Referenti izveštaj kosovskog NOK-a za opšte obrazovanje ...akkks.rks-gov.net/uploads/referenti_izvestaj_kosovskog_nok-a.pdf · jezici su bosanski, turski i srpski jezik zbog manjinskih

Referenti izveštaj kosovskog NOK-aza opšte obrazovanje,

SOO i visoko obrazovanje upućenog EKO-u

PrištinaSeptembar 2014

Referenti izveštaj kosovskog NOK-a za opšte obrazovanje, SOO i visoko obrazovanje upućenog

EKO-u

Ovaj izveštaj uspostavlja referenciranje Nacionalnog okvira kvalifikacija Kosova sa Evropskim kvalifikacionim okvirom (EKO) i OK/EPVO u skladu sa kriterijumima i procedurama dogovorenim od strane Savetodavne grupe EKO i Grupe za praćenje Bolonjskog procesa (Bologna Follow-Up Group).

Izveštaj je pripremio Nacionalni Autoritet za Kvalifikacije.

Dostupan je na veb stranici Nacionalnog Autoriteta za Kvalifikacije: www.akk-ks.net

©Copyright: Nacionalni Autoritet za Kvalifikacije (NAK)

Ova dostupna verzija dokumenta je besplatna.

Autori i urednici: Teuta Danuza, Anton Gojani, Ramë Likaj i Milot Hasangjekaj.

Lokalni konsultanti: Drilona Emrullahu, Ardiana Gashi, Artane Rizvanolli i Blerim Haliti.

Međunarodni konsultanti: John Hart i Michael Graham.

Korice i ilustracije: Faton Mikullovci

Podrška na Konferenciji za Referentni izveštaj: Trevor Clark

Izradu ove publikacije je sufinansirao British Council na Kosovu kroz projekat „Razvoj Referentnog izveštaja za Nacionalni okvir kvalifikacija“.

3Referenti izveštaj kosovskog NOK-a za opšte obrazovanje, SOO i visoko obrazovanje upućenog EKO-u

Spisak skraćenica

AU Administrativno uputstvo

AVETAE Agencija za stručno obrazovanje i osposobljavanje i obrazovanje odraslih

SSOO Savet za stručno obrazovanje i osposobljavanje

ECVET Evropski kreditni sistem za stručno obrazovanje i osposobljavanje

ENQA Evropska asocijacija za osiguranje kvaliteta

ECTS Evropski sistem prenosa i akumulacije kreditnih bodova

ETF Evropska fondacija za obuku

PKK Privredna komora Kosova

KEK Kosovska energetska korporacija

MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

MRSZ Ministarstvo rada i socijalne zaštite

NARIC Nacionalni centar za akademska priznanja i informisanje

NVO Nevladine organizacije

NAK Nacionalni autoritet za kvalifikacije na Kosovu

NSK Nacionalni savet za kvalitet

PTK Pošta i telekomunikacije Kosova

KAA Kosovska agencija za akreditaciju

OKK Okvir kurikuluma Kosova

DSLN Državni savet za licenciranje nastavnika


Sadržaj

Spisak skraćenica ............................................................................................................................. 3

Uvod ............................................................................................................................................... 9

1. OPŠTI OBRAZOVNI SISTEM NA KOSOVU .................................................................................... 11

1.1 PREGLED .................................................................................................................................... 11

1.2 PRAVNI OKVIR ........................................................................................................................... 12

1.3 KVALIFIKACIJE OPŠTEG OBRAZOVANJA .....................................................................................13

1.4 PROFESIONALNI RAZVOJ NASTAVNIKA .....................................................................................13

1.5 PRIVATNE I PARTNERSKE USTANOVE OPŠTEG OBRAZOVANJA ..................................................13

1.6 Osiguranje kvaliteta u opštem obrazovanju ..............................................................................13

2. SOO I SISTEM OBRAZOVANJA ODRASLIH ................................................................................... 14

2.1 PREGLED .................................................................................................................................... 14

2.2 Pravni okvir za SOO i sistem obrazovanja odraslih ....................................................................15

2.3 Struktura sistema SOO-a .......................................................................................................... 17

2.4 Kvalifikacije, sertifikacija i napredovanje ...................................................................................18

2.5 SOO provajderi .......................................................................................................................... 19

2.6 Obezbeđivanje kvaliteta u SOO-u i obrazovanju odraslih .........................................................19

3. sistem visokog obrazovanja na Kosovu ...................................................................................... 21

3.1 Pregled sistema visokog obrazovanja na Kosovu ......................................................................21

3.2 Pravni okvir ............................................................................................................................... 21

3.3 Struktura programa visokog obrazovanja .................................................................................22

3.4 Kvalifikacije, sertifikacija i napredovanje ...................................................................................22

3.5 Provajderi visokog obrazovanja .................................................................................................23

3.6 Osiguranje kvaliteta................................................................................................................... 24

4. Nacionalni okvir kvalifikacija Kosova (NOK) .............................................................................. 25

4.1 Razvoj NOK-a ............................................................................................................................. 25

4.2 Nacionalni autoritet za kvalifikacije (NAK) ................................................................................26

4.3 Nacionalni okvir kvalifikacija ..................................................................................................... 27

5. Referenciranje NOK-a Kosova u EKO-u ...................................................................................... 30

5.1 Proces referenciranja: ............................................................................................................... 30

5.2 Kriterijumi referenciranja .......................................................................................................... 30

Kriterijum 1: Odgovornosti i/ili pravne kompetencije svih relevantnih nacionalnih organa koji su uključeni u proces referenciranja, uključujući Nacionalne koordinacione tačke, su jasno određeni i objavljeni od strane nadležnih državnih organa .............30


Kriterijum 2: Postoji jasna i vidljiva veza između nivoa kvalifikacija u Okviru ili sistemu nacionalnih kvalifikacija i deskriptora opisa Evropskog kvalifikacionog okvira. ..................31

Kriterijum 3: Nacionalni okvir ili sistem kvalifikacija i njegove kvalifikacije se zasnivaju na principu i cilju rezultata učenja i povezani su sa dogovorima za validaciju neformalnog i neslužbenog učenja i, tamo gde postoje, za kreditiranje sistema .............40

Opšti obrazovni sistem .................................................................................................................. 41

Sistem stručnog obrazovanja i obuke i obrazovanja odraslih .......................................................... 41

Upotreba standarda zanimanja ...................................................................................................... 41

Kriterijum 4: Procedure za uključivanje kvalifikacija u Nacionalni okvir kvalifikacija ili za opisivanje mesta kvalifikacija u nacionalnom kvalifikacionom sistemu su transparentne. ......45

Kriterijum 5: Nacionlani sistem(i) obezbeđivanja kvaliteta za obrazovanje i obuku se odnosi(e) na nacionalni okvir ili sistem kvalifikacija i donsledan je relevantnim evropskim principima i smernicama ................................................................................................47

Kriterijum 6: Proces referenciranja će sadržati navedenu saglasnost organa za obezbeđenje odgovarajućeg nivoa kvaliteta ....................................................................................49

Kriterijum 7: Proces referenciranja će uključiti međunarodne stručnjake .......................................49

Kriterijum 8: Nadležno nacionalno telo ili tela će sertifikovati referenciranje nacionalnog okvira ili sistema u EKO-u. Jedan sveobuhvatni izveštaj, kojim se utvrđuju reference i dokazi koji ga podržavaju, biće objavljen od strane nadležnih nacionalnih organa, uključujući i Nacionalnog koordinatora, a baviće se posebno svakim kriterijumom. .......................................................................................................................50

Kriterijum 9: Zvanična platforma EKO će održavati javnu listu država članica koje su potvrdile da su završile proces referenciranja, uključujući i linkove prema završenim referentnim izveštajima. ..................................................................................................50

Kriterijum 10: Nakon procesa referenciranja, kao i u skladu sa rokovima postavljenim u preporuci, svi novi sertifikati kvalifikacija, diplome i Europass dokumenti koje su izdali nadležni organi sadrže jasno referenciranje, putem nacionalnih sistema kvalifikacija, prema odgovarajućim nivoima evropskog okvira kvalifikacija. ...50

Reference ...................................................................................................................................... 51

Prilozi ............................................................................................................................................ 52

Prilog 1: Angažovanje zainteresovanih strana u izradi referentnog izveštaja ...................................52

Prilog 2: Model dodatka diplomi u visokom obrazovanju. ...............................................................56

Prilog 3: Uslovi za akreditaciju u visokom obrazovanju ....................................................................59

Prilog 4: Spisak akreditovanih institucija, odobrenih kvalifikacija i potvrđenih/overenih stručnih standarda .........................................................................................................................................62

Prilog 5: Primer jednog stručnog standarda .....................................................................................64


Uvod

Vlada Republike Kosova ima za cilj da stvori društvo zasnovano na znanju i uspostavi sveobuhvatan sistem obrazovanja koji obezbeđuje uslove za kvalitetno obrazovanje i obuku svih pojedinaca kroz aktivno uključivanje i promovisanje doživotnog učenja i vrednosti demokratskog društva.

U cilju modernizacije modela upravljanja obrazovanja i osposobljavanja i ulaganja napora da se usvoji obrazovni sistem za socijalne i ekonomske trendove u nastajanju, preduzete su razne inicijative koje su povećale ulogu nacionalnih vlasti, socijalnih partnera i organizacija civilnog društva.

Razvoj Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK) je jedan od glavnih reformskih instrumenata našeg obrazovnog sistema. Osnovan je 2011. godine i ima za cilj da poboljša pristup radu i daljem učenju tako što će učiniti kvalifikacije relevantnim za zapošljavanje i učenje, i zadovoljavanje potreba učenika, privrede i institucija obrazovanja i obuke. NOK takođe ima za cilj da uspostavi osnove za saradnju i uzajamno priznavanje sa Evropskim kvalifikacionim okvirom za doživotno učenje (EKO).

Dok Kosovo nije formalno deo EKO procesa, ovaj izveštaj, kao i procesa koji ga je proizveo, pokaće usklađivanje NOK-a sa EKO-om. Ovo će podržati poređenje kvalifikacija Kosova sa onima iz država članica EU-a.

Ovaj izveštaj će biti dostavljen gospodinu Buja, ministru obrazovanja i Evropskoj komisiji u Briselu. Mi ćemo tražiti da bude predstavljen na sastanku Savetodavne grupe EKO-a.

U 2013, Nacionalni autoritet za kvalifikacije (NAK), započeo je proces referenciranja sa ciljem utvrđivanja veze između nivoa NOK-a sa EKO-om, što je rezultiralo u izradi izveštaja o referenciranju.

Ovaj referentni izveštaj ima za cilj da pokaže vezu između nivoa NOK-a i EKO-a jasno opisujući postojeće nivoe kvalifikacija kao što se primenjuju u sektorima obrazovnog sistema na Kosovu. Pored toga, izveštaj pruža informacije o deset kriterijuma kvaliteta koji su uspostavljeni za referenciranje NOK-a sa EKO-om. Proces referenciranja je obavljen u bliskoj saradnji sa svim relevantnim interesnim grupama u svakom sektoru obrazovanja na Kosovu, a izveštaj je pregledan od strane međunarodnih stručnjaka.


1. OPŠTI OBRAZOVNI SISTEM NA KOSOVU

1.1 PREGLED

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) je odgovorno za promovisanje nediskriminatorskog obrazovnog sistema u kojem se pravo svake osobe na obrazovanje i/ili obuku poštuje i da jednake mogućnosti za kvalitetno učenje budu dostupne za sve.

Opšte obrazovanje na Kosovu traje ukupno dvanaest godina i uključuje devet godina obaveznog obrazovanja i tri godine višeg srednjeg obrazovanja.

Obavezno obrazovanje počinje kada dete napuni šest godina, minimalni obavezni školski uzrast, a završava se nakon završetka nižeg srednjeg obrazovanja na uzrastu od četrnaest godina. Predškolsko obrazovanje počinje u uzrastu od pet godina, i nije obavezno.

Opšte obrazovanje na Kosovu se sastoji od:

Predškolskog vaspitanja i obrazovanja: uzrast: 0-6 – (predškolsko vaspitanje - 21.383 učenika; predškolsko obrazovanje - 5,389 učenika)

Osnovno obrazovanje (1-5 razred): uzrast: 6-10 (288.378 učenika)

Niže srednje obrazovanje (6-9 razred): uzrast: 11-14 (osnovno/niže srednje -280,596 učenika)

Više srednje obrazovanje (gimnazija, 10-12 razred): uzrast: 15-17- (102,213 učenika)

Okvir kurikuluma Kosova (OKK) reguliše predškolsko i obavezno opšte obrazovanje i projektovan je u šest ključnih faza koje predstavljaju periode sa zajedničkim karakteristikama u pogledu razvoja dece i zahteva kurikuluma. Ključne faze se završavaju u 2, 5, 7, 9, 11. i 12. razredu. OKK obuhvata predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i zahteva od nadležnih institucija da prate nekoliko principa koji podupiru pružanje obrazovanja. To su: kvalitetno obrazovanje za sve, sveobuhvatnost, usredsređenost učenika, pristupi zasnovani na sposobnosti, fleksibilnost i mobilnost, transparentnost i odgovornost.

Dopunsko obrazovanje se nudi odraslima koji primaju izlazne kvalifikacije nakon završetka ponuđenih programa. Ovo uključuje ubrzano učenje za one sa nedovršenim osnovnim i srednjim obrazovanjem, ili za one kojima nedostaju kvalifikacije formalnog obrazovnog sistema. Tu su i programi zasnovani na generičkim znanjima i sposobnostima (uključujući osnovnu pismenost, matematiku, i lične i tehnološke veštine) koje imaju za cilj da pripreme pojedinca za ulazak na tržište rada ili povratak u obrazovanje. U ovom trenutku, isti ne dovode do kvalifikacija.

Obrazovanje za učenike sa posebnim potrebama je organizovano u specijalnim školama, pridruženim razredima i redovnim razredima. Postoji sedam (7) škola za specijalno obrazovanje i najmanje 2 pridružena razreda po opštini u redovnim školama na Kosovu. Učenici sa delimično oštećenim vidom i slepi učenici imaju pravo na nastavu na kojoj se koristi Brajevo pismo i neophodna tehnička pomagala. Pored toga, znakovni jezik Kosova je zvanični znakovni jezik za gluve osobe koji se predaje deci sa oštećenjem sluha u školama za specijalno obrazovanje.

Glavni nastavni jezik je albanski, ali obrazovanje se takođe pruža i na drugim jezicima. Zvanično priznati jezici su bosanski, turski i srpski jezik zbog manjinskih zajednica koje žive na Kosovu.

12 Referenti izveštaj kosovskog NOK-a za opšte obrazovanje, SOO i visoko obrazovanje upućenog EKO-u

1.2 PRAVNI OKVIR

Pravni okvir za opšte obrazovanje sastoji se od zakona, administrativnih uputstva (AU) i nacionalnih strategija.

Zakoni

• Zakon br. 02/L-522006 o predškolskom obrazovanju

• Zakon br. 04/L –032–2011 o preduniverzitetskom obrazovanju

• Zakon br. 03/L-068 –2008 o obrazovanju u opštinama na Kosovu

• Zakon br. 2004/37–2004 o inspekcijama obrazovanja na Kosovu

• Zakon br. 03/L-018 –2008 o završnom ispitu i državnom maturskom ispitu

• Zakon br. 04/L-143–2012 o obrazovanju i osposobljavanju odraslih

Administrativna uputstva (AU)

• Administrativno uputstvo 15/2013 o finansiranju profesionalnog razvoja nastavnika

• Administrativno uputstvo 17/2013 o ispitima i ocenjivanju

• Administrativno uputstvo 18/2013 o korišćenju individualnog plana obrazovanja

• Administrativno uputstvo 23/2013 o resursnim centrima

• Administrativno uputstvo 27/2013 o vannastavnim aktivnostima

• Administrativno uputstvo 20/2013 o sprovođenju okvira i jezgra kurikuluma

• Administrativno uputstvo 07/2012 o profesionalnoj proceni dece sa posebnim potrebama

• Administrativno uputstvo 11/2012 o kriterijumima za licenciranje privatnih obrazovnih institucija za osnovni nivo; niže srednje i više srednje obrazovanje

• Administrativno uputstvo 12/2012 o kriterijumima za izbor asistenata i instruktora za inkluzivno obrazovanje i njihove obaveze

• Administrativno uputstvo 19/2012 o osnivanju i sprovođenju timova za sprečavanje i reagovanje u napuštanju i neupisivanju u osnovno obrazovanje

• Administrativno uputstvo 26/2012 o kvalifikacijama kadra koji radi sa učenicima sa posebnim potrebama u obrazovanju.

• Administrativno uputstvo 06/2011 o licenciranju i registraciji privatnih ustanova predškolskog obrazovanja

• Administrativno uputstvo 05/2010 o licenciranju nastavnika

• Administrativno uputstvo 04/2010 o kriterijumima i procedurama za akreditaciju programa za profesionalni razvoj nastavnika.

• Administrativno uputstvo 06/2008 o dečijem pristupu predškolskim institucijama

• Administrativno uputstvo 18/2004 o licenciranju nastavnika i administratora obrazovanja

Nacionalne strategije

• Strategija za razvoj predškolskog obrazovanja na Kosovu 2007-2017

• Strateški plan obrazovanja na Kosovu 2011-2016

• Strategija za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu 2007– 2017

• Strateški plan za organizovanje inkluzivnog obrazovanja na Kosovu 2010 – 2015

• Nacionalni strateški plan za sprečavanje napuštanja škole (2009 -2014)


• Strategija obrazovanja odraslih (2005-2015)

1.3 KVALIFIKACIJE OPŠTEG OBRAZOVANJA

Iako trenutno ne postoje školske kvalifikacije na nivou 1, ovaj nivo može da se odnosi na priznavanje najnižeg nivoa veštine neophodne za funkcionisanje na poslu ili u društvu. Može da obuhvati pružanje osnovnih veština (npr. pismenost i računanje) ekvivalentnih ishodima osnovnog obrazovanja.

Sertifikat o nižem obrazovanju ili polumaturski ispit može da bude polazna tačka kvalifikacija na nivou 4 NOK-a.

1.4 PROFESIONALNI RAZVOJ NASTAVNIKA

Licenciranja nastavnika, razvoj standarda za profesionalni razvoj i evaluacija učinka je odgovornost MONT-a, delujući prema savetima i preporukama Državnog saveta za licenciranje nastavnika (DSLN).

Svi programi koji vode prema nastavnim kvalifikacijama moraju biti ekvivalentni programu drugog ciklusa višeg obrazovanja od 300 ESPB bodova, i moraju se sastojati kako od akademskih studija tako i stručne obuke i prakse. Ministarstvo određuje kako putem podzakonskih akata, po savetu DSLN: zahteve za kvalifikacije nastavnika, uključujući i specifični nivo kvalifikacija za pojedine faze preduniverzitetskog obrazovanja; procedure za dovođenje kvalifikacija postojećih nastavnika u sistem do istih standarda koji se zahtevaju za nove učesnike, do avgusta 2020. godine; uslove za profesionalni razvoj i učinak koji su povezani sa zahtevima za izdavanje dozvola; standarde i procedure za akreditaciju programa za stručno usavršavanje nastavnika; i standarde za profesionalnu praksu nastavnika.

1.5 PRIVATNE I PARTNERSKE USTANOVE OPŠTEG OBRAZOVANJA

Svaka privatna obrazovna ustanova ili obrazovna ustanova javno-privatnog partnerstva koja pruža opšte obrazovanje mora da bude licencirana od strane MONT-a. Vladin standard za licenciranje uzima u obzir različite metode nastave i učenja koje se koriste u ovim institucijama, izbegavanje rizika za decu i zaposlene, i odredbe koje se odnose na:

• adekvatnost zgrada i opreme, koji moraju da budu u skladu sa međunarodnim standardima za zdravlje i bezbednost i sa pristupačnim dizajnom za osobe sa invaliditetom, uključujući učionice, kabinete, radionice i laboratorije, terene ili sportske hale;

• obezbeđivanje biblioteka i računarskih sala;

• broj i kvalifikacije nastavnog osoblja;

• pridržavanje OKK-u ili stranom nastavnom planu i programu koji je priznat od strane Ministarstva za korišćenje na Kosovu.

Privatna obrazovna ustanova može početi sa radom tek nakon dobijanja licence za pružanje obrazovanja i/ili obuke od Ministarstva i poslovne dozvole od opštine. Privatna obrazovna ustanova i/ ili institucija za obuku je predmet inspekcije od strane Ministarstva. Licenca daje privatnoj školi ili partnerskoj školi pravo da ponudi studijske programe na određenim nivoima opšteg obrazovanja.

1.6 OSIGURANJE KVALITETA U OPŠTEM OBRAZOVANJU

MONT je odgovoran za obezbeđivanje kvaliteta u opštem obrazovanju. MONT odobrava programe i licencira institucije koje doprinose nacionalnim nastavnim programima i standardima učenja.

Na osnovu OKK-a, procena na nivou učionice obuhvata formativno ocenjivanje tokom cele školske godine, konačnu ocenu (po završetku školske godine) i sumativnu procenu (po završetku ključne faze kurikuluma). Formativno ocenjivanje, pored ostalih neformalnih metoda procene tokom čitavog procesa učenja, sastoji se od procene skale rejtinga korišćenjem ocena od 0 do 5. Konačna procena se daje na kraju svake školske godine i odražava nivo učinka učenika u toku cele godine.

