to lii na objektivnu naraciju (tree lice), a to se pretvara gotovo u unutranji monolog (prvo lice). U Portretu umetnika u mladosti reenice evociraju nivo svesti, nivo iskustva, narativni gest kojim se prikazuje odvijanje infantilnog iskustva. Autobiografinost razliita od one u prozi 19.v, npr. Tolstoj = Ljevin... To nije neto to e se razvijati u prvom planu, niti e se tim razjasniti poetika sutina Dojsa. Moderni roman autobiografska projekcija (Man - Tonio Kreger, Smrt u Veneciji), Prust, Dojs; nije bitna sudbina pisca ve pitanje poetike. Autobiografsko se moe razmatrati i kao obeleje proze visokog modernizma, kao njegova paradigma. itati ovaj Dojsov roman doslovce znai itati Dojsa. Postoje 2 sutinska problema : odnos izmeu pojedinih dela, povezanost koja nije ona balzakovska. Kod Dojsa, pojava istog lica znai neto bitno drukije. Uliks se inae ne oslanja na neto to mu je prethodilo, ali Dojs zahteva poznavanje svega onog to se u prethodnim romanima javilo. Porozna granica, premetanja s jednog na drugi narativni nivo. Kako je delo komponovano, spoljnje komponovano (5 odeljaka), sazrevanje estetske svesti = elementarni nivoi. Vejn But : geneza dela, od prve verzije Stiven junak, do krajnje verzije, koliko je Dojs zaista odustao od prve verzije? U 11.glavi Retorike proze, But govori o pouzdanosti pripovedanja, i o tome da dobre proze bez pouzdanog pripovedanja nema. Epifanija : Eko tvrdi da je Dojs ovaj termin naao kod D'Anuncija. Zna se da je Dojs pomno itao Voltera Pejtera (Renesansa), i stavlja ovog pisca u okvir najbitnije Dedalusove lektire. Epifanija u etvrtom odeljku (devojka koja odlazi u more) je doslovce pejterovska. Epifanija = eksplozija iskustva, iznenadni dogaaj. Devojica ptica, vizija koja dobija znaenje tek u kontekstu knjige. Epifanijska injenica moe da postane simbol. Za Tomu Akvinskog, epifanija ja sutina stvari. Stivenovo uspostavljanje 3 uslova lepog, toboe iz Aristotela i Tome Akvinskog. Opaanje prirodno lepog (claritas = smisao pojave). Odnos umetnika i prirodnog sveta. Dojsova namera nije bila da stvara konzistentnu estetiku teoriju. Pisac daje signal itaocu da ovakvu teoriju i ne trai. Epifanija dolazi ili iz vulgarnosti govora i prizora (predmeti iz objektivnog sveta se epifaniraju, sat u Dablinu), ili u upeatljivoj fazi samoga uma (subjektivno, objektivno je samo podsticaj uma, duha, imaginacije, pretvaranje neeg to je utisak i slika u simbol) : to su dve poetike 2 epifanijska modusa : 1.- naturalistiki u Dablincima 14

2.- ekspresionistiki i simbolistiki u kasnijim delima Dojs je pokazivao izvesnu vrstu naturalistikig divljenja prema Ibzenu, previao je njegov simbolizam i shvatao ga samo kao otrog moralistu i kritiara drutva. Kao mlad je pisao Ibzenu, a ovaj mu je odgovorio. Primetan je i uticaj simbolista Verlena i Malarmea... - I odeljak : 2 sredine su prikazane kao simbol autoriteta : porodica - kola; 2 arita autoriteta. Ne sme se prekriti ovaj kodeks, motiv pobune Stiven se ali rektoru : problem religijskog, nacionalnog: boini ruak se pretvara u svau oko Parnela. - Vejn But, o kraju I, i poetku II odeljka. Lavirint ulica, asocijacija na Dedala, odlazak u javnu kuu = druga epifanija, otkrie telesnog greha. - III odeljak religiozne, mistine krize, san o sopstvenom paklu, Stivenova ispovest trea epifanija. - IV odeljak vizija devojke, etvrta epifanija. Poglavlja se zavravaju epifanijom, a nova poinju prozaino, trenutkom potitenosti, potonuem u vulgarnost trenutka. Taj ritmiki momenat, ekstaza - potitenost, nagovetava Uliksa. Da li je kraj romana samo karika u lancu epifanija i smirivanja ili simbol slobode? Ritmom se relativizuje vanost ekstaza : ritam je probio granicu ovog romana i javlja se na poetku Uliksa. Lucifersko u Stivenu non servuum on ipak nije raskrstio sa katolianstvom, ve je borac, svestan te problematike. ta sve moe da znai Dojsova odluka da svom junaku da ime Stiven Dedalus? Stiven = Stefan, prvi stradalnik u Hristovo ime, Dedalus = mitsko bie, tvorac lavirinta u ije ime se Stiven kune. Iz koje sfere datosti u romanu se moe izvui prikaz irske svakodnevice, nadolazea beda : postoji, recimo, i sfera razmiljanja, parafraza Stivenove lektire. U kojoj od ovih sfera nalazimo argumentaciju za Stivenovo odbijanje da se zaredi? Stivena pozivaju jezuiti da im se priblii, i time rei sve svoje materijalne probleme. a) stanovite b) temporalnost c) remitologizacija - V.Izer o Uliksu, Knjievnost, 1987, br.12. O posebnostima imenovanja, semantikim aluzijama. Stiven = prvi hrianski svetac, Dedalus = graditelj lavirinta (Dojsovo delo kao lavirint). Kako je motivisano Stivenovo odbijanje jezuitske ponude? But : nedovoljna motivacija; But izgleda ima u vidu realistiku motivaciju, moda vieznanost. Kako se Stivenov otac ismeva na raun popova (''uhranjeni, bogami, kao kljukane guske''). Stivenova literatura, filozofija pobune, to se vidi na kraju romana grof Monte Kristo, eli, Bajron, Ovidije, Ibzen, Parnel motiv mranih osvetnika, prognanika. Prvi odeljak kao drama 3 kvaliteta : vlano - hladno - belo. Od samog poetka se za ove kvalitete vezuju negativna iskustva, koja su i sama meusobno povezana : npr. ruka kod rektora je hladna i vlana, kraj I odeljka. Racionalno iracionalno : detinjstvo kao utoite iracionalnog nije vie edenski prostor ve moe postati i izvor nesree, autoriteta, zabrana. Dojs poinje da pie uzimajui u obzir ovu teoriju. Otud i toliki znaaj koji on pridaje detinjstvu tu se konstituie sve ono bitno za dalju ovekovu sudbinu. U IV odeljku nije do kraja izbegnuta realistika motvacija, tu Dojs iznosi misli koje bi trebalo da opravdaju postupak odbijanja, ali te misli dolaze naknadno. Ipak, Stiven jo uvek sebe ne razume, ve svoje postupke racionalizuje uz pomo retorike Voltera Pejtera. Do Dojsa nije bilo motivacije izvedene iz nesvesnog. U vezi sa svetenikim pozivom javljaju se negativno implikovani pojmovi belo, hladno, vlano : npr. ako je mir oltara beo, jasno je da e Stiven odbiti sveteniki poziv. U Stendalovom romanu Crveno i crno ilijen Sorel odustaje od pariskog uspeha, vraa se u Verije i puca u gospou de Renal kljuna scena ostavljena bez komentara, tumaenje je ostavljeno itaocima - kod Dojsa je u potpunosti promenjena vizura motivacijske strukture. Tu je ogroman znaaj novine Dojsovog postupka u istorijskoj perspektivi. But nije ovo delo izabrao sluajno; radi se o jednom od najvanijih delova njegove knjige. Dojsa uzima kao paradigmu postupka depersonalizacije. Flober Dejms Prust Dojs. Gubljenje ove narativne instance relevantne za pouzdan odnos, razumevanje onog to se pripoveda. But je ovo delo na taj nain shvatio kao reprezenttivno, ali zahteva da se razjasni da li je u pitanju autorska ironija ili neto njoj suprotno. Tu se otvara pitanje kako tumaiti lik Stivena, da li on nije uspeo da okona svoj duhovni razvoj kao stvaralac ili jeste? But tvrdi da se ne moe govoriti i o jednom i o drugom i to je simbol njegove tradicionalnosti. U Uliksu, meutim, Stiven je prikazan kao potiten i jalov stvaralac. Tolstoj je imao 15

