25. april 2018. godine

Kuburović: Tekst nacrta Ustava precizniji i bolji,

usvojen veliki deo primedbi

Nacrt izmena Ustava upućen je na mišljenje Venecijanskoj komisiji. Usvojena verzija je liberalnija od

prvobitne. "Mislim da je ovaj tekst sistematičniji, bolji, precizniji i da je usvojen veliki deo primedbi i

stručne javnosti i pojedinaca koji su dostavljali svoje mišljenje", kaže za RTS ministarka pravde Nela

Kuburović.

"Ukoliko vidite rekacije stručne javnosti, nakon usvajanja konačnog nacrta, koji je prihvatila Vlada i uputila

Venecijalnskoj komisiji, videćete da su kritike mnogo manje i da je manje žustra rasprava i u javnosti", rekla

je Nela Kuburovićeva, gostujući u Dnevniku RTS-a.

Ministarstvo pravde je reklo da će sve ono što je prihvatljivo, sve one argumentovane primedbe otkloniti i

veliki deo toga je usvojen.

"Mislim da je ovaj tekst sistematičniji, bolji, precizniji i da je usvojen veliki deo primedbi i stručne javnosti i

pojedinaca koji su dostavljali svoje mišljenje", kaže ministarka

Dodaje da postiji preko 35 pisanih priloga dostavljeno Ministarstvu pravde, sve to je na sajtu Ministarstva.

Podseća da je bilo četiri okrugla stola.

Ako bi se sumirale zamerke, to je preterani uticaj polkitike na nizbor članova VSS i VST i na odnos sudija i

tužilaca.

Kuburović kaže da imajući u vidu nadležnosti VSS i VST i položaj sudstva i tužilaštva ne može se govoriti o

paralelnom odnosu između ova dva tela.

To nije bila jedina zamerka, kaže ministarka. Najviše polemike u javnosti je takozvani "zlatni glas".

Ministarstvo je od toga odustalo i pokušali smo da nađemo drugi mehanizam kako bi se omogućio

kontinuirani rad VSS da ne dolazi do blokade u samom telu.

S druge strane, polemiku je izazivao ko je to istaknuti pravnik koji može da bude budući član Saveta,

pokušali smo da damo kroz ustavne odredbe određene smernice ko može da ispunjava te kriterijume. To će

detaljnije biti regulisnao zakonom.

Komisija od pet članova

"Pokušali smo da nađemo mehanizam da ne dođe do blokade u Skupštini, jer je potrebna kvalifikovana

većina da se izaberu novi članovi VSS koji ne dolaze iz reda sudija, što znači treba da imate jedan široki

konsenzus i vladajuće koalicije i opozicije da se izaberu članovi", kaže ona.

"Imajući u vidu iskustva zemalja iz regiona koje su već u blokadi i ne mogu da izaberu nove članove,

obratile su se Venecijanskj komisiji, pokušali smo da rešimo uvođenjem komisije koju će činiti pet članova,

predsednik Vrhovnog suda, republički javni tužilac, predsednik Ustavnog suda, predsednik parlamenta i

zašitinik građna koji će da izaberu među onim kandidatima gde nije mogla ds se postigne saglasnot u

Skupštini", istakla je Kuburovićeva.

Pre konačnog odgovora Venecijanske komisije, eksperti koji su zaduženi da vrše analizu teksta koji je

dostavljen još jednom posete zemlju koja je uputila i razgovaraju sa svim zainteresovnaim stranama i nakon

toga u junu Srbija će predstaviti svoj nacrt.

"Ako budu zamerke redigovaćemo tekst i stvorićemo dobre osnove za donošenje novih zakone čiji je cilj

nezavisnot sudstva", zaključila je Kuburovićeva.

"Pokušaćemo da dijalogom rešimo probleme sa Hrvatskom"

Odnosi sa susednom Hrvatskom poslednjih dana su u centru pažnje. Vlada Srbije, potvrdila je premijerka,

planira recipročne mere prema Hrvatskoj zbog toga što je ta zemlja zabranila ulazak ministru Aleksandru

Vulinu.

Kuburović je rekla da događaji koji su se desili poslednjih dana izazivaju zabrinutost u pogledu odnosa

Srbije i Hrvatske i narušavaju dobar početak rešavanja otvorenih pitanja, koji su započeti posetom

predsednika Vućića Zagrebu u februaru.

"Iskreno se nadam da ćemo pokušati da dijalogom rešimo probleme, Vlada će odgovoriti na mere koje je

uvela Hrvatska, pre svega kada je reč o zabrani ulaska Vulinu", kaže Kuburovićeva.

Veruje da će ono što je dogovoreno na sastanku sa ministrom pravde Bošnjakovićem da se i realizuje.

"Mi smo već uspostavili dobre odnose, formnirali komisije što je bio zaključak prvog sastanka komisija koja

treba da se bavi razmenom tajnih spiskova, da se utvrde koja su lica na poternicama za počinjene ratne

zločine i zločine tokom ratnih dejstava tokom devedesetih godina na prostoru bivše SFRJ", kaže

Kuburovićeva.

Druga bitnija komisija koja treba da se bavi bilateralninm nacrtom sporazuma koji treba da reguliše

procesiiranje ratnih zločina hrvatskih i srposkih državljana, a to je pitanje koje se pojavljuje kao otvoreno

prilikom otvaranja novh poglavlja, podsetila je ministarka pravde.

Suština ovih razgovora je, kako kaže, da se to ne pojavljuje kao pitanje koje će narušava otvaranje novih

poglavlja.

Ovih dana treba da se sastanu komisije koje treba da doprinesu rešavanju pitanja između dva ministarstvsa,

kaže ona.

Kuburović veruje da će razgovor i bilateralni dobri odnosi da prevladaju novonastalu situaciju.

APR: Pozitivno poslovanje srpske privrede

Srpska privreda je već treću godinu zaredom pozitivno poslovala, saopštava Agencija za privredne registre

na osnovu finansijskih izveštaja preduzeća za prošlu godinu. Uz povećanje dobiti i smanjenje gubitaka

ostvaren je finansijski plus od 437 milijardi dinara, dvostruko više u odnosu na prethodnu godinu.

