klasifikavija vozila

4.1 Standardi za vozila

4 STANDARDI I SKRAĆENICE ZA VOZILA

4.1 STANDARDI ZA VOZILA

4.1.1 Sistematizacija drumskih vozila prema ISO 3833:1977

Predmet standarda ISO 3833:1977 1977 Road vehicles-Types-Terms and definitions (Drumska vozila- Tipovi- Termini i definicije) je definisanje termina koji se odnose na neke tipove drumskih vozila određenih prema izvedenim i tehničkim karakteristikama.

Odredbe ovog standarda odnose se na sva vozila projektovana za saobraćaj na cesti (motorna vozila, priključna vozila, kombinacija vozila, mopede, motocikle). Ovaj standard ne obuhvata vozila kao što su poljoprivredni traktori koji retko služe za transport osoba ili tereta ili za vuču vozila.

U tabeli 4.1 koje slede data je sistematizacija vozila prema standardu.

Tabela 4.1: Sistematizacija drumskih vozila prema ISO 3833Podele Opis, namene i primeri

1. MOTORNO VOZILO

Vozilo na motorni pogon koje ima 4 ili više točkova, koje se ne kreće po šinama, koje se obično koristi za: transport osoba i/ili tereta, vuču vozila i specijalnu namenu.Ovaj termin uključuje: vozilo koje se napaja iz električne mreže npr. trolejbus, vozilo na tri točka čija masa praznog vozila prelazi 400 kg (vozilo sa manjom masom smatra se motociklom).

PUTNIČKI AUTOMOBIL

Putničko vozilo (PV): prevoz do najviše 9 osoba uključujući vozača i prtljag.

497

4 Standardi i skraćenice za vozila

Limuzina sedan Zatvoreno vozilo, 4 ili više sedišta u najmanje 2 reda, sa 2 ili 4 ulaznih vrata.

Limuzina kabriolet Vozilo sa otvaranjem krova.

Limuzina pulman (produžena)

Produženo vozilo, 4 ili više sedišta, između zadnjih i prednjih sedišta može biti pregrada, 4- 6 ulaznih vrata, 6 i više bočnih prozora.

Karavan Zadnji prtljažni prostor povećan.

Kombinovano voziloOmogućava eventualni transport tereta, 4 ili više sedišta u najmanje 2 reda, zadnja se mogu vaditi ili preklapati, 2 ili 3 ili 4 bočnih vrata.

Kupe Zatvoreno vozilo sa 2 ulazna vrata, 2 ili više bočnih prozora, 2 ili više sedišta.

Kabriolet i kabriolet kupe

Sa mekim i tvrdim pokretnim krovom.

Višenamensko vozilo Karoserija otvorena, zatvorena ili sa mogućnošću otvaranja; omogućava eventualni transport tereta.

Sa sedištem vozača napred isturenim

Centar točka upravljača u prednjoj četvrtini ukupne dužine vozila.

Specijalno vozilo Čije karakteristike ne spadaju ni u jednu gore navedenu kategoriju.

AUTOBUS Za prevoz više od 9 osoba uključujući vozača i prtljag. Može imati jednu ili dvije platforme, a može vući i prikolicu.

Minibus Max. 17 sedišta uključujući sedište vozača.

Gradski Više od 17 sedišta i mesta za stajanje za neometano kretanje putnika.

Međugradski Više od 17 sedišta i mesta za stajanje u prolazu između sedišta (za kraće ture).

Autobus za duge linije (turistički) Obezbeđuje udobnost i nije predviđen za

putnike koji stoje.

ZglobniVozilo od dva spojena dela.

Trolejbus Autobus koji ima električni pogon preko trole.

Specijalni Specifične izvedbe.

TERETNO VOZILO(kamion)

Uglavnom za transport tereta.

498


Specijalno teretno vozilo

Prevoz određenog materijala (npr. cisterne, samistovarivač, damper, hladnjača, transport stoke, transport drveta, mešalica za beton).

SPECIJALNO VOZILO

Samo za transport osoba ili tereta za što je potrebna posebna oprema.Samo za obavljanje specijalnih radnji (ambulanta, za prevoz oštećenih vozila, pumpni agregat, čistač ulica, odvoz smeća, odvoz fekalija, vatrogasno, radionica, kino projektor, čistač snega).