ogromne probleme zbog svog vienja junaka i u ironijskom i u realnom kljuu, ti su radovi odbaeni, jer realistika poetika ne trpi takvu nedoumicu. Ali, drugi je kriterijum relevantan kod analize moderne proze tu je Butova pogreka! Stiven : re je o judeohrianskoj tradiciji, Irska kao zemlja sa najvie svetaca. Dedalus : helensko, pagansko, ne ostaviti junaka samo na jednom temelju, potreba da se leti, mogunost da se leti zna se ko bi to mogao u hrianskoj tradiciji. Postoje razne jurodive, pseudonaune teorije kako Irci imaju helensko poreklo; u tom je ambijentu helensko pitanje izuzetno prisutno : helenizacija Irske (Uliks), pojava neke stare mlekarice = pojava helenske boginje. U.Eko ukazuje izuzetno jasno na uzore koje Dojs dodeljuje Stivenu pri kreiranju njegove estetike (Toma Akvinski, Aristotel); spoj termina koji bi organizovali izvesno shvatanje, ali, da li se ova teorija tie kreiranja lepog, percepcije lepog, prirodno ili umetniki lepog, ostaje nejasno. Kao da je hotimice ostavljana mogunost da ovom problemu priemo s bilo koje strane; teorija je neizdiferencirana na estetskom planu. Postoji jedna oblast u kojoj je, meutim, sve jasno. To je duhovni razvoj Stivena Dedalusa. Percepcija sebe kao razliitog, svet kao re i ako su u pitanju deije rei, i ako odrasli tepaju deci. JA, kao neto to postoji drugaije od ostalih, neto to postoji mimo svega (Stiven... Irska, Zemlja, Vasiona... i da je on drugaiji od ostalih. On to najvie osea kroz rei.). Bie koje je odreeno kao drukije dolazi preko sveta preko rei koje ne razume i ui napamet. Treba imati u vidu da je Dojs imao problema sa oima. Greh patnja oslobaanje. Prihvatiti i greh kao deo iskustva, i prihvatiti ga u zanosu. Vienje unutranjeg ustrojstva Stivena Dedalusa prihvatanje u punoj meri ivota onakvog kakav je na zemlji. Peti odeljak : claritas. Roman se moe itati kao ostvarenje jedne poetike koja funkcionie samo u njemu. Eko : obrazac implicitne poetike, definicija poetike kao sastavni deo romana. Man : roman o pisanju Dr Faustusa = lucidni ogled Mana o razlici izmeu njega i Dojsa u odnosu na poetoloku istoriju. Uliks : Problematika bitno razliita od one koju sreemo u prethodnim Dojsovim delima. Ponovna pojava Stivena Dedalusa koja je na poetku romana jedini informativni faktor. Neophodnost itanja Portreta... Uliksa je mogue itati u kljuevima koji se meusobno iskljuuju (npr. komiki i tragiki prikaz sveta). Postoje podjednako validne analize koje ekspliciraju delo kao komiko (nitavna stvarnost u poreenju sa herojskim mitom), Leopold Blum oliava sveopte crte jednog prosenog graanina - sveovek, ali i Blum kao maarski Jevrejin-apatrid, Jevrejin iz Srednje Evrope, nastoji da prihvati svoju sredinu, ali i osea da nije njen punopravni lan : nije Irac. Postoji ideja da je ovaj roman potpuno nov oblik apsolutne komedije. Dojs je imao interesovanja za hipotetiku Aristotelovu definiciju komedije, kao jo jedan argument vie. Tumaenje u tragikom kljuu : svet iz Stivenove perspektive, ugriz savesti kao neto to sputava njegovo stvaralatvo, smrt majke, potraga za duhovnim ocem, pitanje o jednodunosti oca i sina, o transsupstacijalnosti, otac i sin su jedno isto u svetom duhu; ne samo Telemah, ve i Hamlet, Stivenova reakcija na katolianstvo ve objanjena u Portretu umetnika u mladosti, Stivenova tragina situacija situacija Hrista; spoznaja Bluma = spoznaja prosenog, obinog oveka oslobaa Stivenove stvaralake impulse, susret njih dvojice u sitne sate (ve je 17.06.) = katarza (po ovom tumaenju) da li je Dojs hteo da pokae kako se obnavljaju stvaralake moi oveanstva. Eliot prvi se oglasio povodom Uliksa, 1922. izlazi i Pusta zemlja, i on veoma dobro zna ta je uradio, i to zna vie nego Dojs. U Uliksu Eliot zastupa svoje intencije s osvrtom na korienje mita : Dojsov metod ima karakter naunog otkria, posle Dojsa niko vie ne moe pisati na nain na koji se do tada pisalo. Kurcijus - hronika, roman, drama, ep, parodija, satira, suma (sve epiteti pripisani ovom Dojsovom delu). Delo koje sadri svojstva koja se iskljuuju, to je i novi Inferno, i nova Ljudska komedija. Nagon za raskrinkavanjem ljudske prirode, reakcija na fizioloko i seksualno u oveku i to prva posle naturalizma. Eko - poznati medievalista, veza Dojsa sa srednjim vekom i Tomom Akvinskim, Uliks kao beskrajno sloeni mehanizam, nita ne znai samo ono to znai, lingvistiki neverovatno komplikovana struktura, nove rei, promene rei u narativnom tekstu, prva izgovorena re (pristupimo bojem oltaru) poetak liturgije. 16