Kancelarija za standarde i evaluaciju u MONT-u je odgovorna za pripremu, administraciju i procenu svih


standardizovanih ispita. Standardizovane državne/nacionalne procene su organizovane po završetku 5, 9. i 12. razreda. Državne/nacionalne procene su fokusirane na merenje nivoa učinka u savladavanju ključnih kompetencija. Procena stanja na kraju 5. razreda se odnosi na nivo učinka u savladavanju ključnih kompetencija izraženih u jezgru kurikuluma kroz ishode učenja za ključnu fazu kurikuluma. Standardizovana procena na kraju 9. razreda se odnosi na nivo učinka u savladavanju ključnih kompetencija izraženih u osnovnom kurikulumu preko ishoda učenja za ključnu fazu kurikuluma. Ova procena određuje jasne kriterijume za potreban nivo učinka u cilju prelaska na sledeći obrazovni nivo, posebno u više srednje škole. Standardizovana procena na kraju 12. razreda, putem državnog maturskog ispita, ima za cilj da se izmeri nivo učinka u savladavanju ključnih kompetencija iskazanih kroz ishode učenja za ključnu fazu kurikuluma.

Informacioni sistem upravljanja u obrazovanju (EMIS) je odgovorna za prikupljanje, sastavljanje i obradu statistike o obrazovanju.

Pored toga, opštine su odgovorne za osiguranje kvaliteta kroz praćenje i izveštavanje o obrazovnom i operativnom upravljanju u opštinama. One su takođe odgovorne za nadzor i inspekciju obrazovnog procesa u skladu sa smernicama koje je utvrdio MONT.

Spoljašnje praćenje i evaluaciju škola vrši Odeljenja za inspekcije obrazovanja. Inspekcijski postupak se izvodi u cilju obezbeđivanja:

• usklađivanje sa odgovarajućim dužnostima i funkcijama institucija u skladu sa Zakonom o preduniverzitetskom obrazovanju, Zakonom o inspekciji obrazovanja na Kosovu, i Administrativnim uputstvom 11/2005 o upravnom postupku za inspekcije obrazovnih ustanova

• zadovoljavajućeg funkcionisanja upravnog odbora ustanove, saveta roditelja i učenika, finansijskog poslovanja, tačnosti evidencije broja učenika po razredu, nivou i tačnosti pedagoških i školskih dokumenata, organizovanja nastave i spoljašnjih ispita;

• brojeva, kvalifikacija i aranžmana za profesionalni razvoj zaposlenih;

• radnog okruženja, uključujući usklađivanje sa standardima zdravlja i bezbednosti učenika i osoblja, evidencijom o disciplinskim merama i njihovim ishodom;

• usklađenost sa OKK-om, uključujući i jezgro i školski kurikulum, procedure procene i internog ispitivanja, kao i korišćenje odobrenih udžbenika, obrazovnih resursa za učenje i materijala za učenje.

2. SOO I SISTEM OBRAZOVANJA ODRASLIH

2.1 PREGLED

Principi sistema obrazovanja promovišu uključivanje na osnovu filozofije o doživotnom učenju i kvalitetnog obrazovanja za sve. Opšti ciljevi za stručno obrazovanje su: poboljšanje pristupa, kao i kvaliteta i relevantnosti, SOO odredbe za sve; poboljšanje koordinacije sa i relevantnosti na tržištu rada; jačanje institucionalnih i upravljačkih kapaciteta sistema SOO-a i uspostavljanje zdrave finansijske osnove za dugoročan razvoj i održivost; povećanje mogućnosti obuke za učenike koji rano napuštaju školu, učenike razreda viših srednjih škola i one koji napuštaju školu i odrasle, u cilju unapređenja zapošljavanja, posebno za žene; i unapređenja izgleda za samozapošljavanje.

Zakon o SOO-u iz 2013. godine je identifikovao osnovne delatnosti oblasti stručnog obrazovanja i obuke i to: razvoj kompetencija i obuke za zapošljavanje pojedinaca u skladu sa zanimanjima i njihovim karijerama prema tržištu rada; stvaranje opšte i stručne kulture, u skladu sa principima doživotnog učenja i obrazovanja i ekonomskih, naučnih i tehnoloških razvoja; i priznavanje kompetencija pojedinaca zasnovanih na operacionim standardima odgovarajućeg nivoa.

Postoji veliki broj formalnih i neformalnih SOO provajdera širom zemlje, koji se protežu od SOO


provajdera za viši srednji sektor za odrasle, NVO-a, privatnih provajdera i javnih institucija.

Većina (oko 60 %) učenika više srednje škole je upisana u formalne stručne škole.

Procenjuje se da ima 17 stručnih oblasti i 90 profila, 60 modularnih kvalifikacija i oko 30 standarda zanimanja je razvijeno do sada. Do sada je samo mali broj razvijenih kvalifikacija verifikovan za uključivanje u Nacionalni okvir kvalifikacija (NOK) i nisu svi standardi zanimanja verifikovani za nacionalnu upotrebu (ETF, 2012).

2.2 PRAVNI OKVIR ZA SOO I SISTEM OBRAZOVANJA ODRASLIH

Pravni okvir za SOO i obrazovanje i obuku odraslih se sastoji od zakona, administrativnih uputstava i nacionalnih strategija kao što sledi:

Zakoni

• Zakoni br. 04/L –032- 2011 o predškolskom obrazovanju u Republici Kosovo

• Zakon br. 04/L-138 - 2013 za stručno obrazovanje i obuku

• Zakon br. 04-L-143 - 2013 o obrazovanju i obuci odraslih u Republici Kosovo

• Zakon br. 03/L-060 - 2011 o nacionalnim kvalifikacijama

• Zakon br. 2004/37 - 2004 o inspekcijama obrazovanja na Kosovu

• Zakon br. 03/L-018 – 2008 o završnom ispitu i državnom maturskom ispitu

• Zakon br. 03/L-019 – 2008 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa ograničenim sposobnostima

• Zakon br. 03/L-068 – 2008 o obrazovanju u opštinama Republike Kosovo

Administrativna uputstva

• Administrativno uputstvo br. 01/2009 o osnivanju Državnog saveta za licenciranje nastavnika

• Administrativno uputstvo br. 01/ 2011 o kriterijumima i procedurama za prihvatanje i usvajanje nacionalnih kvalifikacija i akreditacija kvalifikacionih tela na Kosovu

• Administrativno uputstvo br. 02/2014 o broju učenika sa modulima i SOO kvalifikacijama, resursima, infrastrukturom, obrazovanjem, bezbednošću učenika

• Administrativno uputstvo br. 04/2014 o uslovima i kriterijumima za privredne aktivnosti SOO institucija

• Administrativno uputstvo br. 05/2014 o Agenciji za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih (AVETAE) na Kosovu

• Administrativno uputstvo br. 7/2014 o napredovanju, autonomiji i funkcionisanju SOO institucija

• Administrativno uputstvo br. 04/2013 o verifikaciji dokumenata svih obrazovnih nivoa

• Administrativno uputstvo br. 14/2013 o evaluaciji učinka nastavnika

• Administrativno uputstvo br. 15/2013 o osnivanju profesionalnog razvoja nastavnika

• Administrativno uputstvo br. 16/2013 o sprovođenju profesionalnog razvoja nastavnika

• Administrativno uputstvo br. 17/2013 o ispitima i ocenjivanju

• Administrativno uputstvo br. 34/2013 o sastavu, funkciji, dužnostima, mandatu predstavljanja Upravnog odbora u institucijama stručnog obrazovanja i obuke (SOO)

• Administrativno uputstvo br. 35/2013 o organizaciji završnog profesionalnog ispita


• Administrativno uputstvo br. 30/2013 o pilotiranju Okvira kurikuluma – Jezgra kurikuluma

• Administrativno uputstvo br. 32/2013 o organizovanju kurikuluma sa izborima na svim nivoima preduniverzitetskog obrazovanja

• Administrativno uputstvo br. 03/2012 o ekvivalentnosti i priznavanju dokumenata preduniverzitetskog obrazovanja izdatih van Republike Kosovo

• Administrativno uputstvo br. 05/2012 o standardima profesionalne prakse školskih direktora

• Administrativno uputstvo br. 07/2012 o profesionalnoj proceni dece sa posebnim vaspitno-obrazovnim potrebama

• Administrativno uputstvo br. 12/2011 o organizovanju obrazovanja i obuke odraslih: Datum: 30.12.2011.

• Administrativno uputstvo br. 15/2011 o preduniverzitetskoj dokumentaciji br:15/2011 Datum: 30.12.2011.

• Administrativno uputstvo br. 16/2011 o prelasku učenika iz više srednje škole jednog obrazovnog profila u drugu ili iz jedne škole u drugu školu

• Administrativno uputstvo br. 4/2009 o vršenju revizije kurikuluma sa dopunama za opšte kurseve stručnog obrazovanja za 10, 11. i 12. razred

• Administrativno uputstvo br. 9/2009 o kriterijumima za maturski ispit

• Administrativno uputstvo br. 5/2007 o uslovima i kriterijumima za osnivanje, licenciranje i rad institucija za srednje obrazovanje i obuku

• Administrativno uputstvo br. 6/2007 o proširivanju aktivnosti stručnih škola

• Administrativno uputstvo br. 07/2009 o organizaciji, funkcionisanju i obimu rada centara za profesionalno obrazovanje u Republici Kosovo (ovo je izmenjeno 2009. godine uz pomoć AU br. 18/2009)

• Administrativno uputstvo br. 03/2010 o procedurama za priznavanje prava za profesionalno osposobljavanje, rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa ograničenim sposobnostima

• Administrativno uputstvo br. 09/2011 o procedurama za osnivanje i finansijsko upravljanje Fonda profesionalnog obrazovanja

• Administrativno uputstvo br. 31/2014 za priznavanje prethodnog učenja

• Administrativno uputstvo br. 28/2014 o kriterijumima i procedurama za verifikaciju standarda zanimanja

• Administrativno uputstvo br. 32/2014 o kriterijumima i procedurama za osiguranje kvaliteta u instrukcijama srednjeg obrazovanja i obuke – interni procesi


• Strateški plan obrazovanja na Kosovu 2011-2016

• Strategija za razvoj preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu 2007-2017

• Strategija za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu: obrazovna komponenta 2007-2017

• Strategija stručnog obrazovanja 2012-2014

• Strateški plan razvoja 2012-2014

• Sektorska strategija 2014-2020 MRSZ (razvijena i očekuje se da će biti usvojena uskoro)


2.3 STRUKTURA SISTEMA SOO-A

Sistem SOO-a se sastoji od formalne i neformalne odredbe. Formalni SOO provajderi mogu ponuditi kvalifikacije i module na 3, 4. i 5. nivou NOK-a, dok neformalni SOO provajderi mogu ponuditi kvalifikacije i module na 2, 3, 4. i 5. nivou u skladu sa Zakonom br. 03/L - 060 o nacionalnim kvalifikacijama. Trenutno, postoje potvrđene i odobrene kvalifikacije 2,3. i 4. nivoa NOK-a, ali ipak ne postoji potvrđen i odobren 5. nivo kvalifikacija NOK-a.

Formalni SOO provajderi uključuju:

• srednje stručno obrazovanje (10-12. razred stručnih škola);

• Post-srednje stručno obrazovanje i obuka (odredba na osnovu koledža za one koji su završili srednje stručno obrazovanje).

Neformalna SOO odredba uključuje:

• Stručnu obuku (zaposlenje ili obuka u vezi posla), obezbeđenu u javnim i privatnim centrima za stručno usavršavanje, i prilikom zapošljavanja;

• Dopunske kurseve za obrazovanje odraslih za one sa nedovršenim osnovnim i srednjim obrazovanjem, na osnovu formalnih obrazovnih programa i nude ih uglavnom škole;

• Druge različite vrste pružanja učenja odraslima u oblastima kao što su strani jezici, IKT, zanatstvo, umetnost, muzika i kultura itd. i nude ih privatne ustanove, nevladine organizacije itd.

Sledeći dijagram prikazuje glavne oblasti obrazovanja i obuke, krajnje kvalifikacije u svakoj oblasti i puteve napredovanja između oblasti.

Kvalifikacije netercijalnog post-srednjeg SOO-a

Kvalifikacije koje kombinuju opšte i stručne rezultate za visoko kvalifikovane

radnike i stručnjake (NOK 5)

SOO kvalifikacije za neformalne kontekste koje obezbeđuju privatne i javne ustanove

Profesionalno specifične i generičke kvalifikacije zasnovane na veštinama

… za menadžere, stručnjake i tehničare (NOK 5 i iznad)

… za kvalifikovane radnike (NOK 4)

… za polukvalifikovane radnike (NOK 3)

Kvalifikacije pružene u SOO školama

SOO matura (NOK 4)

Kvalifikacije koje kombinuju opšte i stručne ishode (NOK 3 i 4)

Kvalifikacije za osnovno obavezno obrazovanje za odrasle itd.

Generičke kvalifikacije osnovnih veština (NOK 1 do 3)


2.4 KVALIFIKACIJE, SERTIFIKACIJA I NAPREDOVANJE

U sistemu Kosova, kvalifikacija se definiše kao zvanično priznavanje postignuća koje priznaje završetak školovanja ili obuke ili zadovoljavajući učinak na testu ili ispitu, vodi do sertifikacije, i pruža osnov za napredovanje na poslu ili dalje učenje za pojedince.

Kvalifikacije koje su smeštene u NOK zasnivaju na nivou deskriptora (koji se odnose na deskriptore EKO-a) i indikacija nivoa koje opisuju vrstu formalne i neformalne odredbe koja obično dovodi do kvalifikacija u NOK-u.

Krajnje kvalifikacije iz formalnog SOO-a su sledeće:

• Kvalifikacija na 3. nivou NOK-a se stiče u periodu od dve godine koji odgovara 10. i 11. razredu. Ocenjuje se internim ispitivanjem i pripremanjem učenika za napredovanje u sledeću fazu formalnog stručnog obrazovanja, ili na tržište rada. Sertifikacija na ovom nivou omogućava učenicima da se zaposle, ali ne i da nastave sa visokim obrazovanjem.

• Kvalifikacija na 4. nivou NOK-a se stiče kada učenici završe 12. razred dobijanjem sertifikata kao deo unutrašnjeg ispitivanja. Ovo omogućava učenicima da polažu maturski ispit koji im omogućava da napreduju u visokom obrazovanju. Diplomci nisu dužni da polažu maturski ispit ukoliko žele da pređu na tržište rada ili post-srednje stručno obrazovanje.

• Predložena kvalifikacija na 5. nivou NOK-a je planirana da se postigne tokom jedne ili dve godine. Ona će obuhvatiti post - srednji stručni kurs koji će kvalifikovati pojedince kao više tehničare ili specijaliste, člana tima stručnih saradnika ili mlađeg menadžera. Učenici na ovom nivou se procenjuju unutrašnjim ispitivanjem, što dovodi do diplome. Ove kvalifikacije takođe vode do univerzitetskih programa. Međutim, nijedna takva kvalifikacija nije trenutno obezbeđena na Kosovu.

Na osnovu Zakona o obrazovanju odraslih iz 2012, obrazovanje i obuka odraslih obuhvata celokupno javno i privatno obrazovanje i obuku koja se nudi odraslima i mladima iznad 15 godina starosti, koji imaju pravo da prisustvuju obrazovnim programima napravljenih za njih. Na osnovu ovog Zakona, obrazovanje i obuka odraslih je integralni deo obrazovnog sistema na Kosovu.

Takođe, u skladu sa Zakonom, formalno obrazovanje za odrasle je zasnovano na obrazovnim programima koje je odobrio i pripremio MONT, a pružaju ih licencirani provajderi obrazovanja i obuke. Takva nastava je strukturisana i vodi ka sertifikaciji. Odrasli se prijavljuju SOO provajderima da nastave svoje studije u izabranoj oblasti. Sadržaj, ishodi učenja, procena i sertifikat dobijen je isti kao i za redovne učenike SOO-a sa jedinom razlikom u trajanju studija. Dok SOO učenici provedu 3 godine od 36 nedelja svake godine, ove studije za odrasle traju 1,5 godinu - što je 3 puta 18 nedelja. Ove studije za odrasle su samofinansirajuće.

Kvalifikacije neformalnog SOO-a mogu da koriste nacionalne standarde, međunarodne standarde, standarde koje zahtevaju pojedini poslodavci, ili kombinaciju istih. Oni mogu biti ponuđeni od strane akreditovanih SOO institucija ili centara za obuku na radnom mestu. Mogu da se kreću od 2. do 7. nivoa NOK-a i oni su:

Nivo 2: Ove kvalifikacije obuhvataju opšte znanje, veštine i kompetencije koje su potrebne da se dobije zaposlenje ili učestvuje u svakodnevnom životu. Ciljni učenici su odrasli koji su nezaposleni ili nekvalifikovani i/ili povremeni radnici. Ove kvalifikacije će verovatno biti ponuđene od strane akreditovanih institucija za obrazovanje i obuku odraslih, SOO institucija ili centara za obuku na radnom mestu. Trenutno postoji nekoliko kvalifikacija na ovom nivou NOK-a, overenih i registrovanih, i akreditovanih provajdera koji nude ove kvalifikacije.

Nivo 3: Ovo su neformalni kratki kursevi zasnovani na veštinama koji vode do kvalifikacija za one koji su zaposleni da poboljšaju svoje veštine. Kvalifikacije mogu da koriste nacionalne standarde ili standarde koje zahtevaju određeni poslodavci ili kombinaciju ovih. Ne postoji posebno pravilo o veličini ovih kvalifikacija. Trenutno postoje mnoge kvalifikacije na ovom nivou NOK-a, overene i registrovane, i akreditovani provajderi koji nude ove kvalifikacije.


Nivo 4: Ovo su neformalni kratki kursevi zasnovani na veštinama koji vode do kvalifikacija dizajniranih da pomognu onima koji su zaposleni da steknu nove veštine, ne bi li se prilagodili novim tehnologijama i metodama rada, preuzeli nove odgovornosti na istom nivou ili na njihovim trenutnim radnim mestima, ili da napreduju na poslove višeg nivoa. Učenici koji dobijaju ove kvalifikacije obično moraju da imaju znanja, veštine i kompetencije u profesiji ili profesionalnoj oblasti na 3. ili 4. nivou. Trenutno postoje kvalifikacije na ovom nivou NOK-a, overene i registrovane, i akreditovani provajderi koji nude ove kvalifikacije.

Nivo 5: Politika NOK-a je da neformalni kursevi/programi na ovom nivou dovedu do kvalifikacija za one koji su zaposleni i treba da nauče nova znanja, veštine i/ili kompetencije - na primer, za korišćenje novih tehnologija ili metoda rada ili preduzimanje novih odgovornosti na istom nivou kao i njihovim trenutnim radnim mestima, odnosno za napredovanje na poslove višeg nivoa. Učenici koji dobijaju ove kvalifikacije obično moraju imati kvalifikacije ili iskustvo u profesiji ili profesionalnoj oblasti na 4. ili 5. nivou: oni mogu proisteći iz kvalifikacija i iskustva. Trenutno nema kvalifikacije na ovom nivou NOK-a.

Nivo 6: Politika NOK-a je da neformalni kursevi vode do kvalifikacija za specijaliste, profesionalce ili menadžere koji su određeni za ovaj nivo, ako ispunjavaju deskriptore nivoa. Ovo će biti specijalizovani kratki kursevi koji vode do kvalifikacija za one koji su zaposleni i treba da nauče nova znanja, veštine i/ili šire kompetencije. Ove kvalifikacije će verovatno priznati primenu znanja u osmišljavanju i održavanju argumenata, u rešavanju problema i u donošenju presuda koje uzimaju u obzir socijalne i etičke aspekte. Učenici koji dobijaju ove kvalifikacije obično moraju imati kvalifikacije ili iskustvo u profesiji ili profesionalnom području najmanje na 4. ili 5. nivou. Trenutno nema kvalifikacija na ovom nivou NOK-a.

Nivo 7: Politika NOK-a je da ne formalni kursevi koji vode do kvalifikacija odgovaraju deskriptorima 7. nivoa budu za menadžere i profesionalce. Ovo će biti veoma visoko specijalizovani kratki kursevi koji vode do kvalifikacija za zaposlena lica koja imaju vrstu lične odgovornosti i/ili odgovornosti za druge navedene na ovom nivou. Ove kvalifikacije takođe prepoznaju sposobnost integrisanja znanja i donošenja odluke vodeći računa o društvenim i etičkim pitanjima i odgovornostima i/ili iskustvima sa savladavanjem promena u kompleksnom okruženju. Sektorska i profesionalna tela nude priznanje za stečeno učenje na ovom nivou u radnom okruženju od strane visokih stručnjaka i menadžera. Trenutno nema kvalifikacija na ovom nivou NOK-a.

2.5 SOO PROVAJDERI

Postoji veliki broj formalnih i neformalnih SOO provajdera širom zemlje, koji se protežu od višeg – srednjeg sektora za SOO provajdere za odrasle, nevladinih organizacija, privatnih pružalaca i javnih institucija.

• Škole za stručno obrazovanje, javne i privatne koje nude formalno obrazovanje i obuku

• Javni centri kompetencija koje pružaju inicijalnu i dalju SOO mladima i odraslima.

