29. mart 2017. godine

Kontrola poslodavaca širom Srbije, 30 odsto

zaposlenih radi "na crno"

U trodnevnim nadzorima koje je Inspektorat za rad sproveo kod poslodavaca koji se bave građevinarstvom,

trgovinom, ugostiteljstvom, uslugama, proizvodnjom hleba, peciva i kolača, održavanjem i popravkom

motornih vozila otkriveno je da oko 30 odsto zatečenih radnika radi "na crno".

Kontrolisano je 760 poslodavaca širom Srbije,

posebno u Beogradu i Sremskom upravnom okrugu, a

od 2.202 zatečena radnika 675 nije bilo prijavljeno na

obavezno socijalno osiguranje i nije imalo ugovor o

radu.

Radnici "na crno" otkriveni su kod skoro polovine

kontrolisanih poslodavaca (kod njih 347), a

najdrastičniji primeri utvrđeni su u Šapcu, gde je kod

jednog poslodavca od 17 angažovanih radnika, čak 16

bilo neprijavljeno, i u Čoki gde je na jednom mestu

od 15 zatečenih, 14 radilo "na crno".

Jedan poslodavac u Novom Pazaru nije prijavio 13 od 15 radnika, kod poslodavca u Beogradu od 10

angažovanih devet je bilo neprijavljeno, kod jednog u Somboru od 17 radnika takođe devet "na crno",

navodi se u saopštenju Ministarstva za rad.

Kod poslodavca u Sjenici šest od sedam zatečenih radnika je bilo neprijavljeno, a u Inđiji 19 od 36. Kod dva

poslodavca u Kragujevcu svi radnici (po pet) su radili "na crno", a kod drugog u Sjenici pet od 10 zatečenih.

Zbog utvrđenih prekršaja inspektori su podneli 125 prekršajnih prijava, izdali 11 prekršajnih naloga i doneli

su 167 rešenja.

Inspekcijskim nadzorima su otkrivena i 24 neregistrovana subjekta, koji su se bavili trgovinom,

građevinarstvom, ugostiteljstvom, frizerskim uslugama, održavanjem i popravkom motornih vozila,

otkupom sekundarnih sirovina, taksi prevozom, proizvodnjom građevinskog materijala i poljoprivredom.

Inspektori su doneli 24 rešenja kojima su neregistrovanim subjektima naložili da odmah pokrenu propisani

postupak za upis u odgovarajući registar i zabranili im dalje obavljanje delatnosti do ispunjenja za to

propisanih uslova.

Predstvnici MMF zadovoljni Nacrtom zakona o

finansijskoj podršci porodici

Predstavnici MMF su, u razgovoru sa državnim sekretarom u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i

socijalna pitanja, izrazili zadovoljstvo predloženim Nacrtom zakona o finansijskoj podršci porodici sa

decom.

Kako je saopšteno iz tog resora, Nacrtom zakona je

predviđeno da zaposlene žene kod poslodavca i dalje

ostvaruju pravo na naknadu zarade za vreme

porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege

deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta u

zakonom utvrđenom trajanju, ali se, prema rečima

državnog sekretara, njime i proširuje krug lica koja će

ostvarivati pravo na naknadu.

Ovo pravo će po prvi put moći da ostvare i žene koje su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva, žene

angažovane po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovoru o delu, autorskim

ugovorima, žene koje su nezaposlene u momentu rođenja deteta, a nisu ostvarile novčanu naknadu po

osnovu nezaposlenosti, kao i žene koje su poljoprivredni osiguranici.

Đukić Dejanović: I poslodavci da pomognu

roditeljima

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović najavila je

da će u narednih mesec dana biti raspisan konkurs za pilot-projekte kroz koje će se sufinansirati mere

populacione politike na lokalnom nivou.

U konkursu će, kako je rekla, moći da učestvuju sve

opštine u Srbiji koje iz budžeta već izdvajaju sredstva

za pronatalitetnu politiku ili podršku porodici i imaju

demografski savet ili osobu koja se bavi populacionom

politikom.

Đukić Dejanović je naglasila da se u saradnji sa

Republičkim zavodom za statistiku sprovodi

istraživanje kojim je obuhvaćeno više od 5.000

zaposlenih i njihovih poslodavaca u javnom i privatnom

sektoru u svih 169 opština u Srbiji, prenosi današnja "Politika".

Prema njenim rečima, cilj je da se od anketiranih dobiju odgovori na pitanja kako usklađuju rad i

roditeljstvo, da li nailaze na razumevanje poslodavaca, šta smatraju preduslovima za proširenje porodice....

Kako je najavila, rezultati tog istraživanja biće sistematizovani za dva meseca, a iz odgovora poslodavaca

videće se koliko su spemni da izađu u susret zaposlenim roditeljima, odnosno ponude im "klizno radno

vreme" ili obavljanje dela posla kod kuće.

"Veliki broj majki u gradskim sredinama koje rade u javnom sektoru bunio se zbog novog radnog vremena.

Jer, ako njihovo radno vreme počinje od pola osam, one moraju da angažuju baku ili bebisiterku da dete

odvedu ili dovedu iz škole. Zato razmišljamo o uvođenju minibusa koji bi decu vozili do škole", kaže

ministarka.

Ukazujući na raznolikost problema "od regiona do regiona", Đukić Dejanović je kao primere navela

jugoistok Srbije gde, kako kaže, preovladava patrijarhalni obrazac po kome je briga o deci zadatak majki ili

Raški okrug gde postoji problem selektivnih abortusa ženske dece i činjenica da veliki broj porodica ima

više od četvoro dece.

"Tu se moramo orjentisati na obrazovanje žena", smatra ona.

Na pitanje da li je moguće da se očevi u Srbiji zakonski obavežu da uzmu odstustvo radi nekog deteta barem

tri meseca, kao što je praksa u skandinavskim zemljama, Djukić Dejanović ocenjuje da u "društvu mora da

sazri atmosfera" da bi takav zakon bio primenljiv jer, kako kaže, još ima krajeva Srbije gde se smatra da je

"sramota" da otac prepovije dete.