an Pari - shema, objanjena odeljaka koju je Dojs ostavio. - 1.odeljak : detinjasta, naivna naracija, najmanje optereena aluzijama, a ve sadri izuzetne sloenosti. / 16.odeljak : Eumej tzv. zrela naracija, aluzije svih vrsta. - 2.odeljak : tzv. lini, katehizis, razgovor sa samim sobom, pitanja i odgovori, veoma znaajna pitanja o irskom nacionalizmu i antisemitizmu. / 17.odeljak : katehizam bezlini, takav je doslovce, tehnika preslikana iz katolikog rituala (takoe i D.Ki, Peanik). - 3.odeljak : monolog muki. / 18.odeljak : monolog enski, jedini kompletno u tehnici unutranjeg monologa, da li je Dojs hteo da kae da se ova tehnika moe koristiti samo u vezi sa enom (u potpunosti). Hari Levin - Kritiki uvod u Dojsa. Denifer Levi - esej o Dojsu. U asopisnim verzijama odeljaka postojali su podnaslovi koji su ukazivali na analogije sa Homerovim epom. Kasnije se Dojs odricao ovih podnaslova (to je bila skela, sada kad je graevina podignuta, skela mi ne treba), ali je ljudima skretao panju da ih obelodane. Sada se jednostavno ne moe bez tih podnaslova (Kalipso, Kirka, Nestor...). Komentatori uopte ne smatraju za shodno da je potrebno objanjavati ove komentare koji su ekstratekstualni. But : ono to je van teksta van teksta. itav sistem aluzija u prva 3 poglavlja : Bak itao sam negde o tome, ti si sin koji trai oca s kojim treba da se poistoveti. Niz aluzija se izgubio u prevodu. Umesto : ''I ja sam hladan kao led'', treba da stoji, ''I ja sam hiperborejac''. Atena mlekarica jedna stara ena = Irska. Dojs se radovao svakoj mogunosti za aluziju. Upadice stvarnosti; veza izmeu Dojsa i Beketa. Zvukovna strana rei, vrednost muzike rei odvojene od smisla (maka : mjau, mrgr, mrgrrr, mrgrr...) razliite fonemske prirode. Tvrdnja jednog nemakog filologa da su izdavai skraivali onomatopeje kod Dojsa. Prve reenice u Uliksu i nisu toliko daleko od onog pripovedanja svojstvenog Dojsovim starijim delima, ali je nivo informativnosti znatno smanjen. Niz indicija koje ukazuju na mesto deavanja prve scene; sve se deava posredno, bez intervencije narativne instance. Od samog poetka postoje izvesne naturalistiko realistike sekvence, koje su tako uvedene da implikuju nizove, snopove izvesnog vieg znaenja. Stiven je obuen u crno : a)- umrla mu je majka, b)- da li Stiven stoji iza Hamleta, da li je njegova sudbina analogna sa Hamletovom? Hrianske predstave o ocu i sinu, pojava Hrista u hrianskoj civilizaciji. Da li su ovakve Dojsove paralele u funkciji parodije ili uzvienog (npr. Nestor = direktor kole, briga o bolesti papkara, kopitara, odnos prema nacionalnoj istoriji, najbrutalniji antisemitizam figura koja je u Odiseji predstavljena u uzvienom smislu, ovde je dobila sasvim drugu ulogu). Poreklo Leopolda Bluma, semitska crta. Paralela nije ravnomerno odvijana, nije jednako prikazana kroz 2 vremenska nivoa epska, velianstvena, antika prolost banalna savremenost. O Dojsovim namerama, sam Dojs je govorio : Roman dveju rasa jevrejske i irske, ciklus ljudskog tela, mala dnevna drama, moja fascinacija Odisejem i njegovom enciklopedinou; on je i otac, mu, ratnik (teorija da je ovaj mit semitskog porekla), sve mora biti zahvaeno, sve to se moe artikulisati... Re istraiti ima posebno znaenje za mene (iz knjige Dojs njim samim)... Nastojao sam da beleim ono to ovek misli, govori i radi istovremeno. Lajtmotiv u potpunosti preuzet od Vagnera. Gria savesti Stivena Dedalusa zbog neispunjenja majine elje da se vrati crkvi motiv centralnog problema. Pitanje mogunosti da se ponovo postane stvaralac, da se izae iz egzistencijalne krize Dedalus je reava kroz susret sa Blumom, prosenim ovekom, obinim ovekom NOMAN, EVERYMAN. Parodiranje stila Voltera Pejtera. Smatrao da e italac prepoznati parafraze i citate iz Pejtera. Kasnije e doi celo jedno poglavlje (poseta porodilitu) u kom e se nai sve same parodije i pastii. Nikada ne treba gubiti iz vida odnos prema Irskoj prvo poglavlje : ''Ja sluim 2 gospodara Engleza i Italijana'' (papa, Rim); ''Irska umetnost je nalik sluavkinom ogledalu''. Iz svake, pa i najobinije pojedinosti daju se izvui analogije. Do 10. poglavlja postoji narativna instanca, od 10. je nema. Narativni registar, registar narativnih mogunosti je kompletan, ali nisu svi njegovi delovi u prvom planu. Sputanje narativne instance, stepen po stepen, do gubljenja instance (kao kod Tolstoja : Sevastopolj u maju). Protej nije bitna sadrina ovog odeljka, ve forma, misli Stivena Dedalusa. Autor zahteva da se podsetimo ta je njegov junak itao u prethodnom romanu; problem je to mi to kraja ne znamo, mi vidimo reminiscencije i citate, ali pitanje je da li znamo koja su to dela? Uliks jednostavno zahteva tumaenje. 17

