8. decembar 2017. godine

Novčana pomoć nezaposlenima ne može biti niža

od 22.390 dinara, ni viša od 51.905 dinara od 2018.

Mesečna novčana naknada za nezaposlene od prvog dana naredne godine ne može biti niža od 22.390

dinara, niti viša od 51.905 dinara.

To je navedeno u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj

nezaposlenosti, koji je utvrdila Vlada Srbije i uputila ga poslanicima Skupštine Srbije na usvajanje.

Toliko će iznositi tokom cele 2018. godine, a menjaće se januara 2019. godine, kada će taj iznos biti ponovo

biti usklađivan s godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini.

Predloženim izmenama i dopunama na drugačiji način se uređuju odredbe koje se odnose na obračun za

ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. Naime, novi koncept utvrđivanja visine

novčane naknade predviđa da se mesečni iznos utvđuje množenjem dnevne novčane naknade i broja

kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo i vrši isplata.

Takođe, novim rešenjem definisana je dnevna novčana naknada, koja se utvrđuje množenjem osnovice

dnevne novčane naknade s ličnim koeficijentom. Osnovica dnevne novčane naknade iznosi 1.000 dinara i u

sebi sadrži pripadajuće doprinose za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.

Zatim, utvrđeni je lični koeficijent, tako da predstavlja odnos ukupne zarade, odnosno naknade zarade,

osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je

prestao radni odnos.

Izmenama se obezbeđuje bolja zaštita i sigurnost građana Srbije prilikom odlaska na rad u inostranstvo, s

obzirom na to da sve veći broj naših državljana nalazi posao preko agencija za zapošljavanje. Predlaže se

zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od tri godine za osnivača agencije za kog je utvrđeno da ima

neregistrovan privredni subjekat koji obavlja poslove zapošljavanja.

Takođe, izmenama Nacionalna služba za zapošljavanje uvodi mogućnost organizovanja obuka za sticanje

dodatnih znanja i veština zaposlenih u skladu s potrebama poslodavca radi održavanja zaposlenja,

obezbeđenja konkurentnije radne snage i prevencije nezaposlenosti. Radi obezbeđivanja pune stručne

osposobljenosti, a da bi ona bila ista za zapošljavanje na svim poslovima, utvrđuju se troškovi polaganja

ispita za rad u zapošljavanju.

SRBIJA DANAS/KURIR

Stiže još para za penzionere u Srbiji: U aprilu

sledeće godine sledi povećanje penzija

Nakon pet odsto, koliko će povećanje biti od januara, najstariji građani bi mogli dobiti po još jedno u

četvrtom i desetom mesecu.

Penzionere su uplašile informacije da će umanjene penzije ostati na snazi i tokom sledeće godine, kako je

predviđeno Predlogom nacrta budžeta za 2018, i zaključili su da neće biti ništa od obećanog povećanja od

pet odsto u januaru.

Ali nema razloga za brigu. Tih pet odsto ne zavisi od Zakona o privremeno umanjenim penzijama.

- Prema sadašnjem predlogu budžeta, penzioneri će u januaru dobiti decembarsko primanje, koje će biti

uvećano za pet odsto, a isplata će ići kao i inače. Za usklađivanje penzija ima prostora jer ono zavisi od

projekcije rasta inflacije i bruto društvenog proizvoda. Ukoliko dođe do ukidanja zakona o privremeno

umanjenim penzijama, usklađivanje će se, pored ovog povećanja od pet odsto, raditi u aprilu i oktobru. To bi

značilo da bi se penzije podigle 1. aprila za dva odsto, kao i 1. oktobra za oko jedan, jedan i po procenat.

Međutim, pošto zakon očigledno ostaje na snazi, onda ništa od primene usklađivanja. Ali videćemoi - kaže

narodni poslanik Momo Čolaković, član PUPS.

Vasilije Belobrković, predsednik Gradske organizacije penzionera, očekuje da će 2018. zakon biti ukinut:

- Ako smo podržali umanjenje penzija da bismo ozdravili finansijsku situaciju u zemlji, red je da se sada,

kada se ona popravila, taj zakon ukine. Premijerka Brnabić je izjavila da će zakon biti ukinut i da će

usklađivanje sa inflacijom biti dva puta godišnje.

U skupštini prštalo zbog Tome i "Egzita"

U narodnoj skupštini Srbije žestoka rasprava vlasti i opozicije oko predloga budžeta za narednu godinu.

Šešelj smatra da je Nikolić dobio polu ministarstvo. SDS protiv izgradnje gondole u Beogradu

OD "Egzita" do CIA, preko kancelarije

Tomislava Nikolića i beogradske gondole. To

su bile glavne teme današnje skupštinske

rasprave o budžetu i tačke koje su poslanici

opozicije kritikovali.

Predsednik poslaničkog kluba SRS Vojislav

Šešelj najviše primedaba imao je na novac

izdvojen za rad kancelarije Tomislava

Nikolića, za finansiranje muzičkog festivala

"Egzit" i RTS, kao i na monetarnu politiku i

rad Narodne banke Srbije.