TEGLJAČ ZA PRIKOLICU

Tegljač sa kukom.

TEGLJAČ ZA POLUPRIKOLICU

Tegljač sa sedlom.

2. PRIKLJUČNO VOZILO

Vozilo bez vlastitog pogona namenjena za transport osoba i tereta, namenjenog za vuču vučnim vozilom.

PRIKOLICA Značajnim delom težine ne opterećuje vučno vozilo.

Autobus prikolica Namenjena za transport osoba i prtljaga.

Prikolica za opštu namenu

Namenjena za transport tereta.

Kamp prikolica Za stanovanje.

Specijalna prikolica Specijalne namene, (cisterna, hladnjača, i sl.)

POLUPRIKOLICA Priključuje se na tegljač i značajnim delom težinu prenosi na tegljač.

Autobus poluprikolica Namenjena za transport osoba i prtljaga.

Poluprikolica za opštu namenu

Namenjena za transport tereta.

Specijalna poluprikolica

Specijalne namene, (cisterna, hladnjača, i sl.)

3. SKUPOVI VOZILA Motorna vozila spojena sa jednim ili više priključnih vozila.

SKUP VOZILA Kombinacija teretnog vozila i 1 ili više prikolica.

SKUP AUTOBUSA Kombinacija autobusa sa jednom ili više prikolica za transport putnika.

SKUP TEGLJAČA Kombinacija tegljača i poluprikolice

DVOSTRUKI SKUP VOZILA

Kombinacija tegljača sa poluprikolicom i prikolicom.

KOMPOZITNI SKUP VOZILA

Kombinacija motornog vozila za transport osoba sa prkolicom za transport tereta.

SPECIJALNI SKUP VOZILA

Teret na mostnoj platformi opterećuje i vučno i priključno vozilo tj spajanje vozila može biti preko samog tereta.

4. MOPEDVozilo na motorni pogon sa dva ili tri točka kome brzina ne prelazi 50 km/h a zapremina motora 50 cm3 .

499


5. MOTOCIKL Vozilo na motorni pogon sa dva ili tri točka kome sopstvena težina ne prelazi 400 kg.

4.1.2 Klasifikacija vozila po ECE pravilnicima

Klasifikacija vozila je bazirana na sledećim pravilnicima: TRANS/WP.29/78/Rev.1/Amend.2, 16 April 1999; Annex 7/Rev.2 - Classification And Definition Of Power-Driven Vehicles And Trailers; 71/320 EEC; ECE 13.06 kočenje vozila kategorije M, N, O i ECE 78.00 kočenje vozila kategorije L, tabela 4.2.

Tabela 4.2: Klasifikacija vozila (TRANS/WP.29/78/Rev.1/Amend.2)Kategorija L: vozila sa manje od 4 točka, dvo- i tro- točkaši

Oznaka Izvođenje Zapremina motora

Max. brzina km/h

L1 Dva točka 50 cm3 50 km/h

L2 Tri točka 50 cm3 50 km/h

L3 Dva točka >50 cm3 > 50 km/h

L4 Asimetrično tri točka >50 cm3 > 50 km/h

L5 Simetrično tri točka u odnosu na uzdužnu osu vozila

>50 cm3 > 50 km/h

Dopuna 2005. godine (Amend.4 - Annex 7)L6 Četri točka čija masa neopterećenog vozila

je manja od 350 kg i ne uključuje masu baterije kod elektro vozila

50 cm3 ili snaga 4 kW

45 km/h

L7 Četri točka čija masa neopterećenog vozila je manja od 400 kg (550 za vozila za prevoz stvari) i ne uključuje masu baterije kod elektro vozila

snaga 15 kW

Kategorija M: vozila sa prevoz osoba s najmanje 4 točka Oznaka Broj sedišta ne računajući sedište vozača Ukupna težina

M1 8M2 > 8 < 5 tM3 > 8 > 5 t

Vozila kategorije M2 i M3 pripadaju jednoj od sledeće tri klase (I, II, III) prema pravilniku ECE 36, i 107 (velika putnička vozila - Large Passenger Vehicles):Klasa I vozilo ima sedišta i prostor za putnike koji stoje koji dopušta intenzivno kretanje

putnika.Klasa II vozilo konstruisano za putnike koji sede ali ima mogućnost za prevoz putnika koji

stoje samo na prolazu između sedišta, iKlasa III vozilo konstruisano isključivo za putnike koji sede.