Denifer Levi : pitanje anra? ta je Uliks? Roman, tekst, poema? Govori i o Dojsovoj potrebi za novim reima. Da li roman treba da nam govori o likovima? Da li je Uliks novi mit? Transformacije modela povezivanja nije sukcesivan, konsekventan, ve simultan, prostoran. Za razliku od Foknera, pojam lirskog je iri. Bahtin : roman je anr u nastajanju, on nema kanon, pogreno je shvatanje Levinove da je roman samo ono to je pisala Dejn Ostin, Dikens i Tekeri, tzv. klasini roman. Zavrni susret Bluma i Dedalusa pripreman je dugo i oni se sreu mnogo ranije nego to se zaista sreu, indicira se niz uzajamnosti na nivou metafore, Blum misli Stivenove misli. Stream of consciousness, termin amerikog psihologa Viljema Dejmsa. Denifer Levi misli da je pravi put itati Uliksa kao tekst. Promene repera referencijalnosti ovo se uzima kao dokaz za to da je ovaj roman spona izmeu visokog modernizma i postmodernizma. Zbog ega Uliks ima 18 delova ako znamo da Odiseja ima 24? Moda se misli na prireeno, deije izdanje Odiseje koje je Dojs itao, a koje bi moglo imati toliko odeljaka. Moda se ipak radi o ambivalentnosti paralele izmeu 2 dela; vremenom je Dojs moda pridavao manje panje ovoj paraleli. Generalno, Uliks ima 3 glavna dela : 1.- 3 niim obeleena odeljka : Telemahija 2.- 12 narednih odeljaka : Blooms day, Odisejeva lutanja 3.- 3 poslednja odeljka : Itaka, povratak kui Dojsove se namere moraju uzeti kao dvosmislene. S jedne strane, to preciznije izraziti stanje svesti, a s druge strane enciklopedinost u svakom smislu. Ove 2 vrste izjava izgledaju protivreno i ne podrazumevaju se. Treba se setiti da ve u Dojsovim mladalakim teorijskim naporima kroz definiciju epifanije postoji registrovan predmet koji se epifanizuje kroz neto spoljno, ili u stvaraocu, upeatljiva faza uma. Postoje 2 modusa epifanije : - predstavljaka, mimetika - ekspresivna Mogunosti tumaenja Uliksa : postoji neka vrsta fabuliranja od poetka, postoje izvesne dramatike okolnosti (majina smrt, gria savesti, stvaralaka sputanost, osujeenost, sukob izmeu Stivena i direktora kole, Stivena i Iraca, irskog nacionalizma). Takoe se na taj nain moe pratiti pria o Leopoldu Blumu koji je sahranio sina, koji negde ima kerku, enu Moli sklonu promiskuitetu (da li e Moli prevariti Leopolda, jedno od dramskih vorita). Dramsko sredite moe se tumaiti i kao plod Blumove ljubomore (ak i patoloke) Nabokov smatra da je ovo mesto najslabije u itavom romanu. Enigmatinost : da li je Blumova ljubomora opravdana ili ne : dramsko sredite koje nudi dinamine motive ipak sve ostaje u izmaglici, nita se ne deava nedvosmisleno. Ovako se moe izvriti analiza romana u predstavljakoj dimenziji, praenje likova, toka radnje. U ovom pristupu se postavlja pitanje o defabulizaciji i ostalim pitanjima u vezi sa poetikom modernog romana. Problem iezavanja autora depersonalizacija, Flober, Dejms... Autor se povlai, odrie se svojih kompetencija stvaranje iluzije odsustva posrednika. Miljenje da je Dojs poeo da koristi razliite narativne tehnike tek u Uliksu. Ulazak u svet junaka prati se kao tok svesti. Nema samo 18 raznolikih narativnih modusa, ve bezbroj pr. poglavlje Kiklop, krma, skupljalite najtvrdokornijih irskih nacionalista, prikaz tog nacionalizma sa raznih stanovita = skaz, tehnika pomuene svesti (traganje za fokusom), pria o irskoj privredi, besmislena idealizacija Irske : Irska je najbogatija zemlja na svetu, iluzorna vizija irskih predaka; radi se o 2 stanovita o stanovitu manje obrazovanih Iraca, i o onom vie obrazovanih (koji ak tvrde kako je i Dante Irac). Ko je napisao novinske naslove za poglavlje Eol (ako autor iezava)? Za koga se to u romanu moe vezati? Ko postavlja pitanja u Itaci, a ko odgovara (tehnika katihizisa)? ije su narativne finese ubaene u kafansko brbljanje? ije je zaprepaeno pripovedanje u Nausikaji (Blum u etnji na plai). Korienje pria iz enskih asopisa, melodramatska opcija. Ko parodira engleske prozne stilove u poglavlju Helijeva goveda? To je istorija proznih stilova u engleskoj knjievnosti; teko je percipirati da se u stvari radi o odlasku u porodilite Leopolda Bluma samo je to predstavljaka dimenzija. Ko parodira englesku prozu? Koliko god da autor iezava u predstavljakoj dimenziji, toliko je prisutan araner koji je kao Bog nestao. Pojavljuje se neko neoekivano i do tada nepostojee stanovite. Mora se paziti i na ekspresivnu dimenziju epifanije. U drugom delu Uliksa, Dojs sa sve veom estinom potiskuje predstavljako, da bi mu se pred kraj vratio. Vofgang Izer : lanak o narativnim tehnikama u Uliksu (poglavlje Helijeva goveda). 18