- Nikoliću ste dali Kancelariju koja je zapravo neko polu ministarstvo i koja ništa ne radi a na nju ste bacili

50 miliona dinara, kao da bacate konfete - rekao je Šešelj.

On je "Egzit" nazvao "leglom narkomana" za koje se izdvaja više novca nego za celogodišnji rad Matice

srpske.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević odgovorio je da se za Maticu srpsku iz godine u godinu povećavaju

sredstva, kao i da se za RTS izdvaja daleko manje nego za javne servise zemalja u okruženju.

Poslanik Nove Zoran Živković imao je primedbu na to što se šest milijardi izdvaja za rad BIA bez ikakve

specifikacije čemu je taj novac namenjen, za razliku od CIA gde se na sajtu objašnjava kako se troše

budžetska sredstva. Pitao je i na osnovu kog plana se sprovodi naoružavanje Vojske, za šta je takođe

izdvojeno više novca.

Odgovorio mu je ministar odbrane Aleksandar Vulin, koji je kazao da bi očekivati od BIA da iznosi podatke

o troškovima bilo kao "očekivati od CIA da izađe sa podacima koliko je koštao 5. oktobar".

Marko Đurišić (SDS) rekao je da je budžet netransparentan i osudio je izdvajanje tri miliona evra za

izgradnju gondole u Beogradu. Ministar Rasim Ljajić odgovorio je da se tačni troškovi za gondolu još ne

znaju, ali da je reč o turističkoj atrakciji koja će imati i transportnu funkciju.

PALMA SREĆAN ZBOG POLjOPRIVREDE

DRAGAN Marković Palma (JS) rekao je da je ovo najbolji budžet u poslednjih 15 godina, a onda je u svom

stilu hvalio ministre ponaosob:

- Dačiću se neki podsmevaju što peva, pa neće valjda da kuka. Predsedik Turske je rekao "Što peva onaj

Dačić, svaka mu čast". Nedimović je prvi ministar poljoprivrede koji zna koliko se puta prasi svinja

godišnje. Ni naš Ružić nije loš.

NAJVEĆA TAKSA u Srbiji iznosi čak 4,3

MILIONA DINARA, a evo kome je država

naplaćuje

Sve takse koje naplaćuju državne institucije i preduzeća ubuduće biće na jednom mestu - zakonu o

republičkim administrativnim taksama, čije su izmene u toku.

Predlogom izmena Zakona o republičkim

administrativnim taksama koje je uradilo

Ministarstvo finansija predviđeno je da sve takse

budu objedinjene, a njime će biti povećan broj

taksi, ne zato što će ih biti više, već zato što će na

jednom mestu biti sve postojeće.

- Takse su i do sada postojale u raznim

pravilnicima i troškovnicima institucija i agencija,

kao i podzakonskim aktima. Sada se ti pravilnici i

troškovnici ukidaju i sve takse će biti u zakonu na

jednom mestu čime se povećava transparentnost - kaže za "Blic" Ivan Radak iz NALED, organizacije koja je

predložila izmene zakona i objedinjavanje taksi na jednom mestu.

Izmenom zakona ukida se praksa procentualnog određivanja dažbine u odnosu na vrednost

investicije. Napuštanjem procentualnog određivanja u odnosu na iznos, zapravo je bilo plaćanje u odnosu na

platežnu moć obveznika, a ne prema stvarnim troškovima.

Fiksni iznosi umesto procenata

Izmene se odnose i na upotrebne dozvole, koja se više neće naplaćivati u iznosu od 0,2 odsto vrednosti

objekta, već se predlažu fiksni iznosi. Paraf na dozvolu da se kvadrati usele koštaće od 1.800 do 18.000

dinara, u zavisnosti od veličine objekta. U procentima se više neće iskazivati ni telekomunikacione naknade.

- Kod građevinskih taksi, uvedene su i tri nove koje se odnose na prijavu radova, za lokacijske uslove i

informaciju o lokaciji, međutim istovremeno i sedam će biti promenjeno - ukazuje Ivan Radak.

Takođe, trenutno se za rešenje kojim se odobrava izgradnja telekomunikacionih objekata plaća taksa od 0,3

odsto na predračunsku vrednost, što neće važiti po usvajanju novog zakona, koji je proslednjen u Skupštinu

Srbije na razmatranje po hitnom postupku.

Nacrt novog zakona određuje i visinu taksi za upis hipoteke kojom se obezbeđuju potraživanja, a koja će

zavisiti od vrednosti potraživanja. Tako je najjeftinija taksa za upis hipoteke 20.980 dinara i odnosi se na

obezbeđenje potraživanja do šest milona dinara (oko 50.000 evra).

