MOSTOVINOVINE SRPSKE

GLASILO SAVEZA SRPSKIH DRU[TAVA SLOVENIJE BROJ 16 GODINA 4 15. AVGUST 2007

VIDOVDANSKI DANI

DIJASPORE U SRBIJI

UMESTO UVODA MOSTOVI

02 Avgust 2007

U@ICE, GRADE MOJU`ice, grade hrabri i lepi,Zlatibor pozovi, goru zlatnu,Taru, Mitrovac i Kremnu,Drinu zamoli, Dre`wik i Blagaju,Ulice svoje,~esme, sokake i mnoga sela,Kadiwa~u, {to mnoge u crno zavila je majke,O pro{losti tvojoj slavnoj da zbore.

Neka vidi narod, gde qudiDok u ogwu rata gore, Jo{ juri{aju i nikog se ne bojeI dok zlotvor juna~ko srce na kolac bodeOni mrtvim glavama slobodi kli~uOd osamsto{este pa naovamo, Svoj grad od raznih tu|ina da oslobode

Nedaj se grade moj,Stoj tu kao {to stoji{, Gordo otvorenih grudiI nijednog zlonamernika se ne boji{,Stoj kao brani~ slobode i qudi.

Neka te gledajuI neka ti se dive,Biseru dragom i qudima hrabrim,[to u tebi `ive.

Tvoja je hrabrost i lepota Iskovana u krvi i ru{evinama ratova,I mnogima od tvoje dece,Dragi grade,Samo sa natpisa krajputa{a,Poznati su deda, mama ili tata.

Danas si svetao i ponosan,Lep si kao iz bajke,I ipak sre}ne su starice majke,

Da sinovi i k}eri wihovi mrtvim telimaIspisuju ti slavne straniceI na dokovima slobode tvoje stoje.

U tebi je danas sunce okupalo lepotu,Pokazalo zastave qubavi {to viore,Devojke {to u kosi poqsko cve}e nose,I mladi}e {to im hrabro{}u srca gore.

Koliko je lepog u tebi,Koliko parkova cvetnih, drvoreda,Reka {to ukopana u klisuru,Pri~a svojoj veseloj de~ici,Na obalama svojim istoriju grada.

Tvoji soliteri uzdi`u se do neba,Ulice {iroke paraju ti topla nedra,A spomenici ~uvaju ti ve~nu stra`u,Da tu|in, kad opet krene, tu zastane I zapita se, gde mu je kosti ostavqati. Puno je jo{ lepog u tebi, puno.

U`ice, grade moj, Slobodna zemqo draga,Ve} dugo ne bejah u tebi,Al gde god da po|em i kro~imJa sa ponosom besedim ti ime.

I za vekomaj zapamti grade na{,Mnogo nas ima i daleko smo od tebe,Daleko od roda i od rodnoga plota,Ali znaj, puno nam nedostaje{ i `arko tevolimJer i mi smo deca tvoje mladosti i tvog`ivota.

Stanojle Vajovi}

Izdava~:

Savez srpskih dru{tava Slovenije

Za izdava~a:predsednik Ilija Jankovi}

Glavni i odgovorni urednik:Du{an Jovanovi}, univ. dipl. pol.

Sekretar redakcije:mag Drago Vojvodi}

Lektor za srpski jezik:Mi}a @ivkovi}

Grafi~ka obrada i prelom:Du{an Jovanovi}, univ. dipl. pol.

Ilustracija korica:Du{an Jovanovi}, univ. dipl. pol.

Napomena: Autorski tekstovi i

ilustracije su autorski za{ti}enii kao takvi zabraweni za objavqi-vawe. Za koncepte napisanog tekstaodgovorni su sami autori. Dosta-vqeni tekstovi i fotografije auto-rima se ne vra}aju.

Molimo, da svi dopisnici {aqusvoje tekstove i fotografije pot-pisane (CD) na adresu: SSDS, Ul. 9. korpus 54, 5250 Solkan - za redakciju, Mostoviili po emailu: ilija_jankovic@yahoo.com

sekretar@zsds.si

mostovi@zsds.si

[tampa:AD Grafi~ar DobojTira`: 5.000 primeraka

Izlazi 4 do 6 brojeva godi{we. [tampawe ~asopisa omogu}ili: Ministarstvo za kulturuRepublike Slovenije i RepublikeSrbije.

^asopis upisan u registar javnihglasila u Ministarstvu za kulturuR. Slovenije pod brojem 785.

SADR@AJ MOSTOVI

Avgust 2007 03

Vidovdanski dani dijaspore u Srbiji

Strana 4

130-godi{wica ro|ewaPetra Ko~i}a

Strana 11

Etno-folk festivalHrastnik 2007

Strana 14

Vidovdan 2007

strana 18

Dani srpske kulture

strana 12

Zlato opet u pravim rukama

strana 24

Poja~ati veze ipovratiti poverewe

VIDOVDANSKI DANI DIJASPORE U SRBIJI MOSTOVI

04 Avgust 2007

U beogradskom centru "Sava" 28. i 29. juna 2007. godineodr`ani su tre}i po redu Vidovdanski dani dijaspore uSrbiji. Kao i do sada ovaj sabor Srba iz celog sveta orga-nizovali su Ministarstvo za dijasporu i Privredna kom-ora Srbije. Skupu su prisustvovali predstavnici srpskihdru{tava i organizacija, privrednika i pojedinaca kojisu imali priliku da se upoznaju sa zanimqivim temama izraznih podru~ja.

Ovu manifestaciju otvorila je Milica ^ubrilo, min-istar za dijasporu. U svom obra}awu istakla je da Mini-starstvo za dijasporu postoji da bi pomoglo svim dr`a-vqanima Srbije u inostranstvu, kao i onima koji nemajudr`avqanstvo Srbije ali se ose}aju delom na{eg naroda.Naglasila je tako|e da se moraju poja~ati veze izme|u mat-ice i dijaspore, ali i matice i novih domovina srpskihiseqenika. Dodala je da je potrebno povratiti poverewedijaspore u maticu. "Tako|e, moramo da budemo ''ombuds-man za dijasporu''-rekla je Milica ^ubrilo, ministarkaza dijasporu.

U ime predsednika Srbije skup je pozdravio ambasadorTrivo In|i} a Predrag Bubalo, ministar trgovine, kaoizaslanik predsednika Vlade Srbije. Oni su tako|e istak-li da je potreban novi i boqi odnos prema dijaspori,partnerski odnos i da se mora ponuditi prilika za inve-stirawe i zaradu u Srbiji.

Prvog dana u~esnicima skupa obratio se i episkop{aba~ki Lavrentije (Trifunovi}), koji je govorio o uloziSrpske pravoslavne crkve u o~uvawu srpske kulture udijaspori. Episkop australijski i Novog Zelenda Irinej(Dobrijevi}) ukqu~io se video-linkom iz Sidneja iistakao koliko je o~uvawe jezika bitno za o~uvaweetni~kog identiteta. "U~ewe srpskog jezika mora da po~neiz ku}e.."-rekao je vladika Irinej.

Nakon uvodnih pozdrava nastavqeno je sa radom. Prva temaje bila : "Komunikacija sa dijasporom". Moderator je bilamag. Milica ^ubrilo, ministar za dijasporu, koja je imalai uvodnu re~. Zatim su o pojedinim temama govorili: DejanRestak: "Savremeni vidovi komunikacije", Borislav Bla-gojevi}, Igor Jecl: "Internet portali", Radivoje Petro-vi}: "Mediji u dijaspori".

U drugom delu panel diskusija na dnevnom redu je bilatema "O~uvawe srpskog jezika u dijaspori". Moderator iuvodna re~: mr Neda Maleti}, dr`avni sekretar, a zatimsu svoja izlagawa imali: Episkop {aba~ki Lavrentije(Trifunovi}): "Uloga i zna~aj SPC u o~uvawu srpskogidentiteta u dijaspori", Neda Maleti}: "Modeli o~uvawasrpskog jezika u dijaspori", Dr Milka Andri}: "Ulogaministarstva prosvete u u~ewu srpskog jezika u dijas-pori", a kao {to je ve} napomenuto video-linkom se ukqu-~io i episkop Australijsko-novozelandski g. Irinej.

Tre}a tema prvog dana bila je:"Ja~awe odnosa matice idijspore kroz kulturu". Uvodnu re~ za ovu temu imala jemoderator Tatjana Gar~evi}, pomo}nik ministra za dija-

Milica ^ubrilo, ministar za dijasporu

Predstavnici dijaspore

Sava centar u Beogradu

Avgust 2007 05

sporu. U nastavku su svoja izlagawa imali: prof. drMilena Dragi}evi}-[e{i}: "Uloga kulture u ja~awu vezasa dijasporom i promocija uspe{nih stvaralaca iz dijas-pore", mr Mihajlo Rabrenovi}: "Uloga amaterizma i KUD-a u o~uvawu kulturnog nasle|a", dr Goran Petkovi}:"Promocija kulturnog nasle|a Srbije" i Ivana Ste-fanovi}: "Pribli`avawe i predstavqawe dijaspori kul-turnog stvarala{tva u Srbiji".

Drugog dana sabora prva na redu bila je tema: "Ekonomskasaradwa sa dijasporom-institucionalna podr{ka". Mode-rator je bio prof. dr Jovan Filipovi}, dr`avni sekretar,a onda se prisutnima prvi obratio Bo`idar \eli}, pot-predsednik Vlade Republike Srbije sa svojim izlagawem:"Ekonomska saradwa sa dijasporom - Strategija VladeRepublike Srbije", zatim prof. dr Stojan Jevti}:"Prezentacija Privredne komore Srbije", Jasna Mati}:"Mogu}nosti ekonomske saradwe sa dijasporom", Slo-bodan Ili}: "Investicioni fondovi i fiskalni podsti-caji za ulagawa u Srbiju", Radovan Jela{i}, guvernerNarodne banke Srbije: "Transfer kapitala iz dijaspore -dosada{wa praksa i mogu}a re{ewa", dr Aleksandar Gra-~anac: "Privatizacija i tr`i{te kapitala", GoranKne`evi}: "Lokalna samouprava kao pouzdan partner" iDragan Kosti}: "Slobodne carinske zone - nova {ansa zainvestitore".

Slede}a tema bila je "Ekonomska saradwa sa dijasporom -ekspertska podr{ka" a u~estvovali su: Gordana Danilovi}Grkovi}, dr Marko Popovi} i prof. dr Veqko Milu-tinovi}: "Poslovno-tehnolo{ki inkubator Tehni~kihfakulteta", dr Ana Pe{ikan: "Uloga akademsko-istra-`iva~ke dijaspore u razvoju Srbije", Milo{ Trkuqa,Tanasije Raji}, @arko Mijailovi}: "Kako dovesti stranukompaniju u Srbiju".

Posledwa tema vezana za ovogodi{we susrete bila su"Statusna pitawa". Moderator i uvodna re~ Zorana Vla-tkovi}, pomo}nik ministra za statusna pitawa. Nakonuvodne re~i o svakoj temi posebno govorili su predsta-vnici Ministarstva unutra{wih poslova i Ministarstvaodbrane. Razmotrena su naj~e{}e postavqana statusnapitawa: problemi dr`avqanstva, slu`ewe vojnog roka,konzularni problemi i carine.

Nakon svake obra|ene teme, odnosno izlagawa, prisutnisu imali priliku da postavqaju pitawa a izlaga~i su odgo-varali o obja{wavali pojedine detaqe.

U ime Saveza srpskih dru{tava Slovenije ovogodi{wimVidovdanskim danima dijaspore u Srbiji prisustvovalisu: Ilija Jankovi}, predsednik, mr Drago Vojvodi}, sekre-tar, Radoslav Milanovi}, ~lan Izvr{nog odbora SSDS,Du{an Jovanovi}, glavni urednik Novina srpskih Mo-stovi i Dimitrije Markovi}. U nastavku donosimo refer-ate koje su imali predstavnici SSDS a koji, zbog na~inarada ovogodi{weg sabora, nisu mogli biti prezentovaniza govornicom, ali su objavqeni u zborniki koji je biodostupan svim u~esnicima ove manifestacije.

Tokom boravka u Beogradu uspostavqeni su kontakti sapredstavnicima institucija koji }e omogu}iti da sesaradwa i odnosi sa maticom prodube i postave na zadovo-qavaju}i nivo od koga }e svi imati koristi.

U~e{}em na Vidovdanskim danima dijaspore jedni suzadovoqni, drugi razo~arani a neki nisu ni o~ekivaline{to posebno.

Du{an Jovanovi}

VIDOVDANSKI DANI DIJASPORE U SRBIJI MOSTOVI

Ambasador Trivo In|i} izaslanik predsednika Srbije

Predrag Bubalo izaslanik predsednika Vlade Srbije

Na dnevnom redu je kultura

06 Avgust 2007

VIDOVDANSKI DANI DIJASPORE U SRBIJI MOSTOVI

Otvoreno i nere{eno priznawe

srpske mawine u Sloveniji

Po{tovani sugra|ani, dragi Srbi!

Pro{lo je ne{to vi{e od petnaest dugih

godina kako `ivimo u novoj slovena~koj

dr`avi, na{oj novoj domovini u kojoj se

punim ustima i ponosno izgovara re~

"demokratija". Zaista, takva demokrati-

ja, koja sama za sebe ru{i pojedine

Evropske zakone i me|unarodna qudska

prava o mawinama, a uz to velika subjek-

tivna "pamet" pojedinih dr`avno-poli-

ti~kih velikana. Ponekad, u krugovima

vladinih i drugih slovena~kih resora

do|e do razgovora o priznawu srpske maw-

ine u Sloveniji, tada se obi~no diskusija

zavr{ava - znate, trenutno nismo prave

osobe za to itd. Reklo bi se po seqa~ki,

prah u o~i ili ~ekaj vu~e dok magare

crkne…

Sa druge strane, ta ista politi~ka

"elita" za svoju mawinu, posebno onu koja

`ivi na austrijskoj Koro{koj, dakako

na|u vremena. Svakako je vredno pohvale

{to poma`e svoje mawine: kulturno, poli-

ti~ki, ekonomski, socijalno i obrazovno,

te ih i finansira. Za wih i wihova prava

se izborila jo{ vlada biv{e Jugoslavije,

zato su im sva prava po me|unarodnim

zakonima i sada zagarantovana. Nagla-

{avamo - oni imaju ve} godinama izme|u

ostalog prostor u medijskim sredstvima,

te osnovne, sredwe i ~ak visoke {kole na

svom slovena~kom jeziku.

Zbiqa, kakvog li subjektivnog pore|ewa

sa pravima srpske mawine u Sloveniji i

slovena~ke u Italiji ili Austriji. Slo-

vena~ka vlada i daqe izbegava da real-

izuje i prizna prava mawine koja nam po

me|unarodnom pravu za mawine pripadaju

u na{oj zajedni~koj domovini Sloveniji. To

je posebna obaveza Dr`avnog zbora (par-

lamenta) i Vlade R. Slovenije. Pa mi Srbi

`ivimo ba{ tu, u zajedni~koj slovena~koj

domovini, vi{e od 61 godinu, a na{i preci

ve} od 15. veka.