Ili jednoj od dvije klase (A, B) prema pravilniku ECE 52 (vozila malog kapaciteta za prevoz do 22 putnika ne računajući vozača - Small Capacity Vehicles):Klasa A vozila projektovana za prevoz putnika koji stoje, a imaju i sedišta iKlasa B vozila nisu projektovana za prevoz putnika koji stoje.

Kategorija N: motorna vozila za prevoz tereta sa najmanje 4 točka ili 3 točka ako im je ukupna težina > 1 t

Oznaka Ukupna težina IzvođenjeN1 3.5 t

500


N2 > 3.5 t 12 tN3 > 12 t

Kategorija O: sve vrste priključnih vozila i prikolicaOznaka Ukupna težina Izvođenje

O1 < 0.75 t Samo jedno osovinska prikolicaO2 > 0.75 t 3.5 t

poluprikolica, prikolica, prikolica sa centralnom osovinom,

O3 > 3.5 t 10 tO4 > 10 t

Specijalna vozila - vozila za posebnu namenu

Su vozila kategorije M, N O, za prevoz lica ili tereta a koja poseduje specijalno konstruisanu nadogradnju ili opremu. Tu spadaju: ambulantna vozila, blindirana vozila, vozila za hendikepirana lica, pogrebna vozila, vozilo za stanovanje, itd.

Kategorija T -poljoprivredni traktori i traktori za šumarstvo

Motorno vozilo sa točkovima ili gusenicama, koje ima najmanje dve osovine, čija funkcija zavisi bitno od njegove vučne snage i koje je posebno namenjeno za vučenje, guranje, prevoz tereta ili pokretanje određenih oruđa, mašina ili prikolica namenjenih za korišćenje u poljoprivredi ili šumarstvu. Takav traktor može biti prilagođen za prevoz tereta i rukovaoca.

Kategorija G – terenska vozila (Off-Road Vehicles)

Su ona vozila kategorije M I N koji ispunjavaju zahteve ove tačke i proverena su prema uslovima definisanim regulativom.

4.1.2.1 Definicija tipa nadgradnje

Tip nadgradnje vozila označava se kodovima, tabela 4.3.

Tabela 4.3: Kodovi za tip nadgradnjePutnički automobili (M1)AA - limuzina Standard ISO 3833:2000, definicija broj 3.1.1.1, uključuje takođe

vozila sa više od četiri bočna prozoraAB – sa zakošenim

zadnjim vratimaLimuzina (AA) sa zakošenim zadnjim krajem (hatch back).

AC - karavan Standard ISO 3833:2000, definicija broj 3.1.1.4.AD - kupe Standard ISO 3833:2000, definicija broj 3.1.1.5.AE - kabriolet Standard ISO 3833:2000, definicija broj 3.1.1.6.AF - višenamensko

voziloMotorno vozilo, koje se razlikuje od navedenih AA do AE a koje je namenjeno za prevoz putnika i njihovog prtljaga u istom prostoru. Ovakva vozila ne svrstavaju se u kategoriju M1 ako ispunjavaju sledeća dva uslova:1.uslov Broj mesta za sedenje isključujući mesto vozača nije veći od 6. (mestom za sedenje se smatra ono koje poseduje odgovarajuće lako dostupno učvršćenje za sedišta). Dostupna se smatraju ona učvršćena koja se mogu koristiti. Da bi proizvođač sprečio dostupnost učvršćena mora fizički sprečiti njihovu upotrebu tako da npr. zavari pločicu ili ugradi trajnu opremu koju je nemoguće uklonitit sa običnim alatom.2.uslov P - (M + N x 68) > N x 68 gde je:P = najveća dozvoljena masa vozila, kg

501


M = masa u stanju spremnom za vožnju, kgN = broj sedišta isključujući vozačevo.