Neke od najvećih taksi

4,34 miliona dinara - za tehnički nadzor nad gradnjom broda – motornog tankera kubnog modula LBD

preko 3.000 kubika

340.220 dinara - za izradu idejnog projekta obeležavanja plovnog puta, nakon izgradnje objekta na vodnom

putu

335.610 dinara - za kartografsku publikaciju formata 6B1

231.000 dinara - za izdavanje sertifikata licu zaduženom za održavanje teretnih kola

Neke od najnižih taksi

10 dinara - za izradu kopije spisa predmeta ili drugog štampanog dokumenta iz dokumentacije zavoda za

intelektualnu svojinu, po strani

10 dinara - za tačku računanjha undulacije geoida za granične (detaljne) tačke (SQM2011)

10 dinara - za alfanumeričke podatke iz baze podataka katastra nepokrenosti na digitalom mediju, prema

specifičnom zahtevu, po nepokretnosti

40 dinara - za izdavanje fizičko-geografske karte Srbije, u listu, na formatu B2

200 dinara - za pregled pogonskog uređaja čamca snage do 2,94 KW

550 dinara - za izdavanje granične dozvole

590 dinara - za izdavanje duplikata, izmenu podataka, odnosno zamenu isprava i knjiga čamaca, plovećih

tela i plutajućih objekata

620 dinara - za prijavljivanje polaganja ispita za sticanje dozvole za obavljanje menjačkih poslova

Država opet organizuju omiljenu NAGRADNU

IGRU u Srbiji, evo KAD počinje

Drugi krug nagradne igre “Uzmi račun i pobedi” u organizaciji države biće pokrenut krajem februara ili u

martu, a za nagrade će iz budžeta biti izdvojeno 78,5 miliona dinara, otkriva “Blic”.

Kako saznajemo, građane i ove godine očekuju vredne nagrade, stanovi, automobili, putovanja u

inostranstvo, u domaće banje i na planine, bela tehnika i brojni drugi pokloni.

- Polako počinjemo sa pripremama nagradne igre koja bi po sadašnjem planu trebalo da se održi u februaru i

martu. Uskoro će biti formirana radna grupa - kaže za “Blic” jedan od učesnika u organizaciji ove igre na

sreću.

Prvobitni plan bio je da se u toku ove godine održe oba kruga nagradne igre, jedan u martu, a drugi u

oktobru, ali se od toga odustalo zbog predsedničkih izbora i formiranja nove vlade. Premijerka Ana Brnabić

je takođe potvrdila da država nije odustala od drugog kruga, već da će on biti održan 2018. godine.

Sudeći prema Nacrtu zakona o budžetu za 2018. to

je izvesno jer je za organizovanje lutrije i dobar

deo nagradnog fonda planirano 78,5 miliona

dinara (oko 655.000 evra). Ta sredstva su

opredeljena u okviru budžeta generalnog

sekretarijata Vlade.

Prema rečima našeg sagovornika, građani će na

vreme biti obavešteni kada mogu da počnu da

sakupljaju i šalju fiskalne račune. Uskoro će biti

poznata i pravila drugog kruga. Podsetimo da je

prošle godine svaki učesnik trebalo da pošalje 10

fiskalnih računa ili 10 slipova, a da je minimum

vrednosti na svakom računi bio 100 dinara.

U prvom krugu su podeljene 742 nagrade, među kojima i šest stanova u Beogradu, 50 automobila “fijat

500L”, porodična putovanja na Zlatibor, Staru planinu, putovanja u Pariz i Njujork... Nagradni fond u prvom

krugu bio je vredan 135.344.181 dinar ili 1,09 miliona evra. Najvrednije nagrade, uključujući i šest stanova

u Beogradu, tada su obezbeđene iz budžeta, dok su 690 nagrada male i srednje vrednosti obezbedila

preduzeća okupljena u NALED-u.

U četiri izvlačenja na RTS-u izvučena su 742 potencijalna dobitnika. Na kraju su izdate 692 potvrde o

dobitku, 32 nisu preuzete, dok 18 građana nije ispunjavalo pravila, s obzirom na to da se radilo o

maloletnicima.

Ciljevi nagradne igre “Uzmi račun i pobedi” su borba protiv sive ekonomije i podizanje svesti građana o

značaju uzimanja fiskalnih računa. Organizatori nagradne igre su Vlada, Poreska uprava, NALED i Državna

lutrija Srbije.

Promet povećan skoro osam odsto

Da je prvi krug nagradne igre dao dobre rezultate, pokazuju statistički podaci. Tako je u prvom kvartalu

2017. zabeležen rast ukupnog prometa preko fiskalnih kasa od 7,64 odsto u odnosu na isti period 2016. U

Ministarstvu državne uprave kažu da je najveći skok, od čak 33,8 odsto, zabeležen kod malih obveznika kod

kojih je siva ekonomija i najzastupljenija.

Vujović: Bez bacanja para

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je danas da zakon kojim su smanjene penzije nema rok do kad

važi, ali da su se stvorili uslovi da se za penzije u idućoj godini izdvoji 20 milijardi dinara više nego 2014.

kao i da se nastavi sa socijalnom komponentom budžeta.

