UNIVERZITET U NIU

MAINSKI FAKULTET

dr Aleksandar Stefanovi, diplomirani mainski inenjer redovni profesor Maunskog fakulteta u Niu

Autor skripta:

Predmet:

MOBILNE MAINE I DRUMSKA VOZILA Prva treina predmetaDrumska vozila

NI, 2008.

PredgovorI pored brojnih knjiga i univerzitetskih udbenika na srpskom jeziku koji obrauju oblast motornih vozila, u nastavi na Mainskom fakultetu u Niu se znatnom izmenom nastavnih planova pojavila potreba za jednim udbenikom, koji bi pratio gradivo predmeta mobilne maine i drumska vozila, predvieno programom Mainskog fakulteta u Niu, na smeru transport i logistika. Polazei od osnove da je cilj predmeta da pripremi inenjera za rad u oblasti transporta i logistike u saobraajnim preduzeima ili servisima, a uzimajui da u obzir da je za oblast drumskih vozila predvieno ukupno 1/3 raspoloivih asova predavanja i vebi u samo jednom semestru, ovaj udbenik je koncepcijom podreen tom cilju. Dakle, iz predmeta motorna vozila, koga sam nekada, po starom programu, predavao studentima Mainskog fakultet u Niu, iskljueno je gradivo koje je obraivalo oblast konstrukcije, prorauna i konstruisanja vozila, tako da se sadanja koncepcija zasnovana na jednom optijem znanju iz oblasti klasifikacije i identifikacije drumskih vozila, tehnikih parametara i veliina na vozilima, uz neto gradiva iz oblasti teorija vue i stabilnosti vozila na terenu, bar onoliko koliko smatramo da je potrebno da inenjeri, koji e se baviti odravanjem i eksploatacijom vozila, znaju iz te oblasti. Ostali deo knjige obuhvata aktivnu i pasivnu bezbednosti vozila, oblast u kojoj je jo uvek naa literatura siromana. Pri pisanju ove knjige trudio sam se da svi termini, definicije, izrazi i simboli koji se koriste budu usaglaeni sa i nekadanjim JUS standardima, sada SRPS, M.F2.010 iz 2001. godine (klipni motori sa unutranjim sagorevanjem - renik, deo 1, termini koji se odnose na konstrukciju i rad motora), M.N0.010, M.N0.012, M.N0.013 i M.N0.050 S obzirom da se proizvodnja vozila u Srbiji, u sadanjem vremenu, po konstruktivnoj koncepciji i tehnologiji ne moe da nosi sa svetskom proizvodnjom, itaoci e primetiti da je autorska koncepcija bila vie naklonjena obrazovanju strunjaka koji e da rade u saobraajnim preduzeima. Da li smo realizovali predvieni cilj pokazae praksa, a nadamo se i dobronamerne primedbe itaoca. I pored briljive viestruke korekture i preitavanja, svestan sam da jo uvek ima greaka, te ih kao deo svoje nepanje, ja primam na sebe. Stoga u biti zahvalan svima koji mi na greke budu ukazali, tim pre to je u pripremi i znatno kompletniji udbenik za predmte "teorija kretanja" i "drumska vozila".

U Niu, februar 2008. godina

Aleksandar Stefanovi

I. 1. DEFINICIJE VOZILA I PODELE Prema SRPS M.N0.001 (bivi JUS M.N0.001)* pod optim pojmom vozila, podrazumevaju se kopnena mobilna sredstva, sposobna da se kreu: - drumovima (drumska vozila), - inama (inska vozila), - terenu (graevinske samohode maine, maine unutranjeg transporta) - poljoprivredna vozila i maine ( traktori, kombajni i slina) - borbena vozila (samohodni topovi, tenkovi, oklopni transporteri i slina) Ova definicija istovremeno vri podelu vozila prema svojim tehnikim i eksploatacionim karakteristikama. U opte uzev, svrha drumskih vozila definie njihovu konstrukciju, opremu i ureaje, te se shodno tome i unatar gore navedenih grupa i podgrupa mogu izvriti dalje podele. Podela drumskih vozila: prema vrsti ostvarivanja pogona - vozila na miini pogon - vozila na motorni pogon, sa sledeim podgrupama - vozila sa pomonim motorom - drumska motorna vozila - prikljuna vozila, koja sadre sledee podgrupe - prikolice - poluprikolice - skupovi ili spregovi vozila (vuni vozovi) - zaprena vozila prema nameni - vozila za prevoz lica i/ili robe (putniki i teretni automobili, tegljai, autobusi) - radna vozila - specijalna vozila - vozila unutranjeg transporta (na primer viljukari, vozila prema posebnim namenama u unutranjem transportu) - vojna vozila (borbena i ne borbena vozila) Borbena vozila su po svojoj specijalnoj konstrukciji i opremi namenjena posebnim namenama, pre svega u ratne svrhe i sposobna su da se kreu po putevima i terenu, te ovu grupu vozila ne obuhvata "Zakon o bezbednosti u saobraaju", a ni standard SRPS M NO.010, koji vri dalju detaljniju podelu vozila. U podeli motornih vozila, prema vrsti i nameni, postoji neusaglaenost izmeu Zakona o bezbednosti u saobraaju (ZOBS) i standarda SRPS N0.010, koji je potpuniji samim tim to obuhvata sva drumska vozila sa i bez motornog pogona. fusnota:

* Nakon raspada Jugoslavije i stvaranja Republike Srbije, nekadanji naziv jugoslovenski standard (JUS), zamenjen je nazivom "srpski standard", koji je dobio skraenicu SRPS

