ГМО

Трпеза пуна свега и свачега

Са домаћих њива је најбоља храна

Наша земља треба да чувасвоје сорте и

хибриде

ШТА СВЕ

АНАЛИЗЕ И

PORUKA

ЈЕДЕМО

ИСПИТИВАЊА

STRU^WAKA

18. август 2014.

Модификована сојапреплавила равницу

СТАЊЕ У ВОЈВОДИНИ

ГМО18. август 2014.18. август 2014.

Модификована сојаМодификована сојаМодификована сојаМодификована сојапреплавила равницупреплавила равницупреплавила равницу

СТАЊЕ У ВОЈВОДИНИ

ГМОГМООТРОВ, ХРАНА или...

Модификована сојаМодификована сојаМодификована сојаМодификована сојапреплавила равницупреплавила равницупреплавила равницупреплавила равницу

18 19NOVOSTI • Ponedeqak, 18. август 2014. NOVOSTI • Ponedeqak, 18. август 2014.ГМО ГМО NOVOSTI • Ponedeqak, 18. август 2014.ГМО

ТЕК што се слегла пра-шина око поплава у Србији, највећа свет-

ска компанија за прои-зводњу ГМ семена “Монсанто”, уздрмала је домаћу јавност када је донирала семе соје и кукуруза поплављеним подручјима.

Ове тврдње за “Новости” демантује Брендон Мичнер, директор сектора за односе са јавношћу „Монсанто“ за Европу, наглашавајући да је реч о конвенционал-ном семену.

Каквим семеном тргујете у Србији, и да ли је донирано семе конвенционално или ГМO?

- Компанија “Монсанто” водећи је

произвођач конвенцио-налног семена у Европи. У

Србији тргујемо таквим семеном, а угроженим подручјима донирано је конвенционално семе кукуруза и повртарских култура. Семе смо дони-

рали у сарадњи са Владом Републике Србије и зва-

ничним институцијама, а у складу са важећим закон-

ским прописима. Сво донира-

но семе је на граници Републике Србије узорко-вано и тестирано на ГМО у складу са прописи-ма. Укупна малопродајна цена семена које је донирано поплављеним подручјима на Балкану износи 600.000 америчких долара.

Прича се да у Србији имате експерименталне њиве које су посејане ГМ семеном. Да ли је то истина?

- То је потпуно нетачно. “Монсанто” не тргује ГМ културама у Србији, и у многим земљама широм света послује искључиво у складу са локалним законским регулативама. Верујемо да ГМ семена треба да буду једно од решења која су доступна ратарима, али ми тргујемо том врстом семена само у земљама у којим уживају широку политичку подршку.

Наша трговина семеном у Европи је у 99 одсто случајева није ГМО. Семена ГМ кукуруза продајемо у Шпанији и у Португалији. Обема земљама то је помогло да повећају приносе и смање увоз, штедећи воду и енергију. Поред ових двеју земаља, веома мале количине прода-јемо у Румунији, Чешкој и Словачкој.

Познато је да сте водећа компанија за прои-зводњу ГМ семена у свету. Које су предсности узгајања ових култура?- Помажемо ратарима да производе више и

боље, а да притом користе мање земље, воде, енергије и отпада. Свету је потребно више хране и здравија храна. ГМ усеви могу да побољшају приносе, смање коришћење при-родних ресурса и фосилних горива. Пољопривредницима могу да обезбеде сред-ства да побољшају приносе под притиском корова и инсеката, редукују обраду земљишта како би се очувала земља и извори воде, и смање употребу пестицида, тиме смањујући и коришћење фосилних горива.

Неке од ових користи, као што је мања упо-треба инсектицида, препознали су и потрошачи и борци за заштиту животне средине. Многобројна здравствена удружења, стотине независних научних стручњака и велики број влада широм света су утврдила да су храна и састојци развијени кроз ГМ безбедни.

ГМО

ТЕКЕК што се слегла пра- што се слегла пра-шина око поплава у Србији, највећа свет-

ска компанија за прои-зводњу ГМ семена “Монсанто”, уздрмала је домаћу јавност када је донирала семе соје и кукуруза поплављеним подручјима.

Ове тврдње за “Новости” демантује Брендон Мичнер, директор сектора за односе са јавношћу „Монсанто“ за Европу, наглашавајући да је реч о конвенционал-ном семену. Каквим семеном Каквим семеном тргујете у Србији, и да тргујете у Србији, и да ли је донирано семе ли је донирано семе конвенционално или конвенционално или ГМO?ГМO?

- Компанија “Монсанто” водећи је

произвођач конвенцио-налног семена у Европи. У

Србији тргујемо таквим семеном, а угроженим подручјима донирано је конвенционално семе кукуруза и повртарских култура. Семе смо дони-

рали у сарадњи са Владом Републике Србије и зва-

ничним институцијама, а у складу са важећим закон-

ским прописима. Сво донира-

но семе је на граници Републике Србије узорко-вано и тестирано на ГМО у складу са прописи-ма. Укупна малопродајна цена семена које је донирано поплављеним подручјима на Балкану износи 600.000 америчких долара. Прича се да у Србији имате експерименталне Прича се да у Србији имате експерименталне

њиве које су посејане ГМ семеном. Да ли је то њиве које су посејане ГМ семеном. Да ли је то истина? истина?

