NOVEMBAR 08 3270 · 2017-06-15 · Kqu~ni argument ameri~ko-{iptarskog lobija za re- {ewe kosovskog pitawa je “realnost na terenu”, a ak-tuelna vlast je naro~ito u proteklih mesec

BROJ 3270, NOVEMBAR 2008. VELIKA SRBIJA 1

Osniva~ i izdava~Prof. dr Vojislav [e{eq

Glavni i odgovorni urednikElena Boì}-Talijan

Zamenik glavnog i odgovornog urednika

Marina Toman

Pomo}nik glavnogi odgovornog urednika

Momir Markovi}

RedakcijaIvan Nini}, Boris Aleksi},

Du{an Mari}, dr Nikola @uti},Sla|an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi},

mr Aleksandar Martinovi}, Budimir Ni~i}, Amyad Migati,

Ogwen Mihajlovi}Unos teksta

Vesna Mari}, Zlatija Sevi},Qubinka Boòvi}, Dragica Tomi}

i Biqana Mi~i}

Lektura i korekturaLazar Macura

Predsednik Izdava~kog savetaDr \or|e Nikoli}

Zamenik predsednika Izdava~kog savetaDr Branko Nadoveza

Izdava~ki savetProf. dr Vojislav [e{eq,

Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi},Dragan Todorovi}, Mirko Blagojevi},

Du{ko Sekuli}, Zoran Krasi},Paja Mom~ilov, Nata{a Jovanovi},

Goran Cvetanovi}

[tampa DOO “Dragi}”, Zrewanin

\or|a Joanovi}a 20, 23000, Zrewanin, tel. 023/535-491

Redakcija prima po{tu na adresu““Velika Srbija””, Trg pobede 3,

11080 Zemun; rukopisi se ne vra}aju

Novine “Velika Srbija” upisane su uRegistar sredstava javnog informisawaMinistarstva za informacije pod brojem1104. od 5. juna 1991. godine.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

329(497.11)

VELIKA Srbija : novine Srpskeradikalne stranke / glavni i odgovorni urednik Elena Boì} Talijan. - God. 1, br. 1 (jul 1990)-

- Beograd : Vojislav [e{eq, 1990)-(Zrewanin : Dragi}). - 30 cm

Mese~no

ISBN 1452-9165 = Velika SrbijaCOBISS.SR-ID 19291650

Politikantstvo•Seku granu na kojoj sede

Prodaja

•Raspar~avawe Srbije

@uto me{etarewe

•Misija EULEKS

Istina

•Ra~ak –– podvala Medlin Olbrajt

Vojvo|anski statut

•Politikantski galimatijas

Reìmsko vagawe

•Merewe ““Ju`nog toka””

Tempirana ekonomska kriza

•Surova stvarnost

Obmane

•[ta je su{tina SSP-a

Javne nabavke

•Tenderom do plena

Kriminal Tomislava Nikoli}a

•Afera ““[vajcarska””

Stop ha{koj tiraniji

•Sam protiv svih

Tiranija

•Ponori ha{kog procesa

Hag

• Sudsko be{~a{}e

22

44

55

1919

99

2424

2626

3333

3838

5353

6161

7777

8484

KKqu~ni argument ameri~ko-{iptarskog lobija za re-{ewe kosovskog pitawa je “realnost na terenu”, a ak-tuelna vlast je naro~ito u proteklih mesec dana u~i-

nila sve da taj argument oja~a. Srbija je, naime, u o~ima sva-kog ko nas posmatra sa strane, zemqa koja je definitivnoodbacila sva efikasna pravna sredstva u odbrani Kosova iMetohije i odlu~ila se za politi~ki, da ne kaèmo evrop-ski korektno, savetodavno mi{qewe Me|unarodnog sudapravde. Wena vlast je preduzela jo{ niz koraka da naru{ipostoje}e mehanizme za odbranu – od Skup{tinske rezolu-cije o Kosovu i Metohiji koja nije stavqena na dnevni red,preko slabqewa i cepawa opozicije do pripreme terena zapriznavawe Euleksa. Kulminacija je, dakako, bila kada jepredsednik Tadi} izjavio da je podela Srbije prihvatqivore{ewe.

Ali, da krenemo od po~etka – podno{ewe inicijative uGeneralnoj skup{tini UN, a potom i javno odbacivawe mo-gu}nosti da tuìmo zemqe koje su priznale “Kosovo”, bilisu, prema zapadnim diplomatskim izvorima, znak da Beo-grad priprema meku kapitulaciju po{to stigne mi{qewe“nepristrasne” ha{ke pravde.

Politi~ki analiti~ari, ali i stru~waci za me|unarod-no pravo upozorili su da smo odabrali najneefikasnijesredstvo, jer sudsko mi{qewe nikoga ne obavezuje, ~ak nione zemqe koje su u UN glasale da se to mi{qewe traì.Na izja{wavawe suda }emo ~ekati, najverovatnije dve godi-ne, za koje vreme bi realnost na terenu mogla da se zna~ajnoizmeni, na primer, prihvatawem Euleksa. A sama vlast jenajavila da protiv zemaqa koje su priznale Kosovo ne}epreduzimati nikakve daqe korake dok se sud ne izjasni. Ta-ko|e, nema garancija da }e mi{qewe biti u korist Srbije– pravnici upozoravaju da je pitawe formulisano tako dasud moè da dâdvosmislen odgovor ili ~ak potpuno izbeg-ne odgovor, pozivaju}i se na to da secesija nije predmet me-|unarodnog prava.

Tadi}eva ~istkaNajve}i stru~waci Srbije za me|unarodno pravo sagla-

sili su se tako|e da je problem i snaàn zakulisni priti-sak SAD na sudsko ve}e. Oni ipak veruju da }e mi{qewebiti u na{u korist, ali da ono ne}e proizvesti ba{ nika-kve posledice jer “mi{qewe ne sledi sankcija”.

Zato se listom zalaù za podno{ewe tu`bi protiv svihzemaqa koje su priznale Kosovo, {to je Tadi} odbacio kao

“konfrontaciju” s mo}nim dràvama i naglasio da od tu-`bi nema ni{ta. Pravnici apeluju da samo tu`bama moè-mo dobiti presudu koja vu~e sankciju. Presuda bi, kako ob-ja{wavaju, bila obavezuju}a za zemqe sa kojima bi se sudi-li. A jedina nepravda bi u tom slu~aju bila {to se dobardeo zemaqa EU “fakultativnom klauzulom” ogradio dapriznaje nadle`nost suda, ali da se “u ovakvim slu~ajevima”ne}e suditi.

Ipak, jedan od najuglednijih me|unarodnih pravnih eks-perata, Tomas Flajner, veruje da su tu`be pravi put jer biSrbija dokazala ozbiqnost i dràvni suverenitet, a da ze-mqe koje su priznale Kosovo nemaju {ta da nam zamere natu`bi ako su uverene da su postupile u skladu sa me|unarod-nim pravom. Tadi}u se taj argument o~igledno nije dopao,po{to je jedan od prvih poteza nove vlasti bio da o~istitim za Kosovo i Metohiju od nepoèqnih savetnika, me|ukojima je bio i Flajner. Ovaj istaknuti {vajcarski profe-sor obja{wava i da bi negativno mi{qewe suda potpunoiskqu~ilo mogu}nost da Srbija podnese tu`be, po{to sudnikada ne bi sam porekao svoje mi{qewe. Tako su sva prav-na sredstva za odbranu Kosova i Metohije stavqena na kocku.

2 VELIKA SRBIJA NOVEMBAR 2008. BROJ 3270

Politikanstvo

Seku granuSeku granuna kojoj sedimona kojoj sedimo

NNiizz lloo{{iihh ooddlluukkaa oo KKoossoovvuu ii MMeettoohhiijjii ddrraassttii~~nnoo oossllaabbiioo ooddbbrraannuu SSrrbbiijjee

•• Vlada javno odbila da ikada tuì zemqe koje su priznale Kosovo i stavila celu odbranu u ru-ke Me|unarodnog suda pravde, koji finansiraju SAD. Srbija gubi u oba slu~aja: pozitivno mi-{qewe nam ne vredi jer nije obavezuju}e, a posle negativnog ne moèmo da dobijemo, u slu~aju tu-`bi, jer sud ne}e sam re}i da je pogre{io. Evropski zvani~nici otvoreno uslovili Beograd daprihvati evro-ameri~ki Euleks radi evropske budu}nosti, a Tadi} odgovorio da se ““sigurno””moèmo dogovoriti

Fijasko na Generalnoj skup{tini UN

Tek, videv{i da u Srbiji vlast radi u korist okupatora(Euleks) i uzurpatora ({iptarski secesionisti) ju`ne po-krajine, Brisel diè raspore|ivawe Euleksa na nivo uce-ne. Prvo, kroz usta britanskog ambasadora u Beogradu Sti-vena Vordsvorta, otvoreno pita: Kako to ho}ete evropsko~lanstvo, a ne}ete evropsku misiju? A onda, satelit SAD uEU, Velika Britanija, upu}uje ambasadora u UN Yona So-jersa da nasred Generalne skup{tine porekne “uveravawa”kako Euleks ne}e biti raspore|en na silu. Sojers isti~e daSrbija svesno èli da postane ~lan u organizaciji ~ija ve-}ina ~lanica priznaje nezavisnost i kaè da onda “mora daprihvati da mi{qewe suda ne}e promeniti nezavisnostKosova”.

Time je postalo jasno da je Beograd mo`da postigao ono{to vlast zove diplomatskom pobedom (iako u istoriji UNi nije bilo slu~aja da se ovakav zahtev odbije, tako da je pre-ma izjavama na{ih biv{ih ambasadora pri UN, to vi{e bi-la standardna procedura nego borba!), ali da Zapad ima po-sledwu re~. Dok je Jeremi} {irio ruke da pred kameramapokaè koliko je “sre}an”, Sojers mu je sa govornice poru-~io da su Euleks i kosovska nezavisnost – uslov za ulazak uUniju i, naravno, opstanak srpskih “demokrata” na vlasti.

Ren sprema Kosovo za ~lanstvo u EU

Da skandal bude ve}i, niko iz vlasti nije reagovao {toje wen “prijateq” Oli Ren ba{ u tom trenutku, kada jeSkup{tina UN glasala o srpskoj inicijativi, nasred Pri-{tine otvorio kancelariju Evropske komisije! Ren i Ta~isu potpisali Sporazum o ekonomskoj podr{ci od 122 mili-ona evra u procesu pribliàvawa Kosova Uniji! A za onekoji su i pored svega sumwali, visoki evropski predstavnikna Kosovu Piter Fejt “Vladu Kosova” uverava da je nezavi-snost “gotova stvar oko koje se vi{e ne moè pregovarati”.Politi~ki analiti~ari su alarmantno ukazivali na tu“slu~ajnost” da svaku srpsku inicijativu ili izjavu na{ih

zvani~nika prati neka vrsta poni{tavawa i demanti izEU, pri ~emu vlast ni najmawe nije reagovala.

Beograd je samo izjavio da je Euleks dobrodo{ao “ako do-bije potvrdu u SB, ako ne sprovodi Ahtisarijev plan i bu-de statusno neutralan” ({to je nemogu}e jer misija upravoima zadatak da sprovede Ahetisarejiv plan), a ministarBogdanovi} nastavqa “tehni~ke pregovore” sa {efom Un-mika Lambertom Zanijerom o prebacivawu nadle`nostiUnmika na Euleks. Time “ispod ìta” potvr|uje da Srbijakapitulira u etapama. Opet, sve u skladu sa zapadnom logi-kom da se jedno pri~a, drugo radi, a samo ovo posledwe ra~una.

Nobel zape~atio nezavisnost

U me|uvremenu, Srbi na Kosovu i Metohiji primaju jo{jedan udarac: Marti Ahtisari dobija Nobelovu nagradu zamir. Nacisti~ki poslu{nik svetskih neokolonijalistadobija nagradu za minuli rad, za, kako obja{wavaju analiti-~ari, izazivawe i upravqawe krizama koje za ciq imajuraspar~avawe dràva i novu podelu svetskih resursa. Beo-grad je opet ostao nem, dok su se evropski zvani~nici, “srp-ski prijateqi”, sve utrkivali ko }e pre da pohvali miro-tvorca. Oli Ren je izjavio da je wegov “zemqak nagradu ba{zasluìo, naro~ito doprinosom koji je dao na Kosovu”, Ha-vijer Solana {aqe “najtoplije ~estitke ~oveku koji je pre-sudno uticao na re{avawe problema kosovske nezavisno-sti”, Ha{im Ta~i ocewuje da je nagrada “i vi{e nego zaslu-èna”, a opet, da ne bude nedoumice, sekretar Komiteta zadodelu nagrade ime dobitnika ispratio je krilaticom:“Kosovo je nezavisno i to se vi{e ne moè promeniti”.

Tako je nezavisnost ju`ne srpske pokrajine overena pre-sti`nim svetskim priznawem, a Marti Ahtisari je ~ek na1,4 miliona evra za nezavisnost Kosova ovaj put uzeo predkamerama. Predsednik Ameri~kog saveta za Kosovo, srpskilobista Yejms Yatras ocenio je da je ba~ena nepovratna qa-ga na Nobelovu nagradu i da je ne~uveno {to je Ahtisari do-bio priznawe ba{ za Kosovo, kada se zna da protiv wega ni-su re{ene optu`be da je od albanskog lobija primio vi{eod 40 miliona evra i da je dokaze iznela nema~ka obave{taj-na slu`ba BND. R. V. S.


Politikanstvo

Solana je na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a Japom de Hop Sheferom podrào razgovoreBeograda i UN o rekonfiguraciji Unmika i kazao da o~ekuje razme{tawe Euleksa na Kosovu u decembru. AShefer je istakao da je NATO zainteresovan za ishod tih pregovora isto koliko EU, a onda i zapretio:

–– NATO i Srbija se ne sagla{avaju oko Kosova, ali to nije problem jer obe strane ̀ ele da razvijaju od-nose, a od vlasti u Srbiji zavisi koliko }e se oni brzo razvijati!

I Ren je u Var{avi rekao da se ““nada da }e Srbija u interesu u~vr{}ivawa stabilnosti u regionu po{to-vati odluku Kosova da bude nezavisno, a da }e Kosovo sa svoje strane pokazati da je privrèno demokratiji imultietni~kom dru{tvu””. ““Sada je najva`nije rasporediti Euleks””, dodao je Ren. A Frid je iz Va{ingtonaba{ taj dan ponovio da }e ““misija EU biti kqu~na za nadgledanu nezavisnost Kosova””.

NNavodni neverovatan diplomatski uspeh u Generalnojskup{tini UN i strategija koju vlast predstavqa kaoodbranu Kosova i Metohije zapravo je strategija Bo-

risa Tadi}a da ovo pitawe gurne pod tepih i pre}utno pri-hvati nelegalnu misiju Euleks, {to na kraju vodi priznawunezavisnosti Kosova i Metohije. Dokaz da je aktuelna vlastpromenila dràvnu politiku i odustala od borbe za o~uva-we Pokrajine, dokazuju i skidawe opozicionog predloganove rezolucije o Kosovi i Metohiji sa dnevnog reda Skup-{tine, kao i otvorena protivustavna Tadi}eva najava da jespreman da prekroji granice Srbije – izjavila je generalnisekretar SRS Elena Boì}-Talijan.

Ona je ocenila da je rezolucija Generalne skup{tineUN – za koju su glasale i zemqe koje su priznale Kosovo –“mrtvo slovo na papiru”, bez obzira da li sud donese pozi-tivno ili negativno mi{qewe. Savetodavno mi{qeweMe|unarodnog suda, istakla je, nije obavezuju}e, telo i or-ganizacije koje su ga zatraìle nisu obavezne da ga po{tu-ju, pa ni Generalna skup{tina nema tu obavezu. A upravo jebritanski ambasador Yon Sojers, posle glasawa Skup{ti-ne UN, izjavio da “mi{qewe Suda ne moè da uti~e na ne-zavisnost Kosova”.

Elena Boì}-Talijan je ukazala na vi{estruke maneovog na~ina borbe za Pokrajinu, po{to }emo mi{qewe su-da ~ekati prili~no dugo (od osam meseci do tri godine).Sud moè dati nedore~eno mi{qewe koje }e svako mo}i datuma~i prema svojim interesima, a sve i da kaè da jedno-strano progla{ena nezavisnost nije u skladu sa me|unarod-nim pravom, to ne}e uticati na zemqe koje su priznale ne-zavisnost da povuku priznawe i revidiraju stav. Tako|e, tonam ne}e omogu}iti ni nastavak pregovora o statusu, na{ta ukazuju i mnogi pravni stru~waci.

– Jedino {to dobijamo je neka vrsta satisfakcije, deko-rativna moralna podr{ka koja na terenu ne}e dati nikakverealne rezultate, a zapadne zemqe nam poru~uju da se wome

moramo zadovoqiti.Zato pri~a o diplo-matskom uspehu samosluì vlasti da ob-mane gra|ane kako~ini sve {to je u we-noj mo}i, a da vlastho}e zaista da braniKosovo i Metohiju,pravi put bi biopodno{ewe tu`biprotiv svih zemaqakoje su priznale ne-zavisnost. Ako zai-sta postoji, kako jeJeremi} ju~e ista-kao, la`na vera usnagu argumenata ko-ji }e dovesti do uspe-

ha ove strategije, za{to je onda Tadi}, protivustavno, izjavioda je spreman da bude fleksibilan po pitawu Kosmeta i da jepodela prihvatqivo re{ewe? Kakva je fleksibilnost mogu-}a kada je re~ o odbrani zemqe – kazala je Talijan, oceniv-{i da je Tadi} bukvalno po~eo da prekraja granice Srbije.

Priznawe Kosova –– uslov za EUGovore}i o evrointegracijama, generalni sekretar SRS

je istakla da vlast i tu obmawuje narod, tvrde}i da su ula-zak u EU i pitawe Kosmeta odvojena pitawa – iako “~lano-vi SSP-a koji direktno defini{u odnos Srbije i Kosova,govore da je jedan od uslova ~lanstva u Uniji da Srbija pri-hvati nezavisno Kosovo”.

– Britanski ambasador Yon Sojers je ucenio Srbiju zagovornicom UN da “Beograd mora konstruktivno da sara|u-je sa zemqama EU, od kojih je ve}ina – 22 od 27 ~lanica –priznala Kosovo”. Rekao je da je to “organizacija” ~iji Sr-bija ̀ eli da bude ~lan i da Srbija mora da u~estvuje u stva-rawu stabilnosti u regionu. To u prevodu zna~i da }e mora-ti da prihvati nezavisnost. Posle toga je i francuskipredstavnik otvoreno kazao da je “Srbija inicijativom do-

vela u pitawe evropsku perspektivu zapadnog Balkana” –istakla je Boì}-Talijan.

Kao “nemogu}e i neverovatne” je ocenila i stavove kojeTadi} i Jeremi} iznose o Euleksu. Govore da je Euleks pri-hvatqiv ako ne primewuje Ahtisarijev plan, ako bude sta-tusno neutralan i radi u skladu sa Rezolucijom 1244 SB, a“to je apsolutno nemogu}e, jer je mandat Euleksa vrlo pre-cizno definisan kao sprovo|ewe Ahtisarijevog plana iobezbe|ivawe nezavisnosti”.

– Politika prema Kosovu i Metohiji je promewena i za-to vladaju}a ve}ina odbija da jasno defini{e odnos premamisiji EU. Ambasador SAD Kameron Manter je izjavio daje Jeremi}, i wemu i dràvnom sekretaru Kondolizi Rajs,obe}ao da }e Beograd prihvatiti razme{tawe Euleksa. TajManter sedi usred Beograda, agresivno pritiska da se pri-zna nelegalna misija i pritiska zemqe koje nisu priznale“Kosovo” da to u~ine {to pre, a na to apsolutno niko ne re-aguje – dodala je Elena Boì}-Talijan. R. V. S.


Prodaja Kosova i Metohije

Jeremi}: Srbija bi priznala Kosovo –– Izve{taj holandske agencije s kraja avgusta,

prema kojem je Jeremi} u Wujorku izjavio da bi““Srbija priznala nezavisnost provincije Kosovoako Me|unarodni sud potvrdi da je progla{ewe ne-zavisnosti legalno””, niko iz Jeremi}evog kabinetani dan-danas nije demantovao. Urednik te agencijeje potvrdio da je vest autenti~na i da su je prenelii francuski i nema~ki mediji, a ministar nikadnije porekao –– podsetila je Elena Boì}-Talijan.

““““FleksibilnoFleksibilno””””rraassppaarr~~aavvaawwee SSrrbbiijjeerraassppaarr~~aavvaawwee SSrrbbiijjee•• Dràvna politika prema Kosovu i Metohiji se promenila i ide ka prihvatawu Euleksa ~iji je

mandat sprovo|ewe Ahtisarijevog plana i obezbe|ivawe nezavisnosti Kosova i Metohije.

UUjunu 2008. godine, nakon formirawa nove prozapadnevlade u Srbiji u kojoj dominira Demokratska strankaBorisa Tadi}a, postalo je jasno da }e vlasti u Beogra-

du uraditi sve {to od wih zahtevaju Brisel i Va{ington.Ipak, brzina kojom je Tadi}ev marionetski reìm po~eo daispuwava zahteve EU i SAD je iznenadila ~ak i neutralneanaliti~are u Srbiji. Vlada premijera Cvetkovi}a (onli~no fakti~ki nema nikakvu mo} kao premijer, ve} ispu-wava naloge Tadi}a), u kojoj se nalaze i male partije, iliTadi}evi “sateliti”, kao {to je “reformisana” Socijali-sti~ka partija Srbije (koja samo po imenu imenu podse}a nanekada mo}nu patriotsku partiju koju je predvodio Slobo-dan Milo{evi}), i G 17 Mla|ana Dinki}a, ~iji je glavniciq da predvodi kampawu protiv ruskih investicija u Sr-biji, je nedugo posle formirawa vratila srpske ambasado-re u zemqe EU koje su priznale nezavisnost Kosova. Ne{tokasnije, vra}en je i srpski ambasador u SAD. Zatim su pre-mijer Cvetkovi} i potpredsednik vlade Dinki} otpo~elikampawu protiv najboqeg posla koji je Srbija zakqu~ila uposledwih 40 godina, Naftno-gasni sporazum sa RuskomFederacijom. Sporazum je vaàn jer prema Odluci vlade outvr|ivawu energetskog bilansa Srbije objavqenoj u “Slu-`benom glasniku” 17. novembra 2008, Srbija }e u 2009. godi-ni uvesti oko 80 odsto nafte iz uvoza ili oko 2,770 milio-na tona, {to je oko 1,25 odsto vi{e od uvoza u 2008. godiniod 2,736 miliona tona. Srpska proizvodwa nafte u 2009. }eiznositi oko 0,614 miliona tona ili za oko 2 odsto mawe odone procewene u 2008. godini od oko 0, 614 miliona tona.

Cvetkovi} je poku{ao preko kvazipravnog tuma~ewa daospori vrednost Protokola o prodaji akcija Naftne indu-strije Srbije “Gaspromu, koji je potpisan zajedno sa Spora-zumom u januaru 2008. godine u Moskvi. Dinki} je u istom pe-riodu angaòvao revizorsku firmu “Diloit end Tu{” (ukojoj rade qudi koji su povezani sa ameri~kim interesimau Srbiji) da uradi novu procenu vrednosti NIS u vredno-sti 2,2 milijarde evra. Dakle, vrednost je nekoliko putauve}anu u odnosu na onu koja je procewena prilikom potpi-sivawa Sporazuma.

U junu 2008. godine vlada je dala nalog da se uhapsi i is-poru~i Ha{kom tribunalu biv{i lider bosanskih SrbaRadovan Karayi}. Protestne demonstracije koje je organi-zovala Srpska radikalna stranka su brutalno razbijene, uzqudske `rtve i veliku materijalnu {tetu.

Tadi}eva vlast je u septembru 2008. godine uspela da na-nese i ozbiqan udarac patriotskoj i rusofilskoj opozici-ji koju predvode Srpska radikalna stranka dr Vojislava[e{eqa i Demokratska stranka Srbije dr Vojislava Ko-{tunice. Nakon odbijawa Srpske radikalne stranke i De-mokratske stranke Srbije da podrè Sporazum o stabili-zaciji i pridruìvawu sa Evropskom unijom i o{tre osudeKarayi}evog hap{ewa (Tadi}u je ina~e èleo da pribli-àn broj poslanika podrì sporazum sa EU kao {to je to

bio slu~aj kada je ratifikovan sporazum sa Ruskom federa-cijom) izvr{en je veliki udar na najja~u opozicionu parti-ju u Srbiji, SRS.

Grupa poslanika SRS, okupqena oko zamenika predsed-nika stranke Tomislava Nikoli}a, u septembru 2008. (20poslanika od 78 SRS u Narodnoj skup{tini Srbije) je izja-vila da podràva Sporazum o stabilizaciji sa Evropskomunijom iako je SRS pre toga zauzeo zajedni~ki stav sa DSSda ne}e podràti sporazum koji preko odredbi o “dobrosu-sedskim odnosima” fakti~ki legalizuje nezavisnost Kosova.

Tadi}eva vlast je prekr{ila Ustav i nije dozvolila dase mandati vrate SRS. Ovakvo pravo SRS je imala na osno-vu ~lana 102 Ustava Srbije koji garantuje da mandati posla-nika pripadaju partiji, ne pojedincima.

Tako je razbijen opozicioni front od 108 poslanika (odukupno 250 koliko ima Skup{tina) koji su se suprotsta-vqali prozapadnoj politici Tadi}a u Narodnoj skup{ti-ni. Tadi} je fakti~ki oduzeo 20 mandata opoziciji u srp-skom parlamentu (Tomislav Nikoli} je ne{to kasnije za“Novosti” od 17. 10. izjavio ~ak i da prihvata misiju Euleks“Hajde da prvo budemo ~lan EU pa da trpimo misiju”).

Nakon slabqewa opozicije, Tadi}eva vlast je mogla dase okrene ka glavnom zadatku koji je dobila od strane Va-{ingtona i Brisela. Taj zadatak je prihvatawe misijeEuleks (puni naziv je “Misija vladavine prave EU na Koso-vu – Euleks Kosovo”). Ova misija je formirana u februaru2008. godine na osnovu dokumenta EU pod nazivom “Zajed-ni~ka akcija”. Savet ministara EU je usvojio taj dokumento pokretawu Euleksa 16. februara 2008. godine, dakle, samojedan dan pre progla{ewa nezavisnosti takozvane dràveKosovo. U februarskom saop{tewu Saveta ministara EUse navodi da je ciq Euleksa da “pomogne kosovskim vlasti-


@uto me{etarewe

Prihvatawe nezavisnostiPrihvatawe nezavisnostiKosova i MetohijeKosova i Metohije

MMiissiijjaa EEUULLEEKKSS

PPii{{ee:: mmrr DDeejjaann MMiirroovvii}}


ma, pravosudnim vlastima i slu`bama za sprovo|ewe zako-na u napredovawu ka tome da budu samoodrìve”. U saop-{tewu iz februara se navodi i da }e misija EU podràtirazvijawe carine, policije i pravosudnog sistema na Koso-vu. Tako|e, EU }e obezbediti za prvih 16 meseci rada misi-je 205 miliona evra, a u saop{tewu se podse}a da je Poli-ti~ko-bezbednosni komitet EU 7. februara naimenovao Ivade Kermabona za {efa misije Euleks, a Savet ministaraEU Pitera Fejta za za specijalnog predstavnika za Kosovo.Misija EU }e brojati oko 2.000 ~lanova, me|u wima }e bi-ti i slu`benici iz SAD. Dakle, vi{e je nego jasno da je ovamisija formirana sa ciqem da podrì nezavisno Kosovo.Ona nije imala odobrewe Saveta bezbednosti UN, niti jepozvana od strane vlade tada{weg premijera Ko{tunice.

Ipak, sve se mewa nakon formirawa nove srpske vlade ujunu 2008. Ona u potpunosti sledi frazu Borisa Tadi}a“Ne}emo se odre}i EU zbog Kosova”. Po~iwu pregovori iz-me|u Brisela i Beograda o razme{tawu misije Euleks naKosovu. Vlada u Beogradu poku{ava da ih sakrije od o~ijuogor~ene srpske javnosti. U tu svrhu se u pregovore kao “za-vesa” ukqu~uje i generalni sekretar UN Ban Ki Mun kojipredlaè plan od 6 ta~aka kao uslov za razme{tawe Eulek-sa. Predlog Ban Ki Muna o takozvanih 6 ta~aka potrebnihza raspore|ivawe Euleksa, iza kojeg poku{ava da se sakri-je Tadi}eva vlast, sadrì odredbe po kojima Euleks trebada se stacionira na granicama Kosova i da na wima trebada se upravqa u “skladu sa integrisanim granicama u Evro-pi”. Dakle, i on se lako moè tuma~iti kao priznawe neza-visnosti Kosova jer omogu}ava da Euleks upravqa granica-ma ove la`ne dràve i tako pomaè vlastima u Pri{tinida se osamostale.

Beograd ne{to kasnije prihvata plan Ban Ki Muna na-zvan “6 ta~aka”, a Tadi} izjavquje i da Euleks moè bitiraspore|en na Kosovu samo pod 3 uslova: da je misija Euleksstatusno neutralna (ovo je besmisleno ako se po|e od pret-postavke da Srbija smatra Kosovo delom svoje teritorije ida je status ve} re{en Rezolucijom Saveta bezbednosti1244), da se donese odluka UN o razme{tawu Euleksa (za-{to bi se misija UN zamewivala onom koju je formiraoBrisel, Tadi} ne daje odgovor) i da misija Euleks po{tuju

Rezolucija 1244 (Zapad je vi{e puta pokazao da ne po{tujuovu rezoluciju, a Euleks je donet u skladu sa Ahtisarijevimplanom koji predvi|a nezavisnost Kosova).

Ali, Va{ington i Brisel ne moraju da se pretvaraju kaoTadi} i da skrivaju svoje namere pred srpskom javno{}u.Oni su u svojim izjavama bili mnogo iskreniji nego Tadi},koji je ~ak i negirao da postoje kontakti izme|u Brisela iBeograda o razme{tawu misije Euleks.

Na primer, Roj Riv, zamenik {efa misije Euleks, je iz-javio krajem septembra 2008. godine: ““O~ekujem da }e se uroku od od dva meseca izvr{iti kompletan razme{taj pri-padnika Euleksa. Razgovori na relaciji Wujork––Bri-sel––Beograd po~eli su pre dva meseca i sada su intenzivi-rani”” (“Politika”, 28. 9. 2008).

Wegov {ef, Iv de Kermabon, izjavquje: ““Posledwihsedmica su iz Beograda stizale izjave o spremnosti da sara-|uju sa Euleksom, i na tome }emo i daqe raditi”” (www.bbs.-co.uk 11. 9. 2008).

Piter Fejt, predstavnik EU na Kosovu, otvoreno izja-vquje da je nezavisnost Kosova “apsolutno nepovratna”(“Novosti”, 29. 9. 2008).

Desetog novembra 2008. godine Havijer Solana iznosi,posle sastanka Saveta ministara, da }e se misija Euleks za-snivati na dokumentu “Zajedni~ka akcija” iz februara2008. Savet ministara EU je zakqu~io i da misija treba dase rasporedi na ~itavom Kosovu, dakle i u srpskim enkla-vama, i to u decembru 2008. godine. Bernar Ku{ner, fran-cuski ministar inostranih poslova i predsedavaju}i Mi-nistarskog saveta EU je izjavio: “Postoji sporazum o 6 ta-~aka koje su predloìle UN, a Srbi ga prihvatili. Sada gamora prihvatiti Pri{tina. Taj dokument je potreban dabismo poslali Euleks. To im savetujem pravo u o~i, to je uwihovom interesu. Euleks je napravqen za wih, napravqenje da bi zategnutost popustila i da bi se po{tovala terito-rijalna celovitost Kosova”” (Jokanovi} V. “Politika”, 11.11. 2008).

Dakle, vi{e je nego jasno da je misija Euleks potrebnaradi stvarawa nezavisnog Kosova. Jasno je i da je Tadi}evavlast pristala da legalizuje ovu misiju EU. Zato je i 70.000kosovskih Srba potpisalo peticiju protiv wenog razme-{tawa. Zato su DSS i SRS pokrenuli inicijativu za opo-ziv vlade Srbije u Narodnoj Skup{tini.

Da li }e to biti dovoqno da se spre~i {tetna i samou-bila~ka politika Tadi}a koja dobrovoqno pristaje na ras-turawe Srbije, pokaza}e vreme.

Ako se ovakva politika prozapadnih marioneta ne zau-stavi u najskorije vreme, Srbiju ~ekaju te{ka vremena. Po-sle Kosova na udaru }e biti druga pokrajina, Vojvodina (Ta-di}eva vlast je ve} pripremila novi “Statut Vojvodine”koji predvi|a da ova pokrajina ima predstavni{tvo u Bri-selu kao “evroregija”, o~ekuje se da uskoro ovaj Statut budedonet u Narodnoj skup{tini), a zatim i Ra{ka oblast. Akose ova samoubila~ka politika nastavi, bi}e doveden u pita-we i ekonomski razvoj Srbije koji garantuje samo sporazumsa Ruskom Federacijom u oblasti naftne i gasne privrede.

Dakle, srpski narod }e se, posle 200 godina od obnavqa-wa moderne srpske dràve i Prvog srpskog ustanka, ponovosuo~iti s nestankom sa istorijske scene kao dràvotvorannarod. Takav scenario ne bi bio dobar ni za Rusiju jer bi saistorijske scene nestao narod i samostalna dràva koji suoduvek bila najve}i ruski saveznik zapadno od Karpata, bezobzira kakva vlast je bila u Beogradu.

Srpska istorija je pokazala da je vlast je u Srbiji odu-vek bila smewiva, posebno ako je bila antiruski orijenti-sana. Zato treba delati pre nego {to bude kasno za Srbiju.

@uto me{etarewe

OOmisiji EULEKS se toliko govori jo{ otkako je Sa-vet ministara EU odobrio weno postojawe u decem-bru 2007, a pogotovo u posledwih nekoliko meseci, sa

toliko kontradiktornih, poluskrivenih ili nejasnih in-formacija, da je sigurno da je ve}ina javnog mwewa u Srbi-ji postala skoro slu|ena celom pri~om. To je, izme|u osta-log, verovatno bio i ciq onih spoqnih i doma}ih snaga ko-je su re{ene da misija EULEKS zaìvi na Kosovu i Meto-hiji po svaku cenu. Dakle, ako ne pale argumenti, onda je naj-boqe posejati toliko konfuzije da }e qudi na kraju iz o~a-jawa di}i ruke i re}i –“Pa, dajte ve} jednom i taj EULEKS,ionako se raspore|uje sam po sebi, samo da vi{e o wemu nemoramo da slu{amo!” Ili to, ili }e, jednostavno, opet po-stati apati~ni, pritisnuti goru}im pitawima preìvqa-vawa.

Da li je ba{ tako moralo da bude, da li i u ovom slu~ajumoè da se kaè da je, u “globalnoj demokratiji”, zakon ja-~eg jo{ jednom prevladao, i da }e EU, politikom svr{enog~ina, jednostavno uspeti da sprovede ono {to je i naumilana Kosovu i Metohiji?

Ni{ta se ne moè re}i sa sigurno{}u kada su politikai diplomatija u pitawu. Jedino, kao i u sportu, moè se go-voriti o tome da li je dat maksimum, da li je sve ura|eno dado neèqenog ishoda ne do|e. A u ovom konkretnom slu~a-ju, bar {to se srpske strane ti~e, nije ura|eno dovoqno, ni-je ura|en maksimum, bar kada je re~ o sada{woj vladi. I tose moè re}i sa sigurno{}u, ma koliko ìvo delovala di-plomatska aktivnost Ministarstva spoqnih poslova, makoliko “intenzivno” delovali razgovori na relaciji Sr-bija – UN i Srbija – EU. Za{to?

Razlog leì u tome da je, po ko zna koji put u posledwihnekoliko godina, Rusija svesno marginalizovana i iskqu-~ena iz procesa u kojem je ona Srbiji, makar iz sopstvenihinteresa, bila sposobna i spremna da pomogne.

Na sednici Saveta Bezbednosti UN od 25. jula 2008, kadaseraspravqalo o izve{taju generalnog sekretara Ban Ki-Muna koji sadrì i Munov plan za rekonfiguraciju UN-MIK-a, po kojem EULEKS treba da preuzme glavnu ulogu,zapisnik sa tog sastanka govori slede}e:

“Predstavnik Ruske Federacije bio je najglasniji pro-tivnik rekonfiguracije UNMIK-a, insistiraju}i da je ge-neralni sekretar prekora~io svoja ovla{}ewa i ume{aose u prerogative Saveta tako {to je sam doneo odluku. î-ni se da je postojao poku{aj da se legalizuje struktura kojabi sprovodila Ahtisarijev plan, koji Savet bezbednostinije odobrio. Bilo kakav poku{aj re{avawa kosovskog pi-tawa mora se preduzeti strogo u skladu sa Rezolucijom 1244(1999) i mandatom Misije onako kako ga je odobrio Savet”.

A evo i direktnog citata ruskog ambasadora u UN, Vi-talija ûrkina, prema ruskoj agenciji RIA Novosti:

“Savr{eno jasno smo stavili do znawa da ovakva vrstarekonfiguracije ne moè da se izvede bez odluke Savetabezbednosti. To je tako|e i stav Beograda, ali je svakakona{ stav. Smatramo da }e biti poku{aja da se ova rekonfi-guracija sprovede mimo Saveta bezbednosti, bez izri~itogodobrewa Saveta bezbednosti, {to bi bilo u suprotnostisa Rezolucijom UN 1244, a najzad, i sa Poveqom UN... Rusi-ja je zabrinuta poku{ajima da se uni{te forme me|unarod-nog prisustva na Kosovu onako kako ih je uspostavio Savetbezbednosti UN, pod izgovorom da one navodno ne odgova-raju izmewenim realnostima. Mi gledamo na ovakve poku-{aje kao nastojawe da se legalizuje struktura koja bi spro-vela Ahtisarijev plan ’za kosovsku nezavisnost’, koji nijedobio odobrewe Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija”.

Jo{ u junu je tehni~ka vlada Vojislava Ko{tunice isko-ristila ovu direktnu potporu jedne od pet stalnih ~lanicaSaveta bezbednosti, kojoj su se iz sli~nih razloga pridru-ìle i Kina i jo{ nekoliko nestalnih ~lanica Saveta bez-bednosti, i odbacila izve{taj generalnog sekretara UNkao nelegitimni i nelegalni poku{aj uvo|ewa Ahtisarije-vog plana na mala vrata.

Me|utim, dolaskom Vlade Mirka Cvetkovi}a, stvari susuptilno, ali sigurno, krenule druk~ijim tokom. Na ve} po-menutoj sednici Saveta bezbednosti UN od 25. jula 2008,opet prema zapisniku sa te sednice, ministar inostranihposlova Srbije, Vuk Jeremi} nastupio je na slede}i na~in:

“Tvrde}i da Srbija ne bi mogla da prihvati sopstvenupodelu, Vuk Jeremi}, Ministar spoqnih poslova te zemqe,opisao je na~in na koji je rekonfiguracija po~ela kao ’ne-slavnu epizodu, podvla~e}i, me|utim, da je sada od kriti~-ne va`nosti da se nastavi na pravi na~in, sa punim u~e-{}em Srbije. Rekonfiguracija mora da se sprovede uz pri-hvatawe Srbije i izri~itim odobrewem Saveta bezbedno-sti”.


Kvazidiplomatija

Kako iskqKako iskquu~iti Rusiju~iti Rusijui predati Kosovo Zapai predati Kosovo Zapadduu

PPrreeggoovvoorrii VVllaaddee SSrrbbiijjee ookkoo EEUULLEEKKSSAA

PPii{{ee:: AAlleekkssaannddaarr PPaavvii}}

Mo`da na prvi pogled deluje kao da sa ovakvim nastupomnema nikakvog problema. No, pogledajmo razmi{qawa ko-mentatora RIA Novosti, Andreja Fe|a{ina, od 17. juna,2006. (’Da li }e Moskva zapawiti svet u vezi s Kosovom?’).

Na prvom mestu, Fe|a{in ~ak daje za pravo onima kojipodràvaju rekonfiguraciju:

“Sve u svemu, nema ni{ta lo{e kada je re~ o prenosufunkcija. To se samo moè pozdraviti. Ako EU èli dapreuzme teret odràvawa mira na Kosovu, treba je pustiti.Naposletku, sve strane }e biti na dobitku kada UN presta-ne da finansira misiju. Najve}i deo wihovog buyeta baca sena sli~ne mirovne i stabilizacione operacije. [tavi{e,UNMIK-ovo mirotvorstvo bilo je izrazito proalbansko,i bila bi sramota nastaviti sa finansirawem te misije”.

No, ve} u slede}em pasusu, Fe|a{in prelazi na sr ̀pro-blema:

“Problem za Rusiju je ve}i i mnogo neprijatniji. înise da je ona jo{ jedanput iskqu~ena iz procesa dono{ewabitnih odluka u UN”.

I ovde dolazimo do kqu~a. A kqu~ za Srbiju je upravoto {to je Rusija iskqu~ena iz ovog konkretnog problema, tj.problema EULEKSA i wegovog eventualnog razme{tawana Kosovu i Metohiji. I ovo nije toliko pogubno (mada je-ste vrlo neprijatno, pa ~ak i pomalo poniàvaju}e) po in-terese Rusije koliko po interese same Srbije.

Vratimo film unazad i pogledajmo da je, uz sve navodnoprotivqewe, Vuk Jeremi} izjavio na Savetu bezbednosti daje, uprkos “neslavnoj epizodi” sa izve{tajem Ban Ki-Muna,sada “od kriti~ne va`nosti” da Srbija bude ukqu~ena uproces pregovora oko EULEKSA. Prevedeno na jednostav-niji re~nik, Jeremi} se fakti~ki sloìo sa politikomsvr{enog ~ina zapadnih sila, koje je Ban Ki-Mun samosproveo preko svog nelegitimnog pisma. Jeremi} je, u imeSrbije, kao i ranije Tadi}, prihvatio igru i po~eo da igraprema pravilima koja su zadali ve} hroni~ni zapadni kr-{ioci me|unarodnog prava.

To isto zna~i da je ~iwenica da su se (ina~e tajni) raz-govori premestili na relaciju Srbija – UN, ili Srbija –EU, uz uveravawa zvani~nika Srbije da }e sve to “morati daodobri Savet bezbednosti UN”, izgubila su{tinski zna~aj,a protivqewe Rusije, Kine, pa i prethodne vlade Srbije re-lativizovano i skoro izvrnuto ruglu.

Rusija je – ali uz aktivno u~e{}e zvani~nika Srbije –stavqena je pred svr{en ~in – pregovori su vo|eni bez we-nog u~e{}a i upliva, uz o~ekivawe da ona aminuje ono {tosu se srpski “evrofili” i EU/Ban Ki-Mun ve} dogovorili,

bilo glasawem “za” bilo uzdràno{}u u Savetu bezbedno-sti UN (ne zaboravimo da je ruska strana vi{e puta ve} po-novila da “Rusi ne mogu da budu ve}i Srbi od Srba”). A su-tra, kad zagusti, kada EU, kao i svaki put dosad, postupi ve-rolomno i promeni pravila postignutog dogovora u hodu,àlbe iz Srbije mogu u Rusiji biti, u najboqem slu~aju, do-~ekane slegawem ramena u stilu: “traìli ste, gledajte”.

Umesto da se, na samom po~etku, kada je Ban Ki-Mun, uztiho sponzorstvo zapadnih sila, tj. SAD-EU, otvoreno po-ku{ao da zaobi|e Savet bezbednosti, ~vrsto stajalo na ru-sko-kineskim pozicijama i insistiralo da se pregovorimogu voditi samo u okviru Saveta bezbednosti, dva supersa-veznika po ovom pitawu, Rusija i Kina, potpuno su margina-lizovana. Umesto da su EU i Ban Ki-Mun ostavqeni na le-dini, sa jasnim saznawem da je sve {to urade mimo Savetabezbednosti, tj. mimo aktivnog u~e{}a Rusije i Kine, nele-galno i nelegitimno, vlada Mirka Cvetkovi}a, uz punu po-dr{ku Borisa Tadi}a, legla je na rudu ovog bezakowa iotvorila {irom vrata za u~vr{}ivawe EU na Kosovu bezprotivteè Rusije i Kine.

Sve ovo, naravno, ne zna~i da bi rusko i kinesko u~e{}eu pregovorima oko EULEKSA garantovalo da EULEKS nebi pro{ao, ili da bi srpska strana u svemu bila zadovoqna,jer velike sile uvek imaju i sopstvenu ra~unicu, {to je i le-gitimno. Ono {to bi bilo obezbe|eno su, me|utim, dvekqu~ne stvari: ~vrsta zasnovanost eventualne misije naRezoluciji 1244, {to je za Srbiju od najve}eg zna~aja, i pri-sustvo rusko-kineskih korektiva eventualnom delovawumisije EULEKS – ako bi do wenog razme{tawa uop{te ido{lo. I tu bi srpska strana imala saveznike i u me|una-rodnom pravu i u dve svetske velesile. Me|utim, na~in nakoji je sada{wa vladaju}a ve}ina vodila pregovore okoEULEKSA iskqu~io je obe opcije, i ostavio Srbiju, jo{jednom, na milost i nemilost zapadnih “prijateqa”. To jeve} dobro poznata politika samonametawa zavisnosti ~aki tamo gde to nije ni nu`no ni neizbe`no.

Bez obzira da li je ovo ra|eno zato {to je permanentnamarginalizacija Rusije permanentni zadatak doma}ih “mi-qenika Zapada”, ili je re~ o nastavku neizre~ene politike“osloba|awa od kosovskog balasta”, rezultat je isti. Pogu-ban. Sve se to, naravno, prikazuje kao “realnost s kojom semoramo suo~iti”. Ali, kao {to se vidi, bilo je i drugih,mnogo povoqnijih varijanti “realnosti”. Ima ih uvek.Stvar je samo u tome u pravcu koje realnosti te srce i ube-|ewa vuku. U ovom slu~aju, odgovor je o~igledan – jo{ daqeod Kosova i Metohije.


Kvazidiplomatija

RRatovi na teritoriji nekada{we SFRJ su uvezeni iz“NATO laboratorije” s ciqem da se na mawem pro-storu pripremi nova arhitektura svetskog poretka!

Posle uru{avawa Var{avskog ugovora, NATO je morao daprona|e izgovor za prisustvo na tlu Evrope. Osmi{qena jemonstruozna strategija “permanentno prisutnih kriza ni-skog inteziteta”, koja je SAD duboko ukorenila na tlu Sta-rog kontinenta. Paralelno se mewao celokupni me|una-rodni poredak prema interesima Amerike i uru{avao uti-caj Rusije (ili onoga {to je od we pod Jeqcinom ostalo)!Srbe je to (ovaj put) najvi{e ko{talo. Primera radi, to-kom dve akcije “Oluja” i “Bqesak”, s teritorije RSK je et-ni~ki o~i{}eno preko 500 000 Srba. Tokom 1992-1995 na te-ritoriji BiH, u Sarajevu je ubijeno 6 638 Srba, u Srebreni-ci 3 287.

Polako, ali svakako sigurno po~iwe da se osloba|a “za-robqena istina” o stvarnim doga|ajima koji su akterimasavremenog udruènog zlo~ina~kog poduhvata posluìliza intervenciju koja bi ih na duè smestila na podru~je “odinteresa.”

Pro{log meseca je svet protresla autobiografska kwi-ga Helen Rante koja je kona~no progovorila o istini povo-dom doga|aja u Ra~ku. Ona je nedvosmisleno rekla da je podpritiskom Vilijama Vokera podnela laàn izve{taj, komesu prethodili tako|e pritisci iz Ministarstva spoqnihposlova Finske i ga|awe polomqenom grafitnom olovkomod strane Vokera, samo zbog toga {to Ranta nije dala “du-bqe zakqu~ke” i nije upotrebila re~ masakr!

Ra~ak je bio povod NATO agresije nad SRJ, osnov kosov-ske optu`nice protiv Slobodana Milo{evi}a, Rezoluci-je 1244 i sada ve} ostvarewa velikoalbanskog sna verbali-zovanog davne 1912. godine! Secesionisti~ka vlast, pret-hodno teroristi~ka grupacija OVK, uz podr{ku SAD naprvom mestu, otela je deo srpske teritorije i protivnosvim dokumentima usvojenim od strane Ujediwenih nacija,

proglasila nezavisnu dràvu Kosovo!!!! Tako SAD radi,prqavo i podlo, imitiraju}i nekada{we rimske imperato-re u provo|ewu brutalne okupacije sveta! Da li Ranta mo-è da se iskupi sada kada zna {ta je wen iznu|eni izve{tajnapravio na terenu, koliko je qudi moralo da pogine, koli-ko je ku}a zapaqeno, koliko je nedu`nih zavr{ilo kao ro-ba na trì{tu qudskim organima?! [ta je to {to nekogamoè da natera da uradi tako ne{to: karijera, novac,strah... Kako god, ova finska forenzi~arka je odlu~ila daolak{a svoju savest i progovori! Hvala joj makar i na tome!


ISTINA iza{la na videlo

Ra~ak –– podvala monstruoznoguma Medlin Olbrajt!

OObbjjaavvqqiivvaawwee aauuttoobbiiooggrraaffsskkee kkwwiiggee HHeelleenn RRaannttee,, nneekkaaddaa {{eeffaa ffoorreennzzii~~kkoogg ttiimmaa aannggaa`̀oovvaannoogg ppoovvooddoomm ddooggaa||aajjaa uu RRaa~~kkuu,,

oottkkrriilloo jjee nnaajjssttrraa{{nniijjii ffaallssiiffiikkaatt 2200.. vveekkaa

•• Vilijam Voker, {ef kosovske verifikacione misije bio je puki izvr{ilac ratnih apetita Me-dlin Olbrajt (koja ga je i predloìla za to mesto)

•• Te 1999. godine trebalo je ujediniti evropske saveznike SAD na ratnom poligonu preko koga jesru{en ceo me|unarodni poredak s po~etka devedesetih i nad kojim je nicala nova monopolar-na arhitektura sveta

•• Balkan, popri{te pla}enika i bezumnika koji su ovaj deo sveta odredili za eksperiment novogporetka sveta, beleìo je falsifikate jedan za drugim, otvarana su popri{ta koja su potpi-sivali agenti i saradnici-insajderi zapadnih obave{tajnih slu`bi: Markale, Srebrenica... ko-na~no Ra~ak!

•• Divqa{tvo, prepoznatqivo za lekcije osione sile neposlu{nim narodima kojima je slobodaimperativ!

PPii{{ee:: MMaarriinnaa RRaagguu{{

““Bila mi je ~ast i zadovoqstvo da radim pod ki-{obranom i direktivama gospo|e Olbrajt, koja jenajzaslu`nija za vojni ulazak NATO na Kosovo”” ––Vilijam Voker, izjava data 10. juna 2002 godine li-stu ““Bota sot”” (““Svet danas””) povodom odlikovawa““Hands of Hope”” dodeqenog nekada{wem dràv-nom sekretaru SAD Medlin Olbrajt!

Ra~ak –– rekonstrukcija ameri~kog zlo~ina

Voker je pre dolaska na mesto {efa KVM ostvario “iz-vanredne” rezultate za tada{wu ameri~ku administraciju.Jedna od poznatijih referenci u wegovoj diplomatskoj ka-rijeri bila je “Kontragejt.” Voker je bio zaduèn, kao po-mo}nik dràvnog sekretara za sredwu Ameriku tokom ka-snih osamdesetih, da obezbedi “humanitarnu” pomo} kon-tra{ima. Sasvim slu~ajno, tu se na{ao i izvesni pukovnikpo imenu Oliver Nort iz “Nacionalnog saveta za odbranu”,koji je (kasnije je to sudija Vol{ utvrdio komisijskim ra-dom) bazu Lopango u Salvadoru koristio kao bazu za dosta-vqawe oru j̀a kontra{ima! Vol{ov izve{taj je utvrdio daje ista baza kori{tena i za humanitarnu pomo} i doprema-we oru j̀a kontra{ima! Zvu~i poznato, zar ne!

Vrlo verovatno je ovaj podatak i posluìo kao vrsnapreporuka da Olbrajt kandiduje Vokera za mesto {efa ve-rifikacione misije na Kosovu i Metohiji, koja je priku-pqala informacije i slala ih svima koji su u~estvovali uNATO agresiji na SRJ!

Ali idemo daqe...“Kontra{i”, u slu~aju Kosova i Metohije bili su pri-

padnici teroristi~ke OVK!Prema pisawu londonskog “Sandej tajmsa” 12. marta

2000. godine: “Ameri~ki obave{tajci su priznali da su po-magali u trenirawu OVK pre NATO bombardovawa Jugo-slavije. Pripadnici CIA koji su bili zaduèni za nadgle-dawe prekida vatre na Kosovu 1998. i 1999. godine povezalisu se sa OVK i pruàli im savete u vezi s vojnim i teren-skim aktivnostima... mnogi satelitski telefoni i GPS si-stemi su tajno predavani pripadnicima OVK...” Ovaj tekstpod naslovom “CIA pomaè kosovsku gerilsku vojsku”autora Toma Vokera i Ejden Leverti, nedvosmisleno je go-vorio da je “CIA u~estvovala u odbrojavawu vremena dobombardovawa!”

Zvani~no: ovo se nikada nije dogodilo!Nadaqe...Kanadski oficir, istori~ar Roli Kit, {ef kancelari-

je KVM u Kosovom Poqu izjavio je: Amerika vo|ena dràv-nim sekretarom Medlin Olbrajt, prosu|eno je od strane ra-znih izvora kao {to je magazin “Tajms”, èlela je rat, a Ju-goslavija je `rtvovana kao jagwe ili kao meta. Ovo je biona~in da se poveè Evropa u 21. veku... Mogu da posvedo~imda u februaru i martu 1999. godine nije bilo nikakvog geno-cida. Kada je re~ o etni~kom ~i{}ewu, nisam prisustvovaoni video doga|aje koje bi mogao da okarakteri{em kao et-

ni~ko ~i{}ewe. @elim da kaèm da sam bio svedok nizaincidenata, a ve}inu wih je izazvala OVK, zbog kojih su sna-ge bezbednosti, potpomognute vojskom, reagovale... Posled-wih nedequ ili desetak dana na Kosovu stalno smo dobija-li izve{taje o stotinama, neki put i hiqadama izbeglicaiz na{e zone odgovornosti. Me|utim, kada smo moji posma-



““Zapravo je policija tog jutra opkolila praznoselo... hodali su oko zidova. Bilo je pucwave, OVKje pucala na wih sa svojih poloàja na brdima. Bor-be su se intenzivirale na poloàjima oko sela. Ka-ko je to video novinar AP koji je bio na brdima,opkoqeni gerilci OVK su o~ajni~ki poku{avalida se izvuku iz obru~a. Pretpostavqa se da je wihdvadesetak uspelo u tome, ~ak je i policija to pri-znala. [ta se ta~no dogodilo? Da li je OVK poku-pila tela qudi koje su, zapravo, ubile srpske snagetokom no}i kako bi aranìrala scenu hladnokrvneegzekucije? Ovde je zapravo problem da su novina-ri u subotu ujutru na{li samo mali broj praznihpatrona i ~aura oko jarka u kojem se navodno desiomasakr. Da li OVK poku{ava da vojni poraz preo-krene u politi~ku pobedu?”” Aso{ijeted pres, 23.januar 1999. godine.

““Voker je bio uàsnut rezultatima na{e istrage... Bila sam zbuwena i nisam bila spremna da mu odgovo-rim. Ta tela su pripadala teroristima, srpskim vojnicima i stanovnicima sela. Ovaj izve{taj koji vam sa-da pokazujem nikada nije objavqen, a wegov sadràj malo ko zna. Sada sam spremna da javno govorim o rezul-tatima istrage”” –– Helen Ranta, izjava iz dokumentarnog filma ““Kraj –– osu|eni za progonstvo”” ruskih auto-ra Jevgenija Baranova i Aleksandra Zamislova.

““Najvi{e (je Vokera naqutilo, prim. autora) to {to sam odbila da upotrebim re~ masakr i da kaèm kostoji iza onoga {to se desilo u Ra~ku. Bio je stra{no qut zbog toga! Ga|ao me je olovkom!”” –– Helen Ranta,““Ve~erwe novosti””, 22. oktobar 2008. godine.

““Negativno je to {to se deo optu`nice protiv Milo{evi}a koji se odnosi na slu~aj Ra~ak zasniva pre-vashodno na verziji koju je o tome dao Voker!”” –– Helen Ranta, ““Berliner cajtung””, 2004. godine.

Prema navodima finskog novinara Ari Rusila,ina~e eksperta za Balkan, povodom autobiograf-ske kwige Helen Rante postoji ra{ireno mi{qe-we da je Vokerova uloga u Ra~ku bila da pomogneOVK u kreirawu masakra koji bi bio pripisan srp-skim snagama i da se na taj na~in prona|e izgovorza vojnu intervenciju. OVK je sakupila svoje pogi-nule posle borbe, obukla ih u civilnu ode}u, a za-tim pozvala posmatra~e!”” –– Tanjug, 22. oktobra2008.

tra~i i ja oti{li, na vi{e mesta pronalazili smo nekoli-ko desetina izbeglica. To ne zna~i da je bilo stotinu qudiu pokretu, a wih su brzo prihvatali wihovi ro|aci iz Pri-{tine ili su odlazili u brda, ili negde drugde. Ali to ni-je bilo etni~ko ~i{}ewe... Nisam bio svedok masovne po-vrede qudskih prava. Ono gde sam ja prisustvovao, bili sudoga|aji koji su se brzo pretvorili u gra|anski rat u punomzamahu izme|u pobuwenika-terorista, kako su ih zvale sna-ge bezbednosti, i snaga bezbednosti koje su poku{avale daodbrane komunikacione veze i razne objekte {irom Koso-va... Snage bezbednosti nisu zalazile u ta podru~ja, u skladus sporazumom Holbruk-Milo{evi}, ali OVK se nije zadr-àvala na svojoj teritoriji. Stalno su prodirali i napada-li... Na osnovu svega {to se zna, ~ini mi se da smo de faktopomogli pokretu separatizma, a da ideja o multikultural-nom Kosovu nestaje isto kao Srbi, Romi, i drugi, koje ubi-

jaju i primoravaju da beè, kako bi sa~uvali ìvu glavu!Opravdawe za rat, koje se isto tako, moè osporavati,

bilo je toboè etni~ko ~i{}ewe i ugroàvawe qudskihprava koja su navodno po~iwena. Kada smo moje kolege i jabili na Kosovu, to se nije doga|alo. Izbeglice nisu beà-le s Kosova u prole}e dok smo mi bili tamo, sve dok NATOnije zapo~eo rat 24. marta. Prema mojim saznawima, Komi-tet UN za izbeglice izvestio je da su prvi veliki talasi iz-beglica pre{li granicu tek 27. marta, i to u ve}em broju.”

Zvani~no: ovo se nikada nije dogodilo!Nadaqe, kada je re~ o pravnom okviru koje su potpisale

rezolucije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1160,1199 i 1203, on za ameri~ki sistem vrednosti apsolutno ni-je zna~io ni{ta. Politika Bele ku}e, prepoznatqiva podvostrukim standardima, bacila je pod noge celokupni si-stem me|unarodnih normi i krenula brutalno da usposta-



Preko 280 hiqada interno raseqenih i prognanih lica sa Kosova i Metohije ve} vi{e od pet godina imaprivremeno prebivali{te na teritoriji Srbije i Crne Gore, van Kosova i Metohije. Rezultati u procesupovratka u posledwih pet godina vi{e su nego slabi, a svojim domovima vratilo se samo 11 hiqada lica, od~ega oko 5 hiqada Srba, s tim da ih je oko 4 hiqade raseqeno i prognano u martovskom nasiqu albanskih eks-tremista 2004. godine, kada je spaqeno 900 ku}a i stanova i uni{teno vi{e od 30 pravoslavnih hramova {i-rom Kosova i Metohije.Najbrojnije raseqavawe dogodilo se u leto 1999. godine, dolaskom me|unarodnih snaga u ju`nu pokrajinu, asituacija u kojoj se nalazi ve}ina Srba i ostalog nealbanskog stanovni{tva na Kosovu i Metohiji ostajeneizvesna, pa se zbog toga proces raseqavawa nastavio sve do dana{weg dana.

Raseqena lica prema okrugu

Raseqena lica prema nacionalnoj pripadnosti

Na ovaj broj treba dodati i oko 20 hiqada interno raseqenih lica unutar Kosova i Metohije koji su izetni~ki me{ovitih sredina pre{li u ve}inske, skoro jednoetni~ke enklave. Broj registrovanih raseqenihi prognanih lica u Srbiji je 212.781, a u Crnoj Gori 29.500.

vqa novi prema sopstvenim potrebama. Ta nova arhitektu-ra nastajala je na tlu nastawenom ve}inski srpskim ì-vqem, potpisana uglavnom srpskom krvqu.

Tako su pomenute rezolucije osudile sve akte terorizmaod strane OVK, traìle da svi elementi albanske zajedni-ce treba da ostvaruju svoje ciqeve jedino politi~kim sred-stvima, zahtevale da mora da se spre~i naoruàvawe i obu-ka u korist teroristi~kih aktivnosti na Kosovu i Metohi-ji (1160). U Rezoluciji 1190 ponavqa se osuda terorizma ra-di ostvarivawa politi~kih ciqeva bilo kojih grupa i po-jedinaca; osu|uje se svaka spoqna podr{ka takvoj aktivno-sti na Kosovu, ukqu~uju}i i snabdevawe oru j̀em, insisti-ra se da rukovodstvo kosovskih Albanaca osudi sve terori-sti~ke akcije.

Zvani~no: teroristima se krojilo novo odelo budu}e ko-sovske legitimne vlasti. Srbi su postajali teroristi?!

Kona~no, Ra~ak.Dok se u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, pripremao jo{

jedan u nizu medijskih falsifikata, s druge strane okeanavladala je panika. Evropski saveznici SAD po~eli su da seosipaju, dele povodom doga|aja u Srbiji. Olbrajtovoj je tre-bao doga|aj koji }e ujediniti saveznike! Masakr, mora da sespinuje masakr. Niko nije mogao da se protivi zverski ubi-jenim civilima. Mesto se samo po sebi nametnulo – Ra~ak!

Na dan, u stvari, okr{aja s teroristima, prema svedo~e-wu generala Mezoneva, verifikatori KVM su od ranih ju-tarwih sati bili na okolnim brdima i beleìli. Verifi-katori su videli dim koji je izlazio iz dimwaka u selu, {toje govorilo da je civilno stanovni{tvo, ili bar oni koji suostali, obavqalo svoje uobi~ajene jutarwe poslove.”

Voker je tada tvrdio da KVM nije imala nikakve podat-ke o tome {ta se doga|alo u Ra~ku, da srpske snage bezbed-nosti nisu htele da ih puste u selo iz bezbednosnih razloga.

Tada Aso{ijeted pres izve{tava: “Zapravo je policijatog jutra opkolila prazno selo... hodali su oko zidova. Bi-lo je pucwave, OVK je pucala na wih sa svojih poloàja nabrdima. Borbe su se intenzivirale na poloàjima oko sela.Kako je to video novinar AP koji je bio na brdima, opko-qeni gerilci OVK su o~ajni~ki poku{avali da se izvukuiz obru~a. Pretpostavqa se da je wih dvadesetak uspelo utome, ~ak je i policija to priznala. [ta se ta~no dogodilo?Da li je OVK pokupila tela qudi koje su, zapravo, ubilesrpske snage tokom no}i kako bi aranìrala scenu hladno-krvne egzekucije? Ovde je zapravo problem da su novinari usubotu ujutru na{li samo mali broj praznih patrona i ~au-ra oko jarka u kojem se navodno desio masakr. Da li OVK po-ku{ava da vojni poraz preokrene u politi~ku pobedu?”Aso{ijeted pres, 23. januar 1999. godine

Ameri~ke medijske ekipe su i{le direktno u programes pripremqenim tekstom i slikama le{eva koji su ostavi-li svet bez daha... Olbrajtova je imala doga|aj, imala je po-vod za intervenciju, Evropa se ujedinila da kazni zlo~ince– Srbe!

Dokument koji je Tuìla{tvo Ha{kog tribunala pod-nelo kao dokazni predmet pod naslovom “Izve{taj o uloziregionalnog centra”, u delu koji nosi naziv “Ocena”, od 16.januara 1999, na strani broj K0075771 engleske verzije, pi-{e: Jedan broj pripadnika OVK je ubijen, osam, a neki su ra-weni!” [to }e re}i da je Voker i te kako bio upoznat sastvarnim doga|ajima u Ra~ku, da je 16. januara znao da se me-|u ubijenima nalaze {iptarski teroristi, ali je spinova-we u korist gospo|e iz Va{ingtona prevazi{lo istinu.Ona je èlela rat. Woj je rat bio preko potreban!

Voker koji je sa svojom misijom imao zadatak da priku-pqa i distribuira podatke, bio je, dakle, upoznat s ~iweni-com da je Ra~ak bio upori{te OVK i da je 15. januara 1999.do{lo do okr{aja izme|u srpskih snaga bezbednosti i {ip-tarskih terorista! Uvi|aj koji su napravili srpski organi,konkretno istra`ni sudija Danica Marinkovi} sa svojimtimom, kasnije nalazi finskog forenzi~kog tima na ~elu sHelen Rantom, su tako|e potvrdili isto! Pojedini ~lano-vi KVM su, tako|e, potvrdili da je do{lo do obra~una sa{iptarskim teroristima! Svi osim Vokera i Olbrajtove!U danima koji su dolazili, istina se sahrawivala u koristnezapam}ene tromese~ne agresije na SRJ!

Godinama kasnije, kada je savest oteàla pod teretomistine, jedan po jedan izve{taj zarobqen u nekim od fijokaeksperata koji su jezdili ovim prostorima, biva oslobo|en.Svetlost dana ugledala je istina koju je nemogu}e ubiti.Ona kad-tad prona|e put do onih kojima je namewena!



