MOBILNE MAŠINE I DRUMSKA VOZILA Prva trećina …ttl.masfak.ni.ac.rs/MMIV/Prvi_deo_I_Definicije_i_podele_vozila... · konstruisanja vozila, ... uz nešto gradiva iz oblasti teorija

UNIVERZITET U NIŠU

MAŠINSKI FAKULTET

Autor skripta: dr Aleksandar Stefanović, diplomirani mašinski inženjer redovni profesor Mašunskog fakulteta u Nišu

Predmet:

MOBILNE MAŠINE I DRUMSKA VOZILA

Prva trećina predmeta

Drumska vozila

NIŠ, 2008.

Predgovor I pored brojnih knjiga i univerzitetskih udžbenika na srpskom jeziku koji obrađuju

oblast motornih vozila, u nastavi na Mašinskom fakultetu u Nišu se znatnom izmenom nastavnih planova pojavila potreba za jednim udžbenikom, koji bi pratio gradivo predmeta “mobilne mašine i drumska vozila”, predviđeno programom Mašinskog fakulteta u Nišu, na smeru transport i logistika.

Polazeći od osnove da je cilj predmeta da pripremi inženjera za rad u oblasti transporta i logistike u saobraćajnim preduzećima ili servisima, a uzimajući da u obzir da je za oblast drumskih vozila predviđeno ukupno 1/3 raspoloživih časova predavanja i vežbi u samo jednom semestru, ovaj udžbenik je koncepcijom podređen tom cilju. Dakle, iz predmeta motorna vozila, koga sam nekada, po starom programu, predavao studentima Mašinskog fakultet u Nišu, isključeno je gradivo koje je obrađivalo oblast konstrukcije, proračuna i konstruisanja vozila, tako da se sadašnja koncepcija zasnovana na jednom opštijem znanju iz oblasti klasifikacije i identifikacije drumskih vozila, tehničkih parametara i veličina na vozilima, uz nešto gradiva iz oblasti teorija vuče i stabilnosti vozila na terenu, bar onoliko koliko smatramo da je potrebno da inženjeri, koji će se baviti održavanjem i eksploatacijom vozila, znaju iz te oblasti. Ostali deo knjige obuhvata aktivnu i pasivnu bezbednosti vozila, oblast u kojoj je još uvek naša literatura siromašna.

Pri pisanju ove knjige trudio sam se da svi termini, definicije, izrazi i simboli koji se koriste budu usaglašeni sa i nekadašnjim JUS standardima, sada SRPS, M.F2.010 iz 2001. godine (klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem - rečnik, deo 1, termini koji se odnose na konstrukciju i rad motora), M.N0.010, M.N0.012, M.N0.013 i M.N0.050

S obzirom da se proizvodnja vozila u Srbiji, u sadašnjem vremenu, po konstruktivnoj koncepciji i tehnologiji ne može da “nosi” sa svetskom proizvodnjom, čitaoci će primetiti da je autorska koncepcija bila više naklonjena obrazovanju stručnjaka koji će da rade u saobraćajnim preduzećima. Da li smo realizovali predviđeni cilj pokazaće praksa, a nadamo se i dobronamerne primedbe čitaoca.

I pored brižljive višestruke korekture i prečitavanja, svestan sam da još uvek ima grešaka, te ih kao deo svoje nepažnje, ja primam na sebe. Stoga ću biti zahvalan svima koji mi na greške budu ukazali, tim pre što je u pripremi i znatno kompletniji udžbenik za predmte "teorija kretanja" i "drumska vozila".

U Nišu, februar 2008. godina

Aleksandar Stefanović

I. 1. DEFINICIJE VOZILA I PODELE

Prema SRPS M.N0.001 (bivši JUS M.N0.001)* pod opštim pojmom vozila, podrazumevaju se kopnena mobilna sredstva, sposobna da se kreću: - drumovima (drumska vozila), - šinama (šinska vozila), - terenu (građevinske samohode mašine, mašine unutrašnjeg transporta) - poljoprivredna vozila i mašine ( traktori, kombajni i slična) - borbena vozila (samohodni topovi, tenkovi, oklopni transporteri i slična) Ova definicija istovremeno vrši podelu vozila prema svojim tehničkim i eksploatacionim karakteristikama. U opšte uzev, svrha drumskih vozila definiše njihovu konstrukciju, opremu i uređaje, te se shodno tome i unatar gore navedenih grupa i podgrupa mogu izvršiti dalje podele.

Podela drumskih vozila:

• prema vrsti ostvarivanja pogona - vozila na mišićni pogon - vozila na motorni pogon, sa sledećim podgrupama - vozila sa pomoćnim motorom - drumska motorna vozila - priključna vozila, koja sadrže sledeće podgrupe - prikolice - poluprikolice - skupovi ili spregovi vozila (vučni vozovi) - zaprežna vozila • prema nameni

- vozila za prevoz lica i/ili robe (putnički i teretni automobili, tegljači, autobusi)

- radna vozila - specijalna vozila - vozila unutrašnjeg transporta (na primer viljuškari, vozila prema

posebnim namenama u unutrašnjem transportu) - vojna vozila (borbena i ne borbena vozila)

Borbena vozila su po svojoj specijalnoj konstrukciji i opremi namenjena posebnim namenama, pre svega u ratne svrhe i sposobna su da se kreću po putevima i terenu, te ovu grupu vozila ne obuhvata "Zakon o bezbednosti u saobraćaju", a ni standard SRPS M NO.010, koji vrši dalju detaljniju podelu vozila.

U podeli motornih vozila, prema vrsti i nameni, postoji neusaglašenost između Zakona o bezbednosti u saobraćaju (ZOBS) i standarda SRPS N0.010, koji je potpuniji samim tim što obuhvata sva drumska vozila sa i bez motornog pogona.

fusnota: * Nakon raspada Jugoslavije i stvaranja Republike Srbije, nekadašnji naziv jugoslovenski standard (JUS), zamenjen je nazivom "srpski standard", koji je dobio skraćenicu SRPS

I. 1.1 Klasifikacija drumskih motornih vozila prema SRPS NO. 010 Srpski standard SRPS NO. 010, pod nazivom (drumska vozila - klasifikacije,

termini i definicije) uređuje klasifikaciju, termine, decimalni (klasifikacioni broj) i definicije drumskih vozila, koja je zasnovana na razlikama u konstrukciji i karakteristikama drumskih vozila. Ove razlike opredeljuju vrste pogona, hodni sistemi, uređaje, opremu i nadgradnju u vezi sa namenom.