"Ali ja mogu da zamislim da naš premijer ili neki od ministara uzme odsustvo radi nege deteta i tako ličnim

primerom motiviše mnoge očeve, kao što su to uradili švedski premijer i ministar finansija", zaključila je

Đukić Dejanović.

RFZO omogućio elektronsku proveru

proizvedenih kartica

Republički fond za zdravstveno osiguranje je aktivirao elektronski servis za proveru statusa proizvodnje

zdravstvenih kartica.

Iz tog fonda je saopšteno da ovaj servis pruža mogućnost osiguranim licima da provere da li je njihova

zdravstvena kartica proizvedena.

Servis je dostupan na sajtu Republičkog fonda, pod naslovom “Proverite da li je vaša zdravstvena kartica

proizvedena”.

„Da bi osigurano lice dobilo povratnu informaciju o statusu proizvodnje zdravstvene kartice, potrebno je da

unese svoj LBO broj i da klikne na dugme “Proveri”.

Primenom ovog servisa, sva osigurana lica će moći da se informišu o statusu proizvodnje njihove

zdravstvene kartice bez potrebe odlaska na šalter Republičkog fonda“, rekla je dr Verica Lazić v.d. direktora

Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Ideja korišćenja servisa je ta da osigurana lica ne moraju da odlaze na šalter Republičkog fonda kako bi

proverili da li je njihova zdravstvena kartica proizvedena, već to mogu učiniti putem sajta Republičkog

fonda.

Ukoliko servis na sajtu pruži informaciju da je zdravstvena kartica proizvedena, osigurano lice treba da se

javi matičnoj filijali, odnosno ispostavi, u cilju preuzimanja zdravstvene kartice.

Republički fond će nastojati da i u narednom periodu razvojem elektronskih servisa unapredi kvalitet usluga

prema osiguranim licima.

Hrvatske TV produkcije sele se u jeftiniju Srbiju

Sve više hrvatskih televizijskih produkcija seli se u Srbiju, piše danas zagrebački Jutarnji list u tekstu pod

naslovom "Selidba na istok: Kako je jeftina srpska radna snaga ispraznila TV studije u Hrvatskoj".

Televizijska kuća RTL je samo od početka ove godine preselila produkciju čak tri svoja velika zabavna šou

programa u Beograd, od kojih je jedan regionalnog karaktera i emitovaće se u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i

Hercegovini i Crnoj Gori, ali su druga dva rađena isključivo za hrvatsko tržište, navodi se u tekstu.

"Evidentno se, dakle, sve više domaće

televizijske produkcije, posebno kad je reč o

skupim zabavnim projektima, sele preko

granice. A razlog je - u novcu", piše list.

Jutarnji dodaje da dobro upućeni producenti i

dobri poznavaoci televizijskih prilika

procenjuju da je bar za 20-30 odsto jeftinije

snimiti šou u Beogradu nego u Zagrebu.

Neki kao razlog seobe navode to da Hrvatskoj hronično nedostaju studijski kapaciteti, jer "Jadran film" iz

godine u godinu sve više propada, dok su druge lokacije, poput hala na Zagrebačkom velesajmu koje koristi

Nova TV, improvizovani televizijski studiji, u kojima uslovi i nisu baš najidealniji, navodi se dalje.

Promovišući potrebu izgradnje filmskih studija u Hrvatskoj, u koju, kako se ukazuje, "dolazi sve više velikih

stranih filmskih produkcija koje obožavaju naše eksterijere, ali interijere moraju odraditi u Češkoj,

Mađarskoj ili sve više Rumuniji, Bugarskoj i Srbiji, gde je unazad deset godina nikao Pinkov filmski grad,

jedan od najmodernijih studijskih kompleksa u Evropi"

Ali, ne treba zaboraviti ni na cenu rada, najam prostora i tehnike, primećuje se u tekstu.

"Jedna epizoda nekog jačeg zabavnog šou programa komercijalne televizije košta između 80 i 100 hiljada

evra. Kada preselite snimanje emisije u Srbiju, imate sigurnu uštedu od bar jedne epizode, a ako nastavite

emisiju kroz sezone, recimo tri, ušteda se kreće od 240 do 300 hiljada evra, što nikako nije zanemarljivo",

kaže neimenovani sagovornik Jutarnjeg.

Jedna od važnih ušteda je sigurno i cena rada, konstatuje se u tekstu i kao primer navodi to da u Hrvatskoj

jedan statista za aplaudiranje u publici za celodnevno snimanje zaradi oko 125 kuna (oko 2.100 dinara), a u

Srbiji taj honorar iznosi 900 dinara, što je oko 54 kune.

U Srbiji je jeftiniji i najam televizijske tehnike. Filmska profesionalna kamera na kraći period košta od osam

do 10 hiljada kuna po danu (oko 167 hiljada dinara), dok je u Srbiji cena oko 6.000 kuna (100 hiljada

dinara).

Dobar deo teksta, Jutarnji je posvetio i opisu kapaciteta i mogućnostima studijskog prostora srpske

kompanije Pink Internešenel Grup u Šimanovcima.

PETI POKUŠAJ ZAKUPA PIVARE: Makedonac

daje 76.000 evra za BIP

Janevski je posle privatizacije bio suvlasnik „Skopske pivare“, koju je 2010. kupio „Hajneken“, a BIP

pokušava da zakupi više od dve godine

Svetozar Janevski, vlasnik vinarije „Tikveš“, dao je najbolju ponudu

za zakup „Beogradske industrije piva“ (BIP). Da li će iz šestog

pokušaja uspeti da preuzme BIP, odlučiće Odbor poverilaca, jer je

firma u stečaju.

Janevski je posle privatizacije bio suvlasnik „Skopske pivare“, koju

je 2010. kupio „Hajneken“, a BIP pokušava da zakupi više od dve

godine. Prvo je direktno sa BIP potpisao ugovor, koji nije sproveden,

a onda su redom propala četiri pokušaja zakupa.

- Na jučerašnjoj, petoj aukciji Janevski je ponudio 76.000 evra

mesečno, što je dosad najveća ponuda. Druga je bila ponuda „Inse“ iz Zemuna od 60.150, a treća „Uno

dropa“ od 39.000. Izuzetak je što niko od prisutnih nije imao prigovor - kaže sagovornik Kurira.