Са наших њива најбоља храна

МИОДРАГ ДИМИТРИЈЕВИЋ, ПРОФЕСОР ГЕНЕТИКЕ BRENDON MIЧНЕР, ДИРЕКТОР СЕКТОРА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ „МОНСАНТО ЕВРОПА“

ЛОБИСТИ великих компа-нија доспели су у све поре државних органа и инсти-

туција, истичући предности ГМО, а поједини пољопривред-ници, вођени идејом о великом профиту, размишљају о сетви генетички модификованим семеном. Намеће се, зато, пита-ње треба ли Србији ГМО и храна од ГМО.

Професор генетике Пољопривредног факултета у Новом Саду Миодраг Димитријевић истиче да не постоји никакав разлог да Србија дозволи гајење и промет ГМО и хране од ГМО.

- О здравственој безбедности овакве хране постоји већ дуже време расправа која се води између поборника и противника ГМО - каже Димитријевић. - Познато је да храна коју једемо може да утиче на организам, својим неорганским и органским састојцима. Постоје и научне индиције које показују да храна коју једемо оставља у дигестив-ном тракту и одређене делове наследног материјала. Ако се

ово покаже тачним, онда пада у воду теорија која је до сада важила да се наследни материјал разграђује приликом припреме хране, и да не остаје у дигестив-ном тракту. Са сигурношћу може да се каже да није доказано да је храна од ГМО здравствено безбедна на дужи рок.

Према речима професора Димитријевића, ГМ храна у овом тренутку је најчешће она која је настала од пољопривредних ГМ култура, где је генетичка отпор-ност на тоталне хербициде и инсектициде.

- Србија је други извозник кон-венционалне соје у Европи, па ме интересује да ли ми треба да извозимо немодификовану соју на страна тржишта, а да сами једемо ГМО - истиче наш саго-ворник. - Чак и са начином како

се код нас формирају цене, веома је извесно да ГМ храна неће бити јефтинија од конвен-ционалне. Србија треба да обно-ви и јача своју прехрамбену индустрију, јер је то једино што бележи неки развој и раст. Увоз прехрамбених производа од ГМО директан је ударац у срце ових напора и сасвим је непо-требан, јер већ ионако увозимо све и свашта.

А да ли све и свашта једемо, проф. Миодраг Димитријевић сматра да, ако се држимо Закона о генетички модификованим организмима, онда и не једемо ГМ храну. Међутим, свако ко има друга сазнања, а може то и да докаже, треба о томе да оба-вести надлежне органе. Уколико то не уради, може се сматрати саучесником.

У Србији не продајемo GMO

Оно што се у природи не дешава је химерни ген, или генска конструкција, која се користи за добијање ГМО

У природи се нова генетичка варијабилност ствара спонтано

ОБМАНА РЕКЛАМА за раундап, коју је

“Монсанто” објавио у холандским новинама, изнела је више обмањују-ћих тврдњи, судећи по холандској Комисији за закон о оглашавању. Раније, током године, Веће за стандар-де у оглашавању Индије закључило је да су биле неосноване тврдње компа-није “Монсанто” о постојању економ-ске користи за пољопривреднике од њеног ГМ памука.

ПОСЛЕДИЦЕ ИСТРАЖИВАЊЕ професора Жил-

Ерика Сералинија установило је озбиљне штетне утицаје на здравље код пацова који су храњени Монсанто ГМ кукурузом (НК603) и малим коли-чинама хербицида раундап на који је тај усев отпоран захваљујући генет-ском инжењерингу.

Оно што је најгоре из угла ГМ инду-стрије, су напади њихових присталица на Сералинијеву студију који су разот-крили чињеницу да пажљиво поређе-ње његовог истраживања са “Монсантовим” безбедносним тесто-вима показјује да, уколико се сматра да Сералинијеви експерименти недо-вољни да демонстрирају штетност, онда оне које је спровео “Монсанто” не могу да докажу безбедност.

БАНАНЕ МИЛИОН деце

годишње ослепи или умре због недостатка витамина А, у земљама са тропском климом. Оснивач “Мајкрософта” Бил Гејтс, инвестира у генетски модификоване банане, које би могле да реше тај проблем на дуже стазе.

Банане су, уз пиринач, традиционална храна у Африци и југоисточној Азији. Проблем је у томе што ниједна од ове две намирнице није богата витамином А. Добровољци у САД тестирају генетски моди-фиковане банане које садрже више бета и алфа каротина од конвенционалних банана. Банане споља изгледају сасвим обично. Једино им је “месо” - захваљујући великој количини витамина А - светлонаранџа-сто.

БАНАНЕ МИЛИОН деце

Оснивач “Мајкрософта” Бил Гејтс, инвестира у генетски модификоване банане, које би могле да реше тај проблем на дуже стазе.

Банане су, уз пиринач, традиционална храна у Африци и југоисточној Азији. Проблем је у томе што ниједна од ове две

НАСЛЕДНИ МАТЕРИЈАЛ ГМО ПРОМЕЊЕН НА НЕОБИЧАН НАЧИН

ИАКО постоји више дефиниција шта су гене-тички модификовани организми, суштина се своди на оно основно: ради се о органи-

змима код којих је наследни материјал про-мењен на начин који се не дешава у природи!