““Kada je ju~e, 15. januara, policija poku{ala dauhapsi teroriste koji su ubili policajca Sveti-slava Przi}a u teroristi~kom napadu u okolini se-la Ra~ak, op{tina [timqe, teroristi su napalipoliciju iz automatskog oru`ja i minobaca~a. Po-licija je odgovorila na takvo teroristi~ko divqa-{tvo u okviru svojih ovla{}ewa. Misija OEBS-ai ambasador Voker bili su obave{teni o ovom hap-{ewu odmah posle sukoba. Istra`ni tim koji jestigao na mesto je bio predvo|en sudijom op{tin-skog istra`nog suda Danicom Marinkovi} i okru-`nim tuìocem, ali teroristi su se povukli na ovabrda i otvorili vatru i spre~ili istragu”” ––MilanMilutinovi}, januara 1999.

““Na dana{woj vanrednoj sednici kojoj je predse-davao Momir Bulatovi}, predsednik Vlade, Save-zna vlada je sagledala najnovije doga|aje na Kosovui Metohiji i pritisak koji je izvr{en na SaveznuRepubliku Jugoslaviju. Vlada smatra da je re~ okampawi me|unarodne zajednice i da odlu~no odbi-ja kampawu kao neosnovanu, la`nu i zlobnu i wenotuma~ewe onoga {to se desilo u selu Ra~ak. SaveznaVlada smatra da je ambasador Voker iza{ao iz okvi-ra svojih ovla{}ewa... Gospodin Voker je zamoqenda napusti teritoriju Jugoslavije u roku od 48 sa-ti.”” Saop{tewe Savezne vlade, januar 1999. godine.

Tako ovih dana, Ranta pere svoju ne~istu savest na stra-nicama svoje autobiografske kwige, svedo~e}i o tome kakoje Voker, nezadovoqan izve{tajem, polomio grafitnuolovku i ga|ao finsku forenzi~arku ~iji su nalazi potvr-|ivali samo ono {to se zaista desilo! Ovim je nedvosmi-sleno pokrenuta lavina koja }e na kraju da pokrene ~itavniz fabrikovanih doga|aja koji su Americi posluìli, naovom malom prostoru, da preuredi celokupnu me|unarodnuzajednicu i stavi je pod svoju upravu!

Pitawe je sada {ta }e vlast u Srbiji da uradi po ovompitawu: da li }e se poneti odgovorno i tuìti sve odgovor-ne za zlo~in nad srpskim narodom, a to su sve one zemqe ko-je su na osnovu la`nog izve{taja izvr{ile agresiju nad su-verenom zemqom; ili }e nastaviti svoj kvislin{ki kurs!

Kako god bilo, poslanici Srpske radikalne stranke suu srpskom parlamentu izneli (novonastale) ~iwenice po-vodom Ra~ka i pred vladaju}u vlasnu ve}inu postavili kon-kretno pitawe: {ta }e vlast da uradi povodom novonasta-lih ~iwenica u slu~aju Ra~ak?

Do zatvarawa ovog broja ~asopisa, odgovor nije stigao uposlani~ki klub srpske radikalne stranke! Da li }e i ka-da, ne zna se.

Me|utim, odgovorni pred istorijom i sasvim sigurni dase nalazimo u foajeu procesa preispitivawa kafkijanskihprocesa i politi~kih presuda predstavnicima srpskog na-roda pred Tribunalom u Hagu, nastavi}emo da beleìmo,insistiramo, isterujemo zlo~ince na ~istinu. Jednoga dana,mo`da ubrzo, monstrumi 20. veka se{}e na mesto koje im jeodavno rezervisano, a to je optuèni~ka klupa!



““Iz vrlo iscrpnih i ta~nih vojnih materijala lako je zakqu~iti da se najve}i broj zlo~ina prema na{imsunarodnicima, ali i ostalom nealbanskom ìvqu desio u prvih {est meseci 1998. godine, i 1999. posle po-vla~ewa na{e vojske i dolaska KFOR-a. Dodu{e, bilo je i pre ovog perioda pojedina~nih kidnapovawa, alisu ona ipak bila prili~no retka. Vi znate da je na{a vojska precizno beleìla svaki slu~aj. Naàlost, pro-stor u novinama ne dozvoqava da vam iznesem precizne podatke za svaki dan. A kad me ve} to pitate, izne}uvam neke vi{e op{te podatke o zlo~inima albanskih terorista na Kosovu i Metohiji tokom 1998. i 1999. go-dine. U napadu albanskih terorista na srpska naseqa na KiM u prvoj polovini 1998. stvoreno je novih 80 et-ni~ki ~istih albanskih naseqa. Od napada albanskih terorista u 1998. na Kosmetu je poginulo 175, oteto 269,a raweno 162 civila. U toku 1999. godine, naro~ito posle povla~ewa na{e vojske, teroristi su ubili 190, kid-napovali 57, a ranili 188 civila. Kada ove cifre zbrojimo u ove dve krvave godine (1998 i 1999), od strane al-banskih terorista na podru~ju KiM ubijeno je 365, kidnapovano ili oteto 326 i raweno 350 civila. Od dej-stva NATO avijacije na Kosovu i Metohiji je poginulo 320, a raweno 129 civila. Kada samo ove brojke po-gledamo, vrlo jasno se vidi da su najve}a zverstva na Kosmetu po~inili albanski teroristi iako se stalnopri~alo, a i danas se od te propagande ne odustaje, da je Vojska Jugoslavije za vreme bombardovawa vr{ila et-ni~ko ~i{}ewe Albanaca i masovna ubijawa. Najteè zlo~ine, albanski teroristi organizovani u takozva-nu ““Oslobodila~ku vojsku Kosova””, prema civilnom stanovni{tvu na KiM, po~inili su u Kle~ki, Radowi}-kom jezeru, Grebni~kim planinama, bolnici u Pe}i i kafi}u ““Panda”” u Pe}i. Navodim samo neke podatke:januara 1998. teroristi su izvr{ili 15 napada na civile i wihove domove, ubili su dva Srbina, Beli}a \or-|a i Vasi}a Desimira i Albanca Sejdi Muju, a ranili ~etvoricu. U februaru je bilo 27 napada. Slede}ih me-seci oni su postali u~estaliji. U martu –– 32, raweno vi{e od 10 qudi i ubili su na{eg sunarodnika. U apri-lu postaje jo{ gore, desio se 61 napad, u kojima je ubijeno 10 qudi, a 13 raweno. Pored lokalnog puta u seluDa{inovac u op{tini De~ani prona|ena su tela Milo{a Radunovi}a i Slobodana Rado{evi}a koje su tero-risti kidnapovali. U maju teroristi su izvr{ili 111 napada na civile. Ubijena je 21 osoba, isto toliko ra-weno. Pored puta Klina –– Srbica, kod sela Orlane, prona|en je le{ po{tara N. Jeveqi}a iz Jo{anice. Te-roristi napadaju krajem maja serijski. Na red je do{lo srpsko selo Budisavci u op{tini Klina, gde kidna-puju maloletnika Dalibora Lazarevi}a i na 50 km od ku}nog praga ga ubijaju. U isto vreme u Crnoqevskojklisuri zaustavqaju autobus iz koga kidnapuju vi{e civila srpske i romske nacionalnosti, me|u kojima ijednog pripadnika MUP-a Srbije iz sela Dobri~. U julu ubijaju 17 Srba, a kidnapuju 52 civila. Narednih{est meseci registrovano je ukupno 487 napada. Ubijeno preko 100 Srba, kidnapovano 64, a 67 raweno. U to-ku 1999, do okon~awa NATO agresije na KiM, je ubijeno 190, oteto 57, a raweno 188 civila.

Me|utim, raspolaèmo podacima da su u periodu kada se na{a vojska povla~ila, dakle jun, jul i avgust, ame|unarodne vojne snage nisu blagovremeno u{le na teritoriju Kosmeta, stvoreni uslovi za neograni~enodivqawe albanskih ekstremista. Upadali su bezo~no u enklave i bez zazora uni{tavali sve {to im do|e podruku. Broj postradalog srpskog stanovni{tva vrlo je diskutabilan. Ubijali su zlo~ina~ki, prete`no neja-ke, stare u Podujevu, Prizrenu, Pe}i, \akovici... sve dok nisu stigli nema~ki vojnici KFOR-a. Znam pou-zdano da general Boìdar Deli}, da bi srpsku neja~ za{titio, nije hteo da se povu~e sa na{om vojskom sa Ko-smeta dok KFOR nije stigao.

Kidnapovani su, prema saznawima Vojne slu`be bezbednosti, odvo|eni u zatvore koje je formirala OVK.Svaka operativna zona OVK imala je najmawe po jedan zatvor u kojima su na najzverskiji na~in mu~eni na{iqudi. Takvi logori postojali su u selu Bajgora kod Podujeva, u Lapu{niku u op{tini Glogovac, zatim u seluKle~ka, u lipqanskoj op{tini, u Lokovcu kod Srbice i Papra}anima kod De~ana. Neki teroristi OVK ima-li su i svoje privatne zatvore. Jedan je postojao u podrumu hotela ““Pa{trik””u \akovici, gde su masakrirani Sr-bi. Iskqu~ujem mogu}nost da sada bilo gde na KiM postoje takvi zatvori. Strahujem da su sve qude likvidi-rali. Dodao bih da su za slu~aj kidnapovawa Srba dobro znali i pripadnici obave{tajno-bezbednosnih agen-cija SAD”” –– general Momir Stojanovi}, ina~e biv{i direktor Vojno-bezbednosne agencije (1993. do 1999).

OOdluka Vlade Crne Gore o priznavawu nezavisnostiKosova, koja je donijeta 9. oktobra kasno uve~e, uzbur-kala je poprili~no uspavanu crnogorsku politi~ku

scenu. Toj odluci je prethodila Rezolucija o neophodnostiubrzavawa procesa integracije Crne Gore u evropske ievroatlantske integracije, koja je usvojena u Skup{tiniCrne Gore 3. oktobra ove godine. Tada je ve} bilo jasno dase marionetska vlada Mila \ukanovi}a sprema da priznanezavisno Kosovo.

Dio opozicije se o{tro usprotivio sramnoj odluci Vla-de i u znak protesta u Podgorici je 13. oktobra odràn ve-liki narodni miting pod parolom Obraz je pre~i. Na tomskupu tajna policija je inscenirala sukobe koje su ovda{wiantisrpski mediji jedva do~ekali kako bi bacili qagu naovaj dostojanstveni miting koji je poku{ao da opere prqa-vi obraz Crne Gore. Kaèmo – poku{ao da opere, jer se ova

mrqa ne moè nikad oprati i trajno }e ostati da svjedo~io jednom ru`nom vremenu. Reìmski mediji su odmah po za-vr{etku mitinga svijetu poslali la`nu sliku o “ru{ila~-kom” mitingu koji je imao za ciq “da uvede Crnu Goru u van-redno stawe”, o ~emu naravno nije bilo ni govora. Svako koje poslije mitinga pro{etao Podgoricom mogao se uvjeri-ti da nikakvih ru{ila~kih napada nije bilo i da se sve za-vr{ilo sa po jednim polomqenim staklom na Skup{tini iPo{ti, kao i sa nekoliko po~upanih za{titnih stubi}akoji su se nalazili pored Skup{tine. Istina, kamenice supo zavr{etku mitinga letjele na sve strane, ali nisu bileupu}ene samo policiji, ve} i u~esnicima mitinga. Naravnoda nijednom Srbinu nije palo na pamet da kamenuje svogamitropolita Amfilohija, svoje politi~ke prvake, nitisvoje sve{tenike, monahe i monahiwe. To su radili dobrouvje`bani pripadnici crnogorske tajne policije koji su naglavama imali fantomke, a na le|ima ran~eve pune kamenica.

U svemu {to se de{avalo oko crnogorskog priznavawanezavisnosti Kosova name}e se dilema – da li je (ili nije)nekoga u Crnoj Gori i u okruèwu iznenadila odluka zva-ni~ne Podgorice?! Naravno da nije. Svako ko je htio, mogaoje da vidi da je ovo bio samo jo{ jedan u nizu doma}ih zada-taka koje je Milo \ukanovi} morao da odradi da bi se odr-ào na vlasti.

Kao glavni razlog crnogorskog priznavawa NATO dr-àve Kosovo u javnosti je plasiran pritisak Amerike. Me-|utim, takve tvrdwe su prili~no diskutabilne. Najvjero-vatnije }e biti ta~na pretpostavka da od strane Amerikepritisaka uop{te nije ni bilo. Americi je Crna Gora po-trebna za druge stvari. Za{to bi se, uostalom, Amerika ba-vila su{tinski nebitnim odlukama jedne mikrodràve naBalkanu?! Prije }e se ispostaviti ta~nom ~iwenica da jeovom odlukom Vlada Crne Gore vratila dug albanskoj ma-fiji koja je zaduìla Mila \ukanovi}a prilikom refe-renduma za samostalnost Crne Gore. Tada su Albanci iz ci-jelog svijeta avionima i autobusima dovoèni kako bi da-


Da se ne zaboravi

Ve}a bruka Ve}a bruka nego {tetanego {tetaVVllaaddaa CCrrnnee GGoorree pprriizznnaallaa nneezzaavviissnnoosstt KKoossoovvaa

•• Odluka o priznavawu NATO dràve Kosovo najmawe je iznenadila, ali najvi{e povrijedila,Srbe u Crnoj Gori koji su li{eni osnovnih qudskih prava i otjerani na marginu dru{tvenogdjelovawa. Svako ko iole poznaje politi~ke prilike u Crnoj Gori moè jasno da vidi da reìmMila \ukanovi}a posledwih desetak godina otvoreno propagira antisrpstvo i na najgrubqina~in poku{ava asimilovati srpski narod u Crnoj Gori. Nema Srbina u Crnoj Gori kojem nijejasno da marionetski reìm Mila \ukanovi}a sve radi da bi Srbiji i Srbima u Crnoj Gori na-nio {to vi{e {tete i da ga zapadne sile ne odràvaju na vlasti zato {to je dobar dràv-nik, ve} zato {to je osvjedo~eni srpski neprijateq

PPii{{ee:: BBoojjaann SSttrruuwwaa{{

Odluka Crne Gore su{tinski ne zna~i ni{taPretjeranim smatramo tvrdwe kako je Crna Gora priznavawem nezavisnosti Kosovo nanijela stra{nu

{tetu Srbiji. To uop{te nije ta~no. To je jo{ samo jedna od manipulacija na koje, naàlost, nasjedaju i po-jedini srpski politi~ari. Crna Gora je mikrodràva –– oaza kriminala na Balkanu. Zapadu sluì iskqu~i-vo kao igra~ka kojom se povremeno poigrava radi trenirawa ìvaca Srbiji, me|utim, stvarna politi~ka iekonomska mo} Crne Gore je previ{e smije{na da bi bila ozbiqna i da bi mogla nanijeti {tetu Srbiji ko-ja je, i pored svih udara sa Zapada, ostala mo}na dràva. Odluka Crne Gore ne zna~i ni{ta ni samoj Ameri-ci, ~ak su i Albanci svjesni da nisu ni{ta dobili priznavawem dràve Kosovo od strane Crne Gore.

li glas separatisti~koj Crnoj Gori. Zato je jo{ tada biloza o~ekivati da }e Milo \ukanovi}, ~im Albanci progla-se nezavisnost, priznati tu la`nu dràvu.

Odluka o priznavawu la`ne dràve Kosovo najmawe jeiznenadila, ali najvi{e povrijedila, Srbe u Crnoj Gorikoji su li{eni osnovnih qudskih prava i otjerani na mar-ginu dru{tvenog djelovawa. Svako ko iole poznaje poli-ti~ke prilike u Crnoj Gori moè jasno da vidi da reìmMila \ukanovi}a posledwih desetak godina otvoreno pro-pagira antisrpstvo i na najgrubqi mogu}i na~in poku{avaasimilovati srpski narod u Crnoj Gori. Nema Srbina uCrnoj Gori kojem nije jasno da marionetski reìm Mila\ukanovi}a sve radi da bi Srbiji i Srbima u Crnoj Gorinanio {to vi{e {tete i da ga zapadne sile ne odràvaju navlasti zato {to je dobar dràvnik, ve} zato {to je osvjedo-~eni srpski neprijateq.

Pretjeranim smatramo tvrdwe kako je Crna Gora pri-znavawem nezavisnosti Kosovo nanijela stra{nu {tetuSrbiji. To uop{te nije ta~no. To je jo{ samo jedna od mani-pulacija na koje, naàlost, nasjedaju i pojedini srpski po-liti~ari. Crna Gora je mikrodràva – oaza kriminala naBalkanu. Zapadu sluì iskqu~ivo kao igra~ka kojom se po-vremeno poigrava radi trenirawa ìvaca Srbiji, me|u-tim, stvarna politi~ka i ekonomska mo} Crne Gore je pre-vi{e smije{na da bi bila ozbiqna i da bi mogla nanijeti{tetu Srbiji koja je, i pored svih udara sa Zapada, ostalamo}na dràva. Odluka Crne Gore ne zna~i ni{ta ni samojAmerici, ~ak su i Albanci svjesni da nisu ni{ta dobilipriznavawem dràve Kosovo od strane Crne Gore. U svojtoj pri~i najvi{e su izgubili Srbi u Crnoj Gori koji suvjekovima vezani za Kosovo, pa su samim tim emotivno veo-ma te{ko preìvjeli odluku crnogorske vlade.

Smije{ne su i pri~e da je ve}ina naroda u Crnoj Goriprotiv priznavawa nezavisnosti Kosova. Ta~no je da su Sr-bi iz Crne Gore, od prvog do posqedweg, protiv ove odluke,ali je ta~no da Crnogorci, Albanci, muslimani i Hrvatipodràvaju sramnu odluku Vlade. Nije razumqiva potrebave}ine srpskih politi~ara u Crnoj Gori koji brane Crno-gorce tvrdwama kako oni toboè osu|uju nezavisnost Koso-va. To je ortodoksna neistina. Da su Crnogorci bili pro-tiv nezavisnog Kosova, oni bi nakon odluke Vlade iza{lina ulice i pokazali svoje nezadovoqstvo. To se, naravno, ni-je desilo i ne}e se ni desiti jer nijedan Crnogorac jo{ ni-je javno izjavio da je protiv, ne ove – nego nijedne odluke ma-rionetske vlade Mila \ukanovi}a.

Kad se ve} znalo da je pitawe dana kada }e Crna Gorapriznati NATO dràvu Kosovo, srpskim premijerimaCvetkovi}u i Dodiku to nije smetalo da se 1. oktobra izgr-le i izqube sa \ukanovi}em prilikom otvarawa Mi{ko-vi}evog Delta-sitija u Podgorici. Boè, kako su tom pri-likom bili veseli. A i nevoqa im je bilo! Dobro se i jeloi pilo. Cvetkovi} je iz Crne Gore oti{ao nasmijan i veseokao da je izdejstvovao najve}u pobjedu svoje vlade. Samo osam

dana kasnije \ukanovi} priznaje nezavisnost Kosova. IzSrbije dobija nogu Anka Vojvodi}, ali uz obe}awe da }e jebrzo vratiti. Objasnili su da joj samo radi reda morajukratkoro~no uskratiti gostoprimstvo. Tadi} tom prili-kom, kao i obi~no, glumi nervozu... A po{to su “uzavrelestrasti”, ministar Jeremi} apeluje da “na{a dva naroda(Srbi i Crnogorci), i pored svega, treba da sa~uvaju dobreodnose”. Koja su to “dva naroda”? Gdje su u svoj toj pri~i Sr-bi iz Crne Gore i da li iko iz Srbije, osim Srpske radi-kalne stranke, brine o nama? Posle svega, naàlost, dola-zimo do poraàvaju}eg saznawa da Srbi iz Crne Gore sme-taju podjednako i Tadi}u i \ukanovi}u, i da bi obojica naj-sre}niji bili kad bi mi nekako preko no}i zauvijek nesta-li ili se pretvorili u Crnogorce.

(Autor je poslanik [e{eqevih srpskih radikala u Skup-{tini Crne Gore).


Da se ne zaboravi

Malo se jelo, malo se pilo...Kad se ve} znalo da je pitawe dana kada }e Crna Gora priznati nezavisnost Kosova, srpskim premijerima

Cvetkovi}u i Dodiku to nije smetalo da se 1. oktobra izgrle i izqube sa \ukanovi}em prilikom otvarawaMi{kovi}evog Delta-sitija u Podgorici. Boè, kako su tom prilikom bili veseli. A i nevoqa im je bilo!Dobro se i jelo i pilo. Cvetkovi} je iz Crne Gore oti{ao nasmijan i veseo kao da je izdejstvovao najve}u po-bjedu svoje vlade. Samo osam dana kasnije \ukanovi} priznaje nezavisnost Kosova. Iz Srbije dobija nogu An-ka Vojvodi}, ali uz obe}awe da }e je brzo vratiti. Objasnili su da joj samo radi reda moraju kratkoro~no us-kratiti gostoprimstvo. Tadi} tom prilikom, kao i obi~no, glumi nervozu... A po{to su ““uzavrele strasti””,ministar Jeremi} apeluje da ““na{a dva naroda (Srbi i Crnogorci), i pored svega, treba da sa~uvaju dobre od-nose””. Koja su to ““dva naroda””? Gdje su u svoj toj pri~i Srbi iz Crne Gore i da li iko iz Srbije, osim Srpskeradikalne stranke, brine o nama?

U septembarskom broju ““Velike Srbije”” (izdaweza Crnu Goru), objavqen je tekst pod naslovom““(D)osmanlijsko-separatisti~ka princeza””, u ru-brici lista ““Crnogorci u Srbiji - crnogorske usta-{e””, u kojem je na najgrubqi na~in prekr{ena novi-narska etika.

Svestan sam da smo ovim tekstom povredili do-stojanstvo i integritet li~nosti gospo|e Vesne Ra-dusinovi}. Ovom prilikom, javno se izviwavam go-spo|i Radusinovi} zbog svih uvreda li~ne prirodekoje su u ovom tekstu izre~ene na wen ra~un.

Autor ovog teksta koji je naneo {tetu gospo|iRadusinovi} je novinar Jasna Oluji} iz Beograda,koja je za ovaj tekst koristila pseudonim DraganPavlovi}, ali o~igledno je da sam ja iskqu~ivikrivac za {tetu koja je naneta gospo|i Radusinovi}i zbog toga mi je veoma ào.

UUvreme najve}e politi~ke i vojne snage dunavske care-vine–kraqevine, tamo{wi Srbi su retko svojevoqnobili u slu`bi stranih gospodara, pa ih je svaka nova

oktroisana privilegija o autonomnim pravima radovala.Danas – kada pak ne postoji gospodar oli~en u stranoj care-vini–kraqevini, ve} svi Srbi imaju svoju maticu, Republi-ku Srbiju, u ~ijem je teritorijalnom sastavu i teritorijaSrba koji su nekad bili pod okriqem carevine–kraqevine– nije logi~no niti normalno traìti nekakve nove privi-legije i nova prava na u{trb Beograda, a u korist Novog Sa-da i gra|ana dràve Srbije koji ìve na teritoriji APVojvodine.

Kao da je upravo ovaj slu~aj podoban da izazove novi se-paratizam na dràvnoj teritoriji Srbije, ali i tako po-krene novi krug problema u okviru samog srpskog naroda, tena taj na~in bude i dodatno zakomplikovano nikada re{enosrpsko pitawe na tlu Balkana. Ko je ponovo na tradicijamaomiqene okretne igre u carevini–kraqevini, a na tlu sa-da{we dràve Srbije, politi~ki zaigrao vojvo|anski valcer?

Politika (samo)destrukcije

Da je u slu~aju AP Vojvodine re~ o ~istoj politici (sa-mo)destrukcije, u kojoj su glavni protagonisti sami vojvo-|anski Srbi, govori ~itav period posle zavr{etka Drugogsvetskog rata, kada su i primewena sva doktrinarna antina-cionalna u~ewa komunisti~kog pobednika i kada je pro-

stor na kome je vekovima ìveo srpski narod i formiraokroz istoriju vi{e svojih zemaqa – rascepkan na vi{e fe-deralnih, te autonomnih politi~kih entiteta, a kako bi se,tako razbijen, drào u stawu nacionalne uspavanosti i ne-svesti.

Ve}ina sprovodilaca ovog projekta bili su, naàlost,po ro|ewu Srbi, a i danas su isti takvi na sli~nom zadat-ku, s tim {to za predmet razbijawa imaju ve} naveliko raz-bijenu i namu~enu Maticu, dràvu Srbiju.

Svoje golemo nepo~instvo su sada instalirali na tlusrpske severne pokrajine, koja u doma}em ustavnopravnomsistemu ima sasvim zadovoqavaju}i status teritorijalneautonomije, a koji je i u skladu sa ve}inom me|unarodno-pravnih standarda koji reguli{u oblast teritorijalnihautonomija.

Kako u Srbiji zaista nema uslova za daqim uvo|ewemnovih ili pove}avawem postoje}ih autonomnih prava, jerbi svako daqe {irewe ovog korpusa vrednosti vodilo kanekom novom kvalitetu koji prevazilazi okvire teritori-jalne autonomije u korist pseudodràvnosti, kao da su srp-ski vo|i u severnoj srpskoj pokrajini krenuli oprobanim istarim putem (samo)destrukcije slovena~kih, hrvatskih,makedonskih, te muslimanskih i {iptarskih separatista,obzirom da }e za takav put uvek za saveznike imati EU iSAD.

Zbog svega navedenog, svojim autonoma{kim papiromma{u ovih dana svi srbijanski novopomireni levi elemen-ti, ali i ne samo to – ovo mahawe }e od postoje}e Autonom-


Separatizam

Vojvo|anski Vojvo|anski valcervalcer

SSttaattuutt AAuuttoonnoommnnee PPookkrraajjiinnee VVoojjvvooddiinnee

PPii{{ee MMaarrkkoo.. ZZ.. PPuu{{iiccaa

ne Pokrajine Vojvodine, napraviti opet ju`nu grani~nuoblast virtuelne, lebde}e carevine–kraqevine oli~ene unekakvoj Evropi regija. Bravo za srpske autonoma{e, oni}e svoju bra}u ovaj put vratiti u novo habzbur{ko zmijskoleglo – evropske regije, a kako bi ostvarili ciqeve svojihpoliti~kih apetit~i}a koji su samo refleksija zapadnogpogleda na balkanske poslove.

LLaattiinniiccoomm ddoo ppoommiirreewwaa

U prilog tvrdwe da je srbijansko autonoma{tvo i poten-cijalni separatizam opasnija pojava od bilo koje druge natlu severne srpske pokrajine, govori ~iwenica da su putprimene i pravnog ìvota separatisti~kog statuta soli-darno utemeqile ve}inom srpske politi~ke partije, dok supartije mawina tu samo asistirale. Nije ni slu~ajnost {toje nakon usvajawa skandaloznog autonoma{kog papira, tzv.Statuta, u Skup{tini AP Vojvodine, usledilo potpisivawe.

Deklaracijom o politi~kom pomirewu i zajedni~koj od-govornosti za ostvarivawe vizije Srbije kao demokratske,slobodne, celovite, ekonomski i kulturno razvijene i so-cijalno pravedne zemqe, izme|u Demokratske stranke i So-cijalisti~ke partije Srbije, ozvani~en je svaki budu}i, poSrbiju {teto~inski, poduhvat dveju partijskih oligarhija,ali i prate}ih tajkunskih klanova.

U svemu tome, od vrednosti koje se pomiwu u ovom dru-garskom dokumentu, narod u stvarnosti ni{ta osetiti ne}e.Jedino {to }e imati priliku da vidi i da u tome bude akter,jeste daqe cepawe Srbije zarad imaginarnih autonomnihpotreba gra|anki i gra|ana, a mo`da i nekih gra|ana kojise ose}aju kao gra|anke i obratno. Sve u svemu, akcenat }ebiti stavqen i na najbesmislenije kriterijume razli~ito-sti, pa daqoj razgradwi svega i sva~ega u svakom pogledu ne-ma kraja, jer je i ciq ovog dokumenta na drugarskoj osnovi –onemogu}iti bilo kakvo prikupqawe, sabrawe u Srba.

Dakle, potpisana deklaracija izme|u ùtih i crvenihpotvr|uje da su se oni pomirili i sa tim da AP Vojvodinatreba da postane evroregija, da formira sve organe kojeautonoma{ki papir i predvi|a, da ti organi nose nove na-zive i po~nu da primewuju nova ovla{}ewa, da se ponovo us-postavi duh vojvo|anske dràvnosti kao u vreme kada je drFira pisao ustav~i}e i kada se ̀ estoko antisrpski kadrova-lo da SANU postane strana akademija i tako daqe, ne dajBoè…

I tako se srbijansko autonoma{tvo, na sigurnom putuseparatizma od samobitnosti i samospoznaje, na{lo u situ-aciji da udari pe~at ùto–crvene boje na latini~ni teksto la`nom pomirewu dveju partijskih oligarhija, a stvarnojpodvali svim gra|anima Srbije, naro~ito onima u Vojvo-dini.

Ovo zakqu~ujemo jer }e oni koji ìve na podru~ju APVojvodine prvi osetiti posledice politikantske zloupo-trebe teritorijalne autonomije, a od strane zakletih i naj-ve}ih promotera iste, pa se moèmo i upitati – nisu liupravo preci stanovnika dana{we severne srpske pokraji-ne, po~etkom druge polovine devetnaestog veka na svojoj ko-ì osetili posledice jedne sli~ne, carsko–kraqevske po-godbe. Kao da je duh te stare carsko–kraqevske pogodbe po-sredovao pri potpisivawu najnovije ùto–crvene deklara-cije i izazvao op{tu zaslepqenost, a zarad uvo|ewa u prav-ni ìvot normi koje su{tinski mewaju ustavnopravni po-redak dràve Srbije, a koje su ina~e slabije pravne snage odrepubli~kih zakona.

Tako je i u ovom veku ponovo afirmisano pitawe privi-legija i autonomije, a mi se pitamo – da li je ikada i nesta-lo sa vojvo|anskog tla be~kih jurista i komesarskih ustavo-klepaca?

Vojvodstvo, a ko su vojvode?

Ako je, dakle, u pozadini pri~e o novom statutu, ù-to–crvena personalno–izmiriteqska unija, onda i mi mo-èmo exempli causam izanalizirati neke nove poklonike ipromotere autonoma{kih ideja, koji su opet svaki za sebe,zadràli one ideolo{ke korene koji su ih i doveli u pozi-ciju da o i~emu odlu~uju, ali su istovremeno i napredovaliu praksi naspram po~etnih doktrina – juristi~kih ili ko-mesarskih. Ovo razmatrawe je od zna~aja za {ire poimaweautonoma{kih ideja, a kako bi se u praksi iste zadràle udomenu Ustavom dopu{tene teritorijalne autonomije.

Po|imo prvo od juriste, nekada{weg sudije Ustavnog su-da i sada ministra, koji je imao veze sa radom na nastankustatuta ovakve sadrìne, ali koji je istovremeno na teri-toriji dràve Srbije zami{qao i neke nove autonomije iregije, a nas je zaintrigirao svojom izjavom i tvrdwom da uVojvodini ne}e do}i do separatizma, jer je ve}insko stanov-ni{tvo uglavnom srpsko. Upravo je ovakva tvrdwa i najopa-snija.

Ovo moèmo zakqu~iti iz razloga {to je najve}i ideo-log ovog politi~kog pravca, i navodni autonoma{, a u su-{tini, ustavnopravno i politikolo{ki posmatrano, repu-blikanac i federalista, Nenad ânak, po ro|ewu Srbin.Ali, ~ak ni on nije iskreno podrào sporni statut dvoboj-nog autorstva, jer je isti prema wegovim opasnim idejama –sam za sebe uglavnom ni{ta i nije dao dovoqno prostora se-vernoj srpskoj pokrajini za tobo`wi regionalni razvoj, apritom, Statut je lo{ jer je proistekao iz Ustava, {to je powegovom politi~kom mi{qewu samo po sebi o~igledno lo-{e!!! Zar ovakvi stavovi ne demantuju politi~ke svetona-zore na{eg juriste, pa se zato i moèmo zapitati, kako ve-rovati onome koji i Ustav osporava a traì nekakvu {iruautonomiju van wega? Zar ovo nije nesumwiv primer pozi-vawa na kr{ewe, ali i kr{ewe samog lex superiora?

Ovakve r|ave primere navodne autonoma{ke borbe mo-èmo opisati kao politikantsko farisejstvo i klasi~nuideolo{ku prelest i licemerje, a upravo ovakvi stavovi iuru{avaju sve {to je u klasi~noj doktrini o autonomiji,ali i u vaè}em ustavu dràve Srbije (~iji su neraskidividelovi i ju`na i severna pokrajina) – zaista solidno nor-mirano za na{e politi~ke prilike. I opet, ne moèmo dazapostavimo i ~iwenicu da je u Americi, dok je bila bri-tanska kolonija, upravo zbog ̀ eqe za pro{irewem postoje-


Separatizam


}ih i uvo|ewem novih prava i do{lo do revolucije i pobu-ne, te oruànih sukoba, u ve}inskom slu~aju izme|u samihEngleza, a to u kasnijoj istoriji SAD potvr|uje i krvavigra|anski rat izme|u severa i juga. Dakle, ne stoji ba{ naj-boqe ovako izneta odbrana ~iweni~nog stawa u Vojvodinii politi~kih prilika oko novog statuta, jer ovaj potez ù-to–crvenih predstavqa tempiranu politi~ku minu.

Sa druge strane, komesarski odlu~no reaguje korifej le-vi~arskih ideja na tlu na{e severne pokrajine i autor jed-ne poznate izjave, zbog koje je dosta kose ̀ ute boje, usled ~u-pawa, moralo da opadne. On je, brane}i sadrìnu autonoma-{kog papira ali i zastupaju}i tradicije biv{ih crvenihvremena, podsetio na velike pravni~ke kapacitete vojvo-|anske ustavnosti ~iji je ciq bio razbijawe srpstva i Sr-bije, a {to je upravo pokojni predsednik SRJ Slobodan Mi-lo{evi} odlu~no prekinuo dono{ewem Ustava Srbije ko-jim je izvr{ena reintegracija pokrajinskih elemenata podokriqe jedinstvenog ustavnopravnog poretka dràve Sr-bije.

Naime, on je u jednoj TV emisiji izjavio da mi imamo{to{ta da nau~imo od carsko–kraqevske domovine kad suu pitawu mawine, pa se mi odmah po automatizmu moèmoprisetiti prozelitizma, sveukupne antisrpske i prohrvat-ske kampawe, ali treba pomenuti i da su pravi izvori {ip-tarskog i usta{kog dràvnog projekta austrougarski, dok owihovoj zlo~ina~koj okupaciji u Velikom ratu i da ne go-vorimo. Dakle, jedan doma}i levi~ar je po~eo da veli~asredwoevropskog Levijatana, kako bi se isti povampiriokroz asocijaciju evropskih regija. Pravi salonski komuni-zam – kako bi to vrli Milo{ Crwanski opisao.

Upitajmo se sada gde je tu socijalno i pravedno. Kao dasu obojica predstavnika vladaju}e oligarhije po~ela darazmi{qaju i rade kao jedan. Deklaracija, dakle, deluje.Nije li zbog svega toga ovo dana{we Vojvodstvo srpsko, se-verna srpska pokrajina, slika i prilika novih vojvoda, paako jeste, moramo se zapitati kuda }e je takvi i odvesti.

San o Vojvodini Republici

Nije bilo to tako davno, pa se moèmo i prisetiti po-ziva na formirawe nekakve fantomske Vojvodine Repu-blike. Ovakav politi~ki projekat i ideja je nesumwiv do-

kaz da su svi koraci ka eventualnoj, postepenoj federaliza-ciji Srbije, ve} spremni, a dom za koji je to sve spremno }ebiti severna srpska pokrajina Vojvodina. Svi koji kli~uovakvom konceptu u slavu, treba da znaju da je tako ne{toustavnopravno nemogu}e izvr{iti, da je to poku{aj da se nateritoriji dràve Srbije sprovede slovena~ki ili hrvat-ski obrazac, a {to bi izazvalo jo{ ve}u nestabilnost od po-stoje}e.

Ali, nama nije ovde prioritetno da se bavimo pukimsnom malog broja doma}ih politi~kih marginalaca koji sa-waju Vojvodinu Republiku, ve} nas vi{e brine ~iwenica da}e pomenuti r|avi statut – fakti~ki, svojom sadrìnom,doprineti stvarawu ve{ta~ke Vojvodine kao fakti~ke re-publike wenih gra|anki i gra|ana. Tu dolazimo do kqu~-nog ~vori{ta ovog rada, ideolo{ke sukcesije, pa moèmoslobodno konstatovati da su politi~ki autonoma{ki sa-wari, na ove novopomirene drugove iz vladaju}e oligarhi-je, preneli osnovnu ideju da je za po~etak neophodna jo{ jed-na republika kako bi se Srbija federalizovala.

To se najboqe postiè fakti~ki, stvarawem uslova dase jedna pokrajina, koja je ina~e u statusu teritorijalneautonomije u ustavnim okvirima dràve Srbije i koja auto-nomija je u skladu sa svim me|unarodnim standardima u ovojoblasti – nelogi~nim i nepotrebnim pove}awem brojaovla{}ewa, ali i pojmovnim odre|ewima van nomotehniketeritorijalne autonomije – podigne na nivo ve{ta~ki i ne-ustavno formirane vlasti fakti~ke republike, iako je isama teritorijalna autonomija, teritorijalna zajednicaosnovana Ustavom, u kojoj gra|ani ostvaruju pravona pokra-jinsku autonomiju, a kako je to i propisano odredbom ~lana182 Ustava.

Dakle, izvr{ena je ideolo{ka sukcesija – brozovskaideolo{ka {tafeta je od strane starih marginalnih auto-noma{a, na siguran na~in, predata ostacima dosmanlijskihzulum}ara, a ovi su je preneli daqe – korisnicima ideje onekakvom politi~kom pomirewu, u nadi da }e je ovi iskre-no preuzeti kao garant da }e se ostati na istovetnom ideo-lo{kom putu kada je re~ o starom komunisti~kom snu o Voj-vodini Republici. Tako se sa neostvarivog sna o nekakvojpanonskoj dràvi, pre{lo na fakti~ku panonizaciju se-verne srpske pokrajine, koja je, da se podsetimo, uglavnompla}ana srpskom krvqu i `rtvama. Ko se danas usudio daovu Svetu krv spere vodom iz nekakvog panonskog mora? Dali smo sposobni da danas osetimo so na svim istorijskimranama?

I lo{e i nebezbedno

Da je ova vojvo|anska politi~ka okretna igra zaista sa-mo ostala na plesnom podijumu na{e severne ravnice kaomogu}e, a ne i stvarno re{ewe, ne bi bilo bojazni za teri-torijalnu celovitost dràve Srbije. Ali kako ovaj autono-ma{ki papir ne stavqa ta~ku na tzv. vojvo|ansko pitawe,koje u stvarnosti nije problem i ne postoji, nacionalnasrpska opozicija ustala je protiv ove nadolaze}e opasno-sti. Zato je i neophodno da se u Narodnoj skup{tini Repu-blike Srbije odbije ovaj autonoma{ki san, jer re{ewe ni-kada ne moè biti bazirano na snovima malog broja privi-legovanih i bogatih koji samo èle jo{ vi{e privilegijai bogatstva za sebe. Upravo je to i pozadina lebde}eg vojvo-|anskog statuta.

Sva statutarna re{ewa koja su za gra|ane Srbije sa te-ritorije severne pokrajine – lo{a, a za ~itavu Srbiju – ne-bezbedna, nisu nikakvo re{ewe starih problema, ve} pred-stavqaju ̀ ari{te budu}eg novog problema za dràvu Srbiju.

Separatizam

Kada pred sobom imate jedan pravni akt neke pismeno-normativne prirode koji bi trebalo da poseduje i odgovara-ju}u pravnu snagu, jer wime treba izvr{iti nekakvo normi-rawe, zaista ne postoji nikakav problem kod onoga kojitreba da obavi pravno tuma~ewe eventualnih nejasnih ilinepotpunih odredaba takvog pismena. Me|utim, kada vamneko, umesto jednog veoma bitnog podzakonskog propisa ko-ji treba da pravno uredi pravo gra|ana dràve Srbije (svihgra|ana) na pokrajinsku autonomiju u granicama wene dr-àvne teritorije, koja je prema Na~elima Ustava jedin-stvena i nedeqiva, podmetne jednu politikantsku, jedno-stranu, pismenu izjavu o lepim èqama i istu naslovi kaoStatut AP Vojvodine, koji je pritom sastavqen po najlo-{ijim autonoma{ko-komunisti~ko-federalisti~kim ma-nirima i predstavqa ~ist primer negirawa ustavnih i za-konskih normi jedinstvenog pravnog poretka RepublikeSrbije, ne preostaje vam ni{ta drugo, osim da poku{ate dapravni~kim rezonovawem ra{~ivijate su{tinu takve jed-nostrane izjave, ali i da razobli~avawem takvog politi-kantskog galimatijasa za{titite Ustav, zakone, a na taj na-~in i gra|ane i dràvu.

Za{to je novi vojvo|anski lebde}i statutarni poredakpotencijalno opasan za ustavni i dràvni opstanak Srbi-je? Ovu potencijalnu opasnost (sporni statut jo{ uvekpravno lebdi dok Narodna skup{tina ne da prethodnu sa-glasnost na isti) }emo u~initi verovatnom na osnovu neko-liko spornih re{ewa pomenutog Statuta AP Vojvodine.Tako|e, imaju}i u vidu skroman doprinos po pitawu kvali-teta i kvantiteta ovog rada postavqenoj temi, upu}ujemo nanajnovije radove akademika Koste âvo{kog i prof. drRatka Markovi}a, na{ih najve}ih imena u oblasti teorijedràve i prava i ustavnog prava, a u vezi sa ovim goru}improblemom.

Preambula StatutaU prilog tezi da su pokrajinski statutoklepci oti{li

predaleko u poigravawu sa ustavnopravnim poretkom dr-àve Srbije, te da su od jednog ustavnog prava gra|ana, kojeje opet, zbog nekih drugih lo{ih re{ewa ustavnog tekstauslovqenog karaktera, sa~inili svojevrsnu neustavnu –fakti~ku normativnu bazu za federalizaciju i daqu sece-siju dela dràvne teritorije dràve Srbije, govori pream-bula koja u uporednom pravu nije uobi~ajena za najvi{epravne akte jedne teritorijalne autonomije, ve} je svojstve-na najvi{em pravnom aktu dràve – ustavu. Dakle, ve} je nasamom po~etku statusnog akta severne srpske pokrajine iz-net politikantski stav statutoklepaca i titulara ovakve

nenarodne politike, da je novi vojvo|anski statutarni po-redak samo sredstvo za postvarewe neustavnog i protivza-konitog ciqa – fakti~kog stvarawa nove panonske repu-blike, jer ista nema pravni osnov u ustavnim normama. Dali }e takva republika pravnopoliti~ki bitisati u okvirudràve Srbije ili van we, pokaza}e politi~ka budu}nost.Pritom, na ovom mestu je veoma bitno dodati da je ina~esvaka preambula po svojoj naravi – slobodnija politi~ko-sociolo{ka proklamacija, prethodnica normativnog delateksta pravnog akta, a po{to je preambula svojstvena samoustavima dràva, onda je ona uvod u ustav. U kakav nas to“ustav” uvodi panonska preambula, koja sa jedne strane ba-rata vi{e ustavnim vrednostima koje nisu imanentne tek-stu jednog podzakonskog akta kakav je u na{em ustavnom si-stemu Statut AP, a sa druge strane, {ta }e najvi{em pokra-jinskom pravnom aktu politi~ko-sociolo{ki uvod bezpravne obaveznosti, ako je ina~e re~ o pravnom aktu koji jeostvarewe ustavnog prava gra|ana dràve Srbije na pokra-jinsku autonomiju? Kao da se neko u pokrajini toboè bojida Ustav Srbije nije dovoqan garant vrednosti i na~ela ko-ja proklamuje, pa je kao dodatna statutarna jemstva za ukla-wawe sopstvenog “straha”, jednostrano, preambulom, papa-gajski ponovio ustavna na~ela koja su starija od lebde}egstatuta severne srpske pokrajine. Naravno da razlozi za bo-jazan ne postoje. Zato je ve} sada jasan politikantski motivi {i}ar statutoklepaca, koji su jasno i javno istakli zasta-vu neustavnosti i nepo{tovawa dràve Srbije, uprkos pro-klamativnim navodima iz samog teksta lebde}eg statutaAP kako je sve u skladu sa Ustavom Republike Srbije. U ovenavode statutoklepaca moèmo opravdano sumwati. Statu-toklepci su, po na{em mi{qewu, svojom statutarnom, jed-nostranom izjavom voqe ozbiqno poremetili temeqe i sa-me pokrajinske autonomije, a time i ustavnopravnog poret-ka dràve Srbije. Tako|e, preambulom Statuta AP je u~i-wena jo{ jedna gre{ka, jer je povre|eno ustavno na~elo jed-nakosti gra|ana, obzirom da su gra|ani koji ìve u sever-noj srpskoj pokrajini ve} nadpredstavqeni i na taj na~in“jednakiji” od svih ostalih gra|ana Srbije, zbog dvostrukeproklamacije nekih prava i jemstava iz Ustava RepublikeSrbije i samog lebde}eg statuta AP.

Pitawe nadle`nosti AP i novi pravni akt APUstav Republike Srbije, u pogledu razgrani~ewa nadle-

`nosti izme|u republike, pokrajine i lokalne samoupravei odre|ivawa nadle`nosti same pokrajine ne pruà jasneodgovore i nije savr{en, te poseduje mane koje se ipak moguispraviti, ali, lebde}i statut ne moè da dodatno kompli-kuje postoje}u ustavnopravnu zbiqu i uvodi neka nova neu-stavna re{ewa. Kako je normativnim delom teksta Ustava,i to ~lanom 177, stavom drugim, izme|u ostalog propisano


Secesionisti

PolitikantskiPolitikantskigalimatijasgalimatijas

NNoovvii vvoojjvvoo||aannsskkii lleebbddee}}ii ssttaattuuttaarrnnii ppoorreeddaakk

•• Statut Vojvodine samo je jo{ jedno seme razdora i podzakonska kasetna bomba u ustavnoprav-nom organizmu dràve Srbije

PPii{{ee MMaarrkkoo.. ZZ.. PPuu{{iiccaa

da }e se pitawa od pokrajinskog zna~aja – a to je nesumwivopopis ovla{}ewa iz nadle`nost AP – odrediti zakonom,iako i sam Ustav ve} odre|uje nadle`nost AP u ~lanu 183,mi postavqamo pitawe statutoklepcima – za{to je wiho-vim autorskim delom, spornim lebde}im statutom kao pod-zakonskim aktom, uzurpirano ekskluzivno pravo Narodneskup{tine Republike Srbije da zakonom uredi materiju odpokrajinskog zna~aja? Odgovor nam se sam name}e, jer je pot-puno jasna namera statutoklepaca da se novom nadle`no-{}u tobo`we pokrajinske autonomije fakti~ki sprovedeideja o ovla{}ewu nove panonske republike da samostalnoza|e u nadle`nost Republike Srbije kao dràve. Kao da jeu ovom slu~aju re~ o jednoj novoj pravnoj nadsnazi jednogpodzakonskog akta, koja je pravna samo spoqa, dok je u su-{tini re~ o ekskluzivno politi~koj mo}i, ~ije je izvori-{te nenarodni reìm. Napomiwemo i da je samim statutar-nim odre|ivawem nadle`nosti AP samo iskomplikovanoovo pitawe uop{te, jer je i sam Ustav nadle`nosti AP od-redio na nekoliko na~ina.

^lanom 19 lebde}eg statuta Vojvodine izme|u ostalog jepropisano da AP donosi pokrajinske skup{tinske odlukekoje imaju zna~aj zakona na teritoriji AP u pitawima kojasu zakonom odre|ena da su od pokrajinskog zna~aja. Dakle,organ teritorijalne autonomije koji je pod Ustavom, zako-nima, ali i pod Statutom kao podzakonskim aktom, sada mo-è da donosi izmi{qene pokrajinske skup{tinske odluke(Ustav ih ne propisuje ), koje pritom imaju zna~aj zakona ina osnovu zakonske pravne snage su odre|ene kao pitawa odpokrajinskog zna~aja. Kakvo je to politi~ko “skakaweuvis”najvi{eg organa pokrajinske autonomije, pa isti fak-ti~kim putem uzurpira prava koja mu omogu}avaju da za|e unadle`nost republi~kog organa, Narodne skup{tine, i ta-ko svojom odlukom zameni zakon ili uredi pitawe koje tre-ba zakonom da se uredi. Pritom postavqamo pitawe – ko jeovlastio statutoklepce i pokrajinsku skup{tinu da ovakoza|u u sferu vlasti podobnu da donosi zakone, imaju}i u vi-du da u pozitivnom pravu nema takvog ovla{}ewa. [to nasdaqe navodi da konstatujemo kako je lebde}i statut jedanr|avi presedan, na nivou najgoreg pseudopravni~kog dile-tantizma i isti }e samo {koditi odnosima u samoj severnojsrpskoj pokrajini.

Ista situacija, kao i prethodno opisana, javqa se jo{ iu ~lanu 30 lebde}eg statuta kojim je propisana mogu}nost dase pokrajinskom skup{tinskom odlukom urede pitawa kojanisu obuhva}ena zakonom, {to vaì i za pitawa od repu-bli~kog zna~aja o kojima nije donet zakon, a {to sve pred-stavqa samo posledice zbrke koju je prouzrokovao sporniakt.

Stalna me{ovita delegacija^lanom 28 lebde}eg statuta je propisano pitawe me|u-

sobnog odnosa republi~kih i pokrajinskih organa, te jepredvi|ena mogu}nost da se u vezi sa pitawima iz nadle-`nost AP osnuje Stalna me{ovita delegacija sa~iwena odpredstavnika organa Republike Srbije i organa AP. Samadikcija ovog ~lana govori o suvi{noj nadmenosti statuto-klepaca, jer isti na posredan na~in èle da umawe zna~ajrepubli~ke nadle`nost i republi~kih dràvnih organakao vlasti, te sopstveni statusni poloàj pokrajinskeautonomije, na neustavan i protivzakonit na~in, podiù nanivo koordinacije sa organima dràvne republi~ke vla-sti. Kakva je korist koju dobijaju ovim igrawem sa dràvomSrbijom i Ustavom, obzirom na jasnu politikantsko-fede-ralisti~ku pozadinu ovakvog re{ewa? Kao da je na ovakvopitawe jedini mogu}i odgovor dat po~etkom devedesetihgodina kada je i ukinut sli~an sistem predvi|en komuni-sti~kim ustavom od 1974. godine. Dakle, jedinu korist od

lebde}eg statuta nemaju gra|ani Srbije kao titulari pravana pokrajinsku autonomiju, ve} uzak krug qudi iz vrha nena-rodnog reìma, koji je povodom ovakvih besmislenih prav-nih dostignu}a na dobrom putu da prema{i i Broza. Zato jeneophodno spre~iti stupawe na snagu i primenu ovog naka-znog i u su{tini sva|ala~kog podzakonskog akta, koji je, nanesre}u, podzakonski jedino po imenu.

Nadaqe, ako uzmemo u obzir ve} navedene nedostatke uvezi sa statutarnom uzurpacijom zakonodavne vlasti u stva-rima od navodnog pokrajinskog zna~aja, moè se desiti dapomenuta delegacija na nivou koordinacije ure|uje me|u-sobne odnose republi~kih i pokrajinskih organa u smislupitawa od pokrajinskog zna~aja, umesto da se primeni prin-cip subordinacije koji je i primeren prirodi odnosa dr-àvne republi~ke vlasti i woj pot~iwenih organa pokra-jinske autonomije. Moèmo dodati i da je ovakvim statu-tarnim re{ewima poreme}en jedinstveni pravni poredakdràve Srbije, kao i hijerarhija op{tih pravnih akata.

Autonomija autonomije i tihi gorwi dom

^lanom 32 lebde}eg statuta je propisano osnivawe po-krajinskih upravnih okruga, a ono {to je najmarkantnije usvemu tome jeste ~iwenica da }e postojati severni, ~istoma|arski, upravni okrug sa sedi{tem u Subotici koji }eomogu}iti fakti~ko formirawe ma|arske mawinske auto-nomije u okviru same AP. Imaju}i u vidu agresivnu, i jav-nu i tajnu, politiku ma|arske dràve po pitawu ma|arskemawine u okolnim dràvama, opravdana je bojazan da nisuiskqu~ene ni neke eventualne me|uetni~ke turbulencijena severu severne srpske pokrajine. Dakle, lebde}i statut}e poroditi jo{ jedno ~edo – ve{ta~ku autonomiju autono-mije.

^lan 40 lebde}eg statuta odli~no dopuwava prethodnunormu, pa predvi|a osnivawe Saveta nacionalnih zajedni-ca kao tela koje }e bitisati u okviru pokrajinske skup{ti-ne i biti formirano po nacionalnom kqu~u, kao u vremeBrozovih ustavnih igrarija sa primesom na~ela simetrijei u dobru i u zlu, po sve narode i narodnosti. Ovo telo }enajverovatnije imati ulogu gorweg doma, koji }e, s obziromda nije zvani~no gorwi dom, ve} skup{tinsko telo, biti ti-hi, pritajeni akter svih politikantskih panonskih zame-{eteqstava u kome }e srpski nacionalni interesi uvek bi-ti marginalizovani glasovima reìmskih predstavnika ipredstavnika mawina. I ovo re{ewe ide u prilog tezi da jelebde}i statut samo jedno seme razdora i podzakonska ka-setna bomba u ustavnopravnom organizmu dràve Srbije.

Uvod umesto zakqu~ka

Kada lebde}i statut bude podnet Narodnoj skup{tinina davawe prethodne saglasnosti, i sama govornica repu-bli~ke skup{tine }e biti zna~ajna ta~ka u odbrani ustav-nopravnog sistema dràve Srbije, ~ijim se zna~ajem i hije-rarhijom sporni panonski statut normativno i izri~itopozabavio tek u svom 64. ~lanu, stavu drugom, od ukupno 70~lanova, umesto u ~lanu 1. Sve to govori o poimawu zna~ajai mesta dràve Srbije i wenog pravnog poretka u glavamaonih gra|anki i gra|ana koji Ustav Republike Srbije lice-merno gaze svake sekunde. Ako nadle`ni organi ne budu re-agovali na ovakvu o~evidnu neustavnost i protivzakoni-tost, neophodna je {iroka akcija svih iskrenih patriot-skih, antireìmskih politi~kih partija i svih delova {i-rokog i razu|enog srpskog nacionalnog nevladinog sekto-ra. Akcijom protiv lebde}eg statuta AP Vojvodina spre-~i}emo i stvarawe neustavnog novog vojvo|anskog statutar-nog poretka.


Secesionisti

LLepo je da su posle vi{egodi{weg zaborava polako po-~eli da se obnavqaju ekonomski i me|udràvni odno-si izme|u postsocijalisti~kih dràva Rusije i Srbi-

je. Takvoj se situaciji raduju istinske patriote Rusije i Sr-bije, jer u istorijskim sudbinama na{ih naroda ima mnogozajedni~kog. To se ti~e i najnovijeg perioda razvoja na{edve zemqe. Naàlost, na burnom kraju XX i s po~etka XXIveka obe federativne dràve, Jugoslavija i SSSR, izgubi-le su svoj status, deo teritorije i stanovni{tva; takve ne-gativne geopoliti~ke promene ostavile su trag na ekono-miji na{ih zemaqa i socijalnom statusu stanovni{tva Ru-sije i Srbije.

Me|utim, period obnavqawa dràvnog ure|ewa i svihdrugih oblasti ̀ ivota u Srbiji i Rusiji se odvija na razli-~it na~in. Ruska Federacija, na ~elu sa patriotskim ruko-vodstvom, uspela je dosta brzo da prelomi negativne tenden-cije devedesetih godina pro{log stole}a i energi~no pri-stupi ekonomskoj i nacionalno-politi~koj obnovi. Nemasumwe da je takva dinamika razvoja postkomunisti~ke Rusi-je uslovqena sa~uvanim ekonomskim potencijalom, veli-kim rezervama prirodnih resursa i vojnom mo}i. ̂ itav po-zitivan balans savremene Rusije je u slu`bi wenog naroda.Dolazak Vladimira V. Putina na mesto predsednika Rusi-je u 2000. godini uslovio je povoqne promene u spoqnoj iunutra{woj politici Rusije.

Ove su se promene odrazile i na me|udràvne odnoseSrbije i Rusije. Potpisivawe Sporazuma o slobodnoj trgo-vini izme}u Ruske federacije i Savezne Republike Jugo-slavije, 27. oktobra 2000. godine, postalo je veoma bitan im-puls u odnosima Rusije i tada{we Savezne Republike Jugo-slavije.

Me|utim, u prijateqskoj Srbiji promene u ekonomiji seodvijaju sporijim tempom nego {to bi mnogi hteli. Na pri-mer, deficit spoqne trgovine je jedan od najve}ih ekonom-skih problema srpske ekonomije. Samo za prva dva meseca

teku}e godine spoqnotrgovinski deficit Republike Sr-bije je, u pore|ewu sa istim periodom pro{le godine, po-rastao je za 34 odsto.

Neophodno je istaknuti da se Rusija, koja shvata svojuprirodnu ulogu lidera u slovenskom svetu, trudi da ponudisvojim bratskim narodima zna~ajne ekonomske povlastice.Jedna od takvih povlastica je novi sporazum u oblasti ener-getike pod nazivom “Ju`ni tok”. Osnovni finansijski istrate{ki partner “Gasproma” u izgradwi morskog dela“Ju`nog toka” je velika italijanska korporacija “Eni”.Posle se wima mogu pridruìti i drugi partneri, a izboristih zavisi od zemaqa na ~ijoj teritoriji }e se smestitinastavak gasne magistrale. Izgradwa gasovoda moè da po~-ne 2008. ili 2009. godine, isporuka gasa –2013. godine. Ukup-na vrednost projekta procewuje se na vi{e od 10 milijardiameri~kih dolara.

Srpski izvori potvr|uju da je Rusija donela odluku o iz-gradwi niza alternativnih gasovoda, delimi~no zbog ~i-wenice da postoje}i gasovodi, koji iz Rusije prolaze uevropske zemqe preko Ukrajine i Belorusije, ne raspola-ù kapacitetom koji bi mogao da zadovoqi potrebe Evropeza gasom. Srbiju, koja je postala deo projekta usmerenog napove}awe isporuke energetskih rezervi, u Kremqu smatra-ju za bitnog strate{kog partnera u energetici.

O~igledno je da je ovaj oblik saradwe od velikog zna~a-ja za Srbiju jer se na taj na~in re{ava jedno od kqu~nih pi-tawa ove balkanske zemqe – mogu}nost pouzdane i nepre-kidne isporuke dovoqne koli~ine energenata iz prijateq-ske Rusije. To prakti~no zna~i da }e Srbija, posle izgrad-we gasovoda, dobiti mogu}nost da kupuje gas bez posrednikai po cenama niìm nego u drugim zemqama. Gas }e preko no-vih magistrala da se isporu~uje neposredno od strane pro-davca – ruskog energetskog giganta “Gasproma”.

Radove na izgradwi gasovoda vr{i}e “Jugorusgas” – za-jedni~ko rusko-srpsko preduze}e, udruèwe “Gasproma” i“Srbijagasa”. Energetski stru~waci u Srbiji procewuju daje izgradwa gasovoda od bugarske granice, preko teritori-


Energetika

KKuuddaa }}ee ddaa pprroo||eeKKuuddaa }}ee ddaa pprroo||ee

““JJuu`̀nnii ttookk””??““JJuu`̀nnii ttookk””??PPii{{ee:: AAlleekkssaannddaarr AA.. PPoolleettaaeevv

je Srbije do Hrvatske, duìne oko 400 kilometara, bitna iznekoliko razloga. Razmotrimo neke od wih:

• Osim toga da }e kapaciteti srpske ekonomije biti an-gaòvani za sve radove na teritoriji Srbije, u dràvnibuyet Srbije }e stalno pristizati devizna sredstva nasta-la zbog tarife za tranzit, {to ~ini oko 200 miliona ame-ri~kih dolara godi{we.

• Gas iz Rusije }e preko teritorije Srbije pristizatipotro{a~ima u Evropi, {to omogu}ava Srbiji da postanejedan od elemenata evropske energetske bezbednosti.

• Grad Ni{ posta}e krupan evropski distributivnicentar isporuke gasa.

Statisti~ari tvrde da u Srbiji postoji oko 190.000 po-tro{a~a gasa, od kojih su 11.000 industrijska preduze}a.Prema procenama, postoji oko 250.000 potencijalnih po-tro{a~a. Danas Srbija zadovoqava samo 14 odsto svojih po-treba za gasom, do kraja slede}e decenije ovaj udeo mora dase triput pove}a. Gasovod “Ju`ni tok” je deo krupnijeg pro-jekta koji podrazumeva transfer gasa iz kaspijskog rejona uzapadnu Evropu preko Turske, Bugarske, Srbije, Hrvatske iSlovenije.

Na taj na~in projekt “Ju`ni tok” je usmeren na poja~aweenergetske bezbednosti Evrope. Ovo je slede}i realan ko-rak u okviru realizacije strategije “Gasproma” kojom sepodrazumeva diverzifikacija mar{ruta isporuka ruskogprirodnog gasa. Stru~waci smatraju da }e novi gasovodnisistem, koji odgovara najsavremenijim ekolo{kim i tehno-lo{kom zahtevima, zna~ajno pove}ati bezbednost snabdeva-wa energijom ~itavog evropskog kontinenta. U sporazumi-ma predvi|a se stvarawe zajedni~kih kompanija radi ispu-wavawa tehni~ko-ekonomskih razloga realizacije projek-ta i daqe izgradwe i eksploatacije gasovoda “Ju`ni tok”nateritorijama zemaqa-~lanica.

Na osnovu nedavne izjave date za RIA Novosti, predsed-nik vlade Rusije Vladimir Putin smatra da je projekat “Ju-`ni tok” dovoqno konkurentan. “Ostvarivawe projekta“Ju`ni tok” ne zna~i da se mi borimo protiv bilo kojih al-ternativnih projekata”, rekao je Putin, odgovaraju}i na pi-tawa novinara posle pregovora sa predsednikom vlade Gr~-ke. “Ukoliko je neko u stawu da po prihvatqivim, u ekonom-skom smislu, uslovima realizuje druge sli~ne projekte, daobezbedi ove gasovodne sisteme prirodnim resursima u od-govaraju}em obimu, izvolite, mi }emo se samo radovati to-me”, izjavio je on. “Na{a ponuda je najoptimalnija i najkon-kurentnija”, opravdano smatra biv{i {ef ruske dràve.

Razmatraju}i konkurentne varijante prolaska transe-vropskih gasovoda, ne moèmo a da se ne setimo projekta“Nabuko” koji zaobilazi Srbiju. Osim toga, projekat “Na-buko” ne defini{e izvore isporuke gasa. Na navedenimslikama dobro se vidi da su zapadni investitori gasnogprojekta “Nabuko” odlu~ili da zaobi|u Srbiju.

Me|utim, prema izjavi prvog zamenika ministra spo-qnih poslova RF Andreja Denisova, Moskva se ne pla{i da}e projekat “Nabuko”, koji predvi|a izgradwu cevovoda odTurske do Austrije, predstavqati pretwu za wene isporu-ke gasa.

Za sada niko ne moè da odgovori na pitawe koji }e segas koristiti u projektu “Nabuko” – rekao je on u intervjuunovinama “Vremja novostej”.

Prema re~ima diplomate, lobisti projekta “Nabuko”nekriju da je glavni ciq projekta – da gasovod zaobi|e Rusijui Srbiju. “Ukoliko se pitawe re{i –hvala Bogu. Rusija kaoisporu~ilac gasa na spoqna trì{ta uop{te nema proble-ma oko toga gde }e taj gas oti}i. Potra`wa za wim je obez-be|ena i za godine koje su ispred nas zahvaquju}i na{imtradicionalnim potro{a~ima”, rekao je zamenik {efaMinistarstva spoqnih poslova RF.

On je saop{tio da bilo koja politizacija spre~ava iz-gradwu idealne {eme snabdevawa energijom u evropskomregionu i ima odre|enu cenu od miliona ili milijardiameri~kih dolara. “Na primer, ima poku{aja da se naftnacev pusti preko Kaspijskog mora. Osim toga, tamo postojidosta prirodnih prepreka – neravan reqef dna, seizmi~kiaktivna zona, za{to bi uop{te to radili ako postoje jef-tinije mar{ute isporuke?” rekao je Denisov.

Sada se pre svega radi o izgradwi srpskog dela budu}eggasovodnog sistema “Ju`ni tok” predvi|enog za tranzit iisporuku prirodnog gasa iz Rusije na Balkan i u druge ze-mqe Evrope preko akvatorijuma Crnog mora, teritorijeBugarske i Srbije. Takav sporazum ve} je potpisan sa Bugar-skom. U Kremqu se isti~e da “Ju`ni tok” ~ini Srbiju jed-nim od centralnih tranzitnih ~vorova u sistemu isporukeruskih energenata u ju`nu Evropu, koji se sad formira, {to}e “pomagati zna~ajnom oja~awu energetske bezbednosti sa-me Srbije i regiona u celini”. Me|utim, ne sme se zabora-viti ni na politi~ke motive. Moskva aktivno podràvaBeograd po pitawu Kosova. U vezi sa tim, kako su se nadaliu Rusiji, ruske dràvne kompanije mogle bi da ra~unaju napodr{ku u zajedni~kim projektima. Sve je to davalo i jo{uvek daje osnov za pretpostavku da }e odluka srpske vlade iSkup{tine u vezi sa saradwom sa “Gaspromom” najverovat-nije biti pozitivna.

Me|utim, prema nizu izvora ruskih medija, polagawe ga-sovoda “Ju`ni tok” preko teritorije Srbije i kupovina odstrane “Gaspromwefta” kontrolnog paketa akcija srpskogenergetskog holdinga Naftna industrija Srbije (NIS)moè biti ugroèno zbog politi~kih {pekulacija.(http://gzt.ru/business/l)

Podsetimo da je, osim polagawa preko teritorije Srbi-je 400 kilometara gasovoda “Ju`ni tok”, pomo}u kojeg ruskamonopolska kompanija planira da transportuje u central-nu Evropu najmawe 10 milijardi kubnih metara gasa godi-{we, bio postignut predugovor o prodaji 51 odsto akcijaNIS-a. Ovaj sporazum, postignut istovremeno i u paketu,tako|e reguli{e dogovor strana u vezi sa stvarawem zajed-ni~kog preduze}a i dogradwom podzemnog skladi{ta gasa“Banatski Dvor”.