Inače, iz poslednjeg javnog poziva izbačen je uslov da ponuđač u prethodne dve godine nije imao gubitak, a

ubačeno da na dan objavljivanja oglasa nije dugovao državi u kojoj je registrovan i da je tokom 2016. bio

likvidan. Takođe, izbačen je i zahtev da ponuđač bude registrovan za proizvodnju piva, a dodato da tu

obavezu može da ispuni i njegov osnivač i povezano lice.

Finansijski direktori očekuju pad nezaposlenosti u

Srbiji

Večina finansijskih direktora iz Srbije je optimistična, ukupno njih 62 odsto, kada je reč o finansijskoj

perspektivi preduzeća u kojima rade, a njih 30 odsto smatra da će situacija ostati nepromenjena, pokazuje

najnovije Istraživanje stavova finansijskih direktora u srednjoj Evropi koje je sprovela revizorsko-

konsultantska kuća Dilojt.

Kao ključne zadatke u narednom periodu ističu

rast prihoda na postojećim i novim tršištima, kao i

smanjenje direktnih troškova. Kontrola troškova je

najvažniji prioritet za 72 odsto anketiranih

finansijskih direktora.

Od anketiranih preduzeća u Srbiji, 62 odsto

ocenjuje opšti stepen eksterne finansijske i

ekonomske neizvesnosti s kojom se njihovo

preduzeće suočava kao normalan ili niži, ali 66

odsto anketiranih finansijskih direktora iz Srbije

takođe smatra da ovo nije dobar trenutak za preuzimanje većih rizika po bilanse preduzeća.

Za razliku od prošle godine kada je većina ispitanika smatrala da će nezaposlenost rasti u 2016. godini,

prognoza za 2017. je optimističnija i u skladu je sa pozitivnim privrednim prognozama za 2017, tako da

samo 23 odsto ispitanika veruje da će se stopa nezaposlenosti povećati u narednom periodu.

Uprkos pozitivnim privrednim izgledima, ispitanici ističu da su insolventnost, nedostatak kvalifikovane

radne snage, smanjenje tražnje, i nedostatak kapitala i dalje glavni faktori koji predstavljaju značajan rizik za

poslovanje preduzeća u narednih 12 meseci.

Većina anketiranih finansijskih direktora veruje da će nivo zaduženosti njihovih kompanija ostati isti u

narednom periodu, dok devet odsto ispitanika planira da smanji svoje stanje zaduženosti. S druge strane, 45

odsto ispitanika planira da poveća nivo zaduženosti kako bi mogli da prošire svoje poslovanje na druga

tržišta i uvedu nove proizvode i usluge.

Optimizam se vidi i kod 43 odsto ispitanika koji smatraju da će se sposobnost preduzeća da servisiraju svoj

dug poboljšati u naredne tri godine, 40 odsto smatra da se ništa neće promeniti u tom smislu u narednom

periodu, a 17 odsto veruje da će ta sposobnost opasti.

Istovremeno, zaduživanje kod banaka kao izvor finansiranja je atraktivno za 36 procenata anketiranih

preduzeća što odražava verovanje 57 odsto anketiranih finansijskih direktora da će se troškovi finansiranja

smanjiti ili ostati nepromenjeni.

Saznajemo: EU traži manje nameta za privrednike

Predstavnici Evropske komisije danas su stigli u Beograd gde će sa predstavnicima Ministarstva privrede i

srpskih vlasti definisati uslove za zatvaranje poglavlja 20 o preduzetništvu i industrijskoj politici, saznaje

“Blic”.

Ono što će biti njihova sugestija,

pošto u ovom poglavlju nema

formalnih zahteva, odnosi se na

izradu industrijske strategije, u

kojoj umesto sadašnjeg

sveoubuhvatnog pristupa mora

da se primeni sektorski. Drugim

rečima, prilikom kreiranje

politike i podrške razvoju

privrede, Vlada će morati mere

da definiše odvojeno za četiri

sektora i to za prehrambenu

industriju, industriju gume i plastike, metala i mašinstva i drvoprerađivačku industriju. Neizvesno je, kako

objašnjava izvor “Blica” iz Nemanjine 11, da li će i IT sektor biti izdvojen kao poseban sektor ili će biti

integrisan kroz ova četiri.

- U 2016. godini Ministarstvo privrede je otpočelo pripreme kako bi se u ovoj oblasti uskladili sa

standardima EU koji podrazumevaju definisanje potencijala kroz sektore, a ne na nivou cele privrede. Na

osnovu definisane metodologije određena su četiri sektora za koje će u 2017. godini biti urađene sektorske

strategije. To znači da će postojeća strategija razvoja industrije Srbije od 2011. do 2020. morati da se

promeni kako bi se uspostavili pravilni sektorski prioriteti i mere za njihovu podršku. Pored toga, EK će

tražiti i da se smanji broj nameta za privredu, a ima ih 385, kako bi se troškovi sa sadašnjih 20 miliona evra,

do 2020. godine sveli na 18 - kaže naš sagovornik.

Iz Vlade nisu želeli da komentariše saznanja “Blica”.

Vozači i serviseri tvrde da se automobili u Srbiji

sve češće kvare. Otkrili smo UZROK

Zbog lošeg kvaliteta tečnog naftnog gasa (TNG) u Srbiji sve češći su kvarovi na automobilima, tvrdi

nekoliko servisera iz raznih krajeva zemlje koji su se javili "Blicu" nezavisno jedni od drugih.

Kako su nam rekli, uređaji za ovaj energent

sve češće se ne mogu popraviti, pa vozači

ugrađuju nove.

Oni, kao i mnogi vozači koji se u poslednje

vreme učestalo žale, smatraju da kvalitet

TNG ne odgovara propisanim standardima i

traže od države da objasni da li postojeći

sistem markiranja i kontrola koje sprovodi

konzorcijum tri privatne kompanije

garantuje da se na srpskim pumpama

prodaje ovaj energent iz legalnih tokova. Po

njihovom mišljenju, postoji razlog za

sumnju da nije tako, jer je simptomatično da

se i novi uređaji na automobilima moraju zameniti već nakon 1.000 ili 2.000 pređenih kilometara. Na njima

se naime nalepi prljavština slična katranu koja se ne može očistiti.