Проф. Миодраг Димитријевић, генети-чар Катедре за генетику и оплемењивање биља Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже да оно што је заједничко већи-ни дефиниција јесте отклон од рекомбина-ције наследних елемената (гена) која се дешавају у природи. Иначе, у природи се нова генетичка варијабилност ствара спон-тано, или је човек индукује контролисаном манипулацијом.

- Приликом спонтане рекомбинације гена, нова генетичка варијабилност може да се добије вертикалним, или хоризонталним преносом

гена. Вертикални пренос наследне информације најчешће је заступљен, јер се овај ток добија укрштањем родитеља. Хоризонтални пренос гена одвија се без укрштања. Човек је при инду-ковању нове генетичке варијабилности за своје потребе у програмима оплемењивања, до сада, користио у највећој мери вертикални пренос гена.

Наш саговорник објашњава да је трансгена технологија, која за резултат има ГМО, прва у историји човечанства која у потпуности користи хоризонтални трансфер гена за добијање нове генетичке варијабилности. Користи пут који је у природи познат и утврђен, али на начин који у природи не може да се деси. Оно што се у при-роди, такође, не дешава јесте химерни ген, или генска конструкција, која се користи за добија-ње ГМО.

- Химерни ген, који се претходно лабораториј-ски конструише, може да садржи комбиноване ген-ске делове вируса, бактери-ја, па чак и цвећа, што је јединствен лабораторијски поступак који се не дешава у при-роди - сматра наш саговорник.- Димитријевић. - Ова таксономска удаљеност донора генских сегмената који се комбинују у химерном гену, као и таксономска удаљеност донора - орга-низам који даје основни генски део у генској конструкцији и акцептора - организам чији се наследни основ мења уградњом генске кон-струкције, је такође нешто што је јединствено за трансгену технологију.

Шта каже законЗАКОН о генетски модификованим организмима из 2009. године каже да ниједан модификовани живи организам, као ни производ од ГМО не може да се стави у промет, односно да се гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије. Исто тако, ГМО не сматра се пољопри-вредни производ биљног порекла, који количин-ски садржи до 0,9 одсто примеса ГМО.Када је реч о забрани стављања у промет, семенски и репродуктивни материјал не сматрају се ГМО уколико количински садрже до 0,1 одсто примеса ГМО.

Помажемо ратарима да производе више и боље, а да притом користе мање земље,

воде, енергије и отпада

француска влада забранила употребу

ГМ кукуруза

Наука пркоси природи

Није доказанода је храна од ГМО здравствено безбедна на дужи рок

У Србији не продајемo GMO

француска влада француска влада француска влада француска влада

Хилари Клинтон јавно подржала

коришћењеГМ усева

Русија неће увозити ГМ храну, јер има довољно

органске

Договор о новим прописима у ЕУ о

ГМ културама

маја

20 21NOVOSTI • Ponedeqak, 18. август 2014. NOVOSTI • Ponedeqak, 18. август 2014.ГМО ГМО

Пиринач са људским генимаДА људској похлепи нема краја, најбоље потврђује то што је у Америци започет процес истраживачког узгоја пиринча са људским генима!- Сада ћемо бити у дилеми да ли ће потрошачи који једу такав ГМ пиринач постати канибали - пита се професор Шеварлић. - Чак ни у Америци, која слови за земљу која има гломазан систем контроле хране, не дозвољавају слободу избора. Тренутно у свету има више од 170 милиона хектара под ГМО сојом, кукурузом, паму-ком, уљаном репицом, кромпиром, али и бананом, парадајзом, а већ једемо и ГМ лососа.

Кратка истраживањаСВИ ГМО произвођачи спроводе истраживања у трајању до три месеца, што је недовољно дуго да би се доказала здравствена безбедност ГМО. - За сваки лек истраживање траје у неколико фаза и по више година, прво у лабораторијама, затим на експерименатлним животињама и на крају на људима - добровољцима. Тек онда се добија одобрење за при-мену на пацијентима. Због чега онда за ГМ храну коју треба да једемо сваки дан истраживања трају само до три месеца - пита Шеварлић.

Одлука грађанаПРЕМА последњем истраживању Института за економику пољопри-вреде, више од две трећине грађана Србије - 73,3 одсто, уплашено је због недовољне информисаности о ГМО.Грађани Србије сматрају трансгену храну неприродном, њих 77,2 одсто, а сам поступак модификације гена биљака и животиња и неетичким - 55,44 одсто. Око 57 одсто испитаника сматра да ова храна негативно утиче на здравље, а њих 46,6 одсто да њена прои-зводња утиче на животну средину.- Изразито је неповерење испољено према мултинационалним компа-нијама које производе трансгену храну, чак 74 одсто - каже др Татјана Браков. - Резултатима научних анализа не верује 42,1 одсто грађана, а свега 15 одсто их је спремно за потрошњу модификоване хране.

• Ponedeqak, 18. август 2014. NOVOSTIГМО ГМО

Пиринач са људским генимаДА људској похлепи нема краја, најбоље потврђује то што је у Америци започет процес истраживачког узгоја пиринча са људским генима!- Сада ћемо бити у дилеми да ли ће потрошачи који једу такав ГМ пиринач постати канибали - пита се професор Шеварлић. - Чак ни у Америци, која слови за земљу која има гломазан систем контроле хране, не дозвољавају слободу избора. Тренутно у свету има више од 170 милиона хектара под ГМО сојом, кукурузом, паму-ком, уљаном репицом, кромпиром, али и бананом, парадајзом, а већ једемо и ГМ лососа.