Potrebno je naglasiti, da ta ista vlada

{titi i za svoju slovena~ku mawinu se javi

sa kritikom ~ak i u vezi sa najmawom sit-

nicom - recimo nekom tablom, bilo da je

dotrajala ili na novo postavqena, koja se

mo`da nakrivila ili pak nije dvojezi~ki

obele`ena. Po{tovani, nismo mi protiv

svega toga, niti smo protiv priznawa

prava ma koje mawine. Mi, srpska popu-

lacija, `ivimo u R. Sloveniji i zahtevamo

da nam se prizna status mawine te sve ono

{to nam po va`e}im me|unarodnim zakon-

ima o mawinima pripada.

Demokratija, zaista lepa re~, najvi{e je

upotrebqavaju u Sloveniji oni politi-

~ari koji o woj i ne razmi{qaju ili {to je

jo{ `alosnije ne poznaju

wen pravi smisao. Veru-

jemo, da }ete se slo`iti

da definicija demokra-

tije u Sloveniji ili bilo

kojoj zemqi, podrazumeva:

kulturna, verska, socijal-

na, ekonomska, nacionalna

i politi~ka prava, dono-

{ewe i sprovo|ewe va`e-

}ih zakona o qudskim pra-

vima i pravima mawina kao

i sprovo|ewe preuzetih

me|unarodnih zakona i

(potpisane) Evropske kon-

vencije o mawinama. Da-

kle, prava qudi koji se ne

smeju deliti po rasnoj,

nacionalnoj ili verskoj

pripadnosti. Pojmu demo-

kratije ujedno mo`emo dodati, da ona

zna~i u pravoj meri slobodu (govora,

pisawa), jednake mogu}nosti, pravednost

itd., ali je uz to zasigurno i glavni

indikator tolerancije ili netolerancije.

Celokupna situacija oko nepriznavawa

srpske mawine u Sloveniji bi}e svakako

veoma zanimqiva za razli~ite medije,

bilo doma}e bilo strane, od kojih o~eku-

jemo pomo} u smislu korektnog i profe-

sionalnog pisawa, obave{tavawa, odnos-

no informisawa. Na provokativna medijs-

ka pitawa oko na{ih zahteva ne}emo odgo-

varati, a isto tako predstavnicima takve

medijske ku}e ne}e biti omogu}en pristup

ni jednoj na{oj konferenciji za {tampu

oko nere{enih mawinskih pitawa. Mi

Srbi, kao slovena~ki sugra|ani, bili smo

strpqivi, korektni, poslu{ni i tolerant-

ni vi{e od 15 godina, to je zaista ta~no, i

kao takvi smatramo da bar mi nismo

zaslu`ili provokativna pitawa. Posta-

vi}emo nekoliko pitawa u sa vezi objek-

tivnijim pristupom ovoj za nas bitnoj tem-

atici.

Da li su mo`da pojedini vode}i slove-

na~ki politi~ari kratkovidni ili se samo

prave? Dakle svima je svakako poznato da

su u Sloveniji pre osamostaqewa posto-

jale i srpske {kole, a uz wih i }irili~ko

pismo. ~iwenica je i to, da su pre slove-

na~ke nezavisnosti, devedesetih godina,

u Sloveniji postojala i jo{ postoje (Bela

krajina) sela sa vi{e od 70 % srpskog ili

istogovore}eg stanovni{tva, pa ~ak i neke

od mesnih zajednica gde je Srba sa drugim

isto govore}im vi{e od 60%. Da li ti Srbi

u Sloveniji jo{ postoje u takvim procenti-

ma, a ako postoje kakav tretman imaju? Ne

bi li bilo demokratski dvojezi~no ozna-

~iti tablama i wihova sela (podru~ja),

ili to mo`da ne spada u demokratiju? Da

li se uop{te Srbi koji znaju }irilicu

smeju potpisati }irilicom pred dr`avnim

organima? Koliko mladih srpskih popu-

lacija poznaje }irili~ko pismo, a koliko

zna da govori svojim materwim jezikom?

Koliko je slovena~ka vlada dodelila

nov~anih sredstava srpskim kulturnim

dru{tvima u Sloveniji za wihove akti-

vnosti? [ta je slovena~ko dr`avno

vo|stvo od osamostaqewa Slovenije (na-

kon vi{e od 15 godina) do sada napravilo

za Srbe u zajedni~koj zemqi? Jesu li

slovena~ki politi~ari zaista pametniji

od svih drugih da ba{ tako postupaju

prema nama? Srpska kulturna dru{tva su

uprkos u~e{}u na brojnim lokalnim i

republi~kim konkursima, dobila veoma

malo, a neka ~ak ni{ta (0,00 evra) nov~a-

nih sredstava za ovu teku}u godinu. Pri-

oritet smo dali srpskom jeziku, nakon

provedenih anketa maja ove godine u sred-

wim {kolama sa 200 mladih Srba. Ui-

stinu, situacija je alarmantna, svojim

odgovorima su dali mnogima do znawa da

wih 90% ne zna }irili~no pismo, dok 70%

ili me{a ili ne zna da govori srpski

jezik. Upravo to, svoj materwi jezik. Pose-

bne pote{ko}e nastaju u sporazumevawu

prilikom poseta rodbini u R. Srpskoj,

Srbiji, Hrvatskoj ili Crnoj Gori. Pro{lo

je petnaest dugih godina kako `ivimo u toj

novoj, demokratskoj, samostalnoj, evrop-

skoj Sloveniji, u kojoj jo{ nije re{en:

-status srpske nacionalne mawine,

-pitawe izbrisanih i wihovo zdravstveno

osigurawe,

-dodatni novi postupci brisawa srpskih

dr`avqana iz centralnog slovena~kog

registra,

-socijalna pitawa,

-pitawe de~ijeg dodatka, pripadaju}ih

dr`avnih deonica,

-pitawe penzijskog osigurawa,

-pitawe stanarskog prava,

-pitawe kulture i obrazovawa,

-pitawa finansirawa programa srpskih

Ilija Jankovi} ispred centra Sava

Avgust 2007 07

VIDOVDANSKI DANI DIJASPORE U SRBIJI MOSTOVI

kulturnih dru{tava i rada SSDS

-pitawe zastupqenosti u programima na

dr`avnoj televiziji - aktivnosti dru-

{tava,

-pitawa zastupqenosti Srba u sudstvu i

sl.,

-pitawe mladih populacija, otaxbinskog

materweg pisma (}irilice),

-odpu{tawe radnika srpske nacionalnos-

ti,

-~este provokacije na ra~un Srba po dr`a-

vnim institucijama i resorima,

-diskriminacije Srba pred policijom i

sudstvom, itd.

Sve su to nepobitne ~iwenice koje govore

o tome da Srbi u evropskoj Sloveniji

ispa{taju vi{e od svih drugih sudr`a-

vqana, da im je u~iwena najve}a nepravda

od strane slovena~kog dr`avnog vrha. Ta

nepravda ne samo {to je u~iwena brojnim

Srbima koji `ive u Sloveniji, ve} se`e do

same povrede humanosti, do povrede qud-

skih prava koja se kr{e u velikoj meri. u

tim te{kim godinama, brojni slovena~ki

Srbi nisu imali nikakvih prava, ~ak ni

prava na besplatno le~ewe, u situaciji

kad su jedva sastavqali kraj sa krajem jer

nisu imali nikakvih nov~anih primawa.

Kao takvima nije im bila omogu}ena ~ak ni

socijalna pomo}. De{avalo se to, ba{ tih

te{kih godina u evropskoj Sloveniji, gde

je Srbima i slovena~ki Crveni krst okren-

uo le|a.

To je bila jedina "humanitarna briga" ovih

qudi. Sva ta doga|awa su `alosna, ali

istinita, posebno za one slovena~ke Srbe

kojima je u vezi sa uskra}enim le~ewem,

oduzeto i kr{eno osnovno humanitarno

pravo, wihovo jedino bogastvo - pravo na

`ivot. ^ekali su oni tako u nadi da }e

biti bar malo boqe, boqe i za wih.

Verujte, ba{ ti Srbi nisu imali neke

velike `eqe, imali su jedinu `equ da

skromno `ive.

Mnogi od wih bolesni umiru, po{to nisu

mogli da ozdrave samo od predivne

prirode, vazduha i vode te jo{ uvek

nedovoqno demokratske evropske Slo-

venije. Umiru tako i neki od onih sugra-

|ana koji su ceo svoj `ivotni vek po{teno

radili u nekim od velikih preduze}a koja

su veoma brzo nestala u kanxama "demo-

kratskog" kapitalizma, odnosno pojedi-

naca iz vladaju}ih krugova.

Pojedinci nikada nisu do~ekali penziju

koja bi stara~ke dane pune socijalne,

zdravstvene i obi~ne sama~ke neizvesnos-

ti u~inila koliko toliko podno{qivijim.

Po{tovani sugra|ani, mi Srbi u evropskoj

Sloveniji bili smo kulturni i tolerantni

svih ovih godina. Na{a mlada populacija

pokazuje veliko strpqewe kroz obrazo-

vawe, studije i rad i po{tuje slovena~ke

zakone.

To je vredno pa`we i ponosa. Kao takvi,

pripremamo zajedni~ku javnu konferenci-

ju Saveza srpskih dru{tava Slovenije, a

ako se budu slo`ili i predstavnici dru-

gih nepriznatih mawina organzova}emoje

zajedno. Na woj }emo zadwi put, slo`no i

odlu~no, zahtevati od slovena~kih vla-

sti bezuslovno, te neodlo`no priznawe

na{e ili na{ih mawina. Dakako, takvo

priznawe nam po me|unarodnim pravima

Evropske konvencije o mawinama ve} dugo

pripada.

^udi nas odgovor na na{ pismeni zahtev o

priznawu srpske mawine u Sloveniji

poslan od strane predsednika Dr`avnog

zbora (parlamenta) Slovenije dr. Franca

Cukjatija, koji je izme|u ostalog studirao

i teologiju, wegovog subjektivnog odgovo-

ra, da sakupqamo potpise... (40.000)

Mi znamo, da on ima pravne (savetnike), a

da li oni znaju, da se mawinska prava po

va`e}im me|unarodnim zakonima ne

potvr|uju i ne dodequju na referendumi-

ma ni u jednoj dr`avi, ma koliko to tra`io

bilo ko iz Dr`avnog zbora R. Slovenije?

Verujemo da }e nam osim drugih oko toga

svoj glas podr{ke dati i brojne nevladine

organizacije iz Slovenije i Evropske

unije.

@elimo i trebalo bi da nas u potpunosti

razumeju slovena~ke vlasti, te da prizna-

ju srpsku mawinu najkasnije do slede}e

godine. To je veoma kasno, ali zbiqa

zaslu`eno. Posebno {to ba{ te godine

Slovenija predsedava EU. Smatramo da

oko toga dvojbe nema i ne sme biti.

Vodstvo na{e domovine se aktivno pri-

prema za predsedavawe Evropskoj uniji i

`eli da sa svim strankama napravi kom-

promis o jedinstvu (nenapadawu). Mislim

da bi im bilo pametnije da razmisle o svo-

joj vi{e godi{woj pasivizaciji oko priz-

nawa srpske kao i drugih mawina biv{e

Jugoslavije.

Uistinu je i previ{e pojava diskriminaci-

je nas Srba u Sloveniji ve} bilo. U vezi s

tim, vo|stvo na{e nove domovine moglo bi

napraviti bar jednu pozitivnu diskrimi-

naciju, te na{e predstavnike ukqu~iti u

slovena~ki parlament.

Mada dr`avno vo|stvo gleda na svoj

dr`avni ugled i profit, a nikada i na

qude koji su izme|u ostalog godinama

doprinosili takvom ugledu i profitu.

Ova godina }e kroz kr{ewe qudskih

prava od strane slovena~kih dr`avnih

institucija biti posebno za Srbe, godina

Hristovih muka. Za sve mogu}e posledice

oko nerazumevawa i nepriznavawa srpske

mawine kao i drugih mawina u Sloveniji

moraju preuzeti odgovornost Dr`avni

zbor i Vlada R. Slovenije sa predsednici-

ma dr. Francom Cukjatijem i Janezom

Jan{om. Ako i gore navedeno ne bi urodilo

plodom, mi smo jedinstveniji no ikada da

preduzmemo aktivnosti na strani objek-

tivnosti i preuzetog me|unarodnog prava

u vezi sa zahtevom za priznawe na{e kao i

drugih mawina. Verujte da ima i drugih

alternativa.

Strpqewe Srba je jo{ na velikoj visini.

Kada }e to strpqewe po~eti popu{tati,

zavisi od razumevawa i pravnih postupa-

ka vo|a slovena~ke dr`ave i wihovih

dr`avnih institucija. Kao predstavnici

Saveza srpskih dru{tava Slovenije o~e-

kujemo od na{e matice tj od onih institu-

cija koje nam mogu pomo}i oko re{avawa za

nas izuzetno va`nog pitawa, da se ukqu~e

u re{avawe toga pitawa. Srbi u Sloveniji

ne `ele nikakva ve}a prava od onih koja

imaju Slovenci u na{oj matici. Potrebno

je naglasiti, da jo{ uvek dolaze izjave od

pojedinih predstavnika slovena~ke vla-

sti, kako jo{ nije pravo vreme. Zna~i 15

godina ~ekawa je po wihovom premalo.

Opravdano se pitamo `ele li mo`da jo{

nekih 20 godina, kada }e verovatno posta-

ti i sami mawina u vlastitoj dr`avi.

Dakle, nepo{tovawe qudskih prava,

prema opredeqewima EU,

zna~i izvor gra|anske

neposlu{nosti. Propisi

Evropske Unije precizno i

nedvosmisleno glase:

"Svaki oblik diskrimi-

nacije je zabrawen". Okvi-

rna konvencija primewuje

se u duhu razumevawa i

tolerancije, u skladu sa

na~elima dobrosusedstva,

prijateqskih odnosa i

saradwe me|u dr`avama.

Potpisnici konvencije su

obavezni da rade na

stvarawu uslova potreb-

nih pripadnicima naci-

onalnih mawina, radi

odr`avawa i razvijawa

wihove kulture i o~uvawa osnovnih ~ini-

laca nacionalnog identiteta vere, jezi-

ka, tradicije i kulturne ba{tine.

Niko ne mo`e, bez nas i umesto nas, da

kreira i odre|uje na{u budu}nost i

budu}nost na{ih nara{taja u zajedni~koj

domovini Sloveniji. Da li je mo`da

slovena~ko dr`avno vo|stvo upoznato, da

u Parlamentu Republike Srpske zastupa

interese slovena~ke mawine uva`eni g.