Jovan Milanović, jedan od servisera, kaže da su razmere ovih kvarova na TNG uređajima takve da nadležni

organi moraju da reaguju.

- Svakodnevno imam bar dva do tri slučaja da ljudi sa atestiranim uređajima imaju problema, odnosno

dolaze zbog kvarova koji uglavnom ne mogu da se otklone. Reč je prljavštini koja se taloži na uređaju, a

koja podseća na katran, koja ne može da se očisti i zbog koje strada sistem, pa mora da se ugradi nov.

Vozači su zbog toga krivili nas servisere da nismo dobro obavili posao, ali pošto je ovo postala izuzetno

česta pojava, nas nekoliko je angažovalo stručnjake koji su utvrdili da je reč o lošem kvalitetu energenta.

Kako kaže Milinović, očigledno je da se pored legalnog gasa na srpskom tržištu nalazi i onaj iz sive zone,

jer ne postoji tehnički adekvatan sistem markiranja.

Posao markiranja od 2015. godine poveren je konzorcijumu tri privatne firme: “SGS Beograd", “Autentiks"

i “Nanoinspekt".

- Njihov sistem markiranja TNG primenjuje se samo u Srbiji, mnogo veće zemlje odbile su ga jer nije

pouzdan. Postoji tehnički problemi kod markiranja, pa se kao TNG koji je dobio atest proglašava onaj koji

ima 80 odsto koncentracije markera, a ona mora da bude mnogo veća. Postoji mogućnost da se od stovarišta

do pumpe umeša nelegalna količina sumnjivog kvaliteta - objašnjava Milanović.

Vozač automobila na TNG Beograđanin Goran Jović kaže da je jedan od onih koji su imali sličan problem.

- Morao san da promenim uređaj jer nije mogao da se popravi zbog crnih naslaga prljavštine koja nije mogla

da se ukloni. Od servisera sam saznao da puno vozača ima slične probleme - ogorčen je Jović.

Javnu sumnju na kvalitet TNG u Srbiji nedavno je ispoljila i kompanija “Reno Nisan" kao predstavnik

brenda “dačija", zbog velikih reklamacija kupaca “dačije sandero" sa motorom 0,9 i pogonom na TNG.

- Vozila koja su reklamirana su tehnički ispravna i svi prijavljeni nedostaci u Srbiji uzrokovani su isključivo

niskim kvalitetom TNG. “Reno Nisan Srbija", kao predstavnik “Dačije", već je pokrenuo postupak

nezavisne analize kvaliteta TNG-a. Primarni uzrok problema je prisutnost nepoznate supstance u TNG-u

koja se dodaje na lokalnom tržištu, stvara anomalije i onemogućava rad TNG dizni - kažu u “Reno Nisanu".

BLIC/TANJUG/RTS

PLATA, POSAO, KURS DINARA Srpska

ekonomija u 5 slika

U Srbiji su u 2016. godini rasli državna i privatna potrošnja, BDP, stopa zaposlenosti, investicije i izvoz, a

dobar trend se nastavlja i u ovoj godini, optimiste su ekonomisti i analitičari.

Sada je pitanje kako i kada će ova realna poboljšanja osetiti i ekonomski najranjiviji slojevi stanovništva,

mada je Svetska banka već ocenila da „jači rast počinje da utiče i na povećanje zaposlenosti i smanjenje

siromaštva u regionu”, kao i da je Srbija, “kao najveća ekonomija u regionu, dala najveći doprinos takvom

trendu”.

1) (NE)ZAPOSLENOST I INVESTICIJE

U ovoj oblasti nijedno poboljšanje nikad nije dovoljno veliko i

dovoljno brzo. Ipak, Lazar Šestović, glavni ekonomista

Svetske banke u Beogradu, ocenio je na predstavljanju

redovnog ekonomskog izveštaja Svetske banke za jugoistočnu

Evropu da 2017. može da bude uspešna godina.

Šestović je izjavio da je nezaposlenost u Srbiji u drugom

kvartalu prošle godine smanjena na najniži nivo od 2009.

godine i da su plate i u javnom i u privatnom sektoru porasle.

- Kao bitan faktor rasta koji se pojavio posle četiri ili pet

godina je oporavak domaće potrošnje, kako od strane domaćinstava, tako i od države i javnog sektora.

Potrošnja domaćinstava se posle više godina konstantnog pada povećala zato što je došlo do konstantnog

rasta plata, nešto manjeg rasta u javnom sektoru i znatnog većeg rasta u privatnom sektoru – rekao je

Šestović.

U Svetskoj banci su ocenili da je nastavak napretka u reformama od ključnog značaja, što će se odraziti i na

otvaranje novih radnih mesta.

- Najveći izazov za Srbiju je kako stvoriti radna mesta i pospešiti rast. Zato Vlada treba da podrži osnivanje i

razvoj malih i srednjih preduzeća koja mogu da se uključe u međunarodnu trgovinu i doprinesu rastu -

zaključio je Toni Verhejen, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Premijer Vučić je istakao da je u Srbiju lane ušlo 2 milijarde

direktnih stranih investicija i da je nezaposlenost smanjena sa

25,9 na gotovo 13 odsto, a da je cilj da se spusti ispod

evropskog proseka, te da je otvoreno novih 130.000 radnih

mesta. Prema istraživanju revizorsko-konsultantske kompanije

“Ernst i Jang”, Srbija je jedna od pet najatraktivnijih država za

strane direktne investicije (SDI) u evropskoj industriji i druga

je po stopi rasta broja novih radnih mesta stvorenih iz SDI.