Кратка истраживањаСВИ ГМО произвођачи спроводе истраживања у трајању до три месеца, што је недовољно дуго да би се доказала здравствена безбедност ГМО.

Одлука грађанапоследњем истраживању Института за економику пољопри-

вреде, више од две трећине грађана Србије - 73,3 одсто, уплашено је због недовољне информисаности о ГМО.Грађани Србије сматрају трансгену храну неприродном, њих 77,2 одсто, а сам поступак модификације гена биљака и животиња и неетичким - 55,44 одсто. Око 57 одсто испитаника сматра да ова храна негативно утиче на здравље, а њих 46,6 одсто да њена прои-зводња утиче на животну средину.- Изразито је неповерење испољено према мултинационалним компа-нијама које производе трансгену храну, чак 74 одсто - каже др Татјана Браков. - Резултатима научних анализа не верује 42,1 одсто грађана, а свега 15 одсто их је спремно за потрошњу модификоване хране.

ПРОШЛО је више од 20 година од првог узгоја ГМ семена, а резултати су

више него поражавајући. Иако су очекивани спектакуларни резултати, који би човечанство спасли од глади, стварност је постала суморнија.

Научни сарадник Института за економику пољопривреде др Татјана Бранков објашњава да се од великих обећања све свело на неколико модификација, у појединим пољопривредним културама.

- Прокламовани циљ ширења трансгене технологије био је искорењивање глади у свету - објашњава наша саговорница. - Њени креатори обећали су да ће побољшати квалитет и принос најважнијих пољопривредних култура, да ће створити усеве отпорне на болести, штеточине и ниске температуре, као и усеве који остварују добар пиринос на непродуктивним земљиштима.

Чудна спрегаСВЕ ово је остао само сан.

Мултинационалне компаније, које диктирају правац биотехно-лошких истраживања, не прои-зводе културе битне за неразви-јене земље, већ углавном биљке отпорне искључиво на хербици-де, чија је производња под њиховом контролом.

- Они тиме, на најлукавији начин, стварају спрегу семе-хербицид и уједно продају патентирани ген и патентирану технологију - наглашава наша саговорница. - Моћне компани-је су биотехнолошки научно-истраживачки сектор свеле на услужно-истраживачки сектор који не ради у правцу општег добра. Такве компаније искљу-чиво желе да остваре већи про-фит и да заузму монополске позиције, а САД су од самог почетка у овој технологији пре-познале средство за очување доминације у светској пољопри-вреди.

И док мултинационалне ком-паније стрпљиво чекају да ли ће се променити закон у Србији,

којим ће бити омогућен транс-порт и трговина ГМ семеном и производима од ГМО, овакво зрневље “пронашло” је пут до српских њива. Наравно, неле-гално.

- Један од честих начина иле-галног уласка трансгеног семе-на у неку земљу јесте донирана помоћ у храни - појашњава др Бранков. - Таква “помоћ” послата је, рецимо, Еквадору, Судану и Индији 2000. године. Исто тако, две године касније, стигла је и до Боливије, Никарагве и Гватемале. Још драстичнији пример је донација 500.000 тона кукуруза у целом зрну, коју су САД послале Замбији, Зимбабвеу,

Свазиленду, Мозамбику и Лесоту 2002. године. Тада је откривено да је око 75 одсто донираног кукуруза модифико-вано.

Слична ситуација дешавала се и у нашој земљи, почетком деведесетих година. СРЈ је два пута одбила америчку помоћ у храни, јер се пошиљка састојала од целих зрна соје и кукуруза.

Сумњиве донације- ОЗБИЉНИ и неконтролисан

извор ГМО била је територија Косова и Метохије, која је у више наврата примила америч-ку донацију - каже др Бранков. - Осим КиМ, који се може сма-трати главним извором ГМ

семена, значајна је и Румунија. Неадекватан одговор државе и недовољно уништавање прво-битно засејаних парцела, допринео је каснијем ширењу “црног тржишта”.

Неће нас на миру оставити ни Светска трговинска организаци-ја, ако будемо желели да повра-тимо чланство. Сви кључни спо-разуми СТО могу да се доведу у везу са ГМО.

- Споразуми су значајно допринели отварању тржишта за ГМО и дубоко су се умешали у области људских права и соци-јалне правде - истиче др Бранков. - Они оспоравају националне стандарде и зашти-ту, омогућили су владавину мул-тинационалних компанија над

системом хране и служили су као ефикасно средство за претњу малим фармери-ма, који зависе од сачуваног семена. Када Србија оства-ри свој циљ, да се врати у СТО, аутоматски ће прихва-тити и све споразуме. Приступање овој организаци-ји, не значи и обавезно прису-ство ГМО на нашем тржишту, али отвара огромне могућности за тако нешто.

Србија би требало да задржи своју традиционалност. Самим тим, да сачува своје природно семе и органску производњу.