Prerađivačka industrija, trgovina i rudarstvo guraju srpsku privredu pozitivnim smerom. U tome sa 253

milijarde dinara profita prednjače velika preduzeća.

"To je čak 2,7 puta više u odnosu na rezultate iz prethodne godine. Na drugom mestu su mala privredna

društva, nisu srednja", navodi Ružica Stamenković iz Agencije za privredne registre.

Posle višegodišnjeg minusa, sektor građevine, usluga, smeštaja i ishrane prešao je u pozitivno poslovanje.

Kod njih je i najveći porast zaposlenosti dok je u ukupnoj privredi oko 35.000 radnika više.

"Ono što je karakteristično za javna preduzeća, za razliku od kretanja u ukupnoj privredi, jeste odnos prema

broju zaposlenih. Dakle, u javnim preduzećima je smanjen broj zaposlenih u 2017. za 1.979 radnika",

ukazuje Stamenkovićeva.

Dok po nominalnoj dobiti prednjači privreda beogradskog regiona, po skoku je rekorder područje južne i

istočne Srbije, kod kojih je ta dobit veća za 32 puta – sa 1,3 milijarde na gotovo 34 milijarde dinara.

U 2017. za podsticaj preduzetništva država je dala 600 miliona dinara bespovratno, uz kreditni deo plasirano

je tri milijarde dinara.

"Ministarstvo privrede će koliko sutra raspisati konkurs za podršku malim preduzećima za nabavku opreme,

a zato je obezbeđeno 556 miliona dinara bespovratnih sredstava", napominje Dušan Vučković, pomoćnik

ministra privrede.

Za taj, inače najtraženiji kredit, država daje 20 odsto novca bespovratno, privrednik pet odsto učešća, ostatak

kreditiraju banke.

Borba za više beba: Pomoć roditeljima, nagrade

poslodavcima

Po proseku godina, šesta smo najstarija nacija u Evropi. Kako bi se ta statistika promenila, iz resornog

ministarstva najavljuju podsticajne mere za firme koje vode odgovornu populacionu politiku. RTS je

proveravao na kakve privilegije bi odgovorni poslodavci mogli da računaju.

"Porodica mora da bude jaka, da bi i država bila jaka" – to je princip kojim se više od dve decenije vodi

porodična, tekstilna firma "Stefan", iz Ivanjice. Više članova familije Stefanović čuva tradiciju sa ostalim

radnicima.

"Smatram kao da je moje, iskreno, tako i radim," kaže radnica Daniela Kovačević.

Miloš Stefanović iz te firme objašnjava da za treće dete daju hiljadu evra već 25 godina.

"Imamo u firmi porodicu koja ima četvoro dece, tu dajemo 1.500 evra. Na zadnjoj proslavi smo istakli

kandidaturu i za peto dete. To ne smatram troškom nego ulaganjem u naše ljude. Prosto, ako je čovek

zadovoljan – onda daje najbolje rezultate", rekao je Stefanović.

Ipak, za većinu polodavaca osnovni cilj je profit, dok brigu o porodicama zaposlenih prepuštaju drugima.

Ministarka zadužena za demografiju Slavica Đukić Dejanović navodi da treba stimulisati kompanije.

"Treba ih stimulisati ili nagrađivati i to onako kako same kompanije budu predložile – ili država da omogući

poreske olakšice ili da da određene subvencije, ili da brine o proizvodu bilo da je intelektualni, bilo da je

fizički, zajedno sa poslodavcem", rekla je Đukić Dejanovićeva.

Miroslav Miletić iz Privredne komore Srbije predlaže uvođenje posebne poreske politike.

"Primena jedne drugačije, specifične poreske politike – od nabavke sredstava za bebe do smanjenja poreza

na deo zarade. Potrebno je da nađemo balans u demografskoj politici i socijalnoj politici, u radu i

zapošljavanju – da zaustavimo ove negativne procese", rekao je Miletić.

Koja su prava zaposlenih?

Praksa pokazuje i da zaposleni neretko ne znaju šta im po Zakonu o radu sleduje kada osnivaju porodicu.

"Ako roditelj ima dete do tri godine, on ne može da radi prekovremeno niti noću ako ne da sam saglasnost

za to. Pored fiksnog radnog vremena postoji mogućnost varijabilnog radnog vremena, dakle izbora smene.

Postoji mogućnost rada od kuće, skraćenog radnog vremena", navela je ministarka.

Za one koje vode brigu o porodicama svojih zaposlenih pripremaju se i nagrade.

Dugoročno – plan je sertifikacija kompanija. Za sada nam je najbliži slovenački model. Poslodavac ima

"čeking liste", i sve što radi kao pronatalitetne mere boduje se za sertifikat koji će mu doneti olakšice u

poslovanju.

Čekajući nastavak rada na Medijskoj strategiji

Posle odluke o prekidu rada na Medijskoj strategiji, koju su posle konsultacija doneli predsednik i

premijerka, Ana Brnabić kaže da je za Vladu najvažnije da se stvori odgovarajuća atmosfera u novoj radnoj

grupi koju medijska udruženja više neće napuštati. Udruženja su spremna da učestvuju, ali uz uslove.

Predsednica Vlade Ana Brnabić kaže da Radna grupa za izradu Medijske strategije nema pun legitimitet

zbog neučestvovanja svih relevantnih medijskih asocijacija.

Zato je prekinut rad na Medijskoj strategiji. Osim želje da se donese u otvorenijem postupku, nema mnogo

detalja o daljim koracima.

"Ne mislim da moramo da krenemo od nule, mislim da možemo da krenemo od one tačke kada su medijska

udruženja jedna po jedna napuštala Radnu grupu", ističe Brnabićeva.

Uprkos istupanju UNS-a, Asocijacije medija, Koalicije novinarskih i medijskih udruženja i nezavisnog

stručnjaka za digitalne medije – državnom sekretaru za informisanje nije upitan legitimitet strategije, čiji je

nacrt donet prošlog meseca.

