11. januar 2017. godine

Vlasnik mlekare iz Bajine Bašte nagrađuje radnike: Daću im

dividende

Radomir Spasojević, vlasnik mlekare, rešio da nagradi svoje najvrednije radnike: Radio sam u Norveškoj i

shvatio koliko je važna ideja socijalne pravde

NAJVREDNIJIM radnicima vlasnik firme platio letovanje. I to srpski

gazda, iz Požege. U susednoj Crnoj Gori biznismen najznačajnije

kadrove častio je - automobilom. Po Beogradu se prepričava

velikodušnost vlasnika jednog "fast-fuda" koji je, tvrde upućeni,

svojim najodanijim kolegama davao učešće za stambeni kredit. Nema

ih mnogo, a sve dok su hiljade nezaposlenih na birou neće ih ni biti

mnogo više. Ali, ljudi od poverenja, oni bez kojih firme ne bi bile to

što jesu, i danas uspeju da od šefova dobiju neočekivani bonus.

Radomir Spasojević, vlasnik mlekare "Spasojević" iz Bajine Bašte, jedan je od retkih direktora u Srbiji koji

je odlučio da svoju zaradu podeli sa radnicima. Rešio je da se najvernijim i najvrednijim saradnicima koji su

zaslužni za uspeh brenda "Zapis Tare" oduži tako što će im dodeliti udeo u vlasništvu njegove firme.

Očekuje da će do februara imati osmišljen modalitet kako pravno da reguliše podelu imovine.

- I radnici su ljudi i imaju dušu. I njima treba auto i plata, kao i meni. Ljudi jedu dva ili tri puta dnevno, pa

ne možete sad 10 puta da jedete ako ste gazda - ovako svoju nesvakidašnju ideju obrazlaže Spasojević. -

Firmu nisam osnovao da bih stekao vikendice i kuće, već da bi moja porodica i zaposleni mogli da žive

pristojno od svog rada. Šef komercijale je kod mene od 1997. godine i doprineo je da firma bude to što jeste.

Želeo bih njega i još nekoliko radnika, bez čijeg angažmana bi fabrika bila samo gomila gvožđa, da

nagradim. Rešio sam da im omogućim da dobiju adekvatnu nagradu kroz dividende.

Spasojević ima dve ćerke i s ponosom ističe da je starija zadužena za finansije, a mlađa za prodaju i da cela

porodica radi za platu.

- Nemam fakultetsku diplomu, ali firmu vodim domaćinski - priča vlasnik mlekare. - Živim u dvosobnom

stanu, a sav višak vrednosti ulažem u proizvodnju. Radio sam u Norveškoj i shvatio koliko je važna ideja

socijalne pravde, jer su oni kapitalističko društvo, koje je po odnosu prema radniku i čoveku davno zašlo u

komunizam.

Među gazdama koji shvataju da i radnici imaju dušu najviše je onih koji rukovode firmama koje se bave

informacionim tehnologijama. Jer, programeri su postali najzahtevniji radnici, za koje svaki poslodavac

bukvalno mora da se bori.

- IT prednjači po inventivnosti i načinima nagrađivanja. Programeri su razmaženi, kreativni i veoma

zahtevni ljudi. I može im se. Ako ne dobiju ono što žele uvek mogu da nađu drugi posao - objašnjava Bojan

Čučak iz "Trenkvaldera", agencije za zapošljavanje. - Ljude šalju na konferencije u San Francisko ili Kinu,

koje koštaju i po nekoliko hiljada evra. Plaćaju im obuke koje u dužem periodu dostignu i 50.000 evra.

Mnoge IT kompanije svojim zaposlenima obezbeđuju plaćen ručak u restoranu, teretanu... I farmaceutski

sektor vodi računa o nagrađivanju, dok se bankarski i proizvodni sektori drže tradicionalnih načina i daju

bonuse. Mnogi se odlučuju da zaposlene nagrade učešćem u vlasništvu i to je dobar način. U tim situacijama

je radnicima stalo da firma opstane, jer je delom i njihova.

Čučak navodi primer jedne građevinske firme čiji je vlasnik sve žene za 8. mart nagradio putovanjem u

Pariz.

Profesorka Živka Pržulj, sa Beogradske bankarske akademije, napominje da su najčešće korišćeni

kriterijumi za određivanje zarada u Srbiji školska sprema i pozicija u organizaciji, što podstiče tražnju za

diplomama i hijerarhijski višim pozicijama, a ne za radnim rezultatima. To je potvrdilo čak 63 odsto

ispitanika u okviru jednog od retkih istraživanja na ovu temu.

RADNICI BEZ MOTIVACIJE

PROFESORKA Živka Pržulj kaže da je praksa nagrađivanja zaposlenih višestruko demotivaciona. - Zarade

koje ne obezbeđuju minimalnu egzistenciju, jer je za potrošačku korpu potrebno 1,44 prosečnih plata,

stvaraju apatiju i ne utiču na posvećenost, visoku produktivnost i kreativnost, koje su danas osnova

konkurentske prednosti - objašnjava profesorka. - Zaposleni su u strahu od otkaza i uglavnom rade najmanje

koliko mogu za male plate.

- Sa privatizacijom i razvojem tržišne privrede, u Srbiji sve više poslodavaca shvata značaj nagrađivanja

zaposlenih za ponašanje i radne rezultate pojedinaca i poslovne rezultate firme - smatra Živka Pržulj. - U

preduzećima sa stranim kapitalom ima dosta primera dobro dizajniranih sistema zarada. U Srbiji je

raspodela zarada na osnovu utvrđenog sistema koji je poznat svim zaposlenima najviše prisutna u privatnim

preduzećima sa mešavinom domaćeg i stranog kapitala, a zatim u privatnim preduzećima sa stranim

kapitalom, dok je u privatnim preduzećima sa domaćim kapitalom najmanje prisutan ovakav oblik

raspodele.

NAJBOLjI ODLAZE BEZ NAGRADE

I DRAGAN Aleksić, čije ćerke rukovode porodičnom vinarijom "Aleksić", smatra da ne treba štedeti kako

bi se zadržao dobar radnik.

- Vlasnik zna da prepozna radnika koji mu je vredan i koji je važan za poslovanje firme - pojašnjava

Aleksić. - Mora da se potrudi da ga nagradi da bi ga zadržao, jer će u suprotnom otići na bolje plaćeno mesto

ili u inostranstvo. Dobar tehnolog zarađuje tri do četiri puta više od prosečne plate zaposlenih u vinariji.

Znamo da je dobar, jer njegova vina dobijaju priznanja na svetskim sajmovima. I kolege znaju i nema

ljubomore.

13. PLATA NAUČNA FANTASTIKA

DANAŠNjI radnik je jeftina potrošna roba. Mnogi poslodavci pod parolom "Ako ti nećeš, ima ko hoće", ne

obraćaju nikakvu pažnju na to kakvi su odnosi u preduzeću i da li zaposleni na posao ide kao na "robiju" -

smatra Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. - Isplata 13. plate ili

jubilarnih nagrada je u domenu naučne fantastike, dok se u skandinavskim zemljama podrazumeva.

Zakonom o radu je propisano da se Ugovorom o radu ili Odlukom poslodavca može utvrditi učešće

zaposlenog u dobiti preduzeća. Ima i srpskih poslodavaca koji pomažu svoje zaposlene u slučaju bolesti,

često finansiraju odmor i rekreaciju ili pomažu kod kupovine stanova.