Franc [o{wa. BiH ima priznate slove-

na~ke mawine u svom Ustavu, a i na{a mat-

ica Srbija je te probleme davno re{ila.

Ilija Jankovi}

(prilo`en referat na Vidovdanskim dan-

ima dijaspore u Srbiji)

08 Avgust 2007

VIDOVDANSKI DANI DIJASPORE U SRBIJI MOSTOVI

Odnosi sa udru`ewima

u dijaspori[to se ti~e odnosa Ministarstva za

dijasporu sa udru`ewima u dijaspori

koja djeluju na podru~ju Republike

Slovenije mo`emo re}i da su ti odnosi

na zadovoqavaju}em nivou. Kontakti su

uspostavqeni ne samo izme|u Saveza

srpskih dru{tava Slovenije i Mini-

starstva za dijasporu nego i izme|u

pojedinih dru{tava i Ministarstva.

Saradwa je dala i odre|ene rezultate

a nadamo se da }e se ubudu}e nastaviti

sa kontaktima i vezama kao i da }e do}i

do realizacije konkretnih projekata

vezanih za `ivot i rad srpskih udru-

`ewa i svih Srba koji `ive u Sloveniji.

Ministarstvo za dijasporu upoznato je

sa statusom i polo`ajem srpske etni~ke

zajednice u Sloveniji i sa svim prob-

lemima i pote{ko}ama sa kojima se

susre}emo. Upravo jedna od najva`nijih

aktivnosti vezana je za iznala`ewe

rje{ewa za priznawe srpske etni~ke

zajednice za nacionalnu mawinu a isto

tako i za popravqawe polo`aja pripad-

nika srspkog naroda i wegovih udru-

`ewa.

Kao krovna organizacija u Sloveniji

djeluje Savez srpskih dru{tava Slo-

venije koji okupqa 15 srpskih dru{tava

~ija djelatnost je uglavnom vezana za

kulturno podru~je i u tome smo veoma

uspje{ni {to dokazuje i ~iwenica da

imamo dva dru{tva koja djeluju u javnom

interesu na podru~ju kulture. Taj status

podijelilo im je Ministarstvo za kultu-

ru republike Slovenije.

Uloga Saveza srpskih dru{tava je koo-

rdinirawe rada me|u

dru{tvima a svakako je-

dan od najva`nijih zada-

taka je povezivawe sa

maticom i institucijama

u matici, kao {to je na

primjer Ministarstvo za

dijasporu.

U vezi sa odnosom sa

institucijama u matici

postoji jedan ne ba{ mali

problem koji `elimo

rije{iti tako da na{ rad

bude efikasniji, pre-

gledniji i da ne dolazi

do isticawa parcijalnih

interesa i pojedinaca ne-

go da u prvom planu bude

zajednica Srba koji `ive u Sloveniji.

Do sada je bilo slu~ajeva da se svako

kome je palo na pamet predstavqa kao

predstavnik Srba, bez ikakve koordi-

nacije, dogovora i saglasnosti krovne

organizacije pa ~ak ni pojedinih dru-

{tava. Ovo napomiwemo zbog toga da

ubudu}e ne bi dolazilo do ovakvih

situacija i da se odstrane razni me{e-

tari koji u svemu ovome vide samo svoj

ciq i svoju afirmaciju ne vode}i

ra~una niti o Srbima niti o srpskim

dru{tvima.

[to se ti~e povjerenika za dijasporu,

mo`emo re}i da smo tu imali i jo{ uvi-

jek imamo velikih problema. Sa radom

dosada{weg povjerenika nismo nikako

zadovoqni a {to je jo{ gore nismo zado-

voqni ni na~inom na koji je on postao

povjerenik. Kako je do{lo do toga da je

osoba o kojoj je rije~ postala povjerenik

sada istra`ujemo, jer

Savez srpskih dru{tava

Slovenije a ni dru{tva

koja su u Savezu nisu

bila upoznata sa eviden-

tirawem i kandidirawem

za povjerenika. Zbog sve-

ga ovoga povjerenik za

dijasporu, koji bi trebao

da predstavqa Srbe iz

Slovenije i wihova udru-

`ewa, odlukom biv{eg

ministra opozvan je sa

ove funkcije.

Sve ovo napomiwemo da

se ne bi ponovo de{avale

iste ili sli~ne stvari,

da se ovo ne bi dogodilo

u drugim sredinama i da bi na mjesto

povjerenika do{li pravi qudi koje

podra`ava i Savez i dru{tva a i ~la-

novi dru{tava kao jedinog oblika orga-

nizovanog `ivota Srba.

Kao predlog kako daqe, predla`emo

da, barem {to se ti~e Srba iz Slove-

nije, Savez i srpska dru{tva mo`e

predstavqati samo onaj koga imenuje

Izvr{ni odbor Saveza srpskih dru-

{tava a nikako pojedinci, ne smijemo

dozvoliti da se ponavqaju stvari iz

pro{losti. Mi ne mo`emo nikome zabra-

niti da do|e u Ministarstvo za dijas-

poru, ali neka on predstavqa samog

sebe a nikako druge jer za tako ne{to

nema ni~iji mandat. Sve ove probleme

poku{a}emo rije{iti u neposrednom

kontaktu sa Ministarstvom za dijas-

poru.

A {to se ti~e povjerenika tu `elimo da

bude imenovana osoba koja }e zaista

imati povjerewe svih gore navedenih

subjekata, od dru{tava do Saveza. S

tim u vezi predla`emo da samo Savez

srpskih dru{tava Slovenije bude upoz-

nat sa evidentirawem i kandidirawem

za povjerenika a onda }e Savez odredi-

ti svog kandidata. Neka neko ne misli

da se na ovakav na~in ru{i demo-

kratsko na~elo, naprotiv ono se tako

ja~a jer }e sva dru{tva i organizacije

biti upoznate i sami }e predlagati

svoje kandidate ako ih imaju.

Sve ovo je plod dosada{we lo{e

prakse i `eqe da se svi problemu pre-

vazi|u i otklone gre{ke koje su prou-

zrokovale nastalu situaciju, a mi smo

spremni da damo svoj puni doprinos.

mag. Drago Vojvodi}

Mag Drago Vojvodi}, sekretar SSDS

Radoslav Milanovi}, ~lan delegacije SSDS

Avgust 2007 09

VIDOVDANSKI DANI DIJASPORE U SRBIJI MOSTOVI

Upotreba pisma i jezika u

informisawuOvaj kratki prilog govori o upotrebi pisma i

jezika u informisawu u srpskim dru{tvima

koja djeluju u Republici Sloveniji. Jezik,

kao jedan od najva`nijih elemenata o~uvawa

nacionalnog identiteta, ne koristi se uvijek

na pravi na~in, pa ~ak ni onda kada je to

najpotrebnije a to je svakako u vremenima

kada pripadnicima jednog naroda koji `ivi

odvojen od svoje Matice prijeti asimilacija

i gubqewe ne samo identiteta nego i svega

onoga {to pripada jednoj etni~koj zajednici i

wenom pripadniku.

Jezik je `iva materija i kao svaka `iva

stvar mo`e i odumrijeti, mo`e se zaboravi-

ti a naj~e{}e zapostaviti na ra~un drugog

jezika. Ali da paradoks bude jo{ ve}i,

naj~e{}e se zaboravqawem materweg jezika

ne savlada dobro novi jezik, odnosno jezik

sredine u kojoj smo stekli novi dom i uhqe-

bqewe. Iz iskustva i prakse poznato je da

upravo oni koji su jo{ u mladosti, dakle u

osnovnoj {koli dobro savladali materwi

jezik nemaju ve}ih problema, ili ih uop{te

nemaju kod u~ewa drugog jezika, dobro }e

savladati jezik sredine u kojoj `ive a

odr`a}e normalnu i dobru vezu sa svojim

jezikom, ne}e ga zaboraviti. Naprotiv, upra-

vo oni se najboqe snalaze u svim situacijama

i onda kada treba koristiti svoj materwi

jezik i onda kada se govori jezikom nove

domovine.

Kao {to je poznato srpska etni~ka zajednica

u Sloveniji nema status nacionalne mawine,

tako da nema ni mogu}nosti kolektivne

upotrebe srpskog jezika. Jedini na~in

o~uvawa srpskog jezika je wegovo privatno

kori{}ewe u krugu porodice, prijateqa i

onda kada se ne dolazi u neposredan kon-

takt sa doma}im stanovni{tvom. Drugi oblik

upotrebe srpskog jezika je preko srpskih

dru{tava koja postoje u svim ve}im centrima

- petnaest dru{tava je u~laweno u Savez srp-

skih dru{tava Slovenije. Spomenuta dru-

{tva uglavnom se bave kulturnom djelat-

no{}u a u pro{losti i humanitarni rad bio je

jedna od va`nijih djelatnosti.

Kulturna djelatnost i kulturni projekti

koji se izvode po dru{tvima razli~iti su

kako po obimu tako i po sadr`aju, {to je u

velikoj mjeri ovisno o tome kakva je struktu-

ra ne samo ~lanova dru{tva nego i ukupna

struktura pripadnika srpske zajednice u

pojedinim sredinama. Samo }u na kratko

spomenuti neke vidove kulturne djelatnos-

ti: folkorna, koja je i najmasovnija i posti-

gla je nekoliko me|unarodnih uspjeha, liter-

arna sa prili~nim brojem srpskih pisaca,

likovna i zadwih pet-{est godina dramska

djelatnost koja je pokazala zavidne rezul-

tate.

Vratio bih se na temu ovog spisa, a to je

upotreba jezika i pisma. Savremena sredst-

va komunikacije omogu}avaju svestranije

informisawe, mnogo efikasnije nego {to je

bilo u pro{losti. Na `a-

lost tehni~ke mogu}nosti

nisu dovoqne da bi se jezik

i pismo pravilno koristili

i da bi se o~uvali. Komu-

nikacija izme|u dru{tava

odvija se na srpskom jeziku

ali u ve}ini primjera pi{e

se latini~kim pismom. Veoma

je mali broj dru{tava, mogu

slobodno re}i tri-~etiri

koja kao pismo koriste

}irilicu. Za to postoji vi{e

razloga a nave{}u dva: to je,

prije svega, neki strah od

okoline i wezinog reagov-

awa iako se ta komunikacija

odnosi samo na me|usobno

informisawe dru{tava a

nikako {ire javnosti. Drugi

problem je mo`da jo{ vi{e zabriwavaju}i, a

to je nepoznavawe ili nedovoqno poznavawe

}irilice, kao da se radi o kineskom ili

japanskom pismu a ne o pismu vlastitog naro-

da.

Upotreba zapravo ne-upotreba }irilice nije

samo problem dijaspore. Svjedoci smo kako

se na{e pismo "koristi" u na{oj matici,

pogledajte oko sebe pa se sami uvjerite.

Dru{tva obavje{tavaju svoje ~lanstvo i

ostale zainteresovane na razne na~ine, pis-

menim putem preko pozivnica, dopisa, plaka-

ta i u zadwe vrijeme putem elektronske

po{te, zatim preko ~asopisa i biltena,

interneta. Ima primjera da se ~ak i pozivi za

priredbe koje organizuju srpska dru{tva

pi{u na slovena~kom jeziku, na priredbama

voditeqi govore slovena~ki i tako daqe.

U onim du{tvima koja koriste }irilicu i

srpski jezik postoji oblik dvojezi~kog

informisawa i obavje{tavawa tako da se

mnogo toga pi{e i latinicom (slovena~ki) i

}irilicom (srpski). Upravo takve dvojezi~ke

informacije dolaze do slovena~kih insti-

tucija i pojedinaca i na taj na~in pokazuju

kako se ~uva svoj jezik i pismo i kako se

savladao jezik okoline.

Do sada nije bilo primjera da bi neko nega-

tivno reagovao na takav na~in komunikacije.

^ak i ~asopisi koje izdaju srpska dru{tva

pisani su latinicom, jedini primjer kori{}e-

wa }irilice i latinice (samo u nekim prim-

jerima) su Novine srpske Mostovi koje izdaje

Savez srpskih dru{tava Slovenije, ali i one

su po~ele upotrebqavati }irilicu tek od

posqedwih nekoliko brojeva. Internet kao

jedan od najmasovnijih oblika informisawa

tako|e daje mogu}nost upotrebe jezika i

pisma, veoma jednostavno i lako mo`e se

pretvoriti jedno pismo u drugo a da se ni{ta

ne izgubi na sadr`aju.

U vezi sa jezikom spomenu}u jo{ jedan detaq

a to je upotreba nare~ja. Srpski jezik govori

se i pi{e ekavski i ijekavski. To su dva

ravnopravna izgovora i nikako se ne smije

nametati jedan ili drugi.

I tu ~esto dolazi do toga da je u upotrebi

vi{e ekavski, pa ne zbog toga {to su oni koji

govore srpski iz krajeva gdje je doma}i

dijalekt ekavski, nego vi{e iz nepoznavawa

vlastitog jezika. Ponekad se nalaze oprav-

dawa koja nemaju nikakve veze sa jezikom,

npr. da je ekavski lak{i i jednostavniji, a

jo{ gora stvar je {to neki misle da ijekavski

govor nije srpski.

Zbog ~iwenice da Srbi nemaju status

nacionalne mawine ne postoji mogu}nost

institucionalnog u~ewa srpskog jezika u

Republici Sloveniji. U tom pogledu najvi{e

su uskra}eni oni koji nisu mogli pravilno

nau~iti srpski jezik, a to se odnosi na one

koji su ro|eni u Sloveniji.

Wihovi roditeqi nisu mogli da ih nau~e

pravilnom srpskom, izuzev primjera gdje su

se potrudili da i wihova djeca govore jezi-

kom wihovih predaka pa su tra`ili i na{li

razne na~ine da svoju djecu nau~e srpskom

jeziku.

[to se ti~e informisawa napomenu}u samo

jo{ jednu ~iwenicu a to je da u Sloveniji

osim ~asopisa koje izdaju srpska dru{tva ne

postoje drugi pisani mediji kao ni druga

mogu}nost upotrebe jezika preko elektron-

skih medija ili drugih sredstava informi-

sawa.

U ve}im centrima postoji mogu}nost nabavke

dnevnih listova i ~asopisa iz Srbije i preko

satelitskih televizijskih programa. To je

jedan od posrednih na~ina komunikacija sa

maticom.

[ta re}i na kraju ovog priloga, {ta u~initi

da se srpki jezik o~uva i weguje a time i srp-

ska kultura, tradicija, istorija, obi~aji,

vjera. Potrebno je prije svega da srpska

dru{tva pojedina~no i u okviru Saveza srp-

skih dru{tava Slovenije nastave sa svojim

radom i svojom djelatno{}u, da aktivno rade

na onim podru~jima za koja su i osnovana, da

na mla|e generacije prenose sve one vrijed-

nosti koje ima srpski narod a da pri tome

ostanu u dobrim odnosima sa okolinom i da

na taj na~in bogate kulturnu raznolikost i

wihove nove domovine.