"Mislim da je ova strategija, koju je uradila Radna grupa, dobar jedan osnov za drugu, treću, četvrtu, možda

petu i šestu ruku kao filmski scenario kako se radi i mislim da bi to dosta skratilo rokove oko njene izrade",

navodi Aleksandar Gajović, državni sekretar za informisanje.

Upravo su zbog imenovanja Gajovića za državnog sekretara dva od četiri udruženja istupila iz Radne grupe.

Drugi su imali zamerke na sadržaj dokumenta. Uslovi za dalje učešće – slični.

"NUNS podržava izradu nove Medijske strategije, a da li će učestvovati u kreiranju zavisi od sadržine

poziva. Stopiranje rada znak je da vlast želi strategiju koja će omogućiti da se država ne meša u rad medija",

navode iz NUNS-a.

Iz UNS-a poručuju da Radnu grupu treba da čine reprezentativna udruženja i pozdravljaju najavu da će biti

angažovane i međunarodne organizacije.

Pominju se još neka kadrovska rešenja.

"Takođe smo se dogovorili da Suzana Vasiljević, kao osoba koja ima jako dug staž u saradnji sa medijima i

lično poznaje i sve urednike i većinu novinara i predstavnike medijskih udruženja, pomogne malo u daljoj

komunikaciji kako bismo napravili jednu atmosferu u kojoj stvarno možemo da imamo dijalog", naglašava

Brnabićeva.

Gajović tvrdi da ne učestvuje u radu Radne grupe.

"Ja sam jednostavno samo čovek koji, kako to reče jedan moj prijatelj, po komandnoj odgovornosti je

najodgovorniji", ističe Gajović.

Prekidu rada na strategiji prethodio je i izveštaj EK, koja u oblasti medijskih sloboda nije konstatovala

napredak. Zabrinutost, koju dele i medijska udruženja, tiče se pre svega pretnji i nasilja nad novinarima.

Traži se i transparentnije finansiranje.

"Leoni" otvara danas novi pogon, posao za 1.125

radnika

Otvaranje novog proizvodnog pogona nemačke kompanije "Leoni" u Nišu trebalo bi da obezbedi posao za

1.125 radnika. Posle Niša, sledi i nova fabrika u Kraljevu, četvrta u Srbiji, čime će ovaj proizvođač kablova

za auto-industriju imati najviše zaposlenih u našoj zemlji – više od 11.000. Današnjem otvaranju fabrike

prisustvovaće i predsednik Aleksandar Vučić.

"Leoni" je u Srbiji prisutan od 2009. godine. Prva fabrika je otvorena u Prokuplju, zatim u Malošištu, a

prošle godine i u Nišu.

Kompanija je u novi pogon uložila 22 miliona vera, a do sada je investirala ukupno 75 miliona evra.

Predsednik Aleksandar Vučić je zahvalio juče "Leoniju" i istakao da u Nišu nikada nije toliko ulagano kao

sada.

"Nikada, ni za vreme Josipa Broza Tita, ni u trostruko dužem periodu, toliko stvari nije stiglo u Niš. Tako da

sam veoma ponosan zbog toga i veoma srećan", rekao je predsednik.

Zadovoljan je i gradonačelnik Darko Bulatović koji ističe da je ovo jedan od značajnih dana za Nišlije.

"Posle vremena kada su se zatvarale fabrike, prodavale, otpuštali radnici, kada nisu isplaćivane plate,

pričamo o novim fabrikama i radnim mestima", rekao je Bulatović istakavši da zapošljavanje desetine

inženjera, ekonomista i pravnika raduje ne samo porodice, već i budžet.

Na osnovu poreza na plate grad će, kaže, zaraditi oko 100 miliona dinara, a iz budžeta će se finansirati

potrebe grada za uređenjem ulica, osvetljenjem, vodosnabdevanjem...

U Nišu je trenutno 27.300 ljudi bez radnog mesta. Poslednje četiri godine za više od 20 odsto smanjena je

stopa nezaposlenosti.

Predsednik Vučić će sa gradskim rukovodstvom razgovarati i o niškom aerodromu. Bulatović je rekao da je

svoj stav već izneo i da smatra da je on ispravan, a ne zasnovan na emocijama.

"Opredeljeni smo ka razvoju. Dobili smo najviše garancije da će se aerodrom razvijati, da će zadržati

potencijale, standarde, broj putnika, linije. Sve to smo uradili zajedno sa državom", rekao je Bulatović.

Državne apoteke duguju četiri milijarde dinara

Osam od ukupno 26 državnih apoteka u Srbiji duguje blizu četiri milijarde dinara dobavljačima i

zaposlenima, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Bojan

Stević.

Stević je naveo da se Ministarstvo državne uprave

i lokalne u skladu sa zakonom i dogovorom sa

MMF-om 2016.godine uključilo u rešavanje ovog

problema koji, kako kaže, najviše pogađa građane,

kao i zaposlene u apotekama.

Kako kaže, jedino rešenje za sada je da se državne

apoteke izdaju dobavljačima kojima duguju.

''Na primer, ako apotekarska ustanova ima

poslovni prostor i duguje nekom dobavljaču u Srbiji, onda se napravi poslovno-tehnička saradnja da se

prebiju ta dugovanja'', rekao je Stević za Prvu, objasnivši da je ključni problem kako da se nadoknadi četiri

milijarde dinara dobavljačima lekova.

''Razgovarali smo sa dobavljačima, pojedini su već preuzeli određeni broj državnih apoteka u koje su imali

lokale i napravili su dogovor da prve dve godine bude grejs period i da se otpiše kamata, a da se za ostatak

duga poravnaju preko zakupaca objekata'', naveo je Stević.

Dodao je da mnogi predsednici opština ne shvataju da je to jedini izlaz iz ovog problema i istakao da država

ne sme da dozvoli da građani ne mogu da nabave lekove u apotekama.

Prema njegovim rečima, osim nedomaćinskog poslovanja rukovodstva u državnim apotekama, problem je i

u neravnopravnom položaju državnih i privatnih apoteka.

Kako je objasnio, državne apoteke imaju centralizovanu javnu nabavku za lekove, dok privatne apoteke

preko RFZO krajem godine prave plan javnih nabavki za narednu godinu, kako bi im bila odobrena sredstva

za plaćanje.