Planiramo da Fond penzijsko-invalidskog

osiguranja (PIO) manje zavisi od budžeta, a

da se penzije povećavaju, rekao je Vujović

tokom skupštinske rasprave o predlogu

budžeta.

Prema njegovin rečima, 2014. godine, kad

je donet zakon o privremenom smanjenju

plata i penzija u Srbiji, iz PIO Fonda za

penzije isplaćeno 508 milijardi dinara,

2015. 490 milijardi dinara, 2016. 494

milijardi dinara, ove 498 milijardi.

Planiramo da iduće godine vratimo to na 527 milijardi dinara, što je 20 milijardi više nego 2014. ukazao je

Vujović.

Poslanik DS Goran Ćirić upitao je ministra finansija, ako je javni dug zemlje, kao krizni momenat za

smanjenje penzija, otklonjen, zašto se ne ukine zakon o smanjenju penzija.

Nismo oročili zakon, danas su se stvorili uslovi da se nastavi sa socijalom i socijalnom državom, danas za to

imamo realne uslove, dodao je Vujović.

Ovo što mi nudimo je težak, ali pravi put. Ovo je put koji već tri godine pokazuje da je pravi, MMF nam tu

samo pomaže, rekao je ministar finansija.

On se složio sa primedbama opozicionih poslanika o subvencijama države i predočio: "Ostavili smo

subvencije koje su kapitalne, a ukinuli one koje su direktno bacanje para".

Šef poslanika DJB Saša Radulović rekao je da su plate i penzije smanjene da bi mogla da opstanu javna

preduzeća i preduzeća u restrukturiranju.

Ako Železara Smederevo stvara gubitak od 270 miliona evra, a Er Srbija od 150 miliona, vidimo da se

štedelo na građanima i privredi, a ne tamo gde je trebalo štedeti, dodao je on.

Ovo nije Vaša krivica, rekao je Radulović Vujoviću, Vi ste uradili što ste mogli makroekonomski, problem

je loša ekonomska politika Vlade Srbije!

Ministarka građevinsrtva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da su investicije samo u

saobraćaj u Srbiji danas vredne više od 12 milijardi evra.

Ona je istakla da je stepen izvršenja budžeta njenog Ministarstva ove godine, i to kapitalnih investicija, 78

odsto.

Kako je predočila, budžet Ministarstva za iduću godinu povećan je za pet milijardi dinara.

Nikad se više u Srbiji nije gradilo, rekla je, sa 500 gradilišta u 2013. godini došli smo na 21.000 gradilišta. U

raspravi sa poslanicima opozicije, ona je izrazila zahvalnost prethodnim vlastima Srbije i predsedniku

Borisu Tadiću na zaključenioim sporazumima za infrastrukturne

projekte, kao što su s Kinom ili Rusijom.

Prema njenim rečima, na tim poslovima radi minimum 50 odsto srpskih kompanija.

Polovina domaćih kompanija će graditi prugu Beograd - Budimpešta, naglasila je, kao i na obilaznici oko

Beograda.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar, odgovarajući na tvrdnje poslanika o zabranjenom zapošljavanju u

zdravstvu zbog čega su ugroženi životi, naveo je da je od 2014. godine u zdravstvu zaposleno 5.900

zdravstevenih radnika od čega oko 2.000 lekara.

Svi ti ljudi danas rade i zaposleni su na konkursu transparentno, za razliku od prethodnog perioda, ukazao je

Lončar i napomenuo da je odobreno i preko 6.000 specijalizacija od 2014.

ODLAGANJE NOVINE U JAVNIM

SLUŽBAMA: Platni razredi tek od 2019. godine

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić izjavio je juče da su predložene novine u

zakonima kojima se uređuje položaj zaposlenih u javnim službama kako bi se unapredio njihov status, ali da

se primena platnih razreda odlaže do 2019. godine.

Predložene su izmene Zakona o zaposlenima u javnim službama, izmene i dopune Zakona o zaposlenima u

autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, Predlog zakona o platama službenika i

nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Ružić je u Skupštini Srbije rekao da se predloženim zakonima određuju platni razredi i koeficijenti koji se

neće primenjivati do 2019. godine.

RFZO: Građani da preuzmu nove zdravstvene

kartice

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) pozvao je danas sve građane koji su do kraja oktobra

podneli zahtev za izradu nove zdravstvene kartice, uvedene umesto ranijih knjižica, da se odu u svoju filijalu

i preuzmu ih.

RFZO je pozvao da se jave i osiguranici koji su zahteve za kartice podneli preko Portala elektronske uprave

pre nekoliko meseci, a nisu dobili povratnu informaciju o statusu izrade svoje nove zdravstvene kartice.

"RFZO apeluje na zainteresovane da se obrate Republičkom fondu putem mejla kzo@rfzo.rs ili putem broja

telefona 011/2053-707. Tom prilikom, građani moraju navesti EGN broj dobijen prilikom podnošenja

zahteva putem Portala elektronske uprave", navodi se u saopštenju RFZO.