Motorna vozila kategorije M2 ili M3Izvođenje vozila Klase I Klase II Klase III Klase A Klase BJedan nivo CA CI CQ CU CWDva nivoa CB CJ CRZglobno jedan nivo CC CK CSZglobno dva nivoa CD CL CTNiskopodno jedan nivo CE CM CVNiskopodno dva nivoa CF CNZglobno niskopodno jedan nivo CG COZglobno niskopodno dva nivoa CH CP

Motorna vozila kategorije NBA - sa sandukom BB - furgon BC - vučno vozilo - tegljač (isključivo za vuču pluprikolica)BD - drumsko vučno vozilo (za vuču priključnih vozila)

Priključna vozila kategorije ODA - PoluprikolicaDB - PrikolicaDC - Prikolica sa centralnom osom

Vozila posebne nameneSA - vozila za stanovanje SE - prikolice za stanovanje SB - blindirana vozila SF - auto dizalice SC - vatrogasna vozila SG - druga vozila posebne nameneSD - pogrebna vozila

4.1.3 Unutrašnje dimenzije putničkog vozila - radno mesto vozača

Dimenzije unutrašnjosti vozila (putničkog prostora) zavise od mnogih parametara: izgleda karoserije, namene vozila, zapremine prtljažnog prostora, željene veličine unutrašnjosti, komfora vozila, bezbednosti vozila.

Motorna vozila treba da budu prilagođena čoveku. Zahtevi su često suprotni zbog čega je potrebno vršiti optimizaciju parametara vozila. Pri projektovanju radnog mesta vozača putničkog motornog vozila osnovni zahtevi su – zahtev za univerzalnim konstrukcinim rešenjem koje će obezbediti ugodan, relaksirajući radni položaj za 95% potencijalnih korisnika muške i ženske populacije i zahtev za minimiziranjem gabarita tog radnog mesta. Optimizacija svih uticajnih parametara u domenu navedenih zahteva vrši se na osnovu biomehaničke analize antropometrijskih i antropotehničkih veličina osnovne populacije za koju se projektuje vozilo.

Sedišta vozila su dizajnirana u skladu sa ergonomskim zahtjevima i uz pomoć modela (šablona) (SAE ili DIN). Prema DIN-u 33408 uzorci tela (čoveka) se uzimaju za „5. procenat“ (eng 5. percentil) populacije, „50. procenat“ populacije i „95. procenat“, kod muškaraca; a kod žena za „1. procenat“, „5. procenat“, „95. procenat“ populacija. Npr. „5. procenat“ model tela označava malenu telesnu veličinu tj. samo 5% populacije ima manju veličinu, a 95 % veću veličinu, tabela 4.4.

502


Tabela 4.4: Veličina tela-klase (DIN 33408)

Muškarci

Veličina tela-klase malo srednje velikoProcenat 5. 50. 95.Odgovarajuća visina čoveka (bez obuće), mm

1629 1733 1841

Žene

Veličina tela-klase veoma malo malo velikoProcenat 1. 5. 95.Odgovarajuća visina čoveka (bez obuće), mm

1449 1510 1725

SAE „H-tačka model“ u skladu sa SAE J 826: 1987. predstavlja: 10. procenat, 50. procenat i 95. procenat butne kosti i donjeg dela noge.

Zakonskim odredbama u mnogim zemljama proizvođači vozila moraju koristiti SAE „H-tačku model“ (H-point template) za određivanje referentne tačke sedišta.

Model tela po DIN-u 33408 je naročito pogodan za dimenziono konstruisanje sedišta i prostora za putnike. Na slici 4.1 a, b su prikazani parametri koji određuju lokaciju sedišta.

H-tačka je tačka rotacije između torza i butne kosti i uglavnom predstavlja visinu butnog zgloba.

Referentna tačka sedišta ili R-tačka (prema ISO 6549) označava poziciju dizajnirane H tačke u krajnjem položaju sedišta kod prilagodljivog sedišta. Kod određivanja pozicije dizajnirane H tačke mnogi proizvođači koriste poziciju za model 95. procenat odraslog muškarca ili ukoliko se ta pozicija ne može dostići krajnju poziciju sedišta.

Referentna tačka sedišta se koristi : - da se definiše poziciju elipse očiju (SAE J 941) i tačka oka V1 / V2

(RREG 77/649) kao osnovu za definisanje vidnog polja vozača,- da se definiše okruženje koje se može dosegnuti rukom (eng. hand

reach envelopes), da bi se odredila pozicija upravljačkih uređaja u vozilu.- da se odredi AHP tačka – pozicija pete (eng. aceclerator hel point) kao

referentna tačka za pozicioniranje pedala.

