16. novembar 2017. godine

ISTRAŽIVANjE POKAZALO: Trećina građana bi tužila gazdu

Oko 27 odsto radnika deo plata dobija "na ruke". Svega 33 odsto bi prijavilo rad na crno

RAD na crno, neplaćanje poreza i nelegalna prodaja robe su prva asocijacija na sivu ekonomiju. Dok dve

trećine građana smatra da za nju nema opravdanja,

isti udeo je i onih koji veruju da je ona način

preživljavanja za siromašne. Ovo su neki od nalaza

Istraživanja stavova građana o sivoj ekonomiji, koje

sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski

razvoj.

Istraživanje je pokazalo da oko 27 odsto građana

koji rade, makar deo primanja dobija "na ruke".

Istovremeno svega trećina građana bi, ukoliko rade

na crno, prijavila svog poslodavca. Glavni razlog

neprijavljivanja je strah od gubitka posla.

- Podrška stanovništva borbi protiv sive zone i dalje

je veoma velika i dostiže 90 odsto - rekao je Vladimir Tipsarević, potpredsednik NALED-ovog Saveza za

fer konkurenciju. - Svaki drugi građanin veruje da će proglašenje 2017. i 2018. godinama borbe protiv sive

ekonomije pomoći suzbijanju. Ostaje problem sudelovanja u toj borbi jer je samo 22 odsto spremno da

prijavi radnju ili kafić u kojoj ne dobije račun, a 33 odsto poslodavaca koji zapošljavaju radnike na crno.

Čak dve trećine ispitanika tvrdi da nikad ne kupuje na improvizovanim prodajnim mestima. Trećina, koja ne

zaobilazi takva prodajna mesta, to radi zbog manje cene. Konačno, 51 odsto veruje da se udeo sive

ekonomije u poslednjih godinu dana smanjio, dok 27 odsto ocenjuje da je veći.

Trećina Srba bi da radi sa Nemcima

Čak 31,4 odsto anketiranih građana naše zemlje ugostilo bi Nemačke kompanije

NEMAČKI investitori su najpoželjniji u Srbiji. Njih bi najpre ugostilo 31,4 odsto od 1.200 građana koji su

učestvovali u ispitivanju Nemačko-srpske privredne komore. Ulaganjima bi iz Rusije bi se obradovalo 18,1

odsto anketiranih, dok bi svaki deseti u toj ulozi najradije video Kineze.

Iako sami kažu da traže mnogo od radnika, nemački poslodavac u Srbiji je izbor 51,2 odsto ispitanika. I oni

su nešto brojniji od onih koji sanjaju rad za nemačkog poslodavca u Nemačkoj - 48,8 odsto.

- Građani Srbije su i u ovom istraživanju pokazali da cene prave vrednosti i da im je stalo do jake privrede i

poštenog odnosa prema njihovom radu - rekao je Ronald Zelinger, predsednik Nemačko-srpske privredne

komore. - Bitno nam je da radnici ostanu ovde i rade na ukupnom napretku srpskog društva.

Među nemačkim kompanijama koje su dugo u Srbiji je i "Simens". Prvi čovek ove firme u Srbiji, Udo

Ajhlinger, podseća na stvari koje Vlada još treba da uradi kako bi obezbedila dobar poslovni ambijent:

- Želimo pravnu sigurnost, jer kad ulažete milione evra, ne želite da se to jednog dana otpiše. Zabrinuti po

pitanju kineskih investitora i javnih nabavki. Mi pomno pratimo sve što se tiče EU direktiva po pitanju

javnih nabavki. Kao "Simens" ovde smo već 130 godina i bićemo još 70, ali je pitanje kako će se menjati

naše poslovanje.

35.000 RADNIKA

NEMAČKO-srpska privredna komora okuplja oko 340 kompanija koje zapošljavaju više od 35.000 radnika.

Spajaju srpske dobavljače sa nemačkim kompanijama, ali i pomažu da srpski proizvodi stignu do nemačkih

kupaca.

Do struje mesec dana brže

"EPS distribucija" obećava da će ubrzati priključenje koje nas je usporilo na Duing biznis listi. Umesto 125

dana, odobrenje za vezu sa elektrodistributivnim sistemom za 95 dana

NAJSLABIJU ocenu stručnjaka Svetske banke na

Duing biznis listi Srbija je dobila zbog struje.

Ispostavilo se da privrednici predugo čekaju

priključenje na električnu mrežu - ponekad i do 125

dana. U "EPS distribuciji" su svesni da taj postupak

traje dugo, ali da nisu samo oni odgovorni. Ipak,

spremni su da skrate taj proces na 95 dana. Da bi

investitor sada dobio odobrenje za priključak na

elektrodistributivni sistem, mora da prođe pet koraka.

U "EPS distribuciji", koja izdaje potrebne dozvole, predlažu da se postupak skrati na tri koraka.

- Čitav posao trajao bi 95 dana - kažu u "EPS distribuciji". - U ovih 95 dana, neophodnih za priključenje,

samo 36 dana zavisilo bi isključivo od "EPS distribucije", dok bi ostalih 59 dana zavisilo od ostalih imalaca

javnih ovlašćenja.

Danas investitor koji želi da ovde uloži svoj novac prolazi kroz dugotrajan i mukotrpan proces da bi dobio

odobrenje za priključak na električnu mrežu. Prvo mora da se obrati nadležnim službama za dobijanje

građevinske dozvole. To su Grad, ministarstva, Opština, Pokrajinski sekretarijat... Zakon kaže da

građevinska dozvola mora da stigne za 28 dana.