Du{an Jovanovi}

Du{an Jovanovi}, ~lan delegacije SSDS

VIDOVDANSKI DANI DIJASPORE U SRBIJI MOSTOVI

10 Avgust 2007

STATUSNO PITAWE SRBA U SLOVENIJIPo{tovani i uva`eni skupe, srda~no

vas pozdravqam u ime SKHD Desanka

Maksimovi} Ceqe, Udru`ewa srpskih

kwi`evnika u Sloveniji, SKD Maribor,

izvesnog broja Srba sa podru~ja slove-

na~ke [tajerske koji su insistirali i

predlo`ili me da prisustvujem ovom

dana{wem skupu, i naravno u svom

li~nom imenu.

Pasivizacija slovena~kih dr`avnih

krugova ve} 15 godina zamajava srpsku

populaciju uz re~i utehe da jo{ za priz-

nawe nas kao mawine nije pravo vreme.

Pitamo se kada }e to uistinu biti? Maja

meseca ove godine u Qubqani i okolini

anketirali smo 200 mladih Srba koji

poha|aju sredwu i osnovnu {kolu. Ti

mladi Srbi su nam svojim odgovorima

dali do znawa da 90% wih ne zna

}irili~no pismo, da 70% me{a ili ne

zna da govori srpski jezik, zbog ~ega

imaju velike pote{ko}e sa spo-

razumevawem prilikom susreta sa svo-

jima u Srbiji, R. Srpskoj, Hrvatskoj i

Crnoj Gori.

Po zadwem popisu iz 2002. godine u

Sloveniji je registrovano 38.964 pri-

padnika srpskog naroda, plus 80% od

18.000 takozvanih izbrisanih. Zna~i

ukupno nas je u Sloveniji izme|u 55 i

60.000 hiqada. (to je oko 2,8% od

ukupnog broja stanovnika Slovenije)

U Sloveniji su od wenog osamostaqi-

vawa osnovana brojna srpska dru{tva,

od kojih je velika ve}ina u~lawena u

Savez srpskih dru{tava Slovenije (od

19 registrovanih 15 ih je u~laweno u

Savez). Broj u~lawenih Srba u reg-

istrovana dru{tva je veoma mali u

odnosu na na{u broj~anost u Sloveniji.

Uzrok tome je {to je jo{ uvek kod mnogih

prisutan strah od {tetnih posledica

zbog ~lanstva u dru{tvima, premda

(moramo biti objektivni) ve} du`e vre-

mena, za bilo kakvu bojazan nema razlo-

ga u Sloveniji.

Dru{tva i Savez su osnovani zahvaqu-

ju}i anga`ovawu izvesnog broja entuzi-

jasta i hrabrih Srba, pravih rodoquba.

Ne bih vas ovom prilikom optere}ivao

brojnim problemima i rizicima kojima

su tada bili izlo`eni inicijatori

osnivawa dru{tava i Saveza kao i poje-

dini ~lanovi dru{tava. Karakteristi-

~na posledica pomenute bojazni je da

pojedina dru{tva u svoje nazive nisu

smela da ukqu~e pridev "srpsko".

Dru{tva i Savez su osnovani radi ost-

varivawa slede}ih ciqeva: o~uvawa

srpskog jezika, kulture i obi~aja, te

spre~avawa asimilcije koja je u

Sloveniji vidno prisutna. Zna~i, prio-

ritetan ciq je bio o~uvawe na{eg naci-

onalnog identiteta, a za neka dru{tva

i dodatni ciq, prikupqawa i slawa

humanitarne pomo}i napa}enoj i ugro-

`enoj bra}i u R. Srpskoj i Srbiji.

Srbi u Sloveniji su u druga~ijoj

situaciji od od ostalih Srba u rase-

jawu, jer mi smo se na{li u dijaspori-

rasejawu posle raspada pre|a{we zaje-

dni~ke dr`ave, moglo bi se re}i protiv

svoje voqe (desilo se, da odlazite na

spavawe u jednoj dr`avi, a budite se u

drugoj). To je mnoge nas donekle zateklo.

Posle svega toga nije ~udno {to se mnogi

pripadnici na{eg naroda, kao i dobar

deo ovda{wih dru{tava, jo{ pribojava-

ju da ih sredina ne pove`e "sa ne~im

politi~kim", pa stoga nagla{avaju da je

posredi wihovo udru`ivawe iskqu-

~ivo radi kulture.

^iwenica je da ni dru{tva ni Savez

nisu osnovani iz politi~kih razloga

nego zbog navedenih razloga. Dru{tva i

Savez nisu pretendovali niti nastoje

da budu predstavnici domicilne i

mati~ne dr`ave, niti to jesu. Oni su

predstavnici organizovanih Srba u R.

Sloveniji. Zato se oni moraju anga-

`ovati, pre svega, kao predstavnici

svoga ~lanstva u domicilnoj dr`avi i

matici. Zna~i neophodno je da se

ukqu~uju u svestranu saradwu sa rele-

vantnim organima i institucijama domi-

cilne i mati~ne dr`ave, radi re{a-

vawa sveukupnih na{ih problema.

Veliki problem za Srbe u Sloveniji je

na{ nedefinisan status u domicilnoj

dr`avi Sloveniji. Usled nedefini-

sanog statusa uskra}ena su nam pojedi-

na osnovna prava, iz ~ega su proiza{la

brojna otvorena i nere{ena pitawa koja

nas tangiraju.

Pro{lo je 16 godina od osamostaqewa

Slovenije, i do dana dana{weg Srbi se

u toj dr`avi ne pomiwu. Dodu{e, treti-

raju nas kao neautohtonu etni~ku zajed-

nicu, slu`e}i se terminom" "novodobne

etni~ke skupnosti"!? Dakle, ne smatraju

nas ni nacionalnom mawinom. To pre

svega nije politi~ki mudro, a nije ni

ta~no. Na stranu {to je pojam autohto-

nost politi~ki i ideolo{ki konstrukt,

{to zna~i nestru~an i nenau~an, ali

treba ista}i ~iwenicu da smo mi i po

takvom kriterijumu ispunili sve uslove

da budemo nacionalna mawina. A o rec-

iproritetu u standardima (Srbija i R.

Srpska Slovence priznaju za nacio-

nallnu mawinu) da i ne govorimo.

Slovenija je u svom Ustavu definisala

polo`aj ma|arske i italijanske zajed-

nice kojih zajedno nema ni 10 odsto od

srpske populacije. Slove-

nija je tako|e Ustavom i

posebnim zakonom uredila

polo`aj Roma i romske zaje-

dnice (dodu{e zbog pritiska

EU) a o Srbima ni re~i. Ali,

ne treba zameriti na{oj

domicilnoj dr`avi Slo-

veniji {to nije po tom pitawu

uradila ni{ta, jer joj je to u

interesu. Me|utim, posta-

vqa se pitawe za{to je na{a

dr`ava matica u~inila jo{

mawe... Zato je potrebno da o

tome razgovaramo i na ovom

skupu.

Prvi uslov za za{titu na{ih

osnovnih prava i re{avawe brojnih

otvorenih a nere{enih pitawa jeste da

dr`ava Slovenija defini{e odnosno

prizna Srbima u Sloveniji status

nacionalne mawine.

To je mogu}e re{iti uz pomo} nadle`nih

(ministarstava i drugih dr`avnih

organa) koji treba da {to pre iniciraju

nastavak ve} zapo~etih razgovora na

svim nivoima koji su relevantni kako za

dr`avu Sloveniju tako i za pripadnike

na{e etni~ke zajednice.

Na osnovu iznetog, u svoje ime i u ime

brojnih Srba `ive}ih u Sloveniji,

molimo nadle`ne u na{oj mati~noj

dr`avi Srbiji da {to pre pokrenu

pitawe statusa Srba kod nadle`nih

dr`avnih organa dr`ave Slovenije.

Nadamo se da }e nakon re{avawa na{eg

statusa, uslediti re{avawe na{ih

osnovnih nacionalnih prava, kao i bro-

jnih nere{enih otvorenih pitawa koja

se odnose na nas.

Dimitrije Markovi}

(prilo`en referat na Vidovdanskim

danima dijaspore u Srbiji)

Hram Svetog Save na Vra~aru

PETAR KO^I]

-POSLEDWI DANI-

130-GODI[WICA RO\EWA PETRA KO^I]A MOSTOVI

Avgust 2007 11

Ove godine navr{ava se 130 godina od

ro|ewa Petra Ko~i}a, velikog srpskog

kwi`evnika i narodnog tribuna. Ukqu-

~uju}i se u obiqe`avawe ovog zna~ajnog

jubileja, Dru{tvo Srpska zajednica iz

Qubqane organizovalo je izvo|ewe

monodrame Gordane Milinovi} "Petar

Ko~i}-posqedwi dani" u interpretaci-

ji Bo{ka \ur|evi}a glumca Narodnog

pozori{ta R. Srpske iz Bawa Luke.

Predstava je izvedena u atrijumu

Gradskog muzeja Qubqana, u petak 22.

juna 2007. Publika koja je ispunila

atrijum imala je priliku na poseban

na~in da se upozna sa `ivotom i radom

Petra Ko~i}a. Bo{ko \ur|evi} je na

veoma zanimqiv na~in predstavio neke

detaqe i na autenti~an na~in nam

do~arao neke pojedinosti iz `ivota

kwi`evnika i narodnog tribuna Petra

Ko~i}a.

O PETRU KO^I]U

29.07.1877. (Stri~i}i kod Bawa

Luke) - 27.08.1916.(Beograd)

Petar Ko~i} polazi u osnovnu {kolu sa

deset godina i to u manastiru Gomi-

onici gdje mu se otac Jovan, sve{tenik,

zamona{io kao kalu|er Gerasim. Kao

redovan |ak {kolu je zavr{io u Bawa

Luci. U sarajevsku Gimnaziju upisuje se

1891. godine, jedinu sredwe{kolsku

instituciju u tada{woj Bosni i Herce-

govini. Iz {kole je uskqu~en i protjer-

an u rodno mjesto 1895. godine kao

u~enik zavr{nog razreda. Ilegalno

prelazi u Srbiju i u Beogradu nastavqa

gimnaziju. U Be~u, gde studira slavis-

tiku (1899-1904.) u~estvuje u svim akcija-

ma srpske omladine uperenim protiv

austro-ugarske okupacije Bosne. To je

vrijeme objavqivawa prve wegove

kwige: "S planine i ispod planine"

1902. u Sremskim Karlovcima i 1904. u

Zagrebu.

Po~etkom 1905. postavqen je za nas-

tavnika srpske gimnazije u Skopqu da

bi oktobra po kazni zbog sukoba sa

zvani~nim srpskim predstavnicima u

Makedoniji bio premje{ten u Bitoq.

Ubrzo zatim napu{ta dr`avnu slu`bu u

Srbiji i vra}a se u Sarajevo gdje posta-

je saradnik Srpske rije~i. Sekretar

srpskog kulturnog dru{tva Prosvjeta

postaje 1906. Sve aktivniji je i o{triji u

borbi protiv austrijske vlasti. Po dru-

gom progonu iz Sarajeva nastawuje se u

Bawa Luci. Po~iwe wegova velika poli-

ti~ka aktivnost u Bosanskoj Krajini.

1907. pokre}e i ure|uje list Otaxbina a

ve} oktobra je zbog o{trih ~lanaka

protiv vlasti u zatvoru. Po izlasku iz

zatvora 1909. oporavqa se u rodnim

Stri~i}ima. Pod uticajem rada Jovana

Cviji}a po~iwe da antropogeografski

prou~ava svoje Zmijawe. Kwigu Jauci sa

Zmijawa objavquje slijede}e, 1910.

godine u Zagrebu. U Bawa Luci pokre}e

~asopis Razvitak. Mjeseca maja je

izabran za poslanika bawalu~kog sreza

u prvom bosanskom Saboru. Slijede}e,

1911. go-dine, ponovo pokre}e Otaxbinu u

Sarajevu. Bolest slijede}e godine pre-

kida wegov politi~ki i kwi`evni rad.

Godine 1914. dolazi na lije~ewe u Beo-

grad i iz bolnice ne izlazi do smrti.

Bo{ko \ur|evi} kao Petar Ko~i}

RIJE^ PUBLICI

Smiju}i se Ko~i}evom [trpcu ili bilo

kojoj li~nosti iz wegovih djela, zabo-

ravqmo da iza svake re~enice stoji

mu~an i dramati~an `ivot pisca, koji

se u te{kom vremenu, pod austrouga-

rskom vla{}u, odlu~io za glas naroda.

Pravdoqubiv i osjetqiv ~ovjek, Ko~i}

je predodre|en da strada. Scenario za

monodramu je ra|en na osnovu dokumen-

tarne gra|e. Ko~i}eva sudbina rasv-

jetqava se u tri segmenta: qubav prema

`eni Milki, borba za narodna prava i

neodoqiva potreba za pisanom rije~ju.

Toplo vam preporu~ujemo svjedo~anstvo

o boravku u bolnici i posqedwim dani-

ma Petra Ko~i}a iz pera doktoranda

Jovanovi}a. [ta je tjeralo takvu priro-

du da sagori `ivot brzinom plamsawa

baruta? Koje su mu misli vitlale umom,

koje emocije razdirale du{u prije

Monodrama "Petar Ko~i}-posledwi

dani" premijerno je izvedena u Naro-

dnom pozori{tu R. Srpske, 09.10.1997. u

produkciji Udru`ewa dramskih umjet-

nika R. Srpske. Ulogu Ko~i}a tuma~i

Bo{ko \ur|evi}, eminentni umjetnik iz

Bawa Luke. Monodrama je ostvarila

zna~ajne uspjehe na festivalima i gos-

tovawima po Srbiji, Crnoj Gori i BiH.

Igrana je i za na{u bra}u u Wema~koj.

Nastala je na osnovu dokumentarne

gra|e. Svaka izgovorena rije~ je auten-

ti~na, bilo da je rije~ o Ko~i}evim pis-

mima `eni Milki ili ocu Gerasimu,

wegovim govorima u Saboru, dijelovima

iz wegovih kwi`evnih djela ili dije-

lovima iz dnevnika doktoranda Jova-

novi}a koji je pratio i biqe`io doga-

|aje u posqedwim mjesecima Ko~i}eva

`ivota u bolnici u Beogradu. Svu tu

dokumentarnu gra|u vje{to je ukompono-

vala autorka scenarija Gordana Mili-

novi} koja je i rediteq predstave.

Du{an Jovanovi}

posqedweg drhtaja? I scenarista i

glumac ove monodrame poku{ali su sa

qubavqu i pijetetom da o`ive najzna-

~ajnija mjesta u Ko~i}evom `ivotu i dje-

lu. Kako tako zna~ajna sudbina osta-

vqa jo{ mnogo mogu}nosti, ovo je samo

jedan dodir bolne napa}ene srpske

du{e.