1. Drumska vozila 1.1 Drumska vozila na mišićni pogon (bicikli i tricikli), pod kojima

se podrazumevaju se vozila na dva ili tri točka sa pedalama za nožni pogon, koja se voze u jahaćem položaju i koja su manenjena za prevoz lica i stvari

1.2 Drumska vozila na motorni pogon, vozila koja se pokreću snagom sopstvenog motora 1.2.1 Drumska vozila sa pomoćnim motorom (bicikli i tricikli) 1.2.2 Drumska motorna vozila na motorni pogon koja su po konstrukciji uređajima i opremi opredeljena za prevoz lica i/ili tereta ili za vršenje određenog rada 1.2.2.1 Drumska motorna vozila sa dva točka u istom tragu (mopedi, skuteri i motocikli). 1.2.2.2 Drumska motorna vozila sa tri točka i sa tri traga. Ova podgrupa ima dalje podele prema obliku i nameni. 1.2.2.3 Automobili, pod kojima se podrazumevaju drumska motorna vozila sa najmanje četiri točka. Prema konstrukciji i nameni, a samim tim i po opremi namenjen je za prevoz: - tereta i/ili putnika (teretna, putnička ili kombinovana - kombi vozila) - samo određenih tereta (specijalni automobili) - za vršenje određenih radova (radni automobili) - za vuču priključnih vozila (vučni automobili) Prema načinu razvođenja pogona na točkove, dalje se ova podgrupa razvrstava u podvrste: - automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2; 6x2: 6x4: 8x2:8x4 - automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4; 6x6: 8x8, uobičajeno nazvani terenski automobili. Svaka od gore navedenih grupa automobila može dalje da se podeli u podgrupe: 1.2.2.3.1 Automobili za prevoz putnika. Ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije u limuzine, kupe, karavan, specijalni putnički automobil i slično. U ovu grupu vozila za prevoz putnika svrstavaju se i autobusi, kao posebna podgrupa (podgrupa 1.2.2.3.1.2), koji se pak dalje razvrstavaju u male, međugradske, turističke, specijalne autobuse, zglobne autobuse i trolejbuse.

Slika I.1. Moderno koncipiran putnički automobil "Honda Jazz"

1.2.2.3.3 Automobili za prevoz tereta. I ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije i vrsti tereta (otvoreni ili zatvoreni tovarni sanduk, furgon, platforma za kontejnere, damperi i slično...). Ukoliko je tovarni prostor namenjen prevozu određenih tereta takvi teretni automobili se nazivaju specijalnim automobilima (hladnjača, cisterna, mešalica za beton, odvoz smeća, automobil radionica i slično). Ova podgrupa vozila nije ograničena, s obzirom da su specijalni tereti takođe ne ograničeni po nameni.

Slika I.2. Moderno koncipiran troosovinski teretni automobil "Volvo"

1.2.2.3.4 Automobili za vuču priključnih vozila (tegljači). I ova podgrupa se dalje razvrstava u normalne tegljače opremljene vučnim sedlima za vuču poluprikolica (1.2.2.3.4.1) i specijalne tegljače (1.2.2.3.4.2), opremljene poteznicom i dodatim teretom radi povećanja athezione sile, namenjenih vuči velikih i vangabaritnih tereta. 1.2.2.3.5 Automobili za vršenje rada. Ova grupa vozila obuhvata automobile specijalne konstrukcije koja ima specijalnu opremu i /ili uređaje za vršenje određenog rada (automobil dizalica, vatrogasna vozila, automobili cisterne za

pranje ulica, automobil čistač snega, kompresorski ili elektro agregati i slična). Ova grupa vozila nije ograničena s obzirom da su specijalni uređaji i oprema na vozilima ne ograničeni po nameni. Shodno standardu SRPS M.NO.010 svaka grupa i podgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni broj. 1.3 Drumska priključna vozila Ovom podvrstom vozila su obuhvaćena drumska vozila bez motornog pogona koja su po konstrukciji uređajima i opremi sposobna da se priključe za vučno vozilo i namenjena prevozu lica ili/i tereta ili vršenju određenog rada. Podela ove vrste vozila je mnogobrojna s obzirom da je konstrukcija istih, uređaji i oprema kaj se može nalaziti na njima ne ograničena, na primer: 1.3.1 Prikolice, sa jednom, dve ili više osovina, konstruisana tako da samo delom svoje mase opterećuju vučno vozilo. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste prikolica putničkih i prikolice teretnih automobila, autobusa, specijalne prikolice za prevoz tereta i prikolice za vršenje rada

Slika I.3. Teretni automobil sa prikolicom

1.3.2 Poluprikolice, kojima se podrazumevaju vozila sa jednom, dve ili više zadnjih osovina (dakle bez prednje- upravljajuće osovine) i sa više tragova, konstruisana tako da samo svojim prednjim delom opterećuju vučno vozilo posredstvom specijalnog vučnog sedla, preko koda se znatan deo mase poluprikolice prenosi na vučno vozilo - tegljač. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u poluprikolica putničkih i prikolice teretnih automobila, autobusa, specijalne poluprikolice za prevoz tereta i poluprikolice za vršenje rada 1.3.3 Specijalna priključna vozila, koja obuhvataju prikolice i poluprikolice specijalne konstrukcije, namenjena specijalnim transportnim namenama (niskonoseće platforme, spratne platforme. Ovom podvrstom nije decidirano navedeno, ali u nju se razvrstavaju i traktorske jednoosovinske prikolice. 1.4 Drumski skupovi (spregovi) vozila, koja podrazumevaju sastav motornog i priključnog vozila, koji u saobraćaju na putevima učestvuju kao jedna celina (prikolice motocikala, spreg putničkog automobila i lake prikolice, skup autobusa (spreg autobusa i autobuske prikolice koja prevozi putnike ili teret), skup teretnog automobila (spreg teretnog autobila i prikolice), skup tegljača (spreg vučnog vozila i poluprikolice klasične i specijalne namene).