T.S.Eliot estetiki ideal : svet se vie ne moe zahvatiti monistikim, sveznajuim zahvatom reenje je odnos prema mitu. Objektivni korelat (Eliotov termin iz eseja o Hamletu, pesnik je neko ko bei od emocija, ideju je prvi izrazio Tomas Man : pesnik je bie bez emocija). Skup lica i dogaaja posrednika izmeu pisca i emocija. Ponavljanje tema : ljubav, stvaranje, raanje (geneza oveka, geneza engleske proze).

19

Andrej Beli : beleke povodom romana Kotik Letajev Erenburg, 27, poslednji pasus. Predgovor Belog kao reakcija. O specifinosti dejeg doivljaja i nastanku svesti. Nove teme, novi jezik, o jeziku Belog, stvaranje svesti iz bolesti, itko - vrsto, nerazumljivost koju ispoljavaju oni koji nisu doiveli... Str.31 : Mi deca...; 30: Taj sluaj... Lajtmotiv bunila, baba vs. Rodionov, 32 : Interesantno... Strah od neistraenog prostora, lavirint, bunilo : bolest, ozdravljenje, ivot s dadiljom (precizni podaci). 34 : Moji napori... Doktor = Minotaur, gubljenje itavog sloja doivljaja, deca koja se seaju od etvrte godine su na gubitku, uskraena su. Trea godina deluje kao decenija u odnosu na etvrtu. ivot sa guvernantom (36 : Period s dadiljom...). Odnos otac majka (Moskva - Petrograd). 37 : Zajedno sa... Bajka, Raisa Ivanova, poezija : majka = muzika : otac = nauka, racionalno. 39 : Savlaivanje... Mit, muzika, simbol. 41 : Kod nas... Odnos univerzitet - crkva, dogaaji iz Zaveta kao muziki simboli, poistoveivanje sa Isusom. Dotad... (str.44) : muzika, ritam. 45 : poslednji pasus, 47 : Muzika... Tekst Mile Stojni : Brjusov, Merekovski, Ivanov. 21 : Teoretski... Beli je prvo pesnik, lirsko u prozi, moderni roman, Rilke. Simfonija??? Uticaji Niea, openhauera i Hartmana, kao i Solovjova. Merekovski, Ivanov, Berajev, Blok. Beli je eleo da teorija simbolizma postane filozofski sistem. 24 : Svoju ogromnu... Uticaj Kanta i Hegela, estetiara i filozofa. Teorija Belog u okvirima simbolizma, ali i van njega (do antagonizma). Simbolizam, Arabeske, Zelena livada, Ritam kao dijalektika. Simbolizam - realizam, 37. Moderna, bavljenje 20