I. 1.1 Klasifikacija drumskih motornih vozila prema SRPS NO. 010 Srpski standard SRPS NO. 010, pod nazivom (drumska vozila - klasifikacije, termini i definicije) ureuje klasifikaciju, termine, decimalni (klasifikacioni broj) i definicije drumskih vozila, koja je zasnovana na razlikama u konstrukciji i karakteristikama drumskih vozila. Ove razlike opredeljuju vrste pogona, hodni sistemi, ureaje, opremu i nadgradnju u vezi sa namenom. 1. Drumska vozila 1.1 Drumska vozila na miini pogon (bicikli i tricikli), pod kojima se podrazumevaju se vozila na dva ili tri toka sa pedalama za noni pogon, koja se voze u jahaem poloaju i koja su manenjena za prevoz lica i stvari 1.2 Drumska vozila na motorni pogon, vozila koja se pokreu snagom sopstvenog motora 1.2.1 Drumska vozila sa pomonim motorom (bicikli i tricikli) 1.2.2 Drumska motorna vozila na motorni pogon koja su po konstrukciji ureajima i opremi opredeljena za prevoz lica i/ili tereta ili za vrenje odreenog rada 1.2.2.1 Drumska motorna vozila sa dva toka u istom tragu (mopedi, skuteri i motocikli). 1.2.2.2 Drumska motorna vozila sa tri toka i sa tri traga. Ova podgrupa ima dalje podele prema obliku i nameni. 1.2.2.3 Automobili, pod kojima se podrazumevaju drumska motorna vozila sa najmanje etiri toka. Prema konstrukciji i nameni, a samim tim i po opremi namenjen je za prevoz: - tereta i/ili putnika (teretna, putnika ili kombinovana - kombi vozila) - samo odreenih tereta (specijalni automobili) - za vrenje odreenih radova (radni automobili) - za vuu prikljunih vozila (vuni automobili) Prema nainu razvoenja pogona na tokove, dalje se ova podgrupa razvrstava u podvrste: - automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2; 6x2: 6x4: 8x2:8x4 - automobili poviene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4; 6x6: 8x8, uobiajeno nazvani terenski automobili. Svaka od gore navedenih grupa automobila moe dalje da se podeli u podgrupe: 1.2.2.3.1 Automobili za prevoz putnika. Ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije u limuzine, kupe, karavan, specijalni putniki automobil i slino. U ovu grupu vozila za prevoz putnika svrstavaju se i autobusi, kao posebna podgrupa (podgrupa 1.2.2.3.1.2), koji se pak dalje razvrstavaju u male, meugradske, turistike, specijalne autobuse, zglobne autobuse i trolejbuse.

Slika I.1. Moderno koncipiran putniki automobil "Honda Jazz"1.2.2.3.3 Automobili za prevoz tereta. I ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije i vrsti tereta (otvoreni ili zatvoreni tovarni sanduk, furgon, platforma za kontejnere, damperi i slino...). Ukoliko je tovarni prostor namenjen prevozu odreenih tereta takvi teretni automobili se nazivaju specijalnim automobilima (hladnjaa, cisterna, mealica za beton, odvoz smea, automobil radionica i slino). Ova podgrupa vozila nije ograniena, s obzirom da su specijalni tereti takoe ne ogranieni po nameni.

Slika I.2. Moderno koncipiran troosovinski teretni automobil "Volvo"1.2.2.3.4 Automobili za vuu prikljunih vozila (tegljai). I ova podgrupa se dalje razvrstava u normalne tegljae opremljene vunim sedlima za vuu poluprikolica (1.2.2.3.4.1) i specijalne tegljae (1.2.2.3.4.2), opremljene poteznicom i dodatim teretom radi poveanja athezione sile, namenjenih vui velikih i vangabaritnih tereta. 1.2.2.3.5 Automobili za vrenje rada. Ova grupa vozila obuhvata automobile specijalne konstrukcije koja ima specijalnu opremu i /ili ureaje za vrenje odreenog rada (automobil dizalica, vatrogasna vozila, automobili cisterne za

pranje ulica, automobil ista snega, kompresorski ili elektro agregati i slina). Ova grupa vozila nije ograniena s obzirom da su specijalni ureaji i oprema na vozilima ne ogranieni po nameni. Shodno standardu SRPS M.NO.010 svaka grupa i podgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni broj. 1.3 Drumska prikljuna vozila Ovom podvrstom vozila su obuhvaena drumska vozila bez motornog pogona koja su po konstrukciji ureajima i opremi sposobna da se prikljue za vuno vozilo i namenjena prevozu lica ili/i tereta ili vrenju odreenog rada. Podela ove vrste vozila je mnogobrojna s obzirom da je konstrukcija istih, ureaji i oprema kaj se moe nalaziti na njima ne ograniena, na primer: 1.3.1 Prikolice, sa jednom, dve ili vie osovina, konstruisana tako da samo delom svoje mase optereuju vuno vozilo. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste prikolica putnikih i prikolice teretnih automobila, autobusa, specijalne prikolice za prevoz tereta i prikolice za vrenje rada

Slika I.3. Teretni automobil sa prikolicom1.3.2 Poluprikolice, kojima se podrazumevaju vozila sa jednom, dve ili vie zadnjih osovina (dakle bez prednje- upravljajue osovine) i sa vie tragova, konstruisana tako da samo svojim prednjim delom optereuju vuno vozilo posredstvom specijalnog vunog sedla, preko koda se znatan deo mase poluprikolice prenosi na vuno vozilo - teglja. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u poluprikolica putnikih i prikolice teretnih automobila, autobusa, specijalne poluprikolice za prevoz tereta i poluprikolice za vrenje rada 1.3.3 Specijalna prikljuna vozila, koja obuhvataju prikolice i poluprikolice specijalne konstrukcije, namenjena specijalnim transportnim namenama (niskonosee platforme, spratne platforme. Ovom podvrstom nije decidirano navedeno, ali u nju se razvrstavaju i traktorske jednoosovinske prikolice. 1.4 Drumski skupovi (spregovi) vozila, koja podrazumevaju sastav motornog i prikljunog vozila, koji u saobraaju na putevima uestvuju kao jedna celina (prikolice motocikala, spreg putnikog automobila i lake prikolice, skup autobusa (spreg autobusa i autobuske prikolice koja prevozi putnike ili teret), skup teretnog automobila (spreg teretnog autobila i prikolice), skup tegljaa (spreg vunog vozila i poluprikolice klasine i specijalne namene).