Slika br I.4. Skup turističkog autobusa i putničke prikolice

Slika br I.5. Skup tegljača sa specijalnom

poluprikolicom - cisternom 1.5 Drumska zaprežna vozila Ova vrsta vozila podrazumeva skup zaprežne životinje i zaprežnog vozila sa jednom ili dve osovine, namenjeno prevozu lica i/ili tereta I.1.2. KLASIFIKACIJA I OZNAČAVANJE VOZILA PREMA BROJU OSOVINA I POGONSKIH TOČKOVA Podela vozila prema broju osovina u principu vrši se kod terenskih, teretnih automobila i automobila specijalne namene. Međutim kod putničkih automobil, uobičajena konstrukcija je sa jednom upravljajućom osovinom i jednom zadnjom osovinom, bez obzira da li je prednja ili zadnja osovina pogonska. Standard SRPS N0.010 posebno ne definiše način razvođenja pogona na točkove, te se stoga u praksi radi bližeg objašnjenja svrhe i namene putničkih i teretnih automobila sa aspekta prohodnosti ova vrsta vozila razvrstava u podvrste:

dvoosovinska, troosovinska, četvoroosovinska i višeosovinska vozila. Takođe i sa aspekta prohodnosti vozila odnosno mogućnosti savlađivanja terena, automobili se dele u: - automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2; 6x2: 6x4: 8x2: 8x4 - automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4; 6x6: 8x8:, koji se uobičajeno nazivaju terenski automobili. U ovoj oznaci prvi broj označava ukupan broj točkova vozila a drugi broj predstavlja broj pogonskih točkova, pri čemu se udvojeni točkovi ne računaju kao posebni već samo kao točak povećane nosivosti. Tako na primer oznaka 6x4 predstavlja automobil sa ukupno 6 točkova (najčešće jedna prednja - upravljuća osovina i dve zadnje osovine), kod koga su svi zadnji točkovi pogonski. Tabela I.1. Dvoosovinska vozila - razmeštaj osovina i pogona

Shema rasporeda osovina

Pogonski tip točkova

Formula upravljajućih

osovina

Formula rasporeda pogona

Namena i prohodnost

I

4 x 2 1 - 0 02

vozila normalne prohodnosti

II

4 x 2 1 - 0 10 vozila normalne prohodnosti

III

4 x 4 1 - 0 12 vozila povišene i visoke prohodnosti

IV

4 x 2 0 - 1 10 sporohoda vozila i vozila unutrašnjeg transporta

Slika I.6. Teretni automobil povišene i visoke prohodnosti

Slika I.7. Terenski višenamenski dvoosvinski automobil visoke prohodnosti

Tabela I.2. Troosovinska vozila - razmeštaj osovina i pogona



Raspored osovina

formula upravljajućih osovina


Namena i prohodnost

I

6 x 4 6 x 2 6 x 6

1 - 2 1 - 2 1 - 2

1 - 00 1 - 00 1 - 00

023 020 123

vozila normalne i povišene prohodnosti vozila нормалне prohodnosti vozila visoke prohodnosti

II

6 x 6 6 x 6

1- 1 - 1 1- 1 - 1

1 - 2 - 0 1 - 0 - 3

123 123

vozila visoke prohodnosti vozila visoke prohodnosti

III

6 x 6 2 - 1 12 - 0 123 vozila specijalne namene

Slika I.8. Teretni automobil visoke prohodnosti


(Specijalni teretni automobil "Tatra 813")

Slika I.10. Specijalni automobil visoke prohodnosti

Slika I.11. Terenski višenamenski troosovinski

automobil visoke prohodnosti

Tabela I.3. Četvoroosovinska vozila - razmeštaj osovina i pogona

Shema rasporeda osovina Pogonski tip točkova

Raspored osovina



Namena i prohodnost

I

8 x 4 8 x 6 8 x 8

2 - 2 2 - 2 2 - 2

12 - 00 12 - 00 12 - 00

0034 1034 1234

vozila normalne prohodnosti vozila povišene prohodnosti vozila visoke prohodnosti

II

8 x 4 8 x 8

1-1-1-1 1-1-1-1

1- 2- 0- 0 1- 0- 0- 4

1234 1234

vozila visoke prohodnosti vozila visoke prohodnosti

III

8 x 8

1 - 2 - 1

1- 00- 1

1234

vozila visoke prohodnosti

IV

8 x 8

1 - 1 - 2

1 - 2 - 00

1234

vozila visoke prohodnosti

Raspored osovina: I - Podeljeni raspored osovina II - Ravnomerni raspored osovina III - Raspored sa srеdnjim osovinama na bliskom rastojanju IV - Neravnomerni raspored osovina

Slika I.12. Teretni automobil normalne prohodnosti

(Radni automobil "Deutz-Magirus 310")


(Specijalni teretni automobil "MAZ 8 x 8")

Slika I.14. Specijalni teretni automobil visoke prohodnosti

(Specijalni teretni automobil "ZIL 135")


(Teretni automobil "MAN")


Tabela I.4. Razmeštaj osovina i pogona specijalnih i dizaličnih vozila



Raspored osovina



Namena i prohodnost

I

10 x 6

2 - 3

12 - 300

10045

vozila povišene prohodnosti

II

12 x 6 12 x 6

3 - 3 2 - 4

123 - 000 12 - 3006

000456 000456

vozila visoke prohodnosti vozila povišene prohodnosti

III

14 x 8

4 - 3

1234 - 007

1204500


IV

16 x 8

5 - 3

12340 - 678

00305670


Slika I.17. Razmeštaj osovina specijalnih i dizaličnih vozila

(Specijalni teretni automobil "FAUN")