NEĆE DA SE HVALE

POSLODAVCI različito reaguju na pomen nagrađivanja zaposlenih. Jedan preduzetnik je bio toliko zatečen

našim pitanjem da se našalio kako radnicima plaća članarinu u lovu. Priznao je da o tome nije mnogo

razmišljao. S druge strane, u našoj mini-anketi poslodavaca bilo je i onih koji su potvrdili da imaju

podsticaje za zaposlene, ali da ne žele o tome da pričaju. Svako hvalisanje, veruju oni, obesmislilo bi njihov

gest.

Hiljade pokojnika u katastru

U Republičkom geodetskom zavodu ima mnogo nekretnina koje su uknjižene na umrle

NE zna se tačno koliko pokojnika u katastru još ima

imovinu na svoje ime, ali se nezvanično procenjuje

da ih ima na desetine hiljada. Jer, Republički

geodetski zavod nema evidenciju ko je od njihovih

"klijenata" umro, ali znaju da je u zemljišnim

knjigama upisano mnogo stogodišnjaka. Za lošu

evidenciju u RGZ nisu "krivi" samo naslednici, već

i kupci nekretnina, jer ih ne prevode na svoje ime,

pa se posle suočavaju sa problemima.

Mitar Trbović, načelnik u Sektoru za pravne poslove RGZ, napominje da su svi objekti snimljeni i imaju

vlasnika, samo što se stanje na terenu i u katastarskoj evidenciji ne poklapa:

- Ne zna se koliko je netačnih vlasnika i pokojnika upisano u katastar. RGZ ne može da čita misli, već

dokumenta. Važno je da se prilikom svake kupoprodaje nekretnine napravi i promena u katastru, jer u

suprotnom može doći do brojnih komplikacija.

Koliko glavobolje može izazvati zanemarena uknjižba saznali su i Marija i Bojan Vasić iz Beograda, koji su

kupili stan u Kragujevcu 2010, a nedavno su otkrili da je investitor dve godine kasnije celu zgradu stavio

pod hipoteku!

- Hteli smo da prodamo stan, a onda smo otkrili da je pod "teretom" - objašnjavaju Vasići. - Investitor je

založio i naš stan. Sada niko neće da kupi takvu nekretninu. Moramo da čekamo da se on "razduži", da

bismo mogli da raspolažemo svojom imovinom.

Lidija B. smatra da nisu samo vlasnici nekretnina krivi, već i birokratija:

- Kupila sam stan pre 22 godine u Medakoviću i cela zgrada nije bila uknjižena do 2010. Nedavno sam

započela postupak i jedva sam ga okončala. Pošto su prvi vlasnici otkupili stan od opštine Voždovac, u

katastru su mi tražili i potvrdu da su oni izmirili sve svoje obaveze prema prodavcu. Nije problem u katastru

koliko u neažurnosti sudova, jer sam nedeljama čekala papire.

UPIS 5.000 DINARA

VELIKI problem naslednicima predstavljaju i finansije. Za ostavinsku raspravu i prepis imovine moraju da

izdvoje i više od jedne prosečne plate. Zato ne haju mnogo da dokumentuju nasledstvo. RGZ je napravio

prvi korak i prepolovio iznos takse za preknjiženje nepokretnosti, pa od juče ona umesto 8.671, košta 5.000

dinara.

Otvaranje preduzeća na jedan klik

Ministarstvo privrede Srbije namerava da omogući registraciju privatnog biznisa preko mreže. Osnivači će

svu dokumentaciju, zahteve, pa i takse plaćati elektronskim putem

REGISTRACIJA firme ili radnje u Srbiji traje

u proseku sedam dana i zahteva pet koraka. To

se jednostavnije i brže završava u 46 zemalja.

Do kraja sledeće godine, međutim, trebalo bi

da zaživi elektronska registracija preduzeća,

čime bismo po lakoći otpočinjanja posla mogli

da preteknemo pet ekonomija na "Duing

biznis" listi Svetske banke. Ministarstvo

privrede i UNDP nedavno su potpisali

sporazum koji predviđa da e-prijava zaživi do

novembra 2018. godine.

Pokretanje posla već je od marta prošle godine nešto jednostavnije. Tada je uvedena jedinstvena aplikacija

za registrovanje pred Agencijom za privredne registre i jedinstvene poreske registracije. Zahvaljujući

elektronskom povezivanju APR i Poreske uprave, ukinuta je obaveza da se ide u lokalne filijale Poreske

uprave kako bi se otvorio poreski dosije i podnela prijava za paušalno oporezivanje ili oporezivanje na

osnovu PDV.

- Vreme koje je neophodno za otvaranje preduzeća je skraćeno sa 12 na sedam dana, dok je svetski prosek

21 dan - objašnjavaju u Ministarstvu privrede. - Generalno, procedura za pokretanje biznisa je efikasna, s

tim što postoje neki drugi neophodni koraci koji prethodno treba da se preduzmu, što sam proces

otpočinjanja biznisa otežava. Budući preduzetnici i osnivači privrednih subjekata moraju da popune prilično

opširne papirne obrasce, izrade nacrt statuta, da osiguraju da su njihovi potpisi verifikovani pred relevantnim

institucijama...

Ideja je da osnivači preduzeća mogu da se prijave za registraciju, dostave svu neophodnu dokumentaciju i

elektronskim putem plate takse, koristeći samo digitalni sertifikat.

- Ukinuće se korak sertifikovanje statuta, koji je trenutno neophodan - dodaju u Ministarstvu privrede. -

Prema sadašnjim procedurama, osnivači subjekata moraju da idu kod javnog beležnika kako bi verifikovali

sopstveni identitet i potpise. To je rutinska procedura koja bi jednostavno mogla da se zameni korišćenjem

digitalnog sertifikata ili kroz proveru identiteta na licu mesta pri dostavljanju prijave u APR. Novi model će

se dodati na postojeći portal APR kako bi se omogućila elektronska registracija novih poslovnih subjekata.

IZMENE ZAKONA

DA bi elektronska registracija zaživela treba izmeniti zakone o privrednim društvima, o postupku

registracije u Agenciji za privredne registre, o Agenciji za privredne registre, ali i Pravilnik o sadržini

Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju, pa i Odluku o naknadama za poslove

registracije.

Šoškić i Sertić u upravi Kineske banke

Jedna od vodećih kineskih banaka, koja počinje sa radom u Srbiji, formirala menadžment. Član Upravnog

odbora i Slaviša Aleksić sa iskustvom iz Karićeve Astra banke

Kineska državna banka (Benk of Čajna) u utorak je

zvanično dobila dozvolu za rad od Narodne banke

Srbije i formirala je menadžment u kome će pored

kineskih sedeti i naši predstavnici. Predsednik

Izvršnog odbora je Liu Sijaofei, a član Slaviša

Aleksić, po struci bankar sa iskustvom iz

Findomestik i Karićeve Astra banke. Predsednik

Upravnog odbora je Čen Hijaju, a članovi, Dejan Šoškić, kao nezavisan član, inače bivši guverner NBS i

profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Pored njega, takođe kao nezavisan član je i Željko Sertić, bivši

ministar privrede, a sada direktor Razvojne agencije Srbije. Ostali članovi UO su i Džang Gang i Agnes

Erdos.

Kineska državna banka počeće sa radom vrlo brzo,najkasnije do kraja januara, a smeštena je u Novom

Beogradu, u Ulici Zorana Đinđića, u zgradi u kojoj je ranije bila Banka Inteza. Ova banka, inače peta

najveća na svetu, finansiraće kineske i naše kompanije koje će zajednički nastupati i na trećim tržištima.