- Tek onda se obraća nama za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje - ističu u "EPS distribuciji". -

Ugovor se zaključuje, plaćaju se troškovi izgradnje priključka. Sledeći korak je da "EPS distribucija" pribavi

neophodnu investiciono-tehničku dokumentaciju za izgradnju priključka, što je često kamen spoticanja. U

izveštaju Svetske banke navedeno je da se ovaj korak, to jest procedura u ODS "EPS distribuciji", završava

za 89 kalendarskih dana, a zakonski rok za dobijanje te neophodne dokumentacije je 28 dana.

NAJVEĆI PROBLEMI U BEOGRADU

Problem se, kažu u "EPS distribuciji", javlja na teritoriji Beograda, gde je Svetska banka izabrala primer koji

nam je doneo lošu ocenu.

- Investitor mora da obezbedi veliki broj dodatnih dozvola, kao što su izdvajanje parcele za

elektroenergetske objekte, zauzeće javne površine, pravo službenosti... - kažu u "EPS distribuciji". - Veći

deo ulica, trotoara i javnih površina nije uknjiženo kao javne površine i ne postoji detaljni urbanistički plan

(DUP) za njih i "EPS distribucija" radi i te poslove, za koje nije zadužena.

Prevarantske zamke za penzionere

"Dobili ste vaučer za banju" - samo je jedna od prevara koje se serviraju starijim građanima. Treba da

naučite da prepoznate prevarante i da na njih upozorite komšije, rodbinu i prijatelje

DOBROTU penzionera mnogi su spremni da iskoriste, ali

najstariji sugrađani ne treba da zaziru od svih ljudi, već da

nauče da prepoznaju prevarante.

Penzioneri su meta mnogim "trgovcima", a naročito oni

koji provode mnogo vremena u kući. Ipak, umesto da se

najstariji sugrađani osame i nikom ne otvaraju vrata, oni,

naprotiv, treba da se obaveste o potencijalnim prevarama i

razgovaraju sa komšijama, jer mogu da ih upozore.

1. Davno zaboravljena rođaka

Brz život udaljio je ljude od rodbine, pa je jedna od najvećih opasnosti koje vrebaju najstarije "zaboravljena

rođaka". Ovakvi prevaranti su obično žene koje pažljivo pročitaju spisak stanara, često i danima posmatraju

ulaz i kupuju u obližnjoj prodavnici, gde ulaze u razgovor sa ljudima. Ovakve žene su uvek lepo obučene i

izuzetno prijatne u razgovoru, a neretko nose i "znak pažnje" poput keksa ili kafe. One po govoru penzionera

već znaju odakle potiče i razgovor vode u pravcu daleke majke koja je bila siromašna ili je ostavio muž, pa

je umrla i žena želi da pronađe neke rođake, jer je usamljena. Penzioner se često "seti" takve rođake, jer svi

u familiji imaju slična imena (Milka, Jelica, Jovanka...) i praktično sam navodi imena rođaka. Tokom

ugodnog razgovora, žena uz suze "otkriva tajnu" da joj je dete bolesno (ili su joj ukrali novčanik u prevozu

dok je dolazila), a sažaljivi penzioner (češće su žrtve ove prevare žene) rado daje novac. Iako ova žena

ostavi broj telefona i adresu, penzioner je više nikada neće videti.

2. Ugradnja jeftinog uređaja

Obučeni u majstorske kombinezone, sa torbom punom alata, momci zvone na vrata i saopštavaju penzioneru

da su došli da ugrade mali aparat koji će, recimo, sprečiti da, ukoliko udari grom, pregore svi uređaji. Takav

"aparat" košta 500 dinara, ugrađuje se za pet minuta kod telefonskog priključka, a "majstori" često imaju i

sertifikat "Pošte Srbije", EPS-a i sličnih kompanija kojima penzioneri veruju. Ovakvi sertifikati su lažni, kao

i majstori, a ukoliko penzioneri otvore utikač za telefon, shvatiće da je samo ubačena mala metalna pločica

koja ničemu ne služi. Ovi prevaranti igraju na sitan novac i veoma su uspešni, jer kada se sabere ukupna

suma - ostvaruju dobru zaradu.

3. Dobili ste putovanje

Penzioneri vole da putuju u banje, pa ne mogu da odole telefonskom pozivu u kojem ih iz "predstavnici"

Lekarske komore Srbije obaveštavaju da su dobili deset dana odmora u banji - besplatno. Reč je o prevari,

jer je cilj da se starije osobe dovedu na prezentaciju banja gde će ih specijalizovana ekipa "obrlatiti" da

uplate putovanje. LKS je već upozorila građane da je reč o prevari, a vaučeri su za ovu godinu već podeljeni.

4. Blagotvorni proizvodi

Mnogo penzionera ima problem sa spavanjem, pa im trgovci nude jastuke, podlogu za dušek, masažere,

magnetne narukvice i bezbroj drugih proizvoda za, navodno, miran san. Potrošačke organizacije

upozoravaju da ne treba nasedati na ovo, jer trgovci podmeću ugovore od kojih je posle nemoguće odustati.

Penzionere prvo ljubazno obaveštavaju da su srećni dobitnik, recimo, jastuka koji će im uručiti tokom

besplatne večere. Usamljeni ili željni provoda, penzioneri odlaze na promociju, gde ih specijalni tim obrlati

da kupe proizvod koji blagotvorno deluje i da potpišu porudžbenicu, a platiće na rate. Firma u rekordnom

roku stupa u kontakt s Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje i počinje otplata s računa

PIO na račun te firme. Naime, porudžbenice su ugovor koji, praktično, ne može da se raskine. Tačnije, može

samo ukoliko se dostavi kopija lekarske dokumentacije da penzioner ne može da plaća robu. U suprotnom,

penzioner ostaje bez robe, a prodavcu mora da plati 25 odsto ukupne vrednosti porudžbine.

5. Bagatelna roba

U manjim mestima Srbije trgovci nabavljaju spisak penzionera i idu od vrata do vrata, a usamljene

penzionere je lako ubediti da kupe robu, jer je reč o cenama do 2.000 dinara.