Prema mi{qewu u~esnika pregovora, posve}enih ovomsporazumu, Moskva je obe}ala da }e pruìti Beogradu zna-~ajne povlastice: nakon realizacije zajedni~kog projektasrpska strana bi mogla da dobije rusku naftu i gas po cena-ma za 20 odsto niìm u pore|ewu sa trì{nim. Me|utim,niz me|unarodnih posmatra~a iz Moskve smatra da posta-vqawe dodatnog stranog proceniteqa, radi ponovnog raz-matrawa vrednosti aktive NIS-a, moè da dovede do ras-kida dogovora i polagawa alternativne grane gasovoda nateritoriji susednih dràva Srbije.


Energetika

Narodna Skup{tina Republike Srbije, u prvoj polovi-ni septembra, ratifikovala je rusko-srpski sporazum uoblasti nafte i gasa. Me|utim, iznenada, prema saop{te-wima srpskih medija, javile su se prepreke na putu realiza-cije ovog projekta. Na primer, neki srpski ~inovnici zah-tevali su da se sprovede precewivawe aktive NIS-a jer je,prema wihovom mi{qewu, cena, koju je ponudio “Gasprom”za 51 odsto ovog preduze}a (400 miliona evra i 500 milionaevra investicionih obaveza), nedovoqna.

Naslovi nekih beogradskih medijskih izdawa saop{ta-vaju da su gasni projekat “Ju`ni tok”razradili qudi iz “Ga-sproma” rukama svojih srpskih lobista (http://gzt.ru/busi-ness/).

Takva situacija iznena|uje i ogor~ava sledbenike ja~a-wa ekonomskih veza Rusije i Srbije.

Osim ekonomskih i finansijskih problema u energet-skim projektima, dana{we srpsko rukovodstvo ima realnoteàk zadatak. S jedne strane, potrebno je uloìti sve sna-ge u spre~avawe uspostavqawa kriminalne albanske neza-visnosti na Kosovu, s druge – Evropska unija i SAD insi-stiraju na takvom kompromisu, da budu}e ~lanstvo Srbije uEU bude indirektno povezano sa odbacivawem temeqnogprincipa teritorijalnog integriteta Srbije. Za sada, Sr-bi se jo{ nisu opredelili ni za Evropsku uniju ni za zbli-àvawe sa Rusijom.

Rusija uz SrbijuPrema saop{tewima srpskih izvora od 22. avgusta 2008.

godine, ambasador RF u Srbiji, Aleksandar Konuzin, izja-vio je da Rusija ispuwava sve obaveze koje se ti~u sporazumau oblasti energetike i o~ekuje isto od Srbije. Bilo koje ka-{wewe u realizaciji dogovora nane}e {tetu i jednoj i dru-goj strani, a neispuwavawe dela ugovora ili dogovora u ce-lini }e negativno uticati na saradwu izme|u Srbije i Ru-sije, izjavio je Konuzin na konferenciji za {tampu u Ni{u.On je podsetio da je ugovor potpisan u prisustvu najve}ihpredstavnika obe dràve i da Rusija polazi od toga da sva-ka od strana mora da ispuni obaveze koje je na sebe preuzela.

Aleksandar Konuzin je istakao da }e Rusija podràvatiSrbiju po pitawu o~uvawa wenog integriteta dok se Srbi-ja bude sama zalagala za to.

Isto kaè i premijer Rusije, V. Putin, u svojoj zvani~-noj ~estitki upu}enoj premijeru Srbije, M. Cvetkovi}u,povodom wegovog stupawa na ovu du`nost. Putin je istakaoda Rusija mora da podràva principijelni stav Srbije popitawu statusa Kosova. Isti~u}i da su Rusija i Srbija po-stigle zna~ajne rezultate u oblasti bilateralne saradwe,Putin je izjavio da o~ekuje da }e se ova saradwa nastavitiu skladu sa interesima dve prijateqske zemqe i wihovihnaroda. Posebno zna~ewe u ovom kontekstu imaju pregovo-ri u oblasti naftne i gasne industrije, istakao je premijerRusije i naveo da Moskva o~ekuje da odgovaraju}i sporazumdve vlade {to brè stupi na snagu.

Suprotni, ponekad dvosmisleni, stav po pitawu Kosovaimaju potencijalni zapadni partneri Srbije. U Evropskojuniji niko ne}e zahtevati od Srbije da ona prizna nezavi-snost Kosova, ali samo u slu~aju ako ona ne bude blokiralapristupawe Pri{tine me|unarodnim organizacijama – sa-znaje u diplomatskim krugovima Brisela dnevni list “Po-litika”. Ovaj dnevni list saop{tava da se od Beograda ne-}e zahtevati uspostavqewe punih diplomatski odnosa sasamoprogla{enom kosovskom vladom. Me|utim, o~ekuje sesaradwa dve vlade u oblasti prakti~nih pitawa, {to bifakti~ki zna~ilo priznawe jednostrano progla{ene neza-visnosti ove ju`ne srpske pokrajine.

Na kraju, malo {ire razmotri}emo probleme koji se ja-vqaju u savremenoj ekonomskoj realnosti i politici. Srbi-ja, u~estvuju}i u krupnim ruskim energetskim projektima,

pravi ozbiqan korak prema poboq{awu svog geopoliti~-kog poloàja. Ne moèmo da zaboravimo da Rusija, skinuv-{i komunisti~ki ular i oslobodiv{i se od iluzija pro-{losti, dinami~no razvija svoju ekonomiju. Ona posedujeogromna prirodna bogatstva, visok qudski potencijal, sa-vremenu vojsku i mo}no naoruàwe. Tokom vekovne istori-je na{ih dràva, Rusija i Srbija su bile saveznice, bratskinarodi.

S druge strane, svi se mi se}amo krvave tragedije raspa-da Jugoslavije, èstokih bombardovawa Srbije avionimazemaqa-~lanica NATO-a, vi{egodi{wih ekonomskihsankcija pod sme{nim izmi{qenim izgovorima. Takvo ne-{to ne moè da se izbri{e iz narodnog pam}ewa. Nedavnidoga|aji su odvajawe Crne Gore i krvava rana na telu srp-ske dràvnosti – Kosovo i Metohija. Sada su svetiwe srp-skog pravoslavqa svedoci zla koje ~ine okupatori.

Setimo se da je u istoriji HH veka ve} bilo aneksije Bo-sne i Hercegovine, êhoslova~ke, okupacije Poqske... On-da su se isto na{li izgovori za nezakonita dela i kao re-zultat – nacisti~ka Nema~ka je zauzela skoro ceo evropskikontinent, a Rusija je dala 20 miliona qudskih ìvota zapobedu u Drugom svetskom ratu. Tih ratnih godina Beogradsu oslobodili srpske patriote i vojska koja je do{la sa te-ritorije Rusije.

Ova bliska i daleka se}awa su neophodna da objektivni-je i trezvenije pristupimo oceni sada{we realnosti. Na-àlost, ta vremena i realnost su veoma sli~ni po pitawusvoje politi~ke nemoralnosti i agresivnosti. Me|utim,izme|u pro{losti i sada{wosti postoje su{tinske razli-ke. Zahvaquju}i iskustvu pro{losti, evropski rukovodio-ci najkrupnijih dràva prakti~nije i pa`qivije prilazepitawima rata i mira. Osim toga, ni Rusija vi{e nije onazemqa koja je nekad bila.

Svakom objektivnom posmatra~u je jasno da ovaj spora-zum, osim ekonomskih pogodnosti, donosi srpskom narodu izna~ajne politi~ke prednosti. Zajedni~ko posedovawe ikori{}ewe gasovoda, skladi{ta gasa, distributivnih mre-à podrazumeva, ukoliko je to neophodno, zajedni~ku za-{titu ove imovine od mogu}ih nasrtaja.

Ukqu~ewem svoje teritorije u tranzit gasa iz Rusije uzapadnu Evropu, Srbija (mogu}e prvi put u svojoj istoriji)postaje energetski garant svojih evropskih suseda. Ova dis-pozicija moè u pozitivnom smislu da uti~e na odnose Sr-bije i Evropske unije. U celini, povoqnosti i prednosti zaRepubliku Srbiju od u~e{}a u projektu “Ju`ni tok” nemamalo. Daqi razvoj doga|aja umnogome zavisi od odlukeSkup{tine Srbije i odluka Vlade. Od toga koju }e odlukuoni doneti zavisi kuda }e da pro|e “Ju`ni tok”!

U Moskvi, septembra 2008.


Energetika

MMe|udràvni paket–sporazum o saradwi Rusije i Sr-bije u oblasti energetike, potpisan 25. januara 2008.u Moskvi, je bez presedana u smislu razmera sarad-

we i koristi za ovu balkansku zemqu. Dokument predvi|apolagawe 400 km gasovoda “Ju`ni tok”, modernizaciju kom-panije Naftna Industrija Srbije (NIS) ~iji ve}inskivlasnik mora da postane kompanija “Gaspromweft”, kao idogradwu skladi{ta gasa “Banatski dvor”. Ruska stranaobavezala se da uloì u kompaniju NIS, koja doìvqavakrizu, 900 miliona evra – 400 miliona evra gotovinom i 500miliona evra u obliku investicija do 2012 godine. Premare~ima {efa “Gasproma” Alekseja Milera, preko srpskegrane “Ju`nog toka” u centralnu Evropu }e se transporto-vati 10 milijardi kubnih metara gasa godi{we. Kori{}e-we gasovoda done}e Srbiji najmawe 200 miliona evra godi-{we samo za tranzitna pla}awa. Osim toga, u okviru rea-lizacije sporazuma, Rusija i Srbija su ve} dogovorile iz-gradwu dve sna`ne termoelektrane u Ni{u i Novom Sadu uokviru energetskog projekta. One ne samo da zadovoqavajuzahteve lokalne industrije, ve} omogu}avaju da se elektri~-na energija transportuje u susedne zemqe.

U nezvani~nim razgovorima sa autorom ovih redovapredstavnici kompanije “Gaspromweft” isti~u da ru-sko–srpski sporazum nudi Srbiji jedinstvenu mogu}nost uwenoj istoriji da dobija stabilna tranzitna pla}awa, dapostane samostalni igra~ na energetskom poqu i da kon-troli{e naftne i gasne tokove ne samo na celom Balkanu,ve} i na op{teevropskom nivou, diktiraju}i na taj na~insvoje uslove Evropskoj uniji bez ~lanstva u ovoj organiza-ciji. Ovaj ciq }e da se postigne iskqu~ivo za ruski ra~un.[to se ti~e dodatnih investicija, ruska strana je spremnada pozitivno razmotri ovo pitawe u slu~aju uspe{ne rea-lizacije sporazuma koji, na taj na~in, mora da postane startza rusko–srpsko strate{ko partnerstvo od op{teevrop-skog zna~aja.

Iako je Skup{tina Srbije odredila 25. maj kao krajwirok za ratifikaciju ovog sporazuma, {to bi omogu}ilo dase operativno pristupi osnivawu zajedni~kih rusko–srp-skih preduze}a i {to brì po~etak gra|evinsko–tehni~-kih radova, on je ratifikovan tek u septembru.

Glavnu ulogu u tome je imao pritisak od strane Evrop-ske unije koja je, kako saznajemo, postavila odbijawe odstrane Srbije saradwe sa Rusijom kao uslov za prikqu~eweEvropskoj uniji. Izvr{ilac uticaja Brisela postao je mi-nistar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}(desna ruka predsednika Borisa Tadi}a) koji je insistiraoda se ponovo razmotre finansijski uslovi ve} potpisanogdokumenta, uz zna~ajno pove}awe procewene vrednostiNIS–a.

Kako saznaje autor, rukovodstvo Srbije je ve} doneloprincipijelnu odluku da odbije realizaciju sporazuma pot-

pisanog sa Moskvom. Posledica toga je izjava predsednikaEvrokomisije @ozea Manuela Baroza od 3. septembra, u ko-joj je on prvi put spomenuo mogu}i rok dodeqivawa Srbijistatusa zemqe–kandidata za prikqu~ewe EU – 2009. godina.Evropska unija se ozbiqno upla{ila sna`ne Rusije i sna-`ne Srbije koje nastupaju u Evropi sa zajedni~kih pozicija.

Sada je zadatak sledbenika politike Tadi}a da se done-ta odluka predstavi na na~in koji bi skinuo sa wih odgo-vornost za neuspeh posla i koji bi spre~io da patriotskaopozicija dobije “yoker”. Plan radwi zvani~nog Beogradaje bio slede}i. Prvo se maksimalno odugovla~ilo razma-trawe pitawa u Skup{tini, uz prenos odgovornosti na opo-ziciju na ~elu sa Srpskom radikalnom strankom koja navod-no spre~ava normalni rad srpskog parlamenta. Ova ta~ka jeve} ispuwena. Nakon ratifikacije Sporazuma glasovimaprovladine ve}ine (9. septembra 2008), on se predaje na raz-matrawe kabineta ministara na ~elu sa Mirkom Cvetkovi-}em, proteèom Tadi}a. Vlada je 10. jula iznela na razma-trawe Skup{tini sporazum bez zapisnika u kojem se navo-di suma isplata od strane “Gasproma” za kapital NIS–a!Na osnovu ove pravne prevare kabinet Cvetkovi}a, bazira-ju}i se na ovom dokumentu, ponudi}e Rusiji da se NIS kupipo mnogo ve}oj ceni. Osnov za to }e biti rezultati proce-ne vrednosti akcija kompanije koju je sprovela ameri~kakompanija “Deloitte & Touche” na zahtev Vlade Srbije. Kom-panija je procenila vrednost NIS–a u iznosu od 2,2 mili-jardi evra, pri tome da je ranije wena bilansna vrednost bi-la odre|ena u iznosu od 1,2 milijardi evra. Kako se pretpo-stavqa u rukovodstvu Srbije, zahtev prema Rusiji da se dva-put pove}a ve} ugovorena cena kupovina NIS–a prinudi}eMoskvu da odbije sporazum, a “Tadi} i So” odmah }e to ob-jasniti “halaplivo{}u Rusije” koja je uni{tila “posao veka”.

“Gasprom” je upoznat sa materijalima koji je pripremi-la ameri~ka kompanija “Deloitte & Touche” na zahtev VladeSrbije i ne smatra ih za osnov za ponovno razmatrawe uslo-va potpisanog rusko–srpskog sporazuma. Bez obzira na to


Raìmsko vagawe

Srpsko mereweSrpsko merewe““JJuu`̀nnoogg ttookkaa””??““JJuu`̀nnoogg ttookkaa””??

PPii{{ee:: PPjjoottrr IIsskkeennddeerroovv

{to je kompanija procenila vrednost NIS–a u iznosu od2,2 milijardi evra, wegova realna bilansna vrednost, pre-ma podacima ruskih eksperata, je najvi{e 1,2 milijardievra.

Od na{ih izvora u kompaniji saznajemo da “Gasprom”in-sistira da potpisani sporazum predstavqa paket i u slu~a-ju odbijawa jedne od komponenata sporazuma, on je spremanda anulira posao. Za sada generalni direktor kompanije“Gaspromweft” Aleksandr Djukov polazi od toga da se srp-ska strana ne}e odlu~iti na “zna~ajno” pove}awe cene pro-daje NIS–a. U svakom slu~aju je krajwi rok “zatvarawa”po-sla 31. decembar 2008. i ruska strana nema namere da ga mewa.

Me|utim, prema re~ima jednog od eksperata autoritet-ne ruske kompanije “2K Audit–Poslovne konsultacije”, sa-da{we stawe kompanije NIS ne dozvoqava vladi Srbije dara~una na privla~nije investicione ponude osim tih kojesu u potpisanom sporazumu od 25. januara. [tavi{e, premare~ima na{eg sagovornika, odsustvo modernizacije wenihproizvodnih kapaciteta stalno smawuje vrednost aktivakompanije i ubudu}e Beograd ne}e mo}i da ra~una na bilokoju vi{e-mawe prihvatqivu ponudu: “Uzimaju}i u obzirstawe srpske kompanije, ponu|ena cena i investicioniprogram potpuno odgovaraju wenoj vrednosti. Sumwam da }eSrbija dobiti boqu ponudu, jer srpske aktive nisu posebnoprivla~ne za investitore”. Nije slu~ajno da je kompanija“Deloitte & Touche” procenila nivo du`ni~kih obavezaNIS–a 1. jula 2008. u astronomskom iznosu od 904 milionaevra, od kojih su 729,6 miliona evra kratkoro~ne obaveze,pri tome da je ~ista dobit kompanije za celu 2007. iznosila,prema istim podacima, 112,5 miliona evra.

Prema podacima ruskih i srpskih nezavisnih eksperata,dana{wi obim proizvodwe naftnih derivata u NIS–u iz-nosi samo 3,5 miliona tona godi{we, {to ne nadma{uje ka-pacitet lokalnog trì{ta. Me|utim, ve} po zavr{etku pr-ve faze rekonstrukcije NIS–a za ruski ra~un, proizvodnikapaciteti kompanije moraju da porastu 2–2.5 puta, {to }eomogu}iti da godi{we proizvodi 7–8 miliona tona naft-nih derivata. Osim toga, kvalitet wihovih proizvoda }eodgovarati standardu “Evro–5”, na koji Evropa planira dapre|e tek 2010 g. Ovo }e omogu}iti Srbiji da po evropskimcenama izvozi u zemqe ~lanice EU proizvode dobijene pre-radom nafte koji odgovaraju najnovijim zahtevima op{tee-vropskog zakonodavstva. Osim toga, “Gasprom” planira daza nekoliko godina stvori jedinstveni sistem preduze}a zapreradu nafte na teritoriji Srbije i Republike Srpske ukojoj on poseduje fabriku za preradu nafte u BosanskomBrodu. Ukupni nivo proizvodwe takvog sistema iznosi}eza Balkan neverovatnih 15–20 miliona tona naftnih deri-vata godi{we. To je velika razlika u pore|ewu sa dana-

{wom situacijom. Potrebno je tako|e uzimati u obzir ne-gativnu prognozu “Deloitte & Touche” koja se ti~e eksploa-tacije nafte u nalazi{tima nafte u Srbiji i Angoli kojapripadaju NIS–u. Do 2012. nivo eksploatacije }e se smawi-ti u odnosu na nivo iz 2007. skoro za 7 odsto (sa 718 hiqadatona do 670 hiqada tona), a zatim }e se godi{we smawivatiza 3 odsto. U ovim uslovima ruska ponuda je jedinstvena re-alna {ansa za NIS ne samo da prevazi|e negativnu tenden-ciju, ve} da pretvori preduze}e u uspe{nu kompaniju od re-gionalnog zna~aja.

Me|utim, svi ovi planovi se ne}e realizovati ukolikosrpske vlasti nastave svoju “duplu igru” oko sporazuma saRusijom. Kako saznaje autor ovih redova iz izvora u “Ga-spromu”, ruska strana ima najmawe 8 varijanti polagawatransbalkanskog naftovoda. U slu~aju ako Srbija odbije dapostane glavni regionalni distributor gasa, ovu ulogu mo-gu da dobiju Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska.Posledwa varijanta je za rusku stranu povoqnija u ekonom-skom smislu, uzimaju}i u obzir vi{i nivo razvoja potrebneinfrastrukture, ukqu~uju}i terminale Omi{aqa na Ja-dranu.

Treba uzeti u obzir jo{ jednu veoma bitnu stvar. Ba{ sa-da u globalnoj borbi Istoka i Zapada po~iwe nova etapaborbe za Kavkaz i wegove energetske resurse. Pritisak naSrbiju u ciqu da se odbije energetski sporazum sa Rusijom,koji se vidi posledwih meseci i koji je bez presedana, pred-stavqa jedan od elemenata takve borbe. Wegovu su{tinu jeta~no okarakterisao jedan od najbitnijih oponenata Rusije,britanski premijer Gordon Braun. Prema wegovim re~ima,Evropska unija ne sme da dozvoli poja~awe energetske zavi-snosti od “mawe stabilnih ili nepouzdanih partnera”, {tose pre svega odnosi na Rusiju. Braun je istakao “neodlo-`nost rada nad energetskim dnevnim redom Evrope” i izja-vio: “Obavezni smo {to brìm tempom da gradimo odnosesa drugim proizvo|a~ima nafte i gasa”. Jasno je da Srbijane spada u “proizvo|a~e nafte i gasa”, a odbijawe sporazu-ma sa Rusijom ostavi}e zemqu bez tranzitnih povoqnosti,drugim re~ima, na energetskoj pozadini Evrope. Izgleda daba{ tome streme Tadi}, Cvetkovi} i Dinki}, koji igraju udana{woj Srbiji ulogu disciplinovanih vr{ioca antidr-àvnog kursa i “pete kolone” snaga koje su bombardovaleJugoslaviju, a zatim otele Kosovo od Srbije.

Tekst je pisan pre posledwih pregovora o gasnom aran-`manu izme|u Srbije i Rusije.

(Autor je stariji nau~ni saradnik Instituta za sloven-ske studije Ruske akademije nauka, magistar istorijskih na-uka, me|unarodni novinski komentator lista “Vremja no-vostej”).


Raìmsko vagawe

SSistem je truo i u krajwoj liniji se ne moè spasti. Bezobzira na silno upumpavawe “novca” (pod znacima na-voda jer je stvoren ni iz ~ega) zapadnih dràva u zapad-

ne banke, finansijska trì{ta se ne smiruju a kreditna ak-tivnost (na prvom mestu velikih banaka) ne odmrzava se udovoqnoj meri. Glavni razlog, naravno, ne moè da leì usada{wih desetak posto lo{ih hipotekarnih kredita naameri~kom trì{tu nekretnina. Glavni (spoqni) razlozileè u slede}em:

– Zapadne privrede, na prvom mestu ameri~ka, ve} skorodve decenije, tj. od pada Berlinskog zida i “definitivnepobede liberalnog kapitalizma” rasle su na osnovu najve-}eg kreditnog balona u istoriji sveta. Zaduìvawe je po-stajalo sve jeftinije, uslovi sve mawe restrikitvni (uSAD su po~etkom novog veka ~ak i nelegalni doseqenicidobijali hipotekarne kredite vredne stotine hiqada dola-ra), a razni “inovativni” finansijski instrumenti za ula-gawa (opet, naravno, zasnovani na zaduìvawu) doìveli suvrtoglavu ekspanziju. Sve to je proizvelo nezapam}enu “ku-povnu groznicu” svega i sva~ega, od ku}a do potro{a~ke ro-be, od zgrada i fabrika do korporacija, od umetni~kihpredmeta do jahti, koja je, opet, dovela, do vrtoglavog rastacena. A rastu}e cene su, opet, podsticale qude na {pekula-tivnu kupovinu, opet, naravno, zasnovanu na kreditirawu,gde se o~ekivalo da }e cene nastaviti da vrtoglavo rastu unedogled, a svako ulagawe se isplatiti tako da }e, pri budu-}oj prodaji, ostati dovoqno i da se pokrije ceo kredit i dase jo{ i profitira. Naàlost, onog trenutka kada cenepo~nu da stagniraju, jer sve ima svoj kraj, kada se do|e do gra-nica kreditirawa ve} prezaduènog obi~nog sveta, tj. kadabalon po~ne da puca, onda stvari po~iwu da kre}u vrtogla-vom brzinom u suprotnom smeru, {to se sada i de{ava.

– Sada su banke {irom sveta optere}ene nepreglednimmorem sve teè naplativih kredita izdatih {to privat-nim, {to pravnim licima. One se vi{e ne usu|uju da pozaj-me novac drugim bankama i korporacijama jer vi{e nemajupoverewe u wihovu solventnost, i zato {to i same te bankeo~ekuju ne samo daqe nagomilavawe sopstvenih gubitaka,ve} i crna ekonomska vremena, u kojima }e potra`wa zakreditima biti sve mawa, i od strane potro{a~a i, posle-di~no, od strane proizvo|a~a. Stoga banke, zasad, ve}inomzadràvaju novac koji im dràva daje zarad oìvqavawakreditne aktivnosti, bez koje je dana{wi kapitalisti~kisvet nezamisliv, ili ga, paradoksalno, ulaù u jedino {tose sada ~ini sigurnim – vrednosne papire tih istih cen-tralnih banaka koje ih i kqukaju tim istim novcem! Dakle,ni{ta od “odmrzavawa” kreditne aktivnosti.

Ono {to dodatno pogor{ava situaciju je i to da je masov-no ubrizgavawe novca u zapadni bankarski sistem dodatnozaduìlo sve zapadne zemqe, koje }e morati ili da se dodat-

no same zaduùju kod ku}e ili u inostranstvu, ili da {tam-paju mnogo novog novca (opet ni iz ~ega), ili da drasti~nokre{u buyetske izdatke, {to bi, naravno, produbilo eko-nomsku krizu i izazvalo jo{ ve}u nezaposlenost. A ne tre-ba zaboraviti ni mali, sitan detaq u obliku neregulisa-nog, ve}inom netransparentnog me|unarodnog trì{tafinansijskih derivata – onih istih koje je jo{ 2005. najbo-gatiji ~ovek dana{wice, Amerikanac Voren Bafet, nazvao“oru j̀em masovne ekonomske destrukcije”– vrednog izme|u700 biliona i 1+ triliona dolara (i slovima – izme|u se-damsto hiqada milijardi i preko milion milijardi ame-ri~kih dolara).

U ovo trì{te nisu upletene samo banke i druge finan-sijske institucije, {pekulativni i penzioni fondovi iosiguravaju}a dru{tva, ve} i korporacije, pa ~ak i neke lo-kalne samouprave na Zapadu, koje su u protekloj decenijisredstva namicale na finansijskom trì{tu, {to kroz iz-davawe sopstvenih hartija od vrednosti, {to neposrednimu~e{}em u {pekulisawu derivatima preko brokera na VolStritu, koji su ih ubedili da je to jo{ jedan “inovativan”ali “siguran” put za puwewe javnih kasa. Trì{te finan-sijskih derivata predstavqa jedan ogroman globalni kasi-no, na kojem su privatna ili pravna lica, izme|u ostalog,“kupovala osigurawe” protiv eventualne propasti raznihhartija od vrednosti koje su dràla, tj. nemogu}nosti wiho-vih emitera da ih ispo{tuju, ili se jednostavno “kladila”na kretawa raznih hartija od vrednosti, valuta, berzanskihindeksa, i sli~nog. Kompanije poput Investicione bankeLimen braders, koju je u septembru ameri~ko ministarstvo



SurovaSurovaekonomska stvarnostekonomska stvarnostPPii{{ee:: AAlleekkssaannddaarr PPaavvii}}

ZZaavvrr{{nnaa eekkoonnoommsskkaa kkrriizzaa ZZaappaaddaa ii {{ttaa ~~iinniittii

finansija “pustilo niz vodu” (upu}eniji kaù da bi se sa-krili dokazi o skandaloznim “transakcijama” u kojima jeovaj bastion Vol strita u~estvovao), kao i doskora{we naj-ve}e osiguravaju}e dru{tvo na svetu, ameri~ki AIG, kojegje ameri~ka vlada ipak, bar privremeno, spasla nacionali-zacijom (zasad) vrednom preko 130 milijardi dolara (aAIG ve} uveliko daje signale da ni to ne}e biti dovoqno),bile su steci{ta aktivnosti vezanih za derivate i velikitrgovci ove vrste “osigurawa” (koje se moglo prodavati ~aki vi{e puta na ime jedne iste partije, naravno, bez adekvat-nog obaveznog pokri}a u slu~aju gubitka), i wihovi padoviizazvali su lan~anu reakciju po svim trì{tima, zaga|e-nim blagodetima finansijske globalizacije.

Dakle, svi znaju o ovom monstrumu koji pluta negde is-pod povr{ine mutnih svetskih finansijskih voda, i kojimoè da izroni u svakom ~asu i potopi ceo zapadni brod.Jer, naspram tih trilion dolara derivata, ovih nekolikohiqada milijardi dosad izdvojenih za oìvqavawe zapad-nog finansijskog bolesnika deluju sasvim neadekvatno.

U nekim zapadnim medijima, pa ~ak i u ~asopisu Tajm, po-javile su se (mada su ubrzo i nestale), makar stidqivo, iideje o opra{tawu dugova po starozavetnoj tradiciji, kao{to se to radilo u drevnom Izraelu u jubilarnim godina-ma. Za izbegavawe katastrofe, mo`da bi ~ak bilo dovoqnoda se “samo” oproste sva dugovawa i kontraobaveze proiste-kle iz derivata koji nisu fundamentalno vezani za realnuekonomiju, a ~ija nominalna vrednost, opet, verovatno nad-ma{uje ukupnu vrednost celokupne svetske privrede. Me|u-tim, za propovednike pohlepe kao pogonskog goriva noveglobalne ekonomije to bi ve} bio previ{e “revoluciona-ran” akt. Na to bi, eventualno, mogle da ih nateraju vlasti

zapadnih zemaqa – {to je te{ko o~ekivati, s obzirom dasvoj dolazak i opstanak na vlasti duguju upravo tim nemilo-srdnim, nezaja`qivim oligarhijama koje sada i spasavaju odbankrotstva novcem “obi~nih smrtnika”, koji su, s obziromna sve mawa primawa tokom protekle dve decenije, bili,~ak i kada nisu {pekulativno kupovali, prakti~no primo-rani da se zaduùju i tako “podmazuju” celu, spoqa veli~an-stvenu a iznutra trulu ma{ineriju te iste “nove ekonomi-je” koja im je, polako, neprimetno, sniàvala realni ì-votni standard.

îni se da zapadna materijalisti~ka civilizacija ula-zi u svoju zavr{nu fazu, poduprta virtuelnim valutama beztemeqa u realnosti. A “realnost” bi jedino mogli da pred-

stavqaju, kao i uvek kroz istoriju, zlato ili srebro. [tam-pawe dodatnog virtuelnog novca neke stvari moè samoprivremeno da odloì, ali to }e samo ~initi kulminacijukrize jo{ gorom. Sada je samo pitawe da li se nazire nekaalternativa – naravno, pored opcije izazivawa novog, ma-sovnog ratnog sukoba od strane zapadnih elita kako bi sestvar zaba{urila a nezadovoqno stanovni{tvo stavilopod potpunu kontrolu ili izloìlo masovnoj pogibiji.Ovo posledwe je, ina~e, ne{to {to se, mimo svih ekonom-skih recepata, ~ini skoro neminovnim (npr. u isto vremedok je u ameri~kom Kongresu besnela debata o Polsonovomplanu “spasavawa” ameri~ke finansijske industrije vred-nom 700 milijardi dolara, skoro neprime}eno je pro{aonovi vojni buyet u rekordnom iznosu od preko bilion dola-ra, a predstavqeni su i planovi za izgradwu prve potpunonove nuklearne bojeve glave nakon vi{e od dvadeset godina).

Jedine alternative koje se mogu nazreti, a koje biistinski funkcionisale, mimo masovnog opro{taja dugova,jesu ili dopu{tawe da trì{ta sama “po~iste” sve gubit-nike u kasinu i, uz veliki bol, ipak na kraju iznoje grozni-cu i ozdrave bolesnika, {to predlaù pristalice klasi~-nog ekonomskog liberalizma, poput sada{weg ~e{kogpredsednika Vaclava Klausa, ili istupawe iz sada{we ma-trice i stvarawe novog monetarnog sistema, zasnovanog nazdravom novcu, tj. najverovatnije na zlatnoj ili srebrnojpodlozi. Tako ne{to se, razume se, ne pomiwe u raznimpredlozima reorganizacije bretonovudskog sistema kojesad predlaù vode}e zapadne zemqe. Jer, zapadne zemqe su utolikoj meri u vlasti finansijskih oligarhija koje su zakrizu i odgovorne, a ~iji je opstanak jedino mogu} ako seo~uva wihova kontrola nad novcem i finansijskim {peku-lativnim trì{tima, kao i wihova apsolutna mo} kontro-lisawa novca, da je skoro nezamislivo da one smognu snagei puste svoje “gazde”niz vodu ili pak krenu u pravcu povrat-ka “zdravog novca”.

[tavi{e, moè se re}i da “ozdravqewe” i nije ciqonih koji diriguju zapadnim politi~kim ìvotom {to jav-no, {to iz senke. Shodno raznim “teorijama zavere”, reklobi se da }e “podràvqewe” zapadnog ekonomskog i finan-sijskog sistema (tj. wegovo stavqawe pod kontrolu od stra-ne plutokratija koje su za krizu i odgovorne) biti proceskoji “nema alternativu” (naravno, iz krajwe “humanih” i“dobronamernih” obzira, i “nu`nosti” suo~avawa sa ra-znim, ve} projektovanim krizama) i da je ovo faza u kojoj se



hobotnica novog zapadnog tehno-totalitarizma {iri i nazapadnu privredu. Zato se, na primer, sada i zdrave bankejednostavno “primoravaju” da uzmu “novac za spasavawe” ko-ji im, zapravo, i nije potreban. Toliko, dakle, o perspekti-vama “slobode i demokratije” tamo gde sunce zalazi.

Bilo kakav impuls ka radikalnoj promeni u nekom dru-gom pravcu pre }e do}i spoqa, iz evroazijskog regiona vanEvropske unije. Jedan krupan akter, ili sna`na koalicijazemaqa, na primer onih okupqenih oko [angajske organi-zacije, mogla bi da pokrene egzodus iz pakla zapadnog li-hvarskog matriksa, vra}awe u ekonomsku i ìvotnu real-nost i izbavqewe od masovnog du`ni~kog ropstva kojim setrenutno poku{ava pokoriti cela planeta. Naravno, ni tonije jednostavno jer je, iznad svih, Kina najvi{e zagrizlacrvqivu jabuku globalizacije i u bar nekoj meri je talac nesamo ogromnog ameri~kog duga, ve} i potro{a~ke groznicezapadnog gra|anstva. Ona to sada poku{ava da nadomestikori{}ewem nekih 600 milijardi od svojih ukupnih dvobi-lionskih dolarskih rezervi za odràvawe neophodne stoperasta doma}e privrede, ulaù}i ih u infrastrukturu, javneradove i podsticawe doma}e potro{we, na prvom mestu.Ovo je ogroman program, srazmerno mnogo ve}i od ameri~-kog, i sigurno }e dati boqe rezultate od ameri~kog, samo jepitawe da li }e biti dovoqan da nadoknadi spoqnotrgo-vinske gubitke i odrì rast iznad 8 odsto, koji je za Kinuneophodan da bi se obezbedio posao za wenu vrtoglavu ra-stu}u urbanu populaciju.

S druge strane, uprkos sopstvenim propustima i dubo-kom uplivavawu u globalisti~ke vode (gubici u protekladva meseca su dostigli skoro 500 milijardi dolara, od kojihdobar deo otpada na ruske tajkune), Rusija za ovako ne{toima mnogo boqi potencijal, zbog kombinacije vojne mo}i iresursa koje poseduje. Naravno, Rusija ne}e i ne moè to dauradi naglo, ali moè za to da po~ne da se sprema, u istovreme ne iskqu~uju}i sebe iz “konstruktivnih” procesa“re{avawa” sada{we krize unutar foruma kao {to su G-8,G-20, BRIK (Brazil, Rusija, Indija, Kina), [angajska orga-nizacija, itd. Sve è{}e ruske kritike na ra~un “ameri~-ke neodgovornosti”i pozivi na neophodnost da svetska pri-vreda vi{e ne bude zasnovana na ameri~kom dolaru nagove-{tavaju pripremu terena za ne{to novo.

Srbija u svetu ~udaGde je, na kraju, u svemu tome Srbija? Oni ne{to svesni-

ji me|u vlastodr{cima, kojih i nije ne{to mnogo, privatnodrhte, jer sebi nisu ostavili nikakvog izbora, vezuju}i se upotpunosti tokom prethodnih godina za zapadni brod kojitone (ali nema alternativu!), uquqkani u progresivisti~-ku bajku o ve~nom, nezadrìvom progresu ka jednom maglo-vitom – ali, razume se, uvek “boqem” sutra. Odatle i neve-rovatne izjave poput one Boìdara \eli}a da }emo u dola-ze}oj krizi “deliti sudbinu najmo}nijih dràva sveta”. Da-kle, prema tom rezonovawu, oni koji u Srbiji budu propada-li ima}e utehu u tome da propadaju sa (doskoro) “najboqi-ma”. A upravo }e zbog politike \eli}a, Dinki}a, Jela{i-}a, Vlahovi}a, Piti}a i ostalih “reformatora” i wihovihakademskih i medijskih pomaga~a, Srbija sredworo~no tr-peti mnogo ve}e posledice nego {to je morala, i treba}edosta napora i nove organizacije da se to prevazi|e na na-~in koji odgovara sada{wem svetskom momentu, tj. verovat-no odlu~uju}oj krizi Zapada i sukobima globalnih razmera.Sada se svi “eksperti” upiwu da gra|anstvo ubede da je srp-ski finansijski sistem “stabilan”. Me|utim, ~ak i da jeste,postavqa se pitawe kakva je op{ta korist od svega toga,osim trenutno vi{ih kamata na {tedwu, kada se zna da jeoko 80 odsto bankarskog trì{ta u stranim rukama i da tebanke ne igraju skoro nikakvu razvojnu ulogu.

Sre}om, postoji dovoqno qudi u zemqi sa zdravim razu-mom, iako trenutno, upravo zbog te oteàvaju}e, po wih,okolnosti, nisu ni blizu vlasti. Kako svet bude tonuo u svedubqu ekonomsku krizu – a, po mnogima, ona jedva da je i po-~ela – tako }e se videti sva pogubnost daqeg apsolutnog ve-zivawa za wene uzro~nike. Uop{te uzev, i kod nas i u svetu,povratak sebi i sopstvenim potencijalima (pra}en, narav-no, pragmati~nim povezivawima li{enim raznoraznihideolo{kih “imperativa”) pokaza}e se ve} u sredwem rokune samo kao najboqe, ve} i kao jedino spasonosno re{ewe uzlom vremenu koje dolazi.

U vreme svetske krize, zemqa kao Srbija, sa svojim po-qoprivrednim potencijalom i naviknuto{}u na ìvotnete{ko}e, moè da pro|e relativno dobro – u op{tem nima-lo ruì~astom kontekstu. Pod uslovom da trasira svoj putu skladu sa sopstvenim potrebama i prilikama koje joj senude, i pod uslovom da razbije unutra{we politi~ko-eko-nomske feude koji je gu{e vi{e od bilo kog spoqnog nepri-jateqa ili uslovqavawa, i koji mogu fatalno usporiti we-ne reakcije u vremenu koje }e zahtevati brzo delovawe i od-lu~ivawe, fleksibilnost i maksimalnu angaòvanost svihdru{tvenih potencijala. Srbija }e, izme|u ostalog, moratida osnuje sopstvenu razvojnu banku, u tandemu sa jakom dr-àvnom bankom koja }e podsticati {tedwu i apsolutno ga-rantovati {tedne uloge, naravno u doma}oj valuti. Srpskibankarski sistem vi{e ne sme da bude krpeq koji cedi na-rodnu u{te|evinu da bi je zatim izvla~io iz zemqe bez ika-kve koristi za wen razvoj. Ne sme vi{e biti govora o “jed-nostranom”, daqem otvarawu na{eg trì{ta, kojem }e tre-bati za{tita da bi se oporavilo od “qutog leka” tranzici-onih eksperata koji su zemqu doveli u poloàj afri~ke ko-lonije.

Vrlo brzo, ovakve i druge mere, poput brzog razvijawaalternativnih, uvozno nezavisnih izvora energije i novihtehnologija iz “doma}e radinosti”, kao i ekspresne “sup-stitucije” ve}ine onoga {to se sada uvozi bi}e pitawe op-stanka. Sve bajke o nekom, spoqa indukovanom, “boqem su-tra” (razume se, uz “pomo}” MMF-a) treba {to pre raspr-{iti. A ako neka me|unarodna koalicija zemaqa bude u me-|uvremenu smogla snage da pokrene proces vra}awa zdra-vom novcu, to }e biti globalna (kontra)revolucija koju Sr-bije ne}e smeti da propusti. Ili je ne}e biti.



VVlada premijera Mirka Cvetkovi}a koja za sebe kaèda je socijalno odgovorna proevropska vlada, pala jena ispitu jer je u~inila mnogo pogre{nih koraka i

{tetnih poteza, te sa s razlogom moèmo re}i da se ne ra-di o socijalno odgovornoj vladi i vladi koja radi u intere-su ovog naroda.

Premijer Mirko Cvetkovi}, u svom ekspozeu pred po-slanicima u Narodnoj Skup{tini Republike Srbije, re~eda }e koaliciona vlada koju on predvodi: preduzimati mereu ciqu o~uvawa makroekonomske stabilnosti, podsticatirast zaposlenosti i standarda stanovni{tva, vr{iti stro-gu kontrolu plata u javnom sektoru, a naro~ito u javnimpreduze}ima, preduzimati i druge finansijske i socijalnemere u ciqu boqeg ìvota gra|ana. Ovako ambiciozne iperspektivne planove te{ko da moè sebi postaviti i pre-mijer Vlade Ruske Federacije Vladimir Putin ili premijerVlade Narodne Republike Kine. Nije ovo prvi premijerkoji pred sebe postavqa ovakve ciqeve i nerealne planove.

Vlada Republike Srbije u prvih 100 dana, ne sagledava-ju}i te{ku ekonomsku i socijalnu situaciju, dozvolila jepove}awe cena komunalnih, telekomunikacionih usluga,cena osnovnih prehrambenih proizvoda i drugih usluga iproizvoda u nadle`nosti Vlade. Cena prirodnog gasa za do-ma}instva pove}ana je za 59,9, za gasne toplane 37,46 i indu-strijske potro{a~e za 29,80 odsto. U oblasti telekomuni-kacionih usluga pretplata za fiksnu telefoniju pove}anaje za 161 odsto, a cena impulsa za 100 odsto. Od po~etka go-dine do danas pove}ane su cene osnovnih prehrambenih pro-izvoda za oko 30 odsto: cene bra{na i proizvoda od bra{naza 40 odsto, cene mesa (pile}e, sviwsko) za 35 odsto. Poslenove godine, nakon avgustovskog, gra|ane Srbije o~ekujejo{ jedno poskupqewe elektri~ne energije. Tre}e za maweod godinu dana.

Ovim Vlada Republike Srbije dokazuje da ne vodi ra~u-na o ̀ ivotnom standardu gra|ana, ve} da je u kanyama direk-tora monopolisti~kih preduze}a i javnih ustanova.

Rezultati vladeRealni rezultati vlade su: makroekonomska nestabil-

nost, drasti~no smawewe ̀ ivotnog standarda, pove}ana ne-zaposlenost, svako odsustvo strukturnih i privredno-eko-nomskih reformi, vrtoglav porast bazne i nebazne infla-cije, porast buyetskog deficita, smawewe stranih inve-sticija, a time i odsustvo mogu}nosti za nova zapo{qava-wa, odnosno “dinami~nog privrednog rasta”, slabqewe di-nara, porast maloprodajnih cena, sunovrat berze, kao i bez-broj drugih negativnih monetarnih, ekonomskih, finansij-skih i ostalih pojava koje moraju da zabrinu gra|ane Repu-blike Srbije.

Odmah posle izbora Vlade u Narodnoj Skup{tini Srbi-je, ministri i drugi rukovode}i ~inovnici po ministar-stvima, javnim preduze}ima i ustanovama, odo{e na “zaslu-èn odmor” na egzoti~na ostrva, umesto da vredno rade i sa-niraju te{ko posrnulu privredu, poboq{aju materijalni isocijalni standard radnika, penzionera, prosvetnih, zdrav-stvenih i drugih dràvnih ~inovnika u dràvnoj upravi.

Kako ubediti gladne da su sitiPritisnut zahtevima brojnih koalicionih partnera,

koji ~ine ovu na brzinu sklepanu vladu, bez jasnog ciqa irealnih programa, a koji su rezultat predizbornih obe}a-wa, premijer Mirko Cvetkovi} – zvani nejaki, odre{i pra-znu kesu i udovoqi verbalno svima, ali manevarskog pro-stora za pokri}e svojih praznih obe}awa ne na|e, te se od-lu~i za jedino, po wemu dobro i spasonosno re{ewe. Pozvanejaki Mirko predstavnike MMF-a i Svetske banke da oniobjasne gladnima i èdnima kako moraju jo{ dugo da o~aja-vaju u svojoj nemo}i jer, eto, globalna finansijska i pri-vredna situacija u svetu tera sve nas da stegnemo kai{, i ta-ko stegnuti, gladni, bosi i nemo}ni, do~ekamo boqe dane.

Predizborna, a i postizborna obe}awa pojedinih koali-cionih partnera pretila su da ugroze poloàj aktuelnevlasti, pa se poseglo za jedinim mogu}im re{ewem, pozvatisvetskog finansijskog policajca da on ubedi gladne da nisutoliko gladni koliko misle. S druge strane, policajac oli-~en u medijatorima MMF i Svetske banke, mora}e oprav-dati nerealna obe}awa iz predizbornih aktivnosti, a la-koverne ubediti u svetlu budu}nost koja samo {to nije do{la...

La`na obe}awaPredstavnici PUPS-a u predizbornim aktivnostima

obe}ali su penzionerima pove}awe penzija za 10 odsto, re-dovno uskla|ivawe sa porastom zarada u Republici Srbiji,izmenu Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu i po-ve}awe osnovice penzije na najmawe 70 odsto osnovice pro-se~ne zarade, isplatu penzija u jednokratnom iznosu itd.Obe}ali su da }e realizaciji ovih ciqeva pristupiti od-mah nakon formirawa vlade.

Suo~eni sa realno{}u – deficit Fonda PIO, pred-stavnici PUPS-a morali su na}i smisleno obrazloèweza la`na obe}awa i time spasiti sebe i aktuelnu vlast.Aspiracije i apetiti drugih partija stvorili su paniku uMinistarstvu finansija.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} obe-}ao je izgradwu i zavr{etak svih koridora u ~etvorogodi-{wem mandatu, a za navedene aktivnosti re~e da je neophod-no samo 5 milijardi evra. Iznos }e biti obezbe|en iz buye-ta i inozaduìvawem.


Rasipnici

Socijalno-ekonomskineodgovorna vlada

PPii{{ee:: MMiilloorraadd BBuuhhaa

O praznim obe}awima ministra za ekonomiju i regio-nalni razvoj Mla|ana Dinki}a da ne govorimo, jer smo seranije naslu{ali wegovih la`nih izjava o stabilnosti mo-netarnog i finansijsko-ekonomskog sistema, povratku iz-netih sredstava sa Kipra, besplatnim akcijama u vrednostiod hiqadu evra, itd.

Najve}i politi~ki {arlatan i manipulator jeste Bo-ìdar Deli}, zvan od milo{te Boà Derikoà, koji retkokad kaè istinu. Posledwe dve godine obe}ava nam da }emodobiti status kandidata u EU, pre}i iz sive na belu {engenlistu, a punopravni ~lan EU posta}emo 2010. godine, zatim2012. godine, sad produàva na 2014. godinu itd.

îme }e to vlast obradovati gra|ane u narednom periodu?[ta je to {to nam priprema aktuelna vlast sa predstav-

nicima svetskog monetarnog policajca:– smawewe javne potro{we;– ubrzanu privatizaciju javnih preduze}a;– ja~awe fiskalne discipline i sli~ne mere.Aktuelna vlast poku{ava demago{kom pri~om o borbi

za interese napa}enog naroda da stvori privid u javnosti ote{koj rovovskoj borbi sa akutnim monetarnim, ekonom-skim, privrednim i dru{tvenim problemima. Mentori izEU i medijatori iz svetskih finansijskih institucijauvek uz “dobre monetarno finansijske savete” ispostavespisak novih zahteva, koje vlast slepo izvr{ava, bez obzirana {tetu koju }e imati dràva.

Javna potro{wa u dràvi se ne smawuje, ve} se iz dana udan pove}ava. Najboqi primer za to je rebalans buyeta za2008. godinu koji, umesto da smawi davawa u javni sektor, istapove}ava. Broj zaposlenih u dràvnoj upravi pove}ava se izgodine u godinu. Umesto da se unutra{wom preraspodelomradne snage u novoformiranim upravama, komisijama i dru-gim dràvnim organima, zapo{qavaju edukovani radnicisa vi{egodi{wim radnim iskustvom, vlast dovodi nestru~-ne partijske kadrove i time direktno uti~e na porast javnepotro{we i porast javnih izdataka.

Najeklatantniji primer za to jeste podatak da je u stru~-nim slu`bama Skup{tine Republike Srbije 2001. godinebilo zaposleno 78 radnika, dok danas radi oko 370 radnika.Ovo pove}awe bilo bi razlo`no kada bi se pove}ao obimposla u stru~nim slu`bama. U ovom slu~aju, niti je pove}anobim posla, niti je kvalitet obavqenog posla ve}i.

Pove}awe javne potro{we rezultat je pove}anih izda-taka na slu`bena putovawa, specijalizovane usluge i razne

druge usluge po ugovoru o delu, gde se najboqe “opere no-vac”, zatim opremawe ministarskih i direktorskih kabi-neta, salona i drugih prostora, razbacivawa dràvnihsredstava na razne konsultantske usluge (konsultantska ku-}a “Diloit i Tu{“i wihove usluge u vrednosti 480.000 evraza procenu NIS-a), kao i druge zloupotrebe i nenamenskakori{tewa dràvnih sredstava.

Nova zaduèwa

Deficit u buyetu koji je sa buyetske stavke od 14,8 mi-lijardi dinara, predlogom rebalansa buyeta za 2008. godinuuve}an za 45,7 milijardi dinara, treba da se pokrije priva-tizacionim prihodima i novim zaduìvawima u inostran-stvu ili kod doma}ih poslovnih banaka. Dakle, da bismo za-dovoqili koalicione partnere i ispunili wihova obe}a-wa, proda}emo svu imovinu koju su stvarale generacije prenas, uneti u buyet i plasirati u potro{wu. Kako nam jeostalo malo preduze}a za prodaju i privatizaciju, mora}e-mo se zaduìvati, a time }emo zaduìti i potomke. Takoovi vajni ekonomski i finansijski stru~waci kreiraju fi-nansijsku politiku. Nisu bitni ni preci ni potomci, bit-no je da mi danas dobro ̀ ivimo. Me|utim, da apsurd bude ve-}i, ni nova zaduèwa ve}ini gra|ana ne donose boqi ̀ ivot.

Ovako neodgovornom politikom izgubi}emo vlasni-{tvo nad svim vitalnim, prirodnim, privrednim i ekonom-skim resursima, dospeti u du`ni~ko ropstvo sa nesagledi-vim negativnim posledicama.

Makroekonomska politika u 2008. godini uslovqena jeglobalnom finansijskom krizom koja je uzdrmala svetskafinansijska trì{ta i koja }e kod nas izazvati makroeko-nomsku nestabilnost i stvarawe nepovoqnog ambijenta zainvesticione aktivnosti i privla~ewe privatnog kapitala.

Suo~eni sa limitiranim inokreditnim pozicijama,kreatori doma}e makroekonomske politike najavquju sma-wewe bruto dru{tvenog proizvoda na 4 odsto, ali i blageefekte recesije koja }e se iz sveta preliti i na na{e trì-{te.

Svi ovi podaci ukazuju na te{ko ekonomsko i finansij-sko stawe u Srbiji. Neozbiqne izjave stiù iz Narodnebanke Srbije i Vlade Republike Srbije o stabilnoj pozi-ciji monetarnog finansijskog i ekonomskog sistema, jerprethodni podaci treba da nas zabrinu i upla{e.

Zbog svega navedenog moè da se kaè da je ova vlada tro-{ayijska, neozbiqna i socijalno neodgovorna.


Rasipnici

Rezultati stru~no vo|ene i stru~no kreirane ekonomske reìmske politike u praksi:1. Deficit platnog bilansa oko 9 milijardi dolara2. Deficit spoqnotrgovinskog bilansa za 8 meseci od 8 milijardi dolara, a ukupan deficit do kraja go-

dine bi}e izme|u 13 i 14 milijardi dolara3. Deficit buyeta za 2008. godinu od 45,7 milijardi dolara4. Deficit Fonda PIO i zdravstvenog osigurawa od nekoliko desetina milijardi dinara5. Pove}awe inflacije, prema fingiranim dràvnim podacima, }e iznositi oko 12 odsto, {to je duplo

vi{e od planirane6. Pove}awe nezaposlenosti7. Pad vrednosti doma}e valute (sa 75 dinara do 86 dinara za 1 evro)8. Pove}awe spoqnog duga sa 10 milijardi dolara, koliko je iznosio 2001. godine, na 30 milijardi dolara,

koliko iznosi danas9. Prezaduènost gra|ana i privredeSvi ovi podaci ukazuju na te{ko ekonomsko i finansijsko stawe u Srbiji. Neozbiqne izjave stiù iz Na-

rodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije o stabilnoj poziciji monetarnog finansijskog i ekonomskogsistema jer prethodni podaci treba da nas zabrinu i upla{e.

Zbog svega navedenog moè da se kaè da je ova vlada tro{ayijska, neozbiqna i socijalno neodgovorna.

NNa pitawe novinara: “Ho}e li biti otkaza?” Mla|anDinki} je krajem oktobra ove godine odgovorio: “Ne,iako }emo u narednih pola godine biti suo~eni sa iz-

uzetno sloènom situacijom”. Dinki} jo{ nije ni bio zavr{io svoj odgovor do kraja, a

javnost u Srbiji ostala je {okirana ~iwenicom da je za ne-koliko dana veliki broj radnika, bez vaqanog obja{wewa,pod izgovorom svetske finansijske krize, zavr{io na uli-ci bez posla. Iako nas je taj isti reìm ube|ivao da krizane da ne}e na{koditi Srbiji, ve} }e na{a dràva ~ak i daprofitira.Ne tako davno, u maju ove godine, Boris Tadi} je, zloupotre-bqavaju}i prvomajski protest radnika u li~nu promociju,obe}ao otpo~iwawe socijalnog dijaloga koji bi trebalo dadovede do trajnog i odrìvog re{avawa problema radnikau uslovima tranzicije. Masovna otpu{tawa radnika, podizgovorom svetske finansijske krize, bez ikakvog obja-{wewa i neadekvatno reagovawe Vlade, me|utim, potvr|u-ju da je za{tita prava zaposlenih na posledwem mestu pri-oriteta reìma.

Skandalozno izbacivawe na ulicu 232 radnika fabrikeuqa i biqnih masti “Vital” iz Vrbasa, ~ija su imena bezikakvog upozorewa i obave{tewa poslodavci u ve~erwimsatima istakli na oglasnu tablu, ozbiqno je potreslo dese-tine hiqada radnika u Srbiji kojima preti ista sudbina.Ni javnosti, a ni sada ve} biv{im radnicima “Vitala”, ni-je obja{weno zbog ~ega su dobili otkaze i to bez ikakveprethodne najave i socijalnog programa za re{avawe even-tualnog “vi{ka zaposlenih”, koji je poslodavac bio u oba-vezi da sa~ini. Ina~e, “Vitalom” od oktobra 2005. godine“gazduje” firma “Invej” iz Zemuna, ~iji je vlasnik poznatibiznismen Predrag Rankovi} Peconi, koji je po preuzima-wu fabrike zatekao ~ak 1.050 radnika, od kojih je sada u“Vitalu” ostalo svega 300.

Za sada je sasvim sigurno da ~im rukovodstvo sastavispisak, identi~na sudbina ~eka i 107 radnika koji su odukupno 377 zaposlenih progla{eni tehnolo{kim vi{kom uuqari “Sunce” u Somboru. Vlasnik ove uqare je tako|e Pe-coni preko svoje firme “Invej”, i to od juna pro{le godi-ne kada je uqaru kupio od kompanije “Delta”, ta~nije od Mi-roslava Mi{kovi}a. Me|utim, da Peconijevi otkazi rad-nicima nemaju nikakve veze sa svetskom ekonomskom kri-zom jer je re~ o prehrambenoj industriji, slaù se i sindi-kati i dràva, ali niko ni{ta ne ~ini da za{titi pravaradnika. “Do otpu{tawa sada dolazi u privatizovanimpreduze}ima ~iji vlasnici, nakon isteka perioda za moder-nizaciju, najverovatnije nisu ispunili tu ugovornu obavezu,pa sada imaju tehnolo{ke vi{kove”, re~i su Radmile Buk-miri}-Kati}, pomo}nika ministra rada. Nakon ove konsta-tacije stvari se, me|utim, nisu promenile. Vlada nije na-

{la za shodno da postupa u skladu sa Ustavom i svim radno-pravnim propisima i za{titi svoje gra|ane, pa su usledilanova otpu{tawa.

U fabrici za proizvodwu aluminijumskih odlivaka zaautomobilsku industriju “Le Belijer” u Kikindi, koja po-sluje u okviru istoimene francuske kompanije, otkaz je do-bilo 50 stalno zaposlenih radnika. Me|utim, ovde se pri-~a ne zavr{ava, jer je jo{ stotinak radnika dobrovoqnooti{lo iz fabrike, ili im jednostavno nije produèn do-sada{wi ugovor o radu. Za ovakav potez direktor “LB gru-pe” za isto~nu Evropu, Didije Mon{ana, kaè da su zbog“smawenih poruybina” izvr{ili “prilago|avawe novona-stalim prilikama”, te da iz tih razloga “nisu produìliugovore na odre|eno vreme sa jednim brojem radnika”.

Javnost je tako|e zate~ena i informacijom da je u zrewa-ninskom pogonu nema~ke kompanije za proizvodwu kablov-


Obespravqeni

Radnik bezRadnik bezprava na radprava na rad

OOttkkaazzii uu SSrrbbiijjii kkaaoo ““ppeellcceerrii”” rree`̀iimmsskkee eekkoonnoommiijjee

PPii{{ee:: IIvvaann NNiinnii}}

skih setova u automobilskoj industriji “Drekslmajer” naprinudni odmor poslato oko 1.000 radnika. Iako je pogonove kompanije u novoj industrijskoj zoni u Zrewaninu otvo-ren tek u maju ove godine, “razlog za prinudni odmor je sma-wewe proizvodwe, {to je prouzrokovano globalnom eko-nomskom krizom”. Tako|e, mogu}nost otpu{tawa radnika iuvo|ewe restriktivnih mera javno je najavio Dragan Subo-ti}, generalni direktor Vaqaonice bakra u Sevojnu, obra-zlaù}i to ~iwenicom da je ova firma “imala gubitak od

dva miliona evra zbog Vladine politike nerealnog kursadinara”.

Ina~e, talas iznenadnih otpu{tawa radnika koji je po-sledwih nedeqa sve vi{e prisutan u Srbiji, strani i doma-}i poslodavci poku{avaju da opravdaju posledicom svetskeekonomske krize. Tako, uz ovaj “argument”, tajkuni koji suprivatizovali srpsku privredu trenutno otkazuju ugovoreo radu i izbacuju na ulicu stotine radnika dok, prema pre-liminarnim procenama, postoji mogu}nost da }e dosada-{we radno mesto tokom 2009. godine izgubiti ne{to vi{eod 100.000 radnika. S jedne strane, reìm Borisa Tadi}a ne-prestano ponavqa frazu da je na{a dràva “ostrvo stabil-nosti” i da, prema re~ima Mla|ana Dinki}a, “Srbija ima{ansu da na sredwi rok iskoristi ovu svetsku ekonomskukrizu i preokrene je u svoju korist” (“Pres”, 26. 10. 2008), as druge strane svetsku krizu koristi kao izgovor za upropa-{tavawe industrije, poqoprivrede i porast nezaposlenosti.

Po svemu sude}i, Srbiju i wene gra|ane tek o~ekuju te-{ki dani, {to zbog krize {to zbog neodgovorne vlasti.


Obespravqeni

Desetine hiqada otkaza do kraja godineNajave ~elnika Vlade Srbije, na ~elu sa premijerom Mirkom Cvetkovi}em, da }e Srbija jednostrano

primeniti Prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom Unijom su po~ele da uzimaju danak. Ekonomski pogrom prvo je zadesio sever Banata, gde je pre dva meseca 150 Kikin|ana zaposlenih u liv-

nici ““Le Belijer””ostalo na belom hlebu. Nekoliko dana kasnije, Tehni~ko-remontni zavod u ̂ a~ku je, uglav-nom samohranim majkama, kroz re{etke na kapiji preduze}a uru~io 368 otkaza. Vojska Srbije, ina~e, u skla-du sa reformskim kursom ministra [utanovca, planira da uskoro na ulicu po{aqe jo{ 330 radnika.

Nastavilo se u Vrbasu, gde je uqara ““Vital”” ostavila bez sredstava za ìvot 233 zaposlena. A u Zrewa-ninu se moè o~ekivati socijalna kriza, jer je nema~ka kompanija za proizvodwu rezervnih delova,““Drekslmajer””, na prinudni odmor odjednom poslala ~ak hiqadu stanovnika grada na Begeju! Wima su se pri-druìli i uqari iz Sombora, jer je fabrika ““Sunce”” 107 svojih radnika proglasila tehnolo{kim vi{kom.

Istovremeno, sto radnica leskova~ke fabrike tekstila ““Kloting”” se na{lo na prinudnom odmoru. Ki-parska kompanija ““Magel”” je nedavno, posle izgradwe fabrike ““Kloting”” u Leskovcu, od Vlade Srbije, izsredstava za Nacionalni investicioni plan, dobila 235 miliona dinara kao podsticaj za zapo{qavawe rad-nika. Rezultat je mese~na plata radnika od osam do 15 hiqada dinara, nepla}eni prekovremeni rad i sto rad-nica na prinudnom odmoru i uru~enim opomenama pred otkaz, koje obezbe|ewe svakodnevno spre~ava da u|u ukrug fabrike.

Procewuje se da }e kriza najvi{e pogoditi sektore gra|evinarstva, industriju gra|evinskog materija-la i bele tehnike, {to }e dovesti do drasti~nog pada kupovne mo}i gra|ana. Najve}im uzro~nikom ekonom-ske krize smatra se rast kamata na dinarske kredite, koji je prouzrokovala Narodna banka Srbije prodajomdeviza radi oja~avawa kursa dinara. To je dovelo do izostanka kreditne podr{ke banaka preduze}ima, zbogkojeg bi do Nove godine posao u Srbiji mogle da izgube desetine hiqada radnika.

R. V. S.

ZZa razliku od vi{e puta pomenute obaveze Srbije darazvija “dobrosusedske odnose” sa drugim dràvama, u~lanu 135 SSP se jedan jedini put pomiwe Rezoluci-

ja Saveta bezbednosti UN 1244: “Ovaj sporazum se ne prime-wuje na Kosovu koje je trenutno pod me|unarodnom upravomu skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujediwenihnacija 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitawesada{wi status Kosovaniti odre|ivawe wegovog kona~nogpoloàja prema istoj rezoluciji””. Ovakva formulacija po-kazuje odnos na{ih pregovora~a i birokrata iz EU. Umestoda su insistirali na jasnoj definiciji koja se ponavqa vi-{e puta u Rezoluciji 1244, da je Kosovo i Metohija u sasta-vu Srbije i da }e se kona~ni status odre|ivati u okviru Sr-bije, na{i pregovora~i su se zadovoqili maglovitom i ne-jasnom definicijom koja pruà veliku mogu}nost za zlou-potrebu od strane EU. Na primer, na{i pregovara~i su mo-gli da upotrebe slede}e definicije iz Rezolucije 1244:“Potvr|uju}i da su se sve dràve ~lanice obavezale da }ebiti o~uvan suverinitet i integritet SRJ”, ili “privreme-na uprava za Kosovo pod kojom }e stanovni{tvo na Kosovuuìvati su{tinsku autonomiju u okviru Savezne Republi-ke Jugoslavije” ili “Politi~ki proces u pravcu usposta-vqawa prelaznog okvirnog politi~kog sporazuma koji }eomogu}iti sveobuhvatnu samoupravu na Kosovu, uzimaju}i upotpunosti u obzir... principe suveriniteta i teritorijal-nog integriteta Savezne republike Jugoslavije”. Dakle, bi-lo je potrebno samo malo vi{e samopo{tovawa i odbaciva-wa kompleksa niè vrednosti u pregovorima i na{a diplo-matska pozicija bi bila boqa. Ali to o~igledno nije bilomogu}e sa predube|ewem da je EU “raj” kojem moramo pri-stupiti po svaku cenu.

Savet za stabilizaciju i pridruìvawe

U ~lanu 8 se predvi|aju nadle`nosti Saveta za stabili-zaciju i pridruìvawe (koje }e biti u skladu sa preambu-lom i op{tim na~elima Sporazuma). Dakle, Srbija }e do-biti jedno nadzorno telo koje }e jo{ vi{e smawiti samo-stalnost dràvnih organa u odnosu na EU. Na primer, mo-gu}e je da }e Savet }e kontrolisati da li Srbija razvija do-brosusedske odnose sa takozvanim Kosovom. Savet }e mo}itim povodom da donosi preporuke i odluke jer u ~lanu 121se isti~e da }e donesene odluke “obavezivati ugovornestrane””.

[to se ti~e kadrovskih pitawa, u ~lanu 120 se predvi|ada }e Evropska investiciona banka u~estvovati u radu Sa-veta i da }e u sastav Saveta u}i predstavnici EU i Srbije.^lanovi }e biti odre|eni kada Savet bude doneo poslov-nik. Pored Saveta, u ~lanu 122 se predvi|a da }e postojatii Odbor za stabilizaciju, koji }e pored predstavnika Srbi-je ~initi i predstavnici Saveta EU i Evropske komisije.Odbor }e imati i pododbore. U ~lanu 125 se predvi|a i

osnivawe Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pri-druìvawe u kome }e se sastajati poslanici Narodne skup-{tine i Evropskog parlamenta (ina~e u Narodnoj skup-{tini ve} postoji Odbor za evropske integracije). Dakle,predvi|a se jo{ vi{e EU birokratije.