• Post-srednje SOO (privatni koledži)

• Centri za obuku u okviru Ministarstva rada i socijalne zaštite, koji nastavljaju da omogućavaju SOO za nezaposlene koji traže posao

• Druge javne i privatne SOO institucije (uključujući i radna mesta) pružaju neformalno obrazovanje i obukul

2.6 OBEZBEđIVANJE KVALITETA U SOO-U I OBRAZOVANJU ODRASLIH

NAK upravlja NOK-om i igra glavnu ulogu u širim pristupima kvalitetu i pristupima osiguranju kvaliteta u državnom sistemu SOO-a.


Druge važne komponente sistema kvaliteta su:

• Spoljašnja evaluacija stručnih škola kroz administrativne i stručne inspekcije od strane Odeljenja za inspekcije MONT-a;

• Osiguranje kvaliteta Centara za stručnu obuku MRSZ-a i mobilnih centara od strane stručnog odeljenja pri MRSZ-u;

• Unutrašnja evaluacija škola kroz nedavno uvedenu praksa samoocenjivanja;

• Spoljni testovi i ispitivanja posebno maturskih i standardizovanih testova u 9. razredu;

• Uloga osiguranja kvaliteta Kancelarije za standarde i evaluaciju u MONT-u;

• Uloga opština u skladu sa Zakonom o SOO-u za nadzor i inspekciju obrazovnog procesa u skladu sa smernicama koje utvrđuje MONT; i u drugim oblastima koje utiču na kvalitet pružanja SOO-a;

• Uključivanje socijalnih partnera i zainteresovanih strana preko CVET-a za razvoj standarda zanimanja (SSOO preporučuje odobravanje programa i standarda zanimanja)

NAK je odgovoran za obezbeđivanje da su procesi osiguranja kvaliteta na mestu za održavanje kvaliteta kvalifikacija koje su registrovane u okviru i dodeljene učenicima od strane:

• Kvaliteta obezbeđivanja isporuke, procene i dodele kvalifikacija potvrđenih i odobrenih u okviru;

• Kvaliteta koji potvrđuje da su institucije akreditovane za njihovu dodelu;

• Verifikacije standarda zanimanja.

Nekoliko kvalifikacija je već inkorporirano u okvir i provajderi usluga su akreditovani.

Štaviše, NAK podržava SOO provajdera za izradu izveštaja samovrednovanja i objavljuje niz smernica o temama kao što su izvođenje samovrednovanja, razvoj standarda zanimanja i razvoj kvalifikacija će takođe obezbediti da se NOK realizuje da podrži poboljšanje kvaliteta u stručnom obrazovanju. NAK je odgovoran za akreditaciju SOO provajdera i obrazovanja odraslih, za validaciju kvalifikacija i verifikacije standarda zanimanja.

Glavni kriterijumi za akreditaciju SOO provajdera uključuju: delotvoran pristup sertifikaciji; odgovarajuće politike i prakse za procenu učenika sa posebnim potrebama; odgovarajuće sisteme za prepoznavanje postignutih kredita od strane kandidata i omogućavanje njihovog prenosa; sposobnost za zadovoljavanje specifičnih zahteva kvalifikacija; i dokumentaciju i sisteme evidencije za obezbeđivanje osiguranja kvaliteta.

Zakonska obaveza o SOO školama je organizovanje procesa samovrednovanja i objavljivanja godišnjeg izveštaja o samovrednovanju kao važnom koraku u unapređenju nacionalnih standarda kvaliteta u SOO-u. NAK pruža povratne informacije o ovim izveštajima i daje preporuke za poboljšanje.

Na nivou škole, sledeći mehanizmi osiguranja kvaliteta su prisutni: profesionalne radne grupe; odbori za svaki razred; komitet nastavnika; u svim školama postoji koordinator za obezbeđivanje kvaliteta. Koordinatori osiguranja kvaliteta su zaduženi za obezbeđenje kvaliteta u okviru centra i takođe deluju kao vodeća ličnost za pripremanje i koordinisanje pripreme izveštaja o samoproceni i praćenje preporuka koje pruža NAK u izveštaju samovrednovanja.

Prema Administrativnom uputstvu o prosvetnim inspektorima, glavne dužnosti inspektora obrazovanja između ostalog su da pregledavaju: uslove pod kojima se odvija obrazovni proces (inventar, nastavna sredstva, životna sredina itd), koji su određeni radnim programima; realizaciju godišnjeg programa rada ustanove; funkcionisanje vladajućih i profesionalnih organa i obrazovnih institucija; realizaciju nastavnog plana i programa i uslove realizacije; praćenje nastavnih časova; organizovanje neformalnog obrazovanja. Međutim, na diskusijama na radionici je istaknuto da je zbog malog broja inspektora nekoliko od ovih ciljeva postignuto.


3. SISTEM VISOKOG OBRAZOVANJA NA KOSOVU

3.1 PREGLED SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA NA KOSOVU

Prema zakonu br. 04/L - 037 o visokom obrazovanju, visoko obrazovanje na Kosovu mogu da obezbede javne ili privatne institucije. Denominacija visokoškolskih ustanova je regulisana Zakonom o visokom obrazovanju i AU br. 01/2013 na predlog visokoškolskih ustanova, a oni uključuju: univerzitete, univerzitete primenjenih nauka, akademije, univerzitetske koledže, fakultete, akademije, više stručne škole i više tehničke škole. Univerziteti i univerzitetski koledži1 su institucije koje pružaju i obrazovanje i naučna istraživanja, a nude studijske programe na sva tri ciklusa visokog obrazovanja (Bachelor, Master i doktorske studije). Ove dve vrste ustanova razlikuju se u pogledu raznovrsnosti svojih studijskih programa: univerziteti daju programe u najmanje pet Erasmus predmetnih oblasti, dok univerzitetski koledži pružaju programe u najmanje tri takve oblasti. Fakulteti se razlikuju od univerziteta i univerzitetskih koledža u tome da oni ne pružaju visoko obrazovanje na trećem nivo (doktorske studije) i priroda istraživanja koju oni sprovode se primenjuje u prirodi. Akademije i stručne više škole pružaju strukovne studije i mogu da ponude primenjena istraživanja, a razlika između ova dva je što je prvi usmeren na određenu tematsku oblast (na primer, u određenim oblastima umetnosti, sporta, javnog reda, bezbednosti i drugim stručnim oblastima).

Sistem visokog obrazovanja na Kosovu sastoji se od akademskog visokog obrazovanja i stručnog visokog obrazovanja, iako ne postoji jasna razlika između njih u važećem zakonodavstvu. Postoje Bachelor i Master diplome i u akademskom i profesionalnom visokom obrazovanju. U skladu sa Bolonjskim okvirom i Zakonom br. 04/L - 037 o visokom obrazovanju, visoko obrazovanje je obično organizovano na tri glavna nivoa koji vode do kvalifikacija na bachelor (osnovnim), master i doktorskim studijama, i uključuju bilo koje drugo post- srednje obrazovanje od 5. do 8. nivoa NOK-a za koje se dobijaju ESPB bodovi. Kvalifikacije visokog obrazovanja mogu se izdati od strane visokoškolskih ustanova koje su akreditovane od strane Kosovske agencije za akreditaciju (KAA) i licencirane od strane MONT-a za pružanje programa visokog obrazovanja.

3.2 PRAVNI OKVIR

Pravni okvir za visoko obrazovanje se sastoji od sledećih zakona, administrativnih uputstava i nacionalnih strategija kao što sledi:

Zakoni

• Zakon br. 04/L-037 - 2011 o visokom obrazovanju na Kosovu

Administrativna uputstva

• Administrativno uputstvo br. 14/2003 o licenciranju privatnih nosilaca visokog obrazovanja na Kosovu

• Administrativno uputstvo br. 11/2004 o osnivanju Kosovske agencije za akreditaciju

• Administrativno uputstvo br. 14/2008 o sprovođenju ESPB-a u visokom obrazovanju na Kosovu

• Administrativno uputstvo br. 2/2009, AU br. 25/2012 i AU br. 02/2013 o akreditaciji visokoškolskih ustanova

• Administrativno uputstvo br. 12/2009 o kriterijumima i procedurama za akreditaciju visokih stručnih i tehničkih škola

• Administrativno uputstvo br. 02/2012 o formi i sadržini diploma i dopunama diploma provajdera visokog obrazovanja.

1) Univerziteti obezbeđuju studije u najmanje pet akademskih oblasti, dok univerzitetski koledži pružaju studije u najmanje tri akademske oblasti.


• Administrativno uputstvo br. 23/2012 o stepenu i diplomi visokog obrazovanja.

• Administrativno uputstvo br. 01/2013 o imenovanju visokoškolskih ustanova.


• Strategija razvoja visokog obrazovanja na Kosovu (2005-2015)

• Strateški plan obrazovanja Kosova (2001-2016)

3.3 STRUKTURA PROGRAMA VISOKOG OBRAZOVANJA

Siç u theksua më lartë, institucionet e arsimit të lartë në Kosovë organizojnë studime sipas strukturës Kao što je već pomenuto, visokoškolske ustanove na Kosovu organizuju studije u skladu sa Bolonjskom strukturom od tri ciklusa i koriste ESPB bodove, u skladu sa Zakonom br. 04/L037 o visokom obrazovanju Republike Kosovo i AU br. 14/2008 o sprovođenju ESPB-a u visokom obrazovanju na Kosovu. Prema ovom Zakonu, visoko obrazovanje je organizovano na sledeći način:

• Prvi ciklus: Bachelor programi.

• Drugi ciklus: Master programi.

• Treći ciklus: programi na doktorskim studijama sa akademskim i nezavisnim naučno istraživačkim karakterom.

Iako nije strogo definisan udeo kredita dobijenih putem obaveznih i izbornih modula u okviru studija, obavezan deo teži da sadrži 70 odsto ESPB bodova, dok izborni predmeti čine preostalih 30 odsto.

Teza je obavezna i za Bachelor i Master programe. Broj ESPB bodova dodeljenih za Bachelor tezu određuju visokoškolske ustanove, dok broj ESPB bodova za Master tezu iznosi 30.

Doktorske studije su obično organizovane kroz kombinaciju ispita i teze koja je javno predstavljena i odbranjena. Traju najmanje tri godine, a trenutno se nude samo u akademskom visokom obrazovanju. Obrazovnim sistemom na Kosovu dominiraju akademske institucije visokog obrazovanja i akademski studijski programi. Trenutno, akademski programi se pružaju na 6-8. nivou NOK-a, dok se profesionalni programi pružaju na 6-7. nivou. NOK predviđa pružanje profesionalnog visokog obrazovanja u NOK-u na 5-7. nivou. Međutim, odredba 5. nivo NOK-a je u relativno ranoj fazi razvoja. Iako su Bolonjski obrazovni programi kratkog ciklusa predviđeni u NOK-u na 5. nivou, takvi programi se trenutno ne pružaju, a naziv za ove kvalifikacije još uvek nije poznat.

Profesionalno visoko obrazovanje mogu obezbediti javni i privatni provajderi koje je KAA akreditovala. Može ga obezbediti institucije visokog obrazovanja koje pružaju akademsko visoko obrazovanje ili institucije posebno usmerene na profesionalne obrazovne akademije, više stručne škole ili više tehničke škole.

3.4 KVALIFIKACIJE, SERTIFIKACIJA I NAPREDOVANJE

Učenici upisani u formalni sistem obrazovanja imaju tendenciju da prate linearne progresije sa jednog nivoa obrazovanja (ili kvalifikacije) na drugi. Završetak svake kvalifikacije na datom nivou omogućava prijem na programe koji vode ka kvalifikacijama na sledećem nivou.

U cilju da bude primljen na program visokog obrazovanja, učenik treba da poseduje vrhunske kvalifikacije srednjeg nivoa obrazovanja, diplomu državne mature, a to se odnosi na sve institucije visokog obrazovanja, kako akademske tako i profesionalne programe. Zakon br. 04/L - 018 o završnom ispitivanju i državnom maturskom ispitu obavezuje sve institucije visokog obrazovanja da prihvate rezultate koje su učenici postigli tokom srednje škole u unutrašnjim evaluacijama i spoljašnjem standardizovan maturskom ispitu2. Međutim, javne visokoškolske ustanove uz saglasnost MONT-a mogu da upravljaju dodatnim testovima za prijem po njihovim zahtevima za upisivanje propisanih u svojim statutima.2) Diploma o položenoj državnoj maturi se dobija nakon ispitivanja na kraju treće godine gimnazije ili četvrte godine

stručnog obrazovanja. Studenti programa srednjeg stručnog obrazovanja mogu da izaberu da ne polažu državnu maturu, ali treba da dostignu ovu kvalifikaciju ukoliko žele da nastave sa nekim programom visokog obrazovanja.


NOK je predvideo napredak iz studijskih programa koji vode iz 5. nivoa kvalifikacija NOK-a na 6. nivo kvalifikacija NOK-a. Trenutno, međutim, ne postoji primarno ili sekundarno zakonodavstvo koje reguliše ovu vrstu napredovanja.

At 6, 7. i 8. nivoima NOK-a, krajnje kvalifikacije visokog obrazovanja su definisane Bolonjskim okvirom i oni imaju generičke titule: Bachelor, Master, i doktorat3. Prema AU br. 23/2012 o stepenu i diplomama visokog obrazovanja, sledeći dokumenti visokog obrazovanja potvrđuju završetak studijskih programa visokog obrazovanja:

• Bachelor diplomu izdaje bilo koji akreditovani i licencirani visokoškolski provajder obrazovanja koji pruža prvi ciklus studijskih programa u trajanju od 3 do 4 godine i 180-240 ESPB bodova.

• Master diplomu izdaje bilo koji akreditovani i licencirani visokoškolski provajder obrazovanja koji pruža drugi ciklus studijskih programa u trajanju od 1 do 2 godine i 60-120 ESPB kreditnih poena, pod uslovom da je ukupan iznos kreditnih poena za oba nivoa studija (Bachelor i Master) 300 ESPB bodova.

• Doktorsku diplomu izdaje bilo koji akreditovani i licencirani visokoškolski provajder obrazovanja koji obezbeđuje treći ciklus studijskog programa, koji se sastoji od akademskog istraživanja i naučne prirode i traju najmanje 3 godine.

Gorespomenute diplome su trenutno generičke za sve programe na ovim nivoima, kako za akademske tako i za profesionalne programe, dok su određeni nazivi Bachelor, Master i doktorske diplome navedeni u skladu sa sopstvenim Pravilnikom obrazovnih institucija o dodeljivanju nagrada i diploma.

Po uspešnom završetku studijskog programa, sve institucije visokog obrazovanja na Kosovu su obavezne Zakonom br. 04/L-037 o visokom obrazovanju da obezbede studentu diplomu i zapečaćeni dodatak diplomi, format i sadržaj koji je određen AU br. 02/2012 o obliku i sadržini diploma i dodataka diplomama provajdera visokog obrazovanja. Pored informacija o studentu i završenom studijskom programu, diploma mora da sadrži broj stečenih ESPB kreditnih bodova i nivo kvalifikacije u NOK-u. Administrativno uputstvo takođe precizira model dodatka diplomi u skladu sa Konvencijom o priznavanju kvalifikacija u oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu (Lisabonska konvencija iz 1997). Uzorak dodatka diplomi je dat u Prilogu 2.

3.5 PROVAJDERI VISOKOG OBRAZOVANJA

Sledeći provajderi nude akademsko i profesionalno visoko obrazovanje na Kosovu:

• Sedam (7) državnih univerziteta:

◦ Univerzitet u Prištini “Hasan Prishtina”

◦ Univerzitet u Prizrenu “Ukshin Hoti”

◦ Univerzitet u Peći “Haxhi Zeka”

◦ Univerzitet u Gnjilanu “Kadri Zeka”

◦ Univerzitet u Đakovici “Fehmi Agani”

◦ Univerzitet u Mitrovici (Isa Boletini) i

◦ Univerzitet u Mitrovici (Severna Mitorvica)

• Dvadeset četiri (24) privatne visoko školske ustanove, od kojih:

◦ Dvadeset jedan (21) koledž

◦ Dve (2) više stručne škole

◦ Jedna (1) akademija

3) Pravila za davanje naziva Bolonjskim kursevima kratkog ciklusa nisu postavljena do danas.


Drugi i treći ciklus programa visokog obrazovanja takođe pružaju ogranci stranih univerziteta ili lokalne institucije pod licencom, franšizom ili sporazumom o uslugama sa stranim univerzitetima, programi koje je potvrdila Kosovska agencije za akreditaciju:

• Fakultet za ekonomiju – Univerzitet u Ljubljani (MBA)

• Programi univerziteta Staffordshire na Koledžu Riinvest (BA i MBA)

• EADA Biznis škola (MBA)

3.6 OSIGURANJE KVALITETA

MONT je odgovoran za planiranje razvoja visokog obrazovanja na Kosovu. MONT je takođe odgovoran za licenciranje visokoškolskih ustanova4, dok je KAA institucija koja sprovodi eksterne evaluacije kvaliteta. NAK je odgovoran za strateški razvoj i održavanje NOK-a, uključujući sve vrste kvalifikacija, uključujući i 6, 7. i 8. nivo MONT-a, i preko svog Nacionalnog informativnog centra za akademsko priznavanje (NARIC), koji je osnovan u 2008, odgovoran je za razvoj politika i praksi za priznavanje kvalifikacija stečenih u inostranstvu i pružanje saveta i informacija u vezi akademskog priznavanja diploma koje su stečene u drugim zemljama. Odluke o priznavanju kvalifikacija stečenih u inostranstvu od strane Nacionalnog saveta za priznavanje koje se sastoje od sedam članova: lider/predstavnik NARIC kancelarije i šest internih (tj. MONT) i spoljnih stručnjaka sa relevantnim iskustvom o međunarodnom visokom obrazovanju i Bolonjskom procesu. U 2008, MONT je takođe uspostavio Državni saveta za visoko obrazovanje, savet stručnjaka sa savetodavnom ulogom koji pruža savete o obrazovnim reformama u visokom obrazovanju.

U skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, odgovornosti Kosovske agencije za akreditaciju uključuju: (a) savetovanje Ministarstva o zahtevima za licence ponuđenih kurseva ili programa koji čine deo, ili dovode do, kvalifikacija visokog obrazovanja; (b) inspekcije licenciranih provajdera visokog obrazovanja i savetovanja Ministarstva o izmeni ili oduzimanju licence; (c) preduzimanje periodičnih revizija kvaliteta licenciranih provajdera visokog obrazovanja i izdavanje odluke o akreditaciji ili ponovnoj akreditaciji, uključujući snage za davanje stepena i diploma; (d) preduzimanje periodične procene kvaliteta kurseva i programa koje nude akreditovani provajderi visokoškolskog obrazovanja; (e) savetovanje sa Ministarstvom o rezultatima procene kvaliteta i njegovim posledicama za finansiranje javnih provajdera visokog obrazovanja, odobrenja za privatne ustanove visokog obrazovanja i za diskrecionu podršku studentima koji pohađaju kurseve ili programe kod privatnih provajdera visokog obrazovanja; i (f) sprovođenje funkcija u ime Ministarstva koje mogu biti prenete na to isto odnoseći se na priznavanje akademskih i stručnih kvalifikacija. Prema ovom zakonu, KAA je dužan da objavi svoje zaključke, preporuke i savete.

KAA se sastoji od stručnog tela i organa uprave. Nacionalni savet kvaliteta (NSK) je upravni organ, koji ima celokupnu odgovornost za funkcionisanje KAA-a. Među ključnim odgovornostima NSK-a su: (a) definisanje ciljeva procesa evaluacije institucija visokog obrazovanja, (b) odobravanje procedura i spoljnih kriterijuma evaluacije koje sačinjava KAA, (c) stvaranje profesionalne grupe za evaluaciju institucija visokog obrazovanja (IVO), (d) donošenje odluka za akreditaciju na osnovu izveštaja stručnih timova za evaluaciju. Funkcije upravnog tela, KAA, s druge strane, su: (a) definisanje standarda i procedura za akreditaciju, (b) izdavanje preporuka za IVO koje važe za institucionalne i programe akreditacije i (c) davanje preporuka MONT-u za licenciranje IVO-a5. KAA je takođe postala punopravni član Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA).

4) Licenciranje privatnih visokoškolskih ustanova regulisano je AU br. 14/2003 o licenciranju privatnih nosilaca visokog obrazovanja na Kosovu.

5) Uslovi i procedure za akreditaciju su objavljeni na internet stranici KAA-a (www.akreditimi-ks.org). Svi uslovi za akreditaciju su predstvaljeni u Prilogu 4.


4. NACIONALNI OKVIR KVALIFIKACIJA KOSOVA (NOK)

4.1 RAZVOJ NOK-a

Kosovski Nacionalni okvir kvalifikacija je osnovao NAK uz pomoć EU KOSVET III i V projekata. Nakon testiranja na terenu, Nacionalni okvir kvalifikacija je revidiran, a poslednja verzija je završena 2011. Okvir je odobren od strane Upravnog odbora NAK-a.

NOK je razvijen uz angažovanje niza zainteresovanih strana, uključujući MONT, MRSZ, druga ministarstva sa direktnim interesom u kvalifikacijama (posebno u zdravlju, trgovini i industriji, kulturi, omladini i sportu), KAA, Privrednu komoru Kosova (PKK), sindikate, stručne škole, centre za obuku, razne neformalne SOO provajdere.

Rad je podržan od strane međunarodnih stručnjaka, od kojih je jedan broj iz Velike Britanije i doneli su iskustvo i o razvoju i sprovođenju Nacionalnih okvira kvalifikacija.