Pozicija zadnjeg sedišta (visina referentne tačke sedišta, prostor za sedenje, prostor za glavu) je određena potrebnim prostorom za postavljanje zadnje osovine vozila kao i oblikom i potrebnim postorom za rezervoar goriva. Time je određen i izgled zadnjeg dela krova vozila.

Uglovi nagiba tela i razmak između referentne tačke sedišta vozača i zadnjeg sedišta su različiti za različite SAE modele tela, a uslovljeno je vrstom vozila koje se razvija, projektovanim osnovnim dimenzijama vozila i zahtevanom veličinom prostora za putnike.

Dužina unutrašnjeg prostora vozila najviše je uslovljena visinom sedišta. Niža sedišta zahtevaju više ispruženu sedeću poziciju putnika pa prema tome i veću unutrašnju dužinu. Širina unutrašnjeg prostora vozila zavisi od projektovane vanjske širine vozila (oblika karoserije tj. krivina na karoseriji, mehanizma za vrata) i prostora predviđenog za različite uređaje.

Veličina i izgled prtljažnog prostora zavise od izgleda zadnjeg dela vozila, kao i: pozicije i veličine rezervoara za gorivo, prostora za rezervni točak i lokacije i veličine

503


prigušivača zvuka. Veličina prtljažnog prostora se određuje prema ISO 3832. Na slici 4.2 su prikazane tipične unutrašnje i spoljašnje mere na putničkim vozilima.

AHP - položaj pete na kočnici

Slika 4.1a: Parametri koji određuju lokaciju sedišta kod putničkih vozila (SAE J 826 Maj 1987.; DIN

33408)

Slika 4.1b: Primena modela tela za definisanje lokacije sedišta vozača za

teretna vozila

H i R- tačka prema ISO 6549Slika 4.2:Tipične unutrašnje i spoljašnje mere na putničkim vozilima (VDA 239-01)

Kote Oznake (SAE J 826, DIN 33408) Tipična-mala vozila Tipična-velika vozilaH 5H 30H 31H 61H 63H 101

R-tačka od podaR- tačka. od pete (AHP)R- tačka. zadnjeg sedištaProstor za glavu napredProstor za glavu nazadVisina vozila

460240300940920

1360

510300310980950

1400L 13 Od volana do pedale kočnice 480 630L 50 R-tačka: razmak sedišta 710 830L 101 Razmak između točkova 2430 2880L 103 Ukupna dužina vozila 3840 4930L 114 Od prednjeg točka do R-tačke prednjeg

sedišta1250 1590

W 3 Prostor za ramena, napred 1310 1430W 4 Prostor za ramena, nazad 1290 1420W 5 Prostor za struk, napred 1260 1430

504


W 6 Prostor za struk, nazad 1240 1470W 103 Ukupna širina vozila 1620 1820

4.1.4 Identifikacioni broj vozila (VIN)-sadržaj i struktura

Umesto ranijeg broja šasije svako novo proizvedeno vozilo dobija broj za identifikaciju. Propis o uvođenju jedinstvenog identifikacionog broja, ISO 3779:1983 Vehicle Identification Number-Content and structure, usvojen je 1983. godine Ova međunarodna norma se primenjuje na: motorna vozila, priključna vozila, motocikle i mopede, a mesto na vozilu za njegovo postavljanje je predmet standarda ISO 4030:1983. godine.

U VIN broju moraju se upotrebljavati samo sledeće arapske brojke i velika latinična slova:

- 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 - A B C D E F G H J K L M N P R S T U V W X Y Z.- Velika latinična slova I, O i Q ne smeju se upotrebljavati.