Zajedni~ka spoqna politika

U ~lanu 10 je predvi|eno “pribliàvawe stavova o me-|unarodnim pitawima, ukqu~uju}i pitawa u vezi sa zajed-ni~kom spoqnom i bezbedonosnom politkom”. ^lanom 11predvi|aju se sastanci sa visokim predstavnikom za zajed-ni~ku spoqnu i bezbedonosnu politiku, ta~nije sa nama do-bro poznatim Havijerom Solanom koji je ina~e prvi dole-teo u Pri{tinu da ~estita nezavisnost takozvanoj dràviKosovo u februaru 2008. godine.

Industrija

Carine (kao i da`bine koje imaju isto dejstvo) na uvozindustrijskih proizvoda poreklom iz Srbije ukidaju se~lanom 20. Svakako bi trebalo pozdraviti tu odredbu. Ali,samo u slu~aju da za wom ne sledi ~lan 21, stav 1: “Carine nauvoz u Srbiju industrijskih proizvoda poreklom iz Zajed-nice, osim onih navedenih u Aneksu 1, ukidaju se stupawemna snagu ovog sporazuma”. Tu je i stav 2: “Da`bine koje ima-ju dejstvo kao carine na uvoz u Srbiju industrijskih proiz-voda poreklom iz Zajednice, ukidaju se stupawem na snaguovog sporazuma”. Zatim stav 3 koji nagla{ava: “Carine nauvoz industrijskih proizvoda u Srbiju poreklom iz Zajed-nice, navedene u Aneksu 1, postepeno }e se smawivati i uki-dati u skladu sa vremenskim rasporedom navedenim u tomaneksu”. S druge strane, stav 4 navodi: “Koli~inska ograni-~ewa i mere koje imaju isto dejstvo na uvoz industrijskihproizvoda poreklom iz Zajednice ukidaju se stupawem nasnagu ovog sporazuma”. U sli~nom smislu su i slede}e od-redbe. U ~lanu 23 predvi|a se “brè sniàvawe carina”ne-


Obmane

DDa nas èdnea nas èdneprevedu preko vodeprevedu preko vode

[[ttaa jjee ssuu{{ttiinnaa SSppoorraazzuummaa oo ssttaabbiilliizzaacciijjii ii pprriiddrruu`̀iivvaawwuu ((33))

PPii{{ee:: mmrr DDeejjaann MMiirroovvii}}

go {to je to predvi|eno u ~lanu 21. U ~lanu 94 SSP-a otvo-reno se navodi da je ciq industrijske saradwe “promovisa-we transnacionalnog partnerstva”.

Dakle, SSP skoro na isti na~in tretira industriju ma-le i siroma{ne Srbije i takvih globalnih industrijskihsila kao {to su Nema~ka ili Francuska. Polazi se od ne-realne pretpostavke da srpska industrija moè da se tak-mi~i sa nema~kom ili francuskom i da zato treba u nared-nom vremenskom periodu ukloniti sve carinske i druge ba-rijere prema Evropskoj uniji. Zbog toga se postavqa pita-we – [ta }e se desiti u slu~aju primene SSP? Odgovor jepredvidqiv. Jasno je da srpska industrija nema nikakve{anse na nema~kom ili francuskom trì{tu. Sa drugestrane, vremenom }e preduze}a iz bogatog dela EU “zbrisa-ti” srpsku industriju i Srbiju. Jedina za{tita srpskih in-dustrijskih preduze}a, carine, vremenom, }e biti ukinuta.Kao posledica toga, opada}e i buyetski prihodi Srbije.Buyet }e se sve vi{e popuwavati iz inostranog zaduìva-wa, posebno kada bude rasprodato srpsko “porodi~no sre-bro”. To je realnost, a ne skup fraza o “evropskom putu”.

Ili }e nas na{i EU dogmatici ubediti u nemogu}e? Powima, srpski izvoz od oko 8,8 milijardi dolara u 2007. godi-ni moè da bude ravnopravan sa nema~kim, koji je u istomperiodu iznosio skoro neverovatnih 1.361 milijardi dola-ra i u kome su dominirali upravo industrijski proizvodi(prema “http://www.cia.gov”). Realni ekonomski podaci a nefraze, pokazuju da je prava svrha {irewa Evropske unije,upravo osvajawe novih trì{ta za ogromnu nema~ku indu-striju. Na primer, godine 1990, pre pro{irewa EU na Is-to~nu Evropu, nema~ki izvoz je iznosio oko 400 milijardidolara. Godine 2005, kada je EU ve} bila pro{irena na 7 is-to~noevropski dràva, nema~ki izvoz je bio ve}i od 1.000milijardi dolara. (NIN, 3. 4. 2008). O~igledno da {ireweEU podsti~e nema~ki izvoz.

S druge strane, spoqnotrgovinski deficit Srbije je sveve}i. Za posledwih 7 godina dostigao je cifru od oko 40 mi-lijardi dolara. Godine 2008. on mese~no dostiè skoro 1milijardu dolara (Du{ani} J. “Specijalno izdawe Aktiv-nog centra” objavqeno 9. 5. 2008). Tako|e, na{a industrij-ska proizvodwa ne beleì rast... Industrijska proizvodwaje u 2007. godini bila za 4 odsto mawa nego u 1998. godini.Podsetimo, te 1998. godine na Kosovu i Metohiji je vo|enpravi rat protiv terorista, ~itava privreda je bila u eko-nomskoj blokadi a zemqa pred agresijom NATO. (isto)

Sli~ne podatke pokazuje i tabela Republi~kog zavoda zastatistiku. Prema woj, industrijska proizvodwa iz 2007.godine nije dostigla nivo one iz 1998. godine.

Tabela –– Indeksi industrijske proizvodwe u Republici Srbiji

Godina1990 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..1001991 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..82,01992 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..65,61993 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..41,31994 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..42,31995 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..43,81996 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..46,01997 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..50,61998 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..52,71999 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..39,02000 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..43,32001 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..43,32002 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..44,12003 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..42,82004 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..45,82005 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..46,22006 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..48,42007 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..50,2

Izvor –– Republi~ki zavod za statistiku Republike Srbije(Za period od 1991. do 2003. indeksi industrijske proiz-

vodwe su obra~unavani po klasifikaciji delatnosti JKDi {ifarskom vezom prikazivani po novoj klasifikacijidelatnosti)

Dakle, “EU put”nam ne donosi razvoj industrije, naprotiv.Profesor na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu

Vojin Grkovi} je zapazio da u periodu od 2001. do 2007. godi-ne obim industrijske proizvodwe raste sporije nego u pe-riodu 1994-1998!”” (“Politika”, 22. 5. 2008)

Ukoliko u|emo u EU, dràva }e morati da smawi sub-vencije u ovoj oblasti. Na primer, regulaciono telo EU jejo{ u martu 2006. godine saop{tilo da Rumunija i Bugarskamoraju da smawe dràvne subvencije industriji. Nili Kru-si, EU komesar za konkurenciju, je insistirala da se ta po-mo} smawi. (“Privredni pregled”, 29. 3. 2006). Ako kojim~udom srpska industrijska preduze}a i uspeju da se nametnuna industrijskom trì{tu EU, ~ija godi{wa vrednost pre-lazi cifru od 1.000 milijardi evra, ~lanice EU }e imatimehanizme i to da spre~e. Evropski komesar Ginter Fer-hojgen je izjavio da samo mali deo firmi na tom trì{tuzaista ima mogu}nost da posluje na principima internogtrì{ta EU na kome je zagarantovan slobodan protok robe:“Postoje zna~ajne slabosti koje spre~avaju evropske kompa-nije da imaju koristi” (“Privredni pregled”, 16. 2. 2007).

Poqoprivreda, ribarstvo

U ~lanu 26 EU daje koncesije na uvoz poqoprivrednihproizvoda iz Srbije. Ali, ve} u ~lanu 27 Srbija se obavezu-je da }e dati koncesije na uvoz poqoprivrednih proizvodaiz EU. Na primer, u stavu 1 ovog ~lana pi{e: “Od dana stu-pawa na snagu ovog sporazuma, Srbija }e ukinuti sva koli-~inska ograni~ewa i mere koje imaju dejstvo na uvoz poqo-privrednih proizvoda iz Zajednice”. Sli~no se predvi|a i~lanom 30, stav 1: “Od dana stupawa na snagu ovog sporazu-ma, Srbija }e ukinuti sva koli~inska ograni~ewa i merekoje imaju dejstvo na uvoz ribe i proizvoda poreklom iz Za-jednice”. U tom kontekstu, pou~an je primer iz Hrvatske.Kada je Hrvatska 2006. godine poku{ala da sagradi ribar-ske brodove da bi pomogla razvoj svog ribolovstva, ta idejanije nai{la na odobravawe zvani~nika EU. Birokrate izEU su tvrdile da bi izgradwa novih ribarskih brodova bi-la poku{aj takmi~ewa Hrvatske sa Italijom?!, (koja, ina-~e, ve} ima monopol na ulov ribe u Jadranskom moru. Ita-


Obmane

lija sa svojom flotom ulovi 90 odsto, a Hrvatska samo oko7 odsto). Pod izgovorom o~uvawa ekolo{kih standarda, izBrisela je Hrvatskoj poru~eno da novac iz EU ne moè bi-ti kori{}en za izgradwu novih brodova, ve} za rekonstruk-ciju zastarele flote ili za transformisawe ribarskihbrodova u turisti~ke. Ali, ovaj “argument” EU nema real-no utemeqewe jer je upravo zamena starih brodova novim,najboqa modernizacija. Tako|e, hrvatski zvani~nici su iz-neli da bi brodovi bili kori{}eni za hvatawe sitne pla-ve ribe, koja u Jadranu nije ugroèna. Kada se ovome doda~iwenica da je 2006. godine na teritoriji EU ìvelo oko270.000 porodica koje su zavisile od ribarewa, (]uk S.“Politika”, 23. 9. 2006) a rezerve ribe se smawuju, posebnou Severnom moru, onda postaje jasna namera Brisela. Posvaku cenu treba odràti socijalni mir u starim i boga-tim ~lanicama EU, bez obzira da li }e to izazvati nezapo-slenost u zemqama koje su kandidati za ~lanstvo ili name-ravaju da u|u u EU.

SSP u ~lanu 31 predvi|a da }e Savet za stabilizaciju ipridruìvawe imati pravo da izvr{i reviziju, u pravcudaqeg sniàvawa koli~inskih mera i ograni~ewa kojimase {titi srpski poqoprivredni sektor, ili kako se to de-fini{e u ovom ~lanu: “najkasnije 3 godine nakon stupawana snagu ovog sporazuma, za svaki pojedina~ni proizvod i naure|enoj i odgovaraju}oj osnovi, }e istraìti mogu}nost zaodobravawe daqih uzajamnih koncesija u ciqu primene ve-}e liberalizacije trgovine proizvodima poqoprivrede iribarstva”.

Ako kojim ~udom srpska poqoprivreda uspe da ugrozidotirane zapadnoevropske na trì{tu EU, onda SSP pred-vi|a, u ~lanu 33, stav 2 za{titne mere za EU ili: “Bez uti-caja na stav 1 ovog ~lana, u slu~aju da kumulativni izvozproizvoda poreklom iz Srbije, navedenih u Aneksu 5 Pro-tokola 3, poraste za 30 % u obimu u toku kalendarske godi-ne, u pore|ewu sa prose~nim izvozom merenim za prethodnetri kalendarske godine, Zajednica moè da suspenduje pre-fercijalni tretman koji se primewuje na proizvode koji sudoveli do porasta izvoza”.

Fraze EU propagande

U okviru zamene teza i izjedna~avawa bogatih i siroma-{nih, @ozep Qoveras, {ef delegacije Evropske komisijeizjavquje, u decembru 2007 (povodom usagla{avawa tekstaSSP), da Srbija dobija pravo na izvoz bez carina u EU.“Ali zauzvrat”, kaè Qoveras, “samo mora da se oslobodirestrikcija, da elimini{e netrgovinske barijere, ta~nijeu roku od 6 godina da smawi ili da ukine carine na poqo-privredne proizvode”. To neprirodno izjedna~avaweyinovske poqoprivrede i industrije EU i slabe poqopri-vrede i industrije Srbije, Qoveras poku{ava da prikrijefrazom da }e te mere stvoriti povoqnu klimu za trgovinuindustrijskim i poqoprivrednim proizvodima (“Privred-ni pregled”, 19. 12. 2007). Da je bio do kraja iskren, trebaloje da evropski birokrata samo doda da }e te mere biti po-voqne za EU, a pogubne za srpsku poqoprivredu i industriju.


Obmane

Tajna srpskog uspehaKao najboqi primer zamene teza i EU propagande, treba izneti autorski tekst konsultanta Evropske

agencije za rekonstrukciju Stivena Grosa, objavqen u ““Politici””, 17. 12. 2006. godine. Gros na po~etku pri-znaje: ““Mo`da najbitniji od ’’Kopenha{kih kriterijuma’’ jeste mogu}nost zemqe da bude konkurentna na je-dinstvenom trì{tu EU. Srbija }e morati da poloì isti ispit, dakle, da li se farmeri u Srbiji mogu tak-mi~iti sa farmerima u Francuskoj, Nema~koj, Ma|arskoj, Poqskoj””. O~igledno je da su Poqska i Ma|arskaumetnute iz propagandnih razloga u ovom Grosovom ~lanku. Gros zatim odgovara na sopstveno pitawe: ““Na pr-vi pogled odgovor koji se name}e jeste –– ne. Ove godine prinosi p{enice u Srbiji su bili samo 62 odsto odproseka EU, a prinosi kukuruza samo 69 odsto, prinosi mleka po kravi su otprilike pola prinosa EU, a bezobzira na to, farmeri u Srbiji koriste sli~an nivo ulagawa u odnosu na wihove ekvivalente u EU. Ako uzme-mo u obzir i ~iwenicu da su farme u Srbiji znatno mawe od ve}ine u Zapadnoj Evropi, onda izgleda nemogu-}e da }e ova zemqa ikada biti u mogu}nosti da bude konkurentna””.

Da se na ovome zaustavio, Grosu bi svakako trebalo odati priznawe. Ali, on nastavqa daqe i koriste}iverbanlu akrobatiku, sve zarad dokazivawa nemogu}eg, Gros se poziva na istraìvawe Instituta za primenunauke u poqoprivredi, koje obra|uje individualni u~inak 360 poqoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Istra-ìvawe ponovo pokazuje da su prose~ni iznosi niski. Ali, onda Gros ““otkriva””da 1/3 gazdinstava postiè re-zultate koji su iznad proseka i koji su bliski prose~nim u EU, ili ve}i od wih kada se radi o kukuruzu, p{e-nici, suncokretu i je~mu (Gros ne pomiwe da je to normalno u skoro u svakom statisti~kom istraìvawu, ilida deo obuhva}ene grupe proizvodi vi{e od dobijenog proseka). Ipak, Gros to otkri}e progla{ava za ““tajnu””uspeha (!?) i poru~uje da se ona mora ““pro{irit na sve wihove susede””. Zatim savetuje poqoprivrednicima daje ta ““tajna””navodno ““vrednija od bilo koje subvencije koju sad primaju od Ministarstva poqoprivrede i sve-ga {to se moè dobiti kao pomo} od EU u trci za ~lanstvo u EU””. Vi{e nego nerealno i uvredqivo za razum.

KKoaliciona vlada Borisa Tadi}a, Mirka Cvetkovi}a,Ivice Da~i}a i Mla|ana Dinki}a }e, prema najnovi-jem rebalansu buyeta, poreske obveznike Srbije ove

godine ko{tati vi{e od 28 milijardi dinara! Armija odskoro 30 hiqada pomo}nika, savetnika, saradnika, sekreta-ra, predvo|ena premijerom i wegovim potpredsednicima,re{ila je da novim rebalansom buyeta, ionako ogromanbuyetski deficit od 40,9 milijardi dinara, pove}a za jo{~etiri milijarde, dobrim delom zahvaquju}i rasipni{tvusvojih kabineta.

Vladaju}a birokratija, koja se u proteklih osam godinauve}ala ~etiri puta, tro{i nezamislive sume novca na svo-je teku}e potrebe, pritom stalno ponavqaju}i demago{kumantru o smawewu javne potro{we. I dok gra|ane svako-dnevno savetuju da dodatno zategnu kai{, ministri su novimrebalansom buyeta sebi obezbedili ogromna sredstva. Ka-binet premijera Mirka Cvetkovi}a se, na primer, nagra-dio sa 53 miliona dinara, dovoqno novca da se sagradi jed-no zabavi{te za decu, ili izvr{i adaptacija desetina {ko-la u unutra{wosti, koje su u toliko lo{em stawu da pred-stavqaju opasnost za u~enike i nastavnike.

Pro`drqive evropske integracije

Umesto da novcem predvi|enim za rad ministarstavaotvore na desetine hiqada novih radnih mesta, ~ime bi po-mogli da se buyet napuni, oni ga prazne bahatim rasipni-{tvom premijera i ministara. Kabineti ~etiri potpred-sednika Vlade poje{}e do kraja buyetske godine 150 milio-na dinara, {to je dovoqno za renovirawe svih zdravstvenihcentara u Beogradu i okolini. Najboqe je pro{ao kabinetpotpredsednika za evropske integracije Boìdara \eli-}a, kome je nameweno ~ak 91 milion dinara. Ako uzmemo uobzir da je Kancelariji za evropske integracije posebnododeqeno jo{ 81,7 miliona dinara, onda postaje jasno da }eSrbe evropske integracije tek skupo ko{tati. Monetarnaideologija vladaju}e klike u Srbiji ima, naravno, i svojucenu, koju }e platiti svi oni kojima evrointegratori danasvladaju. Prvi potpredsednik i ministar policije IvicaDa~i} je sa svega 17,4 miliona u preraspodeli buyetskogplena pro{ao znatno lo{ije, ali }e sve nedostatke napla-titi preko prepla}enog Ministarstva unutra{wih poslo-va. Iako su rezultati ministarstva u borbi protiv krimi-nala i korupcije mr{avi, jer ministar tro{i vi{e energi-je na pronalaèwe generala Mladi}a nego na borbu protiv


Razbojni{tvo

Svi Cvetkovi}eviSvi Cvetkovi}evimilionimilioni

PPii{{ee:: VVllaaddiimmiirr MMii{{kkoovvii}}

kriminalaca, koalicioni potencijal Ivice Da~i}a jo{uvek drì cenu na trì{tu.

Dinki}eva vlada u Vladi

Potpredsedni~ki kabinet ministra ekonomije i regio-nalnog razvoja Mla|ana Dinki}a, “teàk” 29,5 miliona di-nara, je posebna pri~a: {est dràvnih sekretara, 11 pomo}-nika i jo{ neidentifikovani broj savetnika, osim osnov-nog buyeta, ima na raspolagawu 12 miliona dinara za puto-vawa i 80 miliona na usluge po ugovoru. Blagodare}i rupiu zakonu, koja je omogu}ila zapo{qavawe neograni~enogbroja pomo}nika, savetnika i sekretara u svakom ministar-stvu, Mla|an Dinki} je formirao posebnu vladu G17 plusunutar postoje}e Cvetkovi}eve garniture, ~ime je skuponaplatio svoje koalicione usluge. Procewuje se da je pro-se~na plata u “Dinki}evoj vladi” oko hiqadu evra, pa godi-{wi tro{kovi samo za plate zaposlenih u Dinki}evim ka-binetima narastu do fantasti~nih 40 miliona dinara. Akouzmemo u obzir da se ogromna sredstva “Dinki}eve vlade”tro{e i na usluge raznih agencija, ~iji su direktori bliskireìmu, dolazimo do suma o kojima ogromna ve}ina stanov-nika Srbije moè samo da sawa.

Razorena privreda

Teret podmirivawa kabinetskih tro{kova najvi{epodnosi srpska privreda. Poskupqewa gasa od 60 odsto, te-lefonske pretplate za 300 odsto, a impulsa za 100 odsto naj-vi{e }e pogoditi razorenu srpsku privredu, koja te izdat-ke pla}a duplo vi{e od stanovni{tva. Sa tolikim cenama,prema procenama samih privrednika, malo je verovatno da}e do}i do ve}eg ulagawa stranih investitora. U Nema~koj,Danskoj, [vedskoj, a odskora i u Rumuniji, privreda ima od25 do 50 odsto niù cenu struje, kao i niù cenu telefon-skog saobra}aja u fiksnoj telefoniji, kako bi se dodatnostimulisala da puni buyet. Ina~e, Elektroprivreda Srbi-je je u buyetskoj 2007. godini prijavila 99,5 milijardi dina-ra gubitaka, pa je za o~ekivati i skoro poskupqewe struje.

Sva javna preduze}a ukupno su pro{le godine izgubila 110,6milijardi dinara. Pritom je dobit koju su ostvarila tapreduze}a tek ~etvrtina ukupnih gubitaka. Ministarskiapetiti su verovatno povezani i sa stalnim poskupqewemhrane u Srbiji, koja je po stopama rasta cena hrane me|u pr-vima u Evropi. Polubeli hleb je za godinu dana poskupeo za75 odsto, a beli za 52 odsto. Cene mesnih prera|evina ve}esu za {est, a sveèg mesa za 25 odsto. Jeftinije sveè mle-ko za godinu dana poskupelo je za 40, a dugotrajno za 21 od-sto, pa se i stanovni{tvu, poput privrede, crno pi{e. Sampremijer Mirko Cvetkovi} je nedavno najavio ekonomskite{ku 2009. godinu, verovatno dobro poznavaju}i apetitesvojih ministara.

Ministar finansija Diana Dragutinovi} je ovih dana, uime vlade Mirka Cvetkovi}a, obavestila parlament da }eVlada oko dve nedeqe kasniti sa predlogom buyeta za na-rednu godinu. Pravdaju}i odlagawe svetskom finansijskomkrizom, ona je napomenula da }e u novi plan dràvne kasebiti ukqu~eni i “eksperti” Me|unarodnog monetarnogfonda. S obzirom da je zbog jednostrane primene trgovin-skog sporazuma sa Evropskom unijom ve} predvi|en niìprihod od 0,8 odsto, a imaju}i u vidu apetite ministara iuspe{nost svih ekonomskih reformi u kojima je MMF u~e-stvovao, razmere buyeta za 2009. godinu mogu se samo pret-postaviti. Trenutni minus u buyetu Srbije iznosi oko 2,8odsto bruto doma}eg proizvoda zemqe.

I ranije vlade su bile poznate po bahatom rasipni{tvu.Prethodna vlada Srbije, u kojoj je tako|e dominirala De-mokratska stranka, u pro{loj godini je za tro{kove puto-vawa naplatila 2,1 milijardu dinara. Oko polovinu tognovca, 1,19 milijardi, potro{ilo je Ministarstvo odbraneDragana [utanovca, {to je u javnosti cini~no protuma~e-no kao “zna~ajan uspeh u reformi sistema odbrane.” Zajed-no sa vladom Mirka Cvetkovi}a, procewuje se da su u pro-teklih osam godina, od vlade Zorana \in|i}a do danas, te-ku}i tro{kovi raznih garnitura ko{tali buyet Republi-ke preko {est i po hiqada milijardi dinara.


Razbojni{tvo

KKada je u junu 2002. godine oblast javnih nabavki u Srbi-ji dobila svoje pravne okvire, javnost je bila ube|enada je Zakon o javnim nabavkama pravo sistemsko re{e-

we i prvi antikorupcijski zakon koji je usvojila tada{wadosmanlijska vlast. Me|utim, da je ovo bilo “obe}awe lu-dom radovawe” svi su se brzo uverili uvidev{i da su najve-}e afere, pqa~ke dràvne kase i korupcija, upravo posle-dice ovog zakona koji je sistemski omogu}io lako i brzo bo-ga}ewe tada{wem (i sada{wem) “demokratskom” reìmu.Zbog toga, svako zavaravawe gra|ana i javnosti od stranenadle`nih u Ministarstvu finansija, koji tvrde da je od 2002.do 2006. godine ostvaren pozitivan razvoj u oblasti javnihnabavki i u{tede od 300 miliona dolara, predstavqa zame-nu teza i ~istu la .̀ Ovakvo marketin{ko i politi~ko sa-moreklamirawe, koje nije ~iweni~no potkrepqeno, nijeprihvatqivo iz dva razloga.

Prvi razlog je taj {to prakti~na primena Zakona o jav-nim nabavkama najboqe oslikava koliko novca i pomo}ukojih sve mehanizama se sliva u yepove onih dràvnihfunkcionera koji, uslovno re~eno, “rade”na wegovom spro-vo|ewu. Drugi razlog iz kog se ne moè prihvatiti tvrdwao buyetskoj {teti od 300 miliona dolara je taj {to Upravaza javne nabavke ovu u{tedu ra~una samo na osnovu raspolo-ìvih projekcija. Tako iz {turo dostavqenih godi{wihizve{taja od strane naru~ioca, Uprava pravi uporedniprikaz planirane (procewene) vrednosti godi{we nabav-ke i ostvarenih (realizovanih) tro{kova javnih nabavki.Na bazi tako uo~ene razlike izme|u plana i realizacije,dobija se projekcija u{tede koja nije prikaz pravog ~iwe-ni~nog stawa. Ovome ide u prilog i podatak Uprave za jav-ne nabavke da u{tede u javnim preduze}ima beleè negativ-nu tendenciju, i da su u periodu od 2005. do 2007. godine bi-le ispod proseka, {to je zabriwavaju}e, jer se udeo javnihpreduze}a kre}e od polovine do ~ak dve tre}ine ukupnevrednosti javnih nabavki u Srbiji.

Dakle, pravo pitawe je da li se pod ovakvim okolnosti-ma i sa ovakvom vla{}u u Srbiji uop{te i moè re}i da po-stoji bilo kakva u{teda u buyetu zahvaquju}i Zakonu o jav-nim nabavkama. îwenica je da danas udeo javnih nabavki u

BDP-u Srbije iznosi 11 odsto i da se celokupni sistem jav-nih nabavki realizuje na jedan kriminalan i za reìm veo-ma profitabilan na~in.

Na osnovu dostupnih podataka, vrednost javnih nabavkiu pro{loj godini iznosila je oko 2 milijarde evra. Me|u-tim, procewuje se da vrednost javnih nabavki prema{uje dvemilijarde evra i da je skoro dvostruko ve}a jer veliki brojnaru~ilaca javnih nabavki, wih oko 10 000, prema podacimaUprave za javne nabavke, nije dostavio godi{wi izve{taj.

Zna~i, javne nabavke finansirane sa preostalih 2 mili-jarde evra izostavqene su iz regularne procedure koja jeustanovqena Zakonom o javnim nabavkama. Razlog za takone{to je o~igledan, a krije se u ~iwenici da dràva nije ustawu da prekontroli{e i evidentira celokupni prometfinansijskih transakcija koje nastaju po osnovu vi{e od1.000 ugovora o javnim nabavkama, koliko se u Srbiji svako-dnevno zakqu~i.

Ovi podaci, kao i podaci iz kojih proizilazi da u Srbi-ji trenutno postoji 12.000 naru~ilaca i 80.000 ponu|a~a ko-ji godi{we zakqu~e oko 250.000 ugovora o javnim nabavka-ma, nesumwivo ukazuju na to da se korupcija najvi{e re-flektuje upravo u sferi javne potro{we novca poreskihobveznika kroz sistem javnih nabavki.


Me{etarewe

TenderomTenderomdo plenado plena

JJaavvnnee nnaabbaavvkkee –– jjaavvnnaa kkoorruuppcciijjaa

•• U sistemu javnih nabavki u Srbiji refleksija korupcije je nekontrolisana zbog ~iwenice da seu uzajamnoj vezi ponude i potra`we nalazi 80.000 ponu|a~a i 12.000 naru~ilaca, koji godi{wezakqu~e oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama. Zbog izostanka kaznene politike koju reìmne ̀ eli da obezbedi, Zakon o javnim nabavkama se permanentno kr{i na sve mogu}e na~ine, {toonima koji su zaduèni za wegovu primenu obezbe|uje lako i brzo boga}ewe na {tetu dràvnekase


Koliko sve ovo moè da bude ozbiqno, o~igledno je akose samo osvrnemo na neke gigante koji su u Srbiji tokom2007. godine bili najve}i naru~ioci dobara, usluga ili ra-dova. Primera radi, na lestvici od 30 naru~ioca predwa~e:JP “Telekom Srbija” sa zakqu~enih 2.230 ugovora, ukupnevrednosti 19,5 milijardi dinara; JP EPS sa zakqu~enih103 ugovora, vrednosti 10,1 milijarda dinara; Grad Beo-grad–Gradska uprava sa zakqu~enih 276 ugovora, vrednosti8,8 milijardi dinara; TE “Nikola Tesla”sa zakqu~enih 817ugovora vrednosti 8,2 milijarde dinara; Direkcija za gra-|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda sa zakqu~enih343 ugovora, vrednosti 6,4 milijardi dinara; Republi~kizavod za zdravstveno osigurawe sa zakqu~enih 1620 ugovora,vrednosti 5,6 milijardi dinara; JP “Beograd put” sa zakqu-~enih 100 ugovora, vrednosti 5,8 milijardi dinara; JKP“Beogradske elektrane” sa zakqu~enih 530 ugovora, vredno-sti 5,1 milijarda dinara; Ministarstvo odbrane sa zakqu-~enih 383 ugovora, vrednosti 4,6 milijardi; JP “Rudarskibasen Kolubara” sa zakqu~enih 1240 ugovora, vrednosti 4,6milijardi dinara, itd.

Male tenderske cake, a velike mu}ke

Ukoliko se osvrnemo na dosada{wu praksu javnih nabav-ki, prakti~ni problemi i me{etarewe postoje apsolutno usvakom segmentu sprovo|ewa zakonske procedure javne na-bavke, bez obzira na wenu nov~anu vrednost, koli~inu i nato koja ustanova je sprovodi. Zakonodavac je propisao da sejavnom nabavkom smatra svaka nabavka dobara, usluga iliradova od strane dràvnih organa, ustanova i organizacija,koja se finansira javnim sredstvima. Zakon o javnim nabav-kama primewuje se na gotovo sve dràvne institucije (mi-nistarstva, op{tine, {kole, bolnice, fondove, direkcije,zavode, javna preduze}a....), a ~iwenica je da novcem ovih or-gana raspolaù politi~ki eksponenti koje reìm imenuje,odnosno postavi na funkciju. Naj~e{}i primeri kr{ewaZakona o javnim nabavkama sa kojima se tokom 2006. godinesuo~avala Komisija za za{titu prava (kojoj je, ina~e, pove-rena nadle`nost za{tite prava ponu|a~a u postupku javnenabavke) i danas su aktuelni jer su to zapravo standardniobrasci pona{awa onih kojima su povereni poslovi javnihnabavki.

Prema navodima iz izve{taja Komisije za 2006. godinu,{to zbog nepoznavawa propisa, {to zbog {timovawa ten-dera mimo zakonske procedure, u Srbiji se obi~no kr{eweZakona o javnim nabavkama javqa u dva segmenta: 1) nezako-nitosti u pripremi konkursne dokumentacije i 2) nezako-nitosti u stru~noj oceni ponuda. Ukoliko se dokaè prvislu~aj, tender se poni{tava u celosti, dok se u drugom slu-~aju tender poni{tava delimi~no, te se nakon toga vr{iponovno ocewivawe prispelih ponuda.

Kada je re~ o nezakonitim radwama kojima naru~iocinabavki pribegavaju, prvi problem se javqa kod pripreme“tenderske dokumentacije”. Uo~eno kr{ewe zakona u ovomsegmentu je: 1) nepostojawe konkursne dokumentacije kojabi trebalo da sadrì sva uputstva potrebna za sastavqawei dostavqawe ponude; 2) odre|ewe roka za podno{ewe po-nuda u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji koji jekra}i od rokova odre|enih Zakonom o javnim nabavkama,~ime se ponu|a~i spre~avaju da pripreme kompletne, odno-sno ispravne ponude sa svim traènim dokazima i sa ade-kvatno analiziranim i ponu|enim uslovima za realizacijukonkretnog ugovora; 3) neprecizno odre|ewe mesta podno-{ewa ponuda, kao i datuma i mesta wihovog otvarawa; i 4)previsok iznos za otkup konkursne dokumentacije na osno-vu koje se jedino i moè sastaviti ponuda, {to jesu razlozi

zbog kojih ponu|a~i mogu da odustanu od konkretne javne na-bavke i time budu diskriminisani.

Konkursna dokumentacija, tako|e, vrlo ~esto sadrì idiskriminatorske uslove kako bi se favorizovali odre|e-ni ponu|a~i. Komisija za za{titu prava ponu|a~a identi-fikovala je pet naj~e{}ih diskriminatorskih uslova: 1)kada bi naru~ilac kao uslov za u~e{}e u postupku neoprav-dano zahtevao dostavqawe sertifikata ta~no odre|ene in-stitucije, iako je sasvim odgovaraju}i i sertifikat kojiizdaju i druge ustanove; 2) zahtev naru~ioca da ponu|a~i,kao jednu od referenci, imaju realizovane nabavke odre|e-ne visoke vrednosti, {to je potpuno neopravdan zahtev, uslu~aju da je procewena vrednost konkretne javne nabavkeznatno nià od tog traènog iznosa; 3) od ponu|a~a je tra-èno da su u odre|enom periodu realizovali nabavke doba-ra, usluga ili radova koji nisu u logi~koj vezi sa predmetomkonkretne javne nabavke. Tako, na primer, za izvo|ewe sa-svim jednostavnih gra|evinskih radova traè se realizova-ne reference na veoma sloènim i velikim objektima; 4)kada naru~ilac u tehni~kim specifikacijama “prepi{e”tehni~ke karakteristike i dimenzije ta~no odre|enog ure-|aja koji je predmet javne nabavke; i 5) zahtevawe odre|enogporekla dobra ili usluge, kao npr. insistirawe da dobromora da bude s odre|enog geografskog podru~ja.

Bodovi za izmi{qene kriterijume

Jedan od ~estih primera kr{ewa zakona u postupku jav-ne nabavke javqa se i prilikom odre|ivawa kriterijuma iwihovih elemenata, na osnovu koji se ponude ocewuju i ran-giraju. Sa nekim od takvih primera susrela se i Komisijaza za{titu prava: 1) vrednovawe sa velikim brojem pondera(bodova) odre|enih sertifikata kvaliteta koje posedujusamo odre|eni ponu|a~i, a koji su u su{tini nepotrebni sastanovi{ta predmeta konkretne javne nabavke (predstavqadiskriminaciju onih ponu|a~a koji ih ne poseduju); 2) vred-novawe odre|enih stru~nih referenci koje po svojoj pri-rodi nisu od zna~aja za zadovoqewe konkretnih potreba na-ru~ioca (za pruàwe usluge obuke iz stranih jezika traìse da ponu|a~ ima i reference kao {kola ra~unara); 3) uko-liko nije opisan na~in primene elemenata kriterijuma,odnosno metodologija ocewivawa ponuda koja }e omogu}i-ti naknadnu objektivnu proveru, ve} se ta metodologijaformira tek kada se vidi sadrìna ponuda, pa se onda pode-{ava prema favoritima; 4) naru~ioci ~esto zloupotre-bqavaju “kvalitet” kao element kriterijuma, jer odre|uju


Me{etarewe

da }e se ponude (u pogledu kriterijuma) ocewivati na osno-vu subjektivne ocene ~lanova komisije naru~ioca, pa takoneretko odre|uju da }e “kvalitet” donositi i preko 50, odpotencijalnih 100 bodova; i 6) pored “kvaliteta” koji nijeopisan, ~esto se zloupotrebqavaju i “dosada{wa iskustva”kroz koja naru~ilac moè da favorizuje one ponu|a~e sakojima ve} duè vreme posluje i time spre~ava druge kojibi bili povoqniji da budu izabrani, kao i “posebne pogod-nosti” kod kojih naru~ilac uzima u obzir razli~ite bene-ficije koje nude ponu|a~i, koje u svojoj su{tini nemaju ni-kakve veze sa predmetom konkretne javne nabavke (nude sestudijska putovawa, kao i besplatne obuke iz oblasti kojanema veze sa konkretnom uslugom itd).

U fazi stru~ne ocene ponuda, Zakon o javnim nabavkamase tako|e tendenciozno i smi{qeno kr{i i u fazi stru~-ne ocene dostavqenih ponuda. Ukoliko se utvrdi da je to zaciq imalo favorizovawe odre|enih ponu|a~a, tender sedelimi~no poni{tava. Tako je Komisija za za{titu pravadelimi~no poni{tavala pojedine tendere, i to iz slede}ihrazloga: 1) ukoliko je ponuda ponu|a~a koji zahteva za{ti-tu svojih prava neosnovano odbijena od strane naru~ioca,jer navodno ne postoji dokaz koji je traèn, a taj dokaz se,ipak, nalazi u dokumentaciji dostavqenoj Komisiji odstrane naru~ioca; i 2) ukoliko je ponuda izabranog ponu|a-~a progla{ena za najpovoqniju, iako je trebalo da bude od-bijena jer nema neki od dokaza koji potvr|uje da je taj ponu-|a~ ispunio uslove za u~estvovawe (nije priloèn dokaz oregistraciji, pla}enom porezu, ili potrebna licenca za iz-vo|ewe gra|evinskih radova).

îwenica je da “pogre{no” ocewene ponude u praksi do-vode i do pogre{nog rangirawa ponuda, pa tako, prema oce-ni Komisije za za{titu prava, izabrana “najboqa” ponuda~esto bude u stvari nepovoqna, i to u slede}im situacija-ma: 1) kada naru~ilac uvodi nove elemente kriterijuma ilipodkriterijume, koje nije predvideo konkursnom dokumen-tacijom. O~igledno se uvode nova merila za ocenu ponudakoja ponu|a~ima (osim favorizovanim) do tada nisu bilapoznata; 2) kada naru~ilac ponu|a~ima dostavi samo tabe-larni pregled bodovawa ponuda iz koga se ne moè zakqu-~iti na koji na~in je izvr{io bodovawe. Naime, dat je samokona~ni pregled, a ne i na~in obra~una bodova po svakom odutvr|enih elemenata kriterijuma; 3) kada naru~ilac neizabere odre|enog ponu|a~a i pored ~iwenice da je prvo-rangirani po ukupnom broju bodova koje je dobila wegovaponuda, ve} izabere nekog ko ima mawi broj bodova, uz obra-

zloèwe da je wegova ponuda “prema saznawima wegovogstru~nog osobqa” boqa; i 4) kada naru~ilac zainteresova-nom ponu|a~u nije omogu}io uvid u ponude konkurenata ka-ko bi se taj ponu|a~ uverio da li je zaista ponu|eno ono {toje naru~ilac uzeo u obzir prilikom izbora najpovoqnijeponude.

Kaznena politika poraàvaju}aSve ove nepravilnosti koje Komisija za za{titu prava

u postupku po àlbi u~esnika na tenderu utvrdi, strogo susankcionisane Zakonom o javnim nabavkama. Sankcija jeusmerena u dva pravca. Odlukom Komisije javna nabavka mo-è biti potpuno ili delimi~no poni{tena, a tako|e moèbiti i pokrenut postupak za utvr|ivawe prekr{ajne odgo-vornosti. Naàlost, zahvaquju}i reìmu, u Srbiji na ade-kvatan na~in ne funkcioni{e ni jedan ni drugi mehanizamsankcionisawa.

Uprkos tome {to Komisija donese odluku o delimi~nomili potpunom poni{tewu tendera, samo u 2006. godini 175postupaka javne nabavke poni{teno je u celosti, ne postojipovratna informacija o tome da li je ta odluka ispo{tova-na. Posledwi primer na kom su se mogle jasno videti razme-re kriminala u sferi javnih nabavki jeste Op{tina Zre-wanin ~iji je gradona~elnik Goran Kneèvi}, ina~e kadarDemokratske stranke, uhap{en zbog korupcije. Kako navo-di direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanovi}:“Bilo je nekoliko àlbi upu}enih Komisiji za za{tituprava. Komisija je poni{tila tendere, ali kasnije smo izsredstava javnog informisawa saznali da su ti posloviipak zakqu~eni, uprkos poni{tavawu zbog neregularno-sti”.

[to se ti~e prekr{ajnih sankcija, kazne za pravna lica(naru~ioce) kre}u se u rasponu od 100.000 do milion dina-ra, dok se kazne za odgovorna lica u pravnom licu (ovla-{}eno lice naru~ioca) kre}u u rasponu od 20.000 do 50.000dinara. Prema podacima koje je od Ministarstva pravde do-bila NVO “Transparentnost Srbija”, u 2006. godini je sve-ga 27 pravnih i 28 fizi~kih lica prekr{ajno ka`wenozbog kr{ewa finansijskih propisa, u {ta spada i kr{eweZakona o javnim nabavkama. Od toga je najvi{om nov~anomkaznom, preko 10.000 dinara, ka`weno svega 3 fizi~ka licau Beogradu, dok je jedno pravno lice u Vaqevu ka`weno urasponu od 50.000 do 100.000 dinara. Prema re~ima Predra-ga Jovanovi}a, direktora Uprave za javne nabavke, taj organje podneo prekr{ajnu prijavu zbog zloupotrebe pri nabav-ci vrednoj 20 miliona dinara, ali je prekr{ajni sudija od-govorna lica kaznio samo opomenom, uz obrazloèwe da ne-}e da kazni finansijski jer bi sankcija i{la na teretbuyeta Srbije.

Dakle, potpuno odsustvo kaznene politike ostavqa me-{etare da bez sankcija kr{e Zakon o javnim nabavkama, sta-vqaju}i sebi na taj na~in milione buyetskih sredstava u du-boke yepove.

Uprava za javne nabavke je od 12.000 naru~ilaca u Srbi-ji uspela da pribavi svega 2.100 izve{taja o sprovedenimjavnim nabavkama tokom 2007. godine i da u periodu od 2003.do 2007. godine potro{i vi{e od 108 miliona dinara izbuyeta, umesto da delokrug rada ovog beskorisnog buyet-skog parazita bude poveren nekom od sektora, odnosno ode-qewa Ministarstva finansija. Upravo iz ovih razloga, Za-kon o javnim nabavkama je danas izgubio svoj smisao, a kori-sno je podsetiti da je on donet s ciqevima: u{tede i racio-nalne upotrebe buyetskih sredstava, ja~awa antikorupcij-skih mehanizama, ja~awa konkurencije, ja~awa privatnogsektora i brèg pristupawa EU. Naàlost, ovaj propis jedanas komotno postao instrument enormnog, brzog i lakogboga}ewa reìma.


Me{etarewe

Srbija nema pravo na odbranu

Da isticawe ovakvog naslova ima smisla i da je na à-lost svih iskrenih rodoquba ovakav naslov na{a odbram-bena zbiqa, navodi pona{awe stare{ine ovog resora srp-ske vlade – ministra, nekih evroatlantisti~kih krugovakoji imaju su{tinski uticaj na tzv. reforme u VS i evrou-topijskih manijaka koji su najglasniji kada treba razoruà-ti srpske oruàne snage, kada ih treba evroideologizova-ti, kada na kqu~na mesta treba postaviti servilne aparat-~ike – one koji nisu op{ti vojni komandanti, ve} pripad-nici slu`bi, odnosno, kada treba dovr{iti zapo~eto – za-dati zavr{ni udarac i upodobiti VS trenutnim interesi-ma NATO neprijateqa.

Kada se razbijawe oruànih snaga vr{i na taj na~in, da-kle odozgo, od strane onih koji treba da se staraju o qud-stvu, tehnici i moralu, ne moè nas ~uditi nijedna defeti-sti~ka, niti pacifisti~ka izjava zvani~nika iz resora od-brane. Kakvi su wihovi planovi takvo je i stawe u resoruodbrane. Na duì rok moèmo postati samo lokalni servisstranog i neprijateqskog vojnog faktora i biti angaòva-ni u svim samoubila~kim agresorskim akcijama ovog vojnogsaveza. Ovakva zbiqa je plod op{teg stawa u dràvi, ali istawa moralnog zdravqa velikog broja na{ih politi~arai gra|ana koji se zarad mi{jeg komoditeta koji im najavqu-ju zastupnici EU idolatrije, odri~u svih prava koja su ne-sumwivi deo na{eg dràvnog kapaciteta, kao {to je i po-menuto pravo na odbranu dràve.

Na taj na~in, rasprostraweno{}u defetisti~kih i pa-cifisti~kih mi{qewa kao zvani~nih dràvnih stavova,ali i kao krajwe neosnovanih, kada je re~ o odbrani drà-ve, pripremqeni su uslovi za izvo|ewe svih planova stra-nog vojnog i obave{tajnog faktora u nas.

Vojska Srbije ne sme da bude u stawu da se, suprotno slu-gerawskoj poziciji vladaju}e oligarhije, oporavi i zaistapostane faktor odvra}awa svakog potencijalnog neprija-teqa, ali i kada je neophodno – su{tinski akter odbranedràve i to na celokupnoj teritoriji dràve Srbije, daklei na Kosovu i Metohiji. To }e i biti smisao pravih refor-mi u okviru sektora odbrane, a kada se vlast u Srbiji budekona~no promenila.

Trenutno, jedino sredstvo borbe protiv uni{tavawa na-{e vojske jeste obelodawivawe svih atlantisti~kih podva-la neposredno vezanih za vojsku, koje jedino sluè interesuNATO ubica. Neophodno je i pretresawe ostalih pitawakoja se ti~u sektora odbrane – kao {to je i pitawe stawa uvojnoj privredi i privredi naoruàwa, te upravo i takvojedno pitawe predstavqa glavnu temu ove analize odbram-benog potencijala dràve Srbije.

Mesto vojne industrije u sistemu odbrane

Za uspeh u izvr{avawu svojih glavnih ustavnih i zakon-skih zadataka u oblasti odbrane zemqe, ali i ostalih zada-taka koji bi sluìli toj i {iroj dru{tvenoj svrsi u dome-nu podizawa svesti o du`nosti odbrane Otaybine, a ima-ju}i u vidu ~iwenicu da novi srpski ustav to izri~ito nenormira kao ustavnu du`nost, moramo ista}i tvrdwu da jefunkcionalna i savremena vojna industrija – pretpostav-ka za uspe{no ostvarewe prava i moralne du`nosti na od-branu i svakako uslov za podizawe op{teg nivoa odbrambe-nog i bezbednosnog potencijala dràve. Stoga je i logi~noda zakonske norme koje uobli~avaju ovu oblast malim delomposeduju normativni upliv u sferu trì{nog i privred-nog, ali i mnogo vi{e od toga, wihov upliv i vezanost za do-men odbrane, bezbednosti i uop{te nadle`nosti dràvekao vlasti, u pomenutim domenima ima prvenstvo nad eko-nomskim potrebama. Dakle, iz navedenih razloga jedino dr-àva moè biti ve}inski vlasnik svih proizvodnih kapa-citeta vezanih za sistem odbrane.

Pritom, ekonomski interes ne moè da uti~e ili mewadràvni-politi~ki interes, ve} jedino moè sluìtiostvarewu politi~kih odluka. Nikakav menayerski pri-stup se ovde ne sme primeniti. Za oblast odbrane zna~ajni-ja je funkcionalnost od profitabilnosti bilo koje vrste,a i uobi~ajeni rizici poslovawa privrednih dru{tava ko-


Uru{avawe vojske

Na paroveNa paroverazbrojrazbrojss’’’’

UUddaarr nnaa ooddbbrraammbbeennee ppootteenncciijjaallee ddrr`̀aavvee SSrrbbiijjee

PPii{{ee:: MMaarrkkoo ZZ.. PPuu{{iiccaa

ja su trì{no opredeqena mogu {tetiti vojnoj industriji,te stoga i posredno samoj odbrani zemqe. Dakle, trì{tei odbrana ne mogu u doma}im uslovima i}i zajedno. Sa jednestrane trì{te po~iva na dràvnoj neintervenciji iliintervenciji maweg obima, i to u smislu obezbe|ivawastvarawa trì{ne klime i ure|ivawa samih institucijatrì{ta i pravila igre. Uz navedeno treba pomenuti uti-caj doma}ih tajkuna i stranih politi~kih faktora na doma-}em trì{tu, ali i osetno prisustvo {iptarskih, terori-sti~kih struktura skrivenih iza razli~itih oblika slo-ènih privrednih dru{tava. A sa druge strane, napomiwe-mo da su doma}e bezbednosne prilike nestabilne i nepred-vidive, pa stoga i opasne i potentne da uti~u i na trì{nakretawa.Nadaqe, sve to je lo{e jer negira funkcionalnost i efi-kasnost vojne industrije, bez ~ega vojna industrija postajezavisna od faktora koji nisu u domenu odbrane. Gde po~iwevojna industrija, tu ekonomija prestaje. Zato je i pravo me-sto vojne industrije u domenu samog resora odbrane kaoustavne nadle`nosti Republike Srbije. Dakle u sferi ~i-sto dràvnog ili ve}inskog dràvnog vlasni{tva, po prin-cipima ~isto administrativnog upravqawa od straneupravne funkcije dràvne vlasti.

Ne treba smetnuti sa uma da je opisano stawe vojne indu-strije kao refleksije upravne vojne vlasti u oblasti pro-izvodwe vojne tehnike i naoruàwa i ostalih materijal-nih sredstava, te municije – slika onoga {to bi trebalo dabude, dok je ono {to jeste, malo druk~ije ure|eno, a pojavnizakonski oblik u nas predstavqa privredno dru{tvo sa ve-}inskim dràvnim kapitalom, uz mogu}nost u~e{}a i pri-vatnog ili drugih oblika vlasni{tva. Dakle, zakonodavacje u ovoj oblasti dràvu pravno rezonovao kao privrednisubjekat, koji na osnovu ve}inskog dràvnog kapitala vodivojnoprivredno preduze}e, uz obavezno postojawe nu`nog iprirodnog monopolskog poloàja tog privrednog dru{tva,jer je re~ o ekskluzivnom pravu dràve da ovu osetqivu iva`nu oblast veè za sebe. Dràva, uvo|ewem uslova ma-winskog nedràvnog vlasni{tva, treba i da ograni~i mo-

gu}nosti dono{ewa ekonomskih odluka sa neizvesnim uspe-hom u oblasti vojne industrije, {to je kod klasi~nih pri-vrednih dru{tava uobi~ajeno i vezano za same postulate tr-ì{ta i trì{ne privrede.

Relevantne pozitivnopravne norme

Zakon o stranim ulagawima u ~lanu 19, pod naslovomPravo mawinskog u~e{}a u posebnim oblastima i podru~-jima, propisuje posebnim pravilima, posebni reìm kadasu u pitawu strani ulaga~i u oblasti koja je i tema ovog~lanka – oblast proizvodwe i prometa oru j̀a. Strani ula-ga~ ne moè sam ili sa nekim drugim stranim subjektom daosnuje privredno dru{tvo u oblasti proizvodwe i prometaoru j̀a, ali moè osnovati privredno dru{tvo sa doma}imprivrednim subjektom ili ulagati u doma}e privredno dru-{tvo, s tim {to ne moè ste}i pravo ve}inskog u~e{}a uupravqawu tim privrednim dru{tvom. Pritom, ukoliko ido|e do kakvog osnivawa ili ulagawa, strani privredni su-bjekt je duàn da pribavi saglasnost organa nadle`nog zaposlove odbrane, dakle Ministarstva odbrane. U okvirutog postupka Ministarstvo }e ceniti kvalitet, vrstu iobim stranog ulagawa i to u roku od 30 dana od dana prije-ma zahteva za davawe saglasnosti, ali, u slu~aju }utawa u po-menutom roku, smatra se da je traèna saglasnost data. Uostalim stavovima navedenog ~lana se nalazi pravna normao obrazloènom odbijaju}em re{ewu, regulisan je postu-pak povodom izjavqivawa àlbe i normirana je nemogu}-nost za vo|ewe upravnog spora protiv kona~ne odluke done-te po àlbi.

Dakle, pozitivno pravo ne dopu{ta ve}inski, su{tin-ski upliv u vojnu industriju stranog ulagawa koje je podob-no i da ve}inski upravqa istom. To je oblast koju dràvareguli{e veoma restriktivno, pa su i strani ulaga~i u to-me ograni~eni, jer wihov kapital i odluke ne garantuju iono {to }e za dràvu biti najboqe u svakom pojedina~nomslu~aju.

Opasna inicijativa vlasti

Krajem ovog leta, neprime}eno je u medijima i javnostipro{la inicijativa vlasti, nekih interesnih grupa iz in-dustrije naoruàwa i doma}ih oruàrskih sindikata, da seu oblasti proizvodwe naoruàwa i vojne opreme stvoreuslovi da strani ulaga~i postanu ve}inski vlasnici ovihdelova vojne industrije, jer bi na taj na~in bila obezbe|e-na kapitalna ulagawa u ovu oblast, koja dràva tobo ̀nemoè da obezbedi. Nije jasno za{to se nije i ostalo u dome-nu stranih ulagawa koja ne mogu biti ve}inska u ovom po-sebnom reìmu, kako i pomenuti zakon propisuje, ve} seèli proklamovati model koji }e izuzeti iz nadle`nostidràvne ovu bitnu oblast. Da li se time deklari{e ono{to ministar odbrane stalno u javnim nastupima ponavqa,da }e dràva Kosovo i Metohiju braniti svim diplomat-skim sredstvima, dakle bez vojnih akcija i sa vojskom koja}e biti samo nemi posmatra~ ubijawa sopstvenog naroda usopstvenoj ju`noj pokrajini?

Kao da je to ispuwewe svih ̀ eqa na{ih NATO neprija-teqa, a pokroviteqa doma}e nenarodne vlasti. Dati vojnuindustriju strancima, qudstvo poslati da {iri evroatlan-tisti~ku demokratiju po svetskim rati{tima – ubijawemdomorodaca, sve su to kona~ni ciqevi onih koji proklamu-ju ovakav vid upliva vanotaybinskog kapitala, a koje èleda ostvare na navedeni na~in – kupovinom doma}e vojne in-dustrije i reformom sektora odbrane.

Da li su gra|ani Srbije glasali za to i ko je ovlastio ne-ka lica sa diplomama stranih kurseva da sprovode ovakvupolitiku povla~ewa, a ne odbrane, su pitawa na koja treba


Uru{avawe vojske

odgovore da daju najvi{i inokosni i kolektivni organi dr-àve Srbije.

Ova opasna inicijativa je progurana kroz nacrt Zakonao proizvodwi naoruàwa i vojne opreme koji je dostavqenposlovodstvima {est doma}ih fabrika namenske proiz-vodwe. Poslovodstva ovih fabrika treba da stave svojeprimedbe, pre nego {to ovaj nacrt kroz formu predlogaVlade u|e u skup{tinsku proceduru. Ova rabota se oprav-dava nedostatkom sredstava koja su potrebna da budu uloè-na od strane dràve, a kako bi se odrào korak sa jakominostranom konkurencijom u ovoj oblasti.

Poslovodstvo fabrike “Zastava oru j̀e” je stalo iza mi-{qewa da takva ulagawa ne smeju da ugroze odbrambenu spo-sobnost i nacionalnu bezbednost zemqe i da moraju da odr-è nivo proizvodwe koji odgovara dràvi, odnosno siste-mu odbrane, {to je jasno i prirodno, ali i dodatno govori uprilog ~iwenici da nije potrebno donositi lex spetialis zaoblast stranih ulagawa u vojnu industriju, ve} je dovoqnosamo postojawe navedenih normi Zakona o stranim ulaga-wima. Ipak, moèmo zakqu~iti da je to postalo manir vla-daju}e oligarhije koja samo gomila zakone i komplikuje po-stoje}a zakonska re{ewa, koja su, izme|u ostalog, postaladeo profesionalne zbiqe u mnogim oblastima.

Ponavqamo jo{ jednom da, iako postoje ozbiqni finan-sijski problemi u ovoj oblasti industrije, dràva i vojskaipak mogu da obezbede finansirawe novih tehnologija, teserijsku proizvodwu nekih ispitanih i odli~no ocewenihprojekata i noviteta u oblasti proizvodwe naoruàwa{to bi dovelo do ve}eg tehni~kog i tehnolo{kog razvojana{e vojne i namenske privrede. Pritom, dodajemo da ve}postoji saradwa sa nekim stranim proizvo|a~ima u obla-sti zajedni~kih ulagawa i rada na novim proizvodima, npr.sa ameri~kom firmom Remington, {to je odli~no ocewenou me|unarodnim oruàrskim krugovima.

Interesantno je i pomenuti ~iwenicu da ovaj nacrt po-dràvaju i sindikati u okviru namenske industrije, ali mi

napomiwemo da je ovde re~ o ~isto politi~koj i lo{oj od-luci koja je i opasna, te nam moè kao primer posluìti igalama i radovawe ~itavog Kragujevca oko dolaska Fijatau taj grad, mada je ista buka ubrzo utihnula kada su se otre-znili oni sindikalci koji nisu bili u kombinaciji sa vr-hom doma}e oligarhije, koja je vol{eban ulazak italijan-skog giganta i skovala. Radnici su uvek na gubitku kada sena|u na putu sebi~nih interesa vanotaybinskog ili bezo-taybinskog kapitala. To je ujedno i dokaz da su doma}i sin-dikati odavno u kanyama politi~ara iz vrhova reìma.

Novom, gotovo tajnom, inicijativom za dono{ewem po-menutog zakona, resorni ministar i ostali navedeni akte-ri pripremaju uslove da, pored toga {to stranci i straneslu`be u nas vode i kontroli{u sve politi~ke aktere, ko-na~no po~nu i da proizvode sva potro{na sredstva za po-trebe NATO i izmi{qenih ratnih ̀ ari{ta {irom sveta.

Smatramo da su ovakva ulagawa u vojnu privredu apso-lutno nedopustiva, sa stru~ne, moralne, ali i politi~kestrane i geopoliti~kih interesa dràve Srbije. Ako ipaki ima pameti i morala u vladaju}oj koaliciji, ovaj poteztreba presko~iti, jer }e ovakvi strani ulaga~i samo osla-biti i negativno usloviti pozicije na{e odbrambene poli-tike u ova nesigurna vremena. Po{to je pitawe ulaska uNATO nesumwivo referendumske naravi, onda i pitaweeventualnih ve}inskih ulagawa u na{u oruàrsku i vojnuindustriju od strane vojno-bezbednosnih industrijskihkompleksa evroatlantista ima veliku teìnu.

Re{ewe –– opredeqewe za istok umesto neutralnostiNa kraju vaqa dobro porazmisliti u jednom {irem kon-

tekstu od dosada{weg, pa zakqu~iti da je i ovo pitawe, kaoi mnoga druga pitawa u vezi sa odbranom zemqe –pitawe od-brambene geopolitike. Pa ako smo se posle Drugog svetskograta opredelili za ruski kalibar i gajili tekovinu ruskevojne industrije sa povremenim izletima na Zapad, smatra-mo da tako i daqe treba da ostane. Ovakav stav je opravdannaro~ito danas kada je Rusija stala na noge i u mogu}nostije da nam pomogne i da nas podrì. Kako vi{e nema zamer-ki ideolo{ke prirode – kako se danas u Rusiji vasposta-vqaju i odnosi koji se ogledaju u modernom ustavnopravnomsamodràvqu, koje podrazumeva i opravoslavqewe i podi-zawe duhovnosti moderne ruske armije, {to smatramo zna-~ajnim faktorom, zakqu~ujemo da je i na{e mesto na geopo-liti~kom i vojnom ~vori{tu Ruska Federacija.

Na{a geografska pozicija i u~e{}e u energetskoj kon-stelaciji ruskih evroazijskih projekata, ali i su{tinske,vizantijske pravoslavne i dràvotvorne tradicije na{adva slovenska naroda i svi dosada{wi uspe{ni vojni save-zi, ne mogu se presko~iti kada je pitawe na{e opredeqeno-sti za odgovaraju}e moderno vojno savezni{tvo.

Uz navedeno, vaqa na vreme pokazati i dokazati da samona{e ~lanstvo u Partnerstvu za mir ne vodi i obavezno uNATO. Dakle, treba pristupiti [angajskoj inicijativi usvojstvu posmatra~a i saradnika. Na toj osnovi vaqa gradi-ti i usavr{avati proizvodne kapacitete vojne i oruàrskeindustrije i svih prate}ih proizvodnih sistema, koje bivladaju}a nenarodna oligarhija na tacni dala NATO drà-vama. Stoga, ovakav nacrt Zakona o proizvodwi naoruàwai vojne opreme treba odbaciti u samom startu. Postoje}ezakonodavstvo je na nacionalno poèqniji na~in re{iloistu problematiku, ali pomenuti potencijalni NATO na-crt nije poèqan. Nama nije mesto me|u natovcima ili ne-utralnima, ve} na onom svetskom politi~kom i naro~itovojnom polu koji pravo i pravdu stavqa iznad svake sile.Kako je ovo ipak ~isto politi~ko pitawe, odluka i trebada bude politi~ka, a ne trì{na i ekonomska.


Uru{avawe vojske

OOptu`be Karle del Ponte, tada{weg glavnog tuìocaHa{kog tribunala, da Srbija od Tribunala u Haguskriva odre|ena vojna dokumenta i odbrana srpskih

vlasti, nakon {to su sve zahteve pre toga bez pogovora iz-vr{ili, {to nije slu~aj kada su u pitawu zahtevi odbranana{ih gra|ana optuènih pred ovim sudom, da se traènadokumenta iz opravdanih razloga u arhivu ne mogu prona}i,po{to ona nije sre|ena, imale su za posledicu da se oglase“dobro~initeqi” sa Zapada koji su re{ili da otklone i tumalu prepreku.

Naime, Srbija je do decembra 2005. godine primila 979zahteva iz Ha{kog tribunala kojima je traèna odgovaraju-}a dokumentacija, od ~ega je na vi{e od 95 odsto zahteva od-govoreno, dok je do tada 350 lica oslobo|eno ~uvawa dràv-ne tajne. Samo u 2005. godini, Vojni arhiv Srbije je na zah-tev Karle del Ponte, Ha{kom tribunalu dostavio vi{e od12.000 stranica kopija dokumenata, dok je vi{e od 70.000stranica stavqeno na uvid. Re~ je o vojnim dokumentima zakoje je Tuìla{tvo pokazalo interesovawe.

Dràvni organi Srbije nisu udovoqili zahtevima Kar-le del Ponte jedino kada se u dràvnim arhivima nije nala-zila traèna dokumentacija, ili se do traènih dokumena-ta fizi~ki nije moglo do}i. Razlog za tako ne{to se krijeu tome {to su uslovi u kojima je funkcionisao Vojni arhivSrbije, koji je tokom NATO agresije, razme{ten na pet lo-kacija, bili te{ki. Me|utim, sve dok wegovo funkcionisa-we nije zasmetalo nekome na Zapadu, nikoga previ{e nijezabriwavala ~iwenica da je rad ove institucije oteànzbog nedostatka finansijskih sredstava, prostora, opremei kadrova. Arhivska gra|a u Vojnom arhivu je ostala nesre-|ena i nepopisana, a samim tim i fizi~ki nedostupna, jer jeve}i deo dokumenata ~amio (i jo{ uvek ~ami) u metalnimsanducima (na otvarawe ~ekalo je oko 3.600 sanduka).

Tako je Institut “Yeferson” iz SAD reìmu u Srbijiponudio konkretnu finansijsku pomo}, i to u vidu donaci-je, kako bi otpo~eo proces digitalizacije celokupne doku-mentacije koja se nalazi u Vojnom arhivu Srbije. Odmah poizboru Dragana [utanovca na funkciju ministra odbrane15. maja 2007. godine, “pomo}”Amerikanaca je ve} u junu obe-ru~ke prihva}ena, o ~emu je potpisan i donatorski ugovor.

Prosja~ewe kod okupatora

Ugovor o donaciji izme|u Ministarstva odbrane Repu-blike Srbije i Instituta “Yeferson”, 12. juna 2007. godi-ne, potpisali su pukovnik Dragan Krsmanovi}, direktorVojnog arhiva, i Biqana Presnal, direktorka finansija uInstitutu Yeferson. Redakcija “Velike Srbije” je do{lado integralne kopije ovog ugovora, u ~ijoj preambuli se na-vodi da je wegovo zakqu~ewe rezultiralo “na osnovu dosa-da{we uspe{ne saradwe u okviru reforme sektora odbra-ne” izme|u ugovornih strana. U preambuli tako|e stoji daje ciq ovog ugovora da se “obezbede {to povoqniji usloviza rad u Vojnom arhivu Ministarstva odbrane”, i to imaju-}i u vidu da je Institut “Yeferson” razvio softver sa spe-cijalnim karakteristikama Vojnog arhiva pod nazivomADA(Archive Digitalization Application – Primena digitali-zacije arhiva)”.

^lanom 1 Ugovora je precizirano da ugovorne strane za-kqu~uju ugovor “radi brè, potpunije i kvalitetnije digi-talizacije (preno{ewe u elektronski digitalizovani za-pis) arhivskih informativnih sredstava i arhivske gra|eVojnog arhiva”. Predmet ugovora je regulisan ~lanom 2 ukome se navodi da }e Institut “Yeferson” kao predmet do-


Digitalizacija

KadKadokupatorokupator ~asti~asti

PPookklloonn kkoommee ssee iisskkqquu~~iivvoo uu zzuubbee gglleeddaa

•• Reìm u Srbiji je dopustio da Institut ““Yeferson”” iz SAD kroz ““bespovratnu donaciju”” sa185.000 dolara finansira digitalizaciju arhivske gra|e u Vojnom arhivu Srbije, umesto da tajnovac bude obezbe|en u buyetu Srbije, ~ime bi se na{e istorijsko i nacionalno blago, a naro~i-to dokumenta sa oznakama tajnosti i poverqivosti, za{titilo od ““dobro~initeqa”” sa Za-pada


nacije obezbediti neophodnu opremu za digitalizaciju ikomforan rad qudstva na procesu digitalizacije (premata~no utvr|enim specifikacijama), koju }e predati u posedi svojinu Ministarstvu odbrane bez naknade.

Pored toga, “dobro~initeq” se obavezao da Ministar-stvu odbrane obezbedi i nov~ana sredstva za pokrivawe“ostalih tro{kova”, softver ADA koji “besplatno ustupana trajno kori{}ewe”, ali i obavezu da “obu~i i osposobipripadnike Ministarstva odbrane za odràvawe softveraADA”. Vrednost ove donacije je definisana ~lanom 3 ugo-vora i ona iznosi 185.000 dolara, dok su se ugovorne strane,~lanom 5, sporazumele da Ministarstvo odbrane doniranuopremu “odràva o svom tro{ku” i koristi je “iskqu~ivoza digitalizaciju arhivske gra|e”.