Slika br I.4. Skup turistikog autobusa i putnike prikolice

Slika br I.5. Skup tegljaa sa specijalnom poluprikolicom - cisternom1.5 Drumska zaprena vozila Ova vrsta vozila podrazumeva skup zaprene ivotinje i zaprenog vozila sa jednom ili dve osovine, namenjeno prevozu lica i/ili tereta

I.1.2. KLASIFIKACIJA I OZNAAVANJE VOZILA PREMA BROJU OSOVINA I POGONSKIH TOKOVA Podela vozila prema broju osovina u principu vri se kod terenskih, teretnih automobila i automobila specijalne namene. Meutim kod putnikih automobil, uobiajena konstrukcija je sa jednom upravljajuom osovinom i jednom zadnjom osovinom, bez obzira da li je prednja ili zadnja osovina pogonska. Standard SRPS N0.010 posebno ne definie nain razvoenja pogona na tokove, te se stoga u praksi radi blieg objanjenja svrhe i namene putnikih i teretnih automobila sa aspekta prohodnosti ova vrsta vozila razvrstava u podvrste:

dvoosovinska, troosovinska, etvoroosovinska i vieosovinska vozila. Takoe i sa aspekta prohodnosti vozila odnosno mogunosti savlaivanja terena, automobili se dele u: - automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2; 6x2: 6x4: 8x2: 8x4 - automobili poviene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4; 6x6: 8x8:, koji se uobiajeno nazivaju terenski automobili. U ovoj oznaci prvi broj oznaava ukupan broj tokova vozila a drugi broj predstavlja broj pogonskih tokova, pri emu se udvojeni tokovi ne raunaju kao posebni ve samo kao toak poveane nosivosti. Tako na primer oznaka 6x4 predstavlja automobil sa ukupno 6 tokova (najee jedna prednja - upravljua osovina i dve zadnje osovine), kod koga su svi zadnji tokovi pogonski.

Tabela I.1. Dvoosovinska vozila - razmetaj osovina i pogonaShema rasporeda osovina I II III IV Pogonski Formula Formula Namena tip tokova upravljajuih rasporeda i prohodnost osovina pogona vozila normalne 4x2 1-0 02prohodnosti

4x2 4x4 4x2

1-0 1-0 0-1

10 12 10

vozila normalne prohodnosti vozila poviene i visoke prohodnosti sporohoda vozila i vozila unutranjeg transporta

Slika I.6. Teretni automobil poviene i visoke prohodnosti

Slika I.7. Terenski vienamenski dvoosvinski automobil visoke prohodnosti Tabela I.2. Troosovinska vozila - razmetaj osovina i pogonaShema osovina rasporeda Pogonski tip tokova Raspored osovina formula upravljajuih osovina Formula raspored a pogona

Namena i prohodnostvozila normalne i poviene prohodnosti vozila prohodnosti vozila visoke prohodnosti vozila visoke prohodnosti vozila visoke prohodnosti vozila specijalne namene

6x4 I 6x2 II III 6x6 6x6 6x6 6x6

1-2 1-2 1-2 1- 1 - 1 1- 1 - 1 2-1

1 - 00 1 - 00 1 - 00 1-2-0 1-0-3 12 - 0

023 020 123 123 123 123

Slika I.8. Teretni automobil visoke prohodnosti

Slika I.9. Teretni automobil visoke prohodnosti(Specijalni teretni automobil "Tatra 813")

Slika I.10. Specijalni automobil visoke prohodnosti

Slika I.11. Terenski vienamenski troosovinski automobil visoke prohodnosti

Tabela I.3. etvoroosovinska vozila - razmetaj osovina i pogonaShema rasporeda osovina Pogonsk i tip tokova Raspored osovina formula upravljajui h osovina Formula rasporeda pogona Namena i prohodnostvozila normalne prohodnosti vozila poviene prohodnosti vozila visoke prohodnosti vozila visoke prohodnosti vozila visoke prohodnosti vozila visoke prohodnosti

I II

8x4 8x6 8x8 8x4 8x8

2-2 2-2 2-2 1-1-1-1 1-1-1-1

12 - 00 12 - 00 12 - 00 1- 2- 0- 0

0034 1034 1234 1234

1- 0- 0- 4 1234 1234

III

8x8

1 - 2 - 1 1- 00- 1

IV

8x8

1 - 1 - 2 1 - 2 - 00

1234

vozila visoke prohodnosti

Raspored osovina:

I - Podeljeni raspored osovina II - Ravnomerni raspored osovina III - Raspored sa srdnjim osovinama na bliskom rastojanju IV - Neravnomerni raspored osovina

Slika I.12. Teretni automobil normalne prohodnosti(Radni automobil "Deutz-Magirus 310")

Slika I.13. Teretni automobil visoke prohodnosti(Specijalni teretni automobil "MAZ 8 x 8")

Slika I.14. Specijalni teretni automobil visoke prohodnosti(Specijalni teretni automobil "ZIL 135")

Slika I.15. Teretni automobil visoke prohodnosti(Teretni automobil "MAN")