Osnivač nove banke na teritoriji Srbije - Benk of Čajna (Hungary) Ltd. započeo je proceduru dolaska u

Srbiju 19. oktobra. Preko svojih pravnih zastupnika podneo je zahtev Narodnoj banci Srbije za davanje

preliminarnog odobrenja za rad u Srbiji.

Planovi osnivača su da se svi postupci, kao i registracija, završe do kraja 2016. godine, kako bi banka

otpočela s radom početkom 2017. godine. Rešenje NBS je dobijeno 20. decembra.

- Sasvim je očekivano da kineske banke prate svoje firme koje posluju u drugoj zemlji, pogotovo kada su u

pitanju veliki infrastrukturni poslovi, jer se lakše i brže dolazi do kredita i garancija, kao i do povoljnijih

kamata - ističe Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. - To je dobro i za naše firme

koje rade kao podizvođači, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Kineze posebno interesuje saradnja u oblasti izgradnje infrastrukture, privatizacije državnih preduzeća,

rudarstva, energetike i turizma. Kineske firme koje rade u Srbiji sada će dobiti oslonac, ali se to odnosi i na

naša preduzeća koja nabavljaju kinesku robu i opremu.

STANOVNIŠTVO

KAKO je najavila Jorgovanka Tabaković, guvernr NBS, Benk of Čajna će raditi i sa stanovništvom. Koje

usluge i pod kojim uslovima će ponuditi našim građanima još se ne zna, za početak finansiraće preduzeća.

Код Матијевића 13. плата, у Минакви бонус

Ове године пензије су веће за проценат и по али повишица примања треба да обрадује, према

најавама државе, и запослене који плате чекају из буyета. Следећи одговоран однос државе према

својим радницима и власници приватног капитала иду тим корацима па сходно могућностима

покушавају да подигну стандард просечног

радника у Србији повећањем плата или на крају

пословне године исплатом бонуса или 13 плате.

Око 3.000 радника у свим копманијама које

послују под окриљем српског краља меса Петра

Матијевића на крају 2016. добило је 13 плату уз

свих 12 зарада које им припадају током пословне

године. Власник комапније Петар Матијевић

каже да годинама уназад исплаћује 13 лични

доходак као знак друштвне одговорности али да

то представља и добру вољу коју показује као

захвалност према радницима који стичу профит.

– Сви запослени примили су 50 одсто бруто зараде а просечан бруто лични доходак у компанијама

износи око 80.000 динара –казао је Матијевић додајући да га је то коштало више од 1, 2 милиона

евра. – Нисам по закону обавезан да исплаћујем такозвану 13 зараду али то чиним зато што сматрам

да се тако стиче међусобно поверење између послодавца и запослених.

И компанија Минаква чији је власник домаћи предузетник Бранислав Богићевић исплатила је, како је

рекла директорица Минакве Сања Бјелица, бонус. У ком износу, није желела да каже, рекавши да то

представља пословну тајну.

– Просечна зарада је у Минакви између 45.000 и 50.000 динара. Имамо око две стотине запослених и

2017. започињемо са исплаћеним свим зарадама из 2016 – подвукла је директорица Бјелица.

Да ли су још неке компаније исплатиле бонусе нисмо успели да сазнамо. Звали смо више великих

али се на телефоне нису јављали. Претпостављамо да после Нове године и Божића још користе

колективни одмор.

Председник Уније послодаваца Војводине Станко Крстин који већ 21. годину има своју фирму с 12

запослених ”Пре принт” каже да је обрадован сазнањем да има великих послодаваца који могу да

исплате такозвану 13 плату. – Ја то чиним сваке године али ме не питајте колика је просечна зарада

код мене. Далеко већа је од просечне на покрајинском и на републичком па и на градском нивоу –

казао је Крстин.-Велико је богатство да постоји велике компаније које могу да исплате 13 плату.

Знам много малих фирми које то чине. Примање више уз 12 личних доходатака значи да се током

године заједнички радило, добро пословало и од зарађеног један део вратио радницима. Такав начин

односа према запосленима чини привреду стабилном –подвукао је Крстин.

Частили и Грци

Радници у две шећеране у Жабљу и Црвенки које послују у саставу грчке компаније Хеленик сугар

добили су половину своје зараде као примање више. Портпарол компаније Христос Алексопулос

изјавио је да компанија у Србији у шећеранама има 279 запослених на неодређено време и 26

радника на одређено време, те да су без обзира на то како им уговори о раду гласе примили пола

личног дохотка приде.-Није битан износ колико су запослени добили важно је да смо показали добру

вољу и да су људи ипак нешто добили у окружењу када није лако привређивати – навео је портпарол

Алексопулос.

Нема препродаје кредита агенцијама

О агенцијама које би откупљивале кредите које грађани не враћају дужи период код нас се говори

већ годинама. Почетак рада ових институција већ неколико пута је најваљиван, али се ништа није

десило, а како сада стоје ствари, до тога неће доћи, бар не брзо, информација је која стиже из

Народне банке Србије.

У НБС кажу да банке потраживања физичких лица не

могу да продају било каквим фондовима,

фирмама,агенцијама и сличним институцијама тако је и

предвижено Законом о заштити корисника

финансијских услуга. Тренутно таква уступања су

могућа само између банака.У НБС наглашавају да

моментално не планирају измене на том палну - дакле и

даље све остаје између банака. Познат је проблем

ненаплативих кредита у Србији. Ниво ненаплативих

кредита је око 350 милијарди динара за правна лица, а

код грађана око 70 милијарди динара,односно на њих

отпада тек петина.

Ови несавесни дужници, који су из било којих разлога постали неажурни, па свој обавезе не

измирују дуже од 60 дана још не морају да стрепе од агенција. Ипак, то не значи да им судски

извршитељи неће закуцати на врата, али треба рећи да они то могу да ураде само на основу судске

одлуке. Да би се то десило потребно је да банка тужи клијента и добије спор, па да се стигне до

извршења.

Ову материју би најбоље било регулисати на начин како се то ради у другим земљама, уз псотојање

одговарајућих прописа, указује Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије

- Уступање поменутих потраживања агенцијама и сличним институцијама постоји у свету, па би

могло да се примени и код нас, али је потребно донети добру регулативу и омогућити да она

функционише - каже Грубишић.

Он нагалашава да је ниво ненаплативих кредита веома разликује од банке до банке. У неким банкама

је ушеће ненапалтивх зајмова скоро симоблично, док у другима много више оптерећује пословање.

Уколико се ова потраживања уступају уз дисконт могуће је да ће поједине банке бити заинтересоване

да од колега преузму клијента који се нашао у проблему и није у прилици да враћа кредит. Поједине

банке имају добро организована и развијена одељења која се баве наплатом стамбених кредита па би

могли бити заинтересовани да преузму део посла од колега.

За грађане је најбоље да не дођу у ситуацију да не могу да измире рате, а ако се то ипак деси,

потребно је да пре доспећа дођу у банку. Тада имају шансу да се договоре о одгоди плаћања обавеза

или грејс периоду, што је и за њих и за банку много боље. Наиме, банке не могу да уступају ове

зајмове агенцијама, али зато могу да ангажују агенције да подсећају њихове клијенте да имају

обавезу да плате дуг...

Пеј Пал у Србији ради

Наручивање и плаћање робе путем интернета све је популарније у Србији. Поред приступачних цена

томе је допринела и законска регулатива.Најпопуларнији је шопинг, али и продаја преко Пеј Пала.