Autorska prava nad softverom ADA, ~lanom 4 ugovora,zadràva Institut “Yeferson”. Ministarstvo odbraneovaj program ne moè iznajmqivati, prodavati ili ustupa-ti drugim licima, odnosno drugim organima sa ili bez na-knade. ̂ lanom 6 ugovora je definisano da samo obu~ena li-ca, zaposlena u Ministarstvu odbrane, mogu odràvatielektronsku opremu i softver, dok druga lica “nemaju pra-vo pristupa elektronskoj opremi za digitalizaciju, kao nisoftveru ADA”.

Istim ~lanom se ostavqa prostor da “ukoliko se ukaèpotreba, na pismeni zahtev Ministarstva odbrane, pred-stavnik Instituta “Yeferson”, moè u svojstvu konsultan-ta pruìti stru~nu pomo} Ministarstvu odbrane u reali-zaciji predmetnog ugovora”. Dakle, u ovom slu~aju ugovorkao pisani akt koji bliè ure|uje me|usobna prava i oba-veze koje su ugovorne strane usaglasile, ne daje nam praveinformacije o tome {ta se zapravo krije iza ove “bespo-vratne pomo}i” na{ih starih i dobro poznatih “dobro~i-niteqa” sa Zapada.

Upravo ovakvu “pomo} prijateqa” mnoge “demokrate” uSrbiji verovatno pozdravqaju i u woj ne vide ni{ta lo{e,i to iz dva razloga. Prvi razlog je taj {to donaciju smatra-ju plodom svoje “uspe{ne” politike, a drugi razlog je taj{to dokumentaciju koja se nalazi u Vojnom arhivu Srbijezaista treba digitalizovati kako bi se spre~ilo weno da-qe gubqewe i propadawe.

Zdrav razum se slaè sa ovim drugim razlogom jer je di-gitalizacija Vojnog arhiva vi{estruko korisna, me|utimzdrav razum ne moè da prihvati, niti moè da opravda ~i-wenicu da “demokratski” reìm za tu svrhu prosja~i novacsa Zapada i omogu}ava mu nesmetan pristup svim poverqi-vim i tajnim dokumentima. Neshvatqivo je da u okvirubuyeta Republike Srbije, pored tolikog nenamenskog tro-{ewa, nije bilo mogu}e planirati i izdvojiti neznatna fi-nansijska sredstva u iznosu od 185.000 dolara, koliko izno-si vrednost strane donacije za otpo~iwawe procesa digita-lizacije.

Me|utim, pravo je pitawe da li se ovde radi iskqu~ivoo licemerju reìma koji ne èli da obezbedi sredstva ubuyetu za ovu namenu ili je re~ o nekakvim drugim i vi{iminteresima “donatora” zbog kojih je ugovor o donaciji pot-pisan.

Ma~ sa dve o{trice

O razja{wewu svih spornih detaqa u vezi sa digitali-zacijom, koji bi mogli biti interesantni za javnost u Srbi-ji, novinar “Velike Srbije” je odgovore poku{ao da dobijeu Ministarstvu odbrane. Tako smo saznali da je od 36 mili-ona stranica vojnih dokumenata, do 26. jula 2008. godine ske-nirano 3,2 odsto ukupnog materijala – arhivske gra|e kojaje skladi{tena u Vojnom arhivu Srbije. Na na{e pitawe

koliko je novca utro{eno za ovu namenu, uz obrazloèwe daje re~ o donatorskim sredstvima, dobili smo odgovor da“Vojni arhiv nema uvid u tro{kove koji su do sada ostvare-ni, niti ima specifikaciju tro{kova za naredni period”.U odgovoru Ministarstva pravde se navodi da }e tro{koviza dràvni buyet nastati “prestankom donacije (kraj 2008.godine), kada Vojni arhiv treba da nastavi sam sa digitali-zacijom i u tom slu~aju mogu se o~ekivati tro{kovi za: odr-àvawe opreme i finansirawe lica koja su angaòvana naposlovima skenirawa (2 oficira, 2 lica sa VSS, 3 lica saSSS i 15 lica po ugovoru o delu ili vojnici na civilnomsluèwu vojnog roka)”. Kada se sve sagleda, onda donacija od185 hiqada evra izgleda sme{no mala da bi se uop{te i ula-zilo u potpisivawe ugovora o donatorstvu i dovodi nas doapsurdne situacije da zbog pomenute sume novca koja }e po-kriti tek zanemarqiv procenat tro{kova, donator moèslobodno da vr{qa po na{em arhivu.

Na ovu konstataciju navode i slede}e ~iwenice. Poku-{avaju}i da do|emo do odgovora ko i kako digitalizuje na-{e “vojne tajne” i dokumenta koja nose oznake “poverqivo”i “strogo poverqivo”, u Ministarstvu odbrane dobili smoodgovor da lica zaposlena u Vojnom arhivu ne vr{e skeni-rawe gra|e, ve} to ~ine lica angaòvana po ugovoru o delupreko Instituta “Yeferson”koja su obu~ena za skenirawe,uz napomenu da je prethodno izvr{ena bezbednosna provera,dok je u toku rada organizovan video nadzor i neposredannadzor u prostorijama gde se vr{i skenirawe. U Ministar-stvu su tako|e naveli da trenutno na projektu digitaliza-cije radi 28 lica, ali da se moè angaòvati 34 lica. Obu-ku za rad, prema wihovim re~ima, sprovode rukovodioci di-gitalizacije, a finansira se iz sredstava iz kojih se finan-sirala i nabavka opreme putem donacije. Interesantno daobuka traje najduè jedan do dva dana i da je prolaze samo li-ca koja se angaùju na skenirawu, dok se usavr{avawe vr{iuz neposredan rad.

Naravno, ove informacije nisu odgovori na na{e pita-we kako se tretira skenirawe, odnosno digitalizacija po-verqivih vojnih dokumenata koja se nalaze u arhivskoj gra-|i. Na na{e naredno pitawe kome }e na kraju biti dostup-na baza digitalizovane arhivske gra|e, dobili smo odgovorda }e podaci biti dostupni licu koje vodi referat digita-lizacije, zatim licima kojima se po zahtevu, uz primenu


Digitalizacija

propisa, odobri istraìvawe. Baza podataka }e, kako se na-vodi u obrazloèwu Ministarstva, biti dostupna u skladusa uputstvom o pristupawu digitalnom delu Vojnog arhiva,a po dobijawu memorijske kartice sa memorisanim obimompristupa odre|enoj gra|i za istraìvawe.

Drugim re~ima, baza digitalizovanih dokumenata Voj-nog arhiva Srbije bi}e dostupna svakome, pri ~emu ne tre-ba uop{te sumwati u to da }e strane obave{tajne slu`beimati nesmetan pristup svim dokumentima, ukqu~uju}i ione koji na sebi nose oznaku tajnosti. Uostalom, te isteslu`be su i do sada imale nesmetan pristup svoj na{oj voj-noj dokumentaciji, a ovako digitalizovana baza samo moèda im ubrza i olak{a posao pretrage èqenog dokumenta.

Donator koji }e nam do}i glave

Najskandaloznije u celoj ovoj pri~i jeste to {to je “do-bro~initeq” i “darodavac” donatorskih sredstava za digi-talizaciju vojnih dokumenata, zapravo Institut “Yefer-son”, institucija iz SAD. Ovaj institut se u javnosti do sa-da pomiwao u vi{e navrata kada je re~ o donirawu novca iu~e{}u u reformi sektora odbrane na{e zemqe. Primeraradi, u martu 2007. godine, po drugi put u toj godini, u pro-storijama Instituta za strategijska istraìvawa Mini-starstva odbrane u Beogradu, odràn je “Vi{i kurs strate-gijskog i operacionog istraìvawa” za pripadnike Mini-starstva odbrane i Vojske Srbije. Kurs je organizovao In-stitut Yeferson uz podr{ku kanadske ambasade u Beogra-du, a predava~i su bili strani “stru~waci”.

Obuka u~esnika kursa bazirala se na dva slu~aja: “Divqagranica” (borbeni poredak Avganistana) i “Stegnuta pe-snica” (vojno-politi~ko dono{ewe odluka o buyetu za od-branu i vojne strukture).

U julu 2007. godine, predstavnici Vojne akademije i In-stituta Yeferson su potpisali ugovor o donaciji vredan60.000 funti za uvo|ewe “brzog interneta” u ovu vojnoobra-zovnu ustanovu. Kako je javnosti tada saop{teno, “donacijapresti`nog nau~nog instituta omogu}ena je zalagawembritanskih vojnih diplomata”!

Ina~e, iz govora koji je upravo na Vojnoj akademiji u Be-ogradu, 11. decembra 2006. godine, pred polaznicima semi-nara “Menayment u istraìvawu”, odrào Robert Mekdu-gal, ambasador Kanade u Beogradu, mogu se naslutiti namere“zapadnih vetrova”. Gospodin Mekdugal je tada, kao jednu odmnogobrojnih prednosti kooperativnog me|unarodnog pri-stupa nacionalnoj bezbednosti, istakao slede}e: “(...) Glo-balni pristup tako|e omogu}ava partnerima da razmene is-kustva i ve{tine, da u~e jedni od drugih. U tom pogledu, naprimer, Kanada je zadovoqna da radi sa vojnim sektoromSrbije tako {to }e omogu}iti treninge u Kanadi, podrà-

vati seminare kao {to je ovaj, tako {to }e voditi razgovo-re o u~e{}u u mirovnim misijama, tako {to }e finansira-ti projekat digitalizacije vojnih arhiva, finansirati ve-like projekte uni{tavawa mina i na druge na~ine (...)”.

Dakle, ovde su potpuno jasne namere zapadno-globalnogpristupa nacionalnoj bezbednosti.

Posledwa aktivnost Instituta “Yeferson” u Srbiji,bila je dodela nagrada za najboqe “lokalne inicijative re-alizovane u 2007. godini”, koja je 19. jula 2008. godine odrà-na u sve~anoj sali Skup{tine grada Beograda. Ovu nagraduje jo{ 2006. godine ustanovio Institut “Yeferson”, koji jeujedno i jedan od sponzora. Me|u ~lanovima ovogodi{wegìrija za dodelu nagrade, na{lo se odabrano dru{tvo, i toizme|u ostalog: Biqana Presnal, direktorka finansija uInstitutu “Yeferson” (potpisnica ugovora o donaciji zadigitalizaciju), Miqenko Dereta, izvr{ni direktor “Gra-|anskih inicijativa” i Sowa Liht, predsednica Fonda zapoliti~ku izuzetnost.

Delovawe Instituta “Yeferson” u Crnoj Gori, zapravopredstavqa ogledalo pravih namera i uloge ove instituci-je na Balkanu. Dovoqno je naglasiti da Institut “Yeferson”u posledwih godinu i po dana aktivno u~estvuje u svim se-minarima koji se odràvaju u Crnog Gori, a na temu refor-misawa vojnog sektora i propagirawa evroatlanskih inte-gracija.

Primera radi, u martu 2008. godine odràn je seminar zapredstavnike medija u Crnoj Gori, koji je imao za ciq usa-vr{avawe novinara za oblast evroatlanskih integracija.Na ovom seminaru su u~estvovali i predstavnici Institu-ta “Yeferson” koji su dràli predavawe na temu “NATO –partnerstvo i razvoj”. Mesec dana kasnije, u aprilu, u sarad-wi sa ambasadom SAD u Podgorici je organizovana i spi-ker tura po svim op{tinama na severu Crne Gore, s ciqeminformisawa gra|ana o evroatlanskim integracijama. Na-ravno, jedan od predava~a na ovoj “turneji”bio je i predstav-nik Institut “Yeferson”. Da stvar bude jasnija, svemu ovo-me je predhodilo potpisivawe Memoranduma o razumevawuizme|u Ministarstva odbrane Crne Gore i Instituta“Yeferson”. Ovaj dokument je potpisan u aprilu 2007. godi-ne i wime je predvi|ena pomo} crnogorskim vlastima uprocesu reformi i integracija sa NATO paktom. Projekatje finansijski podràla vlada Holandije.

Kakve “evroatlanske aran`mane” u skorijoj budu}nostina{oj zemqi pripremaju Institut “Yeferson” i ministarodbrane Dragan [utanovac, tek predstoji da vidimo. Jasnoje da je digitalizacija dokumenata iz Vojnog arhiva Srbijesamo jedan od koraka koji predstavqaju ozbiqnu pretwu zanacionalno-vojnu bezbednost na{e zemqe.


Digitalizacija

EEto tako, pro|e i to – poro|aj EU-ropske desnice u Sr-biji, sve u stilu narodne poslovice “[to se grbo rodi,vreme ne ispravi”.

Bombasti~na obe}awa najpre od Tomislava Nikoli}a, akad mu se pridruìo, nakon “malog odmora od politike”, eg-zaltiranog Aleksandra Vu~i}a o tome kako “nakon 21. ok-tobra ni{ta vi{e ne}e biti isto”” – pretvorila su se u me-hur od sapunice ili u svoju su{tinu –– najobi~niju izdaju.

A signala je bilo, fle{bekova i deà-vi efekata – pun{e{ir...

HDZ kao uzorRe~e Toma (neverni) svojevremeno: “Bi}u novi Sana-

der””. Ne treba ni da pi{em na kakvu je muku stavio Kraji-{nike koji se po~e{e pitati: “Kako to mi da glasamo za ne-kog kome je uzor lider omraène HDZ – stranke koja nas jeprognala sa pradjedovskih ogwi{ta”?

Nakon toga “Veliki mag predizbornih kampawa” Alek-sandar Vu~i} prepisuje izbornu kampawu za predsednikaSrbije “Napred Srbijo” od istog tog HDZ-a i wihove kam-pawe za parlametarne izbore 2007. godine u Hrvatskoj –“Idemo daqe”: skoro identi~an predizborni spot, identi~-ni plavi “{u{kavci”...

Indikativno je da je svoj povratak u politiku, nakon, jeli, bavqewa, kako je rekao “berzanskim poslovawem”” – uz-gred budi re~eno, ne znam da li je rezultat toga “poslova-

wa” bio i ovaj nedavni krah svjetskih berzi, AleksandarVu~i} oglasio ba{ hrvatskom nedeqniku “Globus”.

U intervjuu pod naslovom “Sanaderizirat }emo Srbiju”ishvali fri{ki ““dopredsjednik”” sve i sva{ta po novojNDH: bajadere, hrvatska vina, Tu|manovog “intimusa” ]i-ru Blaèvi}a, a o Srbima iz Krajine ... skoro ni slova – ustvari, tek malo o tome kako nema struje u Zemuniku Gor-wem.

I toliko. Poput nekad Tu|manovog, danas Mesi}evog Srbina, Mi-

lorada Pupovca. I tu postoji veza – vaqda jedini Kraji-{nik uop{te u novoj EU-stranci – Marko Atlagi} u Ben-kovcu ima sinovca koji je predsjednik Op{tinskog odboraPupav~eve SDSS.

O~ito je da je ideologija srpskog nacionalizma napra-sno zamewena novim, EU-ropskim floskulama.

A onda, u predve~erje poro|aja novih EU-ropqana, naTeleviziji Avala, u emisiji “Etiketirawe”, u dobro pozna-tom, nabusitom stilu prokomentarisa on sve, po principuo svemu pomalo – a u stvari ni{ta. Posebno je bilo intere-santno kad je, komentari{u}i dilemu Mekejn ili Obama,rekao: ““Navijam za Mekejna, a pobedi}e Obama””.

Zaboravio je i ideologiju antiglobalizma na koju se ne-kad pozivao i postrojio se ta~no po rasporedu nekih novihintelektualnih gurua. Te nazoviintelektualne grupacijesu prije nekoliko mjeseci govorile o potrebi formirawaNove desnice u Srbiji, ali ne takve koja se ne uklapa u za-padne, NATO i EU kalupe –poput Srpske radikalne stran-


““Napredwaci””

““““[to se grbo rodi[to se grbo rodi”””” ...... ””PPii{{ee:: RRaattkkoo LLii~~iinnaa

ke, nego one koja }e tom istom Zapadu i NATO-u da se do-padne. “Desnice” za koju je uzor Republikanska partija uAmerici i razne papske demohri{}anske partije u Evropi– otud naprasno ova pri~a o Mekejnu.

Kako Aca kopira kampawe

I tako, zapo~e i taj cirkus, sa sve sva|om na po~etku. Na-javqena poja~awa iz drugih partija – Feman, Qu{i} i Mi-kavica se ne pojavi{e, vjerovatno nezadovoqni preraspo-delom unutar rukovodstva. Prema nekim informacijama,Miodrag Nikoli} Feman je ~ak o tom odrào i kra}u kon-ferenciju za {tampu, ali su taj doga|aj reìmski medijiblokirali.

A “hepening” – ve} vi|en, i ko zna koliko puta kori-{}en – po samoqubivom principu “Kako Aca kopira kam-pawe””. Iste fraze i laì o budu}nosti na{e dece, o veli-kom broju prisutnih koji ne mogu da u|u u salu (5-6 minutanakon skupa pro{ao sam ulicom Milentija Popovi}a, panigde ne videh nikakvu gu`vu ni “mase oboàvalaca”). Na-kon toga, po poznatom agit-prop scenariju: radnici, seqa-ci, muzikanti... red slanine, red {unke, pa tako jedno pet-{est puta... sve to garnirano Roki (ili Rambo) yinglovima,tek toliko da se zna gde su gazde i da se oda po~ast izaslani-ku gazde-Mantera.

[umadijska {ajka~a –– i muzi~ka podloga iz ““Rokija””,ali kako se uvu}i ovim drugim gazadama iz EU – pitawe jesad? Ili je ovo oda i jednima i drugima?

Ne{to me ìvo interesuje: o ~emu li }e sad Brana Crn-~evi} da pi{e u pismima sinovcu, kad je postao napredan iEUropi i NATO-u ugodan?

Kako li }e to sad izgledati? Ili }e se mo`da sinovca odre}i, jer zaboga, ro|a~ki od-

nosi u EUropi nisu preporu~qivi?Ako si napredan –– {ta }e ti sinovac, pa jo{ srpski na-

cionalista?

I za kraj Toma (neverni). Po~e sa naklonom gazdama –““Va{e ekselencije...””i ne trepnuv{i, zatim slaga ““o jednom~oveku koji je sebe stavio ispred Srbije...””

Ba{ se pitam, kako to?Tako mo`da, {to se istog momenta po dizawu optu`ni-

ce od strane one karikature od me|unarodnog prava – Ha-{kog tuìla{tva i suda, spakovao i otputovao u Holandi-ju?

Ili mo`da, {to ve} tolike godine tamnuje u [evenin-genu?

Ili to {to nikad nije pravio trule kompromise?Ako tako izgleda “stavqawe sebe ispred Srbije”, pitam

se kako onda moè izgledati kad neko stavi Srbiju ispredsebe.

Ali, tako se mora, Toma (neverni) je ~ovek zadatka, aprisutne gazde treba ispo{tovati. Nema mrdawa!

Istorija se ponavqa u skra}enicamaNegde ranije spomenuo sam kako se sve ponavqa, pa i iz-

daja. Simboli~no, to se de{ava i sa skra}enicama.Tako smo akronim SNS vi|ali ~esto:– u Republici Srpskoj Krajini 1990. otpadni~ka, izdaj-

ni~ka partija Milana \uki}a – zvala se Srpska narodnastranka – dakle SNS!

– u Republici Srpskoj 1997. godine Biqana Plav{i} iSrpski narodni savez – opet SNS!

– u Republici Srbiji 2001. godine Bane Ivkovi} i So-cijalisti~ka narodna stranka – gle ~uda, opet SNS!

–i na kraju 2008. godine Toma (neverni) i Vu~i} (berzan-ski) Srpska napredna stranka – ve} znamo sve – SNS!

Tek da se zna, sve ove stranke nestado{e, tako da se niovoj ne sme{i svetla budu}nost.

Zato ona sve~ana pesma, kako to Toma (neverni) re~e –Tamo daleko – nikako nije zvu~ala kao sve~ana – vi{e kaorekvijem!


““Napredwaci””

UUsavremenoj Srbiji politi~ke snage su podeqene nadva bloka: patriotski i proevropski. Prvi predsta-vqa alternativu globalizmu, dok je drugi prozapadno

orijentisani establi{ment. Patriotski blok, iako patiod odsustva jedinstva, ipak u prvi plan isti~e borbu sa na-cionalnim ponièwem srpskog naroda (otcepqewe Koso-va), ne prihvata Evropsku uniju koja stavqa Srbiju u podre-|en poloàj i precizira Srbima aktuelne politi~ke i so-cio-ekonomske probleme. Posle parlamentarnih izbora11. maja 2008. godine, front opozicionih snaga koji se sasto-ji od jedne (ipak najbrojnije i najmo}nije partije) Srpskeradikalne stranke, bio je oja~an sa Demokratskom stran-kom Srbije i Novom Srbijom – V. Ko{tunice. Opozicionifront koji je bio protiv otcepqewa Kosova i potpisiva-wa Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) saEvropskom unijom dobio je u kona~nom zbiru 108 poslani~-kih mandata (od 250) u Skup{tini Srbije.

Perspektiva udruìvawa snaga V. Ko{tunice i V. [e-{eqa bila je realna i vi{e nego ozbiqna pretwa i za evro-atlantsku vlast B. Tadi}a, i naravno, za Zapad. Formirawevlade koja je pod kontrolom takvog reìma u leto 2008. go-dine omogu}ili su samo titanski napori da se na svoju stra-nu privu~e lider Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) I.Da~i}. On je sa svojih 20 mandata, dobijenih na izborima,kona~no stao na stranu “evrodemokrata” (t.j. dali su mu “ja-sle vlasti”) i time osudio SPS na politi~ko uni{tewe.Me|utim, vladaju}a koalicija je heterogena, ona u sebi sa-drì razli~ito usmerene snage, ponekad sa opre~nim inte-resima.

I vi{e od toga, vladaju}a garnitura nema strategiju na-cionalno-dràvnog razvoja, wu u potpunosti zamewuje pro-paganda zasnovana na jednom jedinom, ali krajwe efektnom,na~inu zastra{ivawa sopstvenog stanovni{tva izolaci-jom i sankcijama u slu~aju udaqavawa od evropskog puta.Megainformacionoj snazi proreìmskih sredstava javnoginformisawa treba dodati i nastojawe raznih “nevladi-nih organizacija gra|anskog dru{tva” da formiraju i ra-{ire po zemqi novi model nacionalne ideologije – srbo-fobni {ovinizam. Tu ideologiju intenzivno podràvajumasmediji, biznis-birokratska (najve}im delom korumpi-rana) i politi~ka elita, a tako|e delimi~no predstavniciinteligencije i poslenici kulture koji su se opredelili zaZapad. Aktivirawe antinacionalnih napora u delu eliteizazvano je ja~awem simpatija srpskog dru{tva u korist Ru-sije, nasuprot ~emu reìm neokolonijalnog upravqawatreba da izgradi “novu Srbiju” u kojoj }e biti vi{e proza-padnih partija i bira~a od proruskih.

Za vladaju}i reìm, “problem” predstavqa ja~awe opo-zicionog fronta na unutra{wem planu, a ovome treba do-dati i spoqni aspekt. S jedne strane, u Ha{kom tribunaluproces protiv V. [e{eqa je doìveo neuspeh. Sa druge

strane, geopoliti~ki projekt komadawa Srbije nije zavr-{en, posle Kosova nastupila je faza odvajawa Vojvodine.To se prakti~no ispoqilo preko nedavnog dono{ewa “Sta-tuta Vojvodine” kojim se priprema federalizacija Srbije,sa perspektivom wene transformacije u tro~lanu dràvu.Glavni grad jednog dela treba da bude Beograd, a drugog No-vi Sad, dok bi tre}i deo ostao pod okupacijom snaga NATOi albanskih kriminalno-teroristi~kih struktura.

Vladaju}em marionetskom reìmu i wegovim pokrovi-teqima, neophodna je bu~na i istovremeno dimna zavesa ra-di odvla~ewa pa`we od spoqweg faktora, kao i likvida-cija narastaju}e pretwe promenom odnosa snaga u opozici-ji na politi~koj sceni Srbije. Udar po Srpskoj radikalnojstranci potreban je da bi se svi navedeni “problemi”re{a-vali onako kako to odgovara vlastima.

I tako je T. Nikoli} doneo odluku da podrì dono{eweSporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu sa EU (uprkosvoqi [e{eqa i pod izgovorom navodnog pristanka vlastida potpi{u neke “uslove” na osnovu kojih }e se u Sporazu-mu tuma~iti kako je Kosovo u sastavu Srbije – ti “uslovi”su pravno neosnovani). To je postao formalni razlog ras-kola. Nikoli} nije na{ao za shodno da na|e nekakav boqiizgovor za svoj odlazak (raskol je obja{wavao idejnim raz-lazom sa [e{eqem), da bi se pri tom potrudio da se poàrskandala {to vi{e razbukti u medijima. Uni{tio je blan-ko partijske ostavke, pokupio sa sobom oko ~etvrtinu po-slanika (po nekim informacijama, ili direktno kupqenihili izloènih uceni i pretwama), vrlo brzo formirao no-vu partiju za koju se odmah “prona{lo” finansirawe i pro-storije (u centru Beograda).

Indikativno je {to je Nikoli} “odjednom”dobio blago-naklonost medija, dok je jedina partija koja nikada nije do-bila medijsku “naklonost”, bila SRS. Protiv we se prime-wivala sva propagandisti~ka mo} sredstava javnog infor-misawa pot~iwenih okupacionom reìmu. Oni su pla{ili


Propali pu~

LikvidacijaSrpske radikalne stranke–specijalna operacija (I deo)

PPii{{ee:: AAwwaa FFiilliimmoonnoovvaa

svetsku javnost “propagandisti~kim pripremama” i navod-nim tvr|ewem da su radikali {ovinisti, fa{isti itd. Sa-da su se karakteristike Nikoli}a izmenile: wegova grupase kvalifikuje kao “civilizovana”, “tolerantna” i “evrop-ski orijentisana” (istaknimo samo da je uslov ukqu~ivawaSrbije u “civilizovanu i tolerantnu” evropsku porodicuizru~ewe generala R. Mladi}a i lidera hrvatskih Srba G.Hayi}a, a tako|e i priznawe nezavisnosti Kosova). Proza-padna sredstva javnog informisawa – “Blic”, “Danas”,“Dnevnik”, RTV B-92 i dr. momentalno su insistirala ne nasuprotnim stavovima Nikoli}a i [e{eqa povodom rati-fikacije SSP, ve} na demonizaciji V. [e{eqa. Informa-cioni resursi pot~iweni reìmu, u horu su istovremenoozna~ili lidera SRS kao “despota-tla~iteqa” i “eksploa-tatora pametnog, korektnog i na kompromise spremnog” T.Nikoli}a.

Sada se zamajac propagande okre}e na stranu Nikoli}a,kome se pripisuju svi uspesi stranke. Mitologija se zasni-va na formuli “pametni i staloèni Nikoli} je razvio idoveo do nevi|enih uspeha Radikalnu stranku koje ona nipod kojim uslovima ne bi videla sa [e{eqem”. Ali pogle-dajmo ~iwenice:

Parlamentarni izbori: SRS je svoje organizacionoformirawe zavr{ila u februaru 1991. godine. I na parla-mentarnim izborima u Srbiji 1992. godine odmah je izbilana drugo mesto, dobiv{i 1,066.765 glasova (22,58 odsto) – 73poslani~ka mandata u srpskom parlamentu – Skup{tini,prvo mesto je zauzela SPS S. Milo{evi}a – 1,359.086 gla-sova (28,77 odsto) – 101 poslani~ki mandat. V. [e{eq je po-stao poslanik u Skup{tini sa liste SRS u junu 1991. g.1993. g. SRS ponovo zauzima drugo mesto – 595.467 glasova(13,85 odsto) – 39 mandata, a 1996. g. zadràvaju drugo mesto– 17,75 odsto (SPS – 42,91 odsto). Parlamentarni izbori1997. g. su zapam}eni novim uspehom radikala: oni su dobi-li 1,162.216 glasova (28,07 odsto) – 82 poslanika u Skup{ti-ni (rekordni pokazateq za SRS). Stranka je ponovo zauze-la drugo mesto, zaostaju}i za SPS (on je dobio 1,418.036 gla-sova – 34,27 odsto i 110 poslani~kih mandata). Uspesi radi-kala na izborima su postali pravi ko{mar u stvarnosti za“svetsku zajednicu”. Ameri~ki predstavnik za Balkan Ro-bert Gelbard tada je izjavio da SAD “ne}e ni pod kojimuslovima imati posla sa [e{eqem po{to je on fa{i-sta”1). Nadaqe, istaknimo da je u martu 1998. g, vezano za za-o{travawe situacije u srpskoj pokrajini Kosovo, SRSu{la u koaliciju sa Socijalisti~kom partijom SrbijeSlobodana Milo{evi}a. Tada je od 35 resora u novoj vladiradikalima pripala tre}ina, ukqu~uju}i dva od pet pot-predsedni~kih mesta, jedno – V. [e{equ, a drugo – T. Niko-li}u. [e{eq se zaloìo za o{tre mere protiv albanskihseparatista. 1999. g. SRS je postala jedina partija koja jeglasala protiv potpisivawa Sporazuma sa NATO na Koso-vu. Nikoli}, nalaze}i se na poloàju zamenika predsedni-ka Vlade, krajem 1999. g. postaje zamenik predsednika Save-zne vlade SRJ. Posle zbacivawa sa vlasti Slobodana Mi-lo{evi}a, u oktobru 2000. godine, SRS ponovo prelazi uopoziciju. 2000. g. radikali ponovo zauzimaju drugo mesto –322.333 glasa (8,60 odsto) i 23 mandata, 2003. g, kada se V. [e-{eq ve} nekoliko meseci nalazio u Ha{kom tribunalu(wegovo ime je bilo na ~elu liste radikala) uspeh strankeje bio vi{e nego ubedqiv: SRS je dobila 1,008.074 glasa(27,3 odsto), 82 od 250 parlamentarnih mandata. Na izbori-ma u januaru 2007. g. za stranku je glasalo 1,153.453 srpska bi-ra~a (29,06 odsto), 81 poslani~ki mandat. Na posledwim iz-borima 11. maja 2008. g. SRS je dobila 1,219.436 glasova(29,46 odsto), 78 mandata (ime nosioca liste SRS kao i ra-nije bilo je ime V. [e{eqa). Najvi{e glasova na tim izbo-rima je dobila predsedni~ka koalicija “Za evropsku Srbi-

ju” – B. Tadi}, sa 1,590.200 glasova (38,42 odsto), 102 manda-ta; koalicija Demokratska stranka Srbije –Nova Srbija na~elu sa V. Ko{tunicom i 480.987 glasova (11,61 odsto ) i 30mandata, Socijalisti~ka partija Srbije – Partija ujediwe-nih penzionera Srbije –Jedinstvena Srbija –313.896 glaso-va (7,58 odsto), 20 mandata.

Predsedni~ki izbori: Na predsedni~kim izborima useptembru i oktobru 1997. g. [e{eq je u drugom izbornomkrugu pobedio, dobiv{i 1,733.859 glasova (49,10 odsto), is-pred Zorana Lili}a (47,92 odsto), ali je izbore Republi~-ka izborna komisija proglasila neuspelim jer je izlaznostbila mawa od zakonski potrebnih 50 odsto. Na izborima udecembru 1997. g. pobedio je M. Milutinovi}, osvojio 59,31odsto, [e{eq – 37,54 odsto. Mandat M. Milutinovi}u is-tekao je 2002. godine, a slede}i legitimni izbori su odrà-ni u Srbiji2) tek 2004. godine. U tom vremenskom interva-lu predsedni~ki izbori su odràvani ~etiri puta, ali sva-ki put se wihovi rezultati nisu progla{avali zbog nepra-vilnog brojawa ili niskog odziva. Dana 29. septembra V.[e{eq je protiv favorita – V. Ko{tunice (31 odsto) i M.Labusa (27 odsto) – dobio vi{e od 20 odsto glasova. Za we-ga je glasalo 845.000 bira~a, ali drugi krug glasawa, 13. ok-tobra 2002. g. nije doneo rezultat: izbori su progla{eni ne-uspelima zbog niske izlaznosti glasa~a (u glasawu je u~e-stvovalo samo 45 odsto). Posle toga je Narodna skup{tinaSrbije promenila Zakon o izborima: sada je 50-procentnaizlaznost bira~a neophodna samo u prvom krugu, u drugomkrugu pobednik je onaj koji dobije ve}inu glasova iza{lih.Na izborima 8. decembra 2002. g. V. [e{eq je dobio vi{eod milion glasova – 36 odsto, najvi{e glasova dobio je V.Ko{tunica – oko 58 odsto, tre}i kandidat B. Pelevi} –ukupno 3,4 odsto. Ali na bira~ka mesta je do{lo mawe od 45odsto gra|ana Srbije sa pravom glasa. Na izborima 16. no-vembra 2003, kada je V. [e{eq dobrovoqno oti{ao u Hag,T. Nikoli} je sakupio u prvom izbornom krugu vi{e odsvih, i to – 1,166.896 glasova (47,9 odsto), i u slu~aju da je iz-laznost bila dovoqna postao bi predsednik, ali u glasawuje u~estvovalo samo 38,5 odsto bira~a. Verovatno su, upravoizbori 2003. g. postali ta~ka odbrojavawa kona~nog rasko-la u Srpskoj radikalnoj stranci…

U prvom krugu predsedni~kih izbora u Srbiji, 13. juna2004. g. T. Nikoli} je sakupio vi{e glasova nego wegov glav-ni rival Boris Tadi} – 954.339 glasova (30,6 odsto) prema853.584 glasa (27,3 odsto ) za Tadi}a. Ali drugi krug glasa-wa, 27. juna 2004, donosi uspeh Tadi}u – 1,681.528 glasova(53,97 odsto) prema 1,434.068 glasova (46,03 odsto) za Niko-li}a. Na predsedni~kim izborima 2008. g. ponovila se situ-acija iz 2004. godine. U prvom krugu, 20. januara 2008, kandi-dat SRS T. Nikoli} je pobedio aktuelnog {efa dràve B.Tadi}a, sakupiv{i 1,646.172 glasa, {to je iznosilo 39,99 od-sto (rezultat Tadi}a – 1,457.030 glasova, ili 35,39 odsto).Ali u drugom izbornom krugu, 3. februara, pobe|uje B. Ta-di} (2,304.467 glasova ili 51,19 odsto prema 2,197.155 glaso-va ili 48,1 odsto za Nikoli}a).

Predsedni~ki izbori 2004. i 2008. godine pokazali su za-konomernost aktivnosti Nikoli}a: u prvom krugu se pred-uzimaju titanski napori u svim pravcima i prvi krug jeuvek dobijao u punom sjaju, ali u periodu izme|u dva krugaodjednom sledi o{tar pad aktivnosti i u kona~nom rezul-tatu Nikoli}u samo malo nedostaje da dobije drugi krug,ali je pobe|ivao Tadi} (pri ~emu je Nikoli} pobedu Tadi-}a priznavao odmah i bez pogovora, ne mare}i za o~igledneizborne nepravilnosti). Rezultat Nikoli}a (izborni fi-jasko) ostao je nepromenqiv, kako 2004. g. kada je na izbori-ma nosio bey sa likom [e{eqa, tako i 2008. g. kada se de-monstrativno distancirao od [e{eqa, skinuo bey i izja-vio da na izborima nastupa on li~no. Nastupi Nikoli}a,posebno “izme|u dva kruga”, pokazali su idejnu oskudnost.


Propali pu~

Posebno 2008, kada je nastavio da insistira na formuli “isa Zapadom i sa Istokom”, i sve to u sklopu oduzimawa Ko-sova i podsticawa separatizma u Vojvodini od strane Zapada.

U srpskim sredstvima javnog informisawa nastavqa dase naduvava {ablon propagandne kampawe protiv SRS i[e{eqa, koji su definisali strani kreatori, a koji ipakne odgovara stvarnosti. Taj {ablon je krajwe primitivan:na jednoj strani su “nacionalisti, fa{isti, {ovinisti,mra~ne sile, ultrakonzervativci, neobrazovani, zaostaliradikali”, a na drugoj strani su “obrazovani, pametni, qu-di {irokih pogleda, otvoreni prema svetu, demokrati”, akojima se pridruìo “krotki”, “uzdràni”, “civilizovani”politi~ar, kao protivteà “ekstremnom [e{equ” – T.Nikoli}3). Istina je druga~ija. Upravo je [e{eq inte-lektualac sa svetski poznatim imenom, upravo je on napi-sao vi{e stotina nau~nih, nau~no-popularnih i politi~-kih radova, o kome je i sam T. Nikoli}, iznose}i svoje mi-{qewe, govorio kao o najve}em intelektualcu kojeg je sreou ìvotu.

Samostalne politi~ke aktivnosti Nikoli}a i Vu~i}a,koje su usledile posle raskola u stranci, pokazale su o{tarpad idejnog nivoa, kao i haoti~nost i protivre~nost wiho-vih pogleda. Oni nemaju {ta da predloè bira~ima osimdemago{kih kli{ea koji su neispuweni realnim sadrà-jem, predlaè se matrica “borbe sa korupcijom i krimina-lom”, “pove}awa ìvotnog standarda”, “o~uvawa suvereni-teta i teritorijalne celovitosti Srbije” (pri tom osta-vqaju po strani kqu~ne probleme srpskog naroda). Takveparole upotrebqavaju sve marionetske partije i one koje supod kontrolom zapadnih struktura, a pre svega, sama DS B.Tadi}a. Izuzetak ~ini samo V. [e{eq koji je od samih po-~etaka svog pojavqivawa na politi~koj sceni formulisaoideolo{ku doktrinu, kojoj je strogo imanentna unutra{walogika, gde je jasno izloèna duboka analiza srpske istori-je zasnovane na enciklopedijskim znawima.

U vezi sa tim “akcija Nikoli}a” predvi|ena je ne samoza raskol u SRS, ona je usmerena na ono glavno – uni{teweV. [e{eqa. T. Nikoli} je dao medijima4) tekst razgovora[e{eqa sa Odborom za wegovu odbranu, nakon ~ega je Ha-{ki tribunal 29. septembra doneo odluku o zabrani V. [e-{equ da komunicira sa porodicom i svojim pravnim savet-nicima kao i Odborom za wegovu odbranu (posledwa zabra-na je na snazi i dan-danas). Argumentacija odluke Tribuna-la: “[e{eq vodi razgovore o temama koje se ne ti~u nepo-sredno wegove odbrane”. Samim tim Tribunal ~ini drugipoku{aj da nametne V. [e{equ advokata, a dobro zna da gana taj na~in primorava na drugi {trajk gla|u. Ali ovog pu-ta, svesni apsolutnog }orsokaka u koji je upao proces pro-tiv predsednika SRS, nad ~ijim se ìvotom nadvila di-rektna pretwa fizi~kom likvidacijom, ili preko “dozvo-

le da se gladovawe pusti do kraja” ili nepruàwem (ilipruàwem, ali “potrebne”) medicinske pomo}i ili tzv. sa-moubistvom. Izlaz koji bi omogu}io Tribunalu da sa~uvaobraz ne postoji. U situaciji koja je katastrofalna za onesile koje su htele da izreknu presudu srpskim nacionalnimsnagama, zapadne strukture se naglo aktiviraju u dva prav-ca: primena svih sredstava pritiska na [e{eqa u Tribu-nalu i uni{tavawe svega {to podràva srpskog lidera izazidina [eveningena.

Nikoli} tvrdi da nema veze sa zapadnim strukturama,dok su u ameri~koj ambasadi potvrdili informaciju da jeameri~ki ambasador K. Manter vodio razgovore sa T. Ni-koli}em u vezi sa “podr{kom evropskim integracijama”. T.Nikoli} je vodio razgovore i sa ameri~kim i sa britan-skim ambasadorom. Ambasador Velike Britanije StivenVordsvort je odbio da komentari{e informaciju o susretusa Nikoli}em iako je pre mesec dana, na otvarawu Me|una-rodne letwe {kole u Beogradu, potvrdio da Nikoli} nijevi{e za Zapad persona non grata. Politi~ku transforma-ciju desnog krila on je ocenio na slede}i na~in: “Pozitiv-ni efekat integracije Srbije doveo je do proevropske evo-lucije Socijalisti~ke partije koju je podràla Evropa”.Poruka Evrope, po re~ima Vordsvorta, potpuno je jasna:“Ako je va{a promena iskrena, onda }emo je prihvatiti ipodràti u budu}nosti. Po~etak tog procesa sada vidimo iu Radikalnoj stranci”, dodav{i da su se “odre|eni qudi od-vaìli da otvoreno izjave svoje neslagawe sa politikomsvog lidera Vojislava [e{eqa5). Dvadeset {estog oktobra2008 g. ameri~ki ambasador Kameron Manter je izjavio:“Uveren sam da Srpska napredna stranka, koju je formiraogospodin Nikoli}, preduzima pozitivne korake u pravcuEvrope. To je razlog zbog ~ega sam se sreo sa wim... Odajemmu priznawe za to {to je skupio hrabrost da prekine vezusa [e{eqem”6).

Odobravawe ameri~kog i engleskog ambasadora jasnosvedo~i o tome da je Nikoli} dobio dozvolu “odozgo”za stu-pawe u otvorenu fazu borbe sa [e{eqem i torpedovaweSRS. Od danas je on upisan u sistem prozapadnih snaga Sr-bije za koje je za svaku ponaosob na politi~koj sceni zemqepredvi|ena posebna svrha, odre|eni mesto i uloga, kao irazra|ena strategija i taktika dejstva.

Poslanik SRS u Skup{tini Srbije N. Jovanovi} je is-takla da “postoji pouzdana informacija da je Vu~i} dve go-dine saradnik britanske obave{tajne slu`be MI6”, posla-nik E. Boì}-Talijan (SRS) isti~e da je “Vu~i}u dozvoqe-no da koristi najsavr{eniju tehniku radi prislu{kivawapoliti~kih protivnika”7).


Propali pu~

Napomene:1) Kommersant. ? 52(1455), 26 mart 1998 WWW.KOMMERSANT.RU/DOC.2) Na predsedni~kim izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000. g. [e{eq se nije kandidovao da u kriti~noj situaciji za zemqu

ne pravi konkurenciju predsedniku SRJ S. Milo{evi}u. Na izborima, da se kandiduje, “pustio” je Nikoli}a. Tada je bio znatno is-pod svojih konkurenata, dobio je 288.013 glasova (5,79 odsto) i zauzeo tre}e mesto posle V. Ko{tunice (48,96 odsto) i S. Milo{evi-}a (38,62 odsto). Drugi izborni krug je bio odre|en za 8. oktobar, ali lideri opozicije su odbili da priznaju rezultate izbora kojeje objavila Savezna izborna komisija, smatraju}i da su falsifikovani. Oni su insistirali na tome da je V. Ko{tunica bio izabranza predsednika posle prvog kruga glasawa. U tome su ih podràli lideri NATO zemaqa, posebno predsednik SAD Bil Klinton ibritanski premijer Entoni T. Bler. Rezultat “buldoèr revolucije”, 5. oktobra 2008. godine, je pad S. Milo{evi}a, a predsednikSRJ postaje V. Ko{tunica.

3) Vukovi} N. “Destilovani” radikali // Nova srpska politi~ka misao. 24. oktobar 2008. //www.nspm.org.yu/politicki-zivot/ 4) “Press” od 15. 9. 2008. g. 5) www.nspm.rs6) “Novosti”,. Beograd, 26. 10. 2008. 7) http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Opozicija-o-buyetu-ali-radikali-o-Vu~i}u.


Tokom meseca oktobra Tomislav Nikoli} je vi{e puta sa skup{tinske govornice dozvolio sebi da deli moralne lek-cije!?!

ôvek koji je na ime brenda Srpske radikalne stranke preuzeo, ili boqe re}i preusmerio, ozbiqne koli~ine novca (otome nas obave{tavaju razni qudi sa raznih strana) u svoje yepove i u yepove svojih saradnika koji su, kao i on, izdali do-stojanstvo narodnog poslanika, svoju veru, svoje ime i ~ast.

Pogazili su strana~ku disciplinu, poslu{nost prema najvi{im strana~kim organima, pogazili su strana~ki programi Statut.

Tako|e su pogazili datu zakletvu: “Jedinstvo srpskog naroda i dràve, politi~ka demokratija, civilizovani pravniporedak, ekonomski prosperitet i socijalna pravda, uvek i svuda predstavqa}e glavne ciqeve moje politi~ke borbe”.

Pokrao je ostavke narodnih poslanika koji su svoj poslani~ki mandat predali na raspolagawe Centralnoj otaybinskojupravi. Na jednoj od sednica Administra-tivnog odbora Skup{tine Srbije rekao je daje na{e ostavke uzeo “da bi nas oslobodioobaveze”. Drugim re~ima da, kada on krene ucepawe stranke i formirawe svog posla-ni~kog kluba, {to vi{e narodnih poslani-ka sa liste Srpska radikalna stranka – drVojislav [e{eq, uz razne ucene, obe}awa iprevare prevede u svoj izdajni~ki klub. Na-ravno, posle 18 godina postojawa Srpske ra-dikalne stranke, prvi put narodni poslani-ci, gradski i op{tinski odbornici, nisupolagali zakletvu. Jo{ jedan vid osloba|a-wa od “obaveze”, i to obaveze koju nosi pola-gawe zakletve u nadle`nom parohijskomhramu Srpske pravoslavne crkve. Me|utim,od svake moralne norme, pa i onih najvi{ih,“oslobo|eni” Tomislav Nikoli} smetnuo jes uma da su zakletve oslobo|eni samo oni na-rodni poslanici koji je nikada nisu polo-ìli, ali oni koji su je makar jednom za istufunkciju poloìli nikad ne mogu bitioslobo|eni dok god je obavqaju i, naravno,ne mogu je biti oslobo|eni visoki funkci-oneri bilo koje institucije ili organiza-cije koji su je makar jednom u ìvotu polo-ìli.

Tokom tih sramnih i te{kih dana napadana Srpsku radikalnu stranku od strane po-liti~kog nedono{~eta (Tomislav Niko-li}) i politi~kog pastor~eta (AleksandarVu~i}), upravo velika ve}ina poslanika ko-ji nikada nisu poloìli zakletvu nisu hte-li da pogaze osnovne moralne norme i nisupre{li u tu nazovistranku, a oni koji obra-za nemaju yabe su zakletvu i u pravoslavnomhramu polagali, oni “prodado{e veru za ve-~eru”. I Bog i narod vide i znaju!

Da zakqu~imo posledwom re~enicom izzakletve Srpske radikalne stranke, koju jenekoliko puta poloìo i Tomislav Niko-li}: “Kako ja ovu zakletvu po{tovao i ispu-wavao, tako i meni Bog pomogao”.

Obraz k’o |on

TomislavTomislavNikoli}Nikoli} i morali moral

JJadranko Vukovi} poslanik SRS-a podigao je pra{inuiznose}i podatke koji direktno optuùju AleksandraVu~i}a i Tomislava Nikoli}a za korupciju i privred-

ni kriminal. Vukovi}, koga su prozvali [e{eqevim Lauferom, tvr-

di da poseduje obimnu dokumentaciju vezanu za, kako on ka-è, aferu “[vajcarska” koja ozbiqno tereti Nikoli}a iwegovog nerazdvojnog prijateqa Milana Ba~evi}a. Ina~e,Nikoli}ev sin se oènio Ba~evi}evom }erkom.

– Nikoli} i Ba~evi} ume{ani su u malverzacije u vezisa izgradwom termoelektrane na gas u Novom sadu. Proje-kat je vodila kompanija “Mentor eneryi”, registrovana u[vajcarskoj 2005. godine. Akcionari kompanije bili suMajkl Virsmer, \ia ̂ avdija, Manuel Vernli, Bit Kalin iMilan Ba~evi}. Ovaj posledwi, sa 18 odsto vlasni{tva.“Mentor eneryi” je sklopio ugovor sa ruskom kompanijom“Tehnopromeksport” koja je trebalo da obezbedi projekat iizgradwu TE Novi Sad, kao i neophodne koli~ine gasa od“Gasproma”. Vukovi} dodaje da je veza kompanije “Mentoreneryi” sa Tomislavom Nikoli}em, Milanom Ba~evi}em iSkup{tinom grada Novog Sada u to vreme bio kontroverz-ni biznismen Branko Crnogorac, poznat zbog malverzaci-jama u bankarstvu.

– Tomislav Nikoli} i Milan Ba~evi}, krajem 2006. go-dine, odlaze u [vajcarsku na dogovore oko realizacije pro-jekta. Direktor kompanije “Mentor eneryi” je ManuelVernli, major {vajcarske obave{tajne slu`be i saradnikbritanske MI 6, ina~e aktivan i prisutan na Balkanu to-kom devedesetih godina. Glavni finansijer “Mentoreneryija” je Aleksandar Kir`wev, ruski emigrant, kojiìvi i radi u SAD. Iz Rusije je pobegao posle velike afe-re sa trgovinom potraìvawima, prilikom koje je o{tetiomnoge ruske kompanije. Ina~e je jedan od najve}ih finansi-jera Republikanske partije u SAD, isti~e Vukovi}.

Poslanik SRS precizira da se posle saznawa ko stojiiza kompanije “Mentor eneryi”, “Tehnopromeksport” i ve-lika ruska kompanija “Gasprom” povla~e iz projekta.

Vukovi} obja{wava {ta se, prema wegovim saznawima,de{avalo sa kompanijom “Mentor eneryi” i wenim kapita-lom.

– Aleksandar Kir`wev je osu|en u SAD na 10 godina za-tvora i zato je svom prijatequ Majklu Virsmeru dao na ras-polagawe 20 miliona evra, kako bi on investirao taj novac.Majkl Virsmer obmawuje Kir`weva da je svih 20 milionainvestirao u projekat izgradwe TE na gas u Novom Sadu.Me|utim, oko ~etiri petine novca dele akcionari me|u-sobno, zajedno sa doma}im partnerom (Nikoli}evim prija-teqem Milanom Ba~evi}em). Kir`wev izlazi iz zatvoraposle 3 godine i postavqa pitawe gde je novac. Shvata da jenajve}i deo kapitala raspore|en me|u akcionarima i tra-

ì za{titu pred sudom. Svega oko 3 miliona dolara je po-tro{eno na stvarne tro{kove vezane za projekat. Projekatnikad nije zaìveo niti je kompanija dobila bilo kakve do-zvole, ni od grada Novog Sada ni od Vlade Republike Srbi-je. Za obezbe|ewe dozvola i licenci bio je zaduèn MilanBa~evi}, koji je neko vreme, pre Manuela Vernlija, bio ge-neralni direktor “Mentor eneryija”, tvrdi Vukovi}.

Poslanik SRS se na kraju pita da li Tomislav Nikoli}i Aleksandar Vu~i} imaju moralni kredibilitet da u svo-jim javnim nastupima pri~aju o po{tewu, borbi protiv ko-rupcije i kriminalu. Vukovi} tako|e navodi da je spremanda u bilo koje vreme ode na poligraf sa Vu~i}em i Nikoli-}em, kako bi se i na taj na~in pokazalo ko govori istinu.


Kriminal

AferaAfera ““““[vajcarska[vajcarska””””te{ka 20 miliona evrate{ka 20 miliona evra

[[ee{{eeqqeevv LLaauuffeerr oottkkrriivvaa kkaakkoo jjee NNiikkoollii}} zzggrrnnuuoo ppaarree nnaa pprroojjeekkttuu iizzggrraaddwweeTTEE nnaa ggaass uu NNoovvoomm SSaadduu kkoojjii nniikkaaddaa nniijjee zzaa`̀iivveeoo

•• Nikoli} u~estvovao u projektu koji je vodila kompanija ““Mentor eneryi””, ~iji je direktorMa-nuel Vernli, major {vajcarske obave{tajne slu`be i saradnik britanske MI 6, ina~e aktivani prisutan na Balkanu tokom devedesetih godina

Nikoli} i Vu~i} na blagajni Andri}evog venca

Jadranko Vukovi} otkriva da su Vu~i} i Niko-li} pravili politi~ke dogovore sa reìmom i zato uzimali pare. Vojislavu [e{equ i vrhu stran-ke su to predstavqali kao neophodni politi~kikompromis u dràvnom interesu, a zapravo su svojtobo`wi patriotizam unov~avali na relaciji odAndri}evog Venca do republi~ke vlade. Postojesvedoci da su na taj na~in punili svoje yepove, is-ti~e Vukovi} i dodaje da to govori koliko im jestalo do dràve.

NNekada{wi zamenik predsednika SRS-a, a danas gra|a-nin Tomislav Nikoli}, je grubo kr{e}i Statut Srp-ske radikalne stranke, bez i~ije saglasnosti i ovla-

{}ewa, dakle potpuno nezakonito, 21. marta 2008. godinepotpisao Ugovor o kreditu sa bankom “Inteza” a.d. iz Beo-grada, kojim je zaduìo Srpsku radikalnu stranku za 50 mi-liona dinara (630 hiqada evra). Tri meseca kasnije, 25. juna2008. godine, Nikoli} je sa istom bankom sa~inio i naknad-ni Aneks ugovora, ~ime je stranku zaduìo za ukupan iznosod 68 miliona dinara (oko 800 hiqada evra).

Upravo zbog razmera i posledica ovakvog kriminala,funkcioner SRS-a Zoran Krasi}, sprovode}i odluku Cen-tralne otaybinske uprave o za{titi imovinskih pravaSrpske radikalne stranke, je 13. oktobra 2008. godine pod-neo tu`bu pred nadle`nim Trgovinskim sudom u Beogradu,~ime je prakti~no pokrenut parni~ni postupak protiv gra-|anina Tomislava Nikoli}a.

Prema tu`benom zahtevu, tuèni prvog reda je gra|aninTomislav Nikoli}, dok je tuèni drugog reda Banka “Inte-za” a.d. iz Beograda. Naravno, kako ovakav kriminal ne mo-è u celosti da se re{i u jednom parni~nom postupku, Srp-ska radikalna stranka je 15. oktobra 2008. godine, ̂ etvrtomop{tinskom javnom tuìla{tvu u Beogradu podnela i kri-vi~nu prijavu protiv gra|anina Tomislava Nikoli}a. Obadokumenta potpisao je Dragan Todorovi}, potpredsednikSrpske radikalne stranke.

U obrazloèwu svog tu`benog zahteva i krivi~noj pri-javi Srpska radikalna stranka navodi da su tuèni prvog idrugog reda zakqu~ili Ugovor i Aneks ugovora o kredituod 50 miliona dinara, o ~emu je sudu priloèna kompletnadokumentacija. Ovim ugovorom tuèni prvog reda Tomi-slav Nikoli} je obavezao stranku da kredit vrati u roku do22. juna 2012. godine, i to u 45 mese~nih rata, s tim da otpla-ta prve rate po~ne 24. oktobra 2008. godine. Naravno, Niko-li} je ugovorom prihvatio i astronomsku, efektivnu ka-matnu stopu od 17,97 odsto koja pada na teret Srpske radi-kalne stranke, i to za sve vreme kori{}ewa kredita. Dastvar bude jo{ gora, tuèni gra|anin Tomislav Nikoli} je,radi obezbe|ewa izvr{ewa ugovornih obaveza Banci “In-teza” a.d. na teret stranke predao 10 blanko (solo) menica,prethodno potpisanih i overenih sa ovla{}ewem za kori-{}ewe. Dakle, o~igledno je da je gra|anin Nikoli} obezbe-dio i za{titio Banku “Inteza”a.d. iz Beograda tako da svo-ja potraìvawa moè da naplati u svakom trenutku, dok jeistovremeno Srpsku radikalnu stranku gurnuo u du`ni~koropstvo.

Stav Srpske radikalne stranke po ovom pitawu se is-kqu~ivo temeqi na odredbama Zakona o obligacionim od-

nosima (ZOO), {to se daqe u tu`benom zahtevu i krivi~-noj prijavi eksplicitno i navodi. Radikali ovaj ugovor odu`ni~kom ropstvu osporavaju jer tuèni Tomislav Niko-li} “nije imao ovla{}ewe” za wegovo zakqu~ewe, te je stavstranke da je ugovor zakqu~en od strane neovla{}enog li-ca, u smislu ~lana 88, stava 3 ZOO, i da kao takav “ne pro-izvodi pravna dejstva”. Ovde je zakon u potpunosti jasan jeru ~lanu 88. stavu 1 ZOO stoji da “ugovor koji neko lice za-kqu~i kao punomo}nik u ime drugoga, bez wegovog ovla{}e-wa, obavezuje neovla{}eno zastupawe samo ako on ugovornaknadno odobri”. Ukoliko se daqe osvrnemo na stav 3istog ~lana, u kome se navodi da “ako neovla{}eno zastupa-ni ni u ostavqenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugo-vor nije ni zakqu~en”, onda je u potpunosti opravdan stavpodnosioca tu`be da Nikoli}ev li~ni ugovor ne proizvo-di nikakva pravna dejstva po Srpsku radikalnu stranku.

NNiikkoollii}} pprreekkoorraa~~iioo ii zzlloouuppoottrreebbiioosslluu`̀bbeennaa oovvllaa{{}}eewwaa

Iz navoda tu`benog zahteva i krivi~ne prijave jasno sevidi da je Tomislav Nikoli} imao op{te punomo}je zapreduzimawe pravnih poslova oko redovnog finansijskogposlovawa Srpske radikalne stranke i podno{ewa finan-sijskih izve{taja. Me|utim, to punomo}je svakako nije mo-gao upotrebiti za zakqu~ivawe ugovora o kreditu i preu-zimawe meni~ne obaveze na teret stranke jer mu je za takavpotez trebalo posebno ovla{}ewe i to na na~in regulisan~lanom 91 ZOO, koji u konkretnom slu~aju defini{e upra-vo obim ovla{}ewa. Naime, u ~lanu 99, stavu 4 ZOO se eks-plicitno navodi da “punomo}nik ne moè bez posebnogovla{}ewa za svaki pojedini slu~aj preuzeti meni~nu oba-


Lopovluk

Kriminalne afereKriminalne aferejednog tehni~arajednog tehni~ara

TToommiissllaavv NNiikkoollii}} pprreedd lliicceemm pprraavvddee

•• Zbog nezakonitog zakqu~ewa ugovora kojim je u strana~koj kasi stvorio dug od 68 miliona di-nara (oko 800 hiqada evra) i kra|e, tj. uni{tavawa strana~ke dokumentacije, ~ime je sebi omo-gu}io prisvajawe 20 poslani~kih mandata, Srpska radikalna stranka je, nadle`nim organima,protiv gra|anina Tomislava Nikoli}a podnela tu`bu i krivi~nu prijavu

vezu, zakqu~iti ugovor o jemstvu, o poravnawu...”, dok jeprethodno, stavom 2 istog ~lana, propisano da “punomo}nikkome je dato op{te punomo}je moè preduzimati samo prav-ne poslove koji dolaze u redovno poslovawe”. Dakle, u kon-kretnom slu~aju ne postoji posebno dato ovla{}ewe koje jeNikoli} eventualno mogao da upotrebi, ve} je postoje}e op-{te punomo}je zloupotrebio.

U konkretnom slu~aju i Statut Srpske radikalne stran-ke je u potpunosti jasan jer je wime u ~lanu 3, stavu 2, preci-zirano da stranku predstavqa i zastupa predsednik ili li-ce koje on pismeno ovlasti. Tako|e, shodno ~lanu 49, aline-ji 7 Statuta, propisano je da imovinom stranke upravqa iraspolaè Centralna otaybinska uprava, pa je sasvim jasnoda je samo ovaj strana~ki organ bio nadleàn da donese od-luku o zakqu~ewu ugovora i preuzimawu meni~ne obaveze,{to se u konkretnom slu~aju nije dogodilo. [to se ti~eovla{}ewa koja je gra|anin Tomislav Nikoli} imao dok jedo 12. septembra 2008. godine vr{io du`nost zamenikapredsednika SRS-a, i tu su ~iwenice potpuno jasne. Ovla-{}ewa koja propisuje Statut stranke nisu se odnosila nasva prava i du`nosti predsednika SRS-a jer “prof. dr Vo-jislav [e{eq pod oteànim uslovima obavqa funkcijupredsednika, ali on nije doneo odluku da za vreme wegoveprivremene spre~enosti tuèni prvog reda moè vr{itiprava i du`nosti predsednika” – navodi se i u tu`bi i ukrivi~noj prijavi protiv Nikoli}a.

Dakle, ovakve okolnosti pod kojima je zakqu~en Ugovoro kreditu, ukqu~uju}i i aneks tog istog ugovora, ukazuju dasu pravo i pravda na strani Srpske radikalne stranke. [tose ti~e samog tu`benog zahteva, Srpska radikalna strankazahteva da se utvrdi da Ugovor od 21. marta 2008. godine, saaneksom br. 1, “nije zakqu~en” i da “ne proizvodi pravnadejstva”. Tuìlac tako|e zahteva da tuèni drugog reda,Banka “Inteza” a.d. iz Beograda, preda tuìocu u dràvinudeset menica ta~no utvr|enih serijskih brojeva, kao i da tu-èni Nikoli} i Banka “Inteza” a.d. tuìocu nadoknadesve tro{kove parni~nog postupka. No, pre dono{ewa ova-kve presude, Srpska radikalna stranka je od nadle`nog su-

da zahtevala da hitno donese re{ewe o odre|ivawu privre-mene mere kojom se tuènom drugog reda, Banci “Inteza”a.d. iz Beograda, zabrawuje da naplati 10 blanko menica nateret Srpske radikalne stranke koje je neovla{}eno pot-pisao gra|anin Tomislav Nikoli}, a ~ija je ukupna vred-nost meni~nog duga 68,014.923,72 dinara.

Pored tu`be, krivi~nom prijavom Srpska radikalnastranka zahteva pokretawe krivi~nog postupka protiv gra-|anina Tomislava Nikoli}a, i to zbog izvr{ewa krivi~-nog dela “zloupotrebe slu`benog poloàja” iz ~lana 359,stav 4, u vezi sa stavom 1 KZ RS, a vezano za nezakonito za-kqu~ewe ugovora sa Bankom “Inteza” a.d. iz Beograda.Osim ovoga, krivi~na prijava se odnosi i na izvr{ewe kri-vi~nog dela “oduzimawa i uni{tewa slu`benog pe~ata islu`benog spisa” iz ~lana 328 KZ RS vezano za blankoostavke koje su bile poverene Srpskoj radikalnoj stranci,a koje je gra|anin Tomislav Nikoli} prisvojio i zahvaqu-ju}i tome osnovao svoj poslani~ki klub, ~ime je svojoj novo-osnovanoj partiji omogu}io ulazak u Skup{tinu bez pret-hodnog u~e{}a na izborima. “Te ostavke su u skladu sa Usta-vom date Srpskoj radikalnoj stranci, a ne Tomislavu Niko-li}u kao pojedincu, bez obzira na funkcije koje je imao uSRS. Nesporno je da je Tomislav Nikoli} prisvojio 78 neo-pozivih ostavki, da su se one nalazile kod wega i da on nepomi{qa da ih preda Srpskoj radikalnoj stranci” – stojiizme|u ostalog u krivi~noj prijavi protiv Nikoli}a.

Dakle, ako verujemo u osnovno sudsko na~elo propisanoZakonom o ure|ewu sudova, koje kaè da su “sudovi samo-stalni organi dràvne vlasti koji {tite slobode i pravagra|ana, zakonom utvr|ena prava i interese pravnih subje-kata i obezbe|uju ustavnost i zakonitost”, onda moramo ve-rovati da }e ti isti sudovi za{titi prava i interese Srp-ske radikalne stranke i svih gra|ana koji su svoj glas daliovoj stranci. U protivnom, za krivi~nopravni i ustavno-pravni sistem Srbije bilo bi sramno i poraàvaju}e dakriminalne tehnike jednog tehni~ara budu iznad Ustava izakona.


Kriminal

Sjediwene Ameri~ke Dràve, kad je Srbija u pitawu,o~ito ni{ta ne prepu{taju slu~aju, a posebnu pa`wu posve-}uju ambasadorima koji deo svog radnog veka provode u KnezMilo{evoj broj 50.

““Cimermanovi konobari””Po~etkom devedesetih godina zapam}en je bio Voren

Cimerman. Posebno ga pamtimo zbog tada{wih srpskih~ankoliza – od miqa nazvanih “Cimermanovi konobari”.Uglavnom se tu radilo o qudima iz tada{weg SPO – s ko-jim je Amerika o~ito ra~unala. Me|utim, o~ito je da “ko-nobari” nisu imali uspeha u doma}em zadatku, koji se zvao“slamawe ki~me Srbiji i Srpstvu”.

Montgomeri –– arhitekta slamawa ki~me Srbiji

Ono {to nije uspelo Cimermanu i wegovoj kamarili udevedesetim, nova garnitura postiè nekoliko godina po-sle. Po~etkom novog milenijuma, novi gazda stiè, a sa wi-me i novi ~ankolizi. Gazda u liku Vilijema Montgomerija,a izvr{ioci prqavih poslova, umesto istro{enog VukaDra{kovi}a, devetnaestoglavi DOS. Rezultate nacional-nog i ekonomskog sloma Srbije u posledwih osam godina vi-dimo svakodnevno oko sebe:

– Sve {to u Srbiji ne{to vredi prodato je ili je na pu-tu da se proda;

– Srbija je ugroèna finalom secesije na Kosovu i Me-tohiji i najavom nove u Vojvodini;

– Sve nacionalne institucije: SPC, SANU, Vojska Sr-bije... napadnute sa raznih strana, rasta~u se svakodnevno...

Kameron Manter i neuspeli pu~ u SRS

Jedini pravi otpor ovih godina u ovom galimatijasu,ovoj svojevrsnoj invaziji na Srbiju, pruìla je i pruàSrpska radikalna stranka. Sve {to je pravdoqubivo i slo-bodoqubivo, sve vi{e po~elo je da se svrstava uz ovaj svoje-vrsni nacionalno-oslobodila~ki pokret koji SRS pred-stavqa.

Za globalne gospodare to je bio signal da se ponovo kre-ne u akciju. Oprobani scenario preko ambasadora u KnezMilo{evoj broj 50 se ponavqa, sa tim {to je “operacija”suptilnija – sastojala se u poku{aju da se preuzme glavnapretwa – upravo Srpska radikalna stranka.

Akteri ovog paklenog plana su Kameron Manter kao“arhitekta” i Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} kao“izvr{ioci radova”.