6. Samo odslušajte i dobiću platu

Penzioneri se lako sažale kada im čovek kaže da hrani troje dece, a da je dovoljno da samo odslušaju

prezentaciju, ne moraju ništa da kupe i on će zaraditi platu. Kada počne prezentacija, stručne osobe izoluju

penzionere i u razgovoru oči u oči s njima, "dajući im popuste", i uspešno sklapaju posao.

MASOVNO KUPUJU NA RATE PIO fond je sklopio ugovore sa oko 600 firmi koje prodaju raznu robu

kako bi penzionerima omogućili da kupuju na rate sve šta im treba. Prema broju administrativnih zabrana za

penzije, očigledno je da stariji sugrađani masovno koriste ovakav način plaćanja robe. Svaki kupac po

Zakonu o zaštiti potrošača ima rok od 14 dana da se predomisli i odustane od kupovine. Međutim, trgovci

robu isporuju petnaestog dana od zaključivanja ugovora, pa penzioner nema mogućnost da se žali. Prema

novom zakonu o zaštiti potrošača, rok od 14 dana za žalbu počinjaće od dana kada je roba isporučena.

ISTIČE ROK Ako uskoro ne izaberete upravnika, vaša zgrada će

dobiti PRINUDNU UPRAVU

Stanari zgrada u Srbiji imaju još mesec da izaberu upravnike, kao i da se registruju. Rok da to učine je 12.

decembar. Ukoliko to sami ne urade, po slovu zakona dobiće prinudnog upravnika, ali to neće biti učinjeno

odmah.

U mnogim zgradama se uveliko održavaju izbori

za upravnika, a koji će zameniti dosadašnje

predsednike Skupštine stambene zgrade.

Istovremeno, osim izbora upravnika, obaveza

stambene zajednice je i upis u Registar

stambenih zajednica a koji se nalazi u okviru

lokalnih samouprava. U Srbiji ima oko 14.000

zgrada, a prema poslednjim podacima do sada se

3.600 upisalo u registar lokalnih samouprava, a

što je i obaveza po Zakonu o stanovanju i

održavanju zgrada.

Lokalna samouprava imenuje prinudnog upravnika

Upravnik može da bude stanar zgrade ili one mogu da zaključe ugovor sa profesionalnim upravnikom. Oni

koje zgrade izaberu iz redova svojih stanara mogu taj posao da obavljaju volonterski ili u dogovoru sa

stanarima da im bude plaćen. U slučaju da nema dogovora među stanarima, lokalna samouprava je u obavezi

da imenuje prinudnog upravnika.

Prvo inspekcijski nadzor, pa da stanari ponovo pokušaju da izaberu upravnika

Međutim, prinudna uprava neće biti uvedena čim istekne rok za registrovanje stambenih zajednica i izbor

upravnika zgrada. Zakon o stanovanju najpre propisuje inspekcijski nadzor. A šta to znači?

- Ne možete tek tako uvesti prinudnu upravu u zgradu. Prvo će inspekcija izaći na teren po prijavi vlasnika

stanova, utvrditi da li je zgrada registrovana i odrediti rok za to. Mislim da će to onda motivisati građane da

sami to učine - kaže Jovanka Atanacković, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Gradovi i opštine po azbučnom redu će dodeljivati upravnika

Gradovi i opštine će na svojoj teritoriji po azbučnom redosledu dodeljivati prinudnog upravnika, a ako ga

nema, obratiće se najbližoj lokalnoj samoupravi. Takođe, dužnost lokalne samouprave je, kako kaže

Atanacković je i da propiše visinu novčane nadoknade za prinudnu upravu.

Prinudna uprava može trajati i traje samo onoliko koliko je stanarima potrebno da se dogovore.

Samo sa licencom može da se obavlja posao upravnika, pa i prinudnog

Inače uveliko traju obuke za buduće upravnike i do sada ih je njih 800 prošlo, dok je licencu dobilo 400

upravnika. I dok obuke nisu obavezne, licenca za obavljanje ovog posla - jeste.

- U Privrednoj komori Srbije 29. novembra biće održan pisani ispit za dobijanje licence. Očekuje se još

jedan ispitni rok u decembru, a kako bi se povećao broj profesionalnih upravnika, koji jedini i mogu da budu

prinudni upravnici zgrada - ističe Mirjana Kovačević, direktor Centra za edukaciju Privredne komore Srbije.

Radnici u svim poštama OBUSTAVILI RAD na sat vremena

Zaposleni u svim poštama danas su od 8 do 9 sati obustavili rad i u poštama nijedna usluga ne može da se

obavi u ovom periodu, saznaje "Blic".

Kako saznajemo, radnici JP Pošta Srbije na

ovaj korak su se odlučili nakon suspenzije 47

radnika zbog toga što su prilikom protesta u

Novom Sadu i Beogradu blokirali distributivne

poštanske centre.

Radnici pošti rekli su za "Blic" da će svoj rad

na sat vremena obustavljati svakog dana do

20. novembra ukoliko se suspendovani radnici

ne vrate na svoja radna mesta.

Zaposleni u Posti protestuju već više od dve nedelje ispred distributivnih poštanskih centara tražeći

poboljšanje materijalnog položaja, odnosno povećanje zarada i isplate zarade iz dobiti.

Takođe traže zabranu zapošljavanja novozaposlenih na sistematizovana radna mesta sa rešenjima o

privremeno-povremenim poslovima.

Zaposleni traže i razrešenje v.d direktorke Pošte Srbije Mire Petrović i što hitniji izbor direktora na osnovu

već sprovedenog konkursa, zatim razrešenje predsednika i članova Nadzornog odbora i utvrđivanje

odgovornost predstavnika poslovodstva zbog pritisaka i pretnji zaposlenima i sindikalnim

aktivistima.Zaposleni traže i razrešenje v.d direktorke Pošte Srbije Mire Petrović i što hitniji izbor direktora

na osnovu već sprovedenog konkursa, zatim razrešenje predsednika i članova Nadzornog odbora i

utvrđivanje odgovornost predstavnika poslovodstva zbog pritisaka i pretnji zaposlenima i sindikalnim

aktivistima.