Slika I.16. Teretni automobil visoke prohodnosti

Tabela I.4. Razmetaj osovina i pogona specijalnih i dizalinih vozilaShema rasporeda osovina I Pogonski tip tokova 10 x 6 12 x 6 II 12 x 6 III 14 x 8 2-4 4-3 12 - 3006 1234 - 007 000456 1204500 Raspored osovina 2-3 3-3 formula upravljajuih osovina 12 - 300 123 - 000 Formula rasporeda pogona 10045 000456 Namena i prohodnostvozila poviene prohodnosti vozila visoke prohodnosti vozila poviene prohodnosti vozila poviene prohodnosti vozila poviene prohodnosti

IV

16 x 8

5-3

12340 - 678

00305670

Slika I.17. Razmetaj osovina specijalnih i dizalinih vozila(Specijalni teretni automobil "FAUN")

Slika I.18. Razmetaj osovina i tokova specijalnih vozila(Specijalni teretni automobil "MT 120.8.2")

Slika I.19. Konstruktivna shema oslonca sa dva toka kod specijalnih vozila

Slika I.20. Konstruktivna shema slogova tokova kod specijalnih vozila

Tabela I.5. Konstruktivna reenja razmetaja slogova kod vieosovinskih vozilaShema rasporeda Broj slobode kretanja formula tokova Formula upravljajuih slogova

I

jedna u horizontalnoj ravni jedna u vertikalnoj ravni

6x6 8x8

1-0-0 1-0-3 12 - 00 12 - 34 1200 - 5600

II

2 ili 3

8x8 16 x 16

I. Prikolini tip II. Slogovi sa pojedininanim sedlima

Tabela I.6. Razmetaj osovina specijalnih samohodih vozila i prikolicaShema rasporeda osovinaNamena i prohodnost

I II III

Specijalna vozila poviene prohodnosti i specijalne prikolice Specijalna vozila poviene prohodnosti i specijalne prikolice Specijalna vozila poviene prohodnosti i specijalne prikolice

I - Ravnomerni raspored osovina II - Zglobni tip vozila III - Ravnomerni raspored osovina vozila sa vuno - noseim sedlima

I.1.3 PODELA VOZILA PREMA STANDARDU EVROPSKE UNIJE Kako bi se lake vozila klasifikovala, zemlje Evropske Unije usvojile su standard 70/156 EWG, kasnije promenjen u 98/91 EG, prema kome su sva vozila

Tabela I.7 Klase i vrste vozila prema 70/156 EWG i 98/91 EGKlasa vozila Klasa M Pod klasa M1 M2 M3 N1 N2 N3 O1 O2 O3 O4 L1 L2 L3 Klasa L L4 Vrsta vozila Putnika vozila sa najmanje 4 toka Putnika vozila, koja osim sedita vozaa imaju najvie jo 8 sedita Putnika vozila, koja osim sedita vozaa imaju vie od 8 sedita, ija ukupna masa nije vea od 5 t Putnika vozila koja osim sedita vozaa sadre vie od 8 sedita, ija ukupne masa prelazi 5 t Teretna vozila sa najmanje etiri toka Teretna vozila ija ukupna masa nije vea od 5 t Teretna vozila ija ukupna masa prelazi 5 t, ali nije vea od 12 t Teretna vozila ija ukupna masa prelazi 12 t Prikolice i poluprikolice Prikolice ija ukupna masa nije vea od 0,75 t Prikolice ija ukupna masa prelazi 0,75 t, ali nije vea od 3,5 t Prikolice ija ukupna masa prelazi 3,5 t, ali nije vea od 10 t Prikolice ija ukupna masa prelazi 10 t Drumska vozila sa manje od 4 toka Mopedi i skuteri: Motorna vozila na dva toka, konstrukcione brzine do 50 km/h, bez obzira na nain pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 Laki tricikli: Motorna vozila na tri toka bez obzira na raspored istih, konstrukcione brzine do 50 km/h, bez obzira na nain pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 Motocikl: Motorna vozila na dva toka, konstrukcione brzine vee od 45 km/h, bez obzira na nain pogona i/ili radne zapremine motora sus vee od 50 cm3 Asimetrini tricikl: Motorna vozila na tri toka asimetrino postavljena u odnosu na uzdunu osu vozila (motocikli sa bonom prikolicom), konstrukcione brzine vee od 50 km/h, bez obzira na nain pogona i /ili radne zapremine motora sus vee od 50 cm3 Teki tricikl: Motorna vozila na tri toka simetrino postavljena u odnosu na uzdunu osu vozila, konstrukcione brzine vee od 50 km/h, bez obzira na nain pogona i/ili radne zapremine motora vee od 50 cm3 Kvadricikli (Quadricikl) Laki kvadricikl: Motorna vozila na etiri toka, ija neto masa ne prelazi 350 kg, to ne ukljuuje masu baterija za vozila na elektropogon, konstrukcione brzine do 45 km/h, a koja imaju motor: motor sus radne zapremine do 50 cm3 sa pogonom na benzin ili motor sus radne zapremine ija neto snaga ne prelazi 4 kW sa pogonom na druga goriva ili ija neto snaga ne prelazi 4 kW sa elektromotornim pogonom Teki kvadricikl: Motorna vozila na etiri toka, koja ne odgovaraju uslovima iz L6, ija neto masa ne prelazi 400 kg, odnosno 550 kg za teretni kvadricikl, to ne ukljuuje masu baterija za vozila na elektropogon i ija neto snaga motora ne prelazi 15 kW. Terenska vozila Vozila kategorija M i N opremljena za upotrebu u terenskim uslovima Traktori Poljoprivredni i umarski traktori svih vrsta (tokai i guseniari)