Iako “izvr{ioci radova” u svom zadatku nisu uspeli,nesporno je da je odre|ena {teta po~iwena, bar kratkoro~na.

Uo~qiva je svojevrsna vremenska koordinacija, ili ka-ko to ovi novi pobornici novog gazde Mantera vole da ka-ù, “tajming”:

– sve se ovo odigrava istovremeno sa poku{ajima Ha-{kog tuìla{tva da onemogu}i odbranu prof. dr Vojisla-va [e{eqa u situaciji kad im od optu`nice nije ostao nikamen na kamenu;

– na spoqnopoliti~kom planu u toku je akcija nametawaEULEKSA, to jest povratak Ahtisarijevog plana – na ma-la vrata;

– u Vojvodini je na delu priprema federalizacije Srbi-je preko usvajawa Statuta pokrajine, sa mnogo elemenatadràvnosti;

– ekonomska kriza uzima sve ja~i zamah i socijalno neza-dovoqstvo primi~e se vrhuncu.

Dakle, to je momenat kad se pojavquje ta “nova” i “na-predna” stranka.

La ̀i izdaja o~ekivawa bira~a

A kao metodi u ovom neuspelom pu~u uzeti su oni najgo-ri – izdaja i la .̀ Od po~etka ove Manterove akcije, izdajei laì bilo je na pretek. Pogotovo je to moglo da se prime-ti u kampawi za dopunske lokalne izbore u op{tinama Ru-ma, Prijepoqe, Kwaèvac i Vrwa~ka Bawa.

La`no predstavqaju}i sebe kao opoziciju reìmu Bo-risa Tadi}a, takozvani napredwaci, kod o~ito zbuwenogbira~kog tela, dobijaju odre|en broj glasova i ulaze u lo-kalne parlamente.

Me|utim, odmah nakon izbora dobili smo potvrdu da jeova kampawa bila la`na, jer se ovih dana ve} dogovaraju ko-alicije izme|u Tadi}evog reìma i novih ameri~kih mi-qenika – napredwaka. Dakle, jasno je da je pri~a o nekomopozicionom delovawu SNS – {arena laà, a da su bira~ikoji su u tako ne{to poverovali – namagar~eni.

Aleksandar Vu~i} kao doktor Yekil i mister Hajd

Poseban primer laì i spinovawa je slu~aj AleksandraVu~i}a.

Wemu se ukazuju najpre razni atentatori na TomislavaNikoli}a i na wega. Tako mu se 29. oktobra ove godine “uka-zuje” stanoviti Niko Gaji}, kao nare~eni atentator na To-mislava Nikoli}a. Jedini problem u ovoj Vu~i}evoj “inte-lektualnoj bravuri” je taj {to Niko Gaji} ne postoji, ta~-


Manipulatori

Kako do ulazniceKako do ulazniceza molitveni doru~ak?za molitveni doru~ak?

PPii{{ee:: RRaattkkoo LLii~~iinnaa

nije, postoji samo u wegovoj glavi, mo`da kao neki wegovalter ego, tako da smo dobili i srpsku verziju doktoraYekila i mister Hajda. Mo`da se Aleksandar Vu~i} u ne-ko vreme upripodobqava u Niku Gaji}a – nikad se ne zna,pogotovo ako se ima umu da je pro{ao tretman kod gazdeMantera!

Interesantno je uporediti izjave Aleksandra Vu~i}apre i posle ove Manterove intervencije. Tako je u Glini,20. marta 1995. godine, Aleksandar Vu~i} izjavio slede}e:

“Pozdravqam juna~ki narod srpske Gline i srpske Banije,vas koji ste prvi krenuli na usta{ku vlast” i nastavqa:

“Nikad Glina ne}e biti hrvatska, nikad Banija ne}e na-zad u Hrvatsku, ìve}ete u Velikoj Srbiji, tu odstupawabiti ne}e”.

23. januara 2000. godine Aleksandar Vu~i}, za one koji seprotive srpskoj granici Karlobag – Ogulin – Karlovac –Virovitica, re~e da su “fukara koja skute qube zlo~inci-ma koji bombarduju Srbiju”.

Nakon Manterove “obrade” Aleksandar Vu~i} se pridru-ùje, kako je sam rekao, “fukarama”.

U izjavi “Globusu” re~e: “Sanaderizirat }emo Srbiju”,a u “Kaìprstu” 4. novembra 2008. godine, ne trepnuv{i,slaga:

“Iz mojih usta nikad niste ~uli za granicu Karlobag –Ogulin – Karlovac – Virovitica”.

Kad je suo~en sa svojim izjavama odranije, u posledwembroju NIN-a izjavquje:

“A je l’ ja ba{ govorim o tim gradovima? Dobro, ako suna{li jedan snimak, na}i }e i drugi, ali ja sam o tome govo-rio najmawe od svih. To je bila politika koju sam zastupaoposledwih 14 godina. Ja tako ne mislim i ako sam to rekao,pogre{io sam”.

Nakon svega za o~ekivati je da na nekom od slede}ih mo-litvenih doru~aka u Beloj ku}i vidimo Tomislava Niko-li}a i spin-majstora Aleksandra Vu~i}a.


Manipulatori

Aleksandar Vu~i} daruje Republiku Srpsku Krajinu Hrvatimaîme odi{u izjave Aleksandra Vu~i}a –– ~lana otpadni~ke Srpske napredne stranke? Da li sadrè ono

{to je nagove{tavao –– da napredwaci ne}e odstupiti od izvornih principa Srpske radikalne stranke? Dali se moè verovati wemu i Tomislavu Nikoli}u –– da }e slediti rodoqubqe i politiku za koju su se zalaga-li dvadeset godina? Da li se ovoj dvojici radikalskih otpadnika moè verovati da program nisu mogli daostvare jer su drugi rukovodioci SRS to ometali?

Kako da se Vu~i}u veruje da je wegova planirana poseta Krajini dràvni~ka briga za srpski narod –– kojuje planirao za 1. 12. 2008. godine? Naglasio je da }e posetu obaviti ““po gradovima od Dalmatinske zagore doKnina””. Prosto je neverovatno da doju~era{wi ekstremni srpski nacionalista moè da poseti okupiranusrpsku teritoriju pod privremenom upravom Hrvatske, o kojoj nema ni najosnovnija znawa (u pitawu je samojedan grad –– Drni{). U Drni{ je svojevremeno, u Drugom svetskom ratu dolazio hrvatski poglavnik dr AntePaveli} –– s posebnom najavom i po~astima, kakve se nisu nudile u drugim gradovima. Otkud takva podudar-nost?!

O~igledno je da im se ni{ta ne moè verovati jer su promenili i dlaku i }ud. Moè se pretpostaviti dasu zazve~ali Judini srebrewaci jer na druge zvuke se qudska }ud ne mewa.

Aleksandar Vu~i} je priznao da otpadni~ki napredwaci ne smatraju Republiku Srpsku Krajinu srpskomistorijskom i etni~kom zemqom i da }e samo pomagati narod u woj –– kao {to se moè, u nesre}ama, pomagatisvaki drugi narod na svetu. Izneo je ~vrst stav Srpske napredne stranke da se odri~e srpske etni~ke grani-ce: Karlobag––Ogulin––Karlovac––Virovitica, pravdaju}i to nekakvim odnosom snaga u svetu. Jednostavnijere~eno, rekao je da su dràve Zapada poklonile Republiku Srpsku Krajinu Hrvatskoj i da se tako usposta-vqeno stawe mora prihvatiti jer je odnos snaga na strani Zapada. Vu~i} umi{qa da u ovoj izjavi ima velikemudrosti, a ne shvata da ovako ne{to moè da izgovori samo ~ovek koji nema ni najosnovnije predstave o me-|udràvnim i me|unacionalnim odnosima.

Izjava Aleksandra Vu~i}a o mirewu s hrvatskom okupacijom Republike Srpske Krajine (bila pod za{ti-tom UN, uz odluku Saveta bezbednosti da se u woj ne mogu primewivati hrvatski zakoni –– Rezolucija SB, br.743 iz 1992) i wegov opro{taj Hrvatskoj {to je oduzela (1990) Srbima ustavni dràvotvorni status i pretvo-rila ih u nacionalnu mawinu, vi{e je od naivnosti nezrelog politi~ara –– ona je veleizdajni~ka. Vu~i} za-nemaruje ~iwenicu da su mnogi poslanici Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope u Briselu (26. februa-ra 2006) preporu~ili Sanaderu i Mesi}u da vrate dràvotvorni status Srbima Kraji{nicima i da ustavnourede Hrvatsku kao dvonacionalnu –– hrvatsku i srpsku, istovetno Belgiji –– koja je dràva Flamanaca i Va-lonaca.

Da je imao imalo dràvni~ke mudrosti, A. Vu~i} bi istakao da je dràvotvornost Srba Kraji{nika ube-leèna u najvi{im dràvnim dokumentima sredwovekovne Ma|arske i sredwovekovne i novovekovne Aus-trije, kada od hrvatskih dràvotvornih obele`ja nije bilo ni traga. Autonomiju su Srbi imali u Ma|arskojod 1473. godine, a u Austriji od 1630. Hrvatskom su do 19. stole}a upravqali ma|arski i austrijski plemi}i,a Hrvati su bili samo kmetovi.

Daqe, u modernom vremenu, Srbi Kraji{nici su imali svoje politi~ke partije u 19. stole}u, a predsta-vqali su srpski narod, koji nije bio u mawem broju od hrvatskog. Naàlost, u Prvom i Drugom svetskom ra-tu su Austrija i Nema~ka, preko kvislin{ke hrvatske vojske, biolo{ki istrebile tre}inu Kraji{nika, aveliki deo je preseqen u Srbiju –– i to je planirano u zapadnoevropskim dràvama, a jugoslovenski komuni-sti su to samo obavili.

PParanoja Aleksandra Vu~i}a o~ito da nema mere. In-dikativno je da je ona sinhronizovana sa potrebamaTuìla{tva Tribunala u Hagu.

“Svedoci smo da Aleksandar Vu~i} preuzima kormilo,konstrui{e neku pri~u, navodno Vojislav [e{eq naru~ioneke likvidacije, neke atentate, navodno poku{ao sa nekomtribinom u Hrtkovcima, nije uspeo – kriv mu je Vojislav[e{eq”, naveo je Zoran Krasi} obra}aju}i se novinarimana konferenciji za {tampu tima koji pomaè odbranuprof. dr Vojislava [e{eqa 2. novembra 2008. godine.

[ef tima postavio je pitawe kako da niko u Hagu ne znani{ta o tome, ve} samo Aleksandar Vu~i}, ako se svi razgo-vori Vojislava [e{eqa, koji se nalazi u pritvorskoj jedi-nici Ha{kog tribunala, prislu{kuju. Krasi} je izrazio~u|ewe {to novine i novinari nekriti~ki prilaze Vu~i-}evim informacijama i onome {ta on saop{tava. Svojetvrdwe potkrepio je slede}om ~iwenicom: “Pre neki dan jerekao da je navodno Tomislavu Nikoli}u pretio neki po-znati kavgayija iz Hrtkovaca, pa je rekao wegovo ime – Ni-ko Gaji}. U Hrtkovcima Niko Gaji}, sa imenom i prezime-nom, ne postoji”.

[ef tima se ujedno zapitao da li nakon izdawa kwige“Afera Hrtkovci i usta{ka kurva Nata{a Kandi}”, Srp-ska radikalna stranka treba da {tampa novu, sa malo modi-fikovanim naslovom, “Nova afera Hrtkovci i Aleksan-dar Vu~i}”.

Nazivaju}i Vu~i}eve tvrdwe neverovatnim, Krasi} jepostavio jo{ jedno pitawe: “[ta je on to toliko zgre{iopa mora ovako prqav posao da radi? Ovo je ne{to nevero-vatno. Vojislav [e{eq je u pritvoru, u Ha{kom tribuna-lu, svi wegovi razgovori se prislu{kuju i to vi{e nije ni-kakva tajna, to je rekao Sekretarijat, i Vu~i} izlazi sa ne-kim paranoidnim tvrdwama. Ako mu ne{to lo{e ide sa tomwegovom novom strankom, pa za{to mu je kriv Vojislav [e-{eq, pa za{to su mu krivi gra|ani koji ìve u Hrtkovci-ma? Da li ga oni ho}e, da li ga oni ne}e to je wihova stvar,{to bi to interesovalo Vojislava [e{eqa u Ha{kom tri-bunalu”.

Negativne reakcije na najavqenu Vu~i}evu posetu je,prema re~ima Zorana Krasi}a, izazvao on sam svojim neod-merenim pri~ama kako voli da se druì sa “Bed blu bojsi-ma” i “Torcidom” i stavom da ga ne interesuje RepublikaSrpska i Republika Srpska Krajina, {to je kod qudi kojisu prognani sa svojih ogwi{ta, a takvih je u Hrtkovcimamnogo, izazvalo zaprepa{}ewe.

Prema Krasi}evim re~ima napravqen je scenario pokom Vojislav [e{eq, izmi{qawem najstra{nijih laì,treba {to vi{e da se ocrni. “Natovariti {to vi{e stvariVojislavu [e{equ, prona}i novu simboliku u Hrtkovci-ma po{to je ona stara simbolika propala, samo je nekolikosvedoka saslu{ano u vezi s Hrtkovcima, tri-~etiri svedo-ka i svedok ve{tak i to je bilo na javnom delu su|ewa, svisu videli da je to iskonstruisana afera protiv Vojislava[e{eqa i afera protiv Srbije. Narod je saznao istinu,ali Vu~i}, izgleda, ne gleda televiziju”, rekao je Krasi}.

Posledwi doga|aji, prema re~ima {efa tima koji poma-è odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa, mogu da se protu-ma~e kao Nikoli}eva i Vu~i}eva pomo} svima onima kojièle da ubiju predsednika SRS.

“Ako se vide ~iwenice, ako se analiziraju doga|aji, vi-di se da je sve la ̀{to je rekao Vu~i}. Verovatno ga je Da-~i} ili neko iz MUP-a spasio fijaska koji bi doìveo nanekoj manifestaciji javne prirode u Hrtkovcima. âk je iizmislio ime i prezime ~oveka koji ne postoji u Hrtkovci-ma”, istakao je Krasi} i poku{ao da karakter AleksandraVu~i}a ilustruje sa jo{ jednim primerom iz prakse, “Svekompromituju}e stvari o Tomislavu Nikoli}u vezane zakola, za tajne razgovore sa Tadi}em, mi smo saznali odAleksandra Vu~i}a. Vu~i} nam je dao materijale protivTomislava Nikoli}a. Ni{ta mi nismo izmislili, i oneslike vezane za selo i onu latifundiju, i to nam je dao Vu-~i}. I transkript tajnog razgovora izme|u Nikoli}a i Ta-di}a nam je dao Vu~i}. Neka to re{e sad unutar te svoje ne-ke nove ku}e. Pa ne moèmo mi da budemo krivci za wiho-vu paranoju”.

R. V. S.


Paranoik

Vu~i}eva paranojaVu~i}eva paranojau slu`bi Ha{kog tuìla{tvau slu`bi Ha{kog tuìla{tva

SSvako ko u Srbiji iznese mi{qewe koje je u suprotno-sti sa interesima mo}nih struktura, u bukvalnomsmislu re~i, dovodi svoj ̀ ivot u opasnost, upozorila

je javnost Elena Boì}-Talijan, generalni Sekretar Srp-ske radikalne stranke, na konferenciji za novinare, govo-re}i o blokadi medija i hajci koja se sprovodi protiv poje-dinih novinara koji odlu~e da prekr{e zavet }utawa.

Boì}-Talijan je upozorila da postoji ogroman raskorakizme|u stvarnosti koju kreiraju mediji i realnosti u kojoj sedanas u Srbiji ̀ ivi. “Mi danas ̀ ivimo u prividu demokra-tije, slobode mi{qewa, slobode govora, a realno, Srbijom,dakle, dràvnim strukturama i medijima, vladaju devizira-ne mo}ne strukture i wihovi interesi, to su ameri~ki ibritanski interesi, interesi tajkuna i wihovih poslu{ni-ka koji za svoju poslu{nost dobijaju ogroman novac”. Premawenim re~ima, zbog ovih ~iwenica vr{i se ogroman pritisakna novinare, redakcije, politi~are, politi~ke i nevladineorganizacije koje su nacionalno i patriotski orijentisane.

Oceniv{i da je Srpska radikalna stranka, kao najve}aopoziciona stranka, pod potpunom medijskom blokadom, ge-neralni sekretar SRS-a je to povezala sa poku{ajima da seSrpska radikalna stranka izbri{e sa politi~ke scene.Ona je upozorila da se to vr{i na dva fronta. “U Srbiji pu-tem televizijske blokade i druge frakcije, preko Haga, od-nosno poku{aja da se dr Vojislav [e{eq u potpunostiu}utka”. Tvrdwe je potkrepila ~iwenicama da je predsedni-ku stranke, dr Vojislavu [e{equ, produèna zabrana po-verqive komunikacije sa wegovim pravnim savetnicima,~ime mu je ujedno uskra}eno pravo na odbranu.

Govore}i o pritiscima kojima su izloèni novinari,politi~ari i nevladine organizacije, navela je slu~aj po-ku{aja ubistva urednika lista “Geopolitika”, SlobodanaEri}a, i slu~aj novinara i urednika Televizije PalmaOlivere Miletovi}, kojoj su nakon gostovawa funkcione-ra Srpske radikalne stranke na pomenutoj televiziji, odstrane Vu~i}a i Nikoli}a upu}ene pretwe. “Pritisci nagospo|u Oliveru Miletovi} po~eli su jo{ od kada je u tojemisiji pustila deo sa nau~nog skupa koji je bio posve}enkr{ewu qudskih prava prof. dr Vojislava [e{eqa. Tipritisci su nastavqeni, a jedan od posledwih vidova pret-wi koji je upu}en gospo|i Miletovi} vezan je, po mom mi-{qewu, za sa odnosno, sa gospodinom Stankom Suboti}emCanetom”, istakla je Elena Boì}-Talijan i objasnila po-vezanost Stanka Suboti}a Caneta i Aleksandra Vu~i}a.

“Vi znate da se Suboti} pred na{im organima tereti za{verc cigareta, u kojem je o{tetio dràvu za 20 milionaevra. On se nalazi u bekstvu, ̀ ivi na relaciji [vajcarska-Moskva, i tako|e je u Hrvatskoj jedan od glavnih osumwi~e-nih za ubistvo suvlasnika i urednika nedeqnika ’Nacio-nal’, koji se bavio razotkrivawem wegovih poslova, odno-sno, op{irno je pisao o {vercu cigareta i o wegovim mo}-nim politi~kim za{titnicima. To je bio razlog {to je Su-boti} zavr{io na me|unarodnoj Interpolovoj poternici.Protiv Suboti}a, u Italiji, tako|e je podignuta optu`ni-ca zbog {verca cigareta i Pukani} je trebalo da bude jedanod va`nijih svedoka u tom procesu. Ova pri~a o Stanku Su-boti}u nas zanima zbog Suboti}evih mo}nih saradnika ipoliti~kih za{titnika u na{oj zemqi i zbog wihovespremnosti da likvidiraju one koji stoje na putu wihovihposlovnih interesa. Mi smo ve} govorili da su AleksandarVu~i} i Tomislav Nikoli} krenuli u otvorenu hajku na po-znatu novinarku Televizije Palma, gospo|u Oliveru Mi-letovi}. Pritisci su nastavqeni i nakon emisije u kojoj jegostovao na{ poslanik Jadranko Vukovi}, kojem je ona do-pustila da iznese ~iwenice o Nikoli}evim i Vu~i}evimvezama sa tajkunima i sa Borisom Tadi}em, i o uzimawuenormnih koli~ina para. Nakon ubistva Ive Pukani}a, navratima gospo|e Olivere Miletovi} zalepqen je broj dva,kao opomena da je ona slede}a na listi za likvidaciju”, re-kla je Boì}-Talijan i istakla da stranka poseduje pouzda-no saznawe da se Aleksandar Vu~i} sastajao sa Stankom Su-boti}em Canetom, da su neki od tih susreta bili u Moskvi.

Prema re~ima generalnog sekretara SRS-a, Vu~i} je “odStanka Suboti}a Caneta dobio milion evra i mi ozbiqnostrahujemo da je ìvot gospo|e Miletovi} u opasnosti”.Elena Boì}-Talijan je zatim uputila pitawe nadle`nimdràvnim organima kakve }e mere preduzeti u ciqu za{ti-te slobode informisawa i bezbednosti novinara i u vezipretwom smr}u gospo|i Miletovi}.

“Iznosimo ~iwenice koje dajemo u javnost i traìmo odnadle`nih organa da utvrde da li iza ovih pretwi stojiAleksandar Vu~i} sa svojim mo}nim vezama, konkretno go-spodinom Stankom Suboti}em”, istakla je Elena Boì}-Talijan i dodala da je, kada je nakon izno{ewa ovih ~iwe-nica za skup{tinskom govornicom jednom novinaru sugeri-sala da je to zanimqiva tema za istraìvawe, dobila odgo-vor: “A mi ne smemo da diramo Caneta”. [to po wenim re-~ima dodatno ilustruje stawe u ovda{wim medijima.

R. V. S.


Raskrinkavawe

Kako seKako separama kupuje mo}parama kupuje mo}

VVeezzee AAlleekkssaannddrraa VVuu~~ii}}aa ii SSttaannkkaa SSuubboottii}}aa CCaanneettaa

•• ““Aleksandar Vu~i} i Tomislav Nikoli} krenuli u otvorenu hajku na poznatu novinarku Tele-vizije Palma Oliveru Miletovi} nakon emitovawa nau~nog skupa posve}enog kr{ewu qudskihprava dr [e{eqa. Pritisci su nastavqeni i nakon emisije u kojoj je gostovao poslanik SRS-aJadranko Vukovi}, kojem je ona dopustila da iznese ~iwenice o Nikoli}evim i Vu~i}evim veza-ma sa tajkunima i Borisom Tadi}em i o uzimawu enormnih koli~ina para. Nakon ubistva IvePukani}a, na vratima gospo|e Olivere Miletovi}, zalepqen je broj dva, kao opomena da je onaslede}a na listi za likvidaciju””, istakla je generalni sekretar SRS-a Elena Boì}-Talijan

OOnaj pustahija jezika o{trijeg od ma~a, kojim je bez mi-losti sekao maglu i trpao je u svoje komandantske bi-sage, mogao bi biti Lucius Cornelius Sulla, ili neko

wemu sli~an. Nedavno prona|ene kamene tablice svedo~eda je u tu|inu oti{ao s jedne poqane kraj Singidunuma.Pred odlazak, vinom je napojio svoje u~enike i fanati~nesledbenike. Zakleli su mu se na bezgrani~nu qubav i ver-nost. “Lucius Cornelius Sulla je ve~an dok su mu deca verna”,glasio je tekst zakletve izgovorene u Zemunskom magi-stratu.

Zadojeni mr`wom prema Rimqanima, koji su svuda gde suubijali i pqa~kali vodili iskqu~ivo odbrambene ratove,zlobni Samni}ani, kraqevi Mitridat, Jugurta, kraqice

Luiz i Karla, kao i mnogi jo{, pridobili su za sebe i tada-{wi Savet bezbednosti Ujediwenih varvara, optuìv{iLuciusa Korneliusa za razne zlo~ine. Pozvali su ga na sud-ski turnir u nekom dalekom mestu u dràvi ispod mora.

Iako nije znao ni da pliva ni da roni, Sula se odazvaotom pozivu. U zemqu ispod mora otputovao je sam, bez svo-jih legija, a komandu nad legijama poverio je izvesnom Ma-riusu, plebejcu iz jedne provincije i skorojevi}u bez obra-zovawa, pse}i vernom gospodaru. Sula ga je, kaù istori~a-ri, zapazio na nekom grobqu dok je sahrawivao mrtve legi-onare i ìve zarobqenike.

Po Sulinom odlasku na sudski turnir u reìji wegovihdu{mana, Marius je na svom ~elu utetovirao Sulin lik, ato su u~inili i svi ostali legionari. Sulinim likom iski-}ene su i Mariusove palate, komandantska ko~ija, ~ak i we-gove ~izme. Obra}aju}i se narodu i vojsci, isprva je pona-vqao samo tri re~i: “Sula, Sula, Sula”. Robovi bez velikezna~ke sa Sulinom glavom u reqefu bili su {ibani po tr-govima.

Vesti iz daleke zemqe ispod mora, koje su doneli gla-snici na trka}im kowima, upla{ile su Mariusa. Zbog na-gle oseke more se povuklo i odnelo sa sobom ve}inu dokazaiz optu`nice protiv Sule, a podavili su se i neki svedoci,tuìoci, ~ak i sudije tog Varvarskog turnira.

Sro|en sa ulogom Sule umesto Sule, Marius je izvr{iopu~ u Sulinim legijama, a Luciusa Korneliusa proglasioza ludaka i razbojnika. Pridruìo mu se i jedan Sulin mi-qenik, koji je za sebe tvrdio da vodi poreklo od Romula iRema, de~aka koje je odgajila rimska vu~ica kraj Tibra, paje po vu~ici uzeo i svoje prezime. Uz podr{ku Senata i naj-gobatijih qudi u dràvi, koji su pla}ali i senatore i is-traìva~e javnog mwewa, i pisce i dobo{are, Marius jeprogla{en za komandanta Sulinih legija i sigurnog pobed-nika na predstoje}im izborima. Podràli su ga i darivalii ambasadori mnogih stranih kraqevina i carevina.

Ti izbori, na kojima je trebalo da Marius postane Sula,nikada nisu odràni. Sula se vratio.

Iako je to bilo davno, davno, na plo~i iznad Sulinoggroba i danas se moè pro~itati epitaf koji je, pred smrt,sam sastavio: “Niko, kao ja, nije naneo toliko zla svojim ne-prijateqima”.

Sula je iza sebe ostavio i desetine svojih kwiga pod neo-bi~nim naslovom: Commentarii rerum gestarum. Gotovo svesu propale i zaboravqene, osim kwige o ratu sa Mariusom.

Ima istori~ara koji tvrde da se sve ovo odigralo kasni-je, posle raspada Dràvne zajednice Rosijana i Soraba, ka-da su Sorabi provalili u Rimsko carstvo i krenuli u stva-rawe Velike Sorabije sa zapadnim granicama Karlovac-Ogulin-Karlobag-Virovitica. I prema tim istori~arima,moè biti sporno samo vreme doga|aja, ali ne i doga|aj.


Drugi pi{u

Sula i MarijusSula i Marijusiz Zemunskog magistrataiz Zemunskog magistrata

RReeddaakkcciijjaa ““VVeelliikkee SSrrbbiijjee”” oobbjjaavvqquujjee tteekksstt VVuukkaa DDrraa{{kkoovvii}}aaoobbjjaavvqqeenn uu ddnneevvnnoomm lliissttuu ““DDaannaass”” 1100.. 1111.. 22000088.. ggooddiinnee

SSva prava predsednika Srpske radikalne stranke, drVojislava [e{eqa, kr{e se u Ha{kom tribunalu odprvog dana pritvora, 24. februara 2003. godine. Uz

ocenu da lider radikala blokira proceduru time {to sebrani sam, Tuìla{tvo [e{equ opet èli da nametnebranioca. Re~i da se opstrukcija procesa ogleda u global-noj kampawi koju vodi optuèni svojim delovawem i delo-vawem svojih saradnika, kao i da se sudnica koristi kao po-dijum na kome se brani wegova politika zastra{ivawa sve-doka, nisu ni{ta drugo, ve} poraz Tuìla{tva. Ne znaju ka-ko da se izbore sa snagom uma, inteligencijom, obrazovano-{}u i elokventno{}u Vojislava [e{eqa, pa poseù za pr-qavim merama.

[ef stru~nog tima koji pomaè odbranu Vojislava [e-{eqa pred Ha{kim tribunalom, Zoran Krasi}, podse}a daje Tribunal ~etiri godine vodio akciju kako da se na silunametne branilac, nekoliko puta je to bio branilac u pri-pravnosti, a dva puta su bili branioci.

– Branioci su lica koja bi trebalo da vr{e sve proce-sne radwe u postupku, a Vojislav [e{eq bi bio statista.Jedna odluka je doneta 21. avgusta 2006. godine, a druga 27. no-vembra iste godine. Obe odluke o nametawu branioca su po-ni{tene odlukama @albenog ve}a. Od 8. decembra 2006. go-dine, kada je poni{tena druga odluka, Vojislav [e{eq je ifakti~ki dobio pravo da se sam brani. To podrazumeva dasam priprema svoju odbranu i iznosi je, neposredno fizi~-ki u~estvuje u pretresu po svim fazama postupka. Su|ewe jepo~elo 7. novembra 2007. godine. Tuìla{tvo je podnelozahtev kojim se traì da se okon~a samozastupawe Vojisla-va [e{eqa. Zahtev je podnet 15. avgusta. Ovim je potpunojasno da ne èle vi{e da slu{aju Vojislava [e{eqa u sud-nici. Osnovna stvar jeste {to Tuìla{tvo takav zahtev nemoè da podnese, jer ako se o takvom zahtevu odlu~uje, ondase ulazi u ne{to {to je odbrana. I ranije, kad god je Tuì-la{tvo traìlo da se nametne branilac, onda je Pretresnove}e odlu~ivalo o tome – govori Krasi}.

Prema re~ima Krasi}a, u okviru dva osnovna razloga zanametawe branioca, a to su opstruisawe su|ewa i zastra-{ivawe svedoka, stoji i niz stavki, poput nepo{tovawa na-

loga, izno{ewa i obelodawivawa nekih podataka u sudni-ci koji su za{ti}eni, kao i u~e{}e za ometawe postupka iz-van sudnice.

– Ovaj posledwi deo se pre svega odnosi na stru~ni timkoji pomaè Vojislavu [e{equ, sa osnovnom tezom da mivr{imo zastra{ivawe svedoka, te Tuìla{tvo nije u mo-gu}nosti da izvede svoje kqu~ne svedoke. Nekoliko puta jeVojislav [e{eq podnosio zahteve u kojima traì da sudza{titi svedoke odbrane od pritisaka koje vr{i Tuìla-{tvo, jer je Tuìla{tvo stavilo neka lica na svoj spisak.Po{to ti qudi ne prihvataju da budu svedoci Tuìla{tva,ve} èle da budu svedoci odbrane, onda Tuìla{tvo kaèda je izgubilo kqu~ne svedoke i dovodi se u pitawe optu-`nica. Insistiraju na tome da se Vojislavu po svaku cenudodeli branilac. Motiv jeste taj {to Tuìla{tvo ne mo-è da iza|e na kraj sa [e{eqem, jer za ovih deset meseci,koliko traje su|ewe, ni{ta nije uspelo da dokaè, ~ak je ina momente situacija tragikomi~na. Nemo} se ne zasniva natome {to oni nisu u mogu}nosti da obezbede dokaze, nemo}wihova je {to je Vojislav [e{eq nevin ~ovek i on je poli-ti~ki zatvorenik. On je u pritvoru i protiv wega je podig-nuta optu`nica samo zato {to je \in|i} rekao “vodite gai ne vra}ajte ga vi{e”. To je cela poenta ovog postupka pro-tiv [e{eqa, koji kao pojava, kao politi~ar, kao ideolog,kao ~ovek, smeta politi~koj sceni. Ovi iz inostranstvasmatraju da jo{ nisu okon~ali svoj posao, a ukoliko je [e-{eq na slobodi, on ih snagom svog intelekta spre~ava u to-


STOP ha{koj tiraniji!

Sam protiv svihSam protiv svihHHaa{{kkii ttrriibbuunnaall nnaassttaavvqqaa hhaajjkkuu pprroottiivv ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa

RRaazzggoovvaarraallaa:: DDaanniijjeellaa PPeettrroovvii}}

““Najve}i interes pravde u jednom sudskom po-stupku, pored toga da se on efikasno obavqa, da sepo{tuju dokazna na~ela i da sud utvrdi istinu je,svakako, i da optuèni moè da koristi garantova-no pravo da se sam brani. Vojislav [e{eq to izu-zetno dobro radi u Ha{kom tribunalu i, jednostav-no, oni koji ga progawaju u Hagu, i oni koji ga pro-gawaju odavde iz Beograda, ne mogu da se pomire satom ~iwenicom da Vojislav [e{eq pobe|uje””, na-vodi {ef stru~nog tima koji pomaè odbranu dr[e{eqa, Zoran Krasi}.

me, jer on kada kaè ne{to, narod nema potrebe da sumwa.Sada su oni smislili pakleni plan kako to da zavr{e. Nemogu da ga osude, ne prihvataju tu ~iwenicu da ga oslobodeoptu`bi i onda sada idu na varijantu da mu se nametne bra-nilac, kako bi on krenuo sa {trajkom gla|u. U ovom slu~a-ju ne bi pokazivali vrstu navodne humanosti, ve} bi teralido kraja, da Vojislav [e{eq nestane i zavr{i kao {to jeveliki broj Srba zavr{io u Hagu.

Krasi} smatra da poloàj [e{eqa u Hagu treba poveza-ti sa biv{im ~lanovima Srpske radikalne stranke, koji su,kako kaè Krasi}, na strani Tuìla{tva.

–Qudi koji su iza{li iz stranke, navodno zbog amandma-na, u stvari su se stavili u slu`bu Tuìla{tva. Dokaz za tojeste {to su objavili ne{to, predstavqaju}i to kao vid zlo-upotrebe privilegovanih komunikacija koje Vojislav [e-{eq ima sa pravnim savetnicima, da bi se ukinule te komu-nikacije, {to se i desilo. Onda su objavqivali tekstove daim navodno neko preti atentatom. To je imalo za ciq daupozori Hag da se vr{i zastra{ivawe, jer ako moète da za-stra{ite biv{eg zamenika predsednika, onda ste svedokesto posto zastra{ili. Oni sa Zapada su procenili da uko-liko je oslabqena Srpska radikalna stranka, onda lak{emogu da zavr{e posao sa Vojislavom [e{eqem u Hagu. Po-sle nekoliko dana se videlo {ta je pozadina. I [e{eq jebukvalno sada sam u sudnici.

Jedan od ve}ih udaraca koji je [e{equ zadao Ha{kitribunal je zabrana pristupa privilegovanim komunikaci-jama sa pravnim savetnicima, a najavqena je i mogu}a zabra-na poseta ~lanova porodice i pravnih savetnika.

– Privilegovana komunikacija zna~i da [e{eq moèda razgovora sa pravnim savetnicima i taj razgovor niko nesme da prislu{kuje jer se dogovaramo o odbrani. To pravomu je ukinuto kada je Tomislav Nikoli} ne{to objavio, aHa{ki tribunal uop{te ne interesuje da li je to istina.Oni smatraju da je to sasvim dovoqno da se Vojislavu ukinekomunikacija. I to, formalnopravno, na 30 dana. Me|utim,to je wihov manir, oni }e da nastavqaju, to smo videli ve}jednom krajem 2003. godine. Do avgusta 2004. godine, 7 mese-ci neprekidno su produàvane te zabrane, tada nije imao nikomunikaciju sa porodicom. Sada je formalnopravno do-zvoqena komunikacija, ona nije privilegovana, ali iluzor-no je da mi pri~amo o predmetu jer oni onda legalno slu{a-ju i mogu sve to da iskoriste protiv Vojislava [e{eqa.Ako bi se primenilo pravo, onda je [e{eq odavno kod ku-}e, ali u Hagu primewuju ne{to drugo, uvek na {tetu Srba.Dobro je {to je javnost u prilici da prati to su|ewe. Vidise da u svakom pogledu Vojislav dominira. Potpuno je o~i-gledno da je pri~iwena {teta, Vojislav nema drugog izbo-ra, on se neprikosnoveno bori za svoje pravo da se sam bra-ni. Tako, i ako se ukinu komunikacije, posete od stranepravnih savetnika, skine nama status pravnih savetnika,Vojislav }e i daqe sam u sudnicu da pruà odbranu. Odavnoovo su|ewe nije u vodama fer i pravi~nog su|ewa jer su sva[e{eqeva prava prekr{ena – zakqu~uje Zoran Krasi}.



““Na plenarnoj sednici, i to vanrednoj, svih sudija Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju, koja je odr-àna 4. novembra ove godine, usvojene su izmene Pravilnika o postupku i dokazima. Kako se moè videti izovih izmena Pravilnika o postupku i dokazima, predmet interesovawa svih sudija Ha{kog tribunala bio jeponovo Vojislav [e{eq. Tom izmenom je uba~eno novo pravilo, 45 ter, koje ima naslov ““Dodeqivawe brani-oca po slu`benoj du`nosti u interesu pravde”.

Kratke odredbe u Ha{kom tribunalu omogu}avaju pre{iroku primenu. Kratka norma moè isuvi{e {i-roko da se tuma~i, a ta jedna re~enica glasi: ““Pretresno ve}e moè, ako odlu~i da je to u interesu pravde, upu-titi sekretara da imenuje branioca koji }e zastupati interese optuènog””.

Svako razuman koji prati su|ewe i ko se elementarno razume u ne{to {to su postulati prava, zna da sesvaka promena propisa primewuje od momenta dono{ewa tog propisa i verovatno vaì samo za ubudu}e. Me-|utim, kad je u pitawu Ha{ki tribunal i kad je u pitawu predmet protiv Vojislava [e{eqa, mnogo je putapromewen Pravilnik o postupku i dokazima, i tokom 2004, 2005, 2006, 2007. i 2008. godine, i oni se primewu-ju prema Vojislavu [e{equ iako je on u pritvoru od 24. februara 2003. godine. Po{to Tribunal, a pre sve-ga Tuìla{tvo, ne moè da trpi situaciju tokom su|ewa, gde jednostavno padaju wihovi dokazi, oni nasta-vqaju daqe i pripremaju teren da Vojislavu [e{equ na silu nametnu branioca, kori{}ewem novih formu-lacija””, isti~e Zoran Krasi}.

DDa se rat protiv Vojislava [e{eqa vodi svim sred-stvima, prqavim intrigama i bestijalnim optu`ba-ma, svedoci su svi gra|ani Srbije. Krajem oktobra

lideru radikala je, odlukom Sekretarijata Tribunala uHagu, produèna za jo{ mesec dana zabrana privilegovanekomunikacije.

U Hagu se vodi jedna od najteìh bitaka za odbranu Srp-stva, i budu}ih generacija koje ne smeju da ̀ ive pod teretomizreìranog genocida i navodne “srpske krivice” za sve isvja. Odlukom Sekretarijata Tribunala od 29. septembra2008. godine, dr Vojislavu [e{equ jer zabrawena privile-govana komunikacija sa pravnim savetnicima. Istog danadr [e{eq je upozoren od strane Sekretarijata da bi nakonove mere mogla da mu se izrekne i mera zabrane svih poseta.

Na ovaj na~in dr Vojislav [e{eq je ostavqen bez od-brane, jer je jedino privilegovana komunikacija sa wego-vim pravnim savetnicima kori{}ena za razgovor o predme-tu i za pripremu odbrane. Da stvar bude tragikomi~na, po-trudio se sam Tribunal koji, po priznawu jednog od sudija,sve ove godine radi na osnovu Pravilnika o postupku i do-kazima ~ije se verzije na engleskom i francuskom jeziku di-jametralno razlikuju, i to ba{ po pitawu privilegovanekomunikacije. Naime, prema verziji na engleskom jeziku,mogu}e je odlukom sekretara Tribunala uskratiti privi-legovanu komunikaciju optuènom, dok takva mogu}nost uverziji na francuskom jeziku ne postoji! Podsetimo se dasu oba jezika, i engleski i francuski, slu`beni jezici, dokobe verzije imaju jednaku pravnu snagu. Ovakav propust bi usvim demokratskim zemqama na svetu predstavqao teù po-vredu procesnih prava, kao i osnov za preispitivawe stru~-nosti rukovode}eg kadra u samom sudu.

Ovo je samo jedan od primera kr{ewa osnovnih qudskihprava dr [e{eqa pred Tribunalom u Hagu.

Zabrana privilegovane komunikacije dr [e{equ se re-alizuje u trenucima kada Tuìla{tvo ima nameru da izve-de neke od svojih najja~ih svedoka i kada se ponovo odlu~ujeo nametawu branioca dr [e{equ. Nema sumwe da je najno-viji potez Sekretarijata oblik te{kog pritiska na dr Vo-jislava [e{eqa, da ukida ravnopravnost strana u postupkupred Tribunalom, kao i da obesmi{qava princip “jednako-sti oru j̀a”. Dr [e{eq, koji se {est godina nalazi u pri-tvorskoj jedinici u [eveningenu (Holandija), nije u stawuda sam, bez svojih pravnih savetnika i saradnika, pribavqadokaze kako bi potpuno predstavio svoju odbranu.

Pri tom, izgovori koje koristi Sekretarijat obrazla-ù}i svoju odluku su politi~ke prirode, a wihov izvor suglasnogovornici politi~ke kampawe u Srbiji koja ima za

ciq eliminaciju Srpske radikalne stranke – najja~e opo-zicione stranke ~iji je predsednik dr Vojislav [e{eq,wegovu eliminaciju i likvidaciju.

Ponovni poku{aj nametawa branioca

Tuìla{tvo je 18. avgusta 2008. godine podnelo Pretre-snom ve}u zahtev kojim traì da se dr Vojislavu [e{equukine pravo na samozastupawe, odnosno da mu se ukine i za-brani pravo da se sam brani i da mu se na silu nametne bra-nilac. Istim zahtevom Tuìla{tvo je zatraìlo da se dodono{ewa odluke o nametawu branioca prekine su|ewe.Pretresno ve}e je 15. avgusta 2008. godine odbilo zahtev Tu-ìla{tva u delu koji se odnosi na prekid postupka i nalo-ìlo Tuìla{tvu da do 22. avgusta 2008. godine dostavispisak svedoka za period od dva meseca, nakon isteka redov-ne letwe pauze koja je trajala do 26. avgusta 2008. godine. Dotog momenta, za devet meseci su|ewa i 87 sudskih dana saslu-{ano je 38 svedoka Tuìla{tva.

Tuìla{tvo je istog dana, 22. avgusta 2008. godine, do-stavilo podnesak kojim je zatraìlo od Pretresnog ve}a damu izda odobrewe za ulagawe ̀ albe @albenom ve}u protivnaloga Pretresnog ve}a kojim se odobrava nastavak su|ewa.Iako Tuìla{tvo do 26. avgusta 2008. godine nije dostavi-lo spisak svedoka sa ta~nim rasporedom za naredna dva me-seca, Pretresno ve}e je dozvolilo Tuìla{tvu da izjaviàlbu @albenom ve}u, {to je dovelo do prekida postupkai odlagawa su|ewa istog dana – 26. avgusta 2008. godine. Od-



Pravo na pravPravo na pravdduu•• Ve} odavno je jasno da je Tuìla{tvo Tribunala u Hagu izgubilo svaki moralni integritet i

da vi{e li~i na birokratski aparat ili automat koji prepisuje, {tampa i izdaje nove i be-smislene optu`nice i optu`be. Upravo zbog toga svi slobodoumni qudi na svetu moraju usta-ti u odbranu osnovnih qudskih prava jer se metode Tribunala u Hagu ve} primewuju u zloglasnomameri~kom vojnom zatvoru Gvantanamo i polako postaju pretwa za ~itav svet

PPii{{ee:: BBoorriiss AAlleekkssii}}

lukom @albenog ve}a od 16. septembra 2008. godine naloènjeponovni nastavak su|ewa.

Zahtev kojim Tuìla{tvo traì da se ukine pravo op-tuènog na samozastupawe dostavqen je dr Vojislavu [e-{equ, na materwem jeziku, sa zaka{wewem. Tako|e, samzahtev sadrì ve}i broj zatamwenih delova koje je nemogu-}e pro~itati, a ukupno sa dodacima ima vi{e od 1.500 strana.

U navedenom zahtevu, a kako su preneli i mediji u Srbi-ji i inostranstvu, Tuìla{tvo iznosi tvrdwe da dr Voji-slav [e{eq opstrui{e postupak, odugovla~i sa postup-kom, kao i da na nedozvoqeni na~in, li~no ili putem svojihpomo}nika u Beogradu, uti~e na svedoke. Pri tome je Tuì-la{tvo u zahtevu istaklo da dr Vojislavu [e{equ treba dase ukine pravo na samozastupawe i zbog toga {to zastra{u-je svedoke u sudnici.

Istog dana kada je prekinuto su|ewe – 26. avgusta 2008.godine, dr Vojislav [e{eq je u sudnici istakao da je u ovojfazi Tuìla{tvu ostalo jo{ oko tri i po meseca da zavr-{i sa izvo|ewem dokaza, te da ono nema osnov da ponovotraì da mu se nametne branilac. On je istakao da Tuìla-{tvo nije bilo sposobno da postupi po nalogu Pretresnog



[e{eq doprinosi brèm odvijawu postupkaKao {to je poznato, dr Vojislav [e{eq ne ispituje svedoke Tuìla{tva koji svedo~e po pravilu 92 ter.Zbog ~ega?Pravilo 92 ter Pravilnika o postupku i dokazima MKTJ je u suprotnosti sa ulogom koju svedok ima u

krivi~nom postupku kroz vekove. Ve} odavno, svedo~ewe podrazumeva usmeno obra}awe svedoka (wegovim re~ima) sudskom ve}u i suprot-

stavqenim stranama u postupku (optu`bi i odbrani), a obuhvata ~iwenice i doga|aje od interesa za proces.Samo takvo svedo~ewe moè da bude prihva}eno kao dokaz.

Izjava svedoka data istra`nim organima, u pravnim sistemima demokratskih dràva nije dovoqna da seoptuèni osudi, niti se prihvata kao dokaz sama po sebi. Neophodno je da svedok pred suprotstavqenim stra-nama i sudskim ve}em ili porotom (u anglosaksonskom pravnom sistemu) svojim re~ima, bez uticaja bilo ko-ga sa strane, slobodno svedo~i o doga|ajima i ~iwenicama od zna~aja za postupak.

Pravilo 92 ter Pravilnika o postupku i dokazima MKTJ negira upravo ovaj na~in svedo~ewa ustano-vqen u demokratskim dru{tvima jer na osnovu wega, pismena izjava svedoka ili wen transkript, koji je sa-stavilo ili obezbedilo Tuìla{tvo MKTJ, direktno ulazi u spise predmeta. Pri tom, uzimawu izjave neprisustvuje predstavnik odbrane, {to je suprotno pravilima koja vaè u demokratskim dràvama. To zna~ida svedok uop{te nema priliku da sopstvenim re~ima u sudnici opi{e doga|aje i ~iwenice o kojima sve-do~i.

Tuìla{tvo MKTJ nije nepristrasno jer predstavqa stranu u postupku suprotstavqenu odbrani, a ta-ko|e, po pravilima Tribunala u Hagu, funkcioni{e i kao istra`ni organ. Wegov zadatak je da obezbedi do-kaze protiv optuènog i porazi odbranu. Upravo iz tog razloga izjave svedoka koje obezbe|uje Tuìla{tvone mogu da se prihvate zdravo za gotovo jer Tuìla{tvo MKTJ savetuje i/ili instrui{e svedoke kako da od-govaraju na pitawa i formuli{u svoje izjave kako bi one bile {to {tetnije po odbranu. êsto se de{ava dasamo Tuìla{tvo MKTJ pi{e izjave umesto svedoka!

Poznato je da sudsko ve}e, pre dono{ewa presude, razmatra spise predmeta i ocewuje vrednost izvedenihdokaza, ukqu~uju}i i svedo~ewa. Budu}i da su|ewa pred MKTJ traju vi{e godina, sudsko ve}e, kada su u pita-wu svedo~ewa po pravilu 92 ter, u spisima predmeta ima pred sobom samo izjavu svedoka datu pristrasnom tu-ìla{tvu. To zna~i da sudsko ve}e razmatra izjavu sastavqenu od strane Tuìla{tva MKTJ i potpisanu odstrane svedoka, umesto da ceni izjavu koju je svedok dao samostalno i bez i~ijeg uticaja, i u kojoj je doga|ajeopisao svojim re~ima.

Iz ovih razloga dr Vojislav [e{eq ne ispituje unakrsno svedoke Tuìla{tva koji svedo~e po pravilu92 ter. Primera radi, za jednog svedoka koji je svedo~io po pravilu 92 ter bilo je predvi|eno 38 minuta zaunakrsno ispitivawe od strane dr Vojislava [e{eqa. Wegova izjava je obuhvatala 100 paragrafa i svakomje jasno da je nemogu}e za tako kratak vremenski period ispitati svedoka o svim detaqima tako obimne izjave.

Ove ~iwenica govore i o tome da dr [e{eq i na ovaj na~in, a li{avaju}i se svojih prava, doprinosi br-èm odvijawu postupka jer ne ispituje svedoke po 92 ter, {to je u suprotnosti sa navodima Tuìla{tvaMKTJ da on odugovla~i proces.

ve}a i dostavi spisak i raspored svojih svedoka, {to samopo sebi predstavqa odugovla~ewe postupka i nepo{tovaweSuda.

Zanimqivo je da je dr Vojislav [e{eq, 21. avgusta 2008.godine, podneo zahtev kojim je po tre}i put zatraìo odPretresnog ve}a da za{titi 17 svedoka odbrane koje Tuì-la{tvo pretwama i ucenama primorava da la`no svedo~e.Uz zahtev, dr Vojislav [e{eq je dostavio i pisane izjavesvih 17 svedoka overene pred odgovaraju}im sudovima u Sr-biji, u kojima oni opisuju pretwe i ucene kojima su izloè-ni u duèm vremenskom periodu od strane Tuìla{tva i ukojima isti~u da ne ̀ ele da svedo~e protiv dr [e{eqa, ve}da su svedoci odbrane. Navedeni svedoci su i javno iznelisvoje stavove, a izrazili su i spremnost da se pojave u sudni-ci kao svedoci odbrane.

Konstantno kr{ewe procesnih prava

Podsetimo se da [e{eqeva odiseja traje ve} 6 godina, tj.da je od 24. februara 2003. godine neprekidno u pritvoru u[eveningenu, i da je ve} ~etvrtog dana od wegovog dobro-voqnog odlaska u Hag, dakle 28. februara 2003. godine, Tu-ìla{tvo traìlo da mu se nametne branilac.

Su|ewe je, zbog nespremnosti Tuìla{tva, po~elo 27.novembra 2006. godine bez prisustva dr Vojislava [e{eqa,koji je od 10. novembra 2006. godine {trajkovao gla|u zbognametawa branioca u pripravnosti. Pretresno ve}e je 27.novembra 2006. izdalo nalog kojim je okon~alo samozastu-pawe optuènog i nametnulo mu branioca, suprotno ~lanu21 Statuta MKTJ koji garantuje pravo optuènom da se“brani li~no”.

Tuìla{tvo je iznelo svoju uvodnu re~ 27. i 28. novem-bra 2006. godine, a Pretresno ve}e je 1. decembra 2006. godi-ne, zbog “zdravstvenog stawa optuènog”, naloìlo da seodloì nastavak su|ewa. Zatim je 6. decembra 2006. godinePretresno ve}e naloìlo holandskim vlastima da “osigu-raju medicinske usluge s ciqem za{tite zdravqa i dobro-biti optuènog i da bi se izbegao gubitak ìvota”, iakorelevantne me|unarodne konvencije zabrawuju “nasilnohrawewe”.

Po àlbi dr Vojislava [e{eqa, @albeno ve}e je 8. de-cembra 2006. godine donelo odluku kojom je definitivnovratilo pravo na samozastupawe, poni{tilo po~etak po-stupka u ovom predmetu i naloìlo ponovni po~etak su|e-wa kada Vojislav [e{eq “bude u stawu da u potpunostiu~estvuje u postupku kao optuèni koji sam sebe zastupa”.

Su|ewe je po~elo 7. decembra 2007. godine i ono je traja-lo 87 dana do najnovijeg poku{aja Tuìla{tva da odloìpostupak. Za sve to vreme dr Vojislav [e{eq je demonstri-rao odli~no poznavawe pravila postupka, Statuta i drugihrelevantnih me|unarodnih dokumenata, {to su morale daprimete i sudije Pretresnog ve}a. Isto tako, on je uspeo daospori tvrdwe svih eksperata i svedoka Tuìla{tva kojeje unakrsno ispitivao (svedoke koji su svedo~ili po 92 ternije unakrsno ispitivao).

Povratak u doba inkvizicije

Dr Vojislav [e{eq je od strane Tuìla{tva optuèni za verbalni delikt, tj. za dràwe “zapaqivih govora”,{to predstavqa relikt iz doba inkvizicije i komunizma.

Dr Vojislav [e{eq se uspe{no suprotstavqa tzv. kon-ceptu udruènog zlo~ina~kog poduhvata (UZP). Premaanalizama poznatih pravnika u svetu, me|u kojima su Ali-son Daner sa Pravnog fakulteta Univerziteta Vander-bilt (Vanderbilt University Law School ), Yeni Martinez saPravnog fakulteta Stenford (Stanford Law School), Alan

Der{ovic profesor na Univerzitetu Harvard, Vilijam[abas profesor na Univerzitetu u Dablinu i Univerzite-tu u Wujorku itd, UZP, a naro~ito wegova tre}a kategori-ja predstavqaju neve{to prikriven koncept kolektivnekrivi~ne odgovornosti. Kod dr Vojislava [e{eqa Tuì-la{tvo je u najnovijoj verziji Optu`nice uvelo mogu}nostda on odgovara za sve {to su u~inile “srpske snage” (pojamkoji obuhvata svakog Srbina u uniformi, ukqu~uju}i i voj-no-medicinsko osobqe, pozadinske jedinice itd).

Da bi se izborio za svoja osnovna qudska prava, dr Voji-slav [e{eq je {trajkovao gla|u 28 dana, {to ga je dovelona ivicu ìvota i smrti. On je vi{e puta u sudnici upozo-rio da bi eventualno novo nametawe branioca u bilo kojojformi, tj. ukidawe wegovog prava na samozastupawe, dove-lo do novog {trajka gla|u.

Novi {trajk gla|u, nakon {est godina provedenih u pri-tvoru, mogao bi da dovede do smrti dr Vojislava [e{eqa.O~igledno je da Tuìla{tvo, koje nije moglo da postupi ponalogu Pretresnog ve}a i dostavi spisak i raspored svojihpreostalih svedoka, gubi bitku sa dr [e{eqem koji se sambrani. Upravo zbog toga oni, ~ini se, vide jedinu {ansu zasvoj “trijumf” u nametawu branioca.

Me|utim, u interesu pravde i me|unarodnog prava, ova-kav scenario ne sme da se realizuje. Ve} odavno je jasno da jeTuìla{tvo Tribunala u Hagu izgubilo svaki moralni in-tegritet i da vi{e li~i na birokratski aparat ili auto-mat koji prepisuje, {tampa i izdaje nove i besmislene optu-`nice i optu`be. Upravo zbog toga svi slobodoumni qudina svetu moraju ustati u odbranu osnovnih qudskih pravajer se metode Tribunala u Hagu ve} primewuju u zloglasnomameri~kom vojnom zatvoru Gvantanamo i polako postajupretwa za ~itav svet.



VVojislavu [e{equ se od prvog dana boravka u pritvor-skoj jedinici Ha{kog tribunala kr{e osnovna qud-ska i procesna prava. Vi{e od pet godina Vojislav

[e{eq i stru~ni tim koji pomaè wegovu odbranu vodeborbu za po{tovawe prava i pravde. Novi poku{aj sudskogubistva dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu bio jetema nau~nog skupa koji je 20. septembra odràn u prepunojsali Doma sindikata u Beogradu. Prisutnima su se obrati-li akademici iz Srbije i Rusije Kosta âvo{ki i ElenaGuskova, profesor Mirko Zurovac, dr Veselin \ureti},prof. Branko Raki}, advokat Dragoqub Toma{evi} i Mi-lica Areìna, predstavnici patriotskih organizacija Da-nilo Tvrdi{i}, Borka Milankov i Mladen Obradovi},{ef tima koji pomaè odbranu dr [e{eqa Zoran Krasi},ali i svedoci odbrane, Jovan Glamo~anin, Zoran Ranki},Nenad Jovi}, general Miodrag Pani}, pukovnik Qubi{aVuka{inovi}, Aleksandar Stefanovi} i Neboj{a Stoja-novi}. Svojim prisustvom skup su podràli i drugi svedo-ci odbrane koji su tako|e izdràli neverovatni pritisakHa{kog tribunala, oduprli se tom pritisku i jasno, glasno,javno saop{tili, da ̀ ele da budu svedoci odbrane: VojislavDabi}, Dragan Spasojevi}, Aleksandar Gaji}, Milan Rado-vi}, Nenad \ura{kovi}, Miodrag Lukovac, Radovan Nova-~i}, Mile Crnobrwa, Dim~e Mijatovi}, Zoran Draìlo-vi}, Nenad Miti}.

Eminentni stru~waci iz oblasti prava, univerzitetskiprofesori, ugledni srpski intelektualci, kao i svedociodbrane, govorili su o dvoar{inskoj politici Ha{kogtribunala, nepo{tovawu qudskih i procesnih prava, wego-voj politi~koj ulozi, falsifikovawu istorijskih ~iweni-ca, pritiscima i ucenama Tuìla{tva, ali tako|e i o neu-spelom pu~u u Srpskoj radikalnoj stranci i wegovoj pove-zanosti sa procesom koji se vodi protiv Vojislava [e{eqa.

Pozdravqaju}i goste i okupqene gra|ane, potpredsed-nik Centralne otaybinske uprave, Dragan Todorovi}, jerekao: “Vojislav [e{eq je zasluìo da svaki po{ten ~o-vek u Srbiji i u svetu stane u wegovu odbranu. Zato smo za-hvalni svima onima koji su do{li danas da u~estvuju naovom nau~nom skupu i da svojim prisustvom pokaù da cenei po{tuju sve ono {to Vojislav [e{eq radi u Ha{komtribunalu. A Vojislav [e{eq se u Tribunalu nalazi zbognekoliko stvari: zato {to je Srbin, zato {to je srpski na-cionalista i zato {to je protiv globalizma, a za Ha{kitribunal nema ve}eg zlo~ina od te tri stvari, i to su poka-zali vrlo jasno u proteklim godinama”, istakao je potpred-sednik Centralne otaybinske uprave Dragan Todorovi},pozdravqaju}i goste i okupqene gra|ane.

Poku{aj u}utkavawa Vojislava [e{eqa

“U ovom trenutku nama svima drag, dr Vojislav [e{eqsuo~en je sa dvema opakim, a mo`da i kobnim opasnostima.


Nau~ni skup

Poku{aj ubistva dr [e{eqaPoku{aj ubistva dr [e{eqau Ha{kom tribunaluu Ha{kom tribunalu

Srpsku radikalnu stranku, kojoj predsedava, razbijaju mu iz-nutra, dok mu kao zato~eniku u Hagu rade o glavi. Nije po-trebno mnogo pameti pa da se zakqu~i da su ove dve akcijesinhronizovane”, istakao je prof. dr Kosta âvo{ki i do-dao: “Mo}ni strani ~inioci, koji ne samo da su okupiralina{u zemqu i postavili kvislin{ku vladu, nego èle daovladaju i na{im duhom, re{ili su da razbiju najve}e opo-zicione stranke i daqe fragmentizuju strana~ki politi~-ki ìvot kako bi lak{e dràli u pokornosti sve kqu~nedràvne ustanove – parlament, vladu, vojsku i policiju. Natom wihovom poganom putu prva se na{la Srpska radikal-na stranka, a ve} slede}a bi mogla biti Demokratska stran-ka Srbije”.

Prema re~ima prof. dr Koste âvo{kog, sada je dr Vo-jislav [e{eq iznova suo~en sa smrtnom pretwom, po{to jeTuìla{tvo opet podnelo zahtev i uloìlo àlbu drugo-stepenom ve}u da mu se nametnu branioci. “Ovaj zahtev Tu-ìla{tva je, ina~e, protivan ~lanu 21, stavu 4, ta~ki (d)Statuta suda, koja optuènom zajem~uje pravo “da se sambrani ili putem pravne pomo}i po vlastitom izboru”. Dru-gim re~ima, postoje samo dva na~ina odbrane: optuèni semoè sam braniti ili moè odabrati advokata koji }e to~initi umesto wega. Tre}a mogu}nost, da sud protivno vo-qi optuènog sam nametne branioca, nije uop{te predvi-|ena, ~ime je zapravo iskqu~ena. Stoga se zahtev tuìocada se dr Vojislavu [e{equ nametne branilac protivnowegovoj voqi i izboru, morao odbaciti bez ikakvog ulaè-wa u pojedinosti.

Iza ovog zahteva Tuìla{tva dve su opake namere. Pr-va je da se dr Vojislav [e{eq u}utka kako bi umesto wegagovorio nametnuti branilac po tuìo~evom izboru. U tomslu~aju nastavak ovog sramnog su|ewa i{ao bi kao po loju,po{to bi se tuìlac i nametnuti advokat savr{eno dopu-wavali i bili u potpunom saglasju, da ne kaèmo harmoni-ji. Druga je namera da se dr Vojislav [e{eq dovede do smr-ti, to jest ubije. Jer, ako mu sud uskrati pravo da se sam bra-ni i nametne mu nekakve nazoviadvokate po izboru Tuìla-{tva ili samog suda, dr Vojislav [e{eq }e svoje nepriko-snoveno pravo da se sam brani braniti {trajkom gla|u.

Ukoliko sud donese takvu odluku, [e{eq bi mogao, ne dajBoè, umreti od gladi.

Naposletku, iako su ve} sada poznate potencijalne ubi-ce dr Vojislava [e{eqa, treba odmah dodati i ko }e sve bi-ti odgovoran ako do|e do tragi~nog kraja. Za takav ishod ne-}e biti odgovorni samo ha{ki inkvizitori, nego i doma}ikvislinzi koji su naru~ili optu`nicu protiv dr Vojisla-va [e{eqa. I ne samo oni, nego i svaki na{ zvani~nik ko-ji i daqe smatra da taj sud treba uvaàvati i da s tim sudomtreba sara|ivati. A ne}e imati miran san ni oni koji suostavili dr Vojislava [e{eqa na cedilu u trenutku kadase iznova suo~ava s pogibeqnim pretwama”.

Uz podr{ku Rusije, sru{i}emo Tribunal

Ruski akademik Elena Guskova naglasila je da, iako na-kon 15 godina rada Ha{kog tribunala mogu da se izvuku za-kqu~ci o tome za{to je osnovan, protiv kog naroda radi ikoje metode u svom radu koristi, to do sada nije uradila ni-jedna me}unarodna organizacija. “Trebalo bi da iniciramotu jednu, verovatno me|unarodnu, organizaciju, organ, kon-ferenciju ili komitet koji bi proanalizirao {ta je do sa-da Ha{ki tribunal uradio, koliko je tamo qudi i koja je na-cionalnost najvi{e osu|ena, Zna~i, kad mi vidimo ko jeosu|en, sa kakvim formulacijama, vidi se da je to protivsrpskog naroda, ~ak je i ceo Tribunal napravqen da bi seosudili ne pojedinci, nego srpski narod, rukovodstvo srp-skog naroda”, istakla je Guskova.

Jedan od izvora podataka o radu Tribunala, mogla bi,prema re~ima Elene Guskove, da bude i kwiga Karle delPonte. Ona je tako|e istakla da je Ruska Federacija, odno-sno Ministarstvo inostranih poslova, ve} pokrenulo ini-cijativu za istraìvawe ~iwenica navedenih u kwizi.

“Moram da vam kaèm da je Rusija sada mnogo sna`nijanego ikada. Vidite kako su se de{avali doga|aji. Trebalo jeda Zapad i NATO i Amerika srede Srbiju vrlo brzo, od1991. godine pa nadaqe, vrlo brzo, jedan, dva meseca, ne vi-{e, pa onda, dobro, pola godine i posle toga }e krenuti naRusiju. I ogromna zasluga Srbije je {to je ona zadràlaNATO snage na Balkanu vi{e od 15 godina. âk niste nibili svesni toga {ta ste uradili za ~ove~anstvo, za na{eslovenstvo, za na{e pravoslavqe. Niste bili svesni, aliste ih zadràli. Zato {to ono nisu uspeli 1991, 1992, 1993,1995. godine, i zbog toga je do{la i 1999. godina, da vas zga-ze odjednom. Me|utim, ni to nisu uspeli i to nama, Rusima,dalo je 18 godina da do|emo sebi, da budemo svesni {ta se de-{ava u svetu. E vidite kako im se sada ùri, wima se ùri.Politi~ka scena u Srbiji je nestabilna. Sa jedne stranewima se ùri da {to brè idu protiv Rusije, a sa drugestrane da iskoriste nestabilnost politi~ke scene u Srbi-ji, da ne do|e na vlast jaka stranka, da ne do|u na vlast radi-kali, jedina stranka koja bi wima mogla da smeta. I napra-vili su dva udara. Jedan udar da razbiju Radikalnu stranku,prvi udar. A drugi udar je preko Gruzije na Rusiju, da uvukuRusiju u rat, da to bude povod za po~etak Tre}eg svetskog rata.

Me|utim, Rusija je ovog puta odli~no odradila sve ispre~ili smo to. Imamo sada pauzu zato {to verovatno uVa{ingtonu sada pi{u neke druge varijante scenarija kakoto da urade da ipak do|u do svog ciqa. Ali imamo i mi sadamogu}nost da se pripremimo jer sada, umesto jednog predsed-nika, imamo dva sna`na predsednika. Izme|u wih je potpu-na saglasnost, nema nikakvog raskola. Ne mogu da primenetu metodu koju su primenili kod vas. Zna~i, kod nas je sadasve ~vrsto, tako budite sigurni. I zbog toga kaèm da mo-èmo sada zajedni~kim snagama da radimo protiv Ha{kogtribunala. Sada mi radimo na tome, mi nau~nici smo po-krenuli to. Radimo na tome da i ruska vlada i ruska poli-


Nau~ni skup

ti~ka elita iza|e sa inicijativom potpune kontrole Ha-{kog tribunala i analize {ta je do sada ura|eno i kakvukrivicu oni treba da snose”, naglasila je Guskova.