originalno ruskim. Odnos Belog i muzike (28). Za simboliste, muzika dokazuje mogunost sinteze umetnosti. Beli je mislio da nije u sintezi umetnosti poetak umetnosti budunosti. Umetnost menja filozofiju i religiju; njenim sredstvima saznajemo svet oko nas. 29 : Umetnik... Mit nam vie ne pomae da saznamo svet oko nas. Nauka se uzdigla iznad filozofije, religije i mita. Sadanjost je sloena. 30 : Prema... Po Belom, simbol je zbir forme i sadrine. Simbol se odreuje nalik Platonovoj ideji. S druge strane, razlikuje se simbol u umetnosti. On ima saznajni karakter. 31 : Zbog toga... 32 : Simbol nije... Sadraj umetnosti moe biti i van umetnosti, npr.Rusija. Poto se otro odvoji od alegorije, simbolizam se shvata kao samo stvaralatvo, iscrpljuje se sam stvaralaki akt. Umetniki simbol se oslanja na stvarnost. Simbolizam = umetnost uopte. Univerzalno objanjenje sveta kroz poeziju. Povezati nauno saznanje sveta sa emocionalnim poimanjem njegovih zakonitosti. 35 : Zbog toga... Postoje 2 plana ivota : umetniki i stvarni. Umetnost postoji naporedo s prirodom, nije njena kopija. Beli Majakovski. 36 : Objanjenje simfonija. 38 : Pored toga... (vaan citat!!!). Kraj 35 = Zamjatin. Postoji 5 simfonija Belog, prva je unitena u rukopisu. 1900 : Prva, Severna. 1901 : Druga, Dramatina. 1903 : Trea, Povratak. 1907 : etvrta. Prvo je tampana druga simfonija. Beli je ovako objanjavao svoju novu formu : 3 aspekta (muziki, idealistiko simboliki...). Simbolizam je kombinacija sva 3 aspekta. Uvod u etvrtu simfoniju : objanjenje da se htelo opisati unutranje doivljavanje. Beli je tvrdio da se susreo sa 2 problema, odnosno pitanjem da li je simfonija umetniko delo ili dokument o stanju svesti, to bi moglo zanimati budue psihologe. Simfonije se mogu shvatiti kao strukturalni eksperiment. Da li ma koje savremeno delo ima pravo da postoji? Tvrdio je da je pokuao da bude pre istraiva nego pisac. Trea simfonija ima 3 dela, a prva je najmanje karakteristina, i u njoj se osea uticaj Griga. U njima je jo uvek malo neologizama. Kod Belog su neologizmi uglavnom pridevi. Deminutivi su odlika zrelog stila Belog. Spoljanje karakteristike romana Kotik Letajev : 6 glava, pogovor, epilog : Lavirint bunila, Dadilja Aleksandra, Bljesak nad bljescima, Doticaji kosmosa, Renesansa, Gnostiar. Citati su izvoeni iz Tjuteva, Feta, A.Tolstoja, Solovjova. Evidentan je manjak informativnosti. Ruenje narativne logike, nestanak ustanovljenih sintaksikih normi. Odnos proze i poezije (ritmizovana proza). Forma prema sadrini : da li nova sadrina trai novu formu? Beli tvrdi da niko pre njega nije na takav nain tretirao detinjstvo : kako bi se uopte mogao opisati trenutak stvaranja svesti bez korienja novih narativnih mogunosti. Da li je delo Belog psihogram da li je njegova estetska vrednost vea od eksperimentalne? Stvaranje modifikovanog, deformisanog, oneobienog jezika jezika simbola. Baba Minotaur lopta lav. Bunilo doktor svest pas. Neologizmi : strmorezno, ostrmljeno, grebeniti se, ozvidano, starodavno, krilorogo, belotoko, zmijonogo, hiljadokrilo, neprobudljivost. Da li se ovaj roman moe itati kao poezija : da li se on moe prepriati (predgovor Mile Stojni)? Teorija romana; ta bi bio najmanji zajedniki imenitelj koji spaja romane Belog sa klasinim romanom 19.v? Da li se moe ukazati na jedno delo i rei ta je paradigma romana? Teorija o romanu kao anru u nastajanju : evolucija anra. Ponavljanje narativnih fraza poput sekvenci u muzikom delu teorija simfonije zato ba simfonija (a ne muzika drama)? Odnos lirsko - dramsko; da li je lirsko ponitilo dramatski aspekt romana Belog? Moe se postaviti, i postavljaju se drame po romanima Dostojevskog koliko je smisleno i pomisliti da se roman Belog moe prikaati u pozoritu ak i u vidu monologa? Neprevoenje veine dela Belog (simfonije). Gleb Struve, Erenburg, 50-e godine. Primedba francuskih komparatista da treba prouavati i dela manjih autora i slabija dela velikih autora. Koji su uticaji na Belog? Beli kao prvenstveno matematiar. Fraze : ''Starodavno, kao od iskona poznato'' (str.55), ''Lopta koja je nadivela sebe'' (str.55). Likovi : ujka Vasja (predugaki gmizavac), dr.Dorionov (Minotaur, uasni debeljko), teta Dotja (molska skala), Fundamentalikov emodanikov (bio je straan, u stvari uenik zanatske kole), Raisa Ivanovna (detinja srea), Hristifor Hristiforovi Pompul (bio je nalik na bife), Lav Tolstoj, Brabago, Mrkti Avetovi (grbonja u mrkocrvenoj koulji, dobriina, veseljak), Rupreht (lutka).

21

Citati : 55 (poetak), 69 (Lav), 82 (tata), 97 (pajac Petruka), 100 (Kotik Letajev : kao novi poetak, iz perspektive svesnog), 113 (Bleenski - izgore od pia), 34 (pao u nesvest), 175 (Sonja Dadarenko), 197 (Vladimir Solovjov), 214 (epilog). Moderni roman inkorporira poetike teorije (npr.arobni breg). Autorefleksivnost, autopoetika crta. Francuski novi roman 40, 50-e godine 20.v, prati ga i teorija (Miel Bitor). Bahtin : O romanu (Re u romanu) : proza nije isto to i poezija, i roman je umetnost rei, jezik u romanu = sistem jezika. Literarnost umetnike proze definisana je onim to je nadverbalno : pripovedanje postoji iznad rei. Tehnoloki aspekt. Boris Uspenski, nastavak Bahtinove druge faze. Shlomitt Remon Kennan Narative fiction : knjiga koja je spoj Bahtina, Uspenskog i eneta. Dve teze : roman ima (nema) status umetnikog dela. enet je najvie odmakao u konstituisanju teorije knjievnosti kao nauke. Stvorio je poseban metajezik koji se mora nauiti terminoloki sistem, terminologija radi terminologije. Prvi pokuaj stvaranja metajezika, naune terminologije izveli su ruski formalisti. Rolan Bart : Uvod u strukturalnu analizu pria (manifest naratologije), Smrt autora (nauno samoubistvo naratologije). Bahtin se takoe koristi veoma kompleksnom terminologijom. Pored naratologije postoji niz teorijskih pravaca koji ne pretenduju na opti karakter. To su takoe veoma ozbiljno teorijski zasnovani tekstovi. Tzv. tekstovi sa bone strane. Vrlo su bitna i izuavanja pojedinih tipova romana : pikarski roman, bildungsromman (Klaudio Giljen : Knjievnost kao sistem). Pitanja tipova romana dramsko, epsko, lirsko. Harvi : Roman i karakteri.