Klasa N

Klasa O

L5

L6

L7

Klasa G G Klasa T T

Napomena: 1) Pored oznaka klasa M i N mogue je uneti i oznaku G ukoliko je re

o vozilima namenjenih kretenju po terenu (tipa 4 x 4; 6 x 6) 2) U vozila klase M1 najee stadaju i "automobili za stanovanje i/ili kampovanje"

podeljena u 6 klasa, s tim da svaka klasa sadri podklase. Na dole iznetu podelu vozila, oslanjaju se na dalje sve regulative Evropske Unije koje se odnose na vozila. U zavisnosti od nadgradnje ili vrste karoserije (limuzina, karavan, kupe, kombinovano vozilo) vozila klase M mogue je dodatno definisati. U ovu klasu uobiajeno spadaju i takozvana vienamenska vozila, pod kojima se podrazumavaju vozila, koja pored putnika mogu u prevoziti i teret unutar jedne zapremine. U koju e se podklasu dalje svrstati vienamenska vozila zavisi pre svega od ispunjenosti ostalih uslova (broj putnika, koliina tereta i slino). I .2 STANDARDI U principu sve karakteristike i veliine vozila se deklariu prema nacionalnim ili meunarodnim standardima. Standardi meusobno nisu isti, niti su isti uslovi prema kojima se obavlja ispitivanje odreenih karakteristika, tako da o ovome mora da se vodi rauna kod poreenja karakteristika proizvoaa vozila u razliitim dravama. Tako na primer prema SAE standardu (standard u SAD), snaga motora se odreuje kada su od motora odstranjeni svi agregati, kao sistem za hlaenje, preista vazduha, izduvni sistem i ostali, usled ega je razlika deklarisanih karakteristika vea od 10% u odnosu na na ili nemaki stanadard, koji propisuju da motor mora da bude kompletno opremljen svim agregatima pri ispitivanju. Uobiajeni standardi koji se koriste su: - Srpski standard - SRPS (Srpski standard) - Nemaki - DIN (Deutsche Industri Normen), - Italijanski - CUNA (Comissione tehnica di unificazione nell automobile), - SAD - SAE (Societe of automotive energineers), - Britanski - B.S (British standard) - Meunarodna organizacija za standardizaciju - ISO (International standardizing organiztion) - Evropske zajednice* - ECE standardi (Economic Comimision for Europe) - Evropske ekonomske zajednice - EWG (Europischen Wirtschaft Gemeinschaft) - Evropske unije - EG (Europischen Gemeinschaft) Napomena: *Republika Srbija, kao potpisnica ECE standarda, prihvatila je ovaj standard, te je samim tim na snazi i u naoj dravi. Do sada je u Republici Srbiji ratifikovano 58 standarda . Neke od vanijih meunarodnih pravilnika i standarada Evropske Unije, koje se odnose na vozila, date su u tabeli xx.1

Tabela I.8 Skraeni pregled postojeih pravilnika (Evropske unije, meunarodni ) iz aktivne i pasivne sigurnosti *Red. broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 OBLAST STANDARDA Aktivna bezbednost putnika Upravljaki sistem Koenje vozila Izmenljive obloge konica Zvuni signalni ureaji Vidno polje Ureaji za odmrzavanje i suenje zastakljenih povrina Brisai vetrobrana Retrovizor Grejanje kabina Ugradnja svetlosnih ureaja, siguronosni migavci Refleksna signalizacija (katadiopteri) Poziciona, stop i zadnja crvena svetla Bona i gabaritna svetla Pokazivai smera Svetla za daljinu (farovi) i oborena svetla Svetla za maglu Zadnja svetla za maglu Svetla za vonju unazad Parking svetla Svetla za registarske tablice Ugradnja brzinomera Unutranjost vozila simboli, kontrolna svetla Poklopci tokova (radkapne) Dubina profila pneumatika Pneumatici i njihova ugradnja Optereenje od prikolica Ureaji za vuu prikolica Raspored nonih komandi Farovi sa sijalicama Pasivna bezbednost putnika Unutranja opremljenost vozila Upravljaki sistem u sluaju sudara Frontalna zatita Bona zatita Privrivanje pojaseva sigurnosti Siguronosni pojasevi i sistem za oslanjanje lea Sedita, njihovo uvrivanje i nasloni za glavu Nasloni za glavu Isturenost spoljnih elemenata Rezervoar goriva i zatita od podletanja Ureaji za pogon automobila na gas Vozila i oprema na KPG (na prirodni gas) Vrata (brave i arke) Prednji i zadnji ureaji (odbojnici) Ponaanje konstrukcije u pogledu udara sa zadnje strane Ureaji za zatitu dece- putnika EU direktiva 70/311 EWG 70/320 EWG 71/311 EWG 70/388 EWG 77/649 EWG 78/317 EWG 78/318 EWG 71/127 EWG 78/548 EWG 76/756 EWG 76/757 EWG 76/758 EWG 76/758 EWG 76/759 EWG 76/761 EWG 76/762 EWG 77/538 EWG 77/539 EWG 77/540 EWG 76/760 EWG 75/443 EWG 78/316 EWG 78/549 EWG 89/459 EWG 92/23 EWG 92/21 EWG 94/20 EWG 74/60 EWG 74/297 EWG 96/79 EG 96/27 EG 76/115 EWG 77/541 EWG 74/408 EWG 78/932 EWG 74/483 EWG 70/221 EWG 70/387 EWG ECE direktiva R 79 R 13 R 90 R 28 R 46 R 48 R3 R7 R 91 R6 R 1; 8; 20;37 R 19 R 38 R 23 R 77 R4 R 39 R 30 R 55 R 35 R112 R 21 R 12 R 95 R 14 R 16 R 17; 25 R 17; 25 R 26 R 58 R 67 R110 R 11 R 42 R 32 R 44 prihvaen u R. Srbiji prihvaen prihvaen

prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen

prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen

prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen

-

46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64

Svetlosni i svetlosno signani ureaji Sigurnost vozila na elektropogon Emisija buke, gasova i smetnji Nivo buke i i izduvni sistemi Priguivai buke Emisija tetnih izduvnih gasova Emisija gasova dizel motora Potronja goriva i emisija CO2 Radio i elektromagnetske smetnje Merenje CO2 i potronja goriva Ostalo Dozvole za tip vozila i homologacije Oznaka vozila (nazad) Osiguranje od neovlaene upotrebe Alarmni sistemi i zatita krae Identifikacioni broj vozila Ureaji za vuu vozila Snaga motora, merenje Mere vozila i mase Merenje maksimalne brzine vozila Prevoz opasnih materija (ADR)