2) BDP

Bruto domaći proizvod je sa -3,8 odsto u 2012. godini lane stigao do +2,8 odsto. Prognoze stručnjaka za

privredni rast Srbije u 2017. variraju, ali su pozitivne: od 2,8 odsto (Svetska banka), preko 3 odsto (Erste

grupa) i 3,5 odsto (Evropska komisija), do 3,8 odsto (Evropska banka za obnovu i razvoj). Za 2018. godinu,

ako se očuvaju ovi parametri političke i ekonomske stabilnosti, stručnjaci prognoziraju i rast veći od 4 odsto,

što bi, uz rezultate ostvarene ove godine i lane, značilo osetno poboljšanje za prosečan srpski novčanik.

- Imamo vrlo dobru poruku za Srbiju. Zemlja se nalazi na dobrom putu privrednog rasta. Ono što je vrlo

važno jeste da je ovaj rast sveobuhvatan, zasnovan na oživljavanju investicija, privatne i javne potrošnje, a

raste i izvoz. Za nas, ove vesti su vrlo dobre - izjavila je Galina Vinselete, menadžerka Odeljenja za

makroekonomsku i fiskalnu politiku Svetske banke, na predstavljanju izveštaja za jugoistočnu Evropu.

U međuvremenu, Džejms Ruf, šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda, najavio je da će MMF pružiti

ekspertsku podršku Savetu Vlade Srbije za rast BDP. U razgovoru sa premijerom Vučićem je ocenjeno da bi

cilj Srbije trebalo da bude godišnji rast između 4 i 5 odsto.

3) DEFICIT

Svetska banka ocenjuje da su privatne investicije izuzetno doprinele rastu u Srbiji, s tim što su, zahvaljujući

sprovedenim reformama, značajno smanjeni fiskalni deficit i javni dug. U 2016. je deficit bio više no upola

manji od predviđenog, dok premijer Vučić za ovu godinu optimistički najavljuje rekord.

- Za 2017. godinu planiramo najniži predviđeni deficit u istoriji države Srbije, u iznosu od 1,7 odsto BDP-

a.To će verovatno biti prva godina od 1945. da imamo takvu projekciju, bez obzira na to što ćemo i Rusima

da isplatimo 100 miliona evra i što smo za penzije dali 100 miliona evra jednokratne pomoći. Spustiti udeo

javnog duga u BDP nije lako i za to će biti potrebne godine – rekao je Vučić prilikom usvajanja Predloga

zakona o budžetu.

4) NAPLATA POREZA

Niko se ne obraduje poreznicima i poreskim obavezama, ali je za državu definitivno dobra vest da je

Poreska uprava lane naplatila 87,6 milijardi dinara više javnih prihoda u odnosu na prethodnu godinu.

Stručnjaci Svetske banke naveli su lane da je budžet Srbije bio "gotovo izbalansiran", što se vidi kao

posledica pre svega veće naplate PDV-a i akciza, dok se javni dug značajno smanjio.

Fiskalni savet je ocenio da je prognozirano povećanje poreskih prihoda preko plana za - trajno fiskalno

poboljšanje.

5) KURS DINARA

Ekonomski analitičari ove godine ne očekuju veće poremećaje na deviznom tržištu u Srbiji i prognoziraju da

će kurs dinara ostati stabilan na sadašnjem nivou, dok bi u 2018. godini trebalo da blago skoči za jedan

dinar. Glavne rizike za eventualne potrese ne vide u Srbiji, već u potencijalnom izbijanju nervoze na

svetskim tržištima usled aktuelnih geopolitičkih događaja.

- Kada je reč o kursu, NBS će i u narednom periodu, kao i do sada, nastojati da očuva relativnu stabilnost na

domaćem deviznom tržištu uz najmanje moguće troškove – izjavila je nedavno “Večernjim novostima”

Jorgovanka Tabaković, guverner NBS.

Stabilan kurs je uticao i na to da su se stambeni krediti u dinarima po kamati približili s onima u evrima.

- Problem je bio u bankarskoj računici, jer je dinar imao istoriju nestabilnosti. Međutim, kada pogledamo

trenutnu situaciju došlo je do poboljšanja, te je logičan nastavak da su se pojavili i dinarski stambeni krediti

– izjavio je Dušan Uzelac sa portala “Kamatica”.

Propast Goše - radnici krive vlasnika,

menadžment državu

Kako je propala Goša? Sindikati i radnici krive vlasnika, uvereni da ih je iskoristio, izvukao novac i

pobegao. Menadžment Goše, međutim, tvrdi da je kriva i država - da je fabriku koja je već bila u

problemima gurnula u još veću agoniju. Šta se zaista dešavalo u Goši - time se bavi i policija, potvrdila je

ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović.

Nekada primer uspešne privatizacije - 2007. ova fabrika bila je najbolji izvoznik u Srbiji.

Ali je svetska ekonomska kriza za njih je značila manje posla. I plate su počele da kasne.

"Ova agonija je počela 2012. Tada je prvi put organizovan štrajk jer je prvi put posle 2003. račun bio u

blokadi", objašnjava finansijski direktor Saša Lazić.

Da gasi požar u Goši, dolazi tadašnji ministar privrede Mlađan Dinkić.

"Mi ćemo obezbediti posao za radnike Goše za svih 450 radnika tako što će raditi vagone za srpske

železnice, imamo i jedan ugovor za železnice Republike Srpske. Plan je od ponedeljak svih 450 radnika da

krene da radi", rekao je Dinkić 12. avgusta 2012. godine.

I radili su - Železnicama Republike Srpske do kraja 2013. isporučili su 22 vagona.

"Na žalost, zbog problema u trezoru izostala je naplata tih 22 vagona. Država nam je platila samo sedam i to

je stvorilo paniku kod banaka i mi smo uleteli u blokadu", navodi Lazić.

Iz te blokade do danas nisu izašli. A ni u poslu sa Železnicama Srbije, tvrde, nisu bolje prošli. Kao što im

Mlađan Dinkić obećao, Goša dobija posao remonta vagona za Železnice Srbije.

Novac za taj posao dobijaju u vidu kredita preko Fonda za razvoj - 16 vagona su isporučili, ali za 13 fakture

u Železnicama Srbije nisu overene. Zato ih sada Fond za razvoj duži za 147 miliona dinara kao da ugovoreni

posao nisu obavili.