Radnicima Pošte milijarda dinara, svakom po 13. plata

Vlada Republike Srbije na današnjoj sednici usvojila je Odluku Nadzornog odbora "Pošta Srbije" o

raspodeli dobiti za 2016. godinu.

Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, od ukupne neto

dobiti za prošlu godinu u iznosu od 3,47 milijardi

dinara, u republički budžet biće uplaćeno 2,4

milijarde, dok će se 950 miliona isplati zaposlenima.

To znači da će svaki radnik dobiti po jednu svoju

prosečnu zaradu, čime se nastavlja višegodišnja

dobra praksa u Pošti Srbije da zaposleni učestvuju u

raspodeli dobiti, što je svojevrsni vid stimulacije ali i

zahvalnosti za doprinos koji su dali u postizanju dobrih poslovnih rezultata.

Ovakav ishod je usledio nakon konstruktivnog i argumentovanog razgovora premijerke Ane Brnabić,

ministra Milana Krkobabića zaduženog za koordinaciju rada javnih preduzeća i v.d. direktora Pošte Srbije

Mire Petrović, a nakon toga i na zajedničkom sastanku sa predstavnicima dva reprezentativna sindikata u

ovom javnom preduzeću - Sindikata PTT Srbije i Sindikata PTT „ Nezavisnost” .

Napominje se da su ovim činom ispunjeni ključni zahtevi obe reprezentativne sindikalne centrale u Pošti

Srbije, s tim što je započeta i dodatna analiza mogućnosti za povećanje plata, kako bi se iznašao najbolji

model za poboljšanje socijalnog i materijalnog položaja 15.000 zaposlenih u Pošti Srbije.

Posebno se ističe da JP �Pošta Srbije�, za razliku od većine javnih preduzeća ne koristi sredstva iz budžeta

i maksimalnim angažovanjem 15.000 zaposlenih ostvaruje odlične poslovne rezultate i značajna sredstva

uplaćuje u budžet Srbije.

"Obaveštavamo javnost da je usled nezakonite blokade rada Regionalno poštansko logističkog centra

�Beograd�, koji predstavlja žilu kucavicu JP �Pošta Srbije�, došlo do višednevnog prekida procesa rada u

delatnosti od opšteg interesa, koja je poverena našem preduzeću, na koji način je naneta velika šteta zbog

kašnjenja pri uručenju pošiljaka".

Dodaje se da Stručne službe Pošte Srbije intenzivno rade na sagledavanju direktne i indirektne štete koju je

naše preduzeće pretrpelo usled višednevne nezakonite blokade rada Regionalnog poštansko-logističkog

centra �Beograd�, zbog čega se prema učesnicima preduzimaju sve zakonom predviđene mere kako bi

takvo ponašanje bilo sankcionisano.

"MMF očekuje da se nastavi trend jačanja RSD"

Trend aprecijacije dinara je signal poverenja i snage makroekonomskih pokazatelja Srbije, a MMF očekuje

da se taj trend održi i u narednim mesecima.

"Podršku lokalnoj valuti pružili su i neki spoljni faktori, u kontekstu ključne kamatne stope na

međunarodnim finansijskim tržištima, a došlo je i do stabilnog priliva direktnih stranih investicija, koje sve

više dolaze u Srbiju", izjavio je stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, Sebastijan Sosa novinarima na

Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je studentima održao predavanje na temu "Srbija:

Makroekonomske performanse i preostali izazovi”.

Izvesni spoljni šokovi bi, međutim, mogli uticati na

fluktuaciju lokalne valute, ali to, prema rečima Sose, ne bi

trebalo da izaziva zabrinutost.

Upitan za mogućnost ulaska Srbije u novi aranžman sa

MMF-om, po isteku aktuelnog u februaru naredne godine,

Sosa je naveo da je tzv. instrument koordinacije politika

(PCI) samo jedan od instrumenata koji su na raspolaganju

zemljama članicama MMF-a i da se razlikuje od stendbaj

aranžmana po tome što se njime ne predviđa finansijska

podrška.

"Kjučna razlika je u tome što je to instrument namenjen

zemljama kojima nije neophodna finansijska podrška. To je samo jedan od mnoštva raspoloživih

instrumenata u slučaju da srpske vlasti odluče da uđu u novi aranžman posle isteka aktuelnog", objasnio je

on.

Srpska ekonomija je, prema njegovim rečima, zabeležila drastičan napredak od usvajanja ekonomskog

programa podržanog stendbaj aranžmanom iz predostrožnosti sa MMF-om.

"Rezultati programa su impresivni, imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju u kojoj je Srbija bila početkom

2015. godine", rekao je Sosa.

Međutim, naglasio je da je neophodan nastavak reformskih napora kako bi se otklonile preostale ranjivosti i

strukturne slabosti, Sosa je ocenio da će puna implementacija strukturne reformske agende pomoći očuvanju

stečenih makroekonomskih dostignuća i stvaranju uslova za veću produktivnost i srednjoročni rast.

Do kraja godine posao dobija još 1.777 medicinskih radnika

Ministarstvo zdravlja planirado kraja godine da raspiše konkurs za zapošljavanje još 1.777 medicinskih

radnika, među kojima 216 lekara.

U poslednje tri godine, od avgusta 2014. do avgusta ove godine, uz saglasnost Komisije Vlade Srbije

zaposleno 7.024 medicinskih radnika, rečeno je Tanjugu u tom ministarstvu. To znači da će za nešto više od

tri godine posao dobiti ukupno 8.801 zdravstveni radnik.