92/22 EWG 70/157 EWG 70/221 EWG 70/220 EWG 72/306 EWG 80/1268 EWG 72/245 EWG

R 53 R 100 R 51 R 59 R 83; 103 R 24 R 84; 101 R 10 R 101 R 18, R 116 R 97 R 85 R 68 R105

prihvaen

70/156 EWG 70/222 EWG 74/61 EWG 74/61 EWG 76/114 EWG 77/389 EWG 80/1269 EWG 92/21 EWG -

prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen prihvaen

prihvaen prihvaen

prihvaen prihvaen prihvaen

* Stanje prihvaenih ECE pravilnika do jula 2008. godine

I. 3. POJMOVI I VELIINE KOD DRUMSKIH VOZILA Osnovni tehniki podaci jednog vozila predstavljaju skup odabranih i odreenih tehnikih karakteristika, koji omoguuju sagledavanje konstrukcionih i eksploataciono - tehnikih karakteristika vozila. I.3.1 Karakteristike motora - Spoljna brzinska karakteristika motora Predstavlja dijagram na kome su prikazani tok krive snage, krive obrtnog momenta i specifine potronje goriva u funkciji broja obrtaja motora.

Slika I.21 Dijagram spoljne brzinske karakteristike motoraKorisna snaga: snaga koju motor moe da odaje na spojnici pri normalnim radnim uslovima, pri emu je motor sastavljen samo od serijski proizvedenih delova i sklopova, ukljuujui tu i usisni i izduvni sistem, sistem za hlaenje, generator struje, sistem za napajanje gorivom i ureaj za nadpunjenje motora. Pomoni ureaji kao to su kompresor za klima ureaj, kompresor vazduha i slini treba da budu uklonjeni sa motora. Merenje neto snage se vri prema strogo propisanim uslovima, propisani pravilnikom ECE R 85 i srpskim standardom SRPS M.F2.025. S obzirom da nije uvek mogue vriti ispitivanja motora pri standardnim uslovima (t = 20 0C; p = 1013 mbar) potrebno je izvriti korekciju snage motora prema formuli 1013 273 + t0 Pe = Pe' [ kW ] b 273 + 20 pri emu su: b [mbar] - izmereni barometarski pritisak t [0C] - izmerena temperatura vazduha Trajna snaga: Najvea korisna snaga koju motor moe trajno da odaje pri toplotnoj ravnotei a da pri tome ne doe do preoptereenja Maksimalna snaga: Najvea snaga koju motor moe da odaje u trajanju od 15 minuta a da potom moe da nastavi rad sa trajnom snagom Obrtni moment motora: Obrtni moment koga motor odaje preko zamajca odnosno izlazne spojnice asovna potronja goriva: predstavlja potronju goriva pri radu motora na punoj snazi u funkciji broja obrtaja. Za merenje ove karakteristike propisan je standard SRPS M. N0.301 meunarodni pravilnik ECE R 84 i R 101

Ova karakteristika moe da se nalazi na dijagramu spoljnih brzinskih karakteristika. Specifina potronja goriva: pod specifinom potronjom goriva podrazumeva se kolinik asovne potronje goriva i trajne snage motora. U prospektima proizvoaa sve gore navedene karakteristike se uobiajeno odnose na vrednosti koje se imaju pri punom otvoru leptira kod oto motora, odnosno najveem otklonu poluge pumpe za ubrizgavanje kod dizel motora. I.3.2 Gabaritne mere vozila i zakonska ogranienja Gabaritne dimenzije vozila propisuje administrativni upravni organ drave i izmeu drava moe da se razlikuje. U Republici Srbiji, Zakon kojim se definiu propisi o karakteristikama vozila je: "Zakon o bezbednosti u saobraaju (ZOBS) "pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom optereenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureaji i oprema na vozilima u saobraaju na putevima" i standard SRPS M.N0.012 (dimenzije motornih i prikljunih vozila). Prema navedenom pravilniku gabaritne mere su strogo definisane i obuhvataju: - Gabarit vozila (duina - l, irina - b i visina vozila- h), kojim se predstavlja rastojanje izmeu najisturenijih taaka vozila mereno po duini, irini i visini. - Osovinski razmak - lo, predstavlja rastojanje izmeu prednje i zadnje osovine. Kod vozila sa vie osovina kao razmak osovina uzima se rastojanje izmeu pojedinih osovina i uobiajeno se obeleava kao zbir tih razmaka (l1 + l2) - Prednji - lp i zadnji prepust - lz, Ovim rastojanjem se predstavlja odstojanje izmeu vertikalne ravni koja prolazi kroz prednju osovinu do najisturenije prednje take vozila, odnosno odstojanje zadnje najisturenije take vozila do vertikalne ravni koja prolazi kroz centar zadnje osovine. Kod vie osovinskih vozila zadnji prepust se rauna kao odstojanje najisturenije zadnje take vozila do vertikalne ravni koja prolazi sredinu izmeu krajnjih zadnjih osovina. Najvei zadnji prepust vozila je zakonom definisan veliina i zavisi od vrste vozila i meuosovinskog odstojanja.

Slika I.22, Gabaritne mere vozila - Razmak (trag) tokova (tp, tz) Predstavlja odstojanje izmeu tokova jedne osovine, mereno od sredina tokova. Za udvojene tokove (npr. na zadnjim tokovima teretnih automobila) kao trag tokova uzima se sredina izmeu udvojenih tokova.