''Zato je veća marža u privatnoj nego u državnoj apoteci. Onda možemo doći u situaciju da imamo drugu

cenu pojedinih lekova u privatnim apotekama za razliku od državnih lekova'', kazao je Stević.

On je rekao da je u pripremi Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji treba da uredi i tu oblast, a u čiju

izradu su, kako kaže, uključeni svi dobavljači lekova i četiri ministarstva - državne uprave i lokalne

samouprave, finansija, zdravlja i privrede.

Upitan zašto Ministarstvo ne šalje inspekcije i ne sankcioniše rukovodstvo koje je napravilo dugove u

državnim apotekama, Stević je naveo da je kontrola poslovanja apoteka u nadležnosti Ministarstva zdravlja.

Dodao je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nema zakonski okvir da proverava

poslovanje apoteka i domova zdravlja bez obzira što im je osnivač jedinica lokalne samouprave

''Mi smo u okviru naših ingerencija sugerisali lokalnim samoupravama da više sredstava izdvajaju za

domove zdravlja i apoteke. Svi oni kažu da daju dovoljno, kao i da apoteke i domovi zdravlja dobijaju od

RFZO dovoljno novca i sve se to vrti u krug'', kazao je Stević.

Tender za RTB Bor u maju, strateški partner neće

imati pravo i na rudu

Tender za izbor strateškog partnera RTB-u Bor bi trebalo da bude raspisan u maju, a ministar rudarstva i

energetike Aleksandar Antić je rekao da strateški partner neće imati pravo i na rudu, pošto je ruda u

isključivom vlasništvu države.

- Po zakonima Srbije niko nema pravo na rudu. Ruda je vlasništvo Republike Srbije, a partner će imati

eksploatacionu dozvolu na osnovu koje će vršiti rudarsku proizvodnju i plaćati Srbiji tu rudnu rentu - rekao

je Antić za Prvu.

Kaže da naša rudna renta nije niska već prilagadjena evropskim okvirima.

Antić je komentarišući ranije najave da će tender za RTB Bor biti raspisan u maju naglasio da država nije

suočena ni sa kakvim rokovima koje nam neko nameće, na primer medjunarodne finansijske institucije.

RTB pozitivno posluje, vraća dugove...

On je kazao da je reč o rokovima koje je država sama sebi postavila i da se na pripremi tendera za izbor

strateškog partnera intenzivno radi.

Prema njegovim rečima, RTB pozitivno posluje, vraća svoje dugove, plaća sve tekuće obaveze i ostvaruje

profit.

- U tim uslovima mi prepoznajemo ovo vreme kao idealno da tražimo partnere i imamo više kompanija koje

su zainteresovane. To su kineske, ruske, a čak i sa zapada, pošto smo imali i kandsku kompaniju koja je

radila dju dilidžens RTB-a - naveo je Antić.

Ističe da će tender biti potpuno transparentan i da će se pronaći najpovoljniji partner za Srbiju, koji će pratiti

našu viziju da se RTB razvija, da se otvaraju novi rudnici i zadrži sadašnji broj radnika.

Nove zdravstvene knjižice još nije preuzelo više od

42.000 ljudi

Republički fond za zdravstveno osiguranje izdao je i

isporučio do sada 6.780.000 kartica zdravstvenog

osiguranja (KZO), odnosno knjižica, a ostalo je još da

kartice preuzme 42.438 osiguranika.

U RFZO naglašavaju da osiguranici koji su podneli zahtev

za izdavanje, a još nisu preuzeli svoje kartice zdravstvenog

osiguranja, da to mogu uraditi svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 sati u matičnim Filijalama i

ispostavama RFZO.

RFZO je pozvao osiguranike koji su zahteve za kartice podneli preko Portala elektronske uprave, a nisu

dobili povratnu informaciju o statusu izrade svoje nove zdravstvene kartice da se obrate na mejl kzo@rfzo.rs

ili na telefon 011/2053-707.

"Tom prilikom, građani moraju navesti EGN broj dobijen prilikom podnošenja zahteva putem Portala

elektronske uprave", navodi se u saopštenju RFZO.

Brnabića: Snažna podrška Vlade Srbije

regionalnoj saradnji

Vlada Srbije će snažno podržati Program sertifikacije opština i gradova po meri privrede u Jugostičnoj

Evropi i biće veoma aktivna da ta regionalna platforma zaživi, poručila je danas premijerka Ana Brnabić.

- Pozivam premijere iz regiona zajedno iskoračimo i da zajedno radimo na uklanjanju prepreka privredi, na

opštu korist svim našim gradjanima - poručila je Brnabić na svečanoj sednici Skupštine NALED-a.

Na skupu je predstavljena inicijativa za institucionalizaciju saradnje zemalja Jugoistočne Evrope (BFE SEE

- Busineš Friendly Environment South East Europe) na usaglašavanju i unapredjenju poslovnog okruženja.

Brnabić je pozvala USAID, GIZ, Svetsku banku, Evropsku investicionu banku i Evropsku banku za obnovu

i razvoj da nas sve zajedno u regionu podrže u toj važnoj misiji.

Premijerka Srbije je istakla da je cilj poboljšanja poslovnog ambijenta koji nam omogućava brži rast.

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman rekao je da je Nemačka razvojna saradnja podržala razvoj BFC

SEE programa koji je, kaže, postigao veliki uspeh i pomogao gotovo 100 lokalnih samouprava iz ovih pet

zemalja.

BFC SEE program se sprovodi od 2012. godine i do sada su se u proces certifikacije uključilo gotovo 100

gradova i opština iz pet zemalja od kojih su 44 ispunili kriterijume za sticanje sertifikata koji privredi i

investitorima predstavlja dokaz kvaliteta da će u ovim sredinama imati predvivivo poslovanje.

Ministri država regiona uručili su danas 17 sertifikata lokalnim samoupravama koje su u prethodnih godinu

dana kroz proces sertifikacije uspešno usvojili planove reformi i smernice programa kreiranja dobre

poslovne klime, 11 iz BiH, četiri iz Srbije (Novi Sad, Leskovac, Sombor i Ruma) jedna iz Makedonije i

jedna iz Hrvatske.