- Ако узмемо у обзир да 55 одсто становништва живи у руралним областима и да Србија нема снаге да прежи-ви у патентираном свету, нити има капацитет за производњу нових ГМО, којим би конку-рисала великим компанијама, узгој и пласман ове хране значио би да свесно уништа-вамо сопствене капацитете - упозорава др Бранков. - Да би били конкурентни на свет-ском тржишту, српски прои-зводи морају бити препознати као не-ГМО. Дужност нам је и да заштитимо аутохтоне сорте и хибриде.

Трпеза пуна

свега и свачега

ДР ТАЊА БРАНКОВ НАУЧНИ САРАДНИК

МАРКИРАЊЕ ПРОТЕСТИ против тестирања ГМ усева и активности био-

тек индустрије одржани су 2012. широм планете. Иако се у 60 земаља већ обележава ГМ храна, остварени су нови важни пробоји у Индији, Јужној Африци, Бразилу где су судови приморали мултинационалну прехрамбену компа-нију “Нестле” да обележава ГМ састојке у својим произво-дима и Турској, где је обавезно маркирање производа животињског порекла од животиња које су храњене ГМО.

ПЕСТИЦИДИ ФАРМЕРИ у САД морају да користе још више пестицида

да би покушали да спасу своје усеве пошто је дошло до експлозивног размножавања кукурузних златица на ГМ (Бт) кукурузу који је модификован са циљем да их искорени. Такође, да би се борила са вечито растућем бројем супер-корова отпорних на хербициде, ГМ индустрија се спрема да избаци усеве отпорне на још токсичније хербициде, као и на више различитих хербицида.

Да би били конкурентни на светском тржишту, српски производи морају бити препознати као не-ГМО

ПРОФ. ДР МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ

ОТРОВИ МЕЂУ токсичним хербицидима на које су сада захваљујући

модификацијама отпорни ГМ усеви је 2,4-Д, компонента “наранџастог агенса” (Agent Orange). Истраживање је показало да је 2,4-Д ендокрини дисруптор, и установљена је веза између изложености овом хербициду и рака, неуролошких оштећења и репородуктивних проблема.

Захваљујући томе, Норвешка, Данска и Шведска су га забра-ниле, али нови талас ГМ усева који су отпорни на 2,4-Д ће у веома великој мери повећати изложеност радника на пољоприв-редним газдинствима и потрошача овом опасном хербициду.

У свету, и у Србији, људи не

знају шта једу јер нема ваљане

контроле на ГМО

Чувајмосвоје сортеи хибриде

Америка има најдужу историју

конзумирањаГМ хране

најмања казна за узгајиваче ГМ хране у Србији

У Канади би требало да

почне производња ГМ парадајза

најмања казна за најмања казна за најмања казна за најмања казна за

У СРБИЈИ се једе генетски модификована храна! И поред закона из 2009.

године, којим се забрањује узгој, прерада и промет ГМ производа, у нашој земљи све то већ “царује”. Највећи део овог бизниса обавља се у сивој зони, али ГМ сировина и про-извода има и у промету.

Овако за “Новости” обја-шњава ситуацију у Србији, када је реч о генетски модификова-ној храни, проф. др Миладин

Шеварлић, председник Друштва аграрних економи-

ста Србије. Основно питање је како може да ГМ семе соје уђе у Србију, ако постоји фитосанитарна инспекција која контро-лише увоз свих семена.

Слаба контрола- НАДЛЕЖНИ се

увек правдају да је реч о илегалном увозу, са

кесама на бициклама или у гепецима од аутомобила - обја-

шњава проф. Шеварлић. - То није тачно, с обзиром на то да

постоје површине посејане ГМ сојом за које морамо да обезбе-димо и увоз већих количина ГМ

семенског материјала. Преко Босне и Херцеговине узвози се за Мачву и Срем, а преко Румуније за Банат и Бачку.

Један од разлога због чега је ГМ семе интересантно за наше пољопривреднике јесте

недовољна едукација. Ништа није боља ни

толерантна држава, која може да пронађе пола

ара марихуане у пољу од пет стотина хектара под

кукурузом, а не може да пронађе на десетине хектара

под ГМ сојом. Кад пронађу површине са ГМ сојом, она се не уништава, већ се оставља да се пожање. Тада се губе трагови њене следљивости у ланцу прои-зводње и домаће хране, пре свега сточарских производа.

- Пољопривредницима треба да се укаже на штетност ГМО - сматра проф. др Шеварлић. - Ту су и откупљивачи и прерађи-вачи конвенцијалне соје, који не дају бенефите произвођачи-ма, па их самим тим и не стиму-лишу да производе здраво зрно. Наша соја има на европском тржишту за 100 евра већу цену од ГМ соје. У прерађевинама је

то далеко више. Имамо и надле-жне органе који се не понашају одговорно, а казнене мере према узгајивачима ГМО не примењују се довољно.

Јаки лобистиГЕНЕТСКИ модификовано

семе и производи у Србију улазе на мала врата. Наш саго-ворник упозорава да се наша земља “притиска” преко три групе ГМО лобиста.

- Најделотворнији је преко политичара, јер је то најмањи број појединаца којима се чине различити уступци за добијање политичких функција, можда и донације за предизборне кам-пање и друге видове подршке - каже професор Шеварлић. - Ту су и медији, али и научници који не презају да у својим радовима, који им се вреднују и за избор у звања пишу против ГМО, а кад дођу на неку поли-тичку функцију, све то погазе и преко ноћи стану на страну ГМО лобиста.