Premijerka Brnabić danas pred poslanicima o

budžetu za 2018.

Skupština Srbije nastaviće danas u 10.00 raspravu o predlogu budžeta i još 30 zakona.

Premijerka Sebije Ana Brnabić najvila je da će danas u parlamentu pred poslanicima obrazlagati predlog

budžeta, za koji je istakla da je "apsolutno razvojni".

Sednica na kojoj poslanici razmatraju predlog budžeta počela je pre dva dana.

Poslanici opozicije kritikovali su predloženi budžet, dok su predstavnici Vlade tvrdili da je on razvojni i da

je više novca opredeljeno za kapitalne investicije, što će, zajedno sa povećanjem potrošnje, doprineti rastu

bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Posedbno su zamerili što su povećana izdvajanja za subencije, ali i što bolje stanje u budžetu nije

iskorišćeno da se penzije vrate na nivo pre 2014. godine.

Лончар: Нема забране запошљавања у

здравству

Министар здравља Златибор Лончар демантовао је тврдње опозиције да је забрањено запошљавање у

здравству те да су због тога угрожени животи људи.

Одговарајући на критике посланика опозиције у Скупштини Србије Лончар је навео да је од 2014.

запослено 5.993 здравствених радника, од тога 2.130 лекара, 657 њих са вишом школом, 2.944

медицинских сестара и техничара са средњом школом и 262 са нижом школом.

"Сви они раде и запослени су путем конкурса, а њихово је запошљавање било транспарентно. Осим

тога, датли смо више од 6.000 специјализација", рекао је Лончар, додајући да је раније у

здравственинм установама и апотекама било запослено "више возача и фитнес тренера и свих

других осим здравствених радника".

Каже да су затекли и забрану специјализација.

"И немогућност одласка на специјлиазације, јер сте морали да одрадите две године тзв. стажа", навео

је.

Dolićanin: Ne poništavamo diplome, ali nismo

uvažili stotinu doktorata

Doktorati stotina profesora i ostalih predavača na fakultetima i visokim školama ne ispunjavaju

kompetencije propisane standardima za akreditaciju i zato nisu uvaženi u procesu akreditacije, izjavio je

predsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) Ćemal Dolićanin.

"Nećemo ih mi poništavati, niti ih osporavamo, ali oni za visoko obrazovanje ne ispunjavaju uslove, i za to

studijski programi sa ovakvim nastavnicima dobijaju akt upozorenja", rekao je on za "Novosti".

Dolićanin objašnjava da KAPK, sa jedne strane, razmatra da li je doktorat stečen na akreditovanim

studijskom programu, čime je obezbeđena kompetentnost.

Sa druge strane, pre 2006. godine, kada nije bilo akreditacije, fakulteti koji su izdavali doktorate morali su

da imaju rešenje o ispunjenosti kadrovskih i prostorno-tehničkih kriterijuma za izvođenje magistarskih

studija, i to je obezbeđivalo validnost tako izdatih doktorata.

"Ovolika tenzija podignuta je zbog nekoliko doktorata", ističe on, ne želeći da govori o imenima i

ustanovama niti da ikoga diskredituje, ali napominje da "ti ljudi i sami istrčavaju, komentarišu i tako se

pokazuju".

Ocenjuje i da je sve ovo veliki pritisak na KAPK -

verovatno, kaže, u želji da se iskoristi period između starog i

novog zakona, između gašenja Komisije za akreditaciju i

formiranja Nacionalnog akreditacionog tela.

Dolićanin navodi i da su svi kojima je u procesu akreditacije

osporena validnost doktorata i koji su se žalili Nacionalnom

savetu za visoko obrazovanje - odbijeni.

Ipak, sa tim diplomama isti ljudi su i ranije bili predavači na istim fakultetima, pa je i ministar prosvete ovu

situaciju protumačio kao retroaktivnu primenu propisa.

"Proces akreditacije se stalno usavršava, a kriterijumi postaju oštriji. Nekada davno docent je mogao da bude

magistar, a sada je za to potreban doktorat", objašnjava Dolićanin.

On poručuje da svi studenti koji su završili akreditovane studije treba da budu bezbrižni za svoje diplome,

bez obzira na to da li je neko od njihovih profesora imao diplomu sa nedovoljnim kompetencijama.

Za dugove javnih preduzeća u 2018. godini 24

milijarde dinara iz budžeta

Za kredite koje nisu u stanju da vraćaju kroz porez, sledeće godine moraće da se izdvoji oko 200 miliona

evra

Iako poslednjih godina javna preduzeća posluju u plusu, to

ne znači da su u stanju da vraćaju svoje dugove. To se

uočava iz podataka Ministarstva finansija, prema kojima su

aktivirane garancije dostigle 114 milijardi dinara, dok

ukupno garantovani dug iznosi 191 milijardu dinara.