StandardISO 3779

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17

WMI VDS VISEvropska Unija iSeverna Amerika> 500 vozila / godišnje

Identifi-kacija proizvo-đača

Opisni deo vozila

Kon

trol

ni

broj

God

ina

m

odel

a

Kod

fa

brik

e Serijski broj proizvođača

Evropska Unija iSeverna Amerika< 500 vozila / godišnje

Identifi-kacija proizvo-đača

Opisni deo vozila

Kon

trol

ni

broj

God

ina

m

odel

a

Kod

fa

brik

e Oznaka proizvođača

Serijski broj proizvođača

Tabela 4.5: Struktura VIN broja

Identifikacioni broj vozila se sastoji od 17 alfa-numeričkih kombinacija svrstanih u tri grupe:

1. Međunarodna šifra za identifikaciju proizvođača, (WMI- World Manufacturer Identifier –ISO 3780) - dodeljuje se proizvođaču vozila kako bi se omogućilo prepoznavanje navedenog proizvođača te se upotrebljava zajedno s preostalim delovima VIN broja, da se osigura njena jedinstvenost za sva vozila proizvedena u svetu u razdoblju od 30 godina. WMI oznaka mora se sastojati od tri znaka.

2. Opisni deo vozila, (VDS- Vehicle Description Section) - mora se sastojati od šest znakova (slova i/ili brojeva). Označava opšte karakteristike vozila, a znakove i redosled određuje proizvođač.

3. Fabrička identifikacija vozila, (VIS- Vehicle Identifier Section) - zadnji deo broja VIN i mora se sastojati od osam znakova, pri čemu zadnja četiri znaka moraju biti brojke. Ako proizvođač izabere označavanje godine proizvodnje i/ili fabriku u ovom delu, godina proizvodnje (godina modela) mora biti označena prvim znakom VIS, a fabrika koja je proizvela vozilo drugim znakom.

505


Proizvođači koji proizvode manje od 500 vozila godišnje na trećem mestu WMI stavljaju broj "9". Kod njih se 12-to, 13-to i 14-to mesto u VIN broju koristi za drugi deo identifikacije proizvođača, tabela 4.5.

Objašnjenje označavanja vozila je dato na primeru vozila MERCEDES.VIN- Vehicle Identifications Number (17 alfanumeričkih oznaka)

Primer oznake firme Mercedes:

WDB 201 024 1A 447874 WMI

tri oznakeVDS

šest oznakaVIS-

osam oznakaWDB 201 024 1 A 447874

Prva oznaka je za geografsku zonu Ovde može da bude 6 slova i cifara koje pružaju više podataka o vozilu i motoru kao što su serija, tip karoserije, tip motora, broj osovina, bruto masa i slično.

Gornji primer:201- Mercedes Benz 190024- modeli 190 E od 1983 do 1991.

Treća grupa oznaka daje više podataka o modelu i sadrži fabrički broj.

Gornji primer:1 - volan na levoj strani;A- pogon u Sindelfingenu;447874- serijski broj

1,2,3,4,5- Severna Amerika6,7- Australija i N. Zeland8,9,0- Južna AmerikaA,B,C,D,E,F,G,H- AfrikaJ.K.L.M,N,P,R- AzijaS,T,U,V,W,X,Y,Z- EvropaOznaka na drugom mestu definiše zemlju u toj geografskoj zoni (D - za Nemačku i td.).Treća oznaka ukazuje na proizvođača iz te zemlje (B- Mercedes).

Označavanje vozila i motora uvodi u svakodnevnu praksu konstruktivne specifičnosti. Zato ćemo ovde ilustrovati sistem nominalnog obeležavanja motora u firmi "Opel".

Označavanje oto i dizel motora kod firme "Opel"X 17 D T L (Primer za dizel motor)

Konstruktivne specifičnostiModifikacije (Design Specifics)

Sistem za napajanje gorivomRadna zapremina motora x 10 u litrima

Ekološki propisi koje motor ispunjavaKonstruktivne specifičnosti (Design Specifics)

C CR- Common Rail 1)

F Federal Car Fleet

H High Output/Carge 1 Fam.I- Engine 1)

I DI- direktno ubrizgavanje 1) 2 Fam.II -Engine 1)

J Regulisana snaga (Adjusted Power) 3 L850 - Engine 1)

K Komprex 1) -Samo radi razlikovanja motora

L Niska snaga/Nadpunjenje Oznake za sisteme napajanja gorivomP Port Deactivation F Ubrizgavanje benzina u usisni vod motora

(pojedinačno)R Raised Performance (Forsirani) Z TBI- centralno ubrizgavanje

S Super Charger (Visoko nadpunjenje) V Karburator

T Turbo D Dizel motori

V Volume Model G GDI- direktno ubrizgavanje benzina u cilindre

Ekološki propisi koje motor ispunjavaBez oznake ECE 15.04 Y EC 2000

X ECE 15.04 Z EC 2005

506


C US 83 (Catalytic Converter) L LEV

E Euronorm U ULEV

X EC 96 (US 93/94) 0 ZEV

4.1.4.1 Mesto i način postavljanja identifikacijskog broja

Mesto i način postavljanja VIN broja na vozilu je predmet standarda ISO 4030:1983.