Slika I.18. Razmeštaj osovina i točkova specijalnih vozila

(Specijalni teretni automobil "MT 120.8.2")

Slika I.19. Konstruktivna shema oslonca sa dva točka kod specijalnih vozila

Slika I.20. Konstruktivna shema slogova točkova

kod specijalnih vozila

Tabela I.5. Konstruktivna rešenja razmeštaja slogova kod višeosovinskih vozila

Shema rasporeda

Broj slobode kretanja

formula točkova

Formula upravljajućih slogova

I

jedna u horizontalnoj ravni jedna u vertikalnoj ravni

6 x 6 8 x 8

1 - 0 - 0 1 - 0 - 3 12 - 00

II

2 ili 3

8 x 8 16 x 16

12 - 34 1200 - 5600

I. Prikolični tip II. Slogovi sa pojedininačnim sedlima Tabela I.6. Razmeštaj osovina specijalnih samohodih vozila i prikolica

Shema rasporeda osovina Namena i prohodnost

I

Specijalna vozila povišene prohodnosti i specijalne prikolice

II


III


I - Ravnomerni raspored osovina II - Zglobni tip vozila III - Ravnomerni raspored osovina vozila sa vučno - nosećim sedlima

I.1.3 PODELA VOZILA PREMA STANDARDU EVROPSKE UNIJE Kako bi se lakše vozila klasifikovala, zemlje Evropske Unije usvojile su standard 70/156 EWG, kasnije promenjen u 98/91 EG, prema kome su sva vozila Tabela I.7 Klase i vrste vozila prema 70/156 EWG i 98/91 EG

Klasa vozila

Pod klasa

Vrsta vozila

Putnička vozila sa najmanje 4 točka M 1 Putnička vozila, koja osim sedišta vozača imaju najviše još 8 sedišta M 2 Putnička vozila, koja osim sedišta vozača imaju više od 8 sedišta, čija ukupna

masa nije veća od 5 t

Klasa M

M 3 Putnička vozila koja osim sedišta vozača sadrže više od 8 sedišta, čija ukupne masa prelazi 5 t

Teretna vozila sa najmanje četiri točka N 1 Teretna vozila čija ukupna masa nije veća od 5 t N 2 Teretna vozila čija ukupna masa prelazi 5 t, ali nije veća od 12 t

Klasa N

N 3 Teretna vozila čija ukupna masa prelazi 12 t Prikolice i poluprikolice

O 1 Prikolice čija ukupna masa nije veća od 0,75 t O 2 Prikolice čija ukupna masa prelazi 0,75 t, ali nije veća od 3,5 t O 3 Prikolice čija ukupna masa prelazi 3,5 t, ali nije veća od 10 t

Klasa O

O 4 Prikolice čija ukupna masa prelazi 10 t Drumska vozila sa manje od 4 točka

L 1 Mopedi i skuteri: Motorna vozila na dva točka, konstrukcione brzine do 50 km/h, bez obzira na način pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3

L 2 Laki tricikli: Motorna vozila na tri točka bez obzira na raspored istih, konstrukcione brzine do 50 km/h, bez obzira na način pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3

L 3 Motocikl: Motorna vozila na dva točka, konstrukcione brzine veće od 45 km/h, bez obzira na način pogona i/ili radne zapremine motora sus veće od 50 cm3

L 4 Asimetrični tricikl: Motorna vozila na tri točka asimetrično postavljena u odnosu na uzdužnu osu vozila (motocikli sa bočnom prikolicom), konstrukcione brzine veće od 50 km/h, bez obzira na način pogona i /ili radne zapremine motora sus veće od 50 cm3

L 5 Teški tricikl: Motorna vozila na tri točka simetrično postavljena u odnosu na uzdužnu osu vozila, konstrukcione brzine veće od 50 km/h, bez obzira na način pogona i/ili radne zapremine motora veće od 50 cm3

Klasa L

Kvadricikli (Quadricikl) L6 Laki kvadricikl: Motorna vozila na četiri točka, čija neto masa ne prelazi 350

kg, što ne uključuje masu baterija za vozila na elektropogon, konstrukcione brzine do 45 km/h, a koja imaju motor: motor sus radne zapremine do 50 cm3 sa pogonom na benzin ili motor sus radne zapremine čija neto snaga ne prelazi 4 kW sa pogonom na druga goriva ili čija neto snaga ne prelazi 4 kW sa elektromotornim pogonom

L7 Teški kvadricikl: Motorna vozila na četiri točka, koja ne odgovaraju uslovima iz L6, čija neto masa ne prelazi 400 kg, odnosno 550 kg za teretni kvadricikl, što ne uključuje masu baterija za vozila na elektropogon i čija neto snaga motora ne prelazi 15 kW.

Terenska vozila Klasa G G Vozila kategorija M i N opremljena za upotrebu u terenskim uslovima

Traktori Klasa T T Poljoprivredni i šumarski traktori svih vrsta (točkaši i guseničari)

Napomena: 1) Pored oznaka klasa M i N moguće je uneti i oznaku G ukoliko je reč o vozilima namenjenih kretenju po terenu (tipa 4 x 4; 6 x 6) 2) U vozila klase M1 najčešće stadaju i "automobili za stanovanje i/ili kampovanje"

podeljena u 6 klasa, s tim da svaka klasa sadrži podklase. Na dole iznetu podelu vozila, oslanjaju se na dalje sve regulative Evropske Unije koje se odnose na vozila. U zavisnosti od nadgradnje ili vrste karoserije (limuzina, karavan, kupe, kombinovano vozilo) vozila klase M moguće je dodatno definisati. U ovu klasu uobičajeno spadaju i takozvana višenamenska vozila, pod kojima se podrazumavaju vozila, koja pored putnika mogu u prevoziti i teret unutar jedne zapremine. U koju će se podklasu dalje svrstati višenamenska vozila zavisi pre svega od ispunjenosti ostalih uslova (broj putnika, količina tereta i slično).