Prošle godine data je saglasnost za zapošljavanje 1.245 medicinara, 2016. godine za njih 1.323, a 2014.

godine za zapošljavanje 2.086 medicinskih radnika.

Takođe, od septembra 2014. do septembra ove godine odobrena je ukupno 5.591 specijalizacija.

Podsećaju i da su izmene u odobravanju specijalizacija uvedene 2014. godine, jer je zbog prethodnih odluka

da se specijalizacije ne odobravaju, zdravstveni sistem bio ozbiljno ugrožen, pa su pored olakšica u

odobravanju, uvedene i volonterske specijalizacije.

"Srbiji prva pozicija, deli s 35 zemalja"

Premija rizika Srbije pala je ove godine na istorijski nizak nivo, i od avgusta se kreće na nivou od 122 bazna

poena.

To za zemlju znači mogućnost korišćenja domaćih i eksternih izvora finansiranja po najpovoljnijim

uslovima, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Guverner je, na predstavljanju novembarskog Izveštaja o inflaciji, istakla da se inflacija od početka godine

kreće u granicama cilja NBS od 3,0 odsto plus/minus 1,5 procenata, i da će, prema novoj projekciji, ona do

kraja godine nastaviti da se kreće u granicama centralnog cilja.

Po kriterijumu inflacije, kako je rekla, Srbija u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma zauzima prvu

poziciju koju deli sa još 35 zemlja.

Tabaković je navela da je nivo problematičnih kredita (NPL) u ukupnim plasmanima oboren na najniži nivo

u devet godina, na 12,1 procenat zaključno sa septembrom, pri čemu udeo NPL-ova kod privrede sada iznosi

13,2 odsto, a kod stanovništva 7,1 odsto. Ukupno je otpisano 53 milijarde dinara problematičnih kredita.

Prema njenim rečima, pad premije rizika zemlje, jačanje konkurentnosti među bankama, i oporavak tržišta

rada doprineli su ubrzanju kreditne aktivnosti na 5,0 odsto međugodišnje u septembru.

Ako se u obzir uzme smanjenje nivoa NPL-ova za 10 procentnih poena, od kada je doneta Strategija za

rešavanje problematičnih kredita, onda rast kreditne aktivnosti iznosi 9,8 procenata međugodišnje.

Rast kreditne aktivnost, uz niže kamate, podržao je i rast ekonomske aktivnosti, koja je u prvom delu godine

bila pogođena šokovima u energetskom i poljoprivrednom sektoru, ali su sektori koji nisu bili pod uticajem

suše i drugih efeketa nastavili sa dobrim performansama, posebno preradjivačka industrija, rekla je

Tabaković.

Guverner je navela da je privredna aktivnost ubrzala u drugom delu godine, pri čemu je ekonomski rast

dostigao 3,0 procenata u nepoljoprivrednom sektoru.

NBS, kako je precizirala, očekuje dalje ubrzanje privredne aktivnosti i predviđa rast bruto domaćeg

proizvoda u idućoj i 2019. godini od po 3,5 procenata, a na srednji rok od 4,0 odsto.

Kako je ocenila, dalji rad na unapređenju poslovnog ambijenta, uz priliv stranih direktnih investicija,

realizacuju infrastrukutnih projekata i odgovornu fiskalnu politiku, doprineće stvaranju rasta na održvim

stopama.

Osvrnuvši se na poslednju reviziju Međunarodnog monetarnog fonda, istakla je da je fond takodje procenio

da će inflacija ostati oko ciljanih vrednosti NBS, da je karakter monetarne politike odgovarajući i da

kreditna aktivnost banaka nastavlja da podržava ubrzanje rasta BDP-a.

Tabaković je naglasila da smo, uprkos tome što su američke Federalne rezerve od prošlog decembra tri puta

povećale kamatu, mi zabeležili daleko niži odliv portfolio investicija, i da je tokom devet meseci ove godine

taj odliv oko 90 procenta niži u odnosu na prošlu godinu. NBS je, prema njenim rečima, revidirala naviše

projekciju neto priliva stranih direktnih investicija sa prethodno procenjenjenih 1,7 milijardi na 2,1 milijardu

evra. "To znači da očekujemo da strane direktne investicije budu na nivou od 5,5 BDP-a, čime će treću

godinu zaredom one premašiti deficit tekućeg računa", zaključila je Tabaković.

Siva ekonomija nepoznanica za mnoge građane Srbije

Gotovo svaki treći građanin Srbije ne ume da prepozna ispravan fiskalni račun, 59 odsto sva plaćanja

obavlja isključivo kešom i tako "hrani" sivu ekonomiju, a svaki deseti građanin ne ume da objasni šta je za

njega siva ekonomija, rezultati su istraživanja NALED-a. Ipak, zahvaljujući strategiji za suzbijanje sive

ekonomije situacija se lagano, ali sigurno poboljšava, pa dve trećine ispitanika smatra da poslovanje mimo

zakona nije opravdano.

Najvažnije je da se svest stanovništva u borbi protiv sive zone kreće u pozitivnom smeru i devet od deset

stanovnika je podržava. Ipak, tek svaki peti je spreman da prijavi radnju ako ne dobije račun, a svaki treći bi

prijavio poslodavca koji zapošljava radnike na crno.

"Natpolovično je uverenje građana da je država odlučna u suzbijanju sive ekonomije. Tako da možemo da

kažemo da politička volja postoji, ali što je možda još važnije postoji percepcija građana da ta politička volja

jača", kaže Vladimir Tipsarević, potpredsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a.

Država ipak ima moć da ublaži složen problem sive ekonomije koji nije daleko od mentaliteta. To se može

uraditi i kaznama, ali i podsticajnim merama poput akcije "Uzmi račun i pobedi".