Više od tri miliona gradjana i 150.000 privrednih društava u sertifikovanim gradovima i opštinama danas

koristi efikasne servise lokalne administracije.

Prema istraživabnju NALEDU uslovi za poslovanje u ovim sredinama su kvalitetniji za 76 procenata, 40

odsto sertifikovanih gradova i opština iz regiona našlo se na Fajnenšel tajmsov listi najboljih investicvionih

destinacija u Evropi.

Program sertifikacije opština po meri privrede u jugoistočnoj evropi (BFC SEE), u pet zemalja, Hrvatskoj,

BiH, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

PORTAL B92.NET

Izvođač radova na Slaviji otkrio zašto nije

završena - nema para

Direktor Relita Dušan Knežević izjavio je da ta firma nije završila radove na Trgu Slavija jer im je

kompanija "Ratko Mitrović” ostala dužna.

Knežević je za Prvu TV izjavio da su radove na

Trgu Slavija završili 90 odsto, a da su kao

podizvođač radova od glavnog izvođača "Ratka

Mitrovića” dobili tek 40 odsto novca predviđenog

za taj posao.

Knežević je kazao da su se radovi na Slaviji odvijali

normalno i bez greške do Nove godine, sve dok

"Ratko Mitrović” nije prestao da plaća

podizvođaču.

"To je u našem poslu jedan od najvećih prekršaja, da pred neki veliki praznik, kao što je Nova godina ne

pustite nijedan dinar”, naveo je Knežević i dodao da do danas "Ratko Mitrović” nije uplatio ništa.

Knežević je naveo da su u međuvremenu slali dopise i glavnom izvođaču i državi koja je tog izvođača

angažovala i da nisu dobili nikakav odgovor.

"Nisu nam dali ni menicu od 50 dinara, koja je znak da ćete nekad izmiriti svoje obaveze. Menica je bila

obavezna po ugovoru da se da posle počinjanja radova, a nikad nam nije izdata”, kazao je Knežević.

Prema njegovim rečima, grad je insistirao, kada su videli da će se problem desiti, da se izvedu ljudi da rade i

da će biti plaćeno, ali se "Ratko Mitrović” i na to oglušio.

Knežević je kazao i da su svi uključeni bili obavešeni da Trg Slavija nije završen i da je ostalo da se

površine završno obrade i da se uradi premaz koji daje finalni izgled.

On je kazao da Relit za sada neće tužiti nikoga jer imaju želju da završe trg a za to je, kako je naveo,

potrebno mesec dana.

KURIR.RS/BETA

MINISTARKA KUBUROVIĆ: Zakon o

sprečavanju nasilja u porodici ispunio cilj, do sada

izrečeno 12.000 hitnih mera

Ministarka pravde Nela Kuburović ocenila je danas da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici tokom

dosadašnje primene ispunio osnovni cilj uspostavljanja multisektorske saradnje i dobre koordinacije policije,

tužilaštva i sudova.

Navodeći da će 1. juna biti obeležena godina od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici,

ministarka je za Radio-televiziju Srbije ocenila da taj akt ima preventivnu funkciju s obzirom da je danas

razmotreno više od 30.000 slučajeva nasilja u porodici.

"To nisu samo novi slučajevi već se tužilaštva i sudovi bave i ranije prijavljenim slučajevima. Imajući u vidu

da je izrečeno više od 12.000 hitnih mera to znači da je zakon preventivno reagovao i da je u tim

slučajevima sprečeno da dođe do samog nasilja ili do eskalacije", kazala je ministarka pravde.

Rata upola manja

Banke odlučile da smanje kamate na gotovinske kredite u dinarima. Pojedine prepolovile stope na keš

zajmove kako bi privukle klijente

POJEDINE banke odlučile su da prepolove kamate na gotovinske kredite kako bi privukle što više klijenata.

Keš pozajmice su najtraženije na tržištu i zbog toga je počela trka bankara sa cenama koje nude. Tako,

umesto dosadašnjih 12,50 odsto, koliko su inzosile kamate na nenamenske kredite, sada banke nude od 5,90

do 7,60 odsto na godišnjem nivou.

Narodna banka Srbije je oborila svoju referentnu kamatu na tri odsto (dakle, toliko košta cena novca u

Srbiji), pa bankari mogu da svoje zajmove prodaju i po šest odsto i da gotovo duplo zarade.

Gotovinski krediti mogu se uzeti u iznosu od 5.000 dinara do tri miliona dinara, bez žiranata i depozita. Rok

otplate je od 12 do 120 meseci. Bankarska naknada i dalje se zaračunava i iznosi od 1,5 do tri odsto. Plaća se

jednokratno. Minimalna zarada klijenta koji želi da se zaduži može da bude i 15.000 dinara.

Ukoliko neko uzme 200.000 dinara sa rokom otplate od tri godine, mesečno će vraćati po 6.140 dinara. Ako

želi da refinansira svoje obaveze kao što su keš kredit, kreditna kartica i dozvoljeni minus, može da se

opredeli za duži rok. Najčešće je to 84 meseca. Tako ako se zaduži 500.000 dinara na sedam godina, svakog

meseca će otplaćivati po 8.300 dinara.

Građani sada za razliku od prethodnih godina kada je postojao "kartel" i kada su sve banke imale gotovo

identične kamate, mogu da pronađu za sebe povoljniji keš zajam ako obiđu više banaka.

- U jednoj banci imam gotovinski kredit koji treba da otlaćujem još tri godine. Rata mi je 15.300 dinara.

Kada sam se raspitala za uslove u drugoj banci, ponudili su mi na isti rok zajam sa mesečnom obavezom od

13.000 dinara, a mogu da dobijem još 80.000 dodatnog keša. Preći ću u drugu banku, jer je povoljnija.

Kamata mi je gotovo duplo manja. Mislim da svako treba da obiđe više banaka pre nego što donese odluku

da se zaduži, jer se uslovi znatno razlikuju - kaže Snežana B. iz Beograda.

Banke su dosad zarađivale na gotovinskim kreditima i do tri puta više nego što je cena novca u Srbiji. Marže

su im se kretale i od 12 odsto.