Na kraju izlagawa Elena Guskova je poru~ila radikali-ma da moraju celom svetu da pokaù da je stranka opstala.“Ovo ~i{}ewe koje sada preìvqava radikalna strankatreba da se zavr{i ujediwewem va{ih redova, da u stranciostanu samo najsna`niji. Najsna`niji da ostanu u stranci,najsna`niji qudi, naj~vr{}i, sa ~istim srcem, sa ~istimrukama, sa jasnim ose}awem ciqeva gde vi idete. I to je te-àk zadatak, a vi sada treba celom svetu da pokaète da jestranka ne samo opstala, nego oja~ala. To {to sam rekla,ono {to su va{i davali, a ni{ta nisu dobijali, to je lo{e.Sad je u Ha{kom tribunalu Radovan Karayi} i tako lako suva{i predali tog heroja Ha{kom tribunalu. Me|utim, neostvaruje se uloga dràve da brani svoje, da im daje podr-{ku, i nov~anu i materijalnu, i bilo koju drugu, i moralnu,i vidite ko sada brani one koji su u Hagu. Samo Srpska ra-dikalna stranka.

Ni{ta ne}ete dobiti od toga {to je Radovan Karayi}sada tamo u Hagu. Me|utim, wihova snaga je pove}ana u Ha-gu. Sada }e ne samo Vojislav [e{eq, nego i Radovan Ka-rayi} braniti Srbiju i srpski narod tamo u Hagu. Wima ni-je lako, ali oni ose}aju va{u podr{ku i podr{ku nau~nikai svih ~asnih qudi u Srbiji i u Rusiji i nadam se da }emo za-jedni~kim snagama pruìti ne samo podr{ku wima, nego}emo i sru{iti Ha{ki tribunal”.

Nakazna politi~ka tvorevina

“Situacija je takva da moramo imati hrabrosti za isti-nu na{eg najnovijeg nacionalnog poloàja i nacionalnogstradawa. Kolektivnog stradawa koje nam je dugo i upornopripremano, dok smo se mi uspavqivali u uverewu da su re-{ena sva nacionalna pitawa svih jugoslovenskih naroda.Re~ je o potrebi za hrabro{}u. A danas je hrabrost i nazva-ti stvari pravim imenom. Dana{we stawe zapadnog duha, nenaroda, ve} onih koji vladaju, po mnogo ~emu podse}a na onokoje je porodilo fa{izam u srcu moderne Evrope”, rekao jeprof. Mirko Zurovac.

Naglasiv{i da Ha{ki sud nije nikakva institucija pra-va, ve} nakazna politi~ka tvorevina, prof. Zurovac je do-dao: “Istinskim krivcima, pravim zlo~incima, onima kojisu zapo~eli rat, a to su, kao {to znate, jugoslovenski sece-sionisti i wihovi strani podstreka~i i za{titnici, ne}ebiti su|eno. To je bilo jasno od prvog momenta, zato ne tre-ba da nas iznenadi slu~aj Ori}a, Haradinaja i drugih. Da-kle, oni jednostavno ne}e da sude tim qudima. Oni èle dasude iskqu~ivo na osnovu la`nih i iskonstruisanih optu-`bi vojnom i legalno izabranom politi~kom rukovodstvusvih srpskih zemaqa. Zato je tamo toliko Srba i to ne bi-lo kakvih Srba, ve} onih najboqih Srba. Me|utim, u ne~emsu se prevarili. Oni su taj sud i procese zamislili kao jed-nu scensku igru, koja treba da uveri svetsku javnost da se ta-mo radi o nekom pravu. Nisu o~ekivali da }e se tamo poja-viti i neki heroji, kojima nije u prvom redu stalo do vla-stitog ìvota, ni do vlastite odbrane, ve} do odbrane srp-skog naroda, wegove istorije i wegovih legitimnih interesa”.

Profesor je upozorio da zbog toga poku{avaju da dr [e-{equ dodele branioca iako, prema wegovim re~ima, prav-na praksa ne poznaje nametawe advokata, “Praksa poznajeodre|ivawe advokata po slu`benoj du`nosti, iskqu~ivo zaone slu~ajeve gde optuèni ili ne moè da plati advokataili je nesposoban da se sam brani. Me|utim, ovde je u pita-wu ne{to drugo. Oni ne ̀ ele da se ~uje istina o doga|ajimana podru~ju biv{e Jugoslavije. Sastavqa~i optu`nica su setrudili da zbivawa na podru~ju sada ve} biv{e Jugoslavijeprikaù u {to izvrnutijoj perspektivi. Zato tamo ne}etena}i ni slova, recimo, o terorizmu kao obliku borbe {ip-tarskih terorista, o brojnim zlodelima rukovodstava sece-sionisti~kih republika i wihovih armija, o zlodelimapredstavnika takozvane me|unarodne zajednice, koji suuglavnom bili iz NATO saveza i u funkciji ostvarivawawihovih imperijalnih ciqeva. Ni slova o tome ne}ete na}i”.


Nau~ni skup

Okarakterisav{i Tribunal kao monstruoznu politi~-ku tvorevinu, profesor Zurovac je istakao: “Wegov ciq jeda nametne kolektivnu odgovornost srpskom narodu uz bez-o~no prekrajawe wegove istorije, {to moè da ima tragi~-ne posledice za istorijsku sudbinu srpskog naroda. Wihovciq je da od srpskog naroda iznude najsramniji oblik kapi-tulacije, koja ga direktno dovodi u stawe porobqenosti, ito vidite u svakom trenutku, svakoga dana, o tome se radi.Jer ovi “novi reìseri zla”, nisu u stawu da postignu svojeciqeve bez na{eg pristanka, odnosno bez pristanka na{ezvani~ne vlasti, bez obzira kakvi su, wima je to dovoqno.Tek uz na{ pristanak, na{ narod postaje istorijski odgo-voran, ne samo danas, nego za celu istoriju, za sva zla koja suse posledwih godina dogodila na ovim prostorima, za zlo-~ine koje nije po~inio, pa ~ak i za one koje su drugi po~ini-li nad srpskim narodom. Po mome mi{qewu, bez obzira narezultate izbora, niko u ovoj zemqi nema pravo da natova-ri ovaj nepodno{qivi teret na le|a srpskom narodu, ni podkojim izgovorom, ni pod kojim ucenama, ni pod kojim uslo-vima. U pitawu je na{ istorijski opstanak, to moramo znati,koji se ne moè odbraniti uz malodu{no samoomalovaà-vawe i besmisleno samooptuìvawe, uz besramno samoka-`wavawe i ponizno povla~ewe pred arogantnim ucenama,{to naàlost, marionetska vlast u Srbiji jedino zna da ~ini”.

Rekli su: [e{eq ne sme da se vrati u Srbiju

Jedan od svedoka odbrane na koga je Tuìla{tvo vr{i-lo pritisak da svedo~i protiv dr [e{eqa, Jovan Glamo~a-nin, prisutnima je ispri~ao kako je i sam imao prilike dase uveri u “pravne” ciqeve Ha{kog tribunala i opho|ewetada{weg reìma prema toj instituciji. “Imao sam prili-ku da se li~no uverim u prave ciqeve delovawa Ha{kogtribunala i ekspanzije Evropske unije i NATO. Sredinomaprila 2001. godine Zoran \in|i} mi je ponudio uslove zaudoban ìvot, ako sara|ujem na politi~koj likvidaciji drVojislava [e{eqa. \in|i} mi je rekao da moram u tome dau~estvujem jer je [e{eq sa svojom Srpskom radikalnomstrankom najve}a opasnost za politiku Zapada prema Srbi-ji, i to mnogo ve}a opasnost nego Slobodan Milo{evi} iSocijalisti~ka partija. Po{to nisam prihvatio saradwu\in|i}eve specijalne policije, bio sam {ikaniran i mal-tretiran u vi{e navrata.

Da su dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna strankanajve}a prepreka za pokoravawe Srbije i Srba, ponovili suha{ki istraìteqi koji su me maja meseca 2004. godine ~e-tiri dana ispitivali. Kada sam primetio da me pitaju ostvarima koje treba da interesuju ameri~ku obave{tajnuslu`bu, CIA, a ne Ha{ki tribunal, jedan od wih dvojice jerekao da je ova slu`ba udarna snaga Zapada i da je prirodnoda ha{ki istraìteqi sara|uju sa tom slu`bom. Tome sudodali da se [e{eq ne sme vratiti u Srbiju i da ja u tomemoram pomo}i, kao {to im pomaù qudi iz Demokratskestranke. Isti stav Ha{kog tribunala ponovio je glavni is-traìteq Den Sakson 15. septembra 2006. godine, kada jetraìo da svedo~im protiv dr [e{eqa. Za wega je bilonajva`nije da se [e{eq ne vrati u Srbiju, iako je izraziosumwu za takav ishod po{to nemaju potrebne dokaze. On jeu razgovoru, obzirom da je obavqen u mom stanu, prihvatioprimedbu da radi za ameri~ku obave{tajnu slu`bu, jer je onAmerikanac i duàn je da radi za slu`bu svoje zemqe. Za-stupnik optu`be, Kristin Dal, zajedno sa istraìteqemPaolom Stokijem, jednim na{im i jednim ameri~kim poli-cajcem, traìla je 15. septembra pro{le godine da svedo-~im protiv dr [e{eqa o svemu i sva~emu”.

Prema Glamo~aninovim re~ima, nakon {to je odbio dasvedo~i, usledile su pretwe. “Kada sam odbio, ona je zapre-tila prinudnim privo|ewem i ponudila mi je udoban ì-vot na Zapadu ako ipak svedo~im. Po{to nisam prihvatiosvedo~ewe pod bilo kojim uslovima, ona je rezigniranokonstatovala da svi odbijaju svedo~ewe i da }e [e{eq bi-ti oslobo|en.

U razgovor se ume{ao Paolo Stoki i rekao kako wemuu svemu pomaù ~elni qudi Demokratske stranke, sa koji-ma je neprekidno u kontaktu, oni ga i podsti~u na rad i dru-è se sa wim. Traè od wega da se sve u~ini kako bi se drVojislav [e{eq osudio i kako bi se uni{tila Srpska ra-dikalna stranka. Posledwi poku{aj da svedo~im protiv dr[e{eqa u~iwen je 27. februara ove godine. Tog dana u mojstan je banula jedna visoka èna, predstavila se kao AnaManfrej, Slovenka, i kao prijateq Ha{kog tribunala ipored mog protivqewa u{la je u dnevnu sobu, otvorila po-ve}u ta{nu punu deviza i zatraìla da svedo~im protiv dr[e{eqa. Nisam joj dao priliku da bilo {ta vi{e kaè, ne-go sam je isterao iz stana. Dakle, Ha{ki tribunal ucewuje,nudi mito i vr{i razne pritiske da bi obezbedio la`nesvedoke protiv dr [e{eqa. Mnogi srpski dobrovoqci do-ìveli su mnogo ozbiqnije pritiske, ali su ~asno izdrà-li i pokazali Zapadu da su Srbi i daqe neizmerni sloboda-ri i najhrabriji narod. Zbog svega toga zakqu~io sam da seHa{ki tribunal ne moè podvesti niti pod bilo koji sa-vremeni pravosudni sistem”.

Tribunal se pla{i [e{eqa

Prof. Branko Raki} je konstatovao da se Vojislava [e-{eqa u Ha{kom tribunalu, zapravo, pla{e. “Ja sam imaoveliku ~ast da budem pravni savetnik predsednika Slobo-dana Milo{evi}a pred istim tribunalom, i imao sam veli-ku ~ast, u okviru tog svog posla, da budem jedan od qudi ko-ji su pripremali i svedo~ewe prof. Vojislava [e{eqa. Iznam dobro, i ne}u mnogo ponavqati ovde da je pani~anstrah vladao me|u zaposlenima u Tribunalu, i ~ak i u zatvo-ru i u Tribunalu kada je stigla informacija da }e Vojislav[e{eq svedo~iti. Jer znaju da }e se pojaviti ~ovek koji znaistinu, koji je zaqubqen u istinu i koji je toliko inteli-gentan i toliko sposoban da }e tu istinu, uprkos svim ovimpreprekama, uspeti da iznese na videlo. I toga se oni pla-{e i na su|ewu koje se odigrava sada.

Neko }e re}i, odnosno mnogi govore, sudsko ve}e koje su-di Vojislavu [e{equ je mnogo boqe od drugih ve}a, blago-naklono i tako. Ne treba se zavarati time. Oni to rade izpukog straha. Oni se pla{e. Nalaze se pred ~ovekom koji je,dakle, prvo spreman da govori istinu i koji je spreman za tuistinu da pogine”.

Prema re~ima profesora Raki}a, dr [e{eq je bukval-no pregazio svedoke Tuìla{tva. “Ha{ki tribunal je sred-stvo koje nije upereno samo protiv tih optuènih qudi, na-ravno oni su tu neposredno najve}e `rtve, a i najve}i bra-nioci srpskog naroda, nego je uperen protiv celine srpskognaroda”.

“Objektivnost” Ha{kog tribunala, prof. Raki} je ilu-strovao slede}im primerom: “Ha{ki tribunal tvrdi da jeAlbancima bio uskra}en stvarni pristup vlasti radiostvarewa wihovog politi~kog, ekonomskog, socijalnog ikulturnog razvoja. I to ovi na{i ovde podràvaju. Zdu{nopodràvaju napore Ha{kog tribunala da okrivi biv{uvlast. Iako to moè da bude vrlo pogubno. Recimo, za Repu-bliku Srpsku. Ja se nadam da se to ne}e desiti, ali mislimda je va`no upozoriti na tu mogu}nost. E, zato se oni bojequdi poput Vojislava [e{eqa koji èle da dokaù isti-


Nau~ni skup

nu. Zbog toga poku{avaju, i ~ine sve, da ga spre~e u izvo|e-wu wegove odbrane i zato poku{avaju i da mu nametnu bra-nioca, pa po mogu}stvu, ako mogu i da ga ubiju usput, to bi imizgleda bilo najboqe. E, ali mi to ne damo. Ne da ni Voja[e{eq i wima ostaje jedino da ga se pla{e”.

Istina je na na{oj strani

General Miodrag Pani} govorio je o poku{ajima Ha-{kog tuìla{tva da ga stavi na spisak svojih svedoka.“Hteli su da me stave na listu Tuìla{tva za svedo~eweprotiv dr Vojislava [e{eqa, {to sam ja odbio i rekao, ja}u, ako moram da svedo~im, i ako svedo~im, a nije mi prviput, svedo~iti u korist odbrane, u korist istine. A istinaje na na{oj strani.

Svima nama je poznato {ta je Ha{ki tribunal, {ta setamo radi i kako se radi. Imao sam priliku da budem sve-dok u procesu odbrane vukovarskoj trojci, generalu Mrk-{i}u, pukovniku [qivan~aninu i kapetanu Radi}u. Biosam tamo 15 dana i smatram da sam ~asno i po{teno dao svojdoprinos u utvr|ivawu istine da se skine qaga sa jedne ak-cije koju smo imali u interesu ove zemqe, ovog naroda, kojusmo radili ~asno i po{teno, a oni dobro znaju da se na Ov-~ari desila samo osveta, osveta onog, ili revan{ onog na-roda kome su oni pobili maltene ~itave porodice, i da satim Jugoslovenska narodna armija u tom trenutku nije ima-la veze.

O svedo~ewu u Hagu mogu vam re}i i to. Imao sam prili-ku da vidim kako jedan advokat zastupa svog klijenta. Rekaomu je da se brani }utawem, {to po meni nije davalo nikakverezultate, jer on nije bio dobar. Nije moje da ja ocewujemposao advokata, ali smatram da ga nije dobro branio, a to seposle svega i videlo u kona~nom ishodu. Mi smo du`ni da seborimo za svakog ~oveka. Mi koji smo negde u~estvovali, au~esnik sam na{ih oslobodila~kih ratova i bio sam namnogim mestima, i uop{te ne beìm, naprotiv, i}i }u kadgod treba, i za koga god treba da se kaè istina, jer smatram

da smo se ~asno i po{teno borili. Istina je na na{oj stra-ni. Du`ni smo da se borimo za svakog na{eg ~oveka koji senalazi u Hagu, koji ~ami tamo, kome teè da na|u nekakvukrivicu, izmi{qaju nekakve svedoke”.

Dr Veselin \ureti} podsetio je prisutne da, brane}i drVojislava [e{eqa, brane svetionik otpora i bu|ewa srp-skog roda, “wegovo izlaèwe iz stawa kvislin{tva, iz po-luokupacionog stawa. Ko to ne vidi, on ne vidi {ta je bit-no. Nije bitno politizirawe u parlamentu o nebitnim par-tijskim stvarima, bitna je egzistencijalna borba za opsta-nak srpskog naroda”.

\ureti} je kao jedno od kqu~nih pitawa opstanka srp-skog naroda naveo Kosovo i Metohiju. “Sutra, ako se napra-vi neki kompromis, {to je mogu}e, kako }e svet gledati naKosovo i Metohiju? Ko je u ime srpske vlade, ko je u imesrpske vladaju}e garniture, u ime srpske opozicije rekao da}emo dozvoliti samo povratak na stawe pre 1941. godine?Sve posle 1941. postignuto je nasiqem. I sutra, ako se na-pravi kompromis, recimo, u Ujediwenim nacijama, recimou Me|unarodnom sudu u Hagu, oni }e prihvatiti svr{en~in, jer ih mi nismo na vreme upozorili. Ako upozorimo navreme, lopov koji je oteo srpsku zemqu pod Musolinijem,pod Hitlerom, pod Titom, pod NATO-om, on }e se ose}atinesigurnim i traì}e uto~i{te na drugoj strani”.

\ureti} je istakao da Rusija moè da pruì ogromnu po-dr{ku ostvarewu srpskih interesa, “Svi na{i protivnici,svi otima~i na{ih zemaqa, uradili su to ne svojom snagom,nego oslawaju}i se na spoqni faktor. A mi imamo ruskinarod koji je u civilizacijskom smislu identi~an, u jezi~-kom smislu identi~an, u kulturno-istorijskom smislu”.

Zatim je podsetio na neke od istorijskih doga|aja koji suu~vrstili vezu izme|u dva naroda. “Rusiju smo spasili 27.marta 1941. godine. Nema~ki generali pi{u da je prevrat uBeogradu spasio Moskvu, jer je odloèna operacija ’Barba-rosa’ za {est nedeqa”.

\ureti} izlaz iz te{ke situacije u kojoj se nalazi Sr-bija i srpski narod vidi u konfederaciji sa Rusijom. “Jedi-ni izlaz iz situacije je konfederacija sa Rusijom ne guber-nija. Gubernija je jedna oblast, a konfederacija je ne{todrugo. Za{to bih ja sada hteo da idem u evropsku federaci-ju, a ne}u u konfederaciju sa Rusijom, da imam zajedni~koMinistarstvo odbrane”?

\ureti} je obra}awe zavr{io konstatacijom da jeosnovni problem u Srbija sloboda. “Nije nama problem de-mokratija, nego sloboda. Ako je demokratija u funkcijislobode, onda je to demokratija. Ako je demokratija smetwana putu osvajawa slobode, kao {to je to kod nas, onda to ni-je demokratija”.

U ime nevladinih patriotskih organizacija “Srpskamreà”, ~iji je koordinator organizacija “Srpske dveri”,obratio se Danilo Tvrdi{i}, koji je istakao: “Govoriti oHagu i povezivati ga sa pojmom pravde i pravi~nosti, to jeisto kao kada smo govorili, postavqali pitawe, da li je |a-vo lep, ili je |avo mo`da pravedan, itd. To su o~iglednostikoje su svakom gra|aninu Republike Srbije i svakom slobo-doqubivom ~oveku jasne, ako ima zrnce zdravoga razuma. Netreba preveliko pravno iskustvo i pravni~ko ume}e da bise te o~iglednosti videle. Naàlost, bra}o i sestre, odre-|eni eksponenti u kvislin{koj i marionetskoj vlasti ovdeu Srbiji, te o~iglednosti ne vide ili ne èle da vide. Tipredstavnici marioneta u Srbiji, ~ak i oni koji kaù ne-gde stidqivo da je Ha{ki sud nepravedan, odmah u nastavkukaù da smo mi, eto, prinu|eni, da moramo da prihvatimouslove poslu{nosti Ha{kom tribunalu zato {to je to, to-boè, u srpskom nacionalnom interesu, u interesu ̀ ivota,


Nau~ni skup

u interesu gra|ana Srbije, u interesu wihovog boqeg ̀ ivo-ta itd”.

Tvrdi{i} je ponovio stav prethodnih govornika da jeHa{ki tribunal u velikom problemu kada je dr Vojislav[e{eq u pitawu. “Kada govorimo o gospodinu Vojislavu[e{equ i wegovoj borbi u Ha{kom tribunalu, i tu su stva-ri jasne. Oni jednostavno ne znaju {ta da rade sada. On jekod wih vru} krompir sa kojim oni ne znaju {ta da rade, itu postoje dve opcije. S obzirom da ih on konstantno inte-lektualno i pravni~ki, zaista tamo poniàva, jedna opcijaje ova koja je povezana sa nametawem advokata Vojislavu[e{equ, da ga po svom poznatom receptu likvidiraju. Ja seiskreno nadam da se ta opcija ne}e desiti, i druga opcija, zakoju smatram da je relevantnija, jeste da }e ga u doglednovreme, usled nedostatka dokaza, osloboditi”.

Pritiscima i ucenama teralisu me da budem svedok Tuìla{tva

Nenad Jovi}, svedok odbrane prof. dr Vojislava [e{e-qa, govorio je o dvoar{inskoj politici Ha{kog tribuna-la. “Poku{avaju da mu nametnu advokata, uskrate telefon-ski kontakt s wegovim pravnim timom, uskrate posetepravnog tima, kao i posete wegove porodice. Ja se samo pi-tam: za{to glavni tuìlac Bramerc, kad podnosi izve{tajUjediwenim nacijama, ne opi{e i na~in pona{awa svog tu-ìla{tva prema prof. dr Vojislavu [e{equ i za{to imglavni tuìlac Bramerc ne opi{e na koji na~in wegoviistraìteqi dolaze do svedoka protiv Vojislava [e{eqa.A lako je mogao do}i do tih informacija jer ih ve} odavnoima. Mogao je da pro~ita, ako je vi~an ~itawu, obiqe mojihizjava i dokumenata, koje sam poslao pod krivi~nom i prav-nom odgovorno{}u Ha{kom tribunalu. U tim izjavama,overenim u sudu, lepo i ~itko pi{e kako sam ja ucewivan odstrane ha{kih istraìteqa, kako su mi pretili dizawemoptu`nice protiv mene, zatvarawem u Centralni zatvor,odvo|ewem u Hag, gde bih im pevao kao kanarinac, pa ~ak ida sam povredio sud i da }u biti ka`wen sa sedam godina za-tvora i 200 hiqada evra. Bilo je i veselijih ponuda, malo ida se na{alim, kao {to su, citiram: ’Dobi}ete, Jovi}u, sme-{taj u hotelu {est meseci, tamo }ete biti okruèni lepimdevojkama, pa moète koristiti usluge koje one pruàju’.Nudili su mi i novac, a sve to samo da potpi{em ve} napi-sanu izjavu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa”.

Jovi} je podsetio da je Tuìla{tvo u krizi i da mora daopravda novac koji dobija za svoj rad, “A taj novac je potro-{en, od strane ha{kih istraìteqa, na vozawe yipovima iprovode po hotelima {irom biv{e Jugoslavije”.

Advokat Dragoqub Toma{evi} ocenio je da je Ha{kitribunal, u predmetu prof. dr Vojislava [e{eqa, pokazaosvoju necivilizacijsku i antipravnu ulogu. “Prof. dr Voji-slav [e{eq je od po~etka `rtva, jer Ha{ko tuìla{tvomu ne dozvoqava da svoju tezu odbrane sprovede do kraja.Pre svega, spre~ava ga da razobli~i podvale Tuìla{tva sala`nim svedocima i ostalim kvazidokazima, a o ~emu govoreuvaèni qudi koji ne ̀ ele la`no da svedo~e ni po cenu sop-stvenog stradawa, a imali smo priliku i ovde da ih ~ujemo.

Tuìla{tvo i daqe pribegava taktici uznemiravawa,prolongirawa i spre~avawa da prof. dr Vojislav [e{eqsam vodi svoj slu~aj, iako se nedavno izborio za to po cenuìvota koji je zaloìo da bi ostvario neprikosnoveno pra-vo da se brani sam. Ha{ko tuìla{tvo je procenilo da vre-me radi za wih pa, suprotno me|unarodno priznatom pravi-lu o pravi~nom su|ewu, koristi svoj poloàj i grubo kr{isve op{te i posebne principe prava optuènog na po{te-no i fer su|ewe.

Za Ha{ko tuìla{tvo postoji rigidna praksa i stav daje nebitno {to optuèni ne priznaje nametnutog branioca,ve} je bitno da on po svaku cenu bude imenovan, da bi na tajna~in kontrolisalo i sputavalo odbranu optuènog. Tapraksa je ve} vi|ena u predmetu dr [e{eqa koju je on osu-jetio, kao i pokojni predsednik Milo{evi}. Vi{e je negojasno da Tuìla{tvo preko suda sprovodi, odnosno da ne po-{tuje princip jednakosti stranaka, odnosno jednakostoru j̀a koje bi trebalo da stoji na raspolagawu odbrane. Topodrazumeva pravo na adekvatnu odbranu, potrebno vreme iuslove, {to se od strane Ha{kog suda ne po{tuje. Primerza to su patwe prof. dr [e{eqa i wegovog pravnog tima upogledu sputavawa svih ovih prava koja sam nabrojao. Ha-{ko tuìla{tvo opstrukcijom kr{i prava dr [e{equ iprisiqava sud da kroz proceduralne zamke dr [e{eq gubidragoceno vreme, energiju i zdravqe da bi za{titio svojaosnovna prava, umesto da svoje skromno vreme za pripremuodbrane {to efikasnije iskoristi”.

Prema Toma{evi}evim re~ima, vi{e je nego jasno da“ova kvaziinstitucija ne po{tuje ni svoj sopstveni statutjer nema pune jednakosti stranaka, su|ewe se odvija sa ne-shvatqivim zaka{wewem i traje skoro {est godina. Zbogtoga su|ewe nije pravi~no i predstavqa pravu odmazdu i ka-`wavawe dr [e{eqa”.

Svedok odbrane Aleksandar Stefanovi} ponovio je datakozvani zapadni civilizovani svet ne preza od toga dasprovede i nametne svoje zamisli i da isto tako koristiHa{ki tribunal kao instrument pritiska na srpski narodi srpsku dràvu.

“Kao ~ovek koji je posle 2000. godine pripadao vlasti,pozvan sam od strane tada{weg predsednika vlade koji mije, da kaèm, uslovno re~eno, dao zadatak da odem u ulicu Je-vrema Gruji}a da dam izjavu u slu~aju Vojislava [e{eqa.Kada sam rekao da ne èlim da se pojavqujem pred Ha{kimtribunalom, on mi je tada dao ~vrsto obe}awe da se ne}u po-javqivati pred Ha{kim tribunalom, da je to dogovorio satada{wom tuìteqkom Karlom del Ponte, a da je moj zada-


Nau~ni skup

tak samo da odem i dam izjavu protiv Vojislava [e{eqa. Jasam rekao da, bez obzira na politi~ki razlaz sa [e{eqem,ne {to ne ̀ elim, nego {to ne znam i ne mogu da kaèm da jenapravio ijedan zlo~in, da je bilo koga nagovorio na zlo-~in, niti da je svojim govorima bilo koga podstakao da sta-ne u za{titu srpskih dràva, srpskih teritorija, da, jedno-stavno iz onoga {to su moja saznawa, Vojislav [e{eq nijezlo~inac.

On je rekao: ’Dobro, ti nemoj govoriti da je zlo~inac,idi i politi~ki ga diskredituj’. Ja sam dao izjavu koja nema~ak ni toga, politi~ke diskreditacije. I tada nastaju pra-vi problemi vezani za kontakt sa Ha{kim tuìla{tvom. Uposledwih godinu ili godinu i po dana, ta~nije, po~iwusvakodnevni pozivi, maltretirawe, do|i, ne do|i. Zovu dr-àvni organi Srbije da se pojavim pred Ha{kim tribuna-lom. Na primer, zovu me u petak u 12 sati i kaù – sutra uve-~e mora{ biti u Hagu. Pa kako, ne mogu pe{ke sti}i za danjedan u Hag, nemam ni vizu, ne znam ni ja {ta.

Onda, uvek je postojala pretwa za koju sam znao i koje samse pla{io, a koja je pre dva-tri meseca i ostvarena, a to jeda srpski svedoci provode vi{e vremena u zatvoru nego do-kazani zlo~inci iz drugih naroda. Dokaz je Qubi{a Petko-vi}, koji je odveden iz ludnice i dobio ~etiri meseca zatvo-ra. Zna~i, jedan pritisak za koji ne treba mnogo dokaza, ko-ji Ha{ki tribunal permanentno vr{i. Me|utim, ja sam za-ista iznena|en, malo pozitivno iznena|en, odzivom ovihqudi koji ̀ ele da kaù istinu, koji su stali na stranu isti-ne, ne odbrane, ne napada, nego jednostavno da kaù ono {taznaju. Ja mislim da }e tek sada Ha{ki tribunal uhvatitinervoza i da }e, kao {to preduzima mere protiv okrivqe-nih, sada preduzeti mere i protiv svedoka. Po~e}e represi-ja, po~e}e ovo {to je govorio gospodin Glamo~anin, torbe,devojke i tako daqe. Nadam se da smo svi toga svesni, da setome odupiremo i da, jednostavno, ovu agoniju koja se zoveHa{ki tribunal, jednom za svagda skinemo sa vrata i da tobude pro{lost”.

Izdaja se ne sme nikada zaboraviti

Kwièvnik Momir Lazi} podsetio je na dobro poznatuizreku: “Nemoj sine govoriti krivo, ni po babu ni po stri-~evima, ve} po pravdi Boga istinoga” i dodao: “Nije on oti-{ao u Hag da brani sebe, on je oti{ao u Hag da potvrdi ovure~enicu, da potvrdi ovu istinu koja ̀ ivi dugo onoliko ko-liko i narod. To je najve}a moralna i duhovna zakletva ko-ju jo{ uvijek, ovako rasrbqen, nosi u sebi Srbin. I vjeruj-te, dok kod nas ìvi u Srbima, nema predaje i nema izdaje.Ali neki moraju da odu, takav je ìvot. I {to odu prije toje boqe. Ostaju oni koji spremno nastavqaju borbu i kojimogu da izdrè.

Srbi su opasan narod. Znate, ja se kao pisac ~esto dru-ìm s narodom, i pored kazana, i u {umi, i kada se pravi ku-}a. Ovih dana, kad se pe~e rakija, ima jedna pjesma koja se pje-va po Fru{koj Gori, kaè: Nije lako Srbin biti, treba de-vet dana piti i deseti nastaviti. Vidite li kolika je to me-tafora, pa ni to ne moè svako, pa zato ne moè svako bitini Vojislav [e{eq, ne moè svako biti Radovan Ka-rayi}”.

Govore}i o pu~u u Srpskoj radikalnoj stranci, poru~iv-{i da se izdaja ne sme nikada zaboraviti, Lazi} je odreci-tovao pesmu Izdaja:

IzdajaKad brat brata izda,kamen od bola puca,ikona na zidu pla~e,vukovi slijepi u me}avi gluvojtragove svoje potiru.Kad brat brata izda,urlik sprènog suncau zenici oka progori.

Zoran Ranki}, svedok odbrane, opisao je kakvim se meto-dama i pritiscima koristilo Tuìla{tvo poku{avaju}ida ga stavi na svoj spisak svedoka:

“Poku{avali su da me kidnapuju, vodili su me u Hag, dr-àli su me dva meseca u ku}nom pritvoru, ucewivali su mei nudili mi sve i sva{ta. Malopre sam se nasmejao kada jeovaj moj brat prethodni rekao – da me hlade crnkiwe u Do-minikanskoj Republici i ostale stvari. Malo sme{no, alinije sme{no. To je malo vi{e ̀ alosno ~ime se oni sve bave,taj ha{ki sud nepravde. Nikakav to sud pravde nije. Nikadase nisu setili, a znaju da sam u~estvovao u ratnim dejstvimau Bosni, i to u podru~ju gde je operisao ~uveni Naser Ori},za koga li~no znam da je zapalio dvadeset i ne{to sela iubio 1.600 srpskih civila, uglavnom baba i deda. Nikome izHa{kog tribunala nije palo na pamet da me pozove da sve-do~im kao svedok Tuìla{tva u procesu protiv NaseraOri}a. Za{to? Pa, to wima i nije ciq. Tamo se sudi iskqu-~ivo Srbima i iskqu~ivo su Srbi krivi za sve {to se desilo.

Jedino jo{ {to mogu da kaèm ovde, to je da pozdravimsve one na{e Srbe koji su trenutno u Hagu, neopravdano, na-ravno, i nepravedno, pa mo`da }u i ja da se pridruìm usko-ro wima”, zakqu~io je Ranki}.

Qudska prava nisu privilegija vlasti

Borka Milankov, savetnika Srpskog narodnog pokreta1389 za qudska prava i slobode govorila je u medijskom mra-ku koji vlada u Srbiji. “Da li znate koliko medijskog pro-stora ima Srpska radikalna stranka u posledwih pet godi-na u Srbiji? To vam je svima poznato. Da li smo svedoci ko-liko i kako se daje medijski prostor ha{kim optuènici-ma? Da li smo svedoci da je narod bio primoran da potpisu-je peticiju da bi imao na dràvnoj televiziji prenos su|e-wa Vojislavu [e{equ? Pa, mene je sramota takve demokra-


Nau~ni skup

tije i dràve. Izvinite, to je na{ gra|anin. Da se sakrijeod mojih o~iju informacija {ta se tamo doga|a. Ko sudi?Ko brani? Kako brani? Kakvi su uslovi? Zar je to slobo-dan medij? Pa, ne moèmo praviti slobodno dru{tvo i qud-ska prava ako nemamo slobodu medija, mi{qewa, informa-cija. Ne moè jedan medij da uzme ulogu i sudije, i medijato-ra, i istraìva~a, i optuìva~a. Naàlost, moè u Srbi-ji. U Srbiji medij moè da bude i ustavni sudija, zamislite.Imamo toliko emisija i komentatora koji nam obja{wava-ju ustavne presude, a gde mi je ustavni sudija dve godine, dvevlade se promenile, dva parlamenta. Qudi, o kakvim qud-skim pravima pri~amo? Kome vi moète, po svojoj obavezi,na najdemokrati~niji ustav da se pozovete, ako nemateustavnih sudija”?

Na kraju, Borka Milankov je poru~ila: “Moramo osvoji-ti medije i svakodnevno {etati i traìti rad ustavnog su-dije, da se oglasi za{to je [e{equ stajala pet godina optu-`nica u Hagu. To mora da uradi sud a ne politi~ka strankaili ja. Za{to pla}amo taj ustavni sud?”

Govore}i o srpskoj politi~koj stvarnosti i pu~u koji sedesio u Srpskoj radikalnoj stranci u trenutku kada se sve~ini da se dr [e{equ oduzme pravo da se sam brani, prav-nik Milica Areìna je istakla: “Izabran je bio YoryBu{ Mla|i, i tada{wi ambasador Kube u na{oj dràvi mije ispri~ao, kaè – Fidel Kastro je rekao da se nada kakonije tako glup kako izgleda. Kada je izabran Boris Tadi}, sobzirom da je bio moj biv{i slu`benik, ja ga odli~no po-znajem, ja nisam naravno rekla da je Boris glup, i Boris ni-je glup, ali je Boris jedna velika kukavica. I naàlost, tajbreg za razmi{qawe Tome Nikoli}a, kako saznajemo ovihdana, biva Andri}ev venac, a ne dr Vojislav [e{eq, ne ono{to je najboqe u srpskom narodu. Ali vjerujte, mi smo raz-li~iti i ja stvarno podràvam sada{wi vrh Srpske radi-kalne stranke i wene qude koji danas sa nama ovde sede, daprosto, {to bi filozofi rekli – svako zlo ima svoje do-bro, {ta god da se desilo. Ali nije dobro {to se to de{avasada, to zna~i da je sve montirano. Zna~i, u situaciji kadase dr [e{equ mo`da oduzme pravo da se brani, u situacijikada, naravno, ho}e da otmu Kosovo, {to }e i da urade, a dapri tom Srbija mora da kaè – i mi priznajemo Kosovo, izato ne mogu da shvatim da su Tomislav Nikoli} i mla|aniVu~i} i wihova druìna odlu~ili da odu u ovom momentu”.

Areìna je zatim dodala: “Ako ste ovih dana pratilimedije, a svi su naravno slobodni i nezavisni mediji, svi suse politi~ari tu sjatili da brane nesretnog Tomu prepo-dobnog koji pla~e nad svojom sudbinom” i postavila pita-we: “Ko je Toma Nikoli}, ko je Aleksandar Vu~i}, ko jeIvica Da~i}, ko je ostala banda koja zajedno sa Zapadom vo-di ovu zemqu?

I zato o~ekujem od Srpske radikalne stranke da budejo{ radikalnija, a mi svi, koji nismo ~lanovi Srpske radi-kalne stranke, a mo`da i postanemo, to se ne zna, mi svi smotu da im pomognemo koliko ko od nas moè, s obzirom nasvoje sposobnosti, umne, fizi~ke, materijalne i sve ostale.I o~ekujem, naravno, da se div-junak vrati –dr Vojislav [e-{eq”.

Pukovnik Qubi{a Vuka{inovi}, svedok odbrane, na-glasio je da je bio stavqen na listu svedoka Tuìla{tvabez svog znawa. “Normalno, ja to nisam prihvatio i uloìosam ̀ albu da ne ̀ elim da budem svedok Ha{kog tribunala,da èlim da budem svedok odbrane.

Bio sam 13 dana u ha{kom kazamatu kao svedok odbranegospodina [qivan~anina, jer sam u vreme ratnih zbivawabio wegov zamenik. Zahvaquju}i dobroj pripremi, dobromtimu, mi smo uspeli da odbranimo gospodina [qivan~ani-

na. Naàlost, trebalo je da on bude oslobo|en, ali to supravila Ha{kog tribunala – kada su u krizi, kada im je o~e-vidna gre{ka, oni to pokriju onako koliko je neko bio u za-tvoru, to pokriju, i time se zavr{ava proces su|ewa.

Mogu da vam kaèm, ovo prvenstveno govorim qudimakoji nisu bili u Hagu a treba da svedo~e, na wih se odnosi usmislu pripreme, jer mogu vam re}i da ne smemo zapostavi-ti Ha{ki tribunal, nije on tako naivan. Vrlo je opasan.Nije opasan zato {to sudi po pravdi, nego zato {to sudi ponepravdi. I zato svi oni koji }e biti svedoci odbrane mo-raju se dobro pripremiti da svedo~e o svim problemima ionim pitawima po kojima su pozvani. Tu pripremu neka do-bro izvr{e sa svojim qudima, prijateqima, neka dobrora{~ivijaju doga|aje koji su se odvijali, tako da tamo kadado|ete, nastupite veoma hrabro, odlu~no, odva`no, bez ika-kvog straha. Ja vas molim, drìte se hrabro, uspravno, budi-te odlu~ni, budite sadràjni u davawu svojih iskaza. Jedinona takav na~in, svojim stavom i iskazom, vi }ete napravitirevolt kod Tuìla{tva, oni }e da polude od muke, i onda}ete napraviti zbrku u wihovim pitawima. I pobedi}ete ih.

Nemojte nikada davati odgovore sa da ili sa ne, molimvas. Dosta ima sugestivnih pitawa. Dobro slu{ajte kako tu-ìlac postavqa pitawe i odgovarajte na svoj na~in, a ne nawihov na~in. Poku{a}e da vas u toku ispitivawa i okrive,da vam nametnu neki strah, odgovornost ili mogu}nost dabudete krivi~no goweni. Nemojte se pla{iti toga. Sve jeto zavr{eno, ostaje jedino da mi budemo odlu~ni i da odbra-nimo na{e qude, odnosno na{e junake.

Bi}e i qubazni prema vama, i na to nemojte mnogo da serazneìte, jer iza toga postoji velika opasnost, posebno uhotelima gde vas sme{taju. Ima tu raznih wihovih prevo-dilaca koji su svih nacionalnosti, samo Srba nema, i koji}e vama praviti dru{tvo, da vode razgovore, i tako daqe.Vodite ra~una u tom odnosu prema wima, nisu iskreni. Iz-gledaju mnogo slatko i lepo, ali nisu takvi”.

U ime nevladine organizacije “Obraz” obratio se Mla-den Obradovi} koji je istakao da je Ha{ki tribunal oru|enovog svetskog poretka za razbijawe srpskog naroda kao naj-ve}eg bedema tom poretku. “Ali tu istinu vi ne}ete ~uti uantisrpskim medijima, tu istinu vi ne}ete ~uti iz ustaonih koji ponavqaju iskqu~ivo laì, a ta la ̀je upravo, dasu najve}i junaci i vitezovi koji se bore za slobodu svog na-roda, da su to, zapravo, da se posluìmo re~nikom iz nekihvremena za koja smo mislili da su davno pro{la, da su to, da-kle, narodni neprijateqi”

Obradovi} je zatim naglasio: “Mnogo vi{e vrede i Ra-dovan Karayi}, i Vojislav [e{eq, i Ratko Mladi} i svisrpski vitezovi i junaci, nego celokupna bulumenta Ha-{kog tribunala, Evropske unije, NATO-a, Va{ingtona,Brisela i svih ostalih javnih i tajnih centara mo}i. I u toime im poru~ujemo da istraju, da izdrè do kraja u toj svojojborbi, jer wihova borba je i na{a borba, a mi }emo se sa svo-je strane potruditi da u~inimo sve {to je u na{oj mo}i,svim dostupnim sredstvima, da se borimo i za wihovu i zasvoju slobodu”.

Tuìla{tvo nametawem braniocapoku{ava da sakrije svoje metode rada

Neboj{a Stojanovi}, koji je na svojoj koì osetio Ha-{ku golgotu, je rekao: Pro{ao sam tu golgotu Haga, kao iostale moje kolege, tako da ih nazovem, svedoci. Mi nemamodràvu, nemamo predsednika, nemamo ni{ta, mi imamo iz-dajni~ku vlast koja je prodala i posledweg Srbina, ovaj ~o-vek ovdje je iz Srbije, on predstavqa Srbiju, gospodin Voji-slav [e{eq”.


Nau~ni skup

Stojanovi} je zatim govorio kako mu je Tuìla{tvopodmetnulo izjavu u kojoj je napao dr [e{eqa: Meni su na-metnuli, vi to znate, la`nu izjavu kojom bih na neki na~innapao gospodina Vojislava [e{eqa, srpskog patriotu. Onje dao deo sebe u tom ratu, ne kao ~ovek koji èli da nasta-vi rat da se mi borimo protiv nekog, nego da odbranimo onajnarod koji je ostao bez za{tite, jer Srbija k’o Srbija, ovdese stalno ne{to de{ava, sve nas je mawe, sada gubimo Koso-vo, izgubi}emo Vojvodinu. Ne znam, gospodin Tadi} i wego-va druìna {ta }e jo{ izdati.

Ja sam pre dve nedeqe vratio paso{ Republike Francu-ske zato {to sam ja dràvqanin Francuske, a ja i gospodinsudija Antoneti smo se mnogo lepo razumeli kad sam rekaoda zbog NATO agresije ne pri~am ni francuski jezik, {taje tu je, wemu je bilo te{ko, meni je bilo lepo zato {to znamda oni isti koji tamo sude, ti su nas bombardovali, sada nasdovode da mi priznamo da smo sami krivi, sami smo mi wihnavodno zvali da oni nas bombarduju, a sada im dopu{tamoda {etaju ovde Beogradom, da {etaju Srbijom, pa to je sra-mota”.

Stojanovi} je na kraju istakao: “Veoma je te{ko ovimqudima koji }e sada tamo oti}i, ali moraju imati veru u Sr-biju, da }e do}i boqi dani za Srbiju, da }e jednog momentaSrbija oja~ati i stati rame uz rame sa na{om bratskom Ru-sijom. @ivela Srbija, ìveo Vojislav [e{eq”.

Re~ima da je po reìji Ha{kog tribunala Vojislav [e-{eq qudsko bi}e drugog reda, skupu se obratio {ef stru~-nog tima koji pomaè odbranu dr Vojislava [e{eqa, Zo-ran Krasi}.

[ef stru~nog tima je pojasnio zahtev Tuìla{tva zanametawem branioca: “Oni u svom zahtevu kaù da nameta-we branioca Vojislavu [e{equ nema alternativu. Gde na-|o{e to? Kaù, on vr{i opstrukciju su|ewa u sudnici. Ni-jedan minut su|ewa nije potro{en zbog Vojislava [e{eqa,nekog wegovog neosnovanog prigovora ili ne~ega {to bi onbio uzrok. Bilo je odlagawa su|ewa zbog nesposobnosti Tu-ìla{tva, nemaju svedoke, nemaju video klipove ili nema-ju neku dokumentaciju. Ali, nijedna sekunda dosada{weg su-|ewa nije upropa{}ena zbog Vojislava [e{eqa. Da li bito moglo da se upropasti zbog Vojislava [e{eqa? Pa ka-

ko? Pa, sve se izvodi u sudnici pred sudijama Pretresnogve}a”.

Krasi} je istakao ~iwenicu da Vojislav [e{eq u ovojfazi postupka ima jedino pravo da unakrsno ispituje svedo-ke Tuìla{tva, i to u vremenskom roku koji mu prepi{ePretresno ve}e.

“Kaè, Vojislav [e{eq se ne pridràva naloga, pa on-da kaù – a kojih naloga, ne zna se koji nalog. A onda u fu-snoti citiraju nalog, a nalog iz juna 2008. godine. Koji na-log, nalog o smernicama kako da se izvode dokazi i nalog ka-ko da se za{titi integritet postupka. U nalogu koji je do-nelo Pretresno ve}e, kako da se za{titi integritet po-stupka, oni su napisali: ubudu}e, ako se na su|ewu u sudni-ci upotrebi neka re~ koja vre|a dostojanstvo, izbacuje se izjavne verzije transkripta i video snimka koji ide javno.Zna~i i sudije traè da imaju to {to je re~eno, da li je tola`ni svedok, kriminalac ili neka druga re~ koju je upo-trebio Vojislav [e{eq. A Tuìla{tvo iz toga izvla~izakqu~ak – nema alternative, [e{eq mora da ima branio-ca. Za{to?

Da ne bi pri~ao, da ne bi u~estvovao u postupku, da svet-ska javnost ne bi saznala {ta su uradili sa 19 svedoka kojesu predstavili da su svedoci Tuìla{tva. Gospodin Vuka-{inovi} je hteo da padne u nesvest kad je ~uo da je na spiskuTuìla{tva. Kakve, kaè, ja veze imam. Imate qude koji suovde iza{li i rekli, a imate i onih koji su u na{oj posled-woj kwizi, koja je objavqena, wihove integralne izjave, sud-ski overene poslate sudu. Tri puta mi traìmo od Pretre-snog ve}a da za{titi svedoke odbrane od torture, mu~ewa imaltretirawa koje doìvqavaju od strane Tuìla{tva uzpomo} dràvnih organa Republike Srbije, Vladimira Vuk-~evi}a, Borisa Tadi}a itd.

Ovde je cela dràvna ma{inerija usredsre|ena, ne za sa-radwu sa Ha{kim tribunalom, ne, nego da ubiju Vojislava[e{eqa. Za{to? Jer prqavi posao u Srbiji nije zavr{en,oni nemaju dokaze, nemaju sa ~im da ga osude, ali ne èle nida ga puste. Zato je va`na ova borba koju Vojislav [e{eqvodi. Ova wegova borba je svojevrsna paradigma za staweSrbije i perspektivu Srbije. Bore}i se za Vojislava [e-{eqa, borimo se za Srbiju. Sada moète da primetite ko-lika je teìna ovog kukavi~kog poteza. Navodno, krivamandman. Zar je mogu}e da jedan amandman moè da izazoveovo? Pa, vaqda vam je jasno posle svega ovoga. Ako ste u pro-blemima, nemojte da molite Tomislava Nikoli}a da vodira~una o va{oj porodici i nemojte da okumite AleksandraVu~i}a, jer oni guraju no ̀u le|a Vojislavu [e{equ”, is-takao je Krasi} i dodao: “Vidite koliko je Tuìla{tvoHa{kog tribunala lukavo, ne}e ono da obavi taj prqavi po-sao, nego podnosi zahtev da Pretresno ve}e donese odluku,da ono odlukom naloì postavqawe, na silu, nekog branio-ca, a sami znate kakav bi to mogao da bude branilac, poputVan der Spula, Hupera ili neke druge nakaze.

Vojislav [e{eq u {trajku gla|u, mirno, zavr{eno, uSrbiji nema ko da ska~e, nema ko da se buni. Posle toga mo-èmo da radimo {ta god ho}emo sa Srbijom. Za{to? Petakolona unutar Srpske radikalne stranke je zavr{ila svojposao. Smawila je popularnost Srpske radikalne stranke.Za{to? Jer oni su za evropske integracije, i sad prete vla-sti praznim pi{toqem.

Dakle, situacija je jasna, nije problem sa zakonom, nijeproblem sa amandmanom, problem je sa tim i tako se i danasdelimo –ko je zato da Vojislav [e{eq bude ̀ iv, da zavr{ito {to je zapo~eo u Ha{kom tribunalu, ako su oni sposob-ni, spremni i voqni da ~uju i da omogu}e su|ewe koje bi bi-lo fer i pravi~no i da se vrati svojoj ku}i. Jer, Tuìla-{tvo vapi za braniocem kako se tokom postupka ne bi ~ulo{ta je Tuìla{tvo sve radilo i s kim se dogovaralo”.


Nau~ni skup!

RRad Tribunala u Hagu poznat je na{oj javnosti jo{ odvremena kada je nastala ta savremena pravosudna iqudska sramota. Ve} deceniju i po prisiqeni smo da

se bavimo tom nesre}om, koju pri svom drugom pretpretre-snom pojavqivawu pred sudskim ve}em, osniva~ i prvi pred-sednik Republike Srpske, dr Radovan Karayi}, nazva, iliizjedna~i, sa neo~ekivanom i te{kom elementarnom nepo-godom ili prirodnom katastrofom.

Mi u Centru za istraìvawe zlo~ina nad srpskim naro-dom, prirodom svog posla, angaòvani smo u mnogim aktiv-nostima koje su posredno ili neposredno vezane za tu “ele-mentarnu nepogodu”. U najve}em broju slu~ajeva, jo{ od po-dizawa prvih krivi~nih prijava, pomagali smo odbrani na-{ih okrivqenih sunarodnika iz Bosne i Hercegovine.Ali, poku{ali smo u vi{e navrata da, u saradwi sa drugimsrpskim institucijama ali i samostalno, pokrenemo postu-pak protiv muslimana i Hrvata koji su po~inili zlo~inenad licima srpske nacionalnosti. @eleli smo da na kon-kretnim slu~ajevima proverimo pona{awe Tribunala kadim predo~imo dokaze o zlo~inima po~iwenim nad Srbimai time ispitamo da li je umesno i korisno nastaviti sarad-wu sa Tribunalom.

Nave{}emo jedan od takvih primera jer se u tom slu~ajuotkrila prava uloga Tribunala. [iroj javnosti je ostalouglavnom nepoznato da smo jo{ pre deset godina, zajedno saZavi~ajnim klubom Srba iz Kowica i Udruèwem logora-{a iz Bosne i Hercegovine u Srbiji, uspeli prisilitiTribunal da podnese krivi~ne prijave protiv nekoliko mu-slimanskih i hrvatskih zlo~inaca za torturu i ubistvasrpskih zatvorenika u logoru êlebi}i. To je prvi i jedi-ni, ali i posledwi put, da je za zlo~ine nad Srbima istovre-meno odgovaralo vi{e zlikovaca. Prema dostavqenoj doku-mentaciji i svedo~ewu skoro stotinu preìvelih logora-{a trebalo je da bude okrivqeno dvadeset i troje identi-fikovanih silovateqa, islednika, batina{a, komandira,ubica i straàra. Tuìla{tvo je, ignori{u}i dokaze isvedo~ewa, podnelo prijave protiv samo ~etiri osobe, trimuslimana i jednog Hrvata. Jednog od wih, Zejnila Delali-}a, poverenika muslimanskih vlasti za podru~je Jablanicei Kowica i pukovnika Armije Bosne i Hercegovine, li~noodgovornog za formirawe logora, sudsko ve}e je odmahoslobodilo odgovornosti i pustilo na slobodu. Tada smouo~ili da je ciq Tribunala ne samo progon i ka`wavaweSrba, ve} u istoj meri i za{tita onih koji su po~inili zlo-~ine nad na{im sunarodnicima. Takvo i sli~no pona{awenastavi}e se u narednim godinama. Danas su i naj{iroj jav-



Strah od Strah od porazaporaza•• Za{to Tribunal nastoji da prof. dr Vojislavu [e{equ nametne advokata?

PPii{{ee:: MMiilliivvoojjee IIvvaannii{{eevvii}}

nosti poznate “presude” izre~ene komandantima Glavnog{taba Armije BiH, generalima Seferu Halilovi}i i Ra-simu Deli}u, ali i ubicama ne{to nièg ranga, NaseruOri}u ili Haradinaju, ~uvenom ubici sa Kosova i Metohije.

U razgovoru koji smo prilikom podno{ewa dokumenta-cije za zlo~ine u logoru êlebi}i imali sa zamenikom tu-ìoca, g. Bluitom, re~eno nam je da se ne}e uvaàvati na{eprijave podnete protiv muslimanskog civilnog rukovod-stva. Oni su ve} tada, u stvari jo{ od prvog dana postojawaTribunala, bili za{ti}eni. Potom se ~ekalo skoro desetgodina da bismo dobili sramotno nisku presudu izre~enumuslimanu Naseru Ori}u za zlo~ine po~iwene nad Srbimana podru~ju Srebrenice. Sve {to je srpska strana podnosi-la Tribunalu nestajalo je, pa i vi{e prijava protiv samogAlije Izetbegovi}a. Muslimansko, kao i hrvatsko, poseb-no civilno, rukovodstvo u Bosni i Hercegovini su i danas,kao {to vidimo, nedodirqivi. U torbi su samo srpske uce-wene glave. Me|utim, za razliku od muslimana, kad Srbeoptuùju, nije bitno da li su civili ili vojnici. Bitno jeda su bili uspe{ni u odbrani svog naroda i to je dovoqanrazlog da im se sudi.

Jedan od takvih krivaca, uspe{nih u odbrani svog naro-da, je i predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav[e{eq. Srpski otpor u mnogim krajevima Hrvatske i Bo-sne i Hercegovine, pa i samoj Srbiji, zavisio je od angaò-vawa Srpske radikalne stranke i wenog vo|e. A bez otporaumnoìo bi se broj srpskih `rtava i Srbi bi nestali samnogih prostora u kojima danas ìve.

Brojni su razlozi zbog kojih mene ni najmawe ne iznena-|uje namera Ha{kog tribunala da se nesalomqivom vo|iradikala, odavno i wihovom zatvoreniku, ne dozvoli da sesam brani i da mu se po svaku cenu nametnu branioci. Ovonije ni prvi poku{aj ni prvi slu~aj da se okrivqenom, bezwegove voqe i saglasnosti, name}u advokati. To je jo{ samojedan u nizu brojnih dokaza da se Tribunal pla{i ~iweni-ca koje daju pravu sliku uzroka i posledica oruànih suko-ba koji su nametnuti srpskom narodu. Oni sve mogu nekakoda savladaju, ali istinu i jake qude jo{ uvek ne mogu.

[ta to uznemirava administraciju, pogotovo Tuìla-{tvo i “sudije” ovog tribunala i zbog ~ega poku{avaju daspre~e gospodina Vojislava [e{eqa da se sam brani? Onito znaju mo`da i boqe od nas. Mnogo toga je u raznim prili-kama pomenuto i sa na{e i sa wihove strane. Ja }u se ovom

prilikom zadràti samo na dva, ali po meni sasvim dovoq-na, razloga za takvu wihovu nameru.

Pre svega, ~iwenica je da na prostorima biv{e Jugosla-vije, a kamoli u Tribunalu, ne postoji ~ovek koji zna vi{eod predsednika radikala {ta se sve posledwih decenija do-ga|alo u toj nekada zajedni~koj dràvi. Wegovo znawe nad-ma{uje sve ono {to je Tuìla{tvo prikupilo i pripremi-lo da bi podiglo tu`bu ne samo protiv wega li~no, ve} iprotiv vi{e desetina okrivqenih lica srpske nacional-nosti. Dr [e{eq bi bio najboqi advokat ne samo sebi, ve}svim okrivqenim Srbima. To se prvi put veoma dobro vi-delo pre nekoliko godina prilikom wegovog vi{ednevnogsvedo~ewa u korist odbrane pokojnog Slobodana Milo{e-vi}a. Ve} tada [e{eqevo svedo~ewe je poremetilo kon-cepciju pripremqene tu`be koju su nameravali da obnaro-duju i do o~ajawa dovelo ne samo Tuìla{tvo, ve} i ostalestalno angaòvane, posebno spoqne, faktore Tribunala.Mnogo toga su morali mewati u tu`bi protiv V. [e{eqai zato su mnogo kasnili sa po~etkom su|ewa. Me|utim, tektokom su|ewa koje je u toku, pogotovo prilikom unakrsnogispitivawa svedoka optu`be, ali u istoj meri i na proce-duralnim sesijama, vo|a radikala je do{ao do punog izra-àja. Wegova erudicija, ~iwenice koje saop{tava, na~inkako to ~ini i brzina rasu|ivawa diskvalifukuju svedokei, neretko, zbuwuju i dovode do o~ajawa zastupnike tu`be,pa i samo sudsko ve}e. Posle svakog TV prenosa, u prodav-nicama, na ulicama i u kafanama gradova Srbije, ali i Re-publike Srpske, pa i Crne Gore, moète ~uti qude kakoprepri~avaju [e{eqeve dosko~ice, ponekada i po{alice,wegova pitawa i zakqu~ke kojima zasipa drugu stranu. Ve-liki broj gledalaca ostaje do duboko u no} kraj malih ekra-na samo da ~uje dr Vojislava [e{eqa. Wegova popularnostraste na svim prostorima biv{e Jugoslavije. I to, poredostalog, treba spre~iti.

Drugi zna~ajan razlog {to se name}e branilac je {to bivlastitom odbranom dr Vojislav [e{eq mogao da ugrozii mnoge od sudskog ve}a Srbima ve} izre~ene presude. Pod-setimo se da je do sada presu|enim licima srpske nacional-nosti izre~eno preko 660 godina zatvora. U ovome ne trebazanemariti ni ulogu mnogih branilaca koji nisu dorasliposlu koji su prihvatili. Malo je onih koji su svoj posao ~a-sno i neprofiterski obavili. S druge strane, za dve tre}i-ne Srba kojima je su|ewe jo{ u toku tek treba da budu saop-{tena visina kazne. Kad se sve sabere, ne}emo biti ka`we-ni sa, ukupno, mawe od 2 000 godina, ili dva milenijuma za-tvora. U toj sramotnoj raboti Tribunala ne~asnu i poneka-da presudnu ulogu imali su srpski odrodi koji su teretilikoga god su stigli da bi sami boqe pro{li. Wihove la`neizjave su veoma ~esto bile i jedini dokaz na osnovu kojeg jesudsko ve}e izricalo presude. Istina, neki od wih su uce-weni, neki obmanuti, ali svi su se stavili u slu`bu Tuì-la{tva. Zbog brojnih razloga izostavi}emo ovom prili-kom wihova imena, ali ne i to da ih je narod ve} nazvao iz-dajnicima. Wihovu sramotnu ulogu, a jo{ vi{e sredstva ina~in kako ih je Tuìla{tvo eksploatisalo, jedino bi drVojislav [e{eq, a ne wegov nametnuti branilac, mogao upunoj svetlosti da predo~i i doma}oj i svetskoj javnosti. Tobi moglo da ima presudan zna~aj za eventualnu reviziju mno-gih ve} izre~enih presuda i verovatno bi dotuklo u svetuodavno poquqan kredibilitet Tribunala.

Da bi svemu tome nekako dosko~ili, jedino im ostaje dapo svaku cenu osujete daqe uspehe Vojislava [e{eqa u vla-stitoj odbrani i nametawem advokata na silu ga spre~e utome. Jednu nepravdu dopuwuju drugom nepravdom. To supravila i takav je Statut ove natovske “pravosudne ustanove”.



AAko se zapitamo koji su istorijski koreni postupkapred Ha{kim tribunalom protiv dr Vojislava [e-{eqa i drugih optuènika, mora se uzeti u obzir, iz-

me|u ostalog, i sudska praksa 16-17. veka u Engleskoj, i tospecijalizovanog suda za politi~ke procese, tzv. “Zvezdanesobe” koji je procesno odstupao od tradicije redovnog com-mon law-a. Naime, ovaj simbol nepo{tovawa osnovnih qud-skih prava bio je organizovan kako bi se osudili politi~-ki protivnici, oni koji su se suprotstavqali kraqevimprivilegijama i samovoqi. Ciq ovog politi~kog suda kaoproduène ruke kraqeve vlasti, bio je da pokaè efika-snost monarhove mo}i da izvrtawem zakona obezbedi osu|i-vawe politi~kih protivnika i da zastra{i potencijalnenezadovoqnike s obzirom da postoje}i sudski sistem nijemogao obezbediti da se ovakva dràvna politika pouzdanoi predvidivo sprovede. Ovaj postupak je predvi|ao velikuulogu branioca ali i javno ispitivawe, za razliku od tajnogispitivawa pisanim iskazima u tada{wem evropskom kon-tinentalnom i kanonskom pravu sa dominacijom istra`nog(inkvizitorskog) postupka i formalnom (zakonskom) vred-nosti dokaza, kao i sa dve funkcije suda kao nosioca optu-`be i su|ewa.

Su{tinski elementi dostignutog civilizacijskog ni-voa u me|unarodnim aktima priznatih tekovina, kroz uni-verzalnost po{tovawa prirodnih prava ~oveka stvorenihu ciqu wegove za{tite od voluntarizma i apsolutizma dr-àvne vlasti, kroz dominaciju optu`nog (akuzatorskog)krivi~nog postupka sa posebnim nosiocem optu`be na ko-me je teret dokazivawa krivice optuènog, sa raspravnimna~elom koje polemikom dolazi do istine i pretpostavqanevinost okrivqenog, samo su formalno priznati ali nisui stvarno dosledno konstitui{u}i za pravila i principepostupka pred Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine po-~iwene u biv{oj Jugoslaviji. Pravila Tribunala su odrazdruga~ijeg izvitoperenog pristupa, deklarativnog po{to-vawa prava ~oveka i normi koje se negiraju kroz mnoge izu-zetke. Ugra|ena normativna {irina diskrecionih ovla-{}ewa suda i navodna za{tita svedoka grade prostor za{iroku procesnu arbitrarnost koja prividom i formomsakriva nepravi~nost poloàja optuènog u procesu.Stvarno je na delu specifi~na kompilacija razli~itih po-stupaka i na~ela iz iskustava precedentnog prava anglo-saksonskog sistema i evropskog kontinentalnog prava sapisanim zakonom kao izvorom prava, koja treba da obezbedeispuwewe osnovne svrhe i zadatog politi~kog ciqa Tribu-

nala, gde na kraju okrivqeni moè biti u poloàju da ne bu-de upoznat sa svim elementima zahteva Tuìla{tva upere-nim protiv wega, kako bi se proces na apsurdan na~in {ti-tio od zatvorenika, umesto wegove za{tite od samovoqesudske vlasti.

Glavne odrednice ovog postupka ve} su istorijski vi|e-ne kroz politi~ki inspirisane i reìrane postupke u raz-li~itim varijantama otvorenih i prikrivenih totalitar-nih poredaka gde su sluìli kao pouzdano sredstvo dru-{tvene kontrole. Katoli~ki sud inkvizicije se vodio pro-tiv jeretika, onih koji su, po razumevawu crkve, ustali pro-tiv dogme i “Velikog inkvizitora” na ~elu svetskog kato-li~kog religijskog i paradràvnog poretka. Pravilimapostupka je bila propisana i legalizovana tortura, mu~ewei prisila optuènih da bi im se iznudilo priznawe grehaotpadni{tva od ideologije i vere, uz o~ekivanu saradwu saoptuìvawem drugih i javnim pokajawem kao uslovom nebe-skog spasewa du{e, ali ne oslobo|ewa od zemaqske crkve-ne vlasti koja osu|enog u najve}em broju slu~ajeva spaqujeza primer i zastra{ivawe drugih. Politi~ki procesiOtomanske imperije, moskovski i golooto~ki, nacisti~kiprocesi, Makartijev lov na komuniste, sve sa drugim ideo-lo{kim predznakom ali su{tinski protiv neistomi{qe-nika, i wihovi progoni kroz montirane procese bili su od-raz samih poredaka neslobode u kojima se postupak rugapravdi, u kojima se traì da odbrana i advokati pomaù tu-ìoca i potvr|uju optu`nicu a okrivqeni samooptuùje ipriznaje sve {to mu se stavqa na teret.



PonoriPonoriha{kog procesaha{kog procesa

•• Poloàj dr Vojislava [e{eqa u postupku pred Tribunalom u Hagu, po nastojawu mentora pro-cesa, treba da prati sam sadràj optu`nice, diskriminisani i degradirani poloàj srpskognaroda kome su uskra}ena elementarna kolektivna i pojedina~na prava

•• Kada se oduzme re~ optuèniku i u}utka srpski narod, svetska la ̀moè neometano da se go-vori i potvrdi izokrenuta slika

PPii{{ee PPrreeddrraagg LLeeppeettii}}

Kwièvnost je, uvi|aju}i ovakve forme terora nad po-jedincima, odraàvala svoje vreme i nagove{tavala budu}eprogone kroz kafkijanske procese, gde se ne zna optu`ba ipretpostavqa krivica, gde optuèni dokazuje da je nevin aontolo{ki i nema nevinih, ka kona~nom predskazawu sudau totalitarnoj orvelovskoj dràvi, promewivih istina iparadoksa, dru{tvu otupele svesnosti i zombiranih poje-dinaca, malignom stawu dru{tvene neslobode sa poukom daonaj ko kontroli{e pro{lost upravqa sada{wo{}u i bu-du}no{}u.