"Nismo tražili nijedan dinar, samo smo tražili da se skinu potraživanja Fonda za razvoj za urađen posao jer ti

vagoni su pet godina u saobraćaju. Bukvalno, šta god hoćemo da uradimo, i mi i Slovaci, je blokirano.

Nerazumno je da uđeš u proces deblokade i plaćaš za nešto sto si uradio korektno i kvalitetno", kaže Lazić.

Ima li šta nerazumo u postupcima države prema Goši - na to pitanje iz Ministarstva privrede danima čekamo

odgovor. Jedina informacija koja iz tog ministarstva stiže jeste da su nadzor nad Gošom posle privatizacije

završili 2009. i da od tada nemaju nikakve nadležnosti.

O Goši je govorila ministarka saobraćaja - mada je i ona za ceo slučaj saznala od novinara.

"Da li je to dug ili nije, da li su Železnice poptpisale taj ugovor ili nisu, ja to ne znam jer prvi pit čujem za

to, ali čujem da je policija zainteresovana. Pa kad policija pregleda šta je i kaže mi ćemo postupiti po svemu

što kažu institucije", tvrdi Zorana Mihajlović.

U međuvremenu, iz Ministarstva rada stiže informacija da je inspekcija dva puta bila u Goši, da su zbog

kašnjenja plata podneli dve prekršajne prijave protiv vlasnika, ali je sud u prvom slučaju odlučio da ne može

da ga kazni jer je u teškoj materijalnoj situaciji, a u drugom ga je opomenuo.

Počeo generalni štrajk u Goši

Radnici Fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke od danas su u generalnom štrajku jer

poslodavac ne ispunjava obaveze prema njima.

Ta fabrika u vlasništvu slovačke firme ŽOS je više godina u teškom

stanju, a i zapošljava oko 360 radnika koji potražuju oko 30 plata a

tri godine nemaju overene zdravstvene knjižice.

Predsednik štrajkačkog odbora Milan Vujčić rekao je Beti da

rukovodstvo preti otkazima radnicima ako ne istupe iz štrajka.

On je naveo da mu poslodavac duguje oko 650.000 dinara, a da mu

plata ne prelazi 25.000 dinara.

"Radnici su ozlojeđeni zbog nemarnog i komotnog rukovodstva", rekao je Vujičić.

Vučić o Agrokoru u Srbiji: Nema problema

Premijer Aleksandar Vučić kaže da radnici Agrokora u firmama u Srbiji nemaju razloga za brigu zbog

finansijskih problema te hrvatske kompanije

Vučić je kazao i da Vlada Srbije radi na tom pitanju.

Vučić je za Radio televiziju Srbije rekao i da "za sada nema problema po tom pitanju".

"Radimo na tome, nema problema ni za Dijamant, ni za Frikom ni za maloprodaju...radimo na tome i za

sada nema problema po tom pitanju", rekao je Vučić.

U sastavu hrvatske kompanije Agrokor koja je u finansijskim problemima zbog dugova, u Srbiji posluje šest

firmi - Dijamant, Frikom, kikindski mlin, MG mivela, Merkator i Super kartica.

Milovanović: Očekujemo da država zaštiti svoj

interes i kapital u Energoprojektu

Generalni direktor beogradskog Energoprojekta Vladimir Milovanović izjavio je danas da očekuje da država

kao pojedinačno najveći akcionar zaštiti svoj interes i kapital u tom preduzeću jer ako to ne učini on će biti

obezvređen.

"Naše sumnje da se sprema 'neprijateljsko'

preuzimanje Energoprojekta proverava Komisija za

hartije od vrednosti, a o tome su upoznata nadležna

ministarstva privrede i finansija. Ukoliko država ne

zaštiti svoj kapital u tom preduzeću on će biti

obezvređen i po upravljačkom uticaju i po vrednosti, a

stradaće i ostali manjinski akcionari", rekao je

Milovanović agenciji Beta.

On smatra da kupoprodaja akcija Energoprojekta na

Beogradskoj berzi izaziva sumnju da se priprema "neprijateljsko" preuzimanje tog preduzeća, odnosno da su

povezana lica već kupila udeo veći od 25 odsto kapitala a da nije data ponuda za kupovinu preostalih akcija,

kako je zakonom propisano.

Takav scenario, po rečima Milovanovića, "desio se mnogo puta tokom tranzicije koja predugo traje i ostavio

mnogo ljudi bez posla i zatro razne srpske firme, posebno u sektoru građevinarstva i industrije".

"Mi smo u zakonskom roku podneli prijavu Komisiji za HOV i znamo da ona radi na složenoj proveri

dokumenata koje smo dostavili i imamo puno poverenje u njen rad. U interesu je svih aktera na finansijskom

tržištu da se unapredi institucionalno okruženje tržišta kapitala i na to tržište privuku ozbiljni i profesionalni

investitori u većem broju. Beogradska berza treba da postane najznačajnija berza u regionu Balkana, kao što

je i Srbija regionalno najznačajnija ekonomija", rekao je Milovanović.

Naveo je da je prioritetni zadatak rukovodstva Energoprojekta da obezbedi posao, da realizuje projekte u

rokovima i visokom kvalitetu, da kompanija bude konkurentna, a uz sve to da plaća zarade zaposlenima,

poreze i doprinose državi, dividende akcionarima i zapošljava mlade kadrove.

On je podsetio da vlast u Hrvatskoj nastoji da zaštiti poslovnu poziciju Agrokora koji je u finansijskim

problemima i ocenio da je Energoprojekt za Srbiju važna karika u oporavku građevinskog sektora i da ima

posebnu ulogu da doprinese ekonomskom razvoju zemlje i razvoju malih i srednjih firmi u sektoru

građevinarstva, energetike i elektro i mašinogradnje.

"Energoprojekt je potreban Srbiji", rekao je Milovanović.

Na pitanje da li se osećaju smetnje u poslovanju Energoprojekta usled prodaje akcija preduzeća na tržištu

hartija od vrednosti on je rekao da postoje izvesni problemi ali su se smanjili nakon što je preduzeće uradilo

otkup sopstvenih akcija čime je sprečen pad vrednosti akcija koji je pokrenut prodajom vlasničkog udela dva

značajna akcionara, Dobrovoljog penzionog fonda Dunav i švajacarskog investicionog fonda Ist kapital

(East Capital).