I .2 STANDARDI

U principu sve karakteristike i veličine vozila se deklarišu prema nacionalnim ili međunarodnim standardima. Standardi međusobno nisu isti, niti su isti uslovi prema kojima se obavlja ispitivanje određenih karakteristika, tako da o ovome mora da se vodi računa kod poređenja karakteristika proizvođača vozila u različitim državama. Tako na primer prema SAE standardu (standard u SAD), snaga motora se određuje kada su od motora odstranjeni svi agregati, kao sistem za hlađenje, prečistač vazduha, izduvni sistem i ostali, usled čega je razlika deklarisanih karakteristika veća od 10% u odnosu na naš ili nemački stanadard, koji propisuju da motor mora da bude kompletno opremljen svim agregatima pri ispitivanju.

Uobičajeni standardi koji se koriste su: - Srpski standard - SRPS (Srpski standard) - Nemački - DIN (Deutsche Industri Normen), - Italijanski - CUNA (Comissione tehnica di unificazione

nell automobile), - SAD - SAE (Societe of automotive energineers), - Britanski - B.S (British standard) - Međunarodna organizacija za standardizaciju - ISO (International standardizing organiztion) - Evropske zajednice* - ECE standardi (Economic Comimision for

Europe) - Evropske ekonomske zajednice - EWG (Europäischen Wirtschaft Gemeinschaft) - Evropske unije - EG (Europäischen Gemeinschaft)

Napomena: *Republika Srbija, kao potpisnica ECE standarda, prihvatila je ovaj standard, te je samim tim na snazi i u našoj državi. Do sada je u Republici Srbiji ratifikovano 58 standarda . Neke od važnijih međunarodnih pravilnika i standarada Evropske Unije, koje se odnose na vozila, date su u tabeli xx.1

Tabela I.8 Skraćeni pregled postojećih pravilnika (Evropske unije, međunarodni ) iz aktivne i pasivne sigurnosti *

Red. broj

OBLAST STANDARDA EU direktiva

ECE direktiva

prihvaćen u R. Srbiji

Aktivna bezbednost putnika 1 Upravljački sistem 70/311 EWG R 79 2 Kočenje vozila 70/320 EWG R 13 prihvaćen 3 Izmenljive obloge kočnica 71/311 EWG R 90 4 Zvučni signalni uređaji 70/388 EWG R 28 prihvaćen 5 Vidno polje 77/649 EWG - 6 Uređaji za odmrzavanje i sušenje

zastakljenih površina 78/317 EWG -

7 Brisači vetrobrana 78/318 EWG - 8 Retrovizor 71/127 EWG R 46 9 Grejanje kabina 78/548 EWG -

10 Ugradnja svetlosnih uređaja, siguronosni migavci

76/756 EWG R 48 prihvaćen

11 Refleksna signalizacija (katadiopteri) 76/757 EWG R 3 prihvaćen 12 Poziciona, stop i zadnja crvena svetla 76/758 EWG R 7 prihvaćen 13 Bočna i gabaritna svetla 76/758 EWG R 91 14 Pokazivači smera 76/759 EWG R 6 prihvaćen 15 Svetla za daljinu (farovi) i oborena svetla 76/761 EWG R 1; 8; 20;37 prihvaćen 16 Svetla za maglu 76/762 EWG R 19 prihvaćen 17 Zadnja svetla za maglu 77/538 EWG R 38 prihvaćen 18 Svetla za vožnju unazad 77/539 EWG R 23 prihvaćen 19 Parking svetla 77/540 EWG R 77 20 Svetla za registarske tablice 76/760 EWG R 4 prihvaćen 21 Ugradnja brzinomera 75/443 EWG R 39 prihvaćen 22 Unutrašnjost vozila simboli, kontrolna

svetla 78/316 EWG -

23 Poklopci točkova (radkapne) 78/549 EWG - 24 Dubina profila pneumatika 89/459 EWG - 25 Pneumatici i njihova ugradnja 92/23 EWG R 30 prihvaćen 26 Opterećenje od prikolica 92/21 EWG - 27 Uređaji za vuču prikolica 94/20 EWG R 55 prihvaćen 28 Raspored nožnih komandi - R 35 prihvaćen 29 Farovi sa sijalicama R112 prihvaćen

Pasivna bezbednost putnika 30 Unutrašnja opremljenost vozila 74/60 EWG R 21 prihvaćen 31 Upravljački sistem u slučaju sudara 74/297 EWG R 12 32 Frontalna zaštita 96/79 EG 33 Bočna zaštita 96/27 EG R 95 34 Pričvršćivanje pojaseva sigurnosti 76/115 EWG R 14 prihvaćen 35 Siguronosni pojasevi i sistem za

oslanjanje leđa 77/541 EWG R 16 prihvaćen

36 Sedišta, njihovo ušvršćivanje i nasloni za glavu

74/408 EWG R 17; 25 prihvaćen

37 Nasloni za glavu 78/932 EWG R 17; 25 prihvaćen 38 Isturenost spoljnih elemenata 74/483 EWG R 26 prihvaćen 39 Rezervoar goriva i zaštita od podletanja 70/221 EWG R 58 prihvaćen 40 Uređaji za pogon automobila na gas - R 67 prihvaćen 41 Vozila i oprema na KPG (na prirodni gas) R110 prihvaćen 42 Vrata (brave i šarke) 70/387 EWG R 11 prihvaćen 43 Prednji i zadnji uređaji (odbojnici) - R 42 44 Ponašanje konstrukcije u pogledu udara