Očigledno da ta vremena polako prolaze, jer je borba za klijenta postala jaka, kako za male tako i za velike

banke.

- Banke najviše brine kako će budući klijent da otplaćuje obaveze - kažu u jednoj stranoj banci. - Stare

klijente već poznaju, ali kako će se ponašati novi, to ne znaju. Sa dugogodišnjim klijentima je bankarima

lako i obično im sami nude povoljnije kamate ako je klijent dobar u otplati. Kamate će sigurno nastaviti da

padaju, jer NBS obara svoju kamatu.

NAKNADE I TROŠKOVI

Građani koji se zadužuju treba da obrate pažnju na prateće troškove kada uzimaju gotovinske kredite.

Trošak obrade kredita se ne naplaćuje ako se zajam uzima "onlajn". Takođe, neke banke ne zaračunavaju

novu jednokratnu obavezu. Ali, ima i onih koje za obradu zahteva znaju da naplate i do tri odsto od iznosa,

što nije malo izdvajanje za klijenta. Takođe, menica košta 50 dinara, a izveštaj Kreditnog biroa - 246 dinara.

TANJUG/BLIC

Četiri televizije u trci za nacionalnu frekvenciju

Televizije BK i "Kopernikus", N1 i Studio B ući će u trku za dodelu preostale pete nacionalne frekvencije za

televizijsko emitovanje, piše "Blic".

Prema navodima tog dnevnika, "nezvanične informacije koje se ovih dana mogu čuti", najviše šansi u toj trci

daju Studiju B.

"Očekuje se da će četiri TV predati dokumenta: BK, Koperikus, N1 i Studio B. Zanimljivo je da je baš sada

ponovo aktuelizovana dodela nacionalnih frekvencija. To je velika i važna tema i svi željno iščekuju da vide

ko će je dobiti", kaže izvor "Blica".

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) donelo je prošle nedelje odluku o raspisivanju konkursa za

dodelu nacionalne frekvencije, a uslovi konkursa objavljeni su u utorak. Na taj korak, REM se odlučio pet

godina od kako je gašenjem TV "Avala" upražnjena peta frekvencija, dodaje se u tekstu.

Pooštrene kazne za neizdavanje računa

Posebno će se kontrolisati sektori ugostiteljstva i turizma, saobraćaja i poljoprivrede u kojima je uočeno

povećano nelegalno poslovanje

Za učinjeni prvi prekršaj umesto zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od sedam dana preduzećima će

ubuduće biti izricana zabrana rada od 15 dana, za ponovljeni prekršaj 90 dana. Ukoliko se isti prekršaj

ponovi i treći put, zabrana delatnosti trajaće do godinu dana. Ova tek usvojena promena Zakona o poreskom

postupku i poreskoj administraciji trebalo bi da doprinese smanjenju sive ekonomije jer predviđa povećanje

kazni za neizdavanje računa i neprijavljivanje radnika zaključeno je na zajedničkoj sednici vladinog

Koordinacionog tela i Stručne grupe za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije.

Država će, kako je najavljeno, u narednom periodu posebno kontrolisati sektore ugostiteljstva i turizma,

saobraćaja i poljoprivrede u kojima je uočen

povećan rizik od nelegalnog poslovanja.

Inače, poslovanje u sivoj zoni učestvuje sa

14,9 odsto u bruto društvenom proizvodu,

što ukazuje da ono i dalje opterećuje

privredu. Isplata zarada „na ruke ” čini

najveći deo nelojalne konkurencije.

Neformalna zaposlenost, odnosno delimična

ili potpuna isplata zarada u gotovini čini

znatno veći deo sive ekonomije nego

neprijavljeni poslovni višak, odnosno profit. Od 100 dinara sive ekonomije, približno 62 dinara čine

neprijavljene plate zaposlenih, a 38 dinara neprijavljeni profit, pokazuju rezultati ankete sprovedene među

hiljadu firmi širom Srbije urađene za potrebe publikacije „Siva ekonomija Srbije u 2017 ”.

U protekloj godini se 16,9 odsto registrovanih firmi bavilo nekim vidom sive ekonomije, što je napredak u

odnosu na 2012. godinu, kada je 28,4 odsto preduzeća poslovalo mimo zakona. Približno jedna desetina

privrednih subjekata (10,8 odsto) ima neformalno zaposlene, a pre pet godina bilo ih je skoro duplo više.

Dok 6,9 odsto preduzeća plaća robu i usluge u gotovini, iako su obveznici PDV-a.

Visoko na listi prioriteta jeste i kontrola pojedinaca i firmi koji posluju na crno, odnosno nisu registrovani i

kojih ima 17,2 odsto u ukupnom broju preduzeća. Stavljanje akcenta na ovu meru imaće poseban značaj za

prehrambenu industriju zbog rizika koji nosi promet hrane proizvedene u neregistrovanim pogonima, kao i u

poljoprivredi gde je izražen problem sa sezonskim radnicima koji su najčešće angažovani na crno.

Na sednici je usvojen revidirani Nacionalni program i definisano 15 prioritetnih mera u cilju još efikasnije

primene tog strateškog dokumenta. Među odabranim prioritetima najveći broj se odnosi upravo na

inspekcije, koje bi do sredine naredne godine trebalo da budu umrežene preko platforme e-Inspektor.

Na sastanku je, kako je saopšteno, najavljeno i da će po hitnom postupku biti izmenjen Zakon o duvanu

kako bi bio sužen prostor nesavesnim proizvođačima duvana da falsifikuju ugovore o legalnoj proizvodnji.

Penzioneri zabrinuti da će ostati bez banja

Udruženje sindikata penzionera Srbije sa ostalim sindikatima traži da učestvuje u radu radne grupe koja se

bavi privatizacijom RH centara, tvrdeći da je PIO fond svoju imovinu već preneo na državu

Predstavnici Udruženja sindikata penzionera Srbi-

je zatražili su još u januaru prijem kod ministra tu-

rizma Rasima Ljajića, jer su zabrinuti za sudbinu

banja i rehabilitacionih centara koji će se uskoro

privatizovati posle čega će oni koji su banje gradili

svojim radničkim dinarom, ostati bez mogućnosti

da ih koriste za oporavak.