VIN broj mora biti postavljen na desnoj strani vozila te ako je moguće na prednjoj polovini.

Kada zbog zakonskih propisa VIN broj mora biti čitljiva s vanjske strane vozila (u slučaju zatvorenih vozila), on mora biti postavljena unutar prostora za putnike neposredno uz nosač vjetrobranskog stakla.

VIN broj mora biti na vidljivom mestu, tako da ostane trajno čitljiv, neizbrisiv, a da su njegove prepravke nemoguće.

Za pričvršćenje VIN broja proizvođač vozila mora odabrati jedno od ova dva rešenja:

- VIN broj se stavlja direktno na određeni deo vozila; na šasiji ili kod samonosećih karoserija na delu konstrukcije koji se ne može lako skinuti ili zameniti.

- VIN broj se stavlja na zasebnu pločicu koja je trajno pričvršćena na vozilo.

Dozvoljena je kombinacija oba načina postavljanja na istom vozilu, prema želji proizvođača.

Pločica proizvođača identifikacijska je oznaka vozila i kao takva mora biti u skladu sa smernicom EEC 76/114. Ova se smernica primjenjuje na motorna vozila, priključna vozila, motocikle i mopede. Smernicom je propisan sadržaj pločice zavisno od kategorije vozila te mesto postavljanja na vozilu, slika 4.3.

Proizvođač

VIN oznaka

Najveća dozvoljena masa vozila Najveća dozvoljena masa skupa vozila Dozvoljeno opterećenje 1. osovine Dozvoljeno opterećenje 2. osovine

Oznaka pogonskog motora Varijanta, izvedba

Slika 4.3: Sadržaj pločice za vozila, primer FIAT DUCATO

Tip vozila: Tipom vozila smatraju se vozila iste kategorije, istoga proizvođača i iste proizvođačke oznake tipa koja se bitno ne razlikuju u šasiji i pogonskom motoru. Tip vozila može sadržavati varijante i izvedbe.

507


Varijanta tipa vozila: Varijante tipa vozila su sva vozila jednog tipa koja se ne razlikuju po obliku karoserije i po motoru (oto – dizel, broj i raspored cilindara, razlika snage ne veća od 30%, i razlika radne zapremine ne veća od 20%), po broju i rasporedu pogonskih osovina, kao i po broju i rasporedu upravljanih osovina.

Izvedba: Izvedbe varijante tipa vozila su vozila jedne varijante s manjim međusobnim razlikama.

Drumska vozila poseduje oznake koje govore o tipu i opremi vozila.Na primer: - Putničko vozilo Renault: LAGUNA 2.2D RN (Tip- LAGUNA; 2.2= 2188 cm3

zapremina motora; D- dizel; RN- oprema i td.)- Teretno vozilo " ZASTAVA - IVECO ": Z-35.8 NF ("Z"- Zastava; 35 - 3500 kg -

ukupna masa; 8 - 80 KS - snaga motora; "N"- normalni razmak osovina; "D" -produženi razmak; "F"- Furgon i td.).

- Kamion "FAP-MERCEDES": 1314 BDT (13=13000 kg - ukupna dozvoljena masa; 14=140 KS - snaga motora; B - trambus kabina; D - produžena kabina; T - tegljač; ostala slova u oznaci mogu biti: K - kiper; V - V motor; L - vazdušno ogibljenje i sl.).

Na slici 4.4 je prikazano za kamione način označavanja broja točkova na pogonskoj osovini i ukupan broj točkova.

KAMIONI1- tovarni prostor; 2- točkovi; 3- ram; 4- menjač; 5- motor; 6- kabina; 6.1- pomična i

6.2- fiksna kabina

Broj točkova x pogonski/ ostali točkovi

Slika 4.4: Označavanja broja točkova na pogonskoj osovini i ukupan broj točkova

508

Documents

klasifikavija vozila