Proces je prošao kroz sledeće faze:

• U 2004, prvi seminar je održan na Kosovu, sa učesnicima iz zemalja Zapadnog Balkana. Seminar je organizovan uz podršku Evropske fondacije za obuku (ETF) i učesnici su obavešteni da je Evropska komisija u procesu izrade EKO-a. Na ovom seminaru kosovske vlasti i relevantne zainteresovane strane su izrazile spremnost da postanu deo procesa sa namerom razvijanja NOK-a u skladu sa EKO-om.

• U 2005, Radne grupe sa Kosova su bile u studijskoj poseti Irskoj. Ova zemlja je izabrana s obzirom na činjenicu da ona ima dobro razvijeni NOK. Radna grupa, pod nazivom Grupa Dablin, bila je sastavljena od predstavnika MONT-a, MRSZ-a, PKK-a; Saveza nezavisnih sindikata Kosova, dva člana Odbora za obrazovanje iz Skupštine Kosova i predstavnika civilnog društva.

• Uzimajući u obzir da je irski NOK imao pravni osnov, po povratku iz Irske, Grupa Dablin je inicirala razgovore o potrebi da se razvije zakon o NOK-u koji bi predvideo osnivanje NAK-a. U 2005. godini je razvijen prvi nacrt NOK-a.

• U 2006, tokom radionice od 5 dana, veća radna grupa je počela da razvija Zakon o NOK-u. Proces je trajao 2 godine i okupljao je oko 15 članova i stručnjaka. U 2008. godini, Zakon je upućen Skupštini na usvajanje.

• Radionica je održana u oktobru 2007. da razmotri predloge i dogovoreno je da postoji potreba da se osnuje radna grupa NAK-a koja bi mogla da deluje kao senka NAK-a, i Radna grupa NOK-a koja bi mogla izraditi NOK. Ova tela su osnovana u aprilu 2008, i sastajala su mesečno da unaprede posao.

• Radna grupa NOK-a je osnovana od strane MONT-a u 2008. godini da preuzme odgovornost za izradu NOK-a. Ona se sastojala od predstavnika MONT-a, MRSZ-a, stručnih škola, univerziteta, neformalnih provajdera obuka, centara za obuku javnih institucija i civilnog društva. Ona je radila na: nizu nivoa u NOK-u i šta oni označavaju; sistemu profesionalnih sektora za upotrebu u NOK-u; procesima nivelisanja; i definisanju kreditnog sistema.

• Istovremeno, Radna grupa NAK-a je osnovana da razradi dužnosti NAK-a. Ona je radila na: kako da se odluči koje kvalifikacije treba uneti u okvir kvalifikacija; kako da odluči koje institucije treba da budu dozvoljene da se procene učenici i izdaju sertifikati o tome koje osiguranje kvaliteta treba da se primeni na procese procene i sertifikacije.

• Radionica desiminacije je održana u decembru 2008. godine. Ovde su prenesena dostignuća Radne grupe NAK-a i Radne grupe NOK-a širokoj grupi zainteresovanih strana. Nakon radionice, nacrt politika, procedura i kriterijuma NAK-a koje je razvila Radne grupe NAK-a, završena je Radna grupa NOK-a, i razvijen je nacrt operativnog plana NAK-a koji sadrži plan sprovođenja NOK-a.


• Nacrt Zakona o kvalifikacijama je završen u julu 2008, a usvojen je od strane Skupštine Kosova u novembru 2008.

• Nacionalna konferencija o pokretanju odobrenog NOK-a je organizovana u 2011. godini.

Jedna uloga NOK-a jeste da se podrži uključivanje osoba sa posebnim potrebama kroz skup mera koje su objašnjene u dokumentu „Smernice o izmenama i prilagođavanjima neophodnim za razvijanje pristupa programima stručnog obrazovanja i obuke i kvalifikacija za učenike sa ograničenim sposobnostima ili drugim posebnim potrebama. (NAK, 2011). Ovaj dokument obuhvata i komplet alata za izmene u nastavi, učenju i ocenjivanju za primanje učenika sa smetnjama u razvoju ili drugim posebnim potrebama.

4.2 NACIONALNI AUTORITET ZA KVALIFIKACIJE (NAK)

NAK je osnovan 2008. godine na osnovu Zakona o nacionalnim kvalifikacijama. Prema Zakonu, NAK je nezavisan javni organ osnovan uz podršku MONT-u i deluje uz saglasnost Kancelarije premijera i drugih relevantnih ministarstava i socijalnih partnera. NAK ima Upravni odbor od 13 članova koji predstavljaju: MONT; MRSZ; Ministarstvo trgovine i industrije; Ministarstvo ekonomije i finansija; druga relevantna ministarstva; univerzitete; socijalne partnerske organizacije; NVO za obrazovanje i obuku; privatne provajdere za sektor obrazovanja i obuku; učenike sa posebnim potrebama. Dodatno, NAK osniva komisije i radne grupe po potrebi da savetuju i sprovode stručne poslove za podršku u vršenju svojih funkcija. Funkcije NAK-a obuhvataju razvoj politike i strategije za uspostavljanje i sprovođenje Nacionalnog sistema kvalifikacija.

Zakon o nacionalnim kvalifikacijama jasno ističe da će aspekti odgovornosti NAK-a da se dele sa drugim institucijama.

Operativna odgovornost za NOK se deli na tri nadležna organa:

• NAK za kvalifikacije stručnog obrazovanja i obuke;

• Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) za opšte kvalifikacije obrazovanja;

• Kosovska agencija za akreditaciju (KAA) za kvalifikacije visokog obrazovanja.

U NOK, ova tri tela rade na zajedničkim principima, praksama i kriterijumima za glavne NOK funkcije: potvrđivanje kvalifikacija; akreditovanje institucija za pružanje ovih kvalifikacija; i procenu i sertifikaciju za osiguravanje kvaliteta. NAK, KAA i MONT imaju glavne odgovornosti za pojedine vrste kvalifikacija. Važan princip upravljanja NOK-om je što su ove odgovornosti određene vrstom kvalifikacija, a ne nivoom kvalifikacija. Operativne odgovornosti u odnosu na regulisanje kvalifikacija u NOK-u su podeljene na one za osiguranje kvaliteta i one koje su više administrativne prirode.

Struktura rukovodstva NOK-a je prikazana u sledećem dijagramu:


Rad sa organizacijama odgovornim za razvoj standarda i kvalifikacija. Regulativne institucije koje obezbeđuju kvalifikacije, pritup učenika i dodelu kvalifikacija

NACIONALNI OKVIR KVALIFIKACIJA

Strateško rukovodstvo okviraNQA-NOK upravno telo

Predstavnici ministarstva, univerziteta, socijalni partneri, NVO & privatni sektor

Stručno rukovodstvo okviraRad zajedničkih načela, postupaka i kriterijuma za glavne funkcije

MESTOpšte obrazovanje

Kvalifikacije

NAKStručne kvalifikacije

svih vrsta

KAAKvalifikacije institucija

višeg obrazovanja

Funkcije NAK-a u vezi NOK-a su: dizajn NOK-a definisanjem nivoa okvira i vrsta i nivoa sertifikata i diploma koje treba uključiti, sa ciljevima olakšavanja napredovanja i prenosa između različitih puteva učenja i obezbeđivanja kompatibilnost sa EKO-om; uspostavljanje kriterijuma i procesa za odobravanje kvalifikacija predloženih za uključivanje u okvir kvalifikacija; odobravanje kvalifikacija za uključivanje u određene nivoe okvira i njihovo ponovno odobravanje po potrebi.

NAK sprovodi funkcije u odnosu na dodelu kvalifikacija. One uključuju: standarde odobravanja (i, po potrebi, ponovno odobravanje), aranžmane ocenjivanja i sertifikacije za svaku kvalifikaciju u NOK-u; akreditaciju, regulisanje i nadgledanje tela za ocenjivanje, i organe koji vrše ostale funkcije u ime NAK-a za obezbeđivanje usklađenosti sa zahtevima za svaku odobrenu kvalifikaciju; vršenje spoljnog obezbeđivanja kvaliteta procena koje dovode do dodeljivanja kvalifikacija u NOK-u; održavanje baze podataka i proverljive dokumentacije kvalifikacija, u NOK-u i sertifikatima i diplomama; razmatranje žalbi kandidata u pogledu spornih odluka procena i tela za ocenjivanje i tela koji obavljaju i druge funkcije u ime NAK-a; vršenje periodičnih pregleda evaluacije i međunarodnog poređenja kvalifikacija; savetovanje institucija odgovornih za priznavanje stranih kvalifikacija ili za akademske ili za potrebe zapošljavanja po pitanjima uporedivosti i/ili ekvivalentnosti.

4.3 NACIONALNI OKVIR KVALIFIKACIJA

Kao što je navedeno u Zakonu o kvalifikacijama, ciljevi Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK) su:

• poboljšati pristup radu i dalje učenje obezbeđivanjem da su kvalifikacije relevantne za zapošljavanje i učenje, i da zadovoljavaju potrebe učenika, privrede i institucija obrazovanja i obuke;

• podržati poboljšanja u kvalitetu i relevantnost obrazovanja i obuke za podsticanje razvoja kvalifikacija koje su zasnovane na međunarodno uporedivim standardima znanja, veština i kompetencija, i podržane od strane rigoroznog sistema kvaliteta;

• obezbediti veću transparentnost u okviru nacionalnog sistema kvalifikacija, pojašnjavati prirodu kvalifikacija i odnos između kvalifikacija i pružati osnovu za poređenje dostignuća u svim delovima sistema obrazovanja i obuke;


• podržati veće napredovanje i mobilnost za doživotno učenje kroz puteve obrazovanja i obuke;

• omogući fleksibilno i individualizovano učenje i zapošljavanja kroz povećanje pristupa proceni i sertifikaciji, kao i veće priznavanje i sertifikaciju učenja i postignuća;

• obezbeđivanje osnove za saradnju i uzajamno priznavanje između NOK-a i EKO-a.

Kvalifikacije u NOK-u mogu ponuditi akreditovane institucije. Učenje koji vode do ovih kvalifikacija može se odvijati u formalnim, neformalnim i neznvaničnim kontekstima i u različitim institucijama, kao što su opšte i stručne škole, centri za stručno usavršavanje, preduzeća, privatni provajderi obrazovanja i obuke, postsekundarne stručne institucije i institucije visokog obrazovanja.

Svaka kvalifikacija u NOK-u će dovesti do sertifikata ili diplome.

Okvir se sastoji od osam nivoa na kojima kvalifikacije, i moduli ili druge komponente kvalifikacija, mogu biti postavljene. Svaki od nivoa NOK-a je definisan izveštajem o tipičnim ishodima učenja na osnovu pristupa EKO-a. Deskriptori u okvirima su definisani tipičnim ishodima na sledeći način: znanje, uključujući teorijsko i/ili praktično; veštine koje mogu biti kognitivne, kreativne ili praktične; i šire kompetencije, konkretno, autonomija i odgovornost.

Deskriptori nivoa NOK-a Kosova su zasnovani na deskriptorima nivoa EKO-a. Nivoi 1-8. NOK-a odgovaraju nivoima 1-8. EKO-a.

Trenutno postoji 5 navedenih vrsta kvalifikacija priznatih u NOK-u:

A. VO

B. opšte

C. kombinovano SOO/opšte

D. kvalifikacije zasnovane na veštinama na osnovu nacionalno odobrenih standarda

E. kvalifikacije zasnovane na veštinama koje se ne zasnivaju na nacionalnim standardima.

NAK planira da razmotri i ažurira ove definicije u drugoj polovini 2014.


Tabela: Nivoi NOK-a koji se odnose na odabrane faze doživotnog učenja u kontekstu obrazovne strukture i zakonodavstva

Nacionalni okvir kvalifikacija

Nivo NOK-a Sadrži kvalifikacije povezane sa

Ref. nivo

EKO-a

Obrazovni programi/obuke Trenutno dostupne kvalifikacije (vrsta)

Potencijalne radne uloge/zahtevi zanimanja

8 Visoko obrazovanje – 3. ciklus Bolonje (doktorat) Doktorat (A)

Ulazak, ili kontinuirani profesionalni razvoj u okviru, visokog nivoa upravljanja ili viši nivou stručnih zanimanja

8

7 Visoko obrazovanje – 2. ciklus Bolonje (Master) Master diploma (A) 7

6 Visoko obrazovanje – 1. ciklus Bolonje (Bachelor) Bachelor diploma (A) 6

5 Kraći ciklus Bolonje i/ili post-srednje SOO

Naziv kvalifikacija još uvek nepoznat (A), (C)

Sertifikati neformalnih provajdera (D ili E)

Specijalista/trener/menadžer 5

4Pripremanje za prelazak u visoko obrazovanje i/ili ulazak na tržište rada

Diploma o položenoj maturi uopšte ili stručnim predmetima (B), (C), diploma stručnog obrazovanja (C)

Kvalifikovani radnik/nadzornik 4

3Pripremanje za ulazak na tržište rada (mladi ljudi i odrasli)

Sertifikat o stručnom obrazovanju (C)

Sertifikat neformalnih SOO provajdera (D ili E)

Polukvalifikovani radnik 3

2

Napredovanje od nižeg na viši nivo obrazovanja (mladi ljudi), pripremanje za tržište rada (odrasli)

Ne postoje identifikovane kvalifikacije formalnog sistema obrazovanja Sertifikati neformalnih provajdera (D ili E)

Niskokvalifikovani radnik 2

1 Osnovno obrazovanje

Ne postoje identifikovane kvalifikacije formalnog sistema obrazovanja Sertifikati neformalnih provajdera (E)

Minimalni nivo osnovnih veština, uključujući pismenost/računanje, neophodno za ulazak u najniži nivo zapošljavanja

1

Nivo 1 predviđa kvalifikacije stečene po završetku osnovnog obaveznog nivoa obrazovanja ili kratkih obuka koje pružaju centri za obuku. Međutim, nijedna takva kvalifikacija nije trenutno obezbeđena. Ove kvalifikacije su ekvivalentne završetku osnovnog obrazovanja.

Nivo 2 uključuje kvalifikacije stečene po završetku kratkih kurseva koji pokrivaju stručne veštine niskog nivoa/veštine u vezi posla ili osnovne veštine (pismenost, računanje ili IKT) koje pružaju neformalni provajderi obuke. Ove kvalifikacije su ekvivalentni završetku srednjeg obrazovanja.

Nivo 3 uključuje kvalifikacije koje se trenutno dobijaju po završetku dve godine formalnog višeg srednjeg stručnog obrazovanja i sertifikate dobijene po završetku kratkih kurseva koje nude neformalni SOO provajderi.

Nivo 4 obuhvata kvalifikacije nakon mature koje se stiču po završetku formalnog opšteg i stručnog srednjeg obrazovanja, sertifikate dobijene nakon završetka formalnog stručnog višeg srednjeg obrazovanja, kao i sertifikate dobijene po završetku kratkih kurseva koje nude neformalni SOO provajderi.

Nivo 5 predviđa i akademske i stručne kvalifikacije (formalne i neformalne) koje spadaju


između srednjeg i visokog obrazovanja. Međutim, nijedna takva kvalifikacija nije trenutno obezbeđena.

Nivo 6 obuhvata akademske i profesionalne programe visokog obrazovanja, završetak takvih programa dovodi do kvalifikacije sa generičkim nazivom Bachelor. Kvalifikacije stečene po završetku kurseva obuke koje pružaju neformalni SOO provajderi su takođe predviđeni, ali se ne pružaju trenutno ne ovom nivou.

Nivo 7 obuhvata akademske i profesionalne programe visokog obrazovanja, završetak takvih programa dovodi do kvalifikacije sa generičkim nazivom Master. Kvalifikacije stečene po završetku kurseva obuke koje pružaju neformalni SOO provajderi su takođe predviđeni, ali se ne pružaju trenutno na ovom nivou.

Nivo 8 uključuje akademske programe visokog obrazovanja, od kojih završetak dovodi do kvalifikacije sa generičkim nazivom doktorat.

5. REFERENCIRANJE NOK-A KOSOVA U EKO-U

5.1 PROCES REFERENCIRANJA:

Proces referenciranje NOK-a Kosova u EKO-u je vodio nacionalne vlasti odgovorne za sistem kvalifikacija da definišu odnos između NOK-a i nivoa EKO-a. Prilog 1 sadrži spisak učesnika/institucija koje su uključene u proces referenciranja.

Evropski kvalifikacioni okvir deluje kao referentni okvir za pravljenje kvalifikacija u različitim sistemima obrazovanja i obuke u Evropi razumljivijim i sa mogućnošću upoređivanja jednih sa drugima. Ima za cilj da poboljša mobilnost građana između zemalja i sektora, i olakša njihovo doživotno učenje.

NOK Kosova ima za cilj da poboljša kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuke i pristup radu i dalje učenje obezbeđivanjem da su kvalifikacije relevantne za zapošljavanje i učenje, i zadovoljavaju potrebe učenika, privrede i institucija obrazovanja i obuke.

Proces referenciranja usvojen za ovaj izveštaj zasniva se na principu koji najviše odgovara i odnosi se na:

• najbolje opšte uklapanje sa nivoom EKO-a za nivo ili kvalifikacije NOK-a;

• najbolje uklapanje sa vrstom datih deskriptora nivoa (znanje, veštine i lične odgovornosti).

EKO je dobrovoljna inicijativa i zasniva se na uzajamnom poverenju između država članica. Savetodavna grupa EKO-a je predložila 10 kriterijuma i procedura kvaliteta za referenciranje NOK-a EKO-u. Ovi kriterijumi i postupci služe kao smernice za države članice koje žele da učestvuju u procesu sprovođenja EKO-a i korišćenjem im pomažu da to urade na transparentan i koherentan način. Odgovor Kosova svakom kriterijumu sledi:

5.2 KRITERIJUMI REFERENCIRANJA

Kriterijum 1: Odgovornosti i/ili pravne kompetencije svih relevantnih nacionalnih organa koji su uključeni u proces referenciranja, uključujući Nacionalne koordinacione tačke, su jasno određeni i objavljeni od strane nadležnih državnih organa

Kao što je objašnjeno u Odeljku 3, u skladu sa Zakonom br. 03/L-060 o nacionalnim kvalifikacijama, NAK je organ odgovoran za razvoj i održavanje NOK-a. Prema ovom Zakonu, jedan od ključnih ciljeva NOK-a jeste da obezbedi osnovu za saradnju i uzajamno priznavanje između NOK-a i EKO-a. Kao takav, NAK je Nacionalna koordinaciona tačka odgovorna za nadgledanje referenciranja NOK-a pri EKO-u. Shodno tome, Upravni odbor NAK-a je doneo odluku da se upusti u proces referenciranje NOK-a pri EKO-u.

Nakon ove odluke, NAK je uspostavio tri radne grupe (za opšte obrazovanje, SOO i visoko obrazovanje),


koje se sastoje od predstavnika relevantnih aktera, delujući kao sektorski stručnjaci i savetnici za Nacionalni okvir kvalifikacija u procesu referenciranja. Akteri uključeni u radne grupe su: predstavnici NAK-a, MONT-a, KAA-a, javnih i privatnih provajdera obrazovanja i obuke, socijalnih partnera, nevladinih organizacija i donatora i projekata donatora (vidi Prilog 1 za kompletan spisak učesnika).

Prema Zakonu br. 03/L-060 o nacionalnim kvalifikacijama, vodeća operativna odgovornost za NOK se deli na tri nadležna organa, u skladu sa vrstom kvalifikacije. Naime, NAK je odgovoran za kvalifikacije stručnog obrazovanja i obuke; MONT za kvalifikacije opšteg obrazovanja; i KAA za kvalifikacije visokog obrazovanja.

Da bi se osigurala koherentnost ukupnog okvira, celokupno zakonodavstvo o obrazovanju (Zakon o opštem obrazovanju, Zakon o SOO-u, Zakon o obrazovanju odraslih i Zakon o visokom obrazovanju) je usaglašeno sa Zakonom o nacionalnim kvalifikacijama. Pored toga, predstavnici MONT-a i KAA-a su članovi Upravnog odbora NAK-a.

Stoga, kako bi se obezbedili inputi i saveti procesu kroz učešće u odgovarajućim radnim grupama, predstavnici ove tri institucije su stalno uključeni u razmatranje ovog referentnog izveštaja.

Kriterijum 2: Postoji jasna i vidljiva veza između nivoa kvalifikacija u Okviru ili sistemu nacionalnih kvalifikacija i deskriptora opisa Evropskog kvalifikacionog okvira.

EKO je zajednički Evropski referentni okvir koji deluje kao sistem za prevođenje da bi kvalifikacije bile čitljivije i razumljivije u različitim zemljama i sistemima u Evropi. On ima dva glavna cilja: da promoviše mobilnost građana između zemalja i da im olakša doživotno učenje.

NOK je alat koji ima za cilj da reguliše sistem kvalifikacija koje su obezbeđene na Kosovu na osnovu seta kriterijuma za određene nivoe učenja. Kao što je objašnjeno u Odeljku 3, ciljevi NOK-a Kosova su: da obezbedi da su kvalifikacije koje pruža sistem obrazovanja i obuke relevantne za zapošljavanje i učenje; da se poveća transparentnost u pogledu prirode, odnosa i uporedivosti između različitih kvalifikacija koje se nude; da se poboljša kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuke promovisanjem razvoja kvalifikacija koje su zasnovane na međunarodno uporedivim standardima znanja, veština i kompetencija, a podržane su od strane rigoroznog sistema kvaliteta.