– Odgovor o susretu ni do danas nismo dobili, a

nedavno je ponovo rečeno da će penzijski fond preneti svoju imovinu na državu kako bi ona lakše privatizo-

vala banje. Upravni odbor PIO fonda obezbeđuje većinu predstavnika koji čine sve da se imovina vrati vladi

na prodaju. Isto to pokušavano je 2005. godine kada je ministar privrede bio Mlađan Dinkić, ali je PIO fond

tada tužio državu, pa je imovina ostala u njegovom vlasništvu – kaže Miša Radović, predsednik ovog udru-

ženja.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Анкета НСЗ: Биће посла за монтере, возаче,

магационере...

Како би се утврдило да ли послодавци у Србији

планирају ове године отварање нових радних места и

који су кадрови најпотребнији, Национална служба за

запошљавање спровела је анкету у којој је учествовало 4.950 послодаваца.

Резултати су показали да послодавци планирају да запосле нове раднике и то највише у Војводини –

6,9 одсто, затим у Шумадији и Западној Србији – 4,2 одсто, Београду – 4,8 одсто и Јужној и

Источној Србији – 3,8 одсто.

Подаци из анкете показују и да послодавци као најзначајнију препреку приликом запошљавања

наводе недостатак одговарајућих кадрова, односнио радника одређених струка и степена образовања.

Скоро трећина, односно 35,2 одсто од анкетираних послодаваца у Војводини је то истакло као

најначајнији проблем, у Београду се тако изјаснило 29,4 одсто, Шумадији и Западној Србији 27,8

одсто, а у Јужној и Источној Србији – 23,1 одсто од укупно анкетираних оислодавац. С недостатком

одговарајућег кадра највише се сусрећу предузећа из прерађивачке индустрије, грађевинарства,

рударства, смештаја и исхране, информисања и комуникација, те саобраћаја и складиштења.

Добра смерница за обуке незапослених

Недостатак кадрова, знања, вештина и радног искуства прави највећи проблем послодавцима

приликом запошљавања радника и то посебно код услужних и занатских занимања, која и иначе

недостају.

Због тога ће резултата добијени овом анкетом послужити НСЗ приликом припреме и организовања

обуке и додатног образовања незапослених како би се незапослени који се налазе на евиденцији

усмерили ка занимањима која послодавци траже и тако брже добили посао.

Раст запослености ове године предвиђа се у неколико сектора. Послодавцима су потребни радници у

административним, здравственим и уметничким делатностима – осам одсто, грађевинарству - 5,9

одсто, прерађивачкој индустрији – 5,6 одсто, области трговини и поправке моторних возила – 5,5

одсто, саобраћају и складиштењу, смештају и информисању – пет одсто.

Анкета је, као и прошле године, показала да послодавци највише траже раднике са средњим

образовањем и то трећим степеном - чак 47,6 одсто, потребно је око 27,4 одсто радника с четвртим

степеном образовања. Планирано је и запошљавање око 11,4 одсто високообразованих, док око 6,6

оних који су завршили основну школу могу очекивати посао. Највише радних места могу очекивати

руковаоци машинама и постројењима и монтери – 7,5 одсто, возачи и руковаоци покретном

мехазацијом – 7,2 одсто, службеници у администрацији и агенти – 4,2 одсто...

Послодавцима ће за обаљање делатности бити потребни и програмери апликација, преводиоци,

тумачи, машински, грађевински и електро инжењери, али ће мање радних места бити за економисте.

Тражени су и трговце, прехрамбени техничларе, комерцијалисти и техничари за телекомуникациону

технику.

Послу се, више него неке друге струке, могу надати магационери, трговински заступници,

благајници, хотелски рецепционари... Најављује се и више радних места за радника на обезбеђењу,

кројаче, израђиваче обуће, завариваче и резаче пламеном, столаре, браваре, зидаре, армираче,

електричаре, конобаре, месаре, тесаре... Потребни су и возачи тешких теретних камиона и возила,

аутобуса, доставних возила виљшукаристи... У сектору пољопривреде биће потребни воћари,

виноградари, ратарско-сточарски произвођачи, узгајивачи стоке, произвођачи млека...

Srpska doktorka iz Nemačke: Kanabis ne leči rak

Kanabis i metadon ne mogu da leče rak, imaju niz neželjenih dejstava i nedostaju dokazi da zaista pomažu

kod malignih oboljenja, zaključci su sa predavanja prof. dr Nadežde Basare, koje je održano juče u okviru

ciklusa konferencija "Problemi javnog zdravlja u Srbiji" u SANU.

Nadežda Basara je bila jedini predavač iz inostranstva, koja je došla na poziv svog prijatelja prof. dr Zorana

Krivokapića, organizatora simpozijuma, na kome su

prisustvovali eminentni lekari iz Srbije.

Profesorka Basara, jedan od naših najvećih stručnjaka u

oblasti matičnih ćelija i lečenja malignih oboljenja,

govorila je za "Blic" na ovu temu zbog široko

rasprostranjenih mišljenja da kanabis i metadon mogu da

budu delotvorni lekovi u terapiji karcinoma.

- Kanabis je u Nemačkoj od 2017. godine registrovan

kao rezervni lek za lečenje muke posle citostatske

terapije. Ako i pored primanja četiri leka, koja bi trebalo

da otklone mučninu nakon citostatika, pacijent ima

tegobe, a to je svega 12 odsto njih, onda je opravdano koristiti kanabis. On mora da se izda na recept, ne

može se uzimati svojevoljno i ima opravdanost samo u ovom slučaju, kao i kod spazmi, odnosno multiple

skleroze - objasnila je prof. Basara za "Blic".

Kako kaže, kanabis i kanabioidi su dostupni u medicini u obliku cigareta, mogu se koristiti i inhaliranjem ili

oralno, ali samo za uzak krug indikacija.