Пеј Пал је увео опцију слања новца за грађане Србије још 2013. године. Тада је уведена могућност

слања новца према иностранству. Након две године клијентима је омогућена и опција примања

новца, односно наплата из иностранства.

Укључувању Србије у токове елкектонског робно-новчаног промета допринела је Народна банка

Србије. НБС се обратила надлежнима у Пеј Палу и након преговора омогућено је да и наше земља

уђе у њихов систем. О томе где се по могућностима за прекогранично плаћања преко овог сервиса у

овом тренутку у свету налази Србија најбоље говори податак да и даље у већем броју земаља Пеј Пал

још увек није увео опцију пријема новца, односно наплату извезених роба и усуга преко овог

система. Међу том групом су и земље из нашег региона. Поред Пеј Пала и друге институције

електронског новца омогућиле су пријем средстава нашим потрошачима попут Скрила и Пионира.

Новац и за 10 радних места у сиромашним општинама

Недавним усвајањем Уредбе о условима и начину привлачења директних страних инвестиција

држава је спустила границу за давање помоћи инвеститорима са 150.000 на 100.000 евра улагања уз

обавезу запошљавања најмање 10 радника. Држава ће за

сваког новог радника инвеститору плаћати од 3.000 до 7.000

евра , у зависности од подручја у које се новац улаже.

Најбоље ће проћи они инвеститори који уложе или прошире

своје капацитете у неразвијенијим крајевима Србије, што

конкретно значи да ће они који улажу на југ Србије или у

неразвијене општине Војводине добијати и по 7.000 евра по

радном месту, док ће они који то исто чине у Београду и

Новом Саду добијати 3.000 евра по раднику.

Осим овог новца , инвеститори ће од државе добијати и помоћ за основна средства и то од 10 до 30

одсто од уложеног новца, а пре тога ће сви морати да обезбеде 25 одсто вредности укупног улагања

из сопствених извора. Уредбом је предвиђено и да се средства исплаћују у ратама, а износ сваке рате

утврђиваће се у процентуалном износу у односу на укупан износ додељених средстава.

Министар привреде у Влади Србије Горан Кнежевић објашњава да је претходну уредбу требало

изменити да би се добио континуитет привредог раста .

- Уредба се морала мењати да бисмо обезбедили континуитет привредног раста путем директних

инвестиција, добили нове капацитете, технологије, запослили нове раднике. Уредбом смо ојачали и

контролу испуњења уговорних обавеза. Акценат је на улагања у неразвијене и девастиране општине

и обезбеђење подршке за оне који улажу најмање два милиона евра и отварају најмање 100 нових

радних места у оквиру својих пројекатата – рекао је Кнежевић.

У првих 11 месеци прошле године држава је одобрила непуна 93 милиона евра субвенција

инвеститорима за запошљавање, а од тог износа само 2,57 милиона евра отишло је домаћим

фирмама. Подршку државе добило је укупно 28 инвестиција, од којих су само три домаће фирме.

Проблем је био, а он се новом Уредбом Владе Србије решава, то што су се субвенције додељивале за

већа улагања и за већи број отворених радних места, што наше фирме нису у многим случајевима

могле да испуне. Сада је улагање од 100.000 евра и запошљавање најмање 10 нових радника , као

услов за добијање државне помоћи и субвенције, много остварљивије него што је то било раније.

Према статистици Министарства привреде у првих 11 месеци прошле године са близу 93 милиона

евра запослено је 17.873 радника. Од тог броја ново радно место у домаћој фирми добило је свага 395

радника, јер је био и мали број домаћих инвеститора. Када се износи подстицаја поделе са бројем

радника који су добили радно место речуница показује да је државу свако радно место у просеку

коштало 5.198 евра. Странцима је давано у просеку по 5.168, а домаћим фирмама 1.353 евра по

радном месту.

Нова Уредба Владе Србије, којом је спуштена граница за давање државне помоћи , даје много веће

шансе домаћим привредницима за покретање нових пројеката или проширење постојећих

капацитета. Уједно, она доприноси да се боље искористе могућности које даје Закон о улагањима,

донет пре више од годину дана, а чији је основни задатак и био да се створи једанак третман домаћих

и страних инвеститора.

Нето прилив од СДИ око 1,8 милијарди евра

Нето прилив страних директних инвестиција у Србију 2015.године износио је 1,8 милијарди евра или

5,4 одсто БДП, по чему је наша држава била један од лидера у региону, саопштила је НБС. Сличне

резулатате НБС очекивала је и у 2016.годину односно нето прилив од 1,8 милијарди евра. На одлуку

страних инвеститора да наставе да улажу у Србију , између осталог, утиче и унапређење пословног и

инвестиционог амбијента, као и боље макроекономске перформансе и изгледи српске економије.

TANJUG/B92

ANA BRNABIĆ NAJAVLJUJE: Sledi talas otpuštanja iz javnih

preduzeća

Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić je najavila danas da će u 2017. biti

sproveden talas smanjivanja broja zaposlenih u republičkim javnim preduzećima, gde sada radi oko 147.000

ljudi, kao i da će u javnoj upravi ove godine biti smanjeno oko 5.000 ljudi.

"Nije gotova racionalizacija u republičkim javnim preduzećima. Tu ima 147.000 zaposlenih i to je talas

racionalizacije koji će ići u 2017. Tu treba da se

uradi mnogo više", rekla je Brnabić.Ona je rekla

za B92 da je u javnoj upravi, koja obuhvata

državnu upravu, lokalnu samoupravu i lokalna

javna preduzeća do sada otišlo više od 23.000

ljudi i da je planirano da ode još oko 5.000 u

2017. godini.

Kod javne uprave, kako kaže, racionalizacija je

manje više gotova i ostaje da se do kraja sprovedu

ranije doneti planovi 145 lokalnih samouprava

koje su odredile maksimalan broj zaposlenih i

pripremile sistematizacije."Toga ćemo se držati", dodala je ona.Brnabić je istakla da je važno zadržati

kontrolu nad zapošljavanjem i najavila da će Vlada Srbije u martu doneti novu odluku o maksimalnom broju

zaposlenih u 2017.Ona je objasnila da su neke lokalne samouprava ispod a neke iznad po broju zaposlenih.

"Nećemo ići na linearno smanjivanje, to smo dogovorili sa Ministarstvom finansija i odredićemo šest grupa

lokalnih samouprava. Statistički od minus tri do plus tri. Tako da će neke moći i da zapošljavaju u 2017",

rekla je Brnabić.Ona je dodala da će to biti svojevrsna nagrada za njih, dok će neke opštine morati drastično

da smanje broj radnika.

Prema njenim rečima, nema više linearnog otpuštanja jer bi u nekim opštinama to moglo da ugrozi kvalitet

pružanja usluga građanima.Brnabić je rekla da je vlada uspela da nametne razvijanje elektronskih servisa i e

- Upravu kao ozbiljnu temu.

Ona je rekla da dosta kasno krećemo sa tim u poređenju sa EU i da imamo dosta još da radimo, na

povećanju kapaciteta, formiranju registra i povezivanju baza podataka."Ljudi više ne smeju da idu na

šaltere", poručila je Brnabić.

RTS, FONET

Kovačević: Prosečna plata u martu možda 400 evra

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izjavio je da bi u martu ove godine prosečna

neto plata u Srbiji mogla da iznosi oko 400 evra.

Kovačević kaže da se od februara očekuje povećanje zahvaljujući povećanju plata u javnom sektoru, u

nekim segmentima javnog sektora pet do šest odsto, u nekim nešto niže i da je povećana i minimalna zarada.