Na kamate za aktivirane garancije iz državne kase 2018. će

otići 3,47 milijardi dinara, dok će na otplatu glavnice po

garancijama biti utrošeno 20,95 milijardi dinara, otprilike onoliko koliko država prihoduje od smanjenja

plata u javnom sektoru.

U budžetu za 2018, osim ovih brojki, nema više nikakvih podataka o tome čije dugove građani moraju da

vraćaju. U Fiskalnom savetu kažu da je reč o garancijama za kredite „Srbijagasa” u iznosu od 14 milijardi

dinara, „Železnica Srbije” od četiri milijarde dinara i „Jata” i „Galenike” od po milijardu dinara.

Činjenica je da su javna preduzeća godinama poslovala kao gubitaši, dok je država novcem iz budžeta

garantovala za njihove dugove nastale do 2014. godine.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Siva ekonomija na nišanu

Od sredine 2014. bolja naplata i rast poreskih prihoda. – Mere za suzbijanje „rada na crno” u prethodne tri

godine povećale poreske prihode 1,5 do dva odsto BDP, što je između 450 i 600 miliona evra

Oko 11 milijardi evra stvori se godišnje u Srbiji, a da se na

tu sumu ne plati porez – računica je ekonomista. Siva

ekonomija, odnosno nelegalno poslovanje – proizvodnja,

uvoz, prodaja i isplata zarada radnika, čini oko 30 odsto

bruto domaćeg proizvoda i veća je oko 15 odsto od

proseka država centralne i istočne Evrope, a oko polovinu

od evropskog proseka. Da bi se razumelo „koliko je to

para”, možda može da dočara podatak da se svakog dana,

uključujući i praznike, u sivoj zoni poslovanja stvori oko 8,2 miliona evra.

Poređenja radi, prosečna cena izgradnje jednog kilometra auto-puta u Srbiji je oko tri miliona evra.

Zbog svih nesreća s početka devedesetih, „rad na crno” za mnoge je bio način preživljavanja, a na drugoj

strani i početak širenja opake bolesti koja je razjedala srpsku ekonomiju i urušavala javne finansije.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

KURIR/BETA

IMENOVANI DIREKTORI EMS I

SRBIJAVODA: Žena prvi put na čelu neke

elektroenergetske firme, Puzović ostaje glavni za

vode

Vlada Srbije je za direktora Elektromreže Srbije (EMS) imenovala Jelenu Matejić koja je nepunih godinu

dana obavljala funkciju vršioca dužnosti direktora tog preduzeća, saopštio je danas EMS.

Ona je na to mesto izabrana na javnom konkursu koji je vlada objavila u martu 2017. godine, na koji se

prijavilo devet kandidata. Jelena Matejić je u EMS-u zaposlena od 2012. godine, gde je bila izvršni direktor

za investicije i stratergiju, a obavljala je i funkcije člana Upravnog i Nadzornog odbora Elektroprivrede

Srbije (EPS).

Ona je radila u nekoliko privatnih firmi. Od februara 2015. je predsednica saveta Akcionarskog fonda

Republike Srbije, a od 2016. godine član Odbora direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema.

Direktor "Srbijavoda" Goran Puzović, koji je tu funkciju obavljao i u prethodnom mandatu od novembra

2012. godine, opet je imenovan za glavnog rukovodioca te firme.

Puzović je na to mesto izabran na konkursu koji je Vlada Srbije objavila u martu i na koji se prijavilo šest

kandidata.

Vlada Srbije je na sednici 5. decembra na mesto direktora Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od

vrednosti ponovo imenovala Anu Jovanović. Ona je na toj funkciji bila od decembra 2013. godine.

Farmaceutska komora Srbije zatražila izmenu najavljene nove procedure za nabavku medikamenata koje

finansira RFZO

I male apoteke će morati da raspisuju tendere

* Filijalama RFZO stiglo uputstvo da od malih apoteka zahtevaju da sprovedu javne nabavke za lekove

koje finansira Fond * U farmaceutskim krugovima ne vide logiku u ovakvim postupcima Fonda i tvrde da

se time na tržištu stvara prostor za velike "igrače". Pretpostavlja se da se uz postojeće lance, poput Lilija,

mađarskog Gudvila, austrijske Benu ili makedonskog Zegina, priprema teren još za jedan, najverovatnije

češki "Dr Maks"

I privatne apoteke ubuduće će morati da raspišu tender za nabavku lekova koje finansira Republički fond za

zdravstveno osiguranje, saznaje Danas.

Naime, ukoliko filijale RFZO ispoštuju nalog koji

su pre skoro mesec dana dobile od centrale,

privatne apoteke će lekove sa lista označenih kao

A i A1, ako sa više od 50 odsto učestvuju u

ukupno izdvojenim sredstvima za medikamente, a

to je slučaj sa svima koje imaju ugovore sa

Fondom, u narednoj godini kupovati kroz

proceduru javnih nabavki. Istovremeno, RFZO će

za potrebe državnih apoteka raspisivati centralizovanu javnu nabavku.