- Objavljen je veliki broj studija koje to potvrđuju. Samo u toj grupi pacijenata se kanabis preporučuje kao

dodatni lek, u sprečavanju muke i povraćanja. To je tako zbog mnogih neželjenih efekata koje kanabis i

kanabioidi imaju. Mogu se javiti psihičke promene kao što su vrtoglavica, umor, gubitak orjentacije,

pamćenja i koncentracije, promena raspoloženja i retko pamtljiv strah. Najčešće fizičke promene su suvoća

usta, oscilacija u pritisku, crvenilo. Zabluda je velika ako se tvrdi da kanabis može da se koristi za lečenje

karcinoma jer to nije tačno - tvrdi prof. dr Basara.

Tokom predavanja profesorka je podsetila mnogobrojnu publiku na naučnu nemačku reportažu o upotrebi

metadona.

- Mediji u Nemačkoj su popularizovali metadon i njegovo korišćenje u lečenju karcinoma koje nije

studiozno i medicinski utemeljeno. Pre godinu dana bili smo komfrontirani reportažom koja se pretvorila u

skandal. Svi znamo da je metadon lek koji se koristi za odvikavanje narkomana od heroina i nema zamenu.

On mora da postoji, ali može da se koristi i za bolove, jer je to jedan od najjačih analgetika koji postoje.

Naučna reportaža je počela tako što je prikazana grupa bolesnika obolelih od glioblastoma (najmaligniji

tumor ćelija između moždanih neurona), gde su prikazani pacijenti koji su uz citostatsku terapiju uzimali

metadon u vidu kapi. Poruka reportaže je bila da je kancer nestao za osam meseci, da je metadon jeftin, ne

šteti i dobro se podnosi - objasnila je prof. Basara i dodaje:

- Svako od pacijenata ko je gledao reportažu, sigurno da je pomislio - nemam šta da izgubim, što da ne

probam.

Basara tvrdi da je veći procenat smrtnosti kod pacijenata koji su koristili metadon, nego kod onih koji su

primali morfijum.

- Metadon bi možda mogao da poboljša, ali i da pogorša antitumorsku terapiju, ali bi mogao da bude i

potpuno neefikasan. On ima neželjene efekte, od najblažih, do životnih opasnih, i u ovom trenutku ga ne

preporučujem kao dopunsku terapiju, kao lek kod lečenja karcinoma. Metadon nema nikakve šanse da bude

registrovan kao lek za karcinom. Svega 6,7 odsto lekova, koji zaista pokažu antitumorski efekat in vitro,

bude registrovano - objasnila je naša sagovornica.

Lečenje matičnim ćelijama

Prema rečima doktorke Basare, lečenje matičnim ćelijama pokazalo se kao jedan od najuspešnijih oblika

terapije za najteže bolesti - čak 90 odsto je onih koji su izlečeni od malignih i hematoonkoloških bolesti.

Basara je prošle godine proslavila dve decenije rada u Nemačkoj, i do sada je uradila preko 2.000

transplantacija matičnih ćelija.

- Moji pacijenti su pacijenti koji imaju maligne bolesti, najveći broj ima leukemiju, ali imam pacijente sa

karcinomom pluća, kolorektalnim karcinomom, zbog čega sam i pozvana na ovaj simpozijum. Ja vodim

onkološki centar Nord, na severu Nemačke, koji objedinjuje nekoliko bolnica u zajedničkom radu. Imamo

centre za kolorektalne karcinome, pakreas, transplantaciju, karcinom dojke... Raznovrsnom terapijom i

savremenim dostignućima suočavamo se sa najrazličitijim malignim bolestima - kaže prof. Basara.

Metadon vodi ka progresiji bolesti

Razmišljanje da korišćenje metadona pomaže u lečenju karcinoma može da donese više štete nego koristi,

jer on može biti opasan po život. U istraživanju koje je sprovedeno u Nemačkoj, došlo se do zaključka da je

kod metastaziranog karcinoma prostate češća progresija bolesti i lošije preživljavanje što se više uzima

opioida.

TELEGRAF.RS

Kada roditelji prestaju da sakupljaju fiskalne

račune?

Izmene Zakona o PDV-u otkrivaju nove detalje o refundaciji poreza na opremu za bebe. Roditelji

dece rođene do 30. junaove godine za povraćaj PDV-a za bebi opremu moraće i dalje da

prikupljaju fiskalne račune, dok će mamama i tatama mališanarođenih posle tog datuma država na

ime refundacije ovog poreza početi da isplaćuje paušalni iznos.

To je potvrđeno i Izmenama i dopunama Zakona o PDV-u koje su usvojene u Skupštini, a koje krajem

nedelje stupaju na snagu.

Kako saznajemo, ideja je da nijedno dete ne bude uskraćeno, pa će svi roditelji koji dobiju decu do

poslednjeg dana juna povraćaj PDV-a ostvarivati na "stari način" - prikupljanjem fiskalnih računa od

kupljene hrane i opreme za bebe u prve dve godine njenog života.

Nakon tog datuma,već 1. jula, trebalo bi da bude usvojen Zakon o finansijskoj podršci porodicikoji ukida

ovu vrstu pomoći roditeljima, a uvodi sveobuhvatniju isplatu roditeljskog dodatka, kao i paušalni iznos koji

će se roditeljima isplaćivati umesto refundacije PDV-a.

Koliki će ovaj iznos biti nije još precizirano, ali prema najavama zvaničnika trebalo bi da se kreće oko 50

evra.

Za sada pravo na refundaciju PDV-a može se ostvariti do iznosa od 77.279 dinara za bebu starosti do dve

godine, s tim što u prvoj godini starosti može da se dobije nazad najviše 44.159 dinara, a u drugoj do 33.119

dinara.

Takođe, propisano je da pravo na refundaciju PDV-a za hranu i opremu za bebe može da ostvari roditelj

ukoliko je njegov ukupan neto prihod u godini koja prethodi godini u kojoj se podnosi zahtev za refundaciju

manji od 1.059.839 dinara, a ukupna imovina na koju plaća porez manja od 25.833.585 dinara.

Država će roditeljima dece rođene do 30. juna i dalje vraćati PDV za sledeće artikle:

- mleko za odojčad

- kašice

- krevetac

- kolica

- stolica za hranjenje

- autosedište

- pelene