"Po tom i po osnovu tendencije rasta plata u privatnom sektoru od februara, plate u martu mogu da dostignu

oko 400 evra, a možda i više zavisno od kretanja u privatnom sektoru", rekao je Kovačević.

On je, na konferenciji za novinare o makroekonomskim trendovima gde je predstavljen i najnoviji broj

časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), rekao da bi na osnovu povećanja plata zaposlenih u

javnom sektoru prosečna neto zarada u Srbiji mogla da iznosi između 390 i 400 evra.

Stamenković (MAT) : Smederevska železara bi mogla da dostigne

maksimalnu proizvodnju, Fijat bez rasta

Smederevska železara koja je u vlasništvu kineskog Hestila mogla bi uskoro da dostigne pa i premaši

maksimalnu proizvodnju iz 2008. godine, ocenili su autori časopisa Makroekonomske analize i trendovi

(MAT).

- Pokazalo se da Kinezi znaju da rade, cene čelika u svetu su u porastu i u planu je paljenje druge visoke

peći u železari pa se sada ne čini neostavarivom perspektiva kao pre godinu dana da se premaši proizvodnja

čelika iz 2008. godine, pre odlaska Ju es stila iz Smedereva - rekao je na konferenciji za novinare Stojan

Stamenković.

On je naveo da je međugodišnji porast proizvodnje sirovog gvožđa, čelika i ferolegura u novembru u Srbiji

dostigao 43 odsto.

- Proizvodnja motornih vozila je usled povremenih prekida rada Fijata u kragujevačkoj fabrici za 13 odsto

manja od proseka prethodnih godina i za sada nema naznaka da će biti rasta - kazao je Stamenković.

Kako je ukazao, neizvesna je budućnost tri kompanije iz hemijskog sektora - Azotare i Petrohemije iz

Pančeva i Metanolsko-sirćetnog kompleksa iz Kikinde, koje imaju probleme u poslovanju.

- Nijedno od ta tri preduzeća za sada ne pokazuje sposobnost niti mogućnost dugoročnog, održivog

poslovanja i poboljšanja finansijskog položaja, te se pad proizvodnje u hemijskoj industriji od 6,3 odsto u

novembru ne može smatrati incidentnim - rekao je Stamenković.

Ukidanje posebnih dabžbina (prelevamana) na uvoz poljoprivrednih proizvoda od ove godine će, po rečima

Ivana Nikolića, koristiti potrošačima, ali će proizvođači morati da se prilagode uslovima na tržištu i jačoj

konkurenciji.

Nikolić je ocenio da nije bilo opravdanja da se zadrže prelevmani jer je drugačija situacija na evropskom

tržištu i ne postoji bojazan da od velikog uvoza jeftinih poljoprivrednih proizvoda.

"Iznenađujuće veliki" broj u dodatnom roku

Centru za socijalni rad u Nišu potraživanja zaostalih zarada je u naknadno odobrenom roku prijavilo 2.500

bivših radnika propalih društvenih preduzeća.

To je izjavila pomoćnica direktora te ustanove Javorka Ranđelović, navodeći da se podaci radnika unose u

bazu i da će se za nekoliko dana znati tačan broj onih čije su prijave validne.

Ranđelović je ocenila da je broj radnika koji su prijavili potraživanja "iznenadjujuće velik" s obzirom na to

da je reč o naknadno odobrenom roku.

U martu 2016, Centru za socijalni rad u Nišu potraživanja za zaostale zarade prijavilo je 6.200 radnika

propalih društvenih preduzeća.

Prihvaćene su prijave 5.100 radnika čije firme nisu potpuno

ugašene, odnosno u kojima stečajni postupak još traje.

Radnicima koji su prošlog proleća prijavili potraživanja najpre je

isplaćena jednokratna pomoć od 10.000 dinara, a krajem

decembra pomoć u visini minimalne zarade.

Predstavnici grada i radnika najavili su da će tokom januara

"minimalac" dobiti i radnici čija potraživanja budu prihvaćena u

naknadno odobrenom roku koji je trajao od 26. decembra do 6. januara.

Ministar privrede Goran Knežević je u oktobru, prilikom boravka Vlade Srbije u Nišu najavio da bi do kraja

2016. trebalo da počne isplata zaostalih plata po modelu koji će utvrditi nadležna ministarstva.

Bivši radnici propalih niških društvenih firmi i dalje se skoro svakog petka okupljaju ispred Gradske kuće da

bi saznali kako i kada će njihov višegodišnji problem biti rešen.

Prema nezvaničnim procenama, radnici Elektronske industrije, Mašinske industrije, Jastrepca, Građevinara i

drugih firmi, potražuju za zaostale zarade oko 2,5 milijardi dinara.

Bila najveća firma u gradu, tri puta je niko neće

Kruševac -- Za IMK "14.oktobar" u stečaju još neće biti objavljivan oglas za prodaju, a u Agenciji ne

navode ni kada će prodaja nepokretne imovine Fabrike ulja u stečaju.

Oglasi za prodaju imovine kruševačkih preduzeća

Konfekcija "Zvezda", "Savremeni dom" i "Branko

Perišić", koja su nakon neuspešnih privatizacija i

višegodišnjeg restrukturiranja otišla u stečaj, trebalo bi da

budu objavljeni u prvom kvartalu ove godine, rečeno je

Beti u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.

Od osam preduzeća iz Kruševca, koja su posle neuspelih

privatizacija bila u restrukturiranju, šest je završilo u

stečaju pošto je prestala zaštita države od poverilaca.

U stečaj su otišla preduzeća "Zvezda", Fabrika ulja, "Savremeni dom",Hemijska industrija "Župa", IMK

"14. oktobar" i pekarska industrija "Branko Perišić".

Iz stečaja je, kao pravno lice, prodata "Župa", dok za celokupnu imovinu IMK "14.oktobar" na tri oglašene

prodaje nije bilo zainteresovanih kupaca. Za tu, nekada najveću kruševačku fabriku, prema tvrdnjama

lokalnih političara, zainteresovana je češka kompanija "Tatra".

U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika su naveli da je za "14. oktobar" u pripremi oglas za prodaju

pogona u Brusu, a da za lokaciju u Kruševcu još neće biti objavljen novi oglas.

Oglašavanje prodaje dela pokretne imovine Fabrike ulja očekuje se uskoro, dok se rok za prodaju

nepokretne imovine ne zna, jer to, po navodima Agencije, zavisi od procene i saglasnosti Agencije za

restituciju.

Privatni fondovi zaradili i za sebe i za penzionere

Privatni penzioni fondovi imali su lane više nego dobru godinu, jer su ostvarili prinos od 13,5 odsto na

uloženi novac. Ovakav rezultat ne samo da je rekordan za njih već je i najbolji u istraživanju koje je sproveo

OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj među 80 zemalja članica i nečlanica. S obzirom na to

da su članice OECD-a neke od najrazvijenijih ekonomija, pomenuti rezultat je još bolji.

Dobrovoljni penzijski fondovi postoje već deset godina, a prinos četiri fonda sa sedam fondova, što znači da

neka društva imaju po dva fonda, od početka poslovanja je nepunih deset odsto.

Kod njih štedi deset odsto zaposlenih, odnosno 182.000

građana. Broj članova je nešto veći, oko 250.000, a ova razlika

nastala je zato što svi oni koji su jednom postali članovi i

uplaćivali novac nisu to i nastavili tako da se vode kao

članovi. Oko dve trećine uplata idu na teret poslodavaca. Kada

su fondovi 2007. godine počeli da rade, neoporezovani iznos

uplata je iznosio 3.000 dinara, a danas je 5.500 dinara.