- Ovo može da izazove vrlo negativne posledice po pacijente i zdravstvene ustanove, pa i zdravstveni sistem

u celini. Pojaviće se veliki broj naručilaca, što će izazvati i neujednačene cene u ponudi, a male privatne

apoteke suočiće se sa tehničkim i organizacionim problemima. Zato smo se obratili resornom ministru

Zlatiboru Lončaru i ukazali na neodrživost ovakvog modela ugovaranja koji kao praksa nije prisutan ni u

jednoj zemlji regiona niti u EU. Osim toga, ekonomske, političke, tržišne i javno-zdravstvene posledice

takvog rešenja mogu dovesti do dodatnog urušavanja segmenta farmaceutske zdravstvene zaštite i

ostvarivanja zagarantovanih prava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Procenjujemo da postoji opasnost od

rasta cena lekova, da će se izazivati veštačke nestašice što dovodi do nezadovoljstva i pacijenata i

zdravstvenog kadra i zato je potrebno hitno reagovanje kako bi se sprečile negativne posledice - kaže za

Danas direktorka Farmaceutske komore Srbije Svetlana Stojkov i naglašava da FKS traži od države da svim

apotekama, bilo da su javne ili privatne, obezbedi istu poziciju u poslovanju.

A takvi uslovi na tržištu Srbije u ovoj grani već dugo ne vladaju. Država je najpre u neravnopravan položaj

dovela javne apoteke, ne samo iz činjenice da im delatnost određuje Ministarstvo zdravlja, a osnivači su im

lokalne samouprave, već i zbog obaveze da lekove sa liste koju "pokriva" Fond moraju da nabavljaju na

tenderima. Privatnici su dospeli u bolji položaj onog trenutka kada je država počela i sa njima da sklapa

ugovore i isplaćuje im izdate recepte. Oni su mogli brže i bez procedura da nabavljaju potrebne

medikamente, a javne apoteke upadale su u dugove koji su krajem prošle godine dostigli fantastičnih 11

milijardi dinara. NJihovi problemi prepušteni su lokalnim samoupravama. Uvođenjem centralnih nabavki,

minus im se možda neće produbljivati, ali dugovi neće nestati. Problem je to što se sada i privatnicima,

"apotekama na ćošku", nameću tenderi čija komplikovana procedura može ozbiljno da zaustavi nabavke. Pri

tom, nije za očekivati da će proizvođači i veledrogerije malim naručiocima ponuditi iste uslove kao većim

sistemima, pa se očekuju i raznolike cene što će pacijente nagnati da obijaju pragove u potrazi za jeftinijim

lekom.

Privatnici kažu da dodatni problem izaziva haos napravljen različitim tumačenjima koja im stižu iz

ministarstva, tako da se u ovom trenutku ne može planirati poslovanje u narednoj godini. To je samo "ulje

na vatru" u ovoj grani, jer je prethodno konfuzija napravljena i sa elektronskim receptima čije je izdavanje

na neki način za privatnike ograničeno.

U farmaceutskim krugovima ne vide logiku u ovakvim postupcima Fonda i tvrde da se time na tržištu stvara

prostor za velike "igrače". Pretpostavlja se čak, da se uz postojeće lance, poput Lilija, mađarskog Gudvila,

austrijske Benu ili makedonskog Zegina, priprema teren još za jedan, najverovatnije češki "Dr Maks". Ono

na šta ukazuju i u privatnim i državnim apotekama jeste da se ova oblast polako seli iz sfere farmacije u

biznis, da dolazak i širenje lanaca država ničim ne uslovljava, pa će se vrlo brzo postaviti pitanje ko može da

garantuje pacijentima iz malih sredina, da će i u njihovom mestu apoteke imati puni asortiman, čak i kada on

nije komercijalno opravdan.

A Fond - ćuti

Od RFZO smo pokušali da dobijemo sagovornika ili odgovore na pitanja da li će novim pravilima državne

apoteke a donekle i veliki lanci biti povlašćeni u odnosu na male privatnike, da li je rađena analiza kako će

te mere uticati na tržište i da li će cene lekova biti neujednačene. Zaposleni u PR službi Fonda su, međutim,

već dva dana na sastancima i niko nije mogao da se javi niti pošalje odgovore.

Naš list je bez odgovora ostao i prošle nedelje. Tada smo povodom saopštenja da je angažovanjem novog

rukovodstva RFZO rešen problem kašnjenja nadoknada za trudnice, i to tako što je Vlada obezbedila 400

miliona dinara, pitali koliko trudnica prima nadoknadu, koliko im je Fond dužan i kakva će biti dinamika

isplate. Logična pretpostavka bila je da su ti odgovori već bili pripremljeni za sednicu Vlade. Fond,

međutim, podatke koje smo tražili ne saopštava.

NE NASEDAJTE Srbima nude posao iz snova, a

iza svega se krije velika prevara!