Све ово потврђује поража-вајућу истину да у свету, и у Србији, људи не знају шта једу јер нема контроле на ГМО.

- Србија је међу највећим произвођачима конвенционал-

не соје у Европи, али се на нашу жалост производи и генетски модификована соја - истиче проф. Шеварлић. - Било да је произведена код нас или се ради о илегалном увозу. Ту је и сојина сачма од ГМ соје. Једемо је и кроз увезено месо, кроз све производе који се добијају на бази прерађевина од ГМ соје или других ГМ пољопривредних сировина. Светска здравствена организација тврди да произво-ди од животиња, које су јеле ГМ храну, нису генетски модифико-вани. Уносимо ову врсту хране и кроз наше сточарске производе, јер у концентратима, уместо дозвољених 0,9 одсто ГМ соје, има и до 30 одсто! Због тога нико није одговарао.

Основни проблем је што ГМО нису организми у складу са природом, и што њихова производња није на добробит човечанства. Од свега највеће користи имају мултинационал-не компаније које згрћу про-фит, уништавајући природу, аутохтоне сорте и бројне гене-рације хибрида које су стварали селекционари широм света.

- Оно што није у складу са природом и што није добро за човечанство, не може бити наука - каже професор Шеварлић.

највиша казна за правна лица у

Србији за узгој или увоз ГМ хране

највиша казна за највиша казна за највиша казна за највиша казна за

22 23NOVOSTI • Ponedeqak, 18. август 2014. NOVOSTI • Ponedeqak, 18. август 2014.ГМО ГМО • Ponedeqak, 18. август 2014. NOVOSTI • Ponedeqak, 18. август 2014.ГМО ГМО

У СРБИЈИ не постоје огледи са генетички модификованим кул-

турама. Ниједна компаније није поднела, нити је изда-то одобрење за такве огле-де.

Ово поручују у Министарству пољопривреде и заштите животне средине и оповргавају приче да компа-нија “Монсанто”, светски лидер у производњи ГМ семе-на, има експерименталне хек-таре у нашој земљи.

- Све оплемењивачке и семенске компаније, увозници и дистрибутери репродукцио-ног материјала, у обавези су да се у потпуности придржа-вају одредаба Закона о ГМО - ниједна сорта било које биљне врсте која је ГМ не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на тери-торији Србије.

Пре неколико месеци, Србију је “погодио” још један ГМ “удар”. Тачније, признање Компаније “Мекдоналдс” у Србији да је пилетина коју продају храњена ГМ сојом. Како су тада рекли, пилеће месо увозе из Мађарске, а оно је храњено сојом из Бразила. Познато је да се производња

соје у Бразилу заснива на генетичкој модификацији, али и да је Мађарска једна од ригорознијих земаља када је реч о ГМО.

У Министарству су нам рекли да, када је реч о случају “Мекдоналдс”, не постоји лабораторијска метода којом се може доказати да месо потиче од животиња храњених ГМО храном, па се због тога и не ради та врста провере.

Тек што се ситуација стиша-ла око “Мекдоналдса”, покре-нуло се ново ГМ питање. Наиме, компанија “Монсанто” била је један од донатора семена кукуруза и соје попла-вљеним подручјима. Одмах је покренута лавина сумњи, да зрно није конвенцијално, већ ГМ.

- Упутили смо апел свим фирмама које се баве проме-том семена да, уколико су у могућности, донирају семе раних група кукуруза и соје, ради поновне сетве - рекли су нам у ресорном министарству. - Све семе које је подељено, приликом увоза контролисано је на присуство ГМ. Компаније су понудиле семе које је зате-чено на залихама и за које је дозвољен промет у нашој

земљи.Како кажу у министарству,

фитосанитарна инспекција контролише храну приликом увоза, а пре стављања у про-мет, на генетичку модифика-цију. Под лупом је свака пошиљка кукуруза, соје, уљане репице, шећерне репе, пирин-ча, као и производи добијени од ових биљака. За последње две године, фитосанитарни инспектори узели су 51 узорак хране за испитивање на ГМО. Резултати су показали да про-изводи не садрже генетичку модификацију.

Ипак, наша земља није поштеђена ГМ усева. Сваке године инспектори пронађу на десетине хектара посејаних углавном ГМ сојом.

- На парцелама на којима је утврђено да се ради о ГМ соји, тај усев се уништава у току вегетације, а против вла-сника тих парцела подноси се прекршајна пријава - обја-шњавају у Министарству пољопривреде и заштите животне средине. - Усев соје уништава се док је у фази зелене масе, тањирањем или тарупирањем на парцели, па је онемогућен даљи раст и давање плода.

УТИЦАЈ компанија које се баве ГМО превелики је на нашу земљу. Бар тако тврде стручњаци. Међу њима и професор др Миладин Шеварлић, председник

Друштва аграрних економиста Србије. Према његовим речима, Србија губи много уколико попусти таквим притисцима.

Како каже, то значи најмање 50.000 радних места у фармерском сектору привреде, односно више од 150.000 радника и њихових чланова породице остају без сред-става за живот.