"Ako imate dobru infrastrukturu, vidite da država radi nešto za vas – lakše će se platiti porez. Stepeni poreza

u Srbiji su srednji ili niži. Ja platim na dohodak u Nemačkoj 42 odsto, ali ovde se plati 13 odsto", navodi

Birger Nere, vođa projekta GIZ-a.

Svaki četvrti radnik priznaje da deo ili celu platu prima na ruke. Otuda digitalizacija i bezgotovinsko

plaćanje ima neprocenjiv značaj za suzbijanje sive ekonomije.

"Oni imaju prednost brže i efikasnije dobijaju servis. Država ima prednost, svaka transakcija izvršena

mobilnim telefonom, umesto gotovinom, je oporeziva evidentirana transakcija. Što se tiče banke, banka

ozbiljno pojeftinjuje svoj servis zato što nema manipulativnih troškova", objašnjava Mirko Španović iz

"Adiko" banke.

U cilju popularizacije plaćanja poreza, ankete pokazuju da bi svaki treći građanin ponovo učestvovao u

akciji "Uzmi račun i pobedi" koji se očekuje početkom 2018. godine.

Svetska banka: Povećana zaposlenost u Srbiji uprkos sporijem

rastu

Rast u Srbiji, kao najvećoj privredi na Zapadnom Balkanu, trebalo bi prema očekivanjima da u 2017. godini

uspori na dva odsto, usled oštre zime koja je pogodila sektore poljoprivrede i građevinarstva, objavila je

Svetska banka.

Zaposlenost u Srbiji je, uprkos lošoj poljoprivrednoj sezoni i usporavanju ukupnog rasta, povećana za 4,3

odsto, navodi se u Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.

Ipak, kako se dodaje, nezaposlenost je i dalje visoka.

Porast potrošnje i investicija, kao i oporavak poljoprivredne proizvodnje, u srednjem roku bi trebali da

podstaknu rast i otvaranje novih radnih mesta.

Ministar uprave Srbije obećao rešavanje problema inspekcijskih

službi

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Branko Ružić je danas u Užicu rekao da će

početkom 2018. godine biti rešen deo problema inspekcijske službe.

Njegovo ministarstvo je saopštilo da je Ružić na sastanku s načelnicima upravnih okruga kazao da su

problemi manjak ljudstva, starost iznad 55 godina, te i odazak inspektora u penziju.

"Uputićemo predlog Vladi Srbije za povećanje broja inspektora i povećanje tehničke opremljenosti službi,

kako bi se poboljšao njihov rad i efikasnost", rekao je Ružić.

Dodao je da je namera da se u te poslove više uključe načelnici okruga jer, kao predstavnici srednjeg nivoa

vlasti, imaju uvid u stanje i spona su između lokalnih samouprava i Ministarstva.

Ružić je kazao da u nekim upravnim okruzima radi samo po jedan zdravstveni i sanitarni inspektor, te je na

njima prevelik teret i to se mora menjati.

Namera Ministarstva je da se poboljša status načelnika okruga koji "nije na zavidnom nivou" još od 2001.

godine.

Ministar je naglasio da je Koordinaciona komisija za inspekcijske službe potpisala sporazum s prekršajnim

sudovima da prijave inspektora ne zastarevaju i da proizvode pravno dejstvo.

Ministar se u Užicu sastao i s načelnicima upravnih okruga s Kosova.

Direktor Goše demantovao navode o vezi fabrike sa premijerkom

Direktor Fabrike šinskih vozila "Goša" Radiša Savić demantovao je danas da kiparsko preduzeće koje je 100

odsto vlasnik "Goše" ima bilo kakve veze sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, njenim bratom ili bilo

kojim drugim nosiocem javne funkcije.

Savić je u saopštenju istakao da je "Goša" privredno društvo koje je 100 odsto u privatnom vlasništvu

kiparskog preduzeća "Lisnart holdings limited" i zatražio od državnih organa Srbije pravnu i sudsku zaštitu.

Savić je kazao i da su netačne informacije da je "Goša" "veoma perspektivno privredno društvo sa

potencijalno zaključenim višemilionskim ugovorima" i dodao da te spekulacije dolaze od nekih radnika te

fabrike koji su u samovlašću "protivzakonito prisvojili fabriku, oteli imovinu stranih vlasnika".

"Pomenuti radnici silom ne dozvoljavaju ovlašćenom direktoru da pristupi u svoju kancelariju, niti

dozvoljavaju služebnim licima ovlašćenim od strane vlasnika da pristupe relevantnoj poslovnoj

dokumentaciji i da nesmetano nastave sa radom", rekao je Savić.

On je naveo da su od aprila ove godine kad je sadašnji vlasnik preuzeo fabriku radnici bili u štrajku šest

meseci, radili su oko 45 radnih dana, a svaki od 350 radnika dobio je po 240.000 dinara.

Savić je saopštio da nije sporno da je u poslovanju privrednog društva došlo do određenih poremaćaja u vidu

obaveza prema raznim dobavljačima, "baš kao što i sva druga privredna društva u Srbiji i širom sveta imaju

iste izazove sa kojima se susreću u svakodnevnom poslovanju".

Premijerka Srbije Ana Brnabić ranije je takođe negirala optužbe da ona ili njen brat stoje iza otkupa duga

smederevske fabrike šinskih vozila "Goša".

Ona je kazala da njen brat ima transparentan posao, da radi u multinacionalnoj kompaniji, kao i da je sve

čime se bavi pod lupom te kompanije, svih klijenata i kreditora.

Samo ove godine nekolicina velikih preduzeća u problemima ostala dužna više od pet milijardi dinara za

potrošeni gas

Država subvencioniše gubitaše preko leđa Srbijagasa

Podaci do kojih je došao Fiskalni savet pokazuju da pojedina državna preduzeća i dalje ne plaćaju

Srbijagasu za isporučeni "plavi energent" pa će ukupna nenaplaćena potraživanja tog preduzeća u ovoj

godini verovatno dostići više od pet milijardi dinara.