sa zadnje strane R 32

45 Uređaji za zaštitu dece- putnika - R 44

46 Svetlosni i svetlosno signani uređaji 92/22 EWG R 53 prihvaćen 47 Sigurnost vozila na elektropogon - R 100 Emisija buke, gasova i smetnji 48 Nivo buke i i izduvni sistemi 70/157 EWG R 51 prihvaćen 49 Prigušivači buke 70/221 EWG R 59 prihvaćen 50 Emisija štetnih izduvnih gasova 70/220 EWG R 83; 103 prihvaćen 51 Emisija gasova dizel motora 72/306 EWG R 24 prihvaćen 52 Potrošnja goriva i emisija CO2 80/1268 EWG R 84; 101 prihvaćen 53 Radio i elektromagnetske smetnje 72/245 EWG R 10 prihvaćen 54 Merenje CO2 i potrošnja goriva - R 101 prihvaćen Ostalo 55 Dozvole za tip vozila i homologacije 70/156 EWG - 56 Oznaka vozila (nazad) 70/222 EWG - 57 Osiguranje od neovlašćene upotrebe 74/61 EWG R 18, R 116 prihvaćen 58 Alarmni sistemi i zaštita krađe 74/61 EWG R 97 prihvaćen 59 Identifikacioni broj vozila 76/114 EWG - 60 Uređaji za vuču vozila 77/389 EWG - 61 Snaga motora, merenje 80/1269 EWG R 85 prihvaćen 62 Mere vozila i mase 92/21 EWG - 63 Merenje maksimalne brzine vozila - R 68 prihvaćen 64 Prevoz opasnih materija (ADR) R105 prihvaćen

* Stanje prihvaćenih ECE pravilnika do jula 2008. godine I. 3. POJMOVI I VELIČINE KOD DRUMSKIH VOZILA Osnovni tehnički podaci jednog vozila predstavljaju skup odabranih i

određenih tehničkih karakteristika, koji omogućuju sagledavanje konstrukcionih i eksploataciono - tehničkih karakteristika vozila.

I.3.1 Karakteristike motora - Spoljna brzinska karakteristika motora

Predstavlja dijagram na kome su prikazani tok krive snage, krive obrtnog momenta i specifične potrošnje goriva u funkciji broja obrtaja motora.

Slika I.21 Dijagram spoljne brzinske karakteristike motora

Korisna snaga: snaga koju motor može da odaje na spojnici pri normalnim

radnim uslovima, pri čemu je motor sastavljen samo od serijski proizvedenih delova i sklopova, uključujući tu i usisni i izduvni sistem, sistem za hlađenje, generator struje, sistem za napajanje gorivom i uređaj za nadpunjenje motora.

Pomoćni uređaji kao što su kompresor za klima uređaj, kompresor vazduha i slični treba da budu uklonjeni sa motora.

Merenje neto snage se vrši prema strogo propisanim uslovima, propisani pravilnikom ECE R 85 i srpskim standardom SRPS M.F2.025.

S obzirom da nije uvek moguće vršiti ispitivanja motora pri standardnim uslovima (t = 20 0C; p = 1013 mbar) potrebno je izvršiti korekciju snage motora prema formuli

[ ]' 02731013 kW273 20e e

tP Pb

+= ⋅ ⋅

+

pri čemu su: b [mbar] - izmereni barometarski pritisak t [0C] - izmerena temperatura vazduha

Trajna snaga: Najveća korisna snaga koju motor može trajno da odaje pri toplotnoj ravnoteži a da pri tome ne dođe do preopterećenja

Maksimalna snaga: Najveća snaga koju motor može da odaje u trajanju od

15 minuta a da potom može da nastavi rad sa trajnom snagom Obrtni moment motora: Obrtni moment koga motor odaje preko zamajca

odnosno izlazne spojnice Časovna potrošnja goriva: predstavlja potrošnju goriva pri radu motora na

punoj snazi u funkciji broja obrtaja. Za merenje ove karakteristike propisan je standard SRPS M. N0.301 međunarodni pravilnik ECE R 84 i R 101

Ova karakteristika može da se nalazi na dijagramu spoljnih brzinskih karakteristika.

Specifična potrošnja goriva: pod specifičnom potrošnjom goriva

podrazumeva se količnik časovne potrošnje goriva i trajne snage motora. U prospektima proizvođača sve gore navedene karakteristike se uobičajeno

odnose na vrednosti koje se imaju pri punom otvoru leptira kod oto motora, odnosno najvećem otklonu poluge pumpe za ubrizgavanje kod dizel motora.

I.3.2 Gabaritne mere vozila i zakonska ograničenja

Gabaritne dimenzije vozila propisuje administrativni upravni organ države i između država može da se razlikuje. U Republici Srbiji, Zakon kojim se definišu propisi o karakteristikama vozila je: "Zakon o bezbednosti u saobraćaju (ZOBS) - "pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom opterećenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju uređaji i oprema na vozilima u saobraćaju na putevima" i standard SRPS M.N0.012 (dimenzije motornih i priključnih vozila). Prema navedenom pravilniku gabaritne mere su strogo definisane i obuhvataju:

- Gabarit vozila (dužina - l, širina - b i visina vozila- h), kojim se predstavlja rastojanje između najisturenijih tačaka vozila mereno po dužini, širini i visini.

- Osovinski razmak - lo, predstavlja rastojanje između prednje i zadnje osovine.

Kod vozila sa više osovina kao razmak osovina uzima se rastojanje između pojedinih osovina i uobičajeno se obeležava kao zbir tih razmaka (l1 + l2) - Prednji - lp i zadnji prepust - lz, Ovim rastojanjem se predstavlja odstojanje između vertikalne ravni koja prolazi kroz prednju osovinu do najisturenije prednje tačke vozila, odnosno odstojanje zadnje najisturenije tačke vozila do vertikalne ravni koja prolazi kroz centar zadnje osovine. Kod više osovinskih vozila zadnji prepust se računa kao odstojanje najisturenije zadnje tačke vozila do vertikalne ravni koja prolazi sredinu između krajnjih zadnjih osovina. Najveći zadnji prepust vozila je zakonom definisan veličina i zavisi od vrste vozila i međuosovinskog odstojanja.

Slika I.22, Gabaritne mere vozila

- Razmak (trag) točkova (tp, tz) Predstavlja odstojanje između točkova jedne osovine, mereno od sredina točkova. Za udvojene točkove (npr. na zadnjim točkovima teretnih automobila) kao trag točkova uzima se sredina između udvojenih točkova.