I semestar : Fokner : - ''Buka i bes'' - analiza strukture - konstituisanje pojma romana toka svesti - Sartr o Fokneru - ''Svetlost u avgustu'' (hronoloko ustrojstvo) H.Dejms : - predgovori : - o stvaranju modernog romana - III program o romanu - pitanje o romanu je pitanje o njegovim oblicima : kompozicija je jedina pozitivna lepota - Persi Labok : ''Vetina romana'' The Craft of Fiction pokuaj oblikovanja - normativne poetike romana - scensko-panoramino prikazivanje F.tancl - Forester : ''Vidovi romana'' (Nolit) - Kajzer : ''Nastanak i kriza modernog romana (instanca individualnog pripovedaa)'' (LMS, VI, '65.) 22

- moderni roman odnos prema mitu Oblici moderne proze uvod (Lj.Jeremi) : Pojam modernog u knjievnosti kako odrediti oblike moderne proze? Tumaenje : moderno je ono to je dobro ovde je modernost odreena kao validnost, ali ovaj stav mora podlei kritici. Postoje dela koja zadovoljavaju princip modernosti, ali nisu valjana, vredna dela. Fineganovo bdenje Dojsa je moderno, ali njega ne moemo ni da proitamo, te stoga ne moemo rei da moemo rei da je najbolje (?). Princip po kojima prepoznajemo moderne romane : u modernom romanu je dolo do depersonalizacije, iezavanja jedinstvenosti fabule, teme, iezavanja autora; u modernom romanu iezava saznajni optimizam, bilo kakav saznajni svet treba razoriti, bilo koji nain saznanja se dekonstruie, razara. Iezavanje autora, defabulizacija : u Dojsovom Uliksu iezava sveznajui autor, a nema ni fabule dve osobe kreu se Dablinom u jednom danu. U arobnom bregu ipak postoji niz dogaaja koje emo moi da poveemo fabula. To ne znai da neemo arobni breg smatrati modernim to znai da ovi principi depersonalizacije (iezavanja autora) nisu dati tako otro da bi garantovali da je neko delo moderno. Manovi autorski komentari nisu onog karaktera kao kod Balzaka i Tolstoja. Kod Mana se zadrava obraanje itaocu ( koje je ) autorski komentar, ali u tako izmenjenom obliku da moramo govoriti o iezavanju autorskog komentara. To vie nije onaj autor koji e nas povui za rukav, koji e ii na ruku itaocu. Zahtev za iezavanjem sveznajueg pripovedaa poinje ve od Flobera, pa preko H.Dejmsa. Sada se umesto autorskom komentaru, italac okree simbolima, slikama, epizodama koje e nositi znaenje, imae veu ulogu, dublja znaenja. Ovo unoenje ..... , ritam u ponavljanju simbol. (nagovetaja) zamenjuju onu vrstu fabule gde postoje autorski komentari. Ovi pasai podseaju na lirsku pesmu ne samo pasai, ve cela dela, kao Fineganovo bdenje, mogu se tumaiti kao ogromna lirska pesma, jer nieg nema to karakterie naraciju; sve je u ritmu kao kod poezije. Ovde je roman prekoraio granicu prema lirskom tekstu, tj. prema poeziji. Taj pravac od koga e se izdvojiti (ono) to bi bila moderna proza depersonalizacija, dramatizovanje segmenata... bie valjan samo kad tano odredimo ta jeste depersonalizacija i kad vidimo da autora vie nema kod Dojsa Fineganovo bdenje ali ne moemo da zanemarimo zato Mana i da kaemo da to nije moderan roman. Autorska samosvest (anrovska samosvest) je odlika modernosti. Tomas Man ta je moderno delo? Najbolja dela naih stvaralaca ne predstavljaju in kreacije, ve evokacije dela treba da imaju slojeve kulture, mita. (Ni)je bitno obeleje modernosti kao to je Dojsovo delo - ...angada ve da su ta dela reminiscencija itave knjievne tradicije pre njega. Ne postoji vie stvarnost kao takva, ve predstava o stvarnosti. Odnos prema mitu je takoe oznaka modernosti, ali je ovo promenjen odnos prema mitu. Obnavlja se interesovanje za mit, ali ne mit ve za mitski klie Tomas Man. Dve take na ijoj osnovi se govori o odlikama modernosti romana. Tomas Man Dr.Faustus Proraunatost u formi, oslobaa se sada jezik. Postoji stroga formalna kompozicija, ali sada se oslobaa upotreba jezika. Fokner (govor idiota), Uliks bezbrojne sheme analogija Dojsovog Uliksa sa antikim epom (Odiseja). Ova odlika ostavlja slobodu u upotrebi jezika. Ove sheme (analogije) u formi ostavlja slobodu jeziku. Kad je re o odnosu prema mitu, on se menja od odnosa romantiara prema mitu, realisti ni ne razmiljaju o mitu, dok Kafka, T.Man, Dojs razmiljaju o odnosu prema mitu. E.Meletinski : Poetika mita. Letopis MS, br.1, '95.g. Analitika psihologija i problem porekla mitskog siea Meletinski Logorska tema u knjievnosti 20.v. - Gorki pripovetke, naroito rane 23

- Babelj, Platonov prva decenija 20.v., 20-ih g.20.v. - Beli - H.Dejms : Ambasadori, Portret jedne dame, teorijska shvatanja - T.Man : priroda umetnikog procesa; pesnik je iz razdraenih ivaca, on nije iz toplih emocija; iz ovakve prirode pesnikog procesa Eliot e razviti svoju teoriju; roman o romanu. Literature evropske margine kod njih se moe nai mnogo toga to se nalazi u latino-amerikoj knjievnosti; kod pisaca iz afrikih sredina postoji isto kao kod Hispana. Proiriti Kortasarom, Sabatom, Ljosom; zatim i piscima iz afrike, japanske sredine...