S dubokim po{tovawem,

Gordana Milinovi} i Bo{ko \ur|evi}

DANI SRPSKE KULTURE U QUBQANI MOSTOVI

12 Avgust 2007

KWI@EVNO VE^EU okviru manifestacije Dani srpske kulture uQubqani, KUD Mladost iz Qubqane priredilo jeKwi`evno ve~e 22. juna 2007. u Gradskom muzeju Qu-bqana. U goste su pozvani prof. dr. Miqko [in-di}, Zdravko Kecman i Milenko Stoi~i}, kwi`e-vnici iz Bawa Luke, kao i Jurij Hudolin iz Qu-bqane.

U uvodu je Milenko Stoi~i} predstavio ZdravkaKecmana i wegovo djelo. Zatim je Zdravko Kecmangovorio o svom kwi`evnom stvarala{tvu i kwizipod naslovom Ludilo pauka.

Poku{ao je objasniti o ~emu se radi u toj kwizi ikoje su teme i motivi bili presudni za ovakvo jednodjelo. Pro~itao je nekoliko stihova i na taj na~indo~arao ono o ~emu pi{e u svojim pjesmama. Zatim jeo cjelokupnom opusu Zdravka Kecmana govorio prof.Miqko [indi}.

Gosti iz Bawa Luke

Igra, pjesma, mladostU subotu 23. juna 2007. u divnom ambijentu u Zaj~jojDobravi uz prisustvo velikog broja posjetilaca i podivnom vremenu, odr`an je drugi dio manifestacijeDani srpske kulture. U kulturno umjetni~kom pro-gramu u~estvovali su KUD Mladost iz Qubqane,organizator programa i wihovi gosti ~lanovi KUDMladost iz Bawa Luke. Publika je u`ivala u izvo-|ewu igara iz Srbije i Republike Srpske. Od zaistadobro izvedenih i lijepih koreografija te{ko jeizdvojiti najboqu {to je dokaz o kvalitetu oba dru-{tva.

Pored folkora prisutni su imali priliku da videi pozori{ni komad Jazavac pred sudom u izvo|ewu~lanova dramske sekcije KUD Mladost iz Qubqane. Nakon kulturno umjetni~kog programa nastavqeno jesa piknikom i zabavom uz muziku DJ Miro.

Du{an Jovanovi}

KUD Mladost Bawa Luka: Kraji{ke igre

KUD Mladost Qubqana: Jazavac pred sudom KUD Mladost Bawa Luka: Ciganske igre

NOVOSTI IZ DRU[TAVA MOSTOVI

Avgust 2007 13

KULTURNA DUGA JESENICA

Zavod za sport Jesenice, odjeqewe MC Jesenice, sproveo je

25. maja 2007. projekat pod nazivom"Kulturna duga Jesenice".

Povod je bio upoznavawe kulturne raznolikosti te wegovawe

kulturne ba{tine.

Sa plesom, igrom, pjesmom, recitalima i muzikom nastupili

su: Dje~ija folklorna grupa Ro`le, K[D Hru{ica, KPSD VUK

KARAXI], MKD Ilinden, K[D Biser, KD Hrvatska iseqe-

ni~ka zajednica Zovik i Bo}e, KUD Triglav.

Uz sve to sva dru{tva su imala prostor da poka`u {ta je to po

~emu se poznajemo, svoje korijene i svoju pripadnost. Tako je i

KPSD Vuk Karaxi} izlo`io svoje - na{a poznata jela i pi}a

kao: slavski kola~, u{tipci, kajmak i sir, doma}a rakija, pa

ru~ni radovi od vezenih pe{kira do priglavaka...

Raduje nas to da smo imali veliku posjetu od strane doma}ina

koji su probali na{a jela, te okusili na{u rakiju. Priredba je

ina~e bila dobro organizovana i posje}ena. KPSD Vuk

Karaxi} nastupio je sa folklornom grupom i pjeva~kom grupom

Kraji{nika.

To je bio projekat koji se pridru`uje kampawi "SVI

DRUGA^IJI-SVI JEDNAKOPRAVNI", koji je ina~e projekat

Savjeta Evrope, Evropske komisije i Evropskog omladinskog

foruma.

Petar [u}ur

NOVOSTI IZ DRU[TAVA MOSTOVI

14 Avgust 2007

ETNO FESTIVAL"HRASTNIK 2007"

Održan 4. susret folklornih grupa

U subotu, 09. juna 2007, imali smo priliku da prisustvujemo4. susretu folklornih grupa iz Slovenije i Hrvatske u organi-zaciji SKD Sava Hrastnik. Ove godine se na poziv za uèe-stvovanje na Etno festivalu Hrastnik odazvalo 16 folklornihgrupa sa preko 400 uèesnika u kulturnom programu. Igralose i plesalo pred oèima hiljade simpatizera folklorne umet-nosti.

U programu je uèestvovalo sledeæih 16 grupa:KD Lipa (Reèica pri Laškem)SKD Prosvjeta (Okuèani, Hrvatska)KD Anton Tanc (Marija Gradec)SKD Mladen Stojanoviæ (Velenje)SKHD Desanka Maksimoviæ (Celje)SKD Sloga (Nova Gorica)KUD Mladost (Ljubljana)KD Brdo (Kranj)MKD Sv. Ciril i Metod (Kranj)SKD Nikola Tesla (Postojna)SKD Maribor (Maribor)SKPD Sveti Sava (Kranj)PKUD Sveti Nikola (Maribor)FS Svoboda Center (Trbovlje)SKD Vidovdan (Ljubljana)SKD Sava (Hrastnik).

Održavanje Etno Festivala u Hrastniku pomogli su: Mini-starstvo za kulturu Republike Slovenije, Opština Hrastnik idrugi brojni sponzori.

Neša Anðelkoviæ

NOVOSTI IZ DRU[TAVA MOSTOVI

Avgust 2007 15

NOVOSTI IZ DRU[TAVA MOSTOVI

16 Avgust 2007

CEO SVET JE POZORIŠTEProgram je otvorila voditeljica mag. Vesna Anðelkoviæ. Nakontoga je Simo Markoviæ, predsednik SPD Nikola Tesla, pozdraviogoste i sve prisutne. Zatim je na pozornicu stupio Jernej Verbiè,gradonaèelnik opštine Postojna koji je pohvalio rad društva idobru saradnju i za te zasluge podelio je nagradu predsednikudruštva a zatim i protojereju Tomi Æirkoviæu.

Posle tog protokola konaèno je poèela premijerna predstava "Ceosvet je pozorište" sa glavnom taèkom kulturnog programa"Veèernja škola" u režiji mag. Vesne Anðelkoviæ sa amaterskimglumcima èlanovima SKD Nikola Tesla iz Postojne. Nakonprikazane predstave gde su se prisutni nasmejali do iznemoglostina pozornicu je izašla najmlaða èlanica društva AleksandraHandanoviæ i odrecitovala svoju pesmu. Mag. Vesna Anðelkoviæpredstavila se svojom melodramom "Zorka iz Leskovac". Foklorna sekcija predstavila se svojim spletom igara iz Srbije i izokoline Leskovca. Za kraj programa mag. Vesna Anðelkoviæ je

otpevala i poznatu staru pesmu Staniše Stošiæa "Puèe puška".Nakon završetka programa u Domu kulture èlanovi društva i poz-vani gosti nastavili su predstavu u prostorijama društva poredšvedskog stola uz kolo i lepe pesme.

Predstavu je sufinansiralo Ministarstvo za kulturu RepublikeSlovenije

Za realizaciju predstave zaslužni su i naši stalni sponzori jer beznjih ne bi bilo toga, a to su:- SAP INVEST iz Portoroža Savo Radiæ- GP MDS d.o.o. Marko Šarèeviæ- Gradbeništvo Novak Petroviæ s.p.- Gradbeništvo Bogdan Miloševiæ s.p.- Gradbeništvo Raduša Nediæ s.p.- Opština Postojna

Slobodan Dodiæ

DEÈIJI KRUGKulturno društvo Mihajlo Pupin iz Ljubljane organizovalo je unedelju 17. juna 2007. u Kulturnom domu Èrnuèe recitatorskoveèe pod nazivom "Deèji krug-Upoznavanje poezije za decu iomladinu". U programu su pored mag. Vesne Anðelkoviæ koja je ipripremila ovaj program, uèestvovali mladi èlanovi dramske i folk-lorne sekcije KUD Mladost iz Ljubljane.

Kao prvo nastupilo je KUD COF iz Ljubljane sa spletom slove-naèkih igara i pesama. Zatim su mladi recitatori odrecitovalipesme srpskih pesnika. Folklorna sekcija nastupila je sa spletomigara iz Srbije. Na kraju su najboljim recitatorima dodeljenenagrade za uspešne recitacije. Èlanovi KUD Mladost pokazali susvoj talenat i za recitovanje i tako upotpunili svoju kulturnu delat-nost.

Èlanovi KD Mihajlo Pupin pobrinuli su se i za koktel koji jeprireðen za uèesnike u programu i posetioce kojih je bilo u priliènovelikom broju i koji su burnim aplauzom nagraðivali svaku izvede-nu recitaciju i nastup.

Dušan Jovanoviæ

Upoznavanje poezije za decu i omladinu

Mladi recitatori sa Vesnom Anðelkoviæ, voðom projekta

^lanovi foklorne grupe "Branko Radi~evi}", koja pripa-da Srpskom kulturnom dru{tvu Maribor, predstavili su uslovena~kom Prekomurju srpsku kulturu kao vrhunac kul-turnih doga|aja u ovom delu Slovenije. Mada je u Evropimo`da mawe poznato po privrednom razvoju, ova severois-to~na slovena~ka pokrajina je dobro poznata kao jedna odnajrazvijenijih kulturnih regija u dr`avi. Godinamaisprepletano raznim nacijama i narodnostima, Pre-komurje je puno doga|aja koji pokazuju razli~ite kulturnetradicije razli~itih nacija koje `ive u ovom deluSlovenije. Dokaz je i to {to je krajem ovog vikenda pozna-ta turisti~ka i kulturna radnica Majda Horvat pozvala usvoje selo Mo{~ance, nedaleko od trome|e Austrije,Ma|arske i Slovenije, veliki broj folklornih grupa kojesu predstavile narodne igre iz Srbije, ^e{ke, Make-donije, Sanxaka, Slovenije i vi{e drugih evropskihdr`ava. Ve} deset godina ovo malo prekomursko selo orga-nizuje festivale narodnih pesama i igara iz dr`avanastalih na prostorima nekada zajedni~ke dr`ave i izvi{e evropskih dr`ava. Svi oni igraju narodne igre izsvojih krajeva i to ta~no tako kako su nekada igrale bakeovih dana{wih mladih talenata. U dane festivala ovoveoma napredno selo ima deset puta vi{e posetilaca negosvojih stanovnika. Dan Festivala je bio dan za pam}ewe.Stotine qubiteqa narodnih igara ostalo je do duboko uno} dru`e}i se sa u~esnicima iz raznih evropskihdr`ava. Folklorna grupa SKD Maribor, koja je ovih danastigla iz Bawa Luke i Venecije, predstavila je u Mo{~a-

NOVOSTI IZ DRU[TAVA MOSTOVI

Avgust 2007 17

USPE[AN NASTUP SRPSKOGFOLKLORA U PREKOMURJU

ncima igre iz leskova~kog kraja. Mariborski Srbi iSrpkiwe igrali su tako kako samo profesionalci znaju.Mada mnogi qubiteqi narodnih igara koji su do{li izraznih krajeva Evrope nisu poznavali srpska kola iobi~aje, prilikom nastupa srpske folklorne grupe izMaribora nisu {tedeli aplauza. Priznawe srpskim folk-loristima dala je i organizator festivala Majda Horvat,koja je vo|i folklorne grupe Goranu Mari}u predalaposebno priznawe za predivne i perfektne koreografije.Ovaj nastup mariborskih Srba u Prekomurju je dokaz daSrbija mo`e slobodno da ra~una na ovu mladost dijaspore,koja ~vrsto zna {ta ho}e, koju ne mo`e niko skrenuti izavesti, koja prenosi i ~uva svoje poreklo, svoj identitet,svoju kulturnu ba{tinu, tradiciju i narodne obi~aje.Goran Mari} i wegovi studenti zaslu`uju i priznawa odMinistarstva za kulturu Republike Srbije i wegovustru~nu i finansijsku pomo} koja im je itekako potrebna.Priznawe zaslu`uje i Marta Horvat koja je dovela festi-val do savr{enstva. U ranim jutarwim satima, pred odla-zak svojim domovima uz pesmu \ur|evdan koju su pevali~lanovi SKD Maribor, svi folkloristi i prisutni gostiuhvatili su se u zajedni~ko kolo koje kraja nije imalo. Nakraju je Rade Bakra~evi}, predsednik dru{tva ~estitaoGoranu Mari}u i ~lanovima folklornog dru{tva "BrankoRadi~evi}" re~ima: "Ovakvu omladinu kao {to imaSrpsko kulturno dru{tvo Maribor, nema niko na svetu!"

Rade Bakra~evi}

NOVOSTI IZ DRU[TAVA MOSTOVI

Vidovdan 2007

U prelijepom ambijentu, mirisu prirode i zelenilu jelove {ume odr`ana jetradicionalna hri{}anska proslava Vidovdan, koju je organizovalo dru{tvoVuk Karaxi}. Uz mnogo truda, muka i problema, mnogo dobre voqe, sa odli~nomponudom hrane i pi}a, bila je to jedna velika manifestacija.

Vidovdan smo proslavili u subotu 30. juna, kao i uvijek u zadwu subotu u mjese-cu junu. Stizali su gosti sa svojim porodicama sa svih strana Slovenije. Bilisu tu i na{i prijateqi Makedonci sa kojima sara|ujemo.

Taj dan su Poqane li~ile na jedan veliki zbor gdje se okupilo mnogo Srba.Proslava je trajala do kasno u no}, a u programu su uz folkloriste dru{tva VukKaraxi} u~estvovali i grupa Kraji{nika na{eg Dru{tva, folklorna grupaIlindan Jesenice i srpska glumica Vesna An|elkovi}. Prisutne je zabavqaoorkestar Tre}a smjena uz grupu Slo`na bra}a.

Uz sve to bila je odr`ana i tombola sa puno lijepih i vrijednih nagrada. To jebila prilika da se sretnu prijateqi koji se dugo nisu vidjeli, da porazgovara-ju, da se zabave, a na kraju krajeva i da se steknu neka nova poznanstva i u~vrstisaradwa.