Slika I.23 Razmak (trag) točkova

- Prilazni, izlazni i ugao prepreke vozila

Uglovi koje zaklapa tangenta na točkove i najisturenije prednje ili zadnje tačke vozila. Ova karakteristika je posebno važna za terenske uslove kretanja.

Slika I.24 Prednji prilazni ugao (prilazni ugao)

Slika I.25 Zadnji prilazni ugao (izlazni ugao)

Slika I.26 Ugao prepreke vozila

- Najmanja visina iznad stajne površine

Prema standardu SRPS M.N0.012 pod najmanjom visinom iznad stajne površine podrazumeva se rastojanje između najniže nepokretne tačke vozila i horizontalne podloge. Ova karakteristika se češće naziva klirens vozila. U tom smislu razlikuje se klirens između točkova jedne osovine, međuosovinski klirens i klirens ispred, između i iza osovina.

Slika I.27 .Klirens između točkova jedne osovine

Slika I.28 Međuosovinski klirens i klirens ispred, između i iza osovina Klirens vozila, prilazni uglovi i ugao prepreke vozila, imaju veoma značajnu

funkciju kod određivanja prohodnosti kod terenskih vozila.

Krug zaokretanja vozila Predstavlja prečnik kruga koga opisuje spoljašnji upravljački točak, koji je na horizontalnoj površini pri najvećem zakretanju upravljačkih točkova. Za praksu, pored ove veličine, isto tako su značajni najmanji i najveći krug zaokretanja vozila. Pod najmanjim/najvećim krugom zaokreta podrazumeva se prečnik najmanjeg/najvećeg kruga zaokreta koga opisuje projekcija one tačke vozila koji je najbliže/najdalje centru okretanja pri najvećem zakretanju upravljačkih točkova.

Mase vozila i opterećenje Mase vozila (rečnik i kodovi) bliže objašnjava standard SRPS ISO 1176 koji je

ekvivalentan sa međunarodnim standardom ISO 1176 iz 1990. godine - Masa praznog vozila prema SRPS ISO 1176 je osnovna veličina koja

predstavlja silu i inerciju vozila, odnosno veličina izražena u vidu otpora ubrazavanju. - Masa praznog vozila, predstavlja masu vozila sa karoserijom, ugrađenom

elektropremom i dopunskom opremom neophodnom za normalan rad vozila, uvećana za masu elemenata koje proizvođač vozila obezbeđuje kao standardnu ili fakultativnu opremu, koja je data u spisku opreme.

- Masa praznog vozila spremnog za vožnju (sopstvena masa), definiše

masu kompletnog vozila spremnog za isporuku (termin iz prethodne tačke), uvećana za masu maziva (ulja i masti), rashladna tečnost, tečnost za pranje vetrobranskih stakala, rezervoar goriva napunjen sa 90% kapaciteta, rezervni točak, aparat za gašenje požara, standardni rezervni delovi, klinasti podmetač za točkove i standardni komplet alata sa dizalicom.

Ovim standardom nije predviđeno i opterećenje od vozača, koja, ukoliko je potrebno uzeti u obzir iznosi 75 kg.

- Najveća konstrukcijska ukupna masa, predstavlja najveću, od strane

proizvođača deklarisanu masu, koju vozilo može da ima a da ne dođe do preopterećenja bilo kog dela ili sklopa na vozilu u normalnim uslovima eksploatacije.

Ova masa ustvari predstavlja zbir sopstvene mase i korisne nosivosti. - Korisna nosivost (vrlo često se navodi samo kao nosivost) Ovu nosivost

treba tretirati kao teret ravnomerno raspoređen prema obliku karoserije, koji vozilo može da nosi ne prekoračujući dozvoljena opterećenja po pojedinim osovinama i dozvoljenu ukupnu masu.

- Najveća dozvoljena ukupna masa (Ukupno dozvoljeno opterećenje)

Najveća dozvoljena masa vozila koju određuje administrativni organ države, za uslove rada koje propisuju ovi organi. Dakle, ova masa u principu može da bude manja od najveće konstrukcijske ukupne mase.

Kod vozila koja vuku prikolice ili poluprikolice nastaje znatno vertikalno opterećenje na vučni uređaj ili sedlo za oslanjanje i ovo opterećenje, podeljeno standardnom vrednošću ubrzanja usled gravitacije (9,81 m/s2), uračunato je u najveću konstrukcijsku masu ili najveću dozvoljenu ukupnu masu.

Kod poluprikolica, najveća dozvoljena ukupna masa uključujući vertikalno opterećenje na sedlo za oslanjanje određuje se od strane administrativnog organa

uzimajući u obzir karakteristike vučnog vozila. Dakle, prema ovoj kaluzuli standarda, za tegljač se može priključiti poluprikolica ukupne mase koju je deklarisao proizvođač tegljača.

I. 3.3 Opterećenje U opštem slučaju "opterećenje" predstavlja silu kojom vozilo dejstvuje na

horizontalnu ravan kontakta, u statičkim uslovima. S tim u vezi, u slučaju kada se radi o dinamičkom opterećenju, to treba posebno naglasiti.

Masa i opterećenje se mere kod vozila u stanju mirovanja, na horizontalnoj podlozi, pri čemu se upravljački točkovi nalaze u položaju za kretanje u pravcu.

- Najveće konstrukcijsko osovinsko opterećenje, predstavlja najveće

dozvoljeno opterećenje osovine koje neće da izazove preopterećenje iste u normalnim uslovima eksploatacije. Osovinsko opterećenje deklariše proizvođač vozila. Za razliku od najvećeg konstrukcijskog opterećenje osovine, treba razlikovati izraz dozvoljeno opterećenje osovine, koje ustvari predstavlja opterećenje osovine koju propisuje administrativni organ države.

Prema Zakonu o bezbednosti u saobraćaju (ZOBS-u) dozvoljeno osovinsko opterećenje u Srbiji iznosi:

o 10 t po osovini o Za udvojene osovine, koje su međusobno na manjem rastojanju od

2 m, opterećenje iznosi 16 t, pri čemu opterećenje ni jedne osovine ne sme da pređe 10 t.