Dobrovoljni privatni penzijski fondovi su jedan od mogućih

vidova štednje za penziju. Doprinos u fondove uplaćuju ili

sami građani koju mogu biti i nezaposleni, i poslodavac u ime

i za račun zaposlenog. Svaki fond ima donju granicu za

doprinose, iznos uplate precizira se ugovorom o članstvu, a obično se radi o mesečnim uplatama. Uplata

penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobađa se plaćanja poreza

na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 5.500 dinara po zaposlenom

mesečno. U 2006. godini, kada su dobrovoljni penzijski fondovi započeli poslovanje, poreska olakšica je

iznosila 3.000 dinara i od tada se vrši usklađivanje tog iznosa s visinom inflacije u prethodnoj godini. Zbog

toga je uobičajeno da se članovi fondova, pri opredeljivanju za visinu mesečnih uplata u penzijske fondove,

rukovode utvrđenom visinom neoporezivog iznosa, pa i prosečan iznos mesečnog doprinosa po članu fonda

kontinuirano raste od osnivanja dobrovoljnih penzijskih fondova.

U privatnim penzijskim fondovima akumulirana je imovina od oko 31 milijardu dinara, što svakako nije

velika količina novca pogotovo ukoliko se ima u vidu da slični fondovi u svetu upravljaju sa imovinom

vrednom 38.000 milijardi dolara.

Najviše za privatnu penziju štede građani u životnom dobu od 40 do 49 godina i njih je više od trećine u

ukupnom članstvu.

Đenerali društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima upravlja fondovima Đenerali Bejzik i

Đenerali Indeks. Bejzik je, na primer, prošle godine ostvario prinos od čak 19 odsto.

Nataša Marjanović, član Izvršnog odbora Đenerali Osiguranja kaže da je imovina fondova u konstantnom

porastu i da je ova vrsta štednje potreba, a ne luksuz, posebno imajući u vidu situaciju sa javnim penzionim

sistemom.

– Od početka poslovanja svim članovima preporučujemo da malim uplatama u dugom vremenskom periodu

obezbede svoje prihode za penziju. Na primer, član fonda koji je od 2006. godine počeo da uplaćuje

maksimalni neoporezivi iznos i kojem je poslodavac uplaćivao isti iznos, danas na svom ličnom računu ima

1,7 miliona dinara, što je gotovo 14.000 evra. Članovi koji su odmah prepoznali neophodnost i prednosti

štednje u dobrovoljnom penzijskom fondu sada imaju veću ušteđevinu nego što su očekivali. Uz stabilan

kurs i nisku inflaciju, naši članovi imaju i visoke realne ostvarene prinose, kaže Nataša Marjanović.

Snežana Ristanović, direktor Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom „Rajfajzen future“,

ukazuje na sve veću ulogu ovih finansijskih institucija za obezbeđivanje budućih penzija zaposlenih i

drugoročno održivih i sigurnih penzijskih sistema. To je posebno važno za zemlje u kojima se granica za

odlazak u regularnu, državnu penziju stalno pomera naviše, dok se istovremeno procenat starijeg

stanovništva u ukupnoj populaciji povećava. – Srpski dobrovoljni penzijski fondovi, sa ostvarenim realnim

prinosom od 13,5 odsto su ostvarili najbolji rezultat u 2015. godini, na nivou svih privatnih penzijskih

fondova koji posluju u zemljama članicama OECD i zemljama koje nisu članice ove organizacije – kaže

Ristanovićeva.

Inače, države je propisala u šta dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji mogu da ulažu prikupljena sredstva

svojih članova, a to su uglavnom državne obveznice.

Uprkos lanjskom rastu prinosa udeo imovine svih fondova u srpskom BDP je jedva 0,7 odsto, dok u

Danskoj, na primer, ovaj procenat premašuje 200 odsto tamošnjeg BDP, u Holandiji to je na nivou od 180

odsto, u SAD 130 odsto, u Slovačkoj 11 odsto. Inače podaci studije OECD-a pokazuju da nisu svi privatni

penzijski fondovi iz država obuhvaćenih istraživanjem poslovali pozitivno. Negativni prinos imali su u

Rusiji i to dva odsto, u Brazilu gotovo pet odsto.

Petorka koja je napravila gubitak od 2,5 milijardi evra

Ukupni kumulirani dugovi „Srbijagasa”, EPS-a, „RTB Bora”, „Resavice” i „Puteva Srbije” dostižu oko 300

milijardi dinara

Imena direktora javnih preduzeća, koji će biti smenjeni zbog loših rezultata, biće poznata pošto se premijer

Aleksandar Vučić vrati sa službenog puta iz Indije.

Hoće li ovoga puta „čistka” u državnim firmama zaobići

petorku koja proizvodi gubitke: „Srbijagas”, EPS, „Puteve

Srbije”, „Resavicu” i „RTB Bor”? Bez obzira na to što su

„Srbijagas” i EPS u tekućem plusu, oni su akumulirali

gubitke iz ranijih godina.

Tako ukupan minus „Srbijagasa” iz prethodnog perioda

iznosi 150 milijardi dinara, dok je kumulirani gubitak EPS-a

103 milijarde dinara.

Godinama su gubitke gomilali „RTB Bor” (3,3 milijarde

dinara), „Resavica” (17,6 milijardi) i „Putevi Srbije” (23

milijarde dinara).

Ukupni kumulirani gubitak ovih pet kompanija iznosi oko 300 milijardi dinara, pokazuje naša računica, što

znači da su direktori ovih kompanija naslednicima u amanet ostavili milionske gubitke.

Priča o smeni loših direktora ponovo je podgrejana pre nekoliko dana kada je predsednik vlade objašnjavao

zašto se to nije dogodilo pre nove godine, kao što je ranije bilo najavljeno.

Prethodno je, 30. oktobra, Vučić istakao da je „strašno ljut zbog svega što se dešava oko ’Azotare’,

’Srbijagasa’ i MSK” i da će zbog toga do kraja godine biti smenjeni „gotovo svi direktori” u javnim

preduzećima koja loše rade.

Dodao je i da je ljut jer nije dodatno proveravao poslovne bilanse tih preduzeća, već je verovao u „lažne

finansijske izveštaje”.

To, ipak, nije prvi put da predsednik vlade najavljuje čistku u državnim firmama.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I ŠTAMPANOM IZDANjU

Za veće plate potrebno više investicija

Ove godine nivo investicija u Srbiji ostaće nepromenjen u odnosu na prethodne dve godine, pokazuju

prognoze Narodne banke Srbije. Za bolji standard građana i veće plate, investicija mora biti više. U odnosu

na sadašnji nivo od 19 odsto BDP-a, odnosno svega što kao država stvorimo, one moraju dostići najmanje

22 odsto.

O tome koja su nam ulaganja potrebna za održiv

rast, za Infobiz je govorio predsednik Fiskalnog

saveta Pavle Petrović.

Gde usmeriti investicije kako bismo ostvarili veći

prirvedni rast?

"Nama je neophodno da imamo veći izvoz ili

takozvani neto izvoz, izvoz u odnosu na uvoz, to

znači da najveći deo investicija treba da ide u taj

sektor takozvanih razmenljivih dobara, dakle usluge

koje se izvoze i trpe međunarodnu konkurenciju. To

je pokretač zdravog privrednog rasta".

Kako povećati investicije domaćeg privatnog sektora?