- Само по основу трошкова увоза ГМ семена соје и кукуруза и губитка разлике у цени ГМ и конвенцио-налних пољопривредних производа, изгубићемо чак 535.000.000 долара - сматра наш саговорник. - Изгубићемо и тршиште конвенционалног семена и пољопривредно-прехрамбених производа у Србији, али и у земљама где извозимо. Ту је и негативан маркетинг за све наше органске и кон-венционалне производе, јер више нећемо бити држава без ГМО.

Он упозорава да може доћи и до пропасти нај-профитабилнијег дела српског агробизниса инду-стрије семена и садног материјала. Самим тим, бићемо принуђени да продамо и наше институте

и семенску индустрију, па ће ГМ компаније по багателној цени преузети лиценцна права за све сорте и хибриде које су генера-ције наших пољопривредника очувале.

- Повећањем обима производње смањују се трошкови, међу-тим цене ГМ семена повећавале су се за неколико пута у перио-ду његове интензивније примене у производњи, са првих милион хектара у 1996. години на око 170 милиона хектара у 2012. години - прича професор Шеварлић. - Једно је сигурно: ГМ ком-

паније извлаче профит, а економске и све друге штете од уни-штавања сопствене конвенционалне производње до лечења последица ГМО, мораће да сносе државе у којима се узгаја и у исхрани користе генетички модификовани организми.

МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ

НАЈМАЊЕ 50.000 РАДНИХ МЕСТА ИЗГУБИЋЕМО АКО ПОДЛЕГНЕМО ПРИТИСЦИМА КОМПАНИЈА КОЈЕ СЕ БАВЕ ГМО

Појединци сеју и поред забране

Комплетна штета на терет државе

Hrana koja je obogaћена ГМО

ПротивнициПРОТИВ ГМО у Србији се за годину дана изјаснило око 110 градова и општина, односно 85 одсто укупног становништва.Ако Министарство пољопривреде, Влада и Народна скупштина буду одлучили да промене Закон о ГМО на штету пољопривреде и потроша-ча у Србији, без референдума, то ће ићи на штету грађана.

Фитосанитарна инспекција контролише храну на генетичку модификацију приликом увоза, а пре стављања у промет

Против власника спорних парцела

подноси се прекршајна

пријава

ПОРТАЛ ДОМАЋИ портал “Први први на

скали”, који уз стручне сараднике прати ГМО, а чији је покретач Дејан Милошевић, један од копредлагача Декларације против ГМО на терито-рији Крагујевца.

КРОМПИР ПОЧЕТКОМ 2012. године хемиј-

ски гигант БАСФ повукао је своју филијалу из Европе и престао са комерцијализацијом ГМ кромпира „амфлора“, једног од два ГМ усева за ЕУ. Овај усев доживео је потпуни неуспех. „Монсантов“ ГМ кукуруз „мон810“, наставио је да се суоча-ва са забранама у Француској и Немачкој. У опадању је и тестирање ГМ усева.

ПАМУК У ИНДИЈИ је „Бт памук“, модифи-

кован памук који у себи има уграђен ген бактерије Bacillus thuringiensis, проглашаван за једну од највећих прича о успеху, али се то брзо распало у парампарчад. Нагли пораст броја самоубистава пољопривредника у 2011-2012. години био је изразито снажан међу узгајивачима „Бт памука“.

Такође је дошло до сусрета 31 послани-ка и стотина удовица узгајивача „Бт паму-ка“, укључујући 14 у селу које је “Монсанто” промовисао као узорни пример за његов успех. Убрзо након тога експертски панел научника у организацији врховног суда Индије препоручио је десетогодишњи мораторијум на ГМ усеве.

КАМПАЊА

СВИ знају за калифорнијски референдум о обележава-њу хране са ГМ састојцима, који тесним резултатом није прошао. Биле су потребне свакакве лажи, прљави трикови и читавих 45 милиона долара да би се убила ова иниција-тива. Многе друге државе и локалне власти сада започињу борбу за обележавање ГМО, док је национална кампања Just Label It већ поднела ФДА више од милион потписа тражећи од агенције да захтева обележавање ГМ хране.

Неки активисти су чак отишли до рафова у супермар-кетима и сами обележили ГМО храну. Индустрија се такође суочавала са уличним протестима широм САД, а приликом обележавања годишњице покрета Occupy барем 60 протеста је било против “Монсанта”.

ГМОЗА

ПРОТИВ

• ГМО може да нахрани гладне• 85% лекова резултат ГМО• Не постоји довољно

истраживања која доказују штетност

• Изазива туморе, Алцхајмерову болест, алергије

• Ствара економску зависност од произвођача

• Изумирање биљнихи животињских врста

Пиринач „Uncle Ben`s“

„M&M“

Чај „Lipton“„Twix“ „Ferrero Rocher“Чоколадни

напитак „Nesquick“

„Sprite“, „Fanta“

„Snickers“„Coca-Cola“

„Pepsi-Cola“

„Pepsi-„Pepsi-„7 Up“

„Milky Way“

„Knorr“ сосови

„Heinz Foods“ кечап сосеви

„Heinz“ зачини,

мајонези, умаци

„Danone“ јогурт, кефир, сир,

дечији напитак

исхрани користе генетички модификовани организми.

( подаци које је објавио еколошки покрет „Greenpeace“ )

Стручњаци у Единбургу успели

да добијуГМ свињу

24 ГМОNOVOSTI • Ponedeqak, 18. септембар 2014.