Zaista, NOK Kosova je svesno dizajniran od svog početaka da obezbedi osnovu za saradnju sa EKO-om. Shodno tome, NOK Kosova je razvijen u skladu sa:

• Principima i definicijama Evropskog kvalifikacionog okvira za doživotno učenje (EKO)

• Deskriptorima nivoa EKO-a

• Principima kvaliteta za SOO i visoko obrazovanje priloženim EKO-u i relevantnim kriterijumima za referenciranje NOK-a pri EKO-a;

• Dablinskim diskriptorima za visoko obrazovanje;

• Okvirom za kvalifikacije Evropskog prostora visokog obrazovanja (OKEPVO);

• Evropskim sistemom prenosa bodova i akumulacije (ESPB) i Evropskim kreditnim sistemom za stručno obrazovanje i obuku (EKSSOO);

• „Standardima i smernicama za osiguranje kvaliteta u Evropskom prostoru visokog obrazovanja“, koje je razvila Evropska mreža za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENKA);

• Evropskim referentnim okvirom osiguranja kvaliteta za stručno obrazovanje i obuku (EROOK);

• EUROPASS paketom alata za transparentnost diploma, sertifikata i kompetencija.

Shodno tome, sličnosti između NOK-a i EKO-a su izgrađene u vezi sa:

─ Strukturom okvira, jer su oba zasnovana na strukturi od 8 nivoa, gde je nivo 1 najniži nivo, a 8


najviši; i obuhvataju sve nivoe i vrste kvalifikacija, stečenih u opštem obrazovanju, obrazovanju za odrasle, početnom i kontinuiranom stručnom obrazovanju, kao i akademskom obrazovanju i obuci,

─ Osnovnim konceptima, jer su oba zasnovana na ishodima učenja opisanim u smislu znanja (praktično i teorijsko), veština (praktične i kognitivne) i kompetencija (domen autonomije i lične odgovornosti).

Ove sličnosti u pogledu kriterijuma dizajna i razumevanja osnovnih ishoda učenja na kojima se zasnivaju dva okvira omogućavaju značajno poređenje između njih. Dakle, sprovedena je i predstavljena detaljno u nastavku lingvistička analiza koja upoređuje deskriptore individualnog nivoa dva okvira.

Postoji bliska veza između jezika i osnovnih koncepata koji se koriste za definisanje deskriptora. Generalno, korišćena terminologija, odnosno objašnjenja složenosti znanja, veština i kompetencija, je slična za svaki nivo, iako deskriptori NOK-a imaju tendenciju da budu detaljniji i koristite izjave za opisivanje ishoda učenja. Na primer, deskriptori 3. nivoa NOK-a su sledeći:

Znanje – praktično i teoretsko

Imaće radno znanje glavnih aspekata obrazovnog predmeta, zanimanja ili profesionalne oblasti i biće u mogućnosti da koriste ovo znanje za postizanje rezultata u strukturisanom učenju i radu. Ovo će uključiti činjenice, principe, procese i ideje koje su im potrebne da preduzmu strukturisano učenje ili uspešno rade na predmetu, u zanimanju, ili profesionalnom okruženju.

Veštine - praktične i kognitivne

Biće u stanju da primene niz praktičnih veština i razmišljanja za završavanje zadataka i rešavanje problema u obrazovnom predmetu, zanimanju, ili profesionalnoj oblasti. To će biti urađeno korišćenjem informacija (kao što su one na spisku prema znanju na ovom nivou) za odabiranje odgovarajućih metoda i njihovo sprovođenje sa odgovarajućim alatima i materijalima. Rad neće uvek biti na potrebnom nivou za potpuno kvalifikovanog radnika ili za upisivanje na studije u visokom obrazovanju.

Lična odgovornost

Biće u stanju da preuzmu odgovornost za obavljanje zadataka, rešavanje problema, i postizanje ishoda odgovarajućih do ovog nivoa. Izvršavaće zadatke bez nadzora. Biće u stanju da reše probleme koji su rutinski u obrazovnom predmetu, zanimanju ili profesionalnoj oblasti i da naprave izmene u pristupu koji preduzimaju kako bi završili zadatak kada je to potrebno.

Ishodi učenja za 3. nivo EKO-a su opisani kroz znanje, veštine i kompetencije na sledeći način:

Znanje: poznavanje činjenica, principa, procesa i opštih koncepata, u oblasti rada studije

Veštine: niz kognitivnih i praktičnih veština potrebnih za postizanje zadataka i rešavanje problema izborom i primenom osnovnih metoda, alata, materijala i informacija

Kompetencija: preuzimanje odgovornosti za obavljanje zadataka u radu studije/prilagođavanju svojeg ponašanja okolnostima u rešavanju problema

Unakrsno poređenje svakog nivoa je sprovedeno, što je ilustrovano u Tabeli 3 sa sledećim kodom:


─ sličnosti u ishodima učenja širom nivoa okvira su označene podebljanim slovima, a povezani isprekidanim strelicama

─ uočene razlike su objašnjene u fusnoti i sumirane ispod.

Kada je reč o deskriptorima nivoa od 1 do 8, ne postoje značajne navedene razlike između izveštaja ishoda učenja EKO-a i NOK-a.

NOK ishodi učenja su šire razrađeni od onih iz EKO-a, ali pokazuju isto značenje i značaj. Izgleda da postoje male razlike u deskriptorima za nivoe 4, 5, 7. i 8. U nivou 4 u deskriptoru znanja, EKO navodi „činjenična i teorijska znanja“, dok NOK ukazuje na „dobro znanje“. Na nivou 5, u deskriptoru veština, EKO navodi „apstraktne probleme“, dok NOK ukazuje na „praktične probleme“. Na nivou 7, u deskriptoru veština, priprema master teze se pojavljuje kao ishod učenja u NOK-u, ali ne i u EKO-u. Konačno, na nivou 8, priprema doktorske disertacije pojavljuje se kao ishod učenja u NOK-u, ali ne i u EKO-u.

Dakle, na osnovu komparativne analize pokazatelja i deskriptora za nivoe u NOK-u i EKO-u, može se konstatovati da deskriptori NOK-a odgovaraju deskriptorima EKO-a.


TABELA 3

EKO deskriptori NOK deskriptori EKO/NOK nivo

K Osnovno opšte znanje

Oni će moći da dobiju i koriste znanje neophodno za učenje, obavljaju nekvalifikovane poslove, ili da učestvuju u svakodnevnom životu. To znanje je opšte - odnosno nije specifično za obrazovni subjekat, zanimanje, ili profesionalnu oblast.

1

SOsnovno znanje potrebno za sprovođenje jednostavnih zadataka

Oni će biti u stanju da sprovedu jednostavne zadatke pomoću osnovnih veština – npr. svakodnevni zadaci koji zahtevaju čitanje, pisanje, korišćenje brojeva, obavljanje osnovnih procesa sa računarima, rad u okviru strukture pod nadzorom ili rad sa drugim ljudima.

CRad ili učenje pod direktnim nadzorom u strukturisanom kontekstu

Oni će biti u stanju da izvrše rad ili strukturisano učenje koje organizuju ili kontrolišu drugi ljudi. Oni će izvršavati zadatke pod direktnim ili čestim nadzorom, i neće biti u potpunosti odgovorni za odlučivanje šta treba da se uradi, kako, kada i gde treba da se uradi, ili o kvalitetu rezultata zadatka.

K Osnovno činjenično znanje oblasti rada ili učenja

Oni će biti u mogućnosti da uče i koriste osnovna znanja o obrazovnom predmetu, zanimanju, ili profesionalnoj oblasti. Znanje će uglavnom biti činjenično – npr. informacije o uobičajenom sadržaju, terminologiji, procesima, alatima ili materijalima obrazovnog predmeta, zanimanja, ili profesionalne oblasti.

2

S

Osnovne kognitivne i praktične veštine potrebne za korišćenje relevantnih informacija u cilju obavljanja zadataka i za rešavanje rutinskih problema korišćenjem jednostavnih pravila i alata

Biće u stanju da kombinuju osnovne praktične veštine i veštine razmišljanja, korišćenjem vrste informacija navedenih pod Znanjem na ovom nivou. Veštine će uključivati rasuđivanje, računanje i planiranje sprovođenja zadataka i rešavanje problema koji su uobičajene za tu temu, profesiju ili profesionalnu oblasti. To će biti urađeno praćenjem rutinskih praksi zasnovanih na jasnim pravilima, korišćenjem jednostavnih alata i materijala.

C Rad ili učenje pod nadzorom sa nekom autonomijom

Biće u stanju da sprovedu zadatke pod opštim ili celokupnim nadzorom. Ove zadatke će uglavnom organizovati i kontrolisati drugi ljudi, ali pojedinci će preuzeti odgovornost za neke aspekte zadataka (kao što je odlučivanje šta mora da se uradi, kako, kada i gde treba da se uradi) i kvalitet nekih ishoda.


Deskriptori nivoa EKO-a Deskriptori nivoa NOK-a Kosova EKO/NOK nivo

KPoznavanje činjenica, principa, procesa i opštih koncepata u oblasti rada ili učenja

Imaće radno znanje glavnih aspekata obrazovnog predmeta, zanimanja ili profesionalne oblasti i biće u mogućnosti da koriste ovo znanje da postignu rezultate u strukturisanom učenju i radu. Ovo će uključiti činjenice, principe, procese i ideje koje su im potrebne da izvrše strukturisano učenje ili uspešno rade na predmetu, u zanimanju, ili profesionalnoj oblasti.

3S

Niz kognitivnih i praktičnih veština potrebnih za postizanje zadataka i rešavanje problema izborom i primenom osnovnih metoda, alata, materijala i informacija

Biće u stanju da primene niz praktičnih veština i razmišljanja za završavanje zadataka i rešavanje problema u obrazovnom predmetu, zanimanju, ili profesionalnoj oblasti. Ovo će biti urađeno korišćenjem informacija (kao što su one na spisku pod Znanjem na ovom nivou) za odabiranje odgovarajućih metoda i sprovođenje istih sa odgovarajućim alatima i materijalima. Rad neće uvek biti na potrebnom nivou za potpuno kvalifikovanog radnika ili za upisivanje na studije u visokom obrazovanju.

C

Preuzimanje odgovornosti za obavljanje zadataka u radu i učenju

Prilagoditi sopstveno ponašanje okolnostima u rešavanju problema

Biće u stanju da preuzmu odgovornost za obavljanje zadataka, rešavanje problema, i postizanje ishoda odgovarajućeg za ovaj nivo. Izvršavaće zadatke bez nadzora. Biće u stanju da reše probleme koji su rutinski u obrazovnom predmetu, zanimanju ili profesionalnoj oblasti i da naprave izmene u pristupu koji preduzimaju za zadatak kada je to potrebno.

KČinjenično i teoretsko znanje u širem kontekstu unutar oblasti rada ili učenja

Imaće dobro znanje6 u i oko obrazovnog subjekta, zanimanja, ili profesionalne oblasti. Moći će da koriste ovo znanje da sprovedu strukturisano učenje ili rad na predmetu, zanimanju, ili profesionalnoj oblasti.

4

S

Niz kognitivnih i praktičnih veština potrebnih za generisanje rešenja specifičnim problemima u oblasti rada ili učenja

Biće u stanju da primene niz praktičnih i veština razmišljanja za završavanje zadataka i rešavanje problema. Veštine, zadaci i problemi biće specifični za obrazovni predmet, zanimanje, ili profesionalnu oblast. Sprovešće rad na nivou kvalifikovanog radnika ili strukturisano učenje na nivou potrebnom za upisivanje na studije u visokom obrazovanju.

C

Vežbati samoupravljanje u okviru smernica konteksta rada ili učenja koje su obično predvidljive, ali su podložne promenama

Nadgledati rutinski rad drugih, preuzimajući deo odgovornosti za evaluaciju i poboljšanje aktivnosti rada ili učenja.

Sprovešće posao ili strukturisano učenje u okviru granica i normalne prakse obrazovnog subjekta, zanimanja, ili profesionalne oblasti.

Biće u stanju da naprave izmene u svom planskom pristupu prilikom obavljanja svojih aktivnosti. Radiće samostalno i preuzeće punu odgovornost za planiranje i završetak rada ili strukturirano učenje i za kvalitet ishoda.

Proceniće sopstveni učinak i pokušaće da to poprave. Mogu da nadgledaju druge koji vrše rutinske poslove, ocenjuje njihov učinak i preduzimaju korake za stvaranje poboljšanja na osnovu ove procene.


KSveobuhvatno, specijalizovano, činjenično i teorijsko znanje unutar oblasti rada ili učenja i svest o granicama tog znanja.

Imaće široko ili specijalizovano činjenično i teorijsko znanje u i o obrazovnom predmetu, zanimanju, ili profesionalnoj oblasti. Oni će biti u mogućnosti da koriste znanje da postignu rezultate koji proizilaze iz strukturiranog učenja i rada. Ovo može da uključi:

• korišćenje sveobuhvatnog specijalizovanog, činjeničnog i teorijskog znanja u okviru oblasti rada ili studija i pokazivanjem svesti o granicama tog znanja;

• korišćenje širokog znanja obima, definisanje karakteristika, i glavnih oblasti predmeta, discipline oblasti rada i detaljnog znanja u nekim oblastima;

• razumevanje i korišćenje ograničenog opsega osnovnih teorija, principa i koncepata;

• korišćenje znanja i razumevanja nekih glavnih aktuelnih pitanja i specijalnosti, i oslanjanje na nacrt znanja i razumevanja istraživačkih ili ekvivalentnih procesa u kontekstu rada ili učenja.

S

Sveohuhvatan spektar kognitivnih i praktičnih veština potrebnih za razvijanje kreativnih rešenja apstraktnih problema.

Biće u stanju da primene čitav niz specijalizovanih veština potrebnih za planiranje, sprovođenje, pregled i evaluaciju rezultata u obrazovnom predmetu, zanimanju, ili profesionalnoj oblasti. Biće u stanju da primene sveobuhvatan spektar kognitivnih i praktičnih veština, praksi i tehnika za razvijanje kreativnih rešenja za praktične7 probleme i vršenje dužnosti. Ovo može da uključuje:

• primenjivanje istražnih i analitičkih veština za rešavanje i konkretnih i apstraktnih problema i pitanja koja zahtevaju ostvarivanje diskrecije i presude;

• praćenje linije istrage, analize i interpretacije koje zahteva primenu teorija, principa i metoda koje su relevantne za oblast rada ili učenja;

• korišćenje niza komunikacijskih, matematičkih i digitalnih veština u vezi oblasti rada ili učenja, od kojih su neke specijalizovane.

C

Obavljanje upravljanja i nadzora u kontekstu aktivnosti rada ili učenja tamo gde je nepredvidiva promena

Razmotriti i razviti sopstvene i učinke drugih

Preduzeće samostalan rad ili strukturisano učenje svih vrsta u okviru sposobnosti za ovaj nivo, uključujući adaptaciju za ispunjvanje promenljivih zahteva, okolnosti ili nepredviđenih faktora ili razvojnih tokova. Ovo može da uključuje:

• Izvršavanje suštinske lične autonomije i preduzimanje inicijative u nekim aktivnostima koje zahtevaju ostvarivanje diskrecije i procena;

• Vršenje upravljanja ili nadzora u kontekstu rada ili učenja, što može uključivati organizovanje i preuzimanje odgovornosti za rad drugih i za resurse i/ili upravljanje aktivnosti drugih ljudi;

• Razmatranje i ocenjivanje sopstvenog i učinka drugih za koje je preuzeta odgovornost, i planiranje poboljšanja u učinku na osnovu takve procene.


EKO deskriptori NOK deskriptori Nivo

K• napredno poznavanje oblasti

rada ili studije, uključujući kritičko razumevanje teorija i principa

Znanje – napredno

Oni će imati napredno znanje o oblasti rada ili studija, uključujući kritičko razumevanje teorija i principa. Ovo može da uključuje:

• korišćenje integrisanog pogleda na glavne oblasti, karakteristike, granice, terminologije i konvencije iz oblasti rada ili studija da se dostignu informisane presude o teorijama i principima koji ga podupiru ili regulišu;

• oslanjanje na detaljno poznavanje i razumevanje u jednoj ili više specijalnosti, uključujući i neke za koje su dobijene informacije na početku predmeta, discipline ili oblasti rada;

• demonstriranje znanja i razumevanje načina na koji se razvija predmet, disciplina ili oblast rada, uključujući niz utvrđenih tehnika ispitivanja ili metodologije istraživanja.

6

S

• napredne veštine, pokazujući majstorstvo i inovacije potrebne za rešavanje složenih i nepredvidivih problema u specijalizovanoj oblasti rada ili učenja

Veštine - napredne praktične, kognitivne i kreativne

Oni će biti u stanju da pokažu umeće i inovacije u korišćenju naprednih veština u rešavanju složenih i nepredvidivih problema u specijalizovanoj oblasti rada ili studija. Ovo može da uključuje:

• korišćenje nekoliko veština, praksi i/ili materijala koji su specijalizovani, napredni, ili na čelu subjekta, discipline ili oblasti rada;

• izvršavanje definisanog projekta istraživanja, razvoja ili istrage za identifikovanje i sprovođenje odgovarajućih rezultata;

• vežbanje u različitim kontekstima profesionalnog nivoa koji uključuju određeni stepen nepredvidivosti i/ili specijalnosti i demonstrirajući neku originalnost i kreativnost i donošenje sudova tako gde su podaci/informacije ograničene ili dolaze iz niza različitih izvora

C

• upravljati složenim stručnim ili tehničkim poslovima ili projektima, preuzimajući odgovornost za donošenje odluka u nepredvidivim kontekstima rada ili učenja

• preuzeti odgovornost za upravljanje stručnim usavršavanjem pojedinaca i grupa

Oni će preduzeti studiju ili rad koji uključuje upravljanje složenim stručnim ili tehničkim poslovima ili projektima, koji mogu da uključuju odgovornost za donošenje odluka u nepredvidivim kontekstima rada ili učenja i/ili za upravljanje profesionalnim razvojem pojedinaca i grupa. To može uključiti:

• raditi efektivno pod vođstvom u izjednačenom odnosu sa iskusnim kvalifikovanim praktičarima;

• ostvarivanje autonomije i inicijative i značajne odgovornosti za rad drugih i niz resursa;

• raditi sa drugima da dovedu do promena, razvoja i/ili novih ideja;

• baviti se etičkim i profesionalnim pitanjima u skladu sa važećim profesionalnim i/ili etičkim kodeksima, ili praksama


K

• visoko specijalizovano znanje, jedan deo koji je u prvom planu znanja u oblasti rada ili studija, kao osnova za originalno razmišljanje i/ili istraživanje

• kritička svest o pitanjima znanja u polju i na granici između različitih oblasti

Znanje - visoko specijalizovano

Oni će imati veoma specijalizovano, obimno i detaljno znanje i razumevanje, jedan deo koji je u prvom planu znanja u oblasti rada ili učenja i na međupovršini između različitih oblasti, kao osnova za originalna razmišljanja i/ili istraživanja. To će uključivati:

• kritičko razumevanje glavnih teorija, principa i koncepata koji se odnose na praktična i konceptualna znanja u predmetu, disciplini ili oblasti rada, uključujući relevantne specijalnosti;

• rad sa znanjem koje pokriva i integriše većinu glavnih oblasti predmeta, discipline ili oblasti rada - uključujući njihove karakteristike, granice, terminologiju i konvencije;

• oslanjati se na kritičku svest o aktuelnim pitanjima u predmetu, disciplini ili oblasti rada, uključujući relevantne specijalnosti.

7

S

• specijalizovane veštine rešavanja problema potrebnih u istraživanju i/ili inovativnosti u cilju razvijanja novih znanja i procedura i integrisanja znanja iz različitih oblasti

Veštine - visoko specijalizovane praktične, kognitivne i kreativne

Oni će moći da koriste visoko specijalizovane veštine i tehnike u vezi sa predmetom/disciplinom ili profesionalnim okruženjem, uključujući i neke koje mogu biti na čelu razvoja, za obavljanje aktivnosti koje zahtevaju značajno inovativno razmišljanje i/ili originalno istraživanje. Oni će imati mogućnost i stav da cene i evaluiraju nove informacije, koncepte i dokaze iz širokog spektra resursa i treba da budu u stanju da koriste specijalizovane veštine rešavanja problema za razvoj novih znanja i procedura i integrisanje znanja iz različitih oblasti. Ovo može, na primer, da uključuje:

• planiranje i sprovođenje značajnog projekta istraživanja, istrage ili razvoja;

• razvoj originalnih i kreativnih odgovora na probleme i pitanja vežbajući u širokim i često nepredvidivim različitim profesionalnim kontekstima;

• Izrada master teze8

C

• upravljaju i transformišu kontekste rada ili učenja koji su složeni, nepredvidivi i zahtevaju nove strateške pristupe

• preuzimaju odgovornost za doprinos profesionalnom znanju i praksi i/ili za razmatranje strateškog učinka timova

Oni će ostvariti suštinsku autonomiju i inicijativu u stručnim i ekvivalentnim aktivnostima, preuzimajući odgovornost za sopstveni rad i/ili značajne odgovornosti za rad drugih, kao i preduzimanje studije ili rada koji uključuje upravljanje i transformaciju u kontekstima studija ili poslova koji su složeni, nepredvidivi i zahtevaju nove strateške pristupe. Ovo može da uključuje:

• Upravljanje timovima stručnjaka, doprinoseći razvoju njihovog profesionalnog znanja i prakse i/ili preispitivanjem njihovog učinka;

• bavljenje složenim etičkim i profesionalnim pitanjima i donšenje informisanih sudova o pitanjima koji nisu rešeni aktuelnim profesionalnim i/ili etičkim kodeksima ili praksama


K• znanje u najnaprednijoj granici

neke oblasti rada ili učenja i na međupovršini između oblasti

Znanje - visoko napredno

Oni će imati i koristiti znanje na najnaprednijoj granici neke oblasti rada, učenja ili oblasti istraživanja i na međupovršini između različitih oblasti, oslanjajući se na kritički osvrt predmeta/discipline, uključujući kritičko razumevanje glavnih teorija, principa i koncepata. Znanje i razumevanje je generisano kroz lična istraživanja ili ekvivalentni rad koji daje značajan doprinos razvoju predmeta/discipline i nudi originalne i kreativne uvide u nove, složene i/ili apstraktne ideje, informacije i pitanja a takođe razvija kreativne i originalne odgovore na probleme. To će uključivati:

• bavljenje veoma složenim i/ili novim pitanjima i donošenje informisanih odluka u odsustvu potpunih ili doslednih podataka/informacija;

• proširenje ili ponovno definisanje stručnog znanja i prakse u datoj oblasti ili međupovršini između polja.