Danas, u krivi~nom procesu koji se vodi protiv dr Voji-slava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom, Tuìla{tvotraì za sebe apsolutno, neograni~eno pravo na napad kaouslov uspe{nosti i relativno, minimalizovano do gubitkasmisla, pravo na odbranu optuènog. Tuìla{tvo nepre-stano zahteva da se optuèni onesposobi i onemogu}i kaouslov koji je nu`no ispuniti uz pomo} i razumevawe suda isaradwu nametnutog branioca, kako bi bio stvoren uslov zaapsolutnu pobedu Tuìla{tva i osu|uju}om presudom bilapotvr|ena optu`nica. Iz vizure Tuìla{tva, tek kada sepostavi branilac sa liste podobnih branilaca Tribunala,bi}e mogu}e nastaviti postupak protiv optuènog koji neprihvata krivicu, koji je prethodno procesno vezan i komesu oduzeta sredstva da se neposredno brani. U takvim neferi nepravi~nim uslovima bi}e mogu}e da Tuìla{tvo zasi-ja u punom sjaju projektovane politi~ke uloge, da izvodi do-kaze a da pri unakrsnom ispitivawu niko ne postavqa ne-zgodna pitawa koja navodno zbuwuju i uznemiruju svedokeoptu`be zbog wihove o~igledne nelogi~nosti i neslagawasa drugim dokazima, da prestanu prigovori procesnim smi-calicama i iznu|enim prekidima tuìoca tokom ispitiva-wa i izvo|ewa dokaza, tek tada Tuìla{tvo moè da neo-metano ispri~a pri~u kako je i zamislilo, po{to odbranaza}uti ili preko prijateqskog branioca pita samo ono{to je u funkciji potvr|ivawa navoda prethodno instrui-sanih svedoka.

Postavqawe branioca dovoqno govori o metodu kojimTuìla{tvo ostvaruje ciqeve, daqi ciq ostvaruje se fa-zno tako {to uskrati deo prava u prvoj fazi kako bi omogu-}ilo daqe suàvawe u kasnijoj. Naime, u po~etnoj fazi po-stavqawa branioca, optuèni se delimi~no iskqu~uje (pobitnim pitawima) iz aktivne odbrane i postavqa mu seprivremeni branilac koji jedini ima uvid u celinu i svedokazne elemente zahteva, jer su u najve}em delu oni redigo-vani, skriveni i po obimu blizu neskrivenom delu. Posta-vqawe privremenog branioca ne bi za{titilo prava optu-ènog prema skrivenim delovima dokaza iz zahteva, ve} je u

funkciji uvoda u postavqawe nametnutog branioca. Tek ta-da, po{to optuèni li~no ne moè da zna {ta mu se sve sta-vqa na teret i po{to mu se postavi privremeni branilackoji ne sme da mu kaè {ta se to skriva od wega, Tuìla-{tvu se omogu}ava da zastupa zahtev za postavqawem namet-nutog branioca. Dakle, samo prihvatawe skrivawa vodi po-stavqawu privremenog branioca, a ovo prejudicira odlukuo nametnutom braniocu.

Ovakvo karikirawe procesa i lutkarsko pozori{teo~ekuje ili da optuèni pristane na lakrdiju i sebe poni-{ti tako {to }e biti saradnik Tuìla{tva ili ako nepristaje da sau~estvuje u svojoj propasti, bude sputan pro-mocijom necivilizacijskih principa kroz derogirawe mi-nimuma procesne pravi~nosti i temeqnog prava na odbra-nu. U slu~aju da se optuèni Vojislav [e{eq odlu~i da sebrani {trajkom gla|u jer je wemu nemogu}e da pomaè svomprocesnom neprijatequ pristajawem na nametnutog brani-oca, onda se tuìlac unapred licemerno ogra|uje i konsta-tuje da je za svoj izbor kriv sam, istovremeno upozoravaju}isud da ne podleè ovakvom na~inu ucene protiv navodne le-galnosti odluke o posrednoj odbrani. Time se otkriva tak-ti~ka namera tuìoca u ovom delu procesa da kroz uspehpostavqenog zahteva odlukom suda potvrdi krivicu optu-ènog za izmenu wegovog procesnog statusa, uz legitimiza-ciju makijavelisti~kog metoda po kome ciq (osude) oprav-dava sva sredstva.

Tuìla{tvo u ostvarewu svog zahteva za postavqawebranioca traì podr{ku suda, a svoju potrebu prikazujekao neophodnu i opravdanu, tvrde}i da je nemogu}e na drugina~in nastaviti postupak sem posrednom komunikacijom saoptuènim, da je postavqawe branioca nu`nost bez alter-native koju sud neizostavno mora da uvaì ili od postupkakako je zami{qen i uspeha koncepta optu`nice nema ni-{ta, a onda ni Tuìla{tvo ni sud nisu ostvarili svoj for-malni, a ni stvarni zadati ciq.

Tako|e, Tuìla{tvo ultimativno traì povra}aj sve-doka odbrane koje je namenilo za potvrdu optu`be, a pret-hodno pretwom i ucenom prisililo da se u po~etku proce-sa na|u na listi wenih svedoka. Kada je razotkriven na~inmanipulacije svedocima, oni su slobodnom voqom zatraì-li da budu svedoci odbrane jer ih ~iwenice koje potvr|ujuupu}uju da budu svedoci istine a ne poluistina i la`nih te-za optu`nice. Tuìlac èli da ponovo stvori procesneuslove u kojima se svedoci ose}aju neza{ti}enim, a oni sesti~u kada optuèni bude izolovan preko postavqenog bra-nioca, kada ostane bez kontakta sa svojim pomo}nicima iztima za odbranu i kada utihne svaki glas procesne i javnekritike. Bez pravog glasa odbrane, pod novom prisilom, apou~eni primerom pravnog terora prema optuènom isankcionisawa svedoka, oni ne mogu da o~ekuju boqi tret-man, pa bi mogli da se vrate u stawe mawkave voqe i budu ufunkciji optu`be. Ovakav zahtev podrazumeva pre}utnupretwu kojom se ~uva privilegovani status Tuìla{tva itretman svedoka kao puke stvari, a ne kao qudi slobodne vo-qe koji sami odlu~uju i odre|uju svoj pravi, èqeni statusi koji pod zakletvom istine odre|uju stranu u ~iju koristgovori istina. Zanemarivawe prave i primarne voqe sve-doka i sadràja okolnosti koje je potvr|uju, pokazateq jeprave prirode postupka i tretmana qudi kao pukih sredsta-va od kojih se o~ekuje poslu{nost gospodarima postupka ko-jima istina nije vrhovni ciq i vrednost.

Zahtevom Tuìla{tva navodi se sud da prihvati izo-laciju optuènog i postavqawe nametnutog branioca pomeri interesa Tuìla{tva, jer ~iji je to branilac u kogaoptuèni nema poverewa i sa kojim ne èli da sara|uje jerga smatra neprijateqem? Prihvatawem ultimativnog zah-



teva Tuìla{tva samo bi se skinula maska sa protokolar-ne uzvi{enosti i nepristrasnosti suda i li~nog dostojan-stva sudija i na videlo bi iza{la wihova instrumentaliza-cija i funkcionalna vezanost za Tuìla{tvo i politi~kenalogodavce. Time bi se i sud delegitimisao i sru{io i po-sledwu iluziju medijski izgra|ene slike o fer i po{tenomsu|ewu i otvoreno stao na stranu Tuìla{tva i neprava, sadirektnim otkrivawem stvarnog sadràja svoje projektova-ne politi~ke uloge.

Uspe{na odbrana dr Vojislava [e{eqa remeti osu|u-ju}i ciq postupka, svrhu Sekretarijata, rad Tuìla{tva,politi~ki ciq Tribunala i opstruira pretpostavqenu ne-pogre{ivost vezanu za me|unarodnu legitimizaciju, te do-vodi u sumwu kapacitet institucije i svih zaposlenih poje-dinaca. Svako nepotvr|ivawe optu`nice osu|uju}om pre-sudom protiv Srba, od finansijera, zvani~nih i prikrive-nih pokroviteqa, shvata se kao neizvr{ewe primarnog za-datka slu`benika i direktna politi~ka {teta. Oni koji supostavili ciq da ha{kim presudama izmene istoriju i po-tvrde medijski i politi~ki formiranu rasnu predrasuduprotiv Srba kao svetskog i regionalnog remetila~kog ~i-nioca, deùrnog krivca za svetske i lokalne ratove, osudesu nu`ne da bi opravdali svoju ulogu u razarawu dràveizazivawem rata radi zauzimawa geostrate{kog prostorabiv{e SFRJ.

Prava dimenzija uloge Tribunala i izre~enih osu|uju-}ih presuda je da postanu dokaz nove istorije, izgra|ene in-terpretativne slike koja naknadno opravdava teror pobed-ni~ke zapadne alijanse, koja bri{e se}awe i nacionalnusvest i la`nom predstavom vaspitno projektuje kriminal-nu sramotnost nepokornog mentaliteta i slobodarskogidentiteta Srba, ~ime bi im se zadao kona~ni poraz u nedo-vr{enom psiholo{kom ratu. Tek duhovnim i du{evnim sa-moporicawem, samonegacijom nacionalnog identiteta, rat}e biti okon~an, pobeda }e biti potpuna, a novi izro|eniprijateqski Srbin bi}e podoban da na|e mesto u novomsvetskom poretku. Oni potkupqeni i zastra{eni, rasrbikoji se opredele za privremeno zemaqsko carstvo moraju nesamo da se odreknu dostojanstva da bi dobili zapadne nakna-de i nagrade, ve} i da kao dokaz svoje promene progone onekoji se ne pokore. Za one Srbe koji ostanu dosledni sebi,duhovnoj vertikali slobode i rodoqubqa sa nadom u nebe-sko i qudsko carstvo pravde i istine, namewena je sudbinadeùrnih krivaca i otpadnika od lokalnog i svetskog po-retka demokratije, novog vrlog sveta u kome la`nu ideolo-giju potvr|uju la`ne presude novog pravnog gulaga.

Zanimqivo bi bilo videti kakve pravne standardementori i gospodari Haga priznaju za sebe i svoje gra|ane uodnosu na varvare za koje vaè drugi kriterijumi, koji ima-ju za ciq postizawe politi~ke poslu{nosti i prihvatawepodre|enog poloàja.

Ustavom SAD, VI amandmanom, predvi|a se pravo op-tuènog u krivi~nom predmetu da se opredeli i u~estvujebez branioca, da daje iskaze kakve èli i da prisustvujesopstvenom su|ewu (status pro se) {to potvr|uje i KZ SAD,~l. 641, koji mu daje i pravo da se odrekne branioca a {topotvr|uje i sudska praksa Vrhovnog suda SAD u slu~aju An-tohony Pasquall Faretta protiv dràve Kalifornije (pred-met br. 73-5772) Odluka od 30. juna 1975 kojom se ukida pred-met i vra}a nièm sudu na ponovno presu|ivawe zbog po-vrede prava li~ne odbrane optuènog, kao i nizom presudaniìh sudova, saveznog i dràva ~lanica, koje se oslawajuna ovakav stav Vrhovnog suda. Naime, iz jasnog opredeqewada je slobodno dru{tvo zasnovano na individualnim vred-nostima i slobodnoj voqi pojedinca proizilazi za{ti}eni

poloàj optuènog pred zakonom, koji ima pravo samoza-stupawa kao ustavno garantovano pravo pred nekontrolisa-nom vla{}u korumpiranog i preterano revnosnog tuìoca,poslu{nog, pristrasnog ili ekscentri~nog sudije izvito-perenog ose}aja vrednosti, a u posedu velike mo}i da odlu-~uje o ìvotu i slobodi gra|ana. Istovremeno, javnost imaopravdan interes da bude informisana i da odràva najvi-{i standard u sprovo|ewu pravde. O~ito ovakva ustavna izakonska za{tita ima za ciq da onemogu}i vlast da nevin~ovek bude osu|en u iracionalnom ili arbitrarnom po-stupku i da u temeq prakse postavi po{tovawe pojedincakao okosnice zakona i sistema. Okrivqenom se u postupkudaje pravo da se na osnovu neprocewive vrednosti svog slo-bodnog izbora svojevoqno i nedvosmisleno opredeli da sa-mostalno ostvaruje svoju odbranu i bude svoj branilac, pri~emu treba da razborito zna {ta radi i da preuzme rizik,da izri~ito izjavi da ne ̀ eli pomo} advokata i da je obave-{ten o prirodi i uzroku optu`bi protiv sebe. Ovo pravo~ini temeq poloàja okrivqenog pred zakonom i meru po-slovne sposobnosti i slobode da odlu~uje o sebi i po sebi jeapsolutno. (Ovde se ne}e razmatrati druga~iji slu~aj pravana odustanak i promenu branioca u toku su|ewa, za koji setraè dodatni uslovi, jer nije vezan za poloàj Vojislava[e{eqa koji od po~etka ima nedvosmislen stav da se sambrani.)

Prema vaè}oj sudskoj praksi SAD, okrivqeni imapravo da li~no iznosi i rukovodi svojim argumentacijama,neposredno iznosi i kontroli{e organizaciju i sadràj,osnovnu tezu i koncept svoje odbrane. Ovom pravu odgovaraobaveza suda da mu to i omogu}i pod pretwom bitne mawka-vosti postupka i ukidawa presude. Okrivqenom se ne moènametnuti neèqeni branilac, niti uskratiti pravo od-brane bez koga nema pravi~nog su|ewa, pa se i navodi (Fa-reta) da “ako on nije dao saglasnost, to i nije wegova odbra-na”, kao i “da se nikome se ne sme suditi dok je vezan lanci-ma i onemogu}en da govori”, te je jasno da takav status ~inisu{tinu wegovog procesnog poloàja koji se potvr|uje usvakoj fazi su|ewa. On ima pravo da zna optu`bu, da se su-o~i sa svedocima optu`be i da ih ispituje, da mu se omogu-}i pribavqawe svedoka odbrane, da ulaè zahteve, raspra-vqa o pravnim pitawima, da se obra}a sudu i poroti, sve bezprekidawa, i drugo.

Optuèni ima pravo na aktivnu ulogu u svom su|ewu,na samostalnost i dostojanstvo da brine o sebi, {to se nemoè uskratiti ni ranijom procenom da }e mu poloàj bi-ti boqi ako ga bude zastupao neko drugi, ni kasnijim za-kqu~kom da prakti~ni poloàj okrivqenog nije bio nepo-voqan, odnosno da mu nije od branioca naneta nepopravqi-



va {teta, da su gre{ke bile bezazlene i nisu uticale napresudu. Sa prirodom i elementima ovog prava na samoza-stupawe nespojivo je postavqawe branioca protivno voqioptuènog i iz prakti~nih razloga jer bi vodio nesuglasi-cama, reme}ewu postupka, kakofoniji glasova koji bi zbu-wivali porotu i javnost, koja ni pod kojim uslovima ne smeste}i utisak da odbranu ne vodi sam okrivqeni protiv ko-ga se vodi postupak jer je branilac samo pomo}no stru~nosredstvo odbrane.

Ustav SAD, V amandman, jem~i apsolutno pravo sva-kom okrivqenom na pravi~no su|ewe i odgovaraju}i postu-pak pred pravi~nim sudom. Svrha su|ewa je da obezbedi pra-vi~no i pouzdano utvr|ivawe krivice bez tolerancije pre-ma procedurama koje ga ugroàvaju. Treba razmotriti i ko-ji su to izuzetni slu~ajevi kada se ograni~ava ustavno pra-vo na odbranu optuènom. Naime, optuèni je u obavezi dapo{tuje procesna pravila, formalna i materijalna, sudskipostupak i da ne koristi status odbrane “pro se” za odlaga-we su|ewa i sprovo|ewe taktike odugovla~ewa i subverzi-je su|ewa tako {to odbije da u~estvuje u su|ewu, ne sara|u-je, remeti red, s tim {to mera incidenata mora biti takvada je ve}e prirode, i da je pokazateq zloupotrebe procesnogprava na odbranu. Sud spre~ava degradaciju pravosudnog si-stema tek kada se obori pretpostavka da je mogu}a razumnasaradwa sa optuènim i da se su|ewem zbog takvog pona{a-wa ne moè upravqati. Ako prenebregnemo slu~aj nekon-trolisanih psihi~kih kriza i poreme}aja, ostaje samo slu-~aj planske namerne subverzije i opstrukcije od strane op-tuènog, pri ~emu uskra}ivawe prava na samoodbranu pred-stavqa privremenu meru koja se moè povratiti obe}awemoptuènog da vi{e ne}e neprimerenim pona{awem ometa-ti su|ewe, da ne}e praviti nered i ne po{tovati odluke su-da. Sud u slu~aju opstrukcije, kako bi naterao optuènog napristojno pona{awe, mora optuènog prethodno vi{e pu-ta upozoriti, moè ga udaqiti sa su|ewa, pokrenuti postu-pak za krivi~no delo nepo{tovawa suda, ograni~iti pravona samozastupawe i nametnuti branioca u pripravnosti,pri ~emu on ima samo savetodavnu ulogu i ne sme samoini-cijativno podrivati i daqe aktuelno i za{ti}eno pravo“pro se”.

Imaju}i u vidu konkretan slu~aj i navode Tuìla{tvakroz objavqene razloge za nametawe privremenog i trajnogbranioca, treba videti ~ime se provocira Tuìla{tvo natakav zahtev. Ne stoji ocena Tuìla{tva da nema mogu}-nost da prakti~no u~estvuje u daqem postupku dokazivawaoptu`nice jer, kako se vidi, od strane dr Vojislava [e{e-qa nema ni pomena od opstrukcije su|ewa, nema krivi~nog

dela nepo{tovawa suda i nema osnova za ograni~avawe pra-va samoodbrane.

Pre bi se moglo re}i da Tuìla{tvo zloupotrebqavaprocesna ovla{}ewa odugovla~e}i postupak na razli~itena~ine, samo ili u sadejstvu sa sudom, nepokretawem pre-tresa pet godina, mewaju}i optu`nicu, stalno isti~u}iprocesne zahteve za nametawe branioca, prekidawem optu-ènog u toku ispitivawa svedoka, neblagovremenim i ne-potpunim dostavqawem dokaza, itd. Ako izostavimo li~nianimozitet i prirodnu iritaciju koju ose}a Tuìla{tvoprema svakom optuènom koji se protivi optu`nici i zah-tevima, ostaju drugi razlozi koje ̀ eli da predstavi kao re-levantne za Tuìla{tvo. Naime, Tuìla{tvo sada otvore-no traì svedoke koji su se odlu~ili da budu svedoci odbra-ne, tzv. insajdere, bez kojih ne moè da dokaè optu`nicu,sa wihovim izjavama kojih su se odrekli jer su falsifiko-vane, date pod mawkom voqe, pretwom i prisilom. Tuìla-{tvo bi da vrati postupak u po~etnu fazu kada je kontroli-salo, selektovalo i instruisalo svedoke. Kako ve{taci ni-su uspeli da potvrde navode optu`nice, iza{li svedoci ni-su bili relevantni, drugi dokazi i izre~ene presude u dru-gim slu~ajevima nedovoqni zbog neadekvatnog i indirekt-nog karaktera, to je ostala posledwa nada da se povrate sve-doci u stawe mawkave voqe i neistinitih izjava, i uz }uta-we optuènog i saradwu nametnutog branioca, uhvati po-sledwa slamka spasa la`ne optu`be u kontrolisanim uslo-vima povoqnim za Tuìla{tvo. Dakle, osnov najve}eg neza-dovoqstva Tuìla{tva predstavqa stawe dokaza i uteme-qewe optu`be koju zastupa, ali svoju stvar podiè na nivoop{teg problema su|ewa, te traì za sebe poseban statuskoji bi se omogu}io uspehom zahteva za postavqawe brani-oca. Su{tina tuìla~ke sabotaè odbrane je uvi|awe pro-padawa dokazne snage i verodostojnosti optu`nice i po-treba da se putem zloupotrebe postupka zadobije ekskluziv-ni poloàj kao procesni uslov pobede, bez obzira na isti-nu i dokazno utemeqewe optu`nice.

Na kraju treba ukazati na temeqe i pre}utne aksio-matske pretpostavke optu`nice, wenu osnovnu tezu i na~inmogu}eg opovrgavawa.

Temeq ha{kog odnosa prema istorijskim doga|ajimana prostoru biv{e Jugoslavije zasniva se na afirmacijidràvnosti entiteta, nameri da potvrdi legalnost i legi-timnost vlasti secesionisti~kih paradràva koje su uspo-stavqene raspadom dràve prethodnice, navodno pravova-qanim referendumima kojima je izraèna ve}inska voqawihovih gra|ana, a potom me|unarodno priznata i potvr|e-na od dràva ~lanica i Ujediwenih nacija.

Nasuprot legalnom, stoje Srpski pobuwenici, terori-sti i kriminalci koji su ilegalnim, jednonacionalnim re-ferendumima, kao mawinska nacionalna zajednica, izazva-li i vodili oruànu pobunu inspirisanu i pomognutu odmati~ne dràve, protiv me|unarodno priznatih dràva ~i-ji su dràvqani.

Svaka podignuta optu`nica ima sada da potvrdi ovutezu koja kao “notorna istina” me|unarodnog tribunalastoji protiv svakog Srbina, vojnog i politi~kog rukovod-stva svih srpskih zemaqa, dela i celine naroda. Ideolo-{ka osnova pobune predstavqa navodni “maligni” srpskinacionalizam, istorijski podstican od Gara{aninovogNa~ertanija do Memoranduma SANU, prakti~no realizo-van od rukovodstva Srbije koje je materijalno, kadrovski,propagandno i diplomatski pomagalo “secesionisti~ka”rukovodstva i delove svog naroda kako bi se ostvario pro-klamovani ciq stvarawe Velike Srbije, dràve sa domi-nantnim Srpskim nacionom na u{trb teritorije drugihpriznatih me|unarodnih subjekata regiona. Ovaj zajedni~-ki ciq ostvarivan je udruènim zlo~ina~kim poduhvatom,



zlo~inima, kr{ewem me|unarodnog prava i prava svakogentiteta pojedina~no.

Kako se vidi, ovakav koncept koji optu`ba treba dadokaè i koji treba se potvrdi osu|uju}im presudama pro-tiv zajedni~kog Srpskog dràvnog, vojnog i politi~kog ru-kovodstva, samo se dodatno potvr|uje kroz procesuirane po-jedina~ne “zlo~ine” koji treba da potkrepe da se nelegiti-man zlo~ina~ki plan i ostvarivao na zlo~ina~ki na~in.Osu|uju}e presude su temeq nove istorije i propagandnog ivaspitnog pritiska na anatemisani kolektivitet koji do-brovoqno ili pod teretom prisile treba da promeni svestposle izolacije, destrukcije, demilitarizacije i ideolo-{ke “denacifikacije”, okon~awem rata psiholo{kim po-razom da bi pobeda bila neopoziva i potpuna. Medijskimomalovaàvawem trebalo je da se postigne ciq da kod Sr-ba izazove ose}aj niè vrednosti, kolebawa, malodu{nostii uzaludnosti borbe, uz istovremeno opravdawe prava pro-tivnicima na progon i teror bez pravnih i moralnih ogra-ni~ewa prema kriminalnim otpadnicima od “vrednosti”zapadne civilizacije.

Dakle, metodskim prekidom realnog uzro~no-posled-ni~kog niza, op{tim falsifikatom i igrom poluistina,izmenom hronologije de{avawa, pre}utkivawem doga|aja,akata, izjava i pona{awa koji se ne uklapaju u zadatu sliku,i prevrednovawem doga|aja u èqenom pravcu, dvostrukimar{inima i prenebregavawem nacionalnog i me|unarod-nog prava, izvr{en je zahvat koji treba da funkcionalnoizmeni istoriju de{avawa na prostoru biv{e SFRJ kakobi se opravdala oruàna intervencija zapadne alijanse,stvarna secesija i oruàna pobuna dela naroda protiv pri-znatog me|unarodnog pravnog subjekta, te kao uzrok rata,zamenom teza, ozna~io Srpski narod i wegov “hegemoni-sti~ki i genocidni nacionalizam”. Ovim be se zametnuotrag prema stvarnim kriminalnim nosiocima po unutra-{wem i me|unarodnom pravu, koji su za nagradu oslobo|e-ni odgovornosti i kojima je priznata dràva. Ugra|ena ne-pravednost, nesrazmera i neravnoteà predstavqa bit po-loàja Srba prema drugim narodima koji su vodili “oslo-bodila~ku” borbu protiv omraènog hegemona. Istovreme-no, wihovi spoqni inspiratori, podstreka~i, saizvr{io-ci destrukcije jedinstvene dràve i otvoreni saveznici,SAD, Velika Britanija i EU sa svojom vojnom organizaci-jom NATO, moraju da prikriju svoju pravu zavereni~ku ulo-gu reìsera i kontrolora rata, stvarnih krivaca za po~i-wene pojedina~ne zlo~ine i svoju kolektivnu odgovornostza vo|ewe rata, oruàni napad, destrukciju priznate drà-ve, qudske ̀ rtve i materijalnu {tetu. Zamenom teza oni bida prikaù i uvere na razli~ite na~ine, a pre svega ha-{kim presudama, da su za de{avawa i posledice iskqu~ivokrivi Srbi, koji moraju biti odgovorni i ka`weni, onemo-gu}eni da povrate oteto, tako {to }e biti okupirani, osla-bqeni, zastra{eni, ako ne i rasto~eni zauvek kao nacio-nalna ideja i kolektivitet. Pobeda }e biti potpuna kada`rtva prizna poraz, malodu{no se pomiri sa postoje}im,pristane na krivicu i kaznu, jer bez kolektivnog samoponi-{tewa i gubitka èqe za otporom nema kona~ne okupaci-je, zadràvawa ratne koristi, kao ni otklawawa opasnostiod zahteva za povra}aj oduzetog i ratnom od{tetom.

Odbrana mora pre}i zadati okvir i za~aranikrug postavqen optu`nicom sa tezom da je legalno i le-gitimno otcepqewe i priznawe novih dràva, a ilegal-no i pobuweni~ko pravo nu`ne odbrane i samoopredeqewaSrpskog naroda. Ukoliko se zadrì na okviru opovrgava-wa i parirawa argumentima optu`nice kroz masu kon-traargumenata, odbrana ostaje zatvorena i ne osporavawenu pretpostavku. Optu`ba èli da prikrije, prika-è bezna~ajnim i sporednim, ili samo nazna~ava, bez uka-

zivawa na puni istorijski kontekst de{avawa, odnosnaroda Jugoslavije i stvarni poloàj Srpskog naroda,kao i posledice koje su proizveli doga|aji na prostorubiv{e SFRJ.

Samo celovita istina daje uravnoteènu sliku doga-|aja. Izdvajawem dela vr{i se manipulacija stvarnim de-{avawima kao osnovom utvr|ivawa ~iweni~nog stawa uprocesu. Ako se zanemari otomanska okupacija 1878-81,Berlinski kongres, Prizrenska liga, protektorat i anek-sija BiH 1908, II Vukovarski kongres KPJ 1920, Kominter-na 1919 (Informbiro 1948), Austrougarska 1914. i Prvisvetski rat, kao i 1941. i Drugi svetski rat, anglo i german-ski pohod na istok, vatikanski prozelitizam i genocidniplan, priprema i wegovo izvr{ewe od susednih naroda in-doktriniranih mr`wom i falsifikovanom istorijom oautohtonosti i Srpskim do{qacima, wegove milionske`rtve koje su pro{le bez krivice i odgovornosti protago-nista, balkanskih krvnika i wihovih poraènih stranihsaveznika, kao i avnojevsko stvarawe totalitarne SFRJ,pripreme destrukcije dràve kroz decentralizacijuAmandmanima iz 1971. i Ustavom iz 1974. godine, samo bezuvida u spoqne i unutra{we ~inioce razlagawa dràve,kontinuiranog genocida nad Srpskim narodom na prostoruBalkana, moè se istorijski prikriti udruèni zlo~ina~-ki plan i poduhvat, zavera koja nije prestajala i koja je ci-kli~no mewala forme ratnog pohoda lokalnih izvr{ila-ca i svetskih stratega kroz pro{lost i tokom devedesetihgodina XX veka, a ~ijih rezultata smo danas savremenici isvedoci.

Optu`nicom se zamewuje teza i ̀ rtva okrivquje {to sebranila, a krvnik osloba|a svake odgovornosti {to je, iza-zvan u “oslobodila~koj” borbi, preterano ubijao, iseqavaoi progonio svog omraènog neprijateqa. Srpski korpus naBalkanu, u biv{im republikama SFRJ i susednim dràva-ma, iz unutra{wih razloga uspostave koherencija naroda ispoqnom strategijom, ukqu~uju}i i svoje slabe karakternestrane, potkupqivost i sklonost zaboravu, kontinuirano jeoslabqivan fragmentacijom i ve{ta~kim proizvo|ewemnacija od wegovih delova, asimilacijom verskom i ideolo-{kom izro|ivan i pretvaran u neprijateqa svoje matice.Postepenom izmenom granica unutar Jugoslavije, a potom idecentralizacijom, Srbi su postajali mawina u admini-strativnim enititetima koji su uz spoqnu podr{ku secesi-ji otvorili put destrukciji dràve. Pravo nu`ne odbraneneprijateqi su proglasili imperijalnim nastojawem Srbaza jednonacionalnom dràvom, negiraju}i isto pravo samo-opredeqewa Srbima koje su priznali drugim narodima.Ste~ena prava Srba kao konstitutivnog naroda jednostra-



no su bila poni{tena a oni degradirani, protivustavno ma-jorizovani, pravo na samoopredeqewe im uskra}eno a pra-vo na odbranu progla{eno za kriminalnu pobunu. Savitqi-vost me|unarodnih normi nije bila dovoqna da sakrije dis-kriminatorsko uskra}ivawe jednakih prava Srba koja suvelikodu{no data privilegovanim balkanskim narodimakao proverenim saveznicima tirana starog i novog sveta.

Skok iz carstva nu`nosti i mraka mogu} je u sloboduistine tek kada se uzme u obzir daqa i blià pro{lost, samna~in destrukcije, temeqni uzroci i povodi, razlagaweSKJ, blokada saveznih organa SFRJ, protivpravne secesi-je republika nelegalnim referendumima i ustavima, slo-vena~ko paravojno zauzimawe grani~nih prelaza, ubijawenenaoruànih regruta i napadi na kasarne, hrvatsko {pe-geqovsko naoruàvawe i genocid nad Srbima, musliman-ski napad na srpske svatove, napad na garnizone, {iptarskineizazvani izlazak iz institucija, teroristi~ki napadi,Rambuje i Ra~ak, izreìrana separatisti~ka pobuna i izbe-gli~ka kriza kao osnov poziva na secesiju, itd. Tek uz isto-rijski celovit uvid, neposredan i daqi, a ne manipulativ-nim interpretativnim i hronolo{kim prekidom i veziva-wem samo za devedesete, odnosno za doga|aje od 1. januara1991. godine i, jo{ preciznije, vezivawem za doga|aje poslejednonacionalnog protivustavnog referendumskog izgla-savawa i progla{ewa nezavisnosti otcepqenih republikai entiteta, kao i wihovog priznawa, odnosno uspostaveprotektorata nad Kosovom i Metohijom, mogu}e je sagleda-ti stvarnu krivicu i odgovornost aktera, kao i uzroke i po-sledice doga|aja na prostoru biv{e SFRJ.

U navedenom svetlu mewa se vizura i usmerewe, a kolek-tivna i pojedina~na dela, formalno optu`nicom stavqenana teret Srbima, ostaju neutemeqene tvrdwe bez realnogoslonca. Tako, delo “hu{kawa” gubi podlogu i postaje po-ziv na odbranu i upozorewe da deklarisani neprijateq nepoteè oru j̀e, “udruèni zlo~ina~ki poduhvat” postajelegitimni na~in kolektivne samoodbrane od jednakog ko-lektivnog napada, a navodni “genocid” postaje bacawe pra-{ine u o~i pred kona~nim rezultatima nametnutog gra|an-skog rata u kome Srbi nisu ni uzro~nik ni po~inilac, ve}`rtva zajedni~kog pohoda balkanskih verskih i rasnih na-pada~a i wihovih spoqnih pokroviteqa i svetskih agreso-ra. Dakle, “govor mr`we” nije govor o mr`wi. Tok i vo|e-we rata i borba za o~uvawe na etni~kim teritorijama, kaoi rezultati rata demantuju one koji Srbe èle da predsta-ve kao zlo~ina~ki narod, a stvarne protagoniste opravdajui sa wih skinu svaku odgovornost.

Blagonaklonost prema dokazanim zlo~inima i nasiquu~iwenom prema Srbima i izviwavaju}a okolnost za rasnai verska iìvqavawa pravda se reaktivnim uzvra}awem na

Srpsku agresiju i istorijsko ugwetavawe. Istoriografijai ideologija su u funkciji zasnivawa istorijskog prava iopravdanosti stvarnog rastakawa, istrebqewa, proteriva-wa i uskra}ivawa ìvotnih uslova Srpskom nacionalnomkolektivitetu na wegovim autohtonim prostorima. Kaoprodukt jedne strategije i kontinuirane zavere, medijskipripremqenog i vo|enog psiholo{kog rata i stvarawapredrasuda i animoziteta, usledili su osvetni~ki i osva-ja~ki, “dràvotvorni”, “opravdani” pohodi prema Srbima,kojima je uskra}eno osnovno pravo na kolektivnu egzisten-ciju. Samoodbrana kao uslov opstanka inverzijom je pro-gla{ena za zlo~in prema susednim narodima. Zapadna ali-jansa name}e zakqu~ak da su Srbi neprijateqi svetskog mi-ra, remetila~ki faktor na Balkanu i da razre{ewe pro-blema koje svetski vlastodr{ci imaju sa wihovim slobo-darskim i dràvotvornim mentalitetom moè biti samowihovo nestajawe ili takva mera razlagawa, organskog iarhetipskog, u kojoj }e razbijenom ostatku biti promewenasvest i nametnuta samonegiraju}a slika koju wihovi nepri-jateqi imaju o wima kao zlo~incima.

Oprobani na~in planskog re{avawa srpskog nacional-nog pitawa, lokalnog hrvatskog ideologa M. Budaka, naosnovu koga su tokom Drugog svetskog rata, tre}ina Srbapobijena, tre}ina pohrva}ena (pokatoli~ena) i tre}inaiseqena, cikli~no se ponovio i kroz novi scenario uz u~e-{}e svih istorijskih neprijateqa. Ekonomskom izolaci-jom i osiroma{ewem, liberalnim koruptivnim sistemomprvobitne akumulacije kapitala nacion je dodatno osla-bqivan u trenucima potrebe za najve}im pregnu}em. Psiho-lo{kim ratom i propagandnim obrascima, uslovqavawem,zastra{ivawem, negativnim asocijacijama, obezvre|iva-wem rodoqubivog Kosovskog mita i po`rtvovawa, izvrta-wem uzroka i posledica, zbuwivawem kontradiktornim in-formacijama, obesmi{qavano je svako pregala{tvo i na-vo|en narod da obustavi svaki otpor i prepusti se na mi-lost i nemilost ostrvqenim psihopatama. Po okon~awupriprema protiv iscrpqenog i osiroma{enog naroda usle-dila je verolomna, bez objave rata i protivno Poveqi UN,agresija na maticu uz nepo{tovawe me|unarodnih pravilaratovawa. Kada se poraènim Srbima, uz prethodno {ire-nu rasnu predrasudu, naknadno, medijski, presudama i “op-{tim mi{qewem” nametne la`na slika doga|aja i krivi-ca, izazove stid, poni{ti samopo{tovawe i nacionalniidentitet, osta}e ovakvim “prawem sopstva”, rasrbqava-wem i gubitkom du{e i tradicije, prazna otu|ena qu{turapodobna za indoktrinaciju i useqewe novog identiteta pomeri nove vere i izgradwe ropske nacije novog svetskog po-retka.

Trajno re{ewe nemirnog geopoliti~kog prostora na|e-no je kroz postepeni fizi~ki i duhovni nestanak Srba, sto-èrnog i do sada istorijskog naroda Balkana. Evropski isvetski mir i hiqadugodi{we carstvo bi}e uspostavqenopozicionirawem balkanskih Srba kao i luì~kih u Ger-maniji. Srbi se nalaze pred sobom, Bogom i istorijskim iz-borom. Veli~ina borbe odredi}e meru postojawa. Ponovosu za sudbinsko opredeqewe Srba vezani ideali dobra, slo-bode, istine i pravde. Ali istina se mora traìti, pravdase mora zadovoqiti, a za slobodu se mora boriti da bi seìvelo slobodno.

Poloàj dr Vojislava [e{eqa u postupku pred Tribu-nalom u Hagu, po nastojawu mentora procesa, treba da pra-ti sam sadràj optu`nice, diskriminisani i degradiranipoloàj srpskog naroda kome su uskra}ena elementarna ko-lektivna i pojedina~na prava. Kada se oduzme re~ optuè-niku i u}utka srpski narod, svetska la ̀moè neometano dase govori i potvrdi izokrenuta slika iz camere obscure urukama “prosvetqenih” i “svevide}ih” arhitekata mra~nepiramide ropskih naroda i vazalnih dràva sveta.



UUnovembru pro{le godine, rade}i na Me|unarodnomskupu povodom kwige prof. dr Vojislava [e{eqa“Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hr-

vatske nacije”, imao sam priliku da me|u mnogobrojnim go-stima koji su stigli iz Evrope, vi{e vremena provedem sadr Markom Markovi}em, legendom na{e istoriografije,profesorom Sorbone. Uz topli ~aj, dugo u no}, ovaj krepkii strpqivi ~ovek, posve}en nauci, bio mi je predivan sago-vornik.

– Kada ste me pozvali da govorim o [e{eqevoj kwizi,moram Vam re}i da sam se bio malo upla{io. U po~etku meje bilo strah kada sam to kapitalno delo video pred sobom.Znate, prva misao koja mi je pala na um bila je, pa Boè dali je mogu}e da je taj ~ovek napisao sve ovo? Tako sistemat-ski nau~no obra|eno, i to jo{ u prokletom kazamatu – zapo-~eo je pri~u osamdesetdvogodi{wi Markovi}.

– Da bi se ovakva kwiga napisala, potrebna je decenija.Mo`da i vi{e. Koliko ~oveku treba vremena samo da pro-~ita dokumenta, da ih izvadi, sabere... To je ogroman posao.Kao ~ovek nauke, to dobro znam. A onda sam pro~itao kwi-gu. Sada mi je ~ast da govorim o woj, jer u isto vreme dok juje Voja pisao, pripremo je odbranu od tog zloglasnog suda.Da stvar bude teà, taj sud nema nijedan razlog da mu sudi.U tom sudu nema zakona, jer da ga ima, kako bi im palo na pa-met da mu oduzimaju pravo da se sam brani? To nema nigde nasvetu.

E vidite, do{lo je vreme da se osnivaju ovakvi sudovi ko-ji treba da za{tite globalnu politiku laì i sile, a daistinu koja se u sudu brani ubiju u ime te nepravde. To je po-gana vatikansko-masonska politika kojom se uni{tava sveti svi oni koji umeju da misle. Oni prihvataju ovaj zloglasniplan globalne okupacije. Osudili su sebe i svoju decu napropast. I pogledajte sada, [e{eq ustaje protiv takve po-litike. Ne brani on samo zlo~ine izvr{ene nad srpskimnarodom. On brani planetarnu istinu.

Mnoge zemqe su na spiskovima de se izbri{u sa planete.E, onda kada vidite ovu kwigu, shvatite da je [e{eq svomnarodu ostavio oltar, svetiwu kojom zauvek potvr|uje kosmo i {ta smo. Mi smo narod velike kulture i istorije. Ne-ka mu je Bog u pomo}i – kazao je Markovi}.

Posle Vojinog {trajka gla|u, kada je svetskim “ubica-ma” prava pokazao da je ja~i od wih i izborio se da se branisam, sreo sam se sa starim prijateqem, pukovnikom Patri-kom Barioom, koga sam upoznao jo{ davne 1991. godine u Re-publici Srpskoj Krajini. Vratio se Patrik iz Haga, gde jepregledao [e{eqa posle iscrpquju}eg {trajka gla|u.

– Ne znam od ~ega je taj ~ovek gra|en. Wegov organizamje neverovatan, a psiha mu je izuzetna. Tu je kqu~ wegovesnage – pri~ao mi je Bario. – Moj Momire, crna su vremenakada ~ovek golim ̀ ivotom mora da brani svoje pravo. A Vo-jo ga je odbranio. Ovo je sumrak prava i jedne civilizacije.On je postao simbol otpora protiv tog izmi{qenog suda,suda ubice ~iji je zadatak da kroz procese ubije istinu.

Kunem ti se da se Voji divi ~itav svet. Znam mnoge qu-de, imam prijateqe {irom planete. Pitaju me od ~ega je gra-|en taj ~ovek. To treba ~uvati, paziti ga kao o~i u glavi.Me|utim, va{a zemqa ~ini sve da mu zagor~a ìvot i da gase re{i. To je zlo~in vlastite zemqe prema [e{equ. A ka-da pogleda{ sve te va{e politi~are, sve su to “mi{evi”, ka-ko re~e veliki Emir Kusturica – zakqu~io je Bario.

Posebnu naklonost prema [e{equ ima moj prijateq,prof. dr Rajko Dolo~ek. Iako je rado govorio na svim nau~-nim skupovima posve}enim Voji, ovih dana skrhan je od tu-ge i bola. Ne moè da shvati da su Voju, vezanog u lancima,ostavili Nikoli} i Vu~i}.

– Ne mogu sebi da do|em. Pa ~ove~e, Toma i on su kumo-vi. Ostaviti kuma u najteìm trenucima, kada mu ma~ visinad glavom, i razbiti stranku nepo{teno je i nequdski. Pa,Voji osporavaju pravo da se brani! Ej, ~ove~e!

To je ono mra~no vatikansko pravo koje ne priznaje ni~oveka ni pravni sistem. I sada se tako poneti prema Voji.To je velika sramota. Iz dna du{e po{tujem tog ~oveka.[ta god budem mogao da u~inim, uradi}u za wega. Neka gaBog ~uva – veli ovaj ~e{ki intelektualac.

Ubrzo posle raskola u stranci, iz Pariza se preko zajed-ni~ke prijateqice javio i Patrik Bario. Kaè da je {oki-ran. Od tuge je pao u postequ. êka da malo do|e sebi, pa }edo}i u Beograd. Razo~aran je Nikoli}em i Vu~i}em.

Prof. dr Iqa îslov, prijateq iz Moskve, zvao me te-lefonom i pitao:

– [ta je to, Momire? Zar je mogu}e? Ostaviti [e{eqau zatvoru i di}i ruke od wega? Ne mogu da verujem.

Te{ka srca odgovaram da je tako.Prijateq sa Fru{ke gore, prognanik iz Republike Srp-

ske Krajine, boqe re}i sa srpskog Korduna, taj dan kada jedo{lo do pucawa SRS do{ao mi je na prag suznih o~iju.

– Imam {estoro dece. U wih bih se zakleo da Nikoli}i Vu~i} Voju nikada ne}e ostaviti. Jebem ti qude. Nema vi-{e obraza. Nisu yaba qudi rekli da onaj ko obraza nema niguzice se ne boji. Gledam Vojinu decu kada sa Jadrankom do-|u kod tebe.

Mom~ine su prave. Na oca. Takne me u srcu i mislim usebi, alal vam vera deco. Kakvog oca imate, imate ra{taìveti. Kad ono pu~e bruka. Pa qudi, da li je mogu}e da smostvarno takvi – nikakvi. Veruj mi, kada bi me klali, ne bihse Voje odrekao. A {ta je on to mogao da pogre{i, sunce tiàreno? On u zatvoru bitku bije za ovu zemqu i narod. A miovde na slobodi. Kakva je, takva je. I sada Voja ne vaqa. ̂ i-ni mi se da para vrti gde burgija ne}e. Verujem da }e se vra-titi. Napi{i, molim te k’o Boga, neka pro~ita u Hagu. Ka-da se bude vratio, do}i }u sa svojom bedom da ga do~ekam. Esamo da do~ekam taj dan, pa da umrem – ~uo sam od Gojka Kne-èvi}a, ~ije su o~i bile pune suza.

Jedan stari Kinez rekao je svojoj porodici na samrtislede}e: – ûvajte ovu duwu pred ku}om. Ona }e na{u poro-dicu zauvek okupqati, jer }ete misliti jedni na druge.

I evo, Vojo. Mi koji smo ostali uz tebe, a nije nas malibroj, kaèmo da si ti na{a duwa koja }e ve~no mirisati ioko koje }emo se, dok ìvimo, zauvek okupqati.



Voja je srpska nadaVoja je srpska nada•• Zar je mogu}e? Ostaviti [e{eqa u zatvoru i di}i ruke od wega? Ne mogu da verujem

PPii{{ee:: MMoommiirr LLaazzii}}

FFascinantna odbrana prof. dr [e{eqa, poslije ~e-tvorogodi{weg pritvorskog robovawa i onemogu-}avawa odvijawa procesa od samog Ha{kog suda, od

po~etka kontinuiranog su|ewa u proqe}e 2007. pretvorilaje optuènika u pravdoqubivog triumfatora, ~ovjeka kojisuvereno dominira u procesu, po{to su dosada{wa 42 svje-doka bila naprosto pravno pregaèna. Svjedoci optu`bejednostavno su se, zbog [e{eqeve intelektualne, pravne iistoriografske nadmo}i, pretvarali u svjedoke odbrane, ito pred o~ima nemo}nog “kolegijuma” tuìlaca. Optuè-nik [e{eq je sve vi{e postajao moderni Zola koji je uDrajfusovom procesu izrekao i napisao: “Optuùjem”.Prof. dr [e{eq optuùje sud, sekretara suda, nesposobnetuìoce, ali posrednim putem i liberalno-demokratskizapad koji je inicijator stvarawa Ha{kog suda za prostorbiv{e Jugoslavije. Po{to su zapadne demokratije direkt-no odgovorne za stvarawe politi~ke krize, pa potom i zaizbijawe ratova u Jugoslaviji, wihovi dràvnici su se mo-rali na}i na optuèni~koj klupi kao pravi krivci i zlo-~inci, naro~ito Englezi, koji danas àre i pale Ha{kimtribunalom, i koji treba direktno da se optuè da su isto-rijski pozadinski (tajni) tvorci ratova iz devedesetih.

Prema britanskim projektantima Ha{kog suda, sudskiproces protiv optuènih Srba je, u stvari, proces sa osnov-nom problematskom podlogom istorijske krivice Srba, nesamo za tobo`we zlo~ine u ratovima iz devedesetih godina,ve} i za sva “zlodjela” koja su po~inili “starim” “miro-tvornim” narodima, i to preko stereotipa o velikosrpskojagresivnoj militaristi~koj politici kroz istoriju po-sqedwa dva vijeka. Takvom svojom strategijom pozivawa na

istorijske argumente Ha{ki sud se ulovio u sopstvenu mre-ù, ne slute}i da upravo na istorijskoj i nacionalnoj pod-lozi Srbi, pred Bogom i Pravdom, imaju na svojoj strani svaprirodna istorijska i nacionalna prava na oduzete zemqezapadnog Balkana. Dakle, istorijska, dràvotvorna i na-rodna pravda je na strani srpskog naroda, pa je samim timeistorijska pravda i na strani srpskog narodnog tribuna,prof. dr Vojislava [e{eqa.

Zbog svoje nemo}i da organizuje koliko-toliko legalnosu|ewe, koje bi ispunilo osnovne zahtjeve pravne i sudskestruke, Ha{ki sud je nastojao da slomi prof. dr [e{eqapsihi~kim i fizi~kim iznurivawem preko raznih pravnihi nepravnih podvala i insinuacija, i to preko vi{egodi-{weg odlagawa su|ewa, nametawa ha{kog advokata i stal-nim novim nemogu}im zahtjevima i kaznama, kao {to je to uposqedwe vrijeme spre~avawe kontakta sa svojim pravnimtimom preko privilegovane telefonske linije koja se to-bo ̀ne prislu{kuje.

Preko svojih inkvizitorskih metoda, Ha{ki sud ipaknije uspio u svom naumu jer nije slomio duhovnu i tjelesnustabilnost prof. dr Vojislava [e{eqa. U poloàju pot-pune obespravqenosti, prof. dr [e{equ u jednom trenut-ku jedino je preostalo da se posluì metodom o~ajnika –{trajkom gla|u. Prekid {trajka uslovio je ispuwewem we-gova ~etiri vrlo opravdana zahtjeva. S druge strane, odvaja-wem i potpunom izolacijom od porodice, prof. dr [e{eqse nastojao emocionalno slomiti, pa je iz tog razloga izre-~ena ~ak i zabrana posjete wegovoj supruzi Jadranki [e-{eq. Od Ha{kog tribunala Jadranka je optuèna sumanu-tom optu`bom da je odala tajnu za{ti}enog svjedoka, pa jojje iz tog razloga zabrawen pristup Ha{kom sudu.

Nepravde u~iwene prof. dr Vojislavu [e{equ nasta-vqale su se bez prekida. âk ni veoma suèna prava koja jeimao Slobodan Milo{evi}, prilikom svoje vrlo uspje{neodbrane, nisu dostupna prof. dr Vojislavu [e{equ. Milo-{evi} je ipak, pored svih maltretirawa i zdravstvenogupropa{tavawa, imao mogu}nost da se sam brani u procesukoji se vodio vi{e godina. Pored vi{egodi{weg odlagawapo~etka su|ewa, Ha{ki tribunal, u nemogu}nosti da prav-no opravda bilo koju optu`nicu, dosjetio se da [e{equonemogu}i sprovo|ewe sopstvene odbrane, nametawem svoglojalnog advokata. Ha{ki tribunal je, prema onoj narodnoj“da se Vlasi ne dosjete”, “udovoqio” zahtjevima dr [e{eqai toboè mu omogu}io da se sam brani, ali uz “pomo}” advo-kata u pripravnosti, {to je bio svojevrstan lex specialis Ha-{kog tribunala. Takvog ma{tovitog “akrobatskog advoka-tisawa” moè se sjetiti samo Ha{ki tribunal. Dakle,prof. dr [e{equ je u jednom trenutku formalno dozvoqe-na samostalna odbrana, pod uslovom da se optuènik pona-{a po kanonima Ha{kog suda. To zna~i, ako bi se [e{eqprevi{e dobro branio pa bi Ha{ki sud do{ao u beznade-`nu situaciju, ili ako bi jednostavno preglasno govorioili se ne bi “dobro vladao”, Ha{ki sud bi u tom slu~aju do-



Ha{koHa{kosudsko be{~a{}esudsko be{~a{}e

PPii{{ee:: ddrr NNiikkoollaa @@uuttii}}

nosio odluku da se prekida samostalna odbrana i tada bi nasudsku scenu stupali ha{ki “advokati u pripravnosti”, ko-ji bi vjerovatno “advokatisali” u korist optu`be a ne od-brane. “Advokati u pripravnosti”, koji se sigurno nisu mo-gli mnogo razumjeti u balkanske politi~ke, istoriograf-ske i pravne prilike, bili su tada {ansa Ha{kog tribuna-la da se preko wih ukroti i obuzda [e{eqeva pravna iistoriografska nadmo} nad Tuìla{tvom Ha{kog tribu-nala.

Na kraju, Ha{ko tuìla{tvo se sjetilo direktno “na-metnutog advokata” koji je trebalo da bude wegova posqed-wa {ansa da se osujeti sprovo|ewe uspe{ne odbrane prof.dr Vojislava [e{eqa. [trajkom gla|u prof. dr [e{eq seizborio za elementarno pravo da se sam brani.

Iz svega navedenog uo~qivo je da u procesu su|ewa srp-skom lideru, prof. dr Vojislavu [e{equ, i srpskoj istori-ji, odnosno srpskom istorijskom pona{awu, tuìoci Ha-{kog tribunala nemaju nikakve {anse da se argumentovanosuprostave potencijalu vrhunskog pravnika ali i izuzetnogistori~ara, prof. dr Vojislava [e{eqa. Iz tog razloga,pored ostalih, Ha{ki tribunal opet uporno insistira na

onemogu}avawu prof. dr V. [e{eqa da se sam brani predHa{kim tribunalom i uporno mu se i daqe name}e nekom-petentni advokat koji bi, umjesto pravne odbrane, optuè-nom [e{equ u potpunosti onemogu}io bilo kakvu odbra-nu.

Suludo nametawe advokata Vojislavu [e{equ, u po-sqedwe vrijeme, sinhronizovano se sprovodi akcijamaSAD i Velike Britanije na razbijawu Srpske radikalnestranke. Ponovno nametawe advokata posqedwih mjesecisra~unato je na izazivawe i uznemiravawe prof. dr [e{e-qa, na prekidawe su|ewa tokom qeta i rane jeseni kojim se“slu~aj [e{eq” stavqa u drugi plan daleko od medijske pa-`we. Sve to trebalo je da uti~e na pristalice SRS i naro-~ito poslanike i odbornike SRS da se okrenu u {to ve}embroju Tomislavu Nikoli}u, koji je trebalo da likvidiraSRS i, {to je naro~ito va`no, ideologiju srpskog naciona-lizma preko isticawa socijalno-ekonomskih problema, ko-ji postoje i kojima, naàlost, srpska dràva obiluje. Netreba zaboraviti da je SRS od svog osnivawa uvijek istica-la socijalno-ekonomske probleme i zalagala se za wihovorje{ewe, ali nikada nije zaboravqala svoju nacionalnuideologiju svesrpskog jedinstva i svesrpskog okupqawa,kao {to je to u posqedwe vrijeme ~inio Tomislav Nikoli}sa svojim “malosrpskim programom”.

Naime, biv{i radikalski vo|a Tomislav Nikoli} je to-kom 2008. svesrpsku radikalsku ideologiju okrenuo ka usko-srpskom nacionalnom pravcu. On je svoj “malosrpski pro-gram” javno ispoqio proqetos kada je u medijima otvorenoizjavqivao da su granice na prostorima biv{e SFRJ defi-nitivne, me|unarodno priznate, mire}i se sa nasilno na-metnutim granicama i nasilno uspostavqenim nelegitim-nim trabant–dràvicama liberalno-demokratskih pluto-kratija. To lider srpskih radikala nije smio re}i jer se po-slije takve izjave srpski radikali ne bi razlikovali odostalih anacionalnih stranaka, kao {to su Demokratskastranka, G17, i antisrpskih kao {to su LDP, ̂ ankovi liga-{i i druge. Nikoli} zaboravqa na stalnu promjenqivostgeopoliti~kog prostora jugoistoka Evrope, koji uvijek za-visi od odnosa snaga vode}ih svjetskih sila. Govore}i o de-finitivnim srpskim granicama, u isto vrijeme on se miris definitivnim nestajawem Srba s prostora istorijskihsrpskih zemaqa. Definitivno uspostavqawe dana{wihsrpskih granica i granica ostalih dràvica, ozna~ava i du-hovno nestajawe Srba, kada se pogleda antisrpski karaktertih zemaqa koje su osnovane na srpskim istorijskim pro-storima. Ne treba nikada zaboraviti da su “zlo~in–drà-ve” (Hrvatska i Bosansko-muslimanska federacija) nasta-le na srpskim istorijskim teritorijama.

âk su i hrvatski mediji bili vrlo iznena|eni Nikoli-}evim odstupawem od ideologije ujediwewa srpskih zema-qa i stvarawa Velike Srbije. Dakle, Nikoli}eve “malo-srpske” ideje suprostavqaju se osnovnoj ideologiji SRS ko-ja se, kao {to je poznato, zalaè za op{tesrpski programsvesrpskog teritorijalnog i duhovnog ujediwewa. Dok nedo|e vreme obnavqawa Republike Srpske Krajine (makar ikao corpus separatuma – “izdvojenog tijela” Republike Hr-vatske) i blièg teritorijalnog povezivawa srpskih zema-qa (Crne Gore i Republike Srpske), SRS treba da radi naideolo{kom, duhovnom i kulturnom povezivawu srpskognaroda razbacanog diqem Balkana, Evrope i svijeta. BorbaSrpske radikalne stranke i prof. dr [e{eqa za istorij-ska, nacionalna i dràvotvorna srpska prava su trn u okuzapadnih liberalnih demokratija i wihovog inkvizitor-skog ideolo{ko-politi~kog Ha{kog suda, pa se iz tih raz-loga nastoji uni{titi SRS preko Tomislava Nikoli}a,ali i Vojislav [e{eq preko nepravednog su|ewa uz pomo}nametnutog advokata.



NNa osnovu dosada{weg toka sudskog procesa, uzimaju}iu obzir i medijsku pa`wu koju je proces izazvao, lo-gi~no bi bilo zakqu~iti da se ide u pravcu “ili-ili”.

Na jednoj strani je logi~na sudska presuda koja bi bilapravno formulisana u smislu oslobo|ewa od optu`be dr[e{eqa i wegov izlazak na slobodu, a drugi smer je fizi~-ko ubistvo dr [e{eqa.

U samom nazivu suda stoji pojam “specijalni”, {to namindirektno ukazuje da se sud ne}e dràti nikakvih normime|unarodnog prava, nikakvih principa me|unarodnih po-liti~kih odnosa, nikakvih na~ela kulture i humanizma mo-derne civilizacije.

[ta je nateralo Ha{ki sud da ponovo pribegne na~elusile, a to je prinudno stavqawe branioca Vojislavu [e{e-qu, kada je, ~inilo se, od toga definitivno odustao posleprvog {trajka gla|u Vojislava [e{eqa, krajem 2006. godi-ne? O tome se moè samo naga|ati jer se odluke donose uzatvorenim centrima svetske mo}i. Da li su u pitawu nekidrugi politi~ki procesi u svetu, ili je to zbog iznenadnogpojavqivawa Radovana Karayi}a u [eveningenu?

Dosada{wi tok su|ewa je pokazao da optu`nica protivVojislava [e{eqa nije utemeqena. Svedo~ewe svedoka ieksperata Tuìla{tva o~igledno je doìvelo i moralni ipravni fijasko. Eksperti poput Ober{ala i Iva Tomi}asu doìveli debakl. Ober{al i Iv Tomi} nisu eksperti zaono za {to su angaòvani. Oni su laici i upravo je Ha{kisud hteo na toj osnovi iznenaditi Vojislava [e{eqa, sma-traju}i da se on ne}e sna}i u kratkom vremenskom perioduu su~eqavawu sa takvim laicima.

Poku{aj Ober{ala sa teorijom o “govoru mr`we” u po-liti~kom angaòvawu Vojislava [e{eqa u periodu 1991-1995. godine, pri ~emu se raspala Jugoslavija, pri ~emu jekoristio stvari izva|ene iz konteksta, neta~ne stvari, ilidoga|aje sme{tene u razli~ito vreme, doìveo je takav fi-jasko da je i samo Tuìla{tvo bilo ponièno. A pogotovuposle ekspertske analize i pomo}i ~lana tima za odbranuVojislava [e{eqa, mr Dejana Mirovi}a, koji je u svom ela-boratu stru~no porazio Ober{ala, koga je zatim i sam Ha-{ki sud odbacio kao eksperta.

Svedo~ewe Iva Tomi}a, istori~ara, o Velikoj Srbiji,doìvelo je debakl. Jedva da se radi o prose~nom sredwo-{kolskom profesoru istorije, a kamoli o ekspertu Ha-{kog suda. [e{eqev projekat Velike Srbije ima utemeqe-we pre svega u istorijskoj nauci, zatim lingvistici, filo-zofiji, kulturologiji, nije vezan samo za doga|aje u vezi sraspadom SFR Jugoslavije, to je istorijski proces koji tra-je, u koji je Vojislav [e{eq uloìo svoj nau~ni potenci-jal. Upravo na tom prostoru [e{eqevog projekta VelikeSrbije (programski unetog u delatnost SRS), gde je srpski

narod vekovima bio ve}inski, nad wim je izvr{en genocid,zatim pokatoli~avawe, iseqavawe, raseqavawe, islamiza-cija, negativna projugoslovenska politika. To je Vojislav[e{eq detaqno izrazio u svoja dva zna~ajna nau~na dela:Ideologija srpskog nacionalizma i Rimokatoli~ki zlo~i-na~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije, a i u drugim na-u~nim delima. Iv Tomi} je prosto slegao ramenima od ne-mo}i i inferiornosti. [to se ti~e pojedina~nih svedokaoptu`be, tu je izraèna jo{ tragikomi~nija situacija Ha-{kog suda. Svedoci optu`be, ili su vremenom postali vi-{e svedoci odbrane ili su uhva}eni u notornim laìma,neistinama, poluistinama ili se jednostavno nisu sna{liu svojoj ulozi. Za sve {to se dogodilo po rati{tima i suko-bima u Bosni i Hercegovini, Slavoniji, Dalmaciji, Lici,[e{eq je imao savr{eno jasne i ta~ne informacije, takoda su mnogi svedoci izgledali jadno, u smislu “{ta me je sna-{lo”. Od svih je, mo`da, najupe~atqivija scena kada je sve-dok Emil ̂ akali}, koji je svedo~io u vezi s vukovarskim ra-ti{tem, na kraju svog svedo~ewa krenuo da se pozdravi saVojislavom [e{eqem. Svakako da je za to i velika zaslugapravnog tima dr Vojislava [e{eqa.

Poku{ajem nametawa branioca Vojislavu [e{equ, ja-sno je da neko mo}an ̀ eli da {to pre okon~a sudski procesVojislavu [e{equ. Izricawe bilo kakve osude Vojislavu[e{equ u smislu vi{egodi{we zatvorske kazne pravno jenemogu}e, jer je sam sud odbacio svoje svedoke i eksperte op-tu`be. O politi~koj i moralnoj dimenziji suda uop{te, inije potrebno govoriti. Svet, kada se 24. februara 2003. go-dine Vojislav [e{eq pojavio u Ha{kom sudu, i sada krajem2008. godine, nije isti. On se mewa polako ali sigurno. Ono{to je do ju~e izgledalo nemogu}e, desilo se. Ruska vojskapre{la je granice okrwene Ruske Federacije, da za{titisvoje vojnike, sunarodnike i saveznike u Gruziji. Zapadnisvet je u {oku i zapawen.

Sve se to odraàva na sudske procese u Hagu, a pogotovona proces protiv Vojislava [e{eqa. Zbog toga je i Ha{kisud krenuo u ono {to je pre dve godine i sam odbacio, da do-deli branioca Vojislavu [e{equ.

U mnogo bitaka koje je bio, sa jednopartijskom diktatu-rom SKJ 1982, sa islamistima i mo}nicima u Bosni, u od-brani srpskog naroda zapadno od Drine 1991-1994, u odupi-rawu NATO agresiji 1999, u borbi protiv dosovske vlastiod 5. oktobra 2000. godine, [e{eq ne bije najteù bitku,sve wegove bitke su te{ke na ovaj ili onaj na~in, ali sadabije bitku svakako najopasniju po svoj ìvot. Ipak, on }epobediti, jer je mo`da bio u pravu poqski filozof Le{ekKolakovski, kada je rekao da je najteà mogu}a stvar bilabiti disident u Titovoj Jugoslaviji, mnogo teè nego u is-to~noevropskim dràvama, misle}i izme|u ostalog i namladog nau~nika Vojislava [e{eqa.

Zbog toga verujemo i u wegovu pobedu nad ha{kim tuì-ocima.



Bitka zaBitka zapravo i pravdupravo i pravdu

•• Poku{ajem Ha{kog tribunala da dr Vojislavu [e{equ nametne branioca, advokata, ulazimou finalnu fazu sudskog procesa protiv predsednika Srpske radikalne stranke

PPii{{ee:: ddrr BBrraannkkoo NNaaddoovveezzaa


Na osnovu ~lanova 49 i 233 Statuta Srpske radikalne stranke (usvojen na Petom otaybinskom kongre-su Srpske radikalne stranke odrànom u Beogradu 23. januara 2000. godine), Centralna otaybinska upra-va Srpske radikalne stranke, na sednici odrànoj dana 14. novembra 2008. godine, donela je

Odluku

o izmenama i dopunama StatutaSrpske radikalne stranke

^lan 1.

U Statutu Srpske radikalne stranke, koji je usvojen na Petom otaybinskom kongresu Srpske radikal-ne stranke, odrànom u Beogradu 23. januara 2000. godine, u ~lanu 13, stav 1, alineja 4 re~i “zamenik pred-sednika” bri{u se.

^lan 2.

U ~lanu 15, stav 4, re~i “zamenik predsednika Stranke” bri{u se.

^lan 3.

U ~lanu 17, alineja 7, re~i “i zamenika predsednika” bri{u se.

^lan 4.

U ~lanu 22, stav 1 i 2, re~i “zamenika predsednika Stranke” bri{u se.

^lan 5.

U ~lanu 25, stav 1, re~i “i zamenika predsednika Stranke” bri{u se.

^lan 6.

U ~lanu 45, stav 2, re~ “~etiri” zamewuje se re~ju “pet”.

^lan 7.

U ~lanu 49, alineja 4, re~i “zamenika predsednika Stranke i” bri{u se, a u alineji 17, re~ “~etiri”zamewuje se re~ju “pet”.

^lan 8.

U ~lanu 54, posle stava 1 dodaje se novi stav 2 koji glasi: “Predsednik Stranke odre|uje potpredsednika koji }e ga zamewivati u slu~aju spre~enosti”.Dosada{wi stavovi 2 i 3 postaju novi stavovi 3 i 4.

^lan 9.

U ~lanu 58, alineja 11 bri{e se, a u alineji 16, re~ “~etiri” zamewuje se re~ju “pet”.

^lan 10.

Iznad ~lana 62, naslov “4. Zamenik predsednika stranke” i ~lanovi 62, 63, 64, 65 i 66 bri{u se.

^lan 11.

U ~lanu 67, stav 2, re~ “~etiri” zamewuje se re~ju “pet”.

^lan 12.

U ~lanu 72, stav 2, re~i “zamenik predsednika” bri{u se.

^lan 13.

Ova odluka stupa na snagu danom dono{ewa.

^lan 14.

Ovu odluku objaviti u strana~kom listu. Broj :269/08

U Beogradu, 14. novembar 2008. godineCentralna otaybinska uprava

Srpske radikalne strankeDragan Todorovi}

Promene


Documents

NOVEMBAR 08 3270 · 2017-06-15 · Kqu~ni argument ameri~ko-{iptarskog lobija za re- {ewe kosovskog pitawa je “realnost na terenu”, a ak-tuelna vlast je naro~ito u proteklih mesec