Slika I.23 Razmak (trag) tokova- Prilazni, izlazni i ugao prepreke vozila Uglovi koje zaklapa tangenta na tokove i najisturenije prednje ili zadnje take vozila. Ova karakteristika je posebno vana za terenske uslove kretanja.

Slika I.24 Prednji prilazni ugao (prilazni ugao)

Slika I.25 Zadnji prilazni ugao (izlazni ugao)

Slika I.26 Ugao prepreke vozila- Najmanja visina iznad stajne povrine Prema standardu SRPS M.N0.012 pod najmanjom visinom iznad stajne povrine podrazumeva se rastojanje izmeu najnie nepokretne take vozila i horizontalne podloge. Ova karakteristika se ee naziva klirens vozila. U tom smislu razlikuje se klirens izmeu tokova jedne osovine, meuosovinski klirens i klirens ispred, izmeu i iza osovina.

Slika I.27 .Klirens izmeu tokova jedne osovine

Slika I.28 Meuosovinski klirens i klirens ispred, izmeu i iza osovinaKlirens vozila, prilazni uglovi i ugao prepreke vozila, imaju veoma znaajnu funkciju kod odreivanja prohodnosti kod terenskih vozila.

Krug zaokretanja vozila Predstavlja prenik kruga koga opisuje spoljanji upravljaki toak, koji je na horizontalnoj povrini pri najveem zakretanju upravljakih tokova. Za praksu, pored ove veliine, isto tako su znaajni najmanji i najvei krug zaokretanja vozila. Pod najmanjim/najveim krugom zaokreta podrazumeva se prenik najmanjeg/najveeg kruga zaokreta koga opisuje projekcija one take vozila koji je najblie/najdalje centru okretanja pri najveem zakretanju upravljakih tokova. Mase vozila i optereenje Mase vozila (renik i kodovi) blie objanjava standard SRPS ISO 1176 koji je ekvivalentan sa meunarodnim standardom ISO 1176 iz 1990. godine - Masa praznog vozila prema SRPS ISO 1176 je osnovna veliina koja predstavlja silu i inerciju vozila, odnosno veliina izraena u vidu otpora ubrazavanju. - Masa praznog vozila, predstavlja masu vozila sa karoserijom, ugraenom elektropremom i dopunskom opremom neophodnom za normalan rad vozila, uveana za masu elemenata koje proizvoa vozila obezbeuje kao standardnu ili fakultativnu opremu, koja je data u spisku opreme. - Masa praznog vozila spremnog za vonju (sopstvena masa), definie masu kompletnog vozila spremnog za isporuku (termin iz prethodne take), uveana za masu maziva (ulja i masti), rashladna tenost, tenost za pranje vetrobranskih stakala, rezervoar goriva napunjen sa 90% kapaciteta, rezervni toak, aparat za gaenje poara, standardni rezervni delovi, klinasti podmeta za tokove i standardni komplet alata sa dizalicom. Ovim standardom nije predvieno i optereenje od vozaa, koja, ukoliko je potrebno uzeti u obzir iznosi 75 kg. - Najvea konstrukcijska ukupna masa, predstavlja najveu, od strane proizvoaa deklarisanu masu, koju vozilo moe da ima a da ne doe do preoptereenja bilo kog dela ili sklopa na vozilu u normalnim uslovima eksploatacije. Ova masa ustvari predstavlja zbir sopstvene mase i korisne nosivosti. - Korisna nosivost (vrlo esto se navodi samo kao nosivost) Ovu nosivost treba tretirati kao teret ravnomerno rasporeen prema obliku karoserije, koji vozilo moe da nosi ne prekoraujui dozvoljena optereenja po pojedinim osovinama i dozvoljenu ukupnu masu. - Najvea dozvoljena ukupna masa (Ukupno dozvoljeno optereenje) Najvea dozvoljena masa vozila koju odreuje administrativni organ drave, za uslove rada koje propisuju ovi organi. Dakle, ova masa u principu moe da bude manja od najvee konstrukcijske ukupne mase. Kod vozila koja vuku prikolice ili poluprikolice nastaje znatno vertikalno optereenje na vuni ureaj ili sedlo za oslanjanje i ovo optereenje, podeljeno standardnom vrednou ubrzanja usled gravitacije (9,81 m/s2), uraunato je u najveu konstrukcijsku masu ili najveu dozvoljenu ukupnu masu. Kod poluprikolica, najvea dozvoljena ukupna masa ukljuujui vertikalno optereenje na sedlo za oslanjanje odreuje se od strane administrativnog organa