СРПСКИ сељак кренуо је за “лаганим” и брзим профи-том, па је генетички моди-

фикована соја пронађена још пре десет година - на пољима Војводине! Према подацима Института за ратарство и повр-тарство, прве акције пронала-жења и уништавања ГМ соје организоване су још 2003. године, под покровитељством Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

Тада је ГМ соја пронађена на 68 парцела у атарима општина Жабаљ, Темерин, Нови Сад, Шид, Сремска Митровица, Рума, Инђија, Пећинци и Пландиште, на око хиљаду хек-тара. Највећи број парцела био је у атару Каћа и на територији шидске општине.

- И поред акција уништава-ња ГМ соје, током 2008. године модификована соја пронађена је на територији Мачванског, Јужнобачког, Сремског и Западнобачког округа - сматра Зорица Николић, руководилац Лабораторије за испитивање семена у Институту за ратар-ство и повртарство Нови Сад. - У 2009. години пронађено је 17 парцела са ГМ сојом. Годину дана касније, фитосанитарна инспекција преконтролисала је 1.100 парцела са сојом, од чега је на 98, односно на 122 хектара утврдила присуство

ГМ соје. У 2012. години моди-фикована соја пронађена је на 50 хектара.

Фитосанитарна, вете-ринарска и друге инспекцијске службе обављају узорковање пошиљака из увоза или домаћег проме-та, а испитивања раде четири акре-дитоване лабора-торије у Србији.

- Свака пошиљка семена кукуруза, соје, шећерне репе, уљане репице, пиринча, сојине сачме, и производа за исхрану људи и живо-тиња се, приликом увоза у нашу земљу, узоркује и шаље у овла-шћене лабораторије на ана-

лизу на ГМО - наглашава Николић. -

Министарство пољо-привреде одредило

је на које модифи-кације се тестира-ју узорци у овла-шћеним лабо-раторијама.

Тако је гене-тички моди-фикована соја нађена у већем броју узорака хране за животиње домаћих прои-

звођача. Ови производи нису

били обележени, мада су неки

имали и висок садр-жај ГМО соје.Први корак у детек-

цији ГМ назива се “скрининг метод”. Њиме се детектују гене-тички елементи који су присут-ни у већини различитих ГМ биљних врста. Уколико се утвр-ди да постоји генетичка моди-фикација, неопходно је одре-дити у којој мери је присутна. Уз то, користи се тест трака за брзу детекцију ГМ соје.

- Фитосанитарни инспектори користе траке за тестирање биљака на њиви, сировина или делимично обрађених узорака у којима протеини нису денатури-сани - наводи наша саговорница. - Ове траке, међутим, не могу се користити за тестирање термич-ки или хемијски обрађених узо-рака. Уколико тест траке покажу присуство ГМ, инспектори узи-мају узорак биљке или семена и шаљу у акредитовану лаборато-рију на анализу.

СТРУЧЊАЦИ ИНСТИТУТА ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО НОВИ САД

кукурузсојапшеницапириначуљана репицашећерна репапасуљкромпир

слаткишимагазираним пићима млечним

прерађевинамахрани за бебелековимачајевимазачинима

прехрану људиисхрану стокепрераду

Брашно, палента, корнфлекс, који постају део многобројних производа које користима

Прерадом зрна добија се кукурузни скроб из којег се извлачи кукурузни сируп који се уместо шећера користи у производњи безалкохолних пића

КАКО ГМО КУКУРУЗ ДОЛАЗИ ДО НАС

ГМО КУКУРУЗ КОРИСТИ СЕ ЗА

0,9% дозвољена је концентрација ГМО у производима у Србији

TАКО МОДИФИКОВАНИ ГЕНИ НАЂУ СЕ И У:

Убризгавањем гена других биљних или животињских врста, долази до стварања нове, генетски модификоване сорте

ОБИЧАН КУКУРУЗ

НАЈЧЕШЋЕ СЕ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКУЈУ

СТРУЧЊАЦИ ИНСТИТУТА ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО НОВИ САД

слаткишимагазираним пићимамлечним прерађевинамахрани за бебехрани за бебелековимачајевимазачинима

TАКО МОДИФИКОВАНИ ГЕНИ НАЂУ СЕ И У:

Прегледане парцеле У 2014. години тест - тракама прегледано око

1.600 парцела. Од 49 узорака, који су на њиви пока-зали позитивне резултате, у 45 је лабораторијски доказано присуство генетске модификације.

Укупна површина на којој је утврђено да се ради о ГМ соји износи око 31 хектар. Највећи број пар-

цела налази се у Мачванском, Јужнобачком и Сремском округу. Како су рекли у Фитосанитарној

инспекцији, поља под ГМ сојом биће уништена, а против власника ће бити покренуте пријаве.

Свакапошиљка семена кукуруза, соје, шећерне репе се

шаље на анализу на ГМО

Фитосанитарни инспектори

користе траке за тестирање

биљакана њиви

Генерални директор и главни уредник Компаније „Новости“ АД

Ратко Дмитровић

Текстови у додатку Јелена Субин

Уредник додатка Мирослав Стефановић

Арт директор Марко Марковић

Прелом Никола Обрадовић

Специјални додатакНОВОСТИ 18. август 2014.

Модификована соја царује Војводином

ГМО