- Najmanje osovinsko opterećenje Za razliku od najvećeg konstrukcijskog

osovinskog opterećenja, proizvođač vozila može da propiše i najmanje opterećenje osovine, kojom bi se ustvari obezbeđivalo sigurno i stabilno funkcionisanje vozila sa aspekta upravljivosti vozila i obezbeđenja dovoljne vučne sile.

I. 3.4 Ostale konstrukcijske veličine vozila - Brzina vozila

- Trajna brzina Maksimalna brzina koju vozilo može trajno da održi bez pojave

preopterećenja i nenormalnih habanja mehanizma vozila - Maksimalna brzina Najveća brzina koju vozilo može da postigne i održi najmanje 1

km puta, posle čega je sposobno da nastavi kretanje trajnom brzinom - Sposobnost savlađivanja uspona Definiše se kao maksimalni uspon, izražen u %, koje vozilo može da

savlada u pojedinim stepenima prenosa menjača - Intenzitet ubrzavanja

Predstavlja izmereno vreme u sekundama za koje vozilo poveća brzinu u određenom brzinskom intervalu (od v1 do v2) na horizontalnom putu. I. 4 MERENJE STANDARDNE POTROŠNJE GORIVA VOZILA

Merenje potrošnje goriva definisano je standardom SRPS M. N0.301 (naziv standarda: Određivanje standardne potrošnje goriva motornih vozila (izuzev traktora), međutim ova potrošnja nije jednaka eksploatacionoj potrošnji, s obzirom da je propisana za idalizirane uslove, koji se znatno razlikuju od stvarnih.

Uslovi:

Za motor i transmisiju - Karburator odnosno pumpa za ubrizgavanje moraju da budu podešeni kao na vozilu serijske proizvodnje. - Pritisak u pneumaticima po propisu proizvođača - Viskozitet ulja u motoru i elementima transmisije (menjač, pogonski most, reduktor i sl.) po propisu proizvođača - Vozilo mora da je do trenutka merenja prešlo najmanje 3000 km odnosno da je motor razrađen Pre merenja motor mora da bude zagrejan na radnu temperaturu Opterećenje Vozilo mora da bude opterećeno teretom koji odgovara maksimalnoj nosivosti vozila

Vremenske prilike Temperatura vazduha 10 – 20 0C, Vlažnost 50 do 80% Bez vetra (dozvoljena brzina vetra do 12 km/h) Kolovoz Prav, suv, betonski ili asfaltni dužine oko 10 km. Staza se prelazi u oba smera. Brzina kretanja Ustaljena na 2/3 od maksimalne brzine i ni u kom slučaju viša od 100 km/h Gorivo:Trgovačkog kvaliteta Merenje potrošnje goriva

Merenje se vrši protokomerom Potrošena količina goriva Q u litrima Dužina pređenog puta S u km

q = 1,1 Q/S x 100 l/100 km

Izmerena količina se povećava za 10% s obzirom na eventualne nepovoljne okolnosti Osim standardne potrošnje goriva može se utvrđivati i eksploataciona

potrošnja goriva, koja odgovara eksploatacionim uslovima I. 5 IDENTIFIKACIJA VOZILA Identifikacioni broj vozila (VIN i WMI oznaka ) Prema srpskom standardu SRPS M.N2.211 (identifikacioni broj vozila - mesto

i način postavljanja) i SRPS M.N2.212 (međunarodna identifikaciona šifra - sadržina i struktura), koji su identični sa međunarodnim standardima ISO 4030 i 3780 iz 1983.

godine, svako vozilo mora da ima svoju identifikacionu oznaku, uobičajeno nazvan "broj šasije". Ova oznaka mora da bude postavljena na jasno vidljivom i pristupačnom mestu, tako da ne može da se ošteti niti izbriše. Identifikacioni broj ustvari predstavlja kombinaciju (šifru) od obaveznih 17 znakova - slovnih i brojnih oznaka, na osnovu koje može da se odredi proizvođač, država proizvođača, tip i model vozila, godina proizvodnje kao i serijski broj vozila.

Ostale identifikacione oznake - Registracioni broj predstavlja broj kojim se označava vozilo u jednoj

državi. Sadržina i struktura ovoga broja nije definisana međunarodnim standardom, te se razlikuje od države do države, ali uobičajeno sadrži oznaku grada u kome je vozilo registrovano i svoj jedinstveni broj. - Broj i tip motora, predstavlja broj kojim se označava motor jednog vozila koju deklariše proizvođač. Sadržina i struktura ovoga broja nije definisana međunarodnim standardom, te se razlikuje između proizvođača, ali uobičajeno sadrži oznaku tipa motora i svoj serijski broj. Pojedine države ne propisuju obaveznu primenu ovog broja u saobraćajnim dozvolama, s obzirom da se motor smatra izmenljivim delom vozila. Pravilnicima Evropske Unije (EWG) i međunarodnim pravilnicima (ECE) propisuje se i dalja identifikacija vozila, na primer prema neto i bruto masi vozila i dozvoljenom opterećenju osovina. Primer: - Pravilnik EWG 92/21 propisuje postojanje identifikacione tablice koja definiše deklarisanu neto i bruto masu vozila i dozvoljenom opterećenju osovina. - Međunarodnim pravilnikom ECE 83, propisuje se da pored identifikacione pločice vozila, koja treba da bude čitka i neizbrisiva, postoji i pločica identifikacije vozila o deklarisanoj emisiji štetnih izduvnih gasova, odnosno, kojom se opisuje koju Euro normu o emisiji izduvnih gasova to vozilo zadovoljava, na primer E 83 R .... (dalje, struktura homologacione oznake koja se odnosi na deklarisanu štetnu emisiju vozila).

Documents

MOBILNE MAŠINE I DRUMSKA VOZILA Prva trećina …ttl.masfak.ni.ac.rs/MMIV/Prvi_deo_I_Definicije_i_podele_vozila... · konstruisanja vozila, ... uz nešto gradiva iz oblasti teorija