Bila je to jo{ jedna Vidovdanska proslava koja }e se pamtiti po dobroj organi-zaciji, lijepom i veselom provodu. Rastajali smo se sa re~enicom "dogodine naistom mjestu i jo{ ve}em broju i nek nam Bog da zdravqa"

Hvala jo{ jednom svima koji su se odazvali na{em pozivu, hvala onima koji sudo{li da se dru`imo, i hvala svima onima koji su omogu}ili ovu tradicional-nu manifestaciju.

Petar [u}ur

Tradicionalna kulturna manifestacija KP[D Vuk Karaxi}, Radovqica Poqane

18 Avgust 2007

U pretpro{lom broju smo vidjeli kako

su Stari Sloveni `ivjeli najprije u

rodovskoj zajednici a zatim se ujedi-

wavali i ~inili plemena. Udru`uju}i

vi{e plemena, ~inili su plemenske

saveze iz kojih su kasnije proizi{li

narodi.

Staroslovenska plemena su u svojoj

staroj postojbini `ivjela sloboda-

rskim na~inom `ivota. Kod wih se jo{

dugo zadr`ao neprikosnoveni ugled i

uticaj rodovskih starje{ina, koji su

veoma te{ko priznavali ne~iju pre-

vlast, jer su navikli da o svemu samo-

stalno odlu~uju. Upravo to je bio uzrok

da su se relativno kasno formirali u

razli~ite narode.

Kao {to nam je iz istorije poznato, ple-

mena Starih Slovena se nisu dobrovo-

qno pokrenula iz svoje stare posto-

jbine. Najvi{e je za to kriv veliki rims-

ki imperijum, koji je bio svoje granice

nadaleko povukao.

Sve glavne prilaze sredwoj i ju`noj

Evropi, i sva pitoma i plodna podru~ja

dr`ali su Rimqani pod svojom kon-

trolom. To je naravno ugro`avalo mnoga

plemena i narode, pa je tako do{lo do

velikog pomjerawa. Wihov proces je

gotovo, po pravilu morao dovoditi do

sukoba sa Rimqanima.

Seoba ili veliko pomjerawe naroda,

koje je po~elo uzimati sve ve}eg maha od

II vijeka poslije Hrista, nije mimoi{ao

ni srpska plemena. U po~etku bje{e pra-

vac pomjerawa uglavnom od sjevera pre-

ma jugu i jugoistoku, a znatno mawe pre-

ma zapadu. Sa pojavom Huna po~iwe ve-

liko kretawe masa od istoka prema

zapadu i jugozapadu. Dunavske doline

postaju popri{ta dugih borbi. Vrlo

pogodna panonska kotlina je krajwi ciq

mnogih seoba. Tu se sru~uju i mije{aju

starosjedioci i do{qaci, goweni i

gonioci, pobije|eni i pobjedioci, rase

Evrope i Azije, najraznovrsniji tipovi i

jezici.

Osje}aju}i da nisu u stawu odr`avati

suvi{e daleke i rastegnute granice,

Rimqani pred kraj III vijeka napu{taju

izvjesne oblasti, uspostavqaju}i pri-

rodne i povoqnije granice. Pored svega

toga, rimskoj carevini nije bilo pomo}i.

Iako je opasnost od nasrtqivih Varva-

ra bila o~igledna, u imperiji se u vi{e

navrata i na razli~itim mjestima vode

ogor~ene i bezobzirne borbe raznih

pretendenata za carski presto. Care-

vina je bila prete{ka da bi se mogla u

ISTORIJA MOSTOVI

Avgust 2007 19

O istoriji Srba

cjelini odr`ati. Svjestan toga, Konsta-

ntin Veliki g. 330. podi`e Carigrad

kao novu prestonicu. Godine 395. izve-

dena je i stvarna podjela Carstva na

Isto~no i Zapadno, dav{i tim naro~it

zna~aj Balkanskom poluostrvu.

U Isto~nom carstvu je bio prete`no

gr~ki uticaj. Pored politi~kih pobuna,

bilo je tu i vjerskih smutwi. Carigra-

dska patrijar{ija, `ele}i da poja~a

svoj ugled kao Patrijar{ija prestonice

i da izvede crkveno jedinstvo na

istoku, bila je rije{ila da se carigrad-

skom patrijarhu priznaju iste povlas-

tice kao {to je imao papa u Rimu za

zapad i da carigradski patrijarh

postane najstariji od svih isto~nih. To

je izazvalo antigr~ko obiqe`je, jer tu

nisu `eqeli papske hijerarhije. Zbog

toga do|e izme|u Rima i Carigrada do

stvarnog raskida.

Na podru~je tog nemirnog balkanskog

poluostrva, naseli{e se srpska pleme-

na. Na ovo podru~je stigo{e u svom

iznu|enom pomjerawu prema zapadu.

Stigli su na Balkan zajedno sa ostalim

slovenskim plemenima i sa hunskim i

bugarskim ~etama koje su nadirale iz

isto~nijih krajeva, potiskuju}i Slo-

vene, imaju}i ih vi{e za podlo`nike

nego kao saveznike.

U svojoj dugoj istoriji, Sloveni su u

staroj, prostranoj postojbini `ivjeli

veoma zadovoqan, slobodarski `ivot.

Kroz dugi niz vjekova, kod wih se

u~vrstio demokratski na~in `ivota, jer

su se o svakoj va`nijoj odluci ozbiqno i

temeqito dogovarali. @ivjeli su

zdravim na~inom `ivota, bave}i se pre-

te`no lovom i ribolovom.

Do svakih dru{tvenih promjena su bili

veoma konzervativni, te su se te{ko

ujediwavali, jer nisu trpjeli ni~iju pre-

vlast. Strogo su po{tovali svoj usta-

qeni red. Do me|usobnih sukobqavawa

i ratovawa nisu osje}ali potrebe.

Upravo je to bio razlog da su ih bro-

j~ano mawi; Huni, Obri i Bugari potis-

nuli iz wihove postojbine.

Zato su gr~ki i rimski pisci u prvim sus-

retima sa Slovenima, pisali o wima

vrlo negativno. Kasnije se to naravno

promijenilo. Ispostavilo se naime, da

su Stari Sloveni bili veoma hrabri, te

se zapawuju}e brzo nau~i{e, od gr~kih i

rimskih ~eta svim ratnim vje{tinama.

Sve je to Slovenima bilo usiqeno, pa su

kasnije postali nemilosrdni u osvaja-

~kim pohodima.

Zbog toga su kasniji vizantijski pisci

Slovene opisivali sasvim druk~ije od

pre|a{wih pisaca. Zanimqiv je jedan

navod gr~kih pisaca, gdje je zabiqe`en

jedan opasan slovenski pohod protiv

Carevine, sa doweg Dunava. Po{to

vizantijski car ne imade dovoqno

vojske za odbranu, {aqe poslanstvo

obrijskom poglavaru Bajanu da mu

pomogne. Navodi stoje, kako je Bajan jo{

prije ovog carskog poziva bio pozvao

slovenske poglavice i vo|u im Derva-

ntija da ga priznaju za vrhovnog gospo-

dara i da mu pla}aju danak. Sloveni su

mu dali kratak odgovor: ''Koji je taj

~ovjek {to se grije sun~evim zracima,

koji }e u~initi da se pokorimo? Mi smo

nau~ili da vladamo tu|om, a ne drugi

na{om zemqom.''

Iz vremena cara Mavrikija zabiqe`en

je podatak, kako vizantijski vojnici

bijahu uhvatili trojicu Slovena, koji

uza se nisu imali ni{ta od oru`ja, nego

samo svoje muzi~ke instrumente, neku

vrstu gitara. Upitav{i ih car: ko su i

{ta rade u wegovoj zemqi, oni mu odgov-

ori{e vrlo uop{teno da su porijeklom

Sloveni sa nekog zapadnog okeana. To

me veoma podsje}a na neke pret-

postavke, uglednog ruskog istori~ara

[}erbakova da su Sloveni potomci

naroda sa legendarnog potopqenog

otoka u Atlantiku ''Atlantide''.

Sa pomalo legendarnim elementima,

Konstantin Porfirogenit, kasniji viza-

ntijski car, pripovijeda da su za vri-

jeme vlade cara Iraklija po~ele prave

seobe Srba i Hrvata na balkansko polu-

ostrvo.

Postoji pisawe za Srbe. Dva su brata,

kazuje isti vizantijski car, naslijedi-

la u o~evoj vlasti; pa je jedan sa pola

naroda krenuo u Vizantiju i do{ao sve

do Soluna. Otud je i ostalo ime jednog

tamo{weg naseqa Srbija. Poslije nekog

vremena, nezadovoqni na tom podru~ju,

ti se Sloveni upute natrag, ali pre-

{av{i Dunav, predomisle se i zamole

cara da im ustupi za nastawivawe

drugu zemqu. Car im dade ove od Obra

opusto{ene zemqe: Ra{ku, Zetu, Nere-

tqansku krajinu, Travuniju i Konavqe.

Iz mnogobrojnih pisawa tada{wih,

savremenih vizantijskih i rimskih

pisaca, pribli`i}emo se stvarnoj isti-

ni naseqavawa Srba na ova podru~ja i

stvarawu srpskih kne`evina i dr`a-

vica.

Nastavi}e se

Ostoja [obot

Bolfan, selo desetak kilometara od Koprivnice prema

Vara`dinu. U smirenoj poslepodnevnoj vo`wi naglo se

za~u{e ko~nice. Pa ovo je moje! Pomislih. Skrenuh pogled ka

bujnim zelenim ~empresima, i ugledah-"Gra~anicu". Crkva

zidana u vizantijskom stilu sa grobqem punim }irilice.

Vrata od{krinuta, trava do kolena i rosna. U|oh tiho i

polako kao da pazim da nekoga ne probudim. Crkva stoji

nekako umorno a lepo i dostojanstveno, kao da zove i zapo-

ma`e: "Otvori me!". Ipak prkosi, vu~e k sebi poglede mimo-

voze}ih i zove ih: Svratite!

A malo ko se u ovom vremenu odazove na poziv. Mene je povuk-

lo, umalo da mi pocepa ko{uqu, i{~upa ruku... Pun sam

radosti {to je ~itava. Vidim, }o{kovi malo popustili...

Joj, da mi je da je prenesem u Kraw... Popravili bismo je preko

no}i.

Zagazih u travu i posle par koraka ovla`i{e mi se noge do

kolena. Vidi se da dugo nije ga`ena. Ratar sa poqa na trak-

toru zaustavio ma{inu i posmatra. Pita se, {ta ja tu

"{aram". I daqe gazim, ne osvr}em se ni na {ta jer u{ao sam

u svoje dvori{te. Pored crkve na jedvite jade se popeh na

prste da "pro~kiqim" kroz staklo. Videh ikonu Svetog

Nikole, trodelni sve}wak i mantiju. Neka stakla polupana

a na vratima katanac od pola kile. Bog te pita kad je zadwi

put bila otvorena.

Pro|oh kroz grobqe. Vi{e grobova nego ku}a pet kilometara

okolo. Sve na{i. Ima i sve`ijih humki, ali bez }irilice.

Nema ko da kle{e, ili ne}e namerno. Ima i straha, verovat-

no, ali ipak se kopaju tu, kod svojih. Kao da je i u crnoj zemqi

toplije kad si pored svoga. S tugom u srcu pomilovah hladne

plo~e.

I dadoh sebi zadatak: "Uvek nosi sve}e sa sobom" Nikad ne

zna{ gde }e{ sresti svoga pa makar i u grobu, zato mu daruj

bar plami~ak sve}e. Odlaze}i, zastadoh jo{ nekoliko puta,

okretah se zure}i u krstove, nikako da odem. @ao mi je da je

ostavim samu. Ma{em kao da se opra{tam od majke.

Pa, s Bogom moja Gra~anice!

Dragi{a Lazovi}

PUTOPISI MOSTOVI

20 Avgust 2007

MOJA "GRA^ANICA"

Izmu~eni qudi, izmu~ena }irilica

Pogled na grobqe i crkvu

Zakqu~ana crkva u Bolfanu

Pogled u unutra{wost crkve

Miris tamwanaPakrac, u kome se jo{ ose}a miris tamwana, jo{ se oporavqa

od rana. Mene, koji sam sa Kosova, svaka rana boli. Je`i mi se

ko`a od tuge a suze naviru. Bol puca u meni dok stojim pred

rawenom crkvom, okrwenom, izre{etanom, a jo{ uvek lepom i

prkosnom. Blagi povetarac se vije oko krstova i miluje

zidove wene, kao da joj stavqa melem na rane da joj bude

lak{e.

Od nekud i od nekoga se na{la i sredstva za obnovu.

Popravi{e joj krov i vrata nova dado{e te je zakqu~a{e,

nadamo se bar za jo{ neko vreme. Da Bog da da se i crkva {to

se naroda ti~e obnovi, pa da se opet napuni i zamiri{e

miomirisom na{im pravoslavnim. Da radost u|e u zidine i

oko wih, da svete litije pro{etaju kao nekada, da se ispuni

duhom svetim, a sve{tenstvo zapoje "Gospodi Pomiluj".

Od autoputa preko Lipika, Pakraca, Zve~eva, Vo}ina,

Pitoma~e, \ur|evca... sve {to sru{eno vidi{ zna{ ~ije je. A

sru{eno je sve. Na ulazu u op{tinu Vo}in sretoh baku.

Prepoznao sam je kao da mi je ro|ena iako je prvi put vidim.

Pomozi Bog! Rekoh.

Bog ti pomogao! Uzvrati bakica, oronula i jadom obavita.

U|e mi u srce istog trena. Kroz wu sam stavio u wedra svo

srpstvo tog kraja.

Otpo~e pri~a... Se}a se baka da je u Vo}inu pre Drugog svet-

skog rata bilo samo dve hrvatske ku}e. Zamislite, u celoj

op{tini a ne u gradu.

Mili Bo`e {ta nas sna|e, procedi kroz zube bakica. Eeeeh...

~u se jo{ uzdah.

Na proplanku nekim ~udom jo{ stoji ~itava omawa

pravoslavna crkvica. Pru`i palicom prema woj i zaokru`i

kroz vazduh koliko god je mogla okolo govore}i: "Sve je to

nekad bilo puno na{eg naroda na saboru"

"Pesmi i vesequ nije bilo kraja"... "Eto sada sam sama, kao da

je sve u crnu zemqu poniklo".

"Moji su u Novom Sadu, Bogu hvala dobro su, a ne}e da se

vrate"... "namesto na{ih, naseli{e neke Jawevce. Ne mo`e

se s wima nikako"...

Pita me: "Odakle si"?

Sa Kosova. rekoh, "Uh, uh, uh, brate mili, pa ti sve zna{,

{ta da ti pri~am". " A tamo, kako je mo`eli se"?... "Jad

na{ao i wih"...

Poru{ena sela, slomqena srca. Ostala samo jeza i ledena

krv u venama.

Zbogom bako! "Zbogom, ~uvaj se sinko".