"Osnovna stvar za pokretanje tih domaćih investicija je privredni ambijent koji bi trebalo da bude prijateljski

prema tim domaćim investitorima. Možda je presudno sudstvo i ceo taj kompleks. Jer vi u osnovi ne možete

da vodite posao ako niste sigurni da ćete sutra moći da naplatite ono što ste dogovorili ili ono što je

dogovoreno da se sprovede, jer u protivnom onda će vaš posao da se suzi na krug prijatelja, porodice i da

rešavate na drugi način nedostatak efikasnog sistema".

U izgradnji infrastrukture ključne su javne i lokalne investicije...

"Jedan blok gde država može direktno da utiče su javne investicije, investicije iz budžeta i to su investicije

mahom u infrastrukturu. One su sada oko milijardu i 200, znači nešto preko tri odsto BDP-a. One bi trebalo

u toku sledeće 2,3 godine da dođu na 4, 4 i po posto. To znači negde milijardu i po evra da se investira.

Ovde naročito pored, kod ovih javnih što javnost vidi, a to je izgradnja puteva, rekonstrukcija železnice,

pruga i slično, trebalo bi da budu lokalne investicije. Tu bi trebalo da se znatno povećaju investicije jer

mnogi delovi Srbije nemaju zadovoljavajući vodovod i kanalizacionu mrežu i to prosto je neophodno

investirati".

DRŽAVA BEZ MILOSTI ZA PREKRŠAJE Poreznici stavili

katanac i na dve privatne klinike

Poreznici su tokom praznika prvi put zbog nepravilnosti u radu zatvorili dve zdravstvene ustanove, saznaje

"Blic".

Prema saznanjima našeg lista, zatvorene su Klinika „Impuls" iz Beograda

i poliklinika "Dijagnostika centar" iz Novog Sada. Kako su otkrili naši

novinari, ove dve privatne zdravstvene ustanove zapečaćene su na sedam

dana, a na objekte je stavljena crvena traka s jasnim natpisom "Poreska

uprava". Ova informacija potvrđena nam je i u Poreskoj upravi Srbije.

- U toku praznika po prvi put su kontrole proširene i na privatne

zdravstvene ustanove u Beogradu i Novom Sadu. Prilikom obavljenih

kontrola utvrđene su nepravilnosti u poslovanju, poput neizdavanja

fiskalnih računa pacijentima, odnosno neevidentiranja usluga preko

fiskalnih kasa – naveli su u Poreskoj upravi.

Kako su istakli, medicinske ustanove kod kojih je utvrđeno da ne poštuju

zakonske procedure su privremeno zatvorene.

- Protiv odgovornih osoba podneti su zahtevi za pokretanje prekršajne odgovornosti – dodali su u ovoj

ustanovi.

Ipak, oni nisu mogli da nam otkriju i nazive zdravstvenih ustanova koje su zatvorili pozivajući se na stroge

zakonske propise koji ih štite.

S druge strane, kako su naglasili, inspektori Poreske uprave nastavljaju pojačanu kontrolu poreskih

obveznika širom Srbije, "kao jedan od efikasnih vidova borbe protiv sive ekonomije, proširujući obuhvat

kontrola na različite delatnosti".

- Poreska uprava će i u 2017. nastaviti sa aktivnostima koje podrazumevaju potpunu primenu propisa prema

svim poreskim obveznicima na teritoriji Srbije. Apelujemo na sve poreske obveznike da poštuju propise i

razvijaju kulturu plaćanja poreza – naglasili su u Poreskoj upravi.

Nagradna igra kao podsticaj

Odlukom Vlade Srbije 2017. i 2018. su proglašene za godine borbe protiv sive ekonomije, i to je označeno

kao jedan od strateških prioriteta. U okviru toga prvog dana 2017. počela je i nagradna igra "Uzmi račun i

pobedi". Sakupljanjem fiskalnih računa svi punoletni građani mogu da učestvuju u nagradnoj igri i osvoje

stan u Beogradu, put u Njujork, automobil "fijat 500L", putovanja na planine i u banje u Srbiji, kao i

mnogobrojne robne nagrade.

LEKARI UPOZORAVAJU Čeka nas drugi, JOŠ GORI TALAS

GRIPA

Sibirska zima na kratko je prekinula širenje virusa gripa, kome temperatura u minusu nikako ne odgovara.

Međutim, novi udar možemo očekivati kada se deca ponovo vrate u školske klupe.

Do sada je u Srbiji više od 96.000 ljudi imalo grip ili oboljenja slična gripu, zvanični su podaci Instituta

“Batut”, ali se pretpostavlja da “gripoznih” ima tri puta više, jer se većina za pomoć nije obratila lekarima.

Samo u prvoj nedelji nove godine obolelo je 6.567 ljudi više nego na kraju prošle godine.

Očigledno da je mini školski raspust ipak dao efekte,

s obzirom na to da je protekle nedelje među

obolelima najviše bilo najmlađih, uzrasta do četiri

godine, a tek potom slede oni školskog uzrasta.

- Treba očekivati drugi talas, koji će biti ozbiljniji,

ali tek kada počne drugo polugodište i kada se sa

raspusta vrate deca u školu. Ovog puta mislim da će

najviše biti na udaru jug Srbije, gde u ovom prvom

talasu nije bio veliki broj obolelih - pojašnjava

epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.

On kaže da će i dalje najviše oboljevati deca školskog i predškolskog uzrasta, kao i mladi, dok su stariji na

vreme primili vakcine.

- Hladnoća ne odgovara virusu gripa, ne može da se širi. Zbog niskih temperatura i ljudi se manje kreću, pa

se tako izbegava mogućnost razmene virusa - objašnjava prof. dr Tiodorović.

Dr Biserka Obradović, šef opšte prakse Doma zdravlja „Stari grad“, kaže da je u toj ustanovi broj gripoznih

dupliran 2. januara u odnosu na prvi dan nove godine.

- U jednom poljupcu može se preneti oko 50 miliona bakterija, a o virusima i da ne govorimo. Prilikom

čestitanja Nove godine virusi su se više prenosili. Grip se širi kapljičnim putem, ali možemo da se

inficiramo i indirektno ako dovoljno ne peremo ruke - objašnjava dr Obradović.

NAJRIZIČNIJE KATEGORIJE

- Jedna gripozna osoba može da inficira mnoge zdrave i zato je važno da se oboleli pridržavaju saveta lekara

i ne dolaze u kontakt sa drugim ljudima. U najvećem riziku od gripa su osobe sa oslabljenim imunitetom,

hronični bolesnici, trudnice i deca. Kod trudnica velike komplikacije mogu da se pojave ako se grip javi u

prvih 12 nedelja trudnoće. Ljudi sa sniženim imunitetom mogu da dobiju upalu pluća, bronhitis ili sinuzitis

ako se ne leče - priča šefica opšte prakse.

Lečenje gripa je simptomatsko, a da biste za sedam dana bili kao novi, neophodno je da odležite virus.

SIMPTOMI

- Simptomi gripa nastaju naglo i to su visoka temperatura, malaksalost, jeza, drhtavica, jake glavobolje. San

je veoma bitan i treba ležati sedam dana dok grip ne prođe. Treba da se unosi sveže voće i povrće jer je ono

gorivo za leukocite koji nas brane. Treba unositi vitamin C i cink. Ne uzimajte antibiotike. Snižavajte

temperaturu, uzimajte analgetike kako biste se rešili bolova u glavi i pijte što više tečnosti, minimum od pet

do sedam čaša dnevno. Najbolje je da pijete vodu, čajeve, ceđene sokove i supice - priča naša sagovornica.