Henri Dejms : Dejms je prelazna pojava. Osnovna umetnika intencija je bila da roman bude nalik ivotu, a to obeleava intencija romana 19.v. Ali ima inovacija u tome kako objanjava stvaralaki proces. U knjievnoj kulturi 19.v. vlada pozitivizam, isticanje nauka, da se ovek moe tumaiti, objasniti; javlja se i suprotnost, pobuna pozitivizmu simbolizam u francuskoj knjievnosti, zatim u ruskoj simbolizam se suprotstavlja pozitivizmu : sumnja o konceptima rada ljudske psihe, o racionalnom tumaenju oveka. H.Dejms se suprotstavlja teorijskoj misli pozitivizma. Antipozitivistika tendencija dr(utvenog) vida : Volter Pejter javlja se u drugoj polovini 19.v., u nekim od tih s(tudija) daje dr. neantropoloku koncepciju knjievna renesansa - ... eseji o renesansnoj knjievnosti. Pie o Mikelaelovom pesnitvu. Tek e se takvo interesovanje javiti u ...v. Pejtera e interesovati ba .... poezija. Do tada su se ljudi interesovali samo za vajarska dela Mikelanela. Promena senzibiliteta, razmiljanje o oveku, o radu ljudske svesti. 1868.g. zakljuci o renesansi Anticipacija knjievnosti 20.v. u njegovom (osvrtu?), naglaavanju psiholokog ivota. Moderni svet tei da gleda na principe .... kao na nepostojane procese nije se to razlikovalo doivljaj stvarnosti mogu razlikovati emocije od racia. Pejter sada kae proces se sastoji tok strasti, struju svesti, tok misli vie nema govora o stabilnim segmentima ljudske svesti koji se pojedinano mogu analizirati na jednoj strani volja, na drugoj emocija... 24

tok (?) sam termin anticipira kasniji (psih.?) termin struja svesti. Pejter kae da nema tog vida mentalnog ivota koji moemo analizirati racionalno. Termini su istovetni onima koje emo nai kod V.Vulf. Pejter kae da moramo razmiljati o svetu utisaka i o individualnom svetu, i to se ne da prevesti na nauni jezik, i pod njega se ne mogu podvesti utisci individualnog uma koji je stalno u toku. Ono to je stvarno u naem ivotu, to je vraanje na trenutke, promenljive u naem ivotu. V.Vulf kae da nije stvarni ljudski ivot niz poreanih rampi(?), neto to je stabilno, to se moe analizirati menja se pojam stvarnosti, sada je to proces, tok. Ali to ne znai da je to fantastika. Ovde se radi o primeni pojma mentalnog procesa, nije re o stabilnom, ve nepostojanom procesu. Status fantastike se menja. Ne odrie se stvarnosti, ve je taj pojam vidi drugaije, nejasno, jer graanin Dablina moe biti istovremeno i Uliks. Moderne zanimaju samo mentalni procesi, kako se formira iskustvo. Pejtera zanima sam stvaralaki proces. ak kad je i Emil Zola uvideo izvesnu potrebu menjanja realistikog prosedea Floberov prosede, depersonalizacija (to je kod Zole anket (?)) po toj crti Flober je moderan. Zola je govorio o subjektivnom izraaju. Javljaju se antipozitivistike tendencije. Dostojevski psiholoki motivi; Tolstoj unutranji motivi - sve su to anticipacije, tj. shvatanja ta jeste ovekov ivot => unutranji svet. Dejmsova shvatanja samo jedna od novina, Dejms je u nekoliko tekstova o romanu dao bazine termine moderne proze (to se tie stiha, ritma) u romanu se mora potraiti ono to je pozitivno, to ga ini umetnikim delom. Kao prvo je uzeo pojam kompozicije forme. III program 88-89. : - tumaenje romana - umetnost romana zbornik romana - moderna kritika u Engleskoj i Americi Beker + predgovori njegovim romanima i pripovetkama. Umetnost proze Dejms koristi termin fiction (proza). 1884. Dejmsov rani spis u kome je iskazao gledanje ne roman koje ima dve strane : jedna je ona koja se okree anglosaksonskoj knjievnosti. Jedan deo tih razmiljanja protezae se kroz sva njegova dela. Ti termini nastaju prema Dejmsovom gledanju na anglosaksonsku prozu gde se razvijao vid askanja sa itaocem. Taj italac je sasvim odreen, viktorijanac, njegov svet je odreen, tom itaocu pisci smatraju da treba da se obrate to je za Dejmsa glavni nedostatak. Ovim je s jedne strane odreena jedna strana njegovih teorijskih shvatanja. Druga strana je gde Dejms pokuava da o romanu razmilja kao o umetnikom delu u onome to je u njemu umetnika forma. Dejms se bavi onim to emo kasnije nazvati naratologijom. Celokupno umetniko stvaranje moe biti bilo ta tj. u smislu seksualnih tema, jer je to bilo ranije zabranjeno. Tema nema nikakvog znaaja, svejedno da li je sitna ili krupna, da li je iz duhovne ili drutvene oblasti ovekovog ivota bitna je forma. Roman poredi sa slikom to zadovoljava tenju da roman ima vezu sa stvarnou. Ako roman ve predstavlja stvarnost onda nema potrebe da se pripoveda direktno obraa itaocu, da mu kae da je to fikcija, a ne prava stvarnost. Roman treba da bude zanimljiv. On junaka vidi kao reflektor, njegova svest je dovoljno osvetljena da on osea sve oko sebe, ta svest nije sveznajua, ne zna zavretak svoje sudbine. Re je o najvanijoj komponenti romana do Flobera, re je o autorskom komentaru, postoji kod Stendala, Balzaka, Tolstoja sloj koji kontrolie sve to italac treba da zna. To je vana komponenta romana. Autorski komentar tei da obuhvati sve u romanu, da uspostavi kontrolu na itaoevu reakciju. Dejms kad govori o reflektoru, centralnoj inteligenciji, izbacuje autorski komentar. Novina Flobera javlja se kod Dejmsa teorijski obrazloena : roman