Sajt izmišljene kompanije je kopija sajta firme koja zaista postoji

Krajem novembra, veći broj, uglavnom

visokokvalifikovanih građana Srbije, preko „regrutera“

na društvenoj mreži Linkedin dobio je ponudu i pitanje

da li su zainteresovani za rad u Velikoj Britaniji. U

pitanju je, navodno, kompanija SOGEL iz Edinburga,

koja nudi izuzetnu platu i uslove za stručnjake iz

Srbije.

- Naravno da sam se odmah zainteresovao za ponudu i

poslao povratni mejl. Posle niza upitnika i onlajn

intervjua, koje sam morao odraditi u roku od 72 sata, javili su mi iz kompanije da sam ušao u najuži izbor.

Naravno, počinje ushićenje i uzbuđenje. I dok se spremam za put u Edinburg na finalni razgovor uživo ili

makar „Skajp“ intervju, na mejl mi stiže dokument sa poslovnom ponudom koju je teško odbiti: ugovor na

tri godine, fantastična plata, zdravstveno, benefiti, plaćen put i prevoz... - prenosi mašinski inženjer Nenad

S. (44), sagovornik „Alo!”, jedan od onih koji su dobili na prvi pogled fantastičnu ponudu!

Naravno, sve ima svoje „ali”...

- Ono što napominju u mejlu je da morate da potpišete ugovor u roku od 72 sata i da se javite na posao za

mesec dana (ponovo je brzina od presudne važnosti). Naravno, za odlazak na rad u Britaniju neophodna je

radna viza, a da bi se dobila, potrebno je mnogo papirologije i vremena. E, tu uskače „kompanija” i sve one

koji nemaju radnu vizu (a nema je gotovo niko u Srbiji) upućuje na njihovog posrednika za imigraciju kako

bi vizu dobili po ubrzanom postupku. Iz „imigracione agencije“ javljaju vam da ne brinete i šalju vam

dokumenta kako biste ih popunili, pa čim na određeni račun uplatite 900 funti, sve će biti završeno -

nastavlja priču Nenad i dodaje da se tu suočio sa „dva šoka”.

- Prvi je što ste posao dobili, a da nikoga u oči pogledali niste, a drugi je da se na posao morate javiti u vrlo

kratkom roku. I dok u panici smišljate od koga da pozajmite novac za vizu, šta ćete sa porodicom, sadašnjim

poslovima, roditeljima, ne razmišljate o najvažnijoj stvari: ako nešto izgleda previše dobro, sigurno nije

istina - svedoči naš sagovornik.

Ekipa „Alo!” uključila se ovde u priču i za našeg čitaoca odradila detektivski posao:

Pozvali smo firmu iz Britanije, ali se na telefon niko nije javljao. Zamolili smo kolege iz Edinburga da odu

na adresu na kojoj je navodno registrovan SOGEL. Otišli su tamo, ali na toj adresi nikakav SOGEL ne

postoji. Agencije za imigraciju koja nudi posredovanje za vizu takođe fizički nigde ne postoji, a na njihov

broj telefona javila se osoba sa veoma lošim izgovorom engleskog jezika.

Ono što je neverovatno dobro odrađeno u ovoj prevari je to što se mislilo na sve detalje: sve izgleda

zvanično, javljate se na zvanični mejl kompanije, upitnike popunjavate kao na pravom intervjuu za posao, a

dokumentacija deluje izuzetno verno, kao i sam sajt. Prevaranti su posao razradili do detalja – pa tako na

Linkedinu postoje profili i direktora i „zaposlenih”, pretraga na „Guglu“ pokazuje da firma postoji u

različitim registrima... Međutim, naknadnom proverom utvrdili smo da je sajt kompanije SOGEL klon -

kopija sajta stvarne firme iz SAD koja se bavi energentima. Na „who is“ proveri sajta vidi se da je kreiran

novembra ove godine i da je registrovan u - Moskvi!

Vizu vadite preko ambasade

Najvažnija stvar koja mora da se zna: viza za Veliku Britaniju popunjava se i plaća isključivo onlajn, putem

zvaničnog sajta njihove vlade i nema prečica, popunite upitnike onlajn, platite onlajn i zakažete razgovor za

vizu. Dokumenta koja vam pošalje „imigraciono odeljenje“ kompanije SOGEL su svakako fantastična

kopija onlajn upitnika, ali su baš to - kopija. A račun koji ćete dobiti kada popunite upitnik i uplatite za

„vizu“ sigurno će vas odvesti u novčani gubitak ili dugove.

Sve dobro proverite

Ako želite dobro plaćen posao u inostranstvu i ako je s vama kontaktirao neki „regrutera“ za posao putem

Linkedina, pažljivo proverite, ukoliko možete i fizički, sve detalje u vezi sa državom u koju odlazite,

načinom dobijanja vize, kompanijom u kojoj vam je ponuđen posao, da ne postanete lak plen sofisticiranih

prevaranata. Jer, ako pokušate da pošaljete mejl na „zvaničan“ mejl kompanije, odgovoriće vam da je sve

kako treba i može se lako desiti da postanete žrtva prevare.