uzimajui u obzir karakteristike vunog vozila. Dakle, prema ovoj kaluzuli standarda, za teglja se moe prikljuiti poluprikolica ukupne mase koju je deklarisao proizvoa tegljaa. I. 3.3 Optereenje U optem sluaju "optereenje" predstavlja silu kojom vozilo dejstvuje na horizontalnu ravan kontakta, u statikim uslovima. S tim u vezi, u sluaju kada se radi o dinamikom optereenju, to treba posebno naglasiti. Masa i optereenje se mere kod vozila u stanju mirovanja, na horizontalnoj podlozi, pri emu se upravljaki tokovi nalaze u poloaju za kretanje u pravcu. - Najvee konstrukcijsko osovinsko optereenje, predstavlja najvee dozvoljeno optereenje osovine koje nee da izazove preoptereenje iste u normalnim uslovima eksploatacije. Osovinsko optereenje deklarie proizvoa vozila. Za razliku od najveeg konstrukcijskog optereenje osovine, treba razlikovati izraz dozvoljeno optereenje osovine, koje ustvari predstavlja optereenje osovine koju propisuje administrativni organ drave. Prema Zakonu o bezbednosti u saobraaju (ZOBS-u) dozvoljeno osovinsko optereenje u Srbiji iznosi: o 10 t po osovini o Za udvojene osovine, koje su meusobno na manjem rastojanju od 2 m, optereenje iznosi 16 t, pri emu optereenje ni jedne osovine ne sme da pree 10 t. - Najmanje osovinsko optereenje Za razliku od najveeg konstrukcijskog osovinskog optereenja, proizvoa vozila moe da propie i najmanje optereenje osovine, kojom bi se ustvari obezbeivalo sigurno i stabilno funkcionisanje vozila sa aspekta upravljivosti vozila i obezbeenja dovoljne vune sile. I. 3.4 Ostale konstrukcijske veliine vozila Brzina vozila - Trajna brzina Maksimalna brzina koju vozilo moe trajno da odri bez pojave preoptereenja i nenormalnih habanja mehanizma vozila - Maksimalna brzina Najvea brzina koju vozilo moe da postigne i odri najmanje 1 km puta, posle ega je sposobno da nastavi kretanje trajnom brzinom - Sposobnost savlaivanja uspona Definie se kao maksimalni uspon, izraen u %, koje vozilo moe da savlada u pojedinim stepenima prenosa menjaa Intenzitet ubrzavanja Predstavlja izmereno vreme u sekundama za koje vozilo povea brzinu u odreenom brzinskom intervalu (od v1 do v2) na horizontalnom putu. I. 4 MERENJE STANDARDNE POTRONJE GORIVA VOZILA

Merenje potronje goriva definisano je standardom SRPS M. N0.301 (naziv standarda: Odreivanje standardne potronje goriva motornih vozila (izuzev traktora), meutim ova potronja nije jednaka eksploatacionoj potronji, s obzirom da je propisana za idalizirane uslove, koji se znatno razlikuju od stvarnih. Uslovi: Za motor i transmisiju - Karburator odnosno pumpa za ubrizgavanje moraju da budu podeeni kao na vozilu serijske proizvodnje. - Pritisak u pneumaticima po propisu proizvoaa - Viskozitet ulja u motoru i elementima transmisije (menja, pogonski most, reduktor i sl.) po propisu proizvoaa - Vozilo mora da je do trenutka merenja prelo najmanje 3000 km odnosno da je motor razraen Pre merenja motor mora da bude zagrejan na radnu temperaturu Optereenje Vozilo mora da bude optereeno teretom koji odgovara maksimalnoj nosivosti vozila Vremenske prilike Temperatura vazduha 10 20 0C, Vlanost 50 do 80% Bez vetra (dozvoljena brzina vetra do 12 km/h) Kolovoz Prav, suv, betonski ili asfaltni duine oko 10 km. Staza se prelazi u oba smera. Brzina kretanja Ustaljena na 2/3 od maksimalne brzine i ni u kom sluaju via od 100 km/h Gorivo:Trgovakog kvaliteta Merenje potronje goriva Merenje se vri protokomerom Potroena koliina goriva Q u litrima Duina preenog puta S u km

q = 1,1 Q/S x 100 l/100 kmIzmerena koliina se poveava za 10% s obzirom na eventualne nepovoljne okolnosti Osim standardne potronje goriva moe se utvrivati i eksploataciona potronja goriva, koja odgovara eksploatacionim uslovima

I. 5 IDENTIFIKACIJA VOZILA Identifikacioni broj vozila (VIN i WMI oznaka ) Prema srpskom standardu SRPS M.N2.211 (identifikacioni broj vozila - mesto i nain postavljanja) i SRPS M.N2.212 (meunarodna identifikaciona ifra - sadrina i struktura), koji su identini sa meunarodnim standardima ISO 4030 i 3780 iz 1983.

godine, svako vozilo mora da ima svoju identifikacionu oznaku, uobiajeno nazvan "broj asije". Ova oznaka mora da bude postavljena na jasno vidljivom i pristupanom mestu, tako da ne moe da se oteti niti izbrie. Identifikacioni broj ustvari predstavlja kombinaciju (ifru) od obaveznih 17 znakova - slovnih i brojnih oznaka, na osnovu koje moe da se odredi proizvoa, drava proizvoaa, tip i model vozila, godina proizvodnje kao i serijski broj vozila. Ostale identifikacione oznake - Registracioni broj predstavlja broj kojim se oznaava vozilo u jednoj dravi. Sadrina i struktura ovoga broja nije definisana meunarodnim standardom, te se razlikuje od drave do drave, ali uobiajeno sadri oznaku grada u kome je vozilo registrovano i svoj jedinstveni broj. - Broj i tip motora, predstavlja broj kojim se oznaava motor jednog vozila koju deklarie proizvoa. Sadrina i struktura ovoga broja nije definisana meunarodnim standardom, te se razlikuje izmeu proizvoaa, ali uobiajeno sadri oznaku tipa motora i svoj serijski broj. Pojedine drave ne propisuju obaveznu primenu ovog broja u saobraajnim dozvolama, s obzirom da se motor smatra izmenljivim delom vozila. Pravilnicima Evropske Unije (EWG) i meunarodnim pravilnicima (ECE) propisuje se i dalja identifikacija vozila, na primer prema neto i bruto masi vozila i dozvoljenom optereenju osovina. Primer: - Pravilnik EWG 92/21 propisuje postojanje identifikacione tablice koja definie deklarisanu neto i bruto masu vozila i dozvoljenom optereenju osovina. - Meunarodnim pravilnikom ECE 83, propisuje se da pored identifikacione ploice vozila, koja treba da bude itka i neizbrisiva, postoji i ploica identifikacije vozila o deklarisanoj emisiji tetnih izduvnih gasova, odnosno, kojom se opisuje koju Euro normu o emisiji izduvnih gasova to vozilo zadovoljava, na primer E 83 R .... (dalje, struktura homologacione oznake koja se odnosi na deklarisanu tetnu emisiju vozila).