Činjenice da će priliv Srbijagasa u 2017. godini biti

manji za 40 miliona evra ukazuje da se na taj način

faktički subvencioniše rad određenih državnih

preduzeća umesto da se ta sredstva usmere u

investicije neophodne za funkcionisanje Srbijagasa,

konstatuju u Fiskalnom savetu.

Samo za prvih osam meseci u 2017. godini državna

preduzeća su ostala dužna Srbijagasu 2,6 milijardi

dinara za isporučeni gas. U Fiskalnom savetu ističu da se na taj način nastavlja praksa da se loše poslovanje

državnih preduzeća omogućava zahvaljujući neplaćanju obaveza, što je u prošlosti bio osnovni razlog za

loše poslovanje Srbijagasa i velike gubitke tog preduzeća, a zatim i plaćanje njegovih kredita budžetskim

sredstvima. Najveći problem u ovoj godini za poslovanje tog preduzeća predstavlja novonastali dug Azotare

od 2,3 milijarde dinara i MSK Kikinda u iznosu od milijardu dinara. Jedan od najvećih dužnika za gas je

Srpska fabrika stakla u Paraćinu sa 2,7 milijardi dinara duga uz dodatnih 580 miliona dinara duga

Elektroprivredi Srbije za struju.

Ono što je najinteresantnije, zaključuju u Fiskalnom savetu, jeste da je najveći dužnik Srbijagasu preduzeće

Novi Sad - gas koje nema značajnijih problema sa naplatom od krajnjih kupaca (preduzeće se bavi

distribucijom gasa) sa ukupnim dugom od 10,7 milijardi dinara, a samo u ovoj godini za isporučeni gas

duguje 600 miliona dinara. To preduzeće je 2013. godinu završilo bez gubitaka, odnosno sa ostvarenom

dobiti od 110,7 miliona dinara. Prošlu godinu je završilo u plusu od 33,5 miliona dinara, a 2015. godine je

takođe imalo dobit i to od 90,9 miliona dinara. Zanimljivo je da je u februaru 2014. godine račun firme

blokiran i u tom statusu je bio do februara 2015. godine. Prema pisanju medija, blokada je iznosila 1,7

milijardi dinara, međutim za to vreme preduzeće je normalno funkcionisalo i davalo donacije (primera radi,

udruženju Ognjena Marija Livanjska, koje okuplja "Srbe iz Livanjskog polja i njihove potomke i

poštovaoce").

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić kaže za Danas da dugovanja za isporučeni gas

nije problem koji je nastao juče.

- Bez i najmanje želje da amnestiram aktuelnu vlast od odgovornosti za problem sa dugovanjima prema

Srbijagasu objektivno i pošteno je reći da on postoji dugi niz godina. Odgovornost je svakako i na

prethodnim vlastima koje su imale priliku da taj problem svojevremeno reše na adekvatan način, ali to nisu

učinile. U međuvremenu se dug nagomilavao i sada se Srbijagas našao u situaciji u kakvoj je. Ako se

pogleda spisak preduzeća koja duguju za gas, jasno se može uočiti da se radi o firmama čija bi egzistencija

bila ugrožena kada bi država insistirala da se dugovanja prema Srbijagasu hitno izmire. Nisam siguran da bi

bilo koja vlast smela da se usudi da na radikalan način reši tu situaciju jer bi to moglo da joj se osveti na

izborima - objašnjava Savić. Prema njegovim rečima, stvoren je začarani krug iz koga je jedino moguće

izaći na prilično nepopularan način.

- Da bi se to ostvarilo potrebno je da država formira nezavisnu ekspertsku komisiju koja bi procenila koja

preduzeća su Srbiji potrebna a koja ne. To bi podrazumevalo da jedan broj ljudi ostane bez posla, ali bi se s

druge strane regulisala dugovanja prema Srbijagasu i drugim javnim preduzećima i znalo bi se koja su

preduzeća sposobna da opstanu na tržištu pa im treba dati i određenu podršku. E sad, teško je verovati da bi

se bilo ko na vlasti smeo odlučiti na takve izuzetno bolne i rizične poteze - smatra naš sagovornik.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, slaže se da je situacija prilično delikatna te da

je treba rešavati studiozno i oprezno.

- Među dužnicima Srbijagasu su neka preduzeća koja su značajna za funkcionisanje privrede. Primera radi,

Azotara proizvodi đubrivo potrebno poljoprivrednicima. Ne može se tako lako konstatovati da je to

preduzeće nerentabilno i gubitaš i da ga treba ugasiti. Treba sagledati da li bi odlazak u stečaj bio veći

gubitak za državu od dugovanja prema Srbijagasu. S druge strane, gas mora da se plaća. Tom preduzeću bi

zato trebalo ponuditi reprogram dugovanja kako bi bilo u stanju da izmiri svoje obaveze prema Srbijagasu.

Isti slučaj je sa MSK iz Kikinde, preduzeću koje u poslednje vreme bolje posluje i izlazi iz krize te se

stvaraju uslovi da izmiri svoja dugovanja - naglašava Vuletić. Kada je reč o paraćinskoj Srpskoj fabrici

stakla, treba, kako kaže Vuletić, sačekati i videti kako će se odvijati proces stečaja.

- Postoji mogućnost da se fabrika proda te da kupac preuzme na sebe obavezu izmirivanja zaostalih

dugovanja pa tako i prema Srbijagasu. U svakom slučaju treba ići na rešenja koja će Srbijagasu omogućiti

naplatu dugovanja, a s druge strane neće ugroziti egzistenciju preduzeća o kojima smo pričali - zaključuje

Vuletić.