[ahovnica je sada tamo gde nikada bila nije na svakoj

novosazidanoj ku}i, svakoj krivini i na wihovom ponekom

novodobnom spomeniku. Spomenici NOB-a svi razrovani da se

petokraka ne vidi. Na nekoj ~esmi koji su gra|ani sazidali za

op{tu korist, streqana }irilica sa puno mr`we...Sve

izgleda kao te{ka okupacija. Kao da se u vazduhu o~ekuje

neko oslobo|ewe...

O, Gospode! Daj nam milosti.

"Svjati Bo`e, Svjati Krepkij, Svjati Besmertnij, Pomiluj

nas"!

Dragi{a Lazovi}

PUTOPISI MOSTOVI

Avgust 2007 21

Crkva izme|u Zve~eva i Vo}ina

Mrtav parohijski dom

Raweba crkva

PUTOPISI MOSTOVI

22 Avgust 2007

Ve} du`e vreme me vu~e k tebi, Manastiru moj.

Tek sada kada si usamqeniji nego ikada za tvo-

jih 407 godina, po|oh u pohode tebi. Sada kada

sam ti najbli`e, jer si najzapadniji na{ srpski

manastir.

Ra{irih ruke, celivah ti dveri i kro~ih u Te.

Istoga momenta pomislih koliko je ve} svih

ovih godina prelazilo prag tvoj. Dobrih i

vernih qudi, devoj~ica i de~aka, Srp~i}a, da

ti se pokloni. Koliko te je junaka branilo i

ginulo da opstane{, koliko puta su ti zidovi

okrvavqeni... I, uspeo si manastiru moj!

I tursko, i }esarsko, i austrijsko, i italijan-

sko, i usta{ko, i komunisti~ko, i hrvatsko.... I

ostao si Manastire moj. Ovi zadwi te u crno

zavi{e.

Otera{e ti crkvu. Otera{e mno{tvo celiv-

ateqa ikona tvojih, otera{e igranke, pesmu i

radost. Ostao si sam sa par monaha koliko da

prkosi{ mrzcima, psinama, koqa~ima i ni{ta

qudima. Sam si u ti{ini i u miru Bo`jem.

Vaqda je tako mirno i tiho bilo i na po~etku,

kada ti temeqac udari{e i ime dado{e

"go_mir_je".

Ipak si se za`eleo celivateqa. Mene si zagr-

lio. Osetio sam to, Manastiru moj. Osetio

toplinu, ushi}ewe, uzdignu}e, tvoj miris

istorije, ... Mnoga vaskrsnu}a.

Razveselio si se meni koliko i ja tebi, kao

roditeq detetu svome. Ne brini! Dok je nas

bi}e i tebe. Mo`da su qudi oti{li samo u

pe~albu.

Vaskrsnu}e i crkva tvoja, do}i }e narod jo{

bogatiji da ti zlati vrata tvoja. Pa nismo mi

takvi da te pustimo samog. Qudi smo, Srbi

smo!

Gomirje moje, boje leptira! Suzo moja neis-

plakana.

Dragi{a Lazovi}

Manastiru moj

Manastir Gomirje

Ikonostas

Unutra{wost crkve

IZ SVETA UMETNOSTI MOSTOVI

Avgust 2007 23

AFIRMACIJA KERAMIKE"ZLAKUSA-UŽICE"

Sofija Bunardžiæ na drugoj Meðunarodnoj koloniji keramike u Šenèuru (Kranj, Slovenija)

U Šenèuru kod Kranja u Sloveniji tokom jula 2007. godineodržana je druga Meðunarodna kolonija keramike koju su organi-zovali braèni i umetnièki par Barbara Štembergar i Niko Zupan.Predprošlogodišnji uèesnici kolonije "Zlakusa-Užice", inspirisanitom idejom, ove godine okupili su brojne umetnike iz više zema-lja sveta, a iz Srbije na koloniji su uèestvovali akademski umetni-ci Sofija Bunardžiæ i Dragoljub Varajiæ.

- Ovo slovenaèko iskustvo je predivno, kaže Sofija Bunardžiæ popovratku sa Kolonije u Šenèuru. - Posebno mi je drago da jeKolonija "Zlakusa-Užice" i ovoga puta afirmisana na najbolji naèin.Odavde sam ponela glinu, a domaæini su me gostoprimljivodoèekali. Oni su tamo napravili alat po uzoru na onaj na kome suradili na našoj koloniji. Posle moje demonstracije tehnike "SofijaZlakusa" umetnici su se rado okušali u izradi predmeta na tajspecifièan naèin. Uraðene umetnièke predmete ispekli smo naotvorenoj vatri i time zaokružili proces izrade umetnièke keramiketom jedinstvenom tehnikom. Sofija Bunardžiæ istièe da je za prvuMeðunarodnu koloniju keramike u Sloveniji vladalo veliko medi-jsko interesovanje. TV prilozi i reportaže u vodeæim slovenaèkimlistovima i èasopisima predstavili su ono što se dogaðalo naKoloniji, a svakako da je zapaženo mesto dobila i jedinstvenatehnika umetnièke obrade keramike iz Srbije.

Barbara i Niko kažu da su hteli da prenesu jedno lepo iskustvosteèeno na Koloniji u Užicu u svoju sredinu, koja nema tolikorazvijenu umetnièku keramiku. Za èitavu ideju dobili su snažnupodršku od opštinskog rukovodstva, jer je Kolonija vodeæa meðu-narodna umetnièka manifestacija u Šenèuru koja je veæ u prvomsazivu okupila umetnike iz celog sveta. I u tome su imali pomoæKolonije u Zlakusi jer su upoznali jedan broj umetnika, druge sudobili preporukom i tako je prvi saziv Kolonije imao jak meðunar-odni peèat. Prva Meðunarodna kolonija keramike u Slovenijipokrenula je kulturne krugove u cilju dobijanja nove umetnièkediscipline.

Kolika je podrška lokalne sredine potvrðuje obeæanje gradonaèel-nika Mira Kozelja da æe uraditi sve da stalna postavka radovaumetnièke keramike dobije stalno mesto u gradu Šenèuru.

Tokom trajanja Kolonije u Muzeju u Šenèuru prireðene su veèerizemalja iz kojih su umetnici došli. Na prezentaciji rada umetnikaiz Srbije, Sofija Bunardžiæ je predstavila svoju autorskuMeðunarodnu koloniju umetnièke keramike "Zlakusa-Užice", aDragoljub Varajiæ je govorio o svom stvaralaštvu i umetnièkojkeramici i fotografskim iskustvima po Srbiji.

Prezentaciji su prisustvovali i predstavnici Srpskog kulturnoprosvetnog društva Sveti Sava iz Kranja.

- Bila je ovo još jedna prilika za proširenje saradnje Kolonije"Zlakusa-Užice" i sticanje novih prijatelja u svetu, kaže SofijaBunardžiæ. - Neki od umetnika sigurno æe doæi na našu Kolonijunarednih godina, kao što æe u svojim sredinama preneti još jednoumetnièko iskustvo koje im je demonstrirano u okviru Kolonije uSloveniji. "Zlakusa-Užice" stièe tako nove pristalice i potvrðuješiroku afirmaciju u krugovima umetnièke keramike.

Dragiša Lazoviæ

Prikaz eksponata

Uèesnici “Kolonije”

Sofija Bunardžiæ i Ljubica Gazibara

SPORTSKA STRANA MOSTOVI

Srpska dijaspora

u Sloveniji u`ivala!Ovih dana je srpska dijaspora, koja `ivi u Novoj Gorici

i italijanskoj Gorici, imala priliku da u`iva u igri

mlade reprezentacije Srbije u ko{arki. Mladi

ko{arka{i na{e matice uspe{no su predstavili svoju

zemqu, odbranili su zlato i posle trijumfa pro{le

godine u Turskoj, u nedequ su slavili zajedno sa svojim

vernim navija~ima u Italiji, protiv [panije, koja do

finala nije osetila gor~inu poraza.

Na{i momci su pokazali superiornost u uzrastu do 20

godina, zlatna medaqa nijednog trenutka nije bila u

pitawu, i rezultat je na kraju glasio 87:78 (10:12, 29:21,

25:26, 23:19). [panci nikako nisu mogli da stanu na put

ekipi Vlade Vukoi~i}a, koji je sa klupe maestralno

dirigovao srpskim orkestrom. Ni{ta nije moglo da

stane na put razigranim momcima, koji su pokazali

ogromnu `equ da ponovo budu na vrhu Evrope, i sport-

sku drskost da nadja~aju umor, {to im je omogu}ilo da

ostvare {ampionske ambicije.

@elim da istaknem i ujedno da se zahvalim na{im

qudima koji su sve ove dane, redovno odlazili i gromo-

glasno podr`avali na{u mladu reprezentaciju.

Najve}a zahvala za na{ trud, je da smo zajedno sa na{im

igra~ima proslavili zlatnu medaqu. Legenda na{e

ko{arke @arko Varaji} je sa zadovoqstvom pro~itao

novine SSDS "Mostove".

Italijani su se pokazali izuzetno slabi organizatori

finalne utakmice, namerno su izostavili intonirawe

himne Srbije. Publika je protestovala, gromkim

zvi`dukom, ~ak poku{ala da je sama otpeva. Posle

dugog natezawa himna je u kra}oj verziji odsvirana.

Ilija Jankovi}

24 Avgust 2007

POD ORAHOMBio je prvi oktobar, lep i sunèan dan. Teretnivoz je, uz veliku buku elektriènih motorâ,jurio od Krasa prema Ljubljani. Mašinovoðaje, vrlo raspoložen, tapkao nogama po tipka-ma budnika i po potrebi dodavao ili oduzi-mao ampere motorima, podešavajuæi brzinuna 75km/h.

Obièno je uvek bio raspoložen kad se jevraæao kuæi. Ovaj put je u prilog dobromraspoloženju išlo i to što je bio sit (u Sežanije pre jedan sat imao vreme za ruèak), i štoje vreme lepo - nakon mnogo kišnih, najzadsunèan dan. Uvek bi, kada je okišalo, željnoèekao sunce, jer ono bi mu po praviludonosilo obilje pesnièkog nadahnuæa. A tajmašinovoða nije niko drugi, nego glavom -Vaš pripovedaè.

U stanici Rakek je bio uvoz na sporednikolosek. Otpravnik vozova mi je ugovorenimznakovima rekao da æu neko vreme èekati unjegovoj stanici - nekoliko vozova idenapred. Moj voz, hiljadutonski zbir vagona, jebio dug tek nešto preko 300 metara, a to nijebila ni proseèna dužina teretnih vozova(najèešæe su dugi 400 do 500 metara), takoda nisam morao voziti skroz do izvoznog sig-nala. Stotinjak metara pred njim naglo samzakoèio, a razlog je bio taj što sam kraj prugeugledao veliki, krošnjati orah. Istog trenasam prestao biti mašinovoða i postao dese-togodišnje seosko dete.

Iz kabine sam izleteo kao na krilima i odjuriopod orah. Prosto je nemoguæe opisati kakomi je bilo prijatno kada sam pod nogamaosetio suho lišæe. Ležalo je po travi ispodoraha i šuštanjem pozdravljalo svaki mojkorak. Nežno sam ga pomerao nogama igledao naizmenièno u travu i grane - nigde nijednog ploda. Mrzovoljno sam pogledao ukomade drveæa koji su ležali pod krošnjom. Unjima sam video granate koje su iz topa-rukeispaljivane na koštunjavu vojsku. Pomisliosam kako je nemoguæe da su svi plodoviotreseni veæ prvog dana oktobra; trebalo bida su još na grani. A onda sam se prisetio dasam kao mali, svake godine pri polasku uškolu imao ruke zelene od orahâ. Koliko smotruda morali uložiti, da bi koliko-toliko izbrisalizelene tragove po našim rukama. "Da, uškolu se polazilo poèetkom septembra, a sadje veæ poèeo oktobar", mislio sam. "Izgledada je ovaj orah bio sazreo, jer su ga potpunoomlatili. Vidi samo, koliko je štapova razba-canih pod njim".

Dok sam tako razmišljao, osetio sam neštotvrdo pod nogom. Sagnuo sam se i u lišæupronašao orah. Bio je mali, kao da jezakržljao, tek nešto veæi od lešnika.

"A zato ga nisu pronašli", pomislio samgledajuæi u orašèiæ. Ipak, bilo mi je veomadrago, što sam pronašao bar njega. Stavio

LITERARNA STRANA MOSTOVI

Avgust 2007 25

sam ga u džep mantila i nastavio dalje tragatiza koštunjavim plodovima. I dalje sam bacaopoglede i u travu i na grane. Èesto sam stavl-jao ruku u džep i pipao orašèiæ. Ponekad bihga vadio iz džepa, gledao ga i mislio: "Štetašto nije malo veæi".

Prošlo je neko vreme i ja sam shvatio dauzalud tražim. Prišao sam pružnom nasipu,uzeo jedan kamen i otišao do elektriènogstuba. Tu sam kleknuo i na betonskom pos-tolju razbio orašèiæ. U kleèeæem položajusam ga izvadio iz ljuske, ogulio sa njegatanku kožicu i sa velikim apetitom pojeo tumrvicu prirodnog dara. Tek tada sam ustao.Da me je ko upitao ne bih znao reæi da li jeijedan voz prošao. Pogledao sam u signal -bio je crven. Zubima sam i dalje seckao,mada meðu njima nije bilo ništa. Vratio samse pod orah sa namerom da pronaðem joškoji plod. Poèeo sam, bolje nego pre, dagledam po travi. Nogom sam pomerao svakilistiæ, prilazio okolnim grmiæima, savijao senad njima i rukama razmicao grane. Zaviriosam svako mesto gde sam smatrao, da bimogli pasti orašèiæi. Sav sam se pretvorio uoko. Prvi put u životu sam osetio tako jak zovprirode i, mogu slobodno reæi, potpuno život-injski nagon u potrazi za hranom. Merio samdokle najdalje dolaze grane, uzimao u obzirvetar i uèinak štapova i tražio, tražio…

Moram reæi, da uopšte nisam bio gladan. Nijeprošlo mnogo vremena od kada sam jeo, a jai inaèe nisam neki gurman. Pre bi se reklo,gledajuæi u moj stomak, da bežim od hrane.Ali tada sam sâm sebi lièio na pravog oglad-nelog vuka, koji se maksimalno trudio dapronaðe koju ovèicu.

U najveæoj požudi morao sam zastati u tra-ganju, jer sam nedaleko od sebe ugledaojednu bakicu. Prilazila je stazom koja je vodi-la od stanice. Bilo mi je neprijatno da prednjom njuškam po travi. Oseæao sam senekako postiðeno, kao da me je uhvatila unekom zabranjenom poslu. Bakica se prib-ližavala noseæi nekakve kese u rukama. Parkoraka preda mnom je, ne zaustavljajuæi se,rekla:"A, zakasnili ste, gospodine! Sve su ihpokupili. Da su mogli i lišæe bi poskidali"."Izgleda baš da sam zakasnio", uzvratio sambakici i to nam je bilo i dobar dan i pomoz'bog. Bakica je otišla stazicom ne okreæuæi sei ja sam odmah nastavio potragu. I gle èuda:ubrzo sam našao jedan plod, pa još jedan,pa još jedan!"Ova mi je bakica donela sreæu", pomisliosam i nastavio da tražim sa još veæim žarom.Da me je ko video, sigurno bih mu lièio nalovaèko štene.