OPREZ Evo zašto MORATE da preležite grip, inače se suočavate

sa OZBILJNIM KOMPLIKACIJAMA

Simptomi gripa ove sezone izraženiji su nego obično, a ljudi se uglavnom osećaju kao da ih je pregazio voz.

Međutim, nakon desetak dana od preležanog virusa, suvi kašalj, visoka temperatura ili glavobolja mogu

ponovo da se vrate. Lekari objašnjavaju da su to komplikacije izazvane bakterijama, koje trebaju ozbiljno da

se shvate i preleže.

- Kada dobijemo grip, naš

imunitet se bori da ga savlada i

izbaci iz organizma. Ukoliko se

radi o jakom virusu, kao što je

ove godine, u nekim slučajevima

sam organizam ne može da se

izbori sa njim i na taj način slabi

imunitet. Tada se i stvaraju uslovi

za razvoj bakterijske infekcije,

koje čitavo stanje kod obolelog

čoveka dodatno komplikuje,

objašnjava dr Nevenka

Dimitrijević, lekar u Domu

zdravlja Voždovac.

Bronhitis, upala pluća...

Ona kaže da kod dece i odraslih

najčešće komplikacije mogu biti

bronhiris, upala pluća ali i upala

ušiju.

- Kod dece brže prolazi, ali kod odraslih dugo traje i izraženiji su visoka temperatura i suvi kašalj.

Komplikacije se najčešće javljaju desetak dana posle gripa, i oboleli ih uglavnom i ne prepoznaju, ali se

ispostavi da je grip otvorio put slabljenjem organizma i da se onda samo nadovezala bakterijska infekcija.

Te komplikacije najčešće nisu bezopasne i zahtevaju lečenje antibioticima - ističe doktorka.

Zbog toga, savetuje doktorka, ne treba odmah odlaziti lekaru čim se pojavi visoka temperatura. Treba

sačekati dva do tri dana, pa ukoliko je temperatura i dalje visoka, obavezno se treba otiću kod lekara, jer

postoji mogućnost da je došlo do komplikacije.

U Srbiji su trenutno registrovana tri soja virusa gripa, koja se inače nalaze i u vakcini za ovu sezonu. Reč je

o virusu tipa B, koji je najslabijeg intenziteta, i ne može da dosegne nivo epidemije. Druga dva soja su virusi

tipa A i to H1N1 i H3N2, koji imaju tendenciju da naprave velike epidemije, ali s obzirom na to da već

godinama kruže, veliki broj građana je već stekao imunitet.

Sledi novi talas

Dr Branislav Tiodorović kaže da grip traje do pet dana, s tim da može da traje duže ukoliko se nešto

iskomplikuje. Kod dece, koja još nemaju imunitet, može da traje i do sedam dana.

- Nezgodna je ta temperatura do 37,5 Celzijusa, koja može da traje danima i što je za čoveka, a posebno za

decu, veoma iscrpljujuće. Ono što je veoma bitno jeste da lekove za spuštanje temperature, antipiretike, ne

treba davati ukoliko neko ima temperaturu do 38 stepeni Celzijusa. Oni se daju tek kada temperatura

poraste. A zašto je to bitno? Naš organizam reaguje na tu temperaturu i na taj način se stvara imunitet od

virusa. Sikidanjem temperature koja nije prešla 38 stepeni, prekidamo taj proces i sledeći put ćemo obolelti

od istog tog virusa - objašnjava dr Tiodorović.

Vulin obećao da će obnoviti Narodne kuhinje u Srbiji

Ministarstvo rada obezbedilo je sredstva za obnovu opreme za narodnu kuhinju u Požarevcu, kazao je

ministar Aleksandar Vulin.

On je, prilikom posete sedištu Crvenog krsta u tom gradu, rekao da se narodne kuhinje nisu obnavljale 21

godinu, a da je sada obezbeđen novac za to zahvaljujući većim uštedama i boljem poslovanju.

"To je zaista predug period, 21 godina i Ministarstvo rada, zajedno sa Crvenim krstom, bez ijednog dinara

povećanja budžeta, obezbedilo je novac da se obnove sve narodne kuhinje u našoj zemlji", rekao je ministar.

On ističe da je u tu svrhu izdvojeno 50,56 miliona dinara i da se može reći da će tim novcem biti

zadovoljene sve potrebe naših narodnih kuhinja, da se obroci pripremaju u skladu sa najvišim standardima,

"onako kako korisnici i zaslužuju".

Napominjući da je za iduću godinu Ministarstvo rada predvidelo 515 miliona dinara za različite programe

koje će raditi sa Crvenim krstom, on je istakao da to znači da će svih 77 narodnih kuhinja u Srbiji nastaviti

da radi, odnosno da će 36.000 korisnika dobiti svoj obrok.

"To znači da će desetine hiljada ljudi dobiti svoj paket namirnica, higijenski paket, hiljade naše dece moći će

da odu na oporavak, videće more, planinu. To znači da će država Srbija, zajedno sa Crvenim krstom,

nastaviti da brine o onima kojima je pomoć potrebna i omogućiti da im život zaista bude bolji i sadržajniji",

istakao je ministar Vulin.

Kandidati za predsednike AK Beograda zatvorili se u prostorije komore zahtevajući izbore

Advokatura pod opsadom

- Odluka Upravnog odbora Advokatske komore Beograda da odloži izbore za organe komore zakazane za

21. januar izazvala je incident bez presedana u domaćoj advokaturi.

Naime, u toku današnjeg dana, petoro

kandidata za predsednike beogradske

komore se, revoltirano zbog odlaganja

izbora, zatvorilo u prostorije komore.

- Za sada se većina članova Upravnog

odbora saglasilo da potpiše protokol po

kojem bi u sredu bila održana sednica na

kojoj će biti zakazani izbori za 21. januar.

Problem je što Slobodan Šoškić,

predsednik AKB, ne želi da potpiše taj

protokol. Tako da još uvek čekamo - rekao nam je advokat koji je bio na licu mesta, ali koji nas je zamolio

da mu ne spominjemo ime.

Uzrok zbog kojeg se petoro advokata zatvorilo u prostorije komore, datira još iz septembra prošle godine

kada je donet Statut AKB. Taj statut je oduzeo pravo glasa advokatima koji rade u ortačkim društvima, što je

podstaklo nekoliko ljudi da od Ustavnog suda zatraže ocenu njegove ustavnosti.

Pošto je Ustavni sud uzeo u proceduru taj zahtev, UO komore je izbore, originalno raspisane za decembar,

pomerio za 21. januar. Pre dva dana je iz istog razloga, UO komore doneo odluku da se izbori odlože sve do

konačne odluke Ustavnog suda.

Zbog ove odluke su se advokati Veljko Vukotić, Vladimir Gajić, Jugoslav Tintor, Goran Ninić i Zora

Dobričanin Nikodinović, koji su se kandidovali za funkcije, zatvorili u prostorije komore i zatražili

održavanje izbora 21. janaura. NJihov stav je da dosadašnji predsednik Šoškić koristi spronu ustavnost

statuta kako bi produžio svoj mandat.

Danas je dolazila i policija, ali nije konstatovala kršenje javnog reda i mira.

Pojedini mediji su preneli da bi u toku sutrašnjeg dana trebalo da se održi sednica UO AKB na kojoj bi se

odlučivalo o izborima, ali to niko od prisutnih advokata nije mogao da nam potvrdi.