MONDO/AGENCIJE

Beg lekara iz Srbije, država rešava problem

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da država radi sve kako bi poboljšala položaj zdravstvenih

radnika i smanjila njihov odlazak u inostranstvo.

"Pokušavamo da pospešimo njihovo obrazovanje, odobravanje specijalizacija, da zaposlimo nove ljude, da

im povećamo plate i omogućimo bolje uslove rada", izjavila je premijerka novinarima.

Prema njenim rečima, problem odlaska lekara iz Srbije ima višestruke uzroke i tu nisu samo u pitanju bolje

zarade u inostranstvu.

"Skoro deset godina u Srbiji su bile zabranjene specijalizacije lekara i sada će nam, kako kaže ministar

zdravlja, trebati četiri do pet godina da nadoknadimo to što je neko zabranio usavršavanje", rekla je

predsednica Vlade.

Ona je navela da male plate u zdravstvu, kao razlog za odlazak lekara u inostranstvo, nisu problem samo

Srbije, već svih zemalja u regionu.

"Ipak, ne mogu da se daju plate koje su konkurente onima u Švajcarskoj i Nemačkoj, jer troškovi života

nisu isti... Tu se radi o platnoj moći i mi se trudimo da to povećamo, u skladu sa našim mogućnostima",

rekla je Ana Brnabić.

Premijerka je podsetila da je do kraja godine odobreno zapošljavanje ukupno 4.000 medicinskih radnika u

zdravstvu Srbije, a odlučeno je i da se plata poveća za deset odsto.

Ana Brnabić je rekla da se radi na poboljšanju zdravstvene infrastrukture kako bi uslovi u kojima rade lekari

i medicinsko osoblje bili što bolji.

Ona je podsetila da se završava gradnja Kliničkog centra u Nišu, da se "krenulo u tender" za Klinički centar

Srbije, a da se tender sprema i za Klinički centar Vojvodine.

Premijerka je dodala da nije svejedno u kakvim uslovima rade lekari i da medicinski radnici ne bi ostali u

Srbiji ni za platu od 2.000 evra, ako moraju da rade u bolnicama koje izgledaju kao poljske bolnice.

Грађани редовније враћају дугове због страха од извршитеља

Целе ове године кредитна активност банака више је стагнирала или благо падала него расла.

Подаци Удружења банака Србије, односно

Кредитног бироа говоре о томе да је исто било и у

октобру. Прошлог месеца укупна кредитна

акативност пала је за 0,1 одсто, па се сума коју су

банке пласирале са 2.315,15 милијарди смањила на

2.313,69 милијарди динара. Привредници и

грађани Србије теже се задужују, али су зато

ажурнији код испуњавања обавеза. Од септембра

до окотобра доцња се смањила са 10 на 9,6 одсто за

све категорије. Најмање су се поправили

привредници, са 12,5 на 12,4 процнета учешћа у позајмицама. Грађани су и пре били ажурни, али

сада су то још више. Доцња је за два поменута месеца са 5,7 пала на 4,8 одсто.

Кашњење у отплати кредита пало је на 9,6 одсто, а најажурнији су постали грађани – касни 4,8

процената клијената

Грађани су схватили да кредит који се не отплаћује на време, како је то са банком договорено, може

имати итекако лоших последица. Они који не плате дуже од 60 дана од рока доспећа добијају

негативан извештај од Кредитног бироа па не могу да добију нови кредит. Поред тога, банке без

тешкоћа, када се стекну услови, ангажују судске извршитеље. Продаја имовине и принудна наплата

нешто је што већина клијената избегава, ако икако може.

- Смањењу кашњења допринеле су и саме банке. Кредит се може рефинансирати у оквиру исте

банке. Зато се клијентима више исплати да се, када су у тешкоћама, јаве банци и обавезе које су им

проблематичне рефинансирају и смање рату, па још и добију додатну суму, него да уласком у доцњу

направе проблем и себи и банци - објашњава др Александар Васиљевић с Факултета за правне и

пословне студије “Др Лазар Вркатић” у Новом Саду.

Још нисмо одликаши

Упркос редовнијем измиривању обавеза наше доцње су још увек на прилично високом нивоу.

- Горња граница је пет одсто за НПЛ-ове. Зато код нас има простора да се обавезе још редовније

финансирају - објашњава Васиљевић.

Кривце за још увек висок ниво кашњења не треба тражити само код клијената. Ту су одговорне и

банке, којима је било битно да новац пласирају, па су кредите одобравале и клијентима који су већ на

почетку били проблематични.

Грађанима је теже да ућу у доцњу јер се код њих кашњење рачуна ако обавезу не измире 60 дана од

рока доспећа. За привреду је то 15 дана.

Што се тиче привреде, ту су кашњења смањена мало, а то је резултат решавања проблема

ненаплативих кредита. НПЛ-ови су или отписани или наплаћени. Рачун за отпис углавном је

сервиран грађанима, не више кроз високе камате, већ преко наплате разних банкарских провизија.

Рефинансирање зајмова омогућило је клијентима да у један зајам под повољнијим условима сем

старог кредита прекомпонују и обавезе по основу картица и дозовљених минуса. Рефинансирајући

кредити забележили су у та два месеца раст од два одсто, а сума је 86,14 милијарди динара. Зато су

грађани и ту постали ажурнији. Мање се улази у недозвољени минус па је ту доцња смањена са 13,2

у септембру на октобарских 11,8 одсто. Смањен је знатно и број текућих рачуна у доцњи за поменута

да месеца са 264.087 на 243.071 или процентуално са 12,3 на 11,8 одсто. Иста је слика у исто време и

код обавеза по кредитним картицама. Број оних где је евидентирано кашњење пао је са 69.062 на

65.125 или за цео проценат и доцња се зауставила на 16,2 одсто. Камате су ту високе, а клијенти су

схватили да је кредит исплативији.