Ova tri orašèiæa su bili mali kao onaj prvi, alito nije umanjilo moje veselje. Mislio sam:"Samo da još malo ne postave signal za pola

zak". Tada je projurio brzi voz po susednomkoloseku. Rekao sam skoro na glas: "Super,imam još najmanje deset minuta"! Ubrzozatim sam pronašao orah normalne velièine."Najzad pravi", pomislih i u istom trenutkuopazih, da ga je crv naèeo. Stavio sam ga udžep, tražio dalje i ubrzo mi se trud isplatio:pronašao sam veliki, zdrav orah.

Bio je to orah normalne velièine, ali jeizgledao prema onim zakržljalim kao džin.Istog trenutka sam odluèio, da više netragam za koštunjavim ovèicama. Vuk jenašao rupu u toru - omrsiæe brkove.

Prišao sam mestu gde sam razbio prviorašèiæ, èuènuo i poèeo razbijati sve redom.Prvo sam pojeo ona tri manja. Sada sam uruci imao još dva oraha. Razbio sam oba,zdravog stavio u džep a drugom oèistioljusku i - zagledao se u podstanara. Pravio jehodnike po svojoj privremenoj kuæi.

"E druškane", pomislio sam, "prevelik je tozalogaj za tebe. Al' dobro, podeliæemo tvojukuæu na pola. Evo, dajem ti tvoju polovinu, asebi uzimam ovu do koje još nisi prokopaosvoje hodnike". Uzeo sam celu polovinu ipojeo je, ne gadeæi se na malog komšiju.Tada je iz zvuènika zagrmeo glas otpravnikavozova. Skoèio sam brzo u kabinu lokomo-tive i stavio vuène motore u pogon. Napisaosam vreme polaska i onda…

Onda sam uzeo iz džepa najbolji orah kojegsam pronašao. Lagano sam ogulio razbijenuljusku i divio se zdravom daru prirode.Verovatno mi mnogi neæe verovati, a istina jeovo što æu reæi: ne bih ga dao za celu roðen-dansku tortu! Jeo sam ga polako uživajuæi unasladama, koje samo priroda može dati.

Vozeæi prema Ljubljani razmišljao sam kakosmo svi mi koji živimo u gradovima i nemamosvoje zemlje veoma jadni i siromašni, bezobzira na to koliku platu imamo. Siromašnismo svi: i mi koji smo došljaci, i oni èiji sukoreni u betonskim džunglama. Razlika jesamo u tome što ovi drugi ne znaju èega sulišeni, pa samim tim lakše podnose svojesiromaštvo.

Razmišljajuæi o tome, dao sam sebi jedanlep, prirodoljubiv zadatak: èim budem umoguænosti, kupiæu malo zemlje i zasaditivoænjak. U njemu æe, svakako, svoje mestoimati i orah. Posadiæu ga uz ogradu, blizuputa. Kada ga budem tresao, uvek æu jednugranu, onu do puta, ostaviti neotrešenu.Neka se naðe koji orašèiæ za sluèajne pro-laznike i za bednike, koji su od toliko pros-transtva, izabrali da žive u betonskim kavez-ima, gde ne mogu ni približno znati, kakodobrog srca je majka priroda.

Marinko JAGODIÆ MAKI

LITERARNA STRANA MOSTOVI

PRADEDOVO ORAWE

Moj je praded im'o tri volovska para;

Ruka mu je bila oranici ve{ta.

On je samo ~uo za Franc-Jo`u, cara,

Pojma nije im'o gde je Be~ il' Pe{ta.

Ubrzo kad moju dovede prababu

I deca im sta{e igrati se `murke,

Zapalo je wega da progoni [vabu

K'o {to wegov praded progawa{e

Turke.

Terao je [vabu sve do samog Be~a -

Krajevi su ovi opet bili ~isti.

Smatrao je tada da }u od tog me~a

I ja, kada do|em, imati koristi.

Sad wegova zemqa tu|incu pripada.

Ostavih ma{inu - trideset pet kowa

(Ja il' neko drugi - nije va`no sada,

uglavnom: za mnom je podigla se gowa).

Da sam kao praded, rano moja gorka,

Ne bih dozvolio da me svako gawa;

I{ao bih pe{ke taman do Wujorka,

Pe{ke se vratio do svoga orawa.

ÈOVEK-MAŠINA

Zar mi nije dosta sunèev pogled jasni,zašto æe èasovnik stalno mi na ruci?!Valjda zato da se nikada ne kasni,jer ako zakasnim - eto me na muci.

Stalno nekud žurim - to po sebi znate -pa je pravo èudo ne slomiti noge.Moram, jer za minut uzimaju sate -kašnjenje je bogme koštalo veæ mnoge.

Kamo puste sreæe da mi je k'o dedi -mesto u èasovnik da u sunce gledam.Kad god ga se setim on pod lipom sedi.O, i ja bih tome miru da se predam.

Ali to ne može pa sam prepun besa,a kada bi moglo bila bi milina…Jeste da sam èovek od krvi i mesaali sam u neku ruku i mašina.

ZRELO VOÆE

Ne znam da l' je sudba, il' je nešta drugokrivo što nezrelost ja odbijam glatko?Znam da moje voæe zorilo je dugo,a što dugo zori mora biti slatko.

Lep je i pupoljak posle letnje kiše -mnogo puta sa njim stizala je sreæa,al' tek zrela ruža opojno mirišei njen miris dugo pamti se i seæa.

Moje zrelo voæe meni radost daje -sa dugim aršinom sudba mi je meri;zato neka moje leto dugo traje,nek ne lupa jesen još na moje dveri.

Neka vetar nosi na sve èet'ri stranetaj opojni miris od kog srce gori,i nek sunce voæu obasjava graneda lepo miriše i još bolje zori.

Marinko Jagodi}-Maki

IMAJ NA UMU

Sve što pogledamo i uši što èujui mjesto pod suncem jutarnja svitanja,srce što osjeæa i um što razumijeneko nam je dao i to bez pitanja.

Život da živimo, da budemo sreænida nas neko voli i mi da volimo,da svome životu ponudimo šansuda nas niko ne moli i mi ne molimo.

Sve životne želje na papir stavitedobro pomislite šta sebi želite,od poèetka života sve do starih danada te želje uživate, sa svijetom dijelite.

Zlu ne smijete dati ni najmanju šansuda vam uzme dušu i zavlada tijelom,tako æete životu ucrtati stazukoju æete prosvijetliti samo pravim djelom.

Roditelji vaši sve vam ovo dajuOd prvih koraka sve do sreænih ljudi,Sad svoj život uzmite svi u svoje rukeRoditelju reci hvala ne zadaj mu nikad muke.

ŽIVOT KOJI NESTAJE

Svakog dana svako od nasgledamo kako ponešto prolazi,ne èineæi ništa za bolje svihvjerujte veæina vrijednosti odlazi.

Priroda stvarala mnoga stoljeæaljudima da èuvaju dala kroz vijekove,današnjom pameæu sve se to rušipa èak i prirodi nude lijekove.

Mnoge vrijednosti prirode i ljudinatjeraše danas u zatvor po kazni,pa nam ne pomažu ni dvorci ni novcikad današnja vrijednost pravu dušuprazni.

Za najveæe bogastvo života i ljudiporodicu staviše u centar zbivanja,baš zato su bili i jaki i sreæniuz sve poteškoæe i sva previranja.

Naš život i rijeka na istoj su stranisve što nam odnesu nikad nam ne vrate,jer mi od života premalo uèimoa takvi se raèuni uvijek skupo plate.

Radoslav Milanovi}

TU SE MOGU PREPOZNATI

Znati`eqa pita mene:

ima li to sa mnom veze

{to pesnici vole breze,

rujno vino, lepe `ene;

{to imaju divnu du{u,

skoro uvek bujnu kosu;

i re~ {to im nema su{u

ve} se so~na pred nas prosu;

i {to im je sudbom dato

da su jagwe umiqato,

a du{a im ~esto pati...?

- Tu se mogu prepoznati.

26 Avgust 2007

Savetuje otac sina pa kaže:

Cvejo sine, kad piješ - nagni se, kad jedeš - sagni se, kad radišCvejo sine - skloni se da ne smetaš ljudima.

Toma Jeremiæ, Šabac.

ZABAVNA STRANA, ZANIMQIVOSTI MOSTOVI

Avgust 2007 27

Rekli su o seksu:Ura seks!*U dobra stara vremena vazduh je bio èist a seks- prljav!*Žene upražnjavaju seks jer za uzvrat dobijaju ono što im je mnogo važnije.*Pravi gabariti za seks: spavaæa soba puta dvoje.*I reprizni seks trebalo bi da bude izveden kao premijerni.*Seks bez erotike je kao ritmièka gimnastika bez muzike.*Ljubavna igra je štimovanje instrumenata a seks ovacije- izvoðaèa.*Bolji je seks bez ljubavi - od nikakvog seksa.*Seks bomba nalik je nagaznoj mini: eksplodira tek pri demontiranju.

Andrija Grosberger

Rekli su:Kome je dato da može da bira izmeðu pameti i lep-ote, neka za damu izabere lepu a za suprugu pamet-nu ženu. ( Kalderon)

…voljena žena ne stari. (Gorki)

Od piæa stradaš jedan dan, od tesne obuæe godinudana a od loše žene èitav život.

Korejska narodna uzreèica

Sve o belom luku:Produžava život.Za dugoveènost:Piti dnevno oko pola litra jogurta sa tri usitnjena èešnja belog luka.Kod nesanice: Pred spavanje popiti èašu mlakevode sa 25 kapi izcetka belog luka i dve kašièice meda.

Protiv visokog krvnog pritiska:Pri svakom obroku, tri puta dnevno treba pojesti dva do tri èešnja belog luka, a kada se pritisak normalizuje samo jedan na dan.

DA LI STE ZNALI?*Proseèan životni vek oko 1900. godine bio je 47 godina, a danas je 70.

*Svaki èovek ima jedinstven otisak jezika.

*Najveæi organ kod èoveka je koža a najveæi unutrašnji - jetra.

*Tokom života èovek popije oko 75.000 litara vode.

*Otac medicinskih nauka" Hipokrat tvrdio je da žene mogu da poveæajuobim grudi ako pevaju glasno i èesto.

*U proseku èovek udahne i izdahne 23.000 puta.

Dobra krava se ne kupuje na vašaru

Prodavao gazda Marko kravu Brezulju na šabaèkoj pijaci. Kupci dolazili i odlazili…..Naiðe jedna ozbiljna mušterija. Godi se Marko za cenu, hvali svoju Brezulju i jede pitu sa pekmezom. Zagleda kupac kravu i sluša kako jeMarko hvali:Masno joj mleko, mastan sir, mastan kajmak!...Na to æe mušterija:Vidim, prijatelju, da ti je sve masno èim su ti brci umazani pekmezom.

Mladen Mitroviæ, uèitelj iz Prnjavora

SRBIN UPISAN U GINISOVU KNJIGU REKORDA

Poznati celjski ugostitelj Milan Kojiæ, Srbin iz maèvanskog sela Badovinci, sa svojim majstorom za roštilj Draganom Periæem, takoðeSrbinom, napravili su pljeskavicu preènika 148 santimetara, debljine 2,5 santimetra, tešku 35,90 kg. Ovim podvigom upisali su se zlat-nim slovima u Ginisovu knjigu rekorda.

Ovolikom pljeskavicom pobedili su svoje zemljake Leskovèane, (njihova pljeskavica bila je teška 31 kg), koji su im savetovali da sedžaba ne muèe jer je veæu pljeskavicu od njihove nemoguæe napraviti. Meðutim, Milan, zvani Miki i njegov roštiljdžija Dragan demanto-vaše tvrdnje Leskovèana i napraviše OGROMNU pljeskavicu rekorderku.

Brojni gosti Milanove poznate gostionice "Traverna Carraro" u Celju, u slast su je "slistili", dana 01.07.2007. Tada je Milan sve svojegoste poèastio èašom novog specijalnog piæa "Carraro bum" koje je sam patentirao i veæ ga prodaje po celoj Sloveniji.

Šta drugo reæi nego veliko ti HVALA MILANE, i BRAVO MILANE PONO-SU I DIKO PRIPADNIKA TVOG NARODA! BRAVO SRBINE! Do sada sibio dika i ponos mnogih Srba sa podruèja slovenaèke Štajerske i šire, azahvaljujuæi navedenom podvigu ubuduæe æemo se tobom još višeponositi.

Nije suvišno i ovom prilikom napomenuti da je Milan Kojiæ aktivni èlanSKHD "Desanka Maksimoviæ" Celje od osnivanja društva i redovni jesponzor važnijih kulturnih aktivnosti društva.

Dimitrije-Diša Markoviæ

Zabavnu stranu pripremo:Dimitrije-Diša Markoviæ.

Mudre misli

Bolje je nauèiti nepotrebno, nego ništa.

Èovjeka duša uvijek više boli nego kosti.

Èuvaj se bijesa strpljiva èovjeka.

Daj više odmora jeziku nego rukama.

Gdje se jedna vrata zatvore, druga se otvore.

Htio sam reæi svijetu samo jednu rijeè. Kako mi to nije uspjelo, postao sam književnik.

Ima mnogo ljudi koji èitaju samo zato da ne bi morali misliti.

Iskren mir prilièi ljudima, a divlji gnjev zvjerima.

Jedan dio ljudi radi a ne misli, a drugi dio misli a ne radi.

Kad kuješ svoju sreæu, ne udaraj bližnje po prstima.

Kad se ljudi slažu sa mnom, uvijek imam osjeæaj da sam negdje pogrješio.

Kad svi misle isto - znaèi, niko ne misli mnogo.

Ljudi opraštaju sve osim iskrenosti.

Ljudima se nevjerovatno dopada odobravanje.

Mi smo uvijek bespomoæni kad smo u pravu.

Mnogi griješe iz straha da ne pogriješe.

Ne da nisi sposoban govoriti, nego si nesposoban æutati.

Nemoj nikad toliko ispružiti ruku da više ne možeš da je povuèeš.

Onaj ko te se boji kad si prisutan, mrzi te kad si odsutan.

Postati èovjek je ljepše nego postati kralj.

Pred ulazom misli na izlaz.

Pustite ljude da misle kako vladaju i vi æete vladati njima.

Put u pakao poploèen je dobrim namjerama.

Rana koja se krije, sporo i teško zacjeljuje.

Ruka koja daje uvek je iznad one koja prima.