S

• najnaprednije i specijalizovane veštine i tehnike, uključujući sintezu i evaluaciju, potrebne za rešavanje kritičnih problema u istraživanju i/ili inovaciji i da se proširi i ponovno definiše postojeće znanje ili profesionalna praksa

Veštine - visoko specijalizovane praktične, kognitivne i kreativne

Oni će moći da koriste niz naprednih i specijalizovanih veština, tehnika, praksi i materijala u provom planu predmeta, discipline ili oblasti rada u cilju postizanja uvida u nove, složene i/ili apstraktne ideje, informacije i pitanja i razvijaju kreativne i originalne odgovore na probleme. Ovo će uključiti primenu niza standardnih i specijalizovanih metoda za istraživanje i ispitivanje (npr. sinteza i evaluacija) za projektovanje i sprovođenje istraživanja, istražne i razvojne projekte u cilju rešavanja kritičnih problema i/ili širenje ili ponovno definisanje postojećeg znanja i profesionalne prakse, što je rezultiralo značajnim doprinosom znanju i razumevanju i/ili primeni znanja u okviru discipline ili obrazovne oblasti. To će verovatno uključiti:

• Pregled literature, eksperimentisanje i drugi sistemski pristupi na spektar znanja;

• Pisanje kritika u jednoj ili više specijalnosti ili oblasti istraživanja;

• Priprema doktorske disertacije9.

8

C

• pokazivanje značajnog autoriteta, inovacije, autonomije, naučnog i profesionalnog integriteta i održive posvećenosti razvoju novih ideja ili procesu na početku konteksta učenja ili rada, uključujući istraživanje

Oni će ostvariti visok stepen autonomije i inicijative u stručnim i ekvivalentnim aktivnostima, pokazujući značajan autoritet, inovativnost i autonomiju, naučni i profesionalni integritet i održivu posvećenost razvoju novih ideja ili procesa u prvom planu rada, učenja ili istraživanja u relevantnoj oblasti ili disciplini. Oni će takođe preuzeti punu odgovornost za sopstveni rad i/ili značajnu odgovornost za rad drugih, pokazujući rukovodstvo i/ili originalnost u doticanju i rešavanju problema. Oni treba da budu u stanju da se nose sa složenim etičkim i profesionalnim pitanjima, donoseći sudove na osnovu informacija kad se radi o novonastalim problemima koji nisu rešeni aktuelnim profesionalnim i/ili etičkim kodeksima ili praksama.


Kriterijum 3: Nacionalni okvir ili sistem kvalifikacija i njegove kvalifikacije se zasnivaju na principu i cilju rezultata učenja i povezani su sa dogovorima za validaciju neformalnog i neslužbenog učenja i, tamo gde postoje, za kreditiranje sistema

Postoji dosledan pristup u svim sektorima obrazovanja u korišćenju rezultata učenja imajući u vidu da je cilj NOK-a da barijere između različitih sektora obrazovanja i obuke budu niže.

6) EKO navodi “činjenično i teorijsko znanje...u oblasti rada ili učenja”, dok NOK navodi “dobro znanje u i o obrazovnom predmetu, zanimanju, ili profesionalnoj oblasti”. Iako su precizni uslovi različiti, čini se da ovde postoji stepen uporedivosti..

7) EQF states abstract problems whereas NQF includes practical problems.8) Priprema master teze pojavljuje se kao rezultat učenja u NOK-u, ali ne u EKO-u9) Priprema doktorske disertacije pojavljuje se kao rezultat učenja u NOK-u, ali ne u EKO-u.


Opšti obrazovni sistem

Kvalifikacije opšteg obrazovanja zasnovane su na rezultatima učenja definisanim za svaki nivo obrazovanja kao što je navedeno u OKK-u . Ključne sposobnosti predviđene u OKK-u proizilaze iz opštih ciljeva preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu i definišu glavne rezultate učenja koje učenici treba da postignu na progresivan i dosledan način u celom preduniverzitetskom obrazovnom sistemu.

OKK navodi šest ključnih sposobnosti kojima treba ovladati tokom obaveznog obrazovanja:

• Sposobnost komunikacije i izražavanja

• Sposobnost razmišljanja

• Sposobnost učenja

• Sposobnost vezana za život, rad i životnu sredinu

• Lična sposobnost

• Građanska sposobnost

Međutim, treba napomenuti da je cilj da se one primenjuju tokom celog nastavnog programa škole, uključujući opšte obrazovne programe, i da one daju pun spektar “mekih veština” potrebnih za podržavanje profesionalne sposobnosti.

Opšte obrazovanje je u potpunosti zasnovano na rezultatima učenja u skladu sa OKK-om, ali nema isprava o stečenom obrazovanju za predškolsko obrazovanje. Postoji kvalifikacija dodeljena kao isprava o stečenom obarzovanju onima koji napuštaju osnovno i niže srednje obrazovanje.

Matura treba da bude izlazna kvalifikacija za učenike iz opšteobrazovne škole (gimnazije) i za one koji žele da napreduju ka visokom obrazovanju iz srednjih stručnih škola.

Ne postoje aranžmani za validaciju neformalnog i neslužbenog učenja, i ne postoji kreditni sistem u opštem obrazovanju.

Sistem stručnog obrazovanja i obuke i obrazovanja odraslih

Kako je navedeno u zakonu, u Zakonu iz 2008. godine o nacionalnim kvalifikacijama, i u podzakonskim aktima, uključujući ažurirano Administrativno uputstvo o kriterijumima za vrednovanje kvalifikacija), nove SOO kvalifikacije moraju biti zasnovane na rezultatima učenja. NOK je uticao na nastavne planove i druge obrazovne promene. Izrazi “modul” i “jedinica” su široko shvaćeni u našem SOO sistemu pre uvođenja NOK-a, iako je modularni sistem tek nedavno uveden u stručnom obrazovanju na Kosovu. Tradicionalno, kurikulumi su bili bazirani na predmetima, sa razlikama između teorijskog i praktičnog dela u svakom predmetu. Modularni kurikulumi su uvedeni, i pilotirani od različitih donatora od 2002. pa nadalje. Do nedavno su samo kurikulumi podržani od donatora bili modularni. Međutim, najnovija reforma kurikuluma od strane MONT-a i NAK-a je uvela modularizaciju kroz ceo sistem.

Upotreba standarda zanimanja

Standardi zanimanja su polazište za kurikulum zasnovan na rezultatima i SOO kvalifikacije zasnovane na rezultatima. SOO kvalifikacije mogu biti smeštene u NOK ako su zasnovane na standardima zanimanja. Standardi zanimanja su razvijeni u saradnji sa: MONT-om, MRSZ-om i ostalim relevantnim ministarstvima i socijalnim partnerima. Osim toga, oni su verifikovani od strane NAK-a i odobreni od strane SSOO.

Slika 1 prikazuje primer faza razvoja standarda zanimanja koje moraju pratiti i evidentirati podnosioci prijava.


ETAPA 1: Idetifikovati

zanimanje ZIDAR

ETAPA 2: identifikovati glavne veštine oblasti

Veštine radilišta, to jest.:Zidanje, veštine udružene zidanjem,socijalne/organizacionalne veštine

ETAPA 3: Identifikovati glavne funkcije u oblast veština, npr.

Osnovne veštine oblasti zidanjaGlavne funkcije:

Zidanje kucaZidanje gipsenih zidovaZidanje kamenih zidova

ETAPA 4: Analize veština:.Izraditi listu:

Stavova potrebnih za svaku funkcijuPostupke i zadatke udružene sa svakom funkcijom

Znanje potrebno za izvođenje svake funkcijeStandardi performanse udruženi sa svakom funkcijom

Interpersonalna i komunikaciona ponašanja udružena sasvakom funkcijomKljucne aktivnosti.

Slika 1: Faze razvoja standarda zanimanja (predstavljen je primer za zidara)

Stručni standardi/standardi zanimanja koji se dostavljaju NAK-u na verifikaciju će ispunjavati sledeće uslove: stručni standardi moraju

biti sačinjeni u formatu koji odredi NAK, na osnovu funkcije, ključnih aktivnosti, kriterijuma učinka, neophodnih znanja za obavljanje funkcije, veština i ključnih sposobnosti povezanih sa glavnom funkcijom;

biti zasnovani na zahtevima tržišta rada;

biti razvijeni u saradnji sa svim zainteresovanim stranama;

imati određeni period važenja; i

imati naziv i biti kodirani prema knjizi o klasifikaciji zanimanja na Kosovu, ISCO 88, ILO i drugim međunarodnim standardima.

Postoji standardni format za standarde zanimanja razvijene od NAK-a (jedan primer dat je u Prilogu 5), koji treba da se primenjuje od strane svih institucija koje konkurišu za verifikaciju standarda, ali se takođe primenjuje od strane MONT-a i MRSZ-a za razvoj standarda zanimanja u slučajevima kada još uvek nisu dostavljeni NAK-u za verifikaciju. Format standarda zanimanja uključuje široke funkcije. Svaka široka funkcija je podeljena na ključne aktivnosti koje potom opisuju zahteve široke funkcije. Za svaku ključnu aktivnost identifikovan je broj izjava učinka, koje opisuju rezultate učinka koji treba da se postignu ako su kompetencije i široke funkcije uspešno izvođene. Slika 2. prikazuje strukturu standarda zanimanja a uzorak jednog profesionalnog standarda je dat u Prilogu 5.


Slika 2: Struktura standarda zanimanja

Tipičan primer strukture profesionalnih standarda:

Stručni naziv

Glavni cilj profesije

Spektar konteksta i uvjeta (npr, oprema,

alati, potrošni materijal) stavovi, znanja,

ponašanja

Funkcija (modul)

Funkcija (modul)

Funkcija (modul)

Funkcija (modul)

Funkcija (modul)

Funkcija (modul)

Funkcija (modul)

Zadatak / aktivnost

Zadatak / aktivnost

Zadatak / aktivnost

Zadatak / aktivnost

Funkcija (modul)

Kriterijum Performance




Trenutno postoji 25 standarda zanimanja, razvijenih, evidentiranih i odobrenih na nacionalnom nivou.

Standardi zanimanja se koriste da obezbede referentnu tačku za identifikaciju modula koji bi trebalo da budu uključeni u svaku kvalifikaciju, zajedno sa rezultatima učenja koje kandidat treba postići da bi bio kreditovan da je dostigao svaki modul.

Uopšte, glavne funkcije identifikovane u standardima zanimanja će dovesti do definisanja modula za učenje i ocenjivanje. Moduli obezbeđuju gradivne blokove za kvalifikacije, omogućavajući razvoj sistema sakupljanja kredita i kreditnih transfera. Modulima mogu biti priznate kreditne vrednosti na osnovu veličine modula.

Oni mogu biti ponuđeni u propisanim kombinacijama da zadovolje zahteve pojedinih programa, kao izborna opcija ili pojedinačno. Normalno stručne kvalifikacije se zasnivaju na strukturi “jezgra” i “opcije”, omogućavajući neki stepen izbora u vezi sa uzetim modulima. Kvalifikacije mogu odrediti strategiju procene koja mora biti ispunjena za dodelu pune kvalifikacije, i da bi se omogućilo učenicima da akumuliraju kredite za module. Postoji zajednički format ili šablon koji se koristi da postavi standarde za kvalifikacije, odnosno u okviru modula.


Naslov kvalifikacija:..........................................

Naslov modula:................................................

Ishod učenja 1:

• Performansa (ocenjivanje) kriterijum ...



Obim (uslova, opreme, oruđa, itd.), znanje, veštine, stavovi

Strategija ocenjivanja

• Zahtevi dokaza (oblici dokaza, kvantitet dokaza)

• Metode ocenjivanja

Ishod učenja 2:




Obim (uslova, opreme, oruđa, itd.), znanje, veštine, stavovi

Strategija ocenjivanja

• Zahtevi dokaza (oblici dokaza, kvantitet dokaza)

• Metode ocenjivanja

Vrednost bodova: ...........................................

NOK nivo modula: ..........................................

Format za kualifkacione module

Formalne i neformalne SOO kvalifikacije pripremaju se unutar definisanog okvira koji uključuje cilj kvalifikacije; ciljnu grupu; opšte i stručne sposobnosti koje treba postići nakon završetka; sadržaj kvalifikacije po modulima; dodeljeni kreditni bod i broj časova po modulu; izlazne opcije do daljih nivoa obrazovanja i zapošljavanja; diplomu i sertifikat koji se stiče na kraju studija.

Sprovođenje formalne SOO kvalifikacije je regulisano podzakonskim aktima i definiše sledeće: obrazovnu strukturu SOO-a; ciljnu grupu i nadležnosti u skladu sa NOK nivoima.

Jedan od ciljeva NOK-a jeste da olakša akumulaciju i prenos rezultata učenja između različitih konteksta ili sistema učenja - ovo uključuje učenje u formalnim i neformalnim sektorima i sektorima obuke. NAK je razvio SOO kreditni sistem zasnovan na preporukama ESSOO-a. To ima za cilj da podrži geografsku i profesionalnu mobilnosti učenika tako što im omogućava da akumuliraju i kombinuju rezultate učenja iz različitih postavki i da ih koriste u različitim obrazovnim putevima.

Kreditni sistem NAK -a koristi rezultate učenja, kategorizuje kvalifikacije merenjem obima učenja, i identifikuje pružaoce koji imaju ulogu i odgovornost u raspodeli kredita.

Na Kosovu, 1 kredit se dodeljuje za 10 sati pojmovnog učenja (ova konvencija je izabrana jer omogućava kredit koji se dodeljuje za rezultate učenja stečenih u vrlo kratkom vremenskom periodu (na primer, jednodnevni ili dvodnevni programi obuke). Takođe nudi relativno laku konverziju na ESPB bodove (2,5 ESSOO bodova = 1ESPB bod).

NAK reguliše kreditni sistem kroz akreditaciju provajdera i postavljanjem kriterijuma da bi se utvrdilo koji provajderi mogu da podnesu kvalifikacije za uključivanje u NOK. Ovi kriterijumi obuhvataju stroge procedure za dodelu kredita, što garantuje da provajderi imaju neophodne kapacitete i stručnost. NOK takođe obezbeđuje osnovu za saradnju i uzajamno priznavanje stručnih kvalifikacija sa drugim zemljama.

Validacija neformalnog i nezvaničnog učenja

Validacija neformalnog i nezvaničnog učenja definisana je Zakonom o nacionalnim kvalifikacijama kao proces evaluacije znanja i veština koje je pojedinac ranije stekao kroz različite kontekste učenja. NAK je razvio dokument politika i smernice za validaciju neformalnog i neslužbenog učenja. NAK je


takođe razvio Administrativno uputstvo za priznavanje prethodnog učenja. Ovaj zakon određuje opšte principe, odgovornosti i procedure za validaciju neformalnog i neslužbenog učenja, u okviru NOK-a. NAK će akreditovati provajdere za validaciju neformalnog i neslužbenog učenja.

Sistem visokog obrazovanja

Primena rezultata učenja u visokom obrazovanju obezbeđuje akreditaciju visokoškolskih ustanova i programa (vidi Odeljak 2.3 i 2.5). ESPB krediti se koriste u visokom obrazovanju. Iznos predviđen za jednu akademsku godinu redovnih studija je 60 bodova. Iznos posla za jednu akademsku godinu za redovne studije se obračunava u 1500 pojmovnih časova po studentu, dok 1 ESPB kreditni bod predstavlja 25 pojmovnih sati.

Trenutno ne postoji mehanizam za validaciju neformalnog i neslužbenog učenja. Trenutno je u izradi AU koje postavlja temelj za validaciju koja je zasnovana na principima evropskih smernica za validaciju neformalnog i neslužbenog učenja i za akreditaciju ustanove koja će sprovesti taj proces od strane Kosovske agencije za akreditaciju.

Kriterijum 4: Procedure za uključivanje kvalifikacija u Nacionalni okvir kvalifikacija ili za opisivanje mesta kvalifikacija u nacionalnom kvalifikacionom sistemu su transparentne.

Opšte obrazovanje

Kvalifikacije u opštem obrazovanju se dodeljuju na kraju programa učenja od strane MONT-a. Ove kvalifikacije su razvijene i kvalitet obezbeđen od strane Odjeljenja za preduniverzitetsko obrazovanje pri MONT-u na osnovu nacionalnih standarda za kvalifikacije i njihovih oblasti kurikuluma. Kao takvi, oni su automatski deo NOK-a.

Formalna struktura obrazovanja je zasnovana na programu obrazovanja, najveći deo dovodi do opipljivih rezultata, definisanih u smislu nacionalno priznatih standard.

Nivo 1: Osnovno obrazovanje je deo obaveznog obrazovanja i traje pet godina (1-5 razred). Na kraju petog (5) razreda učenici prođu nacionalni deo ispita i dobijaju ispravu o završenom osnovnom obrazovanju.

Nivo 2: Niže srednje obrazovanje je takođe deo obaveznog obrazovanja i traje četiri godine (6-9 razred). Za sticanje diplome iz nižeg srednjeg obrazovanja (razred 6-9), učenici treba da prođu nacionalni ispit ili polumaturu i dodeljuju im se diplome. Na osnovu postignutih rezultata, učenici mogu da nastave svoje dalje školovanje ili u stručnom obrazovanju ili u opštem obrazovanju i obuci. Diploma niže srednje škole je na 3. nivou NOK-a.

Nivo 3: Više srednje obrazovanje se sastoji od različitih vrsta gimnazija (10-12 razred) koje se završava nacionalnim maturskim ispitom. Učenici posle završetka dvanaestog (12) razreda mogu da nastave visoko obrazovanje. Učenici koji polože nacionalni maturski ispit dobijaju diplomu i mogu nastaviti visoko obrazovanje. Maturska diploma je na nivou 4 NOK-a.

Sistem SOO i obrazovanja i obuke odraslih

SOO kvalifikacije su smeštene u NOK, iako je mehanizam razvijen i upravljen od strane NAK-a.

Sastoji se od postupaka za validaciju i odobravanje kvalifikacija za uključivanje u određene nivoe okvira i kriterijuma i procese za akreditaciju provajdera koji nude ove kvalifikacije.

Proces provere valjanosti koji je naveden u zakonu je transparentan i sastoji se od četiri faze: u prvoj fazi institucija koja traži validaciju kvalifikacije/modula podnosi zahtev koji jasno navodi razloge za


kvalifikaciju/modul. U drugoj fazi, panel stručnjaka imenovanih i podržanih od strane NAK-a ocenjuje zahtev. U trećoj fazi izveštaj i preporuke stručnjaka su predstavljeni Upravnom odboru NAK-a za konačnu odluku. I u četvrtoj fazi, odobrena kvalifikacija/moduli su smešteni u NOK i objavljeni.

Kvalifikacije ili moduli koji su predloženi za validaciju moraju navesti sledeće:

1. Obrazloženje/opravdanje. Na osnovu ovog kriterijuma, stručne kvalifikacije ili moduli predloženi za validaciju treba da ispune sledeće kriterijume: da imaju jasno obrazloženje šta čini ciljeve; zadatke; puteve napredovanja u zapošljavanju ili dodatnom obrazovanju i obuki i transparentnu podršku od ključnih aktera; treba da zadovoljavaju potrebe relevantnog sektora i da budu podržani od strane sektora; da se odnose ili na puni obrazovni profil ili na potrebu za obrazovanje, obuku ili razvoj;

2. Vrednost kredita i trajanje;

3. Uslovi za upis i pristup;

4. Predloženi nivo kvalifikacija/modula u NOK-u;

5. Sadržaj, rezultati i standardi. Unutar okvira postoje specifični podkriterijumi za stručno obrazovanje koji uključuju: stručni sadržaj kvalifikacije ili modul treba izvesti iz profesionalne analize; struktura kvalifikacije mora da bude modularna i zasniva se na jednom ili više modula; moduli moraju biti izraženi u smislu jasno identifikovanih i procenjivih rezultata učenja; rezultati učenja treba normalno da odražavaju standarde zanimanja i takođe moraju da sadrže relevantne i objektivne kriterijume za ocenjivanje;

6. Procenu. Kvalifikacija ili modul treba da sadrži strategiju ocenjivanja za procenu znanja, veštine i sposobnosti;

7. Aranžmani za obezbeđivanje kvaliteta. Ovo uključuje institucionalnu samoprocenu i praćenje, uključujući registre kandidata da bi se ispunili uslovi za interno i eksterno osiguravanje kvaliteta procesa ocenjivanja i sertifikacije i da se obezbedi verodostojan dokaz o dostignućima kandidata;

8. Aranzhimet e sigurimit të cilësisë. Kjo përfshin vetë-vlerësimin dhe monitorimin e institucionit, përfshirë të dhënat e kandidatëve për përmbushje të kërkesave për sigurimin e brendshëm dhe të jashtëm të cilësisë së proceseve të vlerësimit dhe certifikimit dhe për të siguruar prova të verifikueshme për arritjet e kandidatëve;

9. Napredovanje. Kvalifikacije treba da omoguće učenicima da napreduju direktno u zapošljavanju ili ka daljim mogućnostima učenja unutar zapošljavanja.