"Dobra okolnost je i da su se menadžment i zaposleni uključili u trgovanje akcijama, a loša je da je

povećana ponuda za prodaju akcija u vlasnišvu fizičkih lica", rekao je Milovanović.

Istakao je da, imajući u vidu potencijal rasta poslovnih aktivnosti Energoprojekta i vrednost akcija ima taj

isti potencijal.

"Energoprojekt je finansijski i poslovno stabilna firma sa odličnom perspektivom ugovaranja novih poslova,

posebno na tržištu u zemlji", rekao je Milovanović.

On je kazao da Energoprojekt ne može da utiče na bilo šta što se ne odvija u zakonskom okviru, ali da prati i

može da identifikujemo nedozvoljene manipulacije u kupoprodaji akcija kompanije, pa i neke aktivnosti

koje imaju elemente krivične odgovornosti, kao i da se razmatraju razne odbrambene strategije ukoliko dođe

do ponude za "neprijateljsko" preuzimanje.

"Neprijateljsko preuzimanje može da bude početak kraja Energoprojekta, jedine firme koja je uspešno

prebrodila sva iskušenja i krize u prošlosti, ali smo uvereni da se možemo odupreti ovim ambicijama

pojedinih akcionara, prvenstveno jer smo uvereni da, ukoliko i dođe do ponude za preuzimanje, ni država

Srbija niti drugi akcionari neće svoje akcije prodavati akcionaru koji ima ovakvu reputaciju", rekao je

Milovanović.

Država Srbija u Energoprojektu ima vlasnički udeo od 33,58 odsto, a drugi najveći akcionar je beogradska

firma Napred razvoj sa udelom od oko 22,49 odsto.

Penzioneri protestovali u Beogradu zbog

smanjenja penzija

Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica (SPVLS)

organizovali su protest u Beogradu zbog umanjenja penzija, najavljene privatizacije banja i podržavljenja

penzionog fonda.

Na skupu na Trgu Nikole Pašića, na kome se po

proceni organizatora okupilo nekoliko hiljada

penzionera, istaknuto je da se "nikada u istoriji

Srbije nije desilo da bilo kojoj vlasti padne na

pamet da beskrupulozno nasrne na imovinu

penzionera".

Član USPS Miroslav Vislavski podsetio je da je

premijer Srbije Aleksandar Vučić 2014. godine

izjavljivao da će "penzioneri biti poslednji u čija će

se prava zadirati jer nema šta da im se uzme".

"Mnogi su naseli na retoriku Vučića", rekao je Vislavski.

Predsednik USPS Milorad Vujasinović istakao je da će "penzioneri nastaviti da se bore za pravo na penziju

koju im je umanjila ova vlast".

"Vučić je prvi predstavnik vlasti koji je penzionerima uzeo deo penzije koje iznose preko 25.000 dinara ali

je i one koje su niže smanjio tako što se ne usklađuju sa rastom cena", rekao je Vujasinović.

Član Izvršnog odbora USPS Zoran Ivošević istakao je da sindikati treba da se bave socijalnim položajem te

populacije ali da se Partija ujedinjenih sindikata Srbije (PUPS ) "bavi najstarijim zanatom i da menja

partnere radi zadovoljenja ličnih interesa pa je tako učestvovala u donošenju zakona kojim su smanjene

penzije".

"I Ustavni sud je odbacio zahtev za ocenu ustavnosti zakona kojim su smanjene penzije jer nije imao snage

da se odupre političkim pritiscima pa je zakon koji je donet kao privremeni postao trajan", rekao je Ivošević

i podsetio da je sada odnos prosečne plate i penzije 100 prema 51,2 odsto.

Ivošević je rekao da je vlast promenila sastav Upravnog odbora Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje

gde su većinu članova činili osiguranici i delegirala svoje članove, što je "pretnja novom pustošenju imovine

penzionera".

Predsednik USPVLS Jovan Tamburić rekao je da je "nemoralno uzimati od penzionera kada se novac iz

budžeta razbacuje na sve strane, a još manje je moralno govoriti da penzije nikad nisu bile veće".

U budžet stiže 15,5 milijardi

Od državnih i javnih preduzeća državnu kasu očekuje značajan priliv na ime dela dobiti iz 2016. Sa

"plusom" prošlu godinu završili EPS, "Telekom", Aerodorom, "Pošta Srbije", "Srbijagas"...

DRŽAVNA i javna preduzeća nastaviće da pune budžet Srbije.

Naravno, reč je o onima koji godinu završavaju sa profitom.

Prema prvim podacima, dela svoje dobiti iz prošle godine

odreći će se "Elektroprivreda Srbije", "Telekom", Aerodrom

"Nikola Tesla", "Pošta Srbije", "Elektromreža", "Transnafta" i

"Dipos". Budžet od dobiti državnih firmi očekuje da će mu

ukupno "kapnuti" - 15,5 milijardi dinara.

Zakonom o budžetu javna preduzeća su u obavezi da uplate

najmanje polovinu profita.

Prema prvim procenama, EPS je lane uspeo da zaradi oko 17 milijardi dinara, što znači da će u državnu kasu

vratiti najmanje 8,5 milijardi, a niko im ne brani ni da budu velikodušniji. Prošle godine su "donirali" 5,5

milijardi dinara.

"Pošta Srbije" je lane ostvarila profit od 3,47 milijardi dinara, što je oko 300 miliona dinara više nego u

2015. godini. Tada su, međutim, u budžet uplatili 70 odsto, odnosno 2,18 milijardi dinara.

"Elektromreža Srbije" je prošlu godinu završila sa profitom upola manjim od onog iz 2015. godine - sa 1,4

milijarde dinara dobiti. Ova firma je bila među rekorderima po procentu dobiti vraćene osnivaču. Odvojili su

čak 75 odsto, odnosno oko 1,7 milijardi dinara.

Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" još nije obelodanio podatke o godišnjoj dobiti, ali je poznato da je u

prvih devet meseci 2016. godine ova kompanija postigla rast profita od 13 odsto u odnosu na isti period

2015. Od januara do kraja sepetembra Aerodom je ostvario neto dobit od tačno 2.354.214.050,38 dinara.

Ova kompanija donela je odluku o isplati takozvane međudividende (dividende iz tekućeg poslovanja) u

iznosu od 1.415.807.261,50 dinara, odnosno 41,29 dinara bruto po akciji.

S obzirom na to da je država vlasnik 83 odsto akcija Aerodroma, njoj će pripasti toliki procenat od 1,4

milijarde dinara, odnosno oko 1,18 milijardi dinara.

Međudividenda će akcionarima biti isplaćena do kraja juna ove godine. Aerodrom je u 2016. godini u budžet

uplatio 1,7 milijardi dinara dobiti na ime dividende iz 2015. godine.

"Telekom Srbija" je lane u srpski budžet uplatio rekordan iznos od 8,9 milijardi dinara. Naime, "Telekom" je

u 2015. godini ostvario profit od 16,3 milijarde dinara (oko 132,4 miliona evra), pa je državi, kao vlasniku

58,1 odsto akcija uplaćen srazmeran iznos. Ostatak do 12,26 milijardi dinara (3,3 milijarde dinara), koliko je

opredeljeno za isplatu dividendi, dobili su mali akcionari. Gledano po jednoj akciji, dividenda za 2015.

godinu bila je 15,32 dinara bruto. Od "Telekoma Srbija" očekuje se da ove godine uplati oko 7,5 milijardi

dinara. Za toliko su veća planirana primanja u budžetu za 2017. godinu.

"SRBIJAGAS" VRAĆA DUGOVE

MEĐU prošlogodišnjim profiterima je i "Srbijagas". On je 2016. završio sa dobitkom od 2,17 milijardi

dinara. Po odluci Vlade, međutim, oni deo dobiti ne moraju da vraćaju osnivaču. Dozvoljeno im je da je

iskoriste za pokriće dugova.

"DIPOS" ZARADIO 125 MILIONA

PANČEVAČKA "Transnafta" je lane više nego udvostručila svoju dobit. Godinu su završili sa "plusom" od

oko 300 miliona dinara, a 2015. - sa 125 miliona dinara.

Preduzeće zaduženo za izdavanje državnih nekretnina "Dipos" lane je ostvarilo dobit od 125 miliona dinara.

Lane su u budžet uplatili 75 odsto.

У Војводини број радних места порастао на

511.313

Прошле године у Србији је било 2.009.785 запослених, показују подаци Републичког завода за

статистику. Запослених код правних лица и предузетника, у радном односу и ван њега, као и лица

која обављају самосталну делатност или су оснивачи привредних друштава или предузетничких

радњи било је 1.920.679, што је у односу на 2015. годину 1,3 одсто више. Регистрованих

индивидуалних пољопривредника било је 89.106,

што је у односу на претходну годину смањење од

4,5 одсто.

У 2016. у односу на годину раније највећи пораст

броја запослених забележен је у прерађивачкој

индустрији, и то 13.570, трговини на велико и

мало и поправци моторних возила – 9.600 и

административним и помоћним услужним

делатностима – 8.434. Највеће смањење броја

запослених лане је забележено у здравственој и

социјалној заштити – 6.912, снабдевању и

управљању отпадним водама – 4.137, саобраћају

и складиштењу – 3.923 и пољопривреди, шумарству и рибарству – 3.395.

По подацима Републичког завода за статистику, прошле године у Војводини је било укупно 511.313

запослених, док је годину раније та бројка износила 506.598. Разлика у броју запослених у поменуте

две године је 4.715.Од седам области у Војводини највише радника било је у Јужнобачкој, 195.684,

следи Срем, где је било 79.362 запослених.

У Јужнобанатској области било је укупно 63.228 радних места, у Севернобачкој 54.028,

Средњобанатској 43.053, Западнобачкој 40.190, а најмање у Севернобнатској области – 35.767.

Уколико се број запослених у седам војвођанских области током прошле године пореди с 2015,

подаци показују да је у пет дошло до пораста запослености, а у две до пада. Наиме, у Западнобачкој

и Средоњабантској области прошле године било је мање запослених него 2015. Тако подаци показују

да је у 2016. у Западнобачкој области било 203 радника мање него годину раније, када бих је било

40.393, док је у Средњобанатској области број запослених смањен за 1.471 у односу на 2015. годину.

Но, у исто време број запослених у Сремској области је лане био већи готово 5.000 у односу на 2015.

годину, а повећан број бележи се и у Севернобачкој –1.217, Севернобанатској – 963, Јужнобачкој –

542 и Јужнобанатској – 667 радника.

Највише запослених у Војводини прошле године било је у Новом Саду, где је на посао ишло 129.961

грађана. У Суботици је био укупно 44.071 запослени, у Зрењанину 32.023, Панчеву 28.517, Старој

Пазови 19.800, Сремској Митровици 19.387, Сомбору 19.145, Кикинди 13.864, Вршцу 13.401, Руми

12.822, Бачкој Паланци 12.535 и Инђији 11.631 запослени. Најмање запослених – свега 978 – било је

у Опову, док их је у Новој Црњи било 1.211, Сремским Карловцима 1.408, Чоки 1.637, Тителу 1.704,

Сечњу 1.777, Малом Иђошу 1.211, Пландишту 1.918, Иригу 2.051, Белој Цркви 2.450, Србобрану

2.468, Алибунару 2.645 и Беочину 2.920.

Највећи раст у Срему

У седам општина Сремске области прошле године било је запослено 79.362 радника; у четири их је

радну књижицу имало више од 10.000, док је у три тај број био мањи. Свеукупно, та војвођанска

област лане је имала 4.925 радника више него у 2015. години. Тако је у Сремској Митровици било

19.387 запослених, у Инђији 11.631, Руми 12.822, Старој Пазови 19.840, док је у Шиду радило 7.455,

у Пећинцима 6.175 а у Иригу 2.051 радник.