Odluke o nivou na kome je svaka kvalifikacija postavljena u okvir donose se na osnovu njihove usaglašenosti sa deskriptorima nivoa, koji se odnose na deskriptore NOK-a i oznake nivoa koji opisuju vrstu formalne i neformalne isporuke koja će dovesti do kvalifikacija u NOK-u.Jednom kada kvalifikacije budu potvrđene i smeštene u NOK, odluka se objavljuje na sajtu NAK-a.

Visoko obrazovanje

Institucija odgovorna za sprovođenje NOK deskriptora u visokom obrazovanju na Kosovu je Kosovska agencija za akreditaciju. Sprovođenje NOK-a na ovom nivou je obezbeđeno kroz proces akreditacije, postupak i kriterijumi za to su regulisani dobro uspostavljenim pravnim okvirom i objavljuju se na internet stranici Agencije.

Proces akreditacije se sprovodi na nivou visokoškolske ustanove i na nivou programa koje nude institucije. Kriterijumi za ocenjivanje i postupak za akreditaciju visokoškolskih ustanova su:

1. Obim i broj programa koji različiti tipovi institucije treba da ponude da bi imali pravo da se prijave za akreditaciju kao specifičan vid visokoškolske ustanove.

2. Za akademske stepene, kao druge institucije u evropskom prostoru visokog obrazovanja (EHEA), uporedivost studija i ukupnih obrazovnih rezultata sa onima sličnih institucija u Evropskom prostoru visokog obrazovanja.


3. Dostupnost, pokazana kroz pravno obavezujuće ugovore, adekvatno kvalifikovano osoblje da ispuni međunarodne naučne, umetničke i profesionalne standarde.

4. Objekti, uključujući adekvatni prostor i oprema (npr. računari, biblioteka itd).

5. Akademska sloboda u istraživanju i nastavi.

6. Istraživanja preduzeta u instituciji i njihov doprinos nastavi.

7. Unutrašnje politike i procedure za osiguranje kvaliteta njihovih studijskih programa i nagrada.

8. Kriterijumi za prijem i studijski planovi (detaljni programi) i propisi ispitivanja.

Čim programi i institucije budu akreditovane,odluka se objavljuje na sajtu KAA.

Kriterijum 5: Nacionlani sistem(i) obezbeđivanja kvaliteta za obrazovanje i obuku se odnosi(e) na nacionalni okvir ili sistem kvalifikacija i donsledan je relevantnim evropskim principima i smernicama

Opšte obrazovanje

MONT je odgovorno za obezbeđenje kvaliteta u opštem obrazovanju. MONT usvaja programe i izdaje dozvole školama koje pružaju nacionalni kurikulum i standarde učenja.

OKK je usklađen sa Milenijumskim razvojnim ciljevima Ujedinjenih nacija i inicijativom UNESCO-a „Obrazovanje za sve“. Ima za cilj da obezbedi jednak pristup kvalitetnom obrazovanju svim učenicima, bez obzira na pol, etničku pripadnost, starost, društveno i ekonomsko poreklo, boju kože, kulturu, jezik i verovanje. OKK je razvijen u skladu sa standardima kvaliteta (u smislu i sadržaja i učeničkih dostignuća). U skladu je sa kriterijumima kvaliteta, kao što su relevantnost, povezivanje, ravnoteža, koherentnost i smisleno napredovanje učenja u skladu sa ključnim kompetencijama za doživotno učenje Evropskog referentnog okvira. Treba napomenuti da se ove primenjuju na celokupni kurikulum škole, uključujući i opšte obrazovne programe. Ishodi učenja OKK-a za nivoe opšteg obrazovanja su integrisani u deskriptore nivoa NOK-a i uklapaju se u paradigme EKO-a u odnosu na sticanje ključnih kompetencija.

Na osnovu OKK-a, procena na nivou učionice obuhvata formativno ocenjivanje tokom cele školske godine, konačnu ocenu (po završetku školske godine) i sumativnu procenu (po završetku ključne faze kurikuluma).

Kancelarija za standarde i evaluaciju u MONT-u je odgovorna za procenu kvaliteta maturskog ispita i drugih standardizovanih ispita.

SOO i sistem obrazovanja i obuke odraslih

Kosovski NOK pruža osnovu za saradnju i uzajamno priznavanje SOO kvalifikacija između Kosova i drugih zemalja. U početku se ovo postiglo obezbeđujući kompatibilnost sa:

• Evropskim okvirom kvalifikacija za doživotno učenje (EKO)

• Deskriptorima nivoa EKO-a

• Principima kvaliteta za SOO priloženih EKO-u i relevantnim kriterijumima za referenciranje NOK-a pri EKO-u

• Evropskim kreditnim sistemom za stručno obrazovanje i obuku (ECVET) i Evropskim sistemom prenosa i akumulacije bodova (ESPB)

• Evropskim referentnim okvirom za obezbeđenje kvaliteta, za stručno obrazovanje i obuku (EQAVET)

• EUROPAS paketom alata za transparentnost diploma, sertifikata i kompetencija


Kosovo je usvojilo Nacionalni okvir za obezbeđenje kvaliteta u SOO u skladu sa Evropskom referentnom okviru za obezbeđenje kvaliteta, za stručno obrazovanje i obuku (EQAVET) da izgrade jedan funkcionalan sistem obezbeđenja kvaliteta za SOO kvalifikacije ispunjavajući potrebe kosovskog društva i evropske standarde.

Pored toga, Kosovo ima status posmatrača u EQAVET, zajednica prakse koja podržava sprovođenje preporuke EU-a za obezbeđenje kvaliteta u SOO-u (“EQAVET”).

Visoko obrazovanje

Kosovski NOK pruža osnovu za saradnju i uzajamno priznavanje visokoškolskih kvalifikacija između Kosova i drugih zemalja. U početku se ovo postiglo obezbeđivanjem kompatibilnost sa:

• Evropskim okvirom kvalifikacija za doživotno učenje (EKO) i Okvirom za kvalifikacije Evropskog prostora visokog obrazovanja (FQEHEA)

• Deskriptorima nivoa EKO-a i Dablinskim deskriptorima za visoko obrazovanje

• Principima kvaliteta za visoko obrazovanje vezanim sa EKO-o i relevantnim kriterijumima za referenciranje NOK-a pri EKO-u

• Evropskim sistemom prenosa i akumulacije bodova (ESPB)

• “Standardima i smernicama za obezbeđenje kvaliteta u Evropskom prostoru visokog obrazovanja”, razvijenim od Evropske mreže za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA)

• EUROPAS paketom alata za transparentnost diploma, sertifikata i kompetencija


Interna i eksterna procena visokoškolskih ustanova vrši se u skladu sa standardima i smernicama za obezbeđenje kvaliteta u Evropskom prostoru visokog obrazovanja od strane ENQA.

Prilikom procene obrazovnih programa sa ciljem akreditacije, imenovan panel stručnjaka od strane KAA ocenjuje odgovornost sadržaja i rezultata učenja programa kod deskriptora nivoa NOK-a. Relevantnost sadržaja nastavnih programa i učenja kao i nastavnih metoda za svrhe i ciljeve programa je takođe ocenjivano, kao što su sredstva za pružanje programa. Zato, evaluacija će obezbediti da sadržaj i pružanje obrazovnih programa omoguće studentima da traže znanje, veštine i kompetencije koje odgovaraju relevantnom nivou kvalifikacija.

KAA je trenutno pridruženi član Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta (ENQA). Završila je proces apliciranja za punopravno članstvo u ENQA i čeka odluku tokom prve polovine 2014. godine. KAA je punopravni član Centralne i Istočne Evropske mreže agencija za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (CEENQA) i Međunarodne mreže agencija za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (INQAAHE).

Kriterijum 6: Proces referenciranja će sadržati navedenu saglasnost organa za obezbeđenje odgovarajućeg nivoa kvaliteta

Sve relevantne institucije za obezbeđenje kvaliteta aktivno su uključene u radnu grupu za referenciranje NOK-a pri EKO-u, kao i u procesu konsultacija:

• Kosovska agencija za akreditaciju - odgovorna institucija za obezbeđenje kvaliteta u sistemu visokog obrazovanja - i njen Upravni odbor, Nacionalni savet za kvalitet.

• NAK - institucija koja prati kvalitet sistema SOO-a

• Inspekcija obrazovanja - telo za obezbeđenje kvaliteta u Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije za preduniverzitetsko obrazovanje

• Ministarstvo rada i socijalne zaštite, Divizija za stručnu obuku - je zadužena za obezbeđenje kvaliteta u centru za obuku MRSZ-a

• Koordinatori za obezbeđivanje kvaliteta u centrima nadležnosti i u nekim školama SOO-a

Kriterijum 7: Proces referenciranja će uključiti međunarodne stručnjake

U procesu referenciranja, međunarodni stručnjaci su uključeni za razmatranje nacrta izveštaja koje su pripremili tri lokalna stručnjaka. Komentare pokrenute od strane međunarodnih stručnjaka su rešili lokalni stručnjaci i tamo je postojala neprekidna komunikacija između stručnjaka za okončanje izveštaja.

Stručnjaci koji su angažovani u izveštaju o referenciranju su:

1. John Hart, iz Škotske

John Hart je radio kao konsultant za obrazovanje i obuku od 2003. Njegova glavna aktivnost je bila u Turskoj, Rumuniji, Albaniji, Kosovu i Makedoniji, ali on je takođe doprineo i razvoju u Bocvani, Egiptu, Poljskoj i Kazahstanu.

On trenutno radi na razvoju vrsta kvalifikacija na Kosovu i u sprovođenju Okvira nacionalnih veština i kvalifikacija u Indiji. Takođe, trenutno pomaže i UNESCO-u u istraživanju mogućnosti razvijanja svetskih referentnih nivoa. Glavni fokus njegovog rada je bio na razvoju i uspostavljanju sistema za kvalifikaciju, sistema za obezbeđivanje kvaliteta i okvira nacionalnih kvalifikacija i kredita. On je doprineo EKO-u referirajući škotske, velške, holandske i malteške Okvire kvalifikacija.

On je autor Razvijanje nacionalnog sistema za stručnu kvalifikaciju, međunarodnog priručnika za obrazovanje u radnom svetu UNESCO-UNEVOC i NOK kao kreditne sisteme, objavljene od SAQA i napisao je veliki broj političkih i istraživačkih radova, uključujući Priznavanje dostignuća: Pregled literature i modela za upravljanje procesima priznavanja


(objavila Vlada Škotske), Unitarizacija - prednosti i problemi (objavio Škotski organ za kvalifikacije) i Upućivanje okvira kvalifikacija (u izdanju Univerziteta u Edinburgu).

2. Michael Graham, Velika Britanija

Michael Graham je stručnjak za kvalifikacije sa Evropskom fondacijom za obuku (ETF), EU agencija, koja podržava susedne zemlje EU-a u razvoju svojih SOO sistema.

Predsednik je tima za kvalifikacija u ETF-u. Pridružio se fondaciji u 2010, i radio je sa partnerskim zemljama ETF-a u regionima Balkana i južnog Mediterana o pitanjima kvalifikacija. On je takođe autor ili doprineo je velikom broju publikacija Fondacije.

Pre dolaska u ETF, Michael je bio u civilnoj službi Velike Britanije, gde je radio na različitim odeljenjima obrazovanja za kvalifikacije i kurikulume. Takođe je određen iz Velike Britanije na 3 godine za Generalni direktorat Evropske komisije za obrazovanje i kulturu, gde je bio član tima koji je razvio EKO.

Prilikom izbora međunarodnih stručnjaka, sledeći kriterijumi su uzeti u obzir:

• Iskustvo stručnjaka u razvoju i uvođenju NOK-a;

• Iskustvo u pripremi referentnog izveštaja i razmatranje referentnog izveštaja;

• Stručno znanje u oblasti obrazovanja;

• Stručno znanje o kosovskom obrazovnom sistemu.

Kriterijum 8: Nadležno nacionalno telo ili tela će sertifikovati referenciranje nacionalnog okvira ili sistema u EKO-u. Jedan sveobuhvatni izveštaj, kojim se utvrđuju reference i dokazi koji ga podržavaju, biće objavljen od strane nadležnih nacionalnih organa, uključujući i Nacionalnog koordinatora, a baviće se posebno svakim kriterijumom.

Ovaj izveštaj o referenciranju je pripremljen sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući i socijalne partnere. Biće objavljen, a elektronska kopija je dostupna na internet stranici NAK-a (www.akk-ks.net), na internet stranici MONT-a (www.masht-gov.net) i KAA (www.akreditimi-ks.org).

Kriterijum 9: Zvanična platforma EKO će održavati javnu listu država članica koje su potvrdile da su završile proces referenciranja, uključujući i linkove prema završenim referentnim izveštajima.

Izveštaj o procesu referenciranja kosovskog NOK-a biće prosleđen Ministarstvu obrazovanja, koje će obavestiti Evropsku komisiju da je proces referencije završen i da očekuje da bude predstavljen Savetodavnoj grupi EKO-a. Izveštaj će biti objavljen na službenoj platformi EKO-a i zvaničnoj internet stranici NAK-awww.akk-ks.net.

Kriterijum 10: Nakon procesa referenciranja, kao i u skladu sa rokovima postavljenim u preporuci, svi novi sertifikati kvalifikacija, diplome i Europass dokumenti koje su izdali nadležni organi sadrže jasno referenciranje, putem nacionalnih sistema kvalifikacija, prema odgovarajućim nivoima evropskog okvira kvalifikacija.

Prema Zakonu o nacionalnim kvalifikacijama, sertifikati i diplome kvalifikacija u NOK-u bi trebalo da obezbede kompatibilnost sa Evropskim kvalifikacionim okvirom.

Sve diplome i sertifikati na Kosovu u SOO-u i VO-u, pominjanju dobijeni nivo kvalifikacija NOK-a ili dobijeni stepen. U VO-u, uvek se izdaje Dodatak diplomi. Za sve kvalifikacije u SOO-u, Dodatak sertifikatu je dostupan. Planirano je da se izrade podzakonski akti za dodatak diplomi u opštem obrazovanju, prema referentnom izveštaju EKO-a.

http://www.akk-ks.net


http://www.masht-gov.net

http://www.akreditimi-ks.org



Reference

ETF, 2012, Torino Process: Kosovo

EU, Evropski okvir kvalifikacija;

KAA, 2009, Administrativno uputstvo br. 2/2009, AU br. 25/2012 i AU br. 02/2013 o akreditaciji visokoškolskih ustanova, Priština;

KAA, 2012, Godišnji izveštaji, Priština;

KAA, 2013, Godišnji izveštaji, Priština;

MONT,2011 Kosovski okvir kurikuluma, Priština;

MONT, 2011, Zakon o nacionalnim kvalifikacijama, Priština;

MONT, 2011 Zakon o preduniverziteskom obrazovanju u Republici Kosovo, Priština;

MONT, 2011 Zakon o stručnom obrazovanju i osposobljavanju, Priština;

MONT, 2004, Zakon o inspekciji obrazovanja na Kosovu, Priština;

MONT 2001, 2013, Zakon o obrazovanju i osposobljavanju odraslih, Priština;

MONT, 2011, Zakon o visokom obrazovanju na Kosovu, Priština;

MONT, 2011, Strateški plan za obrazovanja na Kosovu 2011-2016, Priština;

MONT,2011, Godišnji izveštaji, Priština;

MONT,2012, Godišnji izveštaji, Priština;

MONT,2013 , Godišnji izveštaji, Priština;

NAK, 2011, Nacionalni okvir kvalifikacija Priština;

NAK, 2011, Administrativno uputstvo br. 01/2011 o kriterijumima i postupcima za validaciju i odobrenje nacionalnih kvalifikacija i tela za davanje akreditacija na Kosovu, Priština;

NAK, 2011, Godišnji izveštaj NAK, Priština;



NAK, 2011, Vodič za razvoj modularnih kvalifikacija, Priština;

NAK, 2011, Vodič za procenu i sertifikaciju u NOK, Praktični vodič “Paket sredstava”, Priština;

NAK, 2011, Vodič za rukovanje modifikacijama i neophodnim adaptacijama za razvoj pristupa programima i kvalifikacijama obrazovanja i obuke za studente sa smanjenim sposobnostima ili drugim posebnim potrebama, Priština;

NAK, 2011, Vodič za obezbeđenje kvaliteta u SOO institucijama, praktičan vodič za sprovođenje;

NAK, 2011, Vodič o modifikovanju i smeštaju neophodnim za razvoj pristupa stručnom obrazovanju i programima obuke i kvalifikacijama za učenike sa smanjenim sposobnostima ili drugim posebnim potrebama, Priština.


Prilozi

Prilog 1: Angažovanje zainteresovanih strana u izradi referentnog izveštaja

Za opšte obrazovanje

Br. Ime i prezime Pozicija Institucija Oblast: Opšte obrazovanje

1. Elizabeta Haziri Menadžer projekta Evropski centar za pitanje manjina RAE obrazovanje

2. Radica Berishaj Službenica MONT Doživotno učenje

3. Agron Hajdari Nastavnik APZK Privatna obrazovna institucija

4. Florie Rrecaj Nastavnica Osnovna škola “Faik Konica” Osnovno obrazovanje

5. Aferdita Jaha MONT

6. Lulavere Behluli Službenica MONT Vaspitanje učenika sa posebnim potrebama

7. Driton Bajraktari Menadžer projekta “Down Syndrome Kosovo”

Vaspitanje učenika sa posebnim potrebama

8. Hajdar Shyti Direktor škole

9. Rexhep Kastrati Službenik MONT Okvir kurikuluma

10. Miranda Kasneci Službenica MONT Opšte obrazovanje

Za SOO i obuku odraslih

a) Učesnici na radionici

Br. Ime i prezime Pozicija Institucija Oblast: SOO i obuka odraslih

1 Ragip Gjoshi Savetnik ministra MONT Obrazovanje

2 Radica BerishaSlužbenica za obrazovanje i obuku odraslih

MONT SOO i obuka odraslih

3 Sophie Beaumont

Predstavnica i zadužena za komponentu obrazovanja u Kancelariji EU

Kancelarija EU na Kosovu Obrazovanje

4 Isuf Calaj SOO škola Uroševac SOO i obuka odraslih

5 Fatmire Salihu Centar za obuku MRSZ: Uroševac SOO i obuka odraslih

6 Burhan Selmani Centar za obuku MRSZ: Gnjilane SOO i obuka odraslih

7 Sinan Gashi Centar za obuku MRSZ: Prizren SOO i obuka odraslih


8 Zenjullah Rrustemi Centar za obuku MRSZ: Priština SOO i obuka odraslih

9 Hajrije Shaipi Direktorka SOO škola: Priština SOO i obuka odraslih

10 Majlinda BajraktariProjekat EYE finansirano od Swiss Cooperation Agency

SOO i obuka odraslih

11 Xhelal Susuri Direktor SOO škola: Đakovica SOO i obuka odraslih

12 Tom Frrokaj SOO škola: Đakovica SOO i obuka odraslih

13 Binak Morina GIZ SOO projekt SOO i obuka odraslih

14 Avni GashiStručnjak za obezbeđivanje kvaliteta

NAK SOO i obuka odraslih

15 Milot Hasangjekaj Stručnjak za kvalifikacije NAK SOO i obuka odraslih

16 Ahmet Mustafa Centar za obuku MRSZ: Mitrovica SOO i obuka odraslih

17 Rexhe Gashi Centar za obuku MRSZ: Peć SOO i obuka odraslih

18 Anton Gojani Privatna škola SOO: Priština SOO i obuka odraslih

19 Rame Likaj Konsultant u projektima KOSVET SOO i obuka odraslih

20 Ejup Zariqi OOO Uroševac SOO i obuka odraslih

21 Bleta Kadriu NAK SOO i obuka odraslih

22 Donjeta Nimani NAK SOO i obuka odraslih

23 Kaltrina Mulliqi NAK SOO i obuka odraslih

24 Ardiana Gashi Nacionalni konsultant SOO i obuka odraslih

25 Blerim Haliti LuxDevelopment SOO i obuka odraslih

26 Besim Mustafa Šef Odeljenja za SOO Privredna komora Kosova SOO i obuka odraslih

b) Spisak intervjua

Br. Ime i prezime Pozicija Institucija

1 Avni Gashi Stručnjak za OK Nacionalni autoritet za kvalifikacije

2 Aferdita Jaha Službenik za neformalno obrazovanje

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

3 Avni Rexha Šef službe za ekvivalentnost i priznavanje SOO obrazovanja

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

4 Ryve Prekorogja Šef divizije za SOO Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije


5 Jehona Namani Šef divizije za stručnu obuku Ministarstvo rada i socijalne zaštite

6 Gani Ismajli Viši službenik za obezbeđenje kvaliteta i sertifikaciju Ministarstvo rada i socijalne zaštite

7 Liridona Ajeti Viši službenik za projekte i programe Ministarstvo rada i socijalne zaštite

8 Blerim Haliti LuxDevelopment

Za visoko obrazovanje

a) Učesnici na radionici

Br. Ime i prezime Pozicija Institucija Oblast: Visoko obrazovanje

1 Bujar Gallopeni

Šef centra za međunarodnu saradnju u visokom obrazovanju

MONT Visoko obrazovanje

2 Bardha QireziSlužbenik za obrazovanje i obuku odraslih

Koledž 'Riinvest' Visoko obrazovanje

3 Blerina Gjinolli Univerzitet u Prištini Visoko obrazovanje

4 Dugagjin Sokoli Universi Visoko obrazovanje

5 Valbona Uka Tempulli Visoko obrazovanje

6 Bekim Marmullaku Fama Visoko obrazovanje

7 Shpresa Mehmeti MONT Visoko obrazovanje

8 Kimete Canaj TEMPUS Visoko obrazovanje

9 Luljeta Aliu WUS Kosovo Visoko obrazovanje

10 Etleva Blakaj WUS Austria Visoko obrazovanje

11 Xhavit Rexhaj Direktor WUS Austria i AAB Visoko obrazovanje

12 Kumrije Gagica MONT Visoko obrazovanje

13 Vlera Limani Pjeter Budi

14 Donika Berisha Britanski savet

15 Milot Hasangjekaj NAK

16 Teuta Danuza NAK

17 Donjeta Nimani NAK

18 Bleta Kadriu NAK

19 Kaltrina Mulliqi NAK

20 Merita Fehmiu WUS Austria


21 Artane Rizvanolli Riinvest

22 Furtuna Memhedi KAA

b) Spisak intervjua

Br. Ime i prezime Pozicija Institucija

1 Ferdije Zhushi Načelnica Nacionalni savet kvaliteta

2 Bujar Gallopeni NačelnikCentar za međunarodnu saradnju u visokom obrazovanju i tehnologiju (Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije)


Prilog 2: Model dodatka diplomi u visokom obrazovanju

UNIVERZITET U PRIŠTINI

DODATAK DIPLOMI

Ovaj model dodatka diplomi je izrađen na osnovu izrađenog modela od strane Evropske komisije, Saveta Evrope i UNESCO/ CEPES. Svrha dodatka je obezbeđivanje dovoljno nezavisnih podataka za poboljšanje međunarodne “transparentnosti” kao i pošteno akademsko priznavanje kvalifikacija (diploma, titula, certifikata itd). Izrađen je tako da daje opis prirode, nivoa, konteksta, sadržaja i statusa studija koje je student naveden u originalu dokumenta kojem je ovaj dodatak pridodat uspešno pohađao i završio. Treba da bude oslobođen od bilo kakvih vrednosnih rasuđivanja, izjava o ekvivalentnosti ili sugestija o priznavanju. Treba dati informacije u svih osam sekcija. Tamo gde informacije nisu date, treba obrazložiti zašto to nije učinjeno.

1. PODACI O NOSIOCU KVALIFIKACIJE

1.1 Prezime(na):

1.2 Ime(na):

1.3 Datum rođenja (datum/mesec/godina):

1.4 Studentski identifikacioni broj ili dosije (ako je na raspolaganju)

2. PODACI O KVALIFIKACIJI

2.1 Naziv kvalifikacije i (ako je primenljivo) dobijena titula (na originalnom jeziku)

2.2. Glavna(e) oblast(i) studija za kvalifikaciju

2.3 Naziv i status institucije koja dodeljuje (na originalnom jeziku)

2.4 Ime i status institucije (ukoliko se razlikuje od 2.3) koja predaje studije (na originalnom jeziku)

2.5 Jezik(ci) nastave/ispita

3. INFORMACIJE O NIVOU KVALIFIKACIJE

3.1 Nivo kvalifikacije

3.2 Zvanično trajanje programa


3.3 Uslov(i) za prijem

4. INFORMACIJE O SADRŽAJU I DOBIJENIM REZULTATIMA

4.1 Način studiranja

4.2 Zahtevi programa

4.3 Detalji programa: (npr. studirani moduli ili jedinice), i pojedinačni dobijeni stepeni/ocene/bodovi:

(ako je ova informacija dostupna, onda treba priložiti i zvanični transkript ocena)

Vidi priloženi transkript ocena

4.4 Šema ocenjivanja kao, ako postoji, i uputstvo o prepisivanju ocena

Ocena Opis Procenat znanja Ocena ekvivalentna u ESPB-u

10 Odlično 90-100 A

9 Vrlo dobro 80-89 B

8 Dobro 70-79 C

7 Dovoljno 60-69 D

6 Prolazno 50-59 E

5 Slabo 0-49 FX/F

4.5. Opšta klasifikacija kvalifikacija (na originalnom jeziku):

Sistem ocenjivanja je zasnovan na nacionalnom sistemu ocenjivanja i sistema ESPB-a

5. INFORMACIJE O FUNKCIONISANJU KVALIFIKACIJE

5.1. Prijem na dalje studije Kvalifikacija dozvoljava nastavak daljih master studija

5.2 Profesionalni status (ako je primenljivo):

6. DODATNE INFORMACIJE

6.1 Dodatne informacije

6.2 Dodatni izvori informacija:

7. SERTIFIKACIJA DODATKA

7.1 Datum:

7.2 Potpis:

7.3 Kapacitet:

7.4 Zvanični pečat:


8. INFORMACIJE O NACIONALNOM SISTEMU VISOKOG OBRAZOVANJA U REPUBLICI KOSOVO

8.1 U skladu sa Zakonom (br.04/L-037) o visokom obrazovanju, visoko obrazovanje u Republici Kosovo se smatra svako obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja (Zakon br.04/L-032 o preduniverzitetskom obrazovanju), na nivoima 5, 6, 7 i 8 Evropskog kvalifikacionog okvira za doživotno učenje, za koje se mogu davati ESPB bodovi. Po Bolonjskom procesu, visoko obrazovanje u Republici Kosovo je organizovano u tri ciklusa: bachelor, master i doktorske studije.

8.2 Kvalifikacije visokog obrazovanja u Republici Kosova mogu biti akademske ili stručne i mogu se izdati od strane institucija (nosioca) visokog obrazovanja, kao što su “univerziteti”, “univerzitetski koledži”, “koledži”, “institucije”, “škole”, ili “akademije”. Na osnovu Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o nacionalnim kvalifikacijama, akreditacija programa i institucija koje nude kvalifikacije iz oblasti visokog obrazovanja vrši Kosovska agencija za akreditaciju - KAA.

8.3 I javne i privatne institucije visokog obrazovanja u Republici Kosovo koriste ESPB sistem (European Credit Accumulation and Transfer System -Evropski sistem za sakupljanje i prenos bodova). Na visokoškolskim ustanovama na Kosovu, godišnji studijski rad redovnih studenata procenjen je na 1500 časova, stoga je jedan ESPB bod jednak 25 sati planiranih časova.

Za više informacije posetite:

www.masht-gov.net; www.akreditimi-ks.org; www.akk-ks.net

http://www.masht-gov.net

http://www.akreditimi-ks.org



Prilog 3: Uslovi za akreditaciju u visokom obrazovanju

1. ZAKONSKI NAČIN I LOKACIJA

Institucija koja aplicira mora biti pravno lice koje se nalazi na Kosovu.

2. PONUDE STUDIRANJA

Uz aplikaciju treba dostaviti raspored studijskih programa:

Univerzitet treba da pruža akreditovane kurseve ili programe najmanje četiri godine u najmanje pet različitih predmetnih oblasti, koji daje najmanje jednog diplomiranog iz akreditovanih doktorskih studija na svakom od ovih programa.

Univerzitetski koledž treba da pruža akreditovane smerove ili programe najmanje u tri različite oblasti sa najmanje jednim akreditovanim studijskim programom na nivou doktorskih studija u svakoj od ovih predmetnih oblasti.

Koledž treba da ponudi akreditovane smerove ili programe u najmanje jednoj predmetnoj oblasti za najmanje jedan ciklus.

Ovi studijski programi treba da se završe akademskom titulom, koja ispunjava međunarodne standarde i dodeljuje se za redovne studije,

Ovi studijski programi treba da se ponude u jednoj ili više naučnih, akademskih ili stručnih disciplina.

Ili trebalo bi da postoje studije koje će biti proširene nakon što druge akademske studije budu završene (specijalizacija).

3. UPOREDIVOST STUDIJA

Ako visokoškolska institucija koja aplicira želi da dodeli iste akademske titule kao i druge institucije u Evropskom prostoru visokog obrazovanja (EHEA), onda studije i ukupni obrazovni rezultati institucije koja aplicira treba da budu uporedivi sa sličnim institucijama u Evropskom prostoru visokog obrazovanja.

4. NASTAVNO OSOBLJE

Kvalifikacije nastavnog osoblja u institucijama visokog obrazovanja moraju da ispune međunarodne naučne, umetničke i stručne standarde. Pravno obavezujući ugovori sa ovim osobljem moraju biti dostavljeni uz aplikaciju. Ovi ugovori treba da pokažu sposobnost osoblja za planirane studije institucije.

5. OBJEKTI

Institucija koja aplicira treba da ima na svom raspolaganju dovoljno osoblja, prostora i opreme (na primer kompjutere, biblioteku itd) za efikasne studije. Ovo treba da se obezbedi u skladu sa vrstom obrazovne institucije.

Dokaz o nastavnom i pomoćnom osoblju, prostoru i opremi treba da bude uz aplikaciju.

6. PRINCIPI

Visokoškolska institucija bi trebalo da orijentiše svoje aktivnosti u skladu sa sledećim principima:

─ Sloboda nauke i nastave;


─ Sloboda umetničkih aktivnosti, umetničkog izražavanja i njeno predavanje;

─ Veze između istraživanja i nastave;

─ Raznovrsnost umetničkih teorija, metoda i nastavnih ideja;

7. IMENOVANJE INSTITUCIJA

ZVO precizira kada obrazovna institucija ima pravo da sebe zove “Univerzitet”. Reč “Univerzitet”, kao odvojena reči ili u kombinaciji sa drugim opisima, ne može biti usvojena ili korišćena u bilo kojem obliku tokom imenovanja bilo kojeg provajdera, bez dozvole Ministarstva nakon usvajanja, u principu, od strane KAA.

Akademske titule akreditovanih privatnih visokoškolskih institucija imaju istu pravnu vrednost kao kod onih iz javnih institucija.

8. OSNOVNI KRITERIJUMI

8.1 Akademska sloboda

Visokoškolske institucije treba da budu autonomne i da garantuju akademsku slobodu. Svojim statutima i organizacionim strukturama treba da obezbede slobodu istraživanja (kako u pogledu dostavljanja pitanja, teorija i metoda, tako i za širenje istraživačkih ishoda i njihovu procenu) i slobodu nastave (u pogledu raznolikosti sadržaja, metode predavanja predmetima kao i slobodu za izražavanje naučnih i umetničkih mišljenja).

8.2 Delokrug i raznovrsnost

Institucija treba da ima širok i raznolik spektar studija u okviru jedne ili više disciplina, koji se poklapa sa evropskim konceptom za visoko obrazovanje. Discipline mogu da uključuju i tradicionalne oblasti npr. medicinu, muziku, prava ili teologiju, kao i nove druge kombinovane smerove sa visokim stepenom uporedivosti.

8.3 Istraživanje u instituciji

Istraživanje treba da se vrši u instituciji. To određuje prisustvo kritične mase do institucionalizovane proizvodnje znanja i doprinosa nastavi.

8.4 Nastavno osoblje

Institucija treba da ima na svom raspolaganju dovoljno stalno akademsko, naučno i umetničko osoblje, sa radnim ugovorima sa punim radnim vremenom koji važe najmanje tri godine. Ovo stalno nastavno osoblje treba da bude kvalifikovano ili istaknuto u umetnosti i mora pokrivati najmanje 50% celokupnog nastavnog opterećenja jednog smera studija i bude kvalifikovano (doktoratura ili umetničko dostignuće). Da bi se obezbedila veza između istraživanja i predavanja, ovo stalno nastavno osoblje treba da ima najmanje tri osobe za svaki studijski program, a najmanje jedan od njih mora da ima status profesora. Ova osoba treba da poseduje višu naučnu ili umetničku kvalifikaciju.

8.5 Postupci za izbor nastavnog osoblja

Postupak institucije za izbor svog akademskog osoblja mora da bude transparentan, konkurentan i da se određuje po kvalitetu.


8.6 Obezbeđivanje kvaliteta

Institucije moraju imati utvrđene unutrašnje politike i postupke za obezbeđenje kvaliteta svojih studijskih programa i nagrada.

8.7 Planovi studiranja

Studijski planovi (detaljni kurikulumi) i propisi ispita trebalo bi da zadovolje sve materijalne, stručne i formalne uslove, i to u skladu sa međunarodnim standardima. Upis na studije mora da odgovara kosovskim pravilima i opštim uslovima za prijem u visoko obrazovanje.

8.8 Objekti i oprema

Objekti i oprema moraju obezbediti adekvatna sredstva za studiranje u skladu sa međunarodnim standardima.

8.9 Finansiranje

Podrška za institucije srednjoročnog finansiranja treba da se pokaže kroz detaljan biznis plan.

8.10 Razvojni plan

Institucija mora da pokaže kako će se ispuniti sve gorenavedeni zahtevi u razvojnom planu koji pokriva period od tri godine.


Prilog 4: Spisak akreditovanih institucija, odobrenih kvalifikacija i potvrđenih/overenih stručnih standarda

Spisak akreditovanih institucija i odobrenih kvalifikacija

Socijalni obrazovni centar “Don Bosko”

─ Administrativni asistent; nivo NOK-a: (4)

─ Varilac; nivo NOK-a: (3)

─ Vodinstalater; nivo NOK-a: (3)

─ Električar; nivo NOK-a: (3)

─ Instalater centralnog grejanja; nivo NOK-a (3)

─ Informaciona tehnologija, nivo NOK-a (4- za školu)

─ Informaciona tehnologija, nivo NOK-a (2- za QT)

Regionalni centar za stručno osposobljavanje -Đakovica



Regionalni centar za stručno osposobljavanje - Mitrovica


─ Informaciona tehnologija, nivo NOK-a (2)

Regionalni centar za stručno osposobljavanje - Peć




Regionalni centar za stručno osposobljavanje - Priština



─ Instalater centralnog grejanja; nivo NOK-a: (3)


Regionalni centar za stručno osposobljavanje - Uroševac




Regionalni centar za stručno osposobljavanje - Prizren



Regionalni centar za stručno osposobljavanje - Gnjilane



Centar za obuku “KEK”

─ Varilac; nivo NOK-a: (4);

─ Strugar; nivo NOK-a: (3);

─ Tehničar za freze; nivo NOK-a: (3);

─ Tehničar za bušenje; nivo NOK-a: (3);

─ Tehničar sečenja; nivo NOK-a: (3)

─ Električar; nivo NOK-a: (4)


Centar za obrazovanje i stručno savetovanje “Gjon Nikoll Kazazi” Đakovica



─ Centar za obuku i razvoj “PTK”, Priština



Spisak overenih standarda zanimanja

Mašinstvo: auto-mehaničar; metalski radnik

Prehrambena tehnologija: pekar; mesar; mlekarski radnik

Građevinarstvo: instalater centralnog grejanja; električar; vodinstalater

Poljoprivreda: prodavac; tehničar za agrobiznis; dobavljač

Ekonomija: službenik u banci; finansijski službenik; službenik za marketing; službenik u ljudskim resursima; zaposleni u upravi i rukovodstvu; radnik za uvoz i izvoz; industrijski radnik

Trgovina: prodavac na malo; prodavac na veliko; služba za prodaju i klijente

Turizam: planiranje i upravljanje manifestacijama; službenik u turističkoj upravi; planiranje putovanja i usluge informisanje turista

Zdravstvo: optičar; tehničar ortoprostetike; zubni tehničar; farmaceutski tehničar; audiometričar; asistent ortopedije; asistent za zdravstvo i socijalnu zaštitu; asistent ishrane i bezbednosti hrane; vanredno stanje; aparat za gašenje požara;

Društvene nauke: liderstvo i rad sa mladima u lokalnoj zajednici.


Prilog 5: Primer jednog stručnog standarda

STRUČNI STANDARDI

TEHNIČAR VOZILA

OBLAST: INŽENJERSTVO

Zanimanje: Tehničar vozila

Opis zanimanja:

Tehničar vozila popravlja, održava, proverava i određuje stanje lakih vozila. Pronalazi i popravlja kvarove i pruža ostale usluge u mehaničkim, električnim, elektronskim i hidrauličnim sistemima.

Zaposleni su Oni se zaposle u kompanijama za vozila, radionicama za servis vozila, transportnim i trgovačkim kompanijama koje vrše usluge popravke vozila, u centrima za tehničku kontrolu vozila ili su samozaposleni.

Br. FFunkcija (zadatak) Opis funkcije (zadatka)

1 Organizuje radno mesto Organizuje radno mesto, prima vozila, razgovara sa klijentima, održava radno mesto, uključujući alate i opremu, kao i održava arhivu.

2Sprovodi pravila bezbednosti i zaštite, uključujući zaštitu životne sredine

Identifikuje opasnosti na radnom mestu, rešava opasnosti u cilju zaštite zdravlja zaposlenih, sprovodi pravila bezbednosti i zaštite, uključujući zaštitu životne sredine na radnom mestu.

3Vrši dijagnozu i popravlja delove/sisteme mašina koje rade na gorivo

Vrši dijagnozu, pronalazi, izoluje i popravlja kvarove pomoću kompjuterskih sistema, alata i druge potrebne opreme; identifikuje uzrok kvara ili neispravnost delova/motora

4Vrši dijagnozu i popravlja delove/cirkulacione sisteme vozila

Vrši dijagnozu, pronalazi, izoluje, popravlja i menja delove/sisteme pomoću kompjuterskih sistema za dijagnozu, alata i druge potrebne opreme; identifikuje uzrok kvara ili neispravnost delova/motora

5 Vrši dijagnozu i popravlja delove/električne sisteme

Vrši dijagnozu, popravlja i menja delove/sisteme koristeći ručne alate i drugu potrebnu opremu uključujući i kompjuterske sisteme.

6 Vrši dijagnozu i popravlja delove/elektronske sisteme

Vrši dijagnozu, popravlja i menja delove/ elektronske sisteme koristeći ručne alate i drugu potrebnu opremu uključujući i kompjuterske sisteme.

7 Vrši dijagnozu i popravlja delove/hidraulične sisteme

Vrši dijagnozu, popravlja i menja delove/ hidraulične sisteme koristeći ručne alate i drugu potrebnu opremu uključujući i kompjuterske sisteme.

8 Vrši servis guma Servis guma kao što je: menja gume i balansira točkove koristeći ručne alate i drugu potrebnu opremu.

9 Vrši dijagnozu i popravlja pomoćnu opremu

Proverava, vrši dijagnozu i popravlja sistema za hlađenje/grejanje; brisače, komforne delove itd, koristeći ručne alate i drugu potrebnu opremu.

10 Profesionalni razvoj Ova funkcija se odnosi na identifikovanje mogućnosti za povećanje stručnog i intelektualnog nivoa u okviru tehničara za automobilsko zanimanje.


Funkcija: Organizuje radno mesto

Ova funkcija se odnosi na organizovanje radnog mesta, primanje vozila, razgovaranje i bavljenje klijentima; vođenje računa o brizi klijenata o trenutnom stanju vozila, obezbeđivanje dokumenata (dokaza) o prethodnom radu (usluge) na vozilu, finansijske račune za obavljeni rad i garancije za usluge i organizovanje baze podataka.

Ključne aktivnosti

(+ishodi rada/ rezultati)

Kriterijumi učinka Potrebno znanje

za obavljanje funkcije

VeštineKljučne veštine

koje se odnose na glavnu funkciju

Pripremanje radnog mesta

Održavanje alata i opreme za rad

Održavanje alata i dijagnostičke opreme

Održavanje alata i opreme za bezbednost i zaštitu

Znanje o održavanju radne opreme i alata

Znanje o održavanju opreme za proveru i dijagnozu

Znanje o održavanju opreme za bezbednost i zaštitu

Treba biti jasan prilikom razgovora sa klijentima

Znanje kako da organizuje radno mesto i arhiviranje

Znanje za izračunavanje troškova, profita, cena, rukovanje i arhiviranje dokumenata

Vrši održavanja alata i opreme za rad

Vrši održavanja alata i opreme za proveru i dijagnozu

Vrši održavanje alata i opreme za bezbednost i zaštitu

Vodi razgovor sa klijentima o njihovim brigama za kvarove u njihovim vozilima

Organizuje radno mesto i arhiviranje

Izračunava troškove rada i potrebno vreme za obavljanje posla

Daje dokaze i garancije za završeni posao i prima žalbe

Otvoren za timski rad

Komunikativan

Fleksibilan

Tolerantan

Razuman

Nadležan za obavljeni rad

Govori strane jezike

Referenti izveštaj kosovskog NOK-a za opšte obrazovanje, SOO i visoko obrazovanje upućenog EKO-u

Documents

Referenti izveštaj kosovskog NOK-a za opšte obrazovanje ...akkks.rks-gov.net/uploads/referenti_izvestaj_kosovskog_nok-a.pdf · jezici su bosanski, turski i srpski jezik zbog manjinskih