NEMOTORIZOVANI I STACIONARNI

SAOBRAĆAJPredavanja

SAVREMENE STRATEGIJE UPRAVLJANJA SAOBRAĆAJEM U GRADOVIMA Upravljanje saobraćajem u gradovima:

Istraživanje

saobraćajne

potražnje i tokova

saobraćaja

Analiza prevozn

e sposobn

osti – saobrać

ajne ponude

Ravnoteža između saobraćaj

ne potražnje

i saobraćaj

ne ponude u skladu sa zahtevima okruženja

POSTULATI

Mere: tehničke, tehnološke, ekonomske, društveno-političke. Pojave koje se dešavaju u saobraćaju su determinisane,

stabilne (u dužem vremenskom periodu) i predvidive; Transportni sistem utiče na razvoj posmatranog područja, kao

što i razvoj određenog područja utiče na promene transportnog sistema (interaktivni odnos transportnog sistema i okoline);

Planiranje saobraćaja je integralni deo celokupnog procesa planiranja (društvenog, ekonomskog i prostornog) i ne može se posmatrati izolovano od ostalih procesa koji se odvijaju na posmatranom prostoru;

Planiranje saobraćaja je kontinualni proces i zahteva ažuriranje, proveru i replaniranje.

Smanjenje korišćenja JP, bicikla, pešačenja

Porast srednjih dužina

putovanja i zavisnost od korišćenja automobila

TRENDOVI I IZAZOVI

Starenje populacije;

Migracije i interna mobilnost (veze-konekcije)

(Zagušenja drumskog saob. godišnje koštaju EU 0,9-

1,5% BDP)

Kvalitet životne sredine(emisija) .

(Drumski transport – 72% emisije CO2 iz transporta)

Rastući nedostatak fosilnih goriva.

Urbanizacija (problem “prve” ili “poslednje

milje”)

Svetski trendovi (potreba za globalnim

rešenjima)

Smanjenje saobraćajnih zagušenja i nivoa zagađenja

Prioritetni zadaci savremene saobraćajne politike gradova.

Uvođenje novih zakona i regulativa u pogledu karakteristika vozila („čista vozila“).

Upravljenje potražnjom za putovanjima različitim vidovima prevoza - smanjenje potrebe za putovanjem, preraspodela putovanja sa automobila na druge vidove prevoza, smanjenje dužine putovanja, veća efikasnost u saobraćajnom sistemu.

MERE UPRAVLJANJA SAOBRAĆAJNOM POTRAŽNJOM

Mere u oblasti saobraćajne politike(eng. Transport policy measures).

Mere u oblasti politike korišćenja zemljišta

(eng. Land use policy measures).

Tehnološke inovacije

Slika 3: Proizvod vreme – površina po jednom putniku u vremenuvršnog opterećenja (Vučić, 2000)

Slika 5: Proizvod vreme – površina uključujući i zahteve za parkiranjem (Vučić, 2000)

Slika 4: Proizvod vreme – površina po jednom putniku u vremenu

vanvršnog opterećenja (Vučić, 2000)

Najznačajniji instrumenti saobraćajne politike:

I.

II. Frekvencija i nivo usluge u javnom prevozu.

Troškovi putovanja

Naplata za korišćenje puta (eng.

Road pricing)

Takse za parkiranje

SISTEM PARKIRANJA

Ponuda sistema parkiranja:

1. Analiza postojećih površina za parkiranje

2.Prostorna distribucija3. Važeći režimi parkiranja4. Tipovi i karakteristike parkiranja5. Tarifni sistem

Prikaz raspoloživih površina za parkiranje i njihove prostorne distribucije – Novi Sad, 2005.

Karakter: stalna, povremena ili privremena mesta za parkiranje.

Stalna parkirališta: javne garaže, posebno izgrađene javne površine namenjene za parkiranje vozila i saobraćajne površine koje su posebno određene i obeležene za parkiranje vozila.

Privremena parkirališta: privremeno uređene javne površine koje se do privođenja nameni utvrđenoj urbanističkim planom, koriste za parkiranje vozila.

Povremena parkirališta: javne površine u neposrednoj blizini objekata u kojima se održavaju sportske, kulturno-umetničke, sajamske i druge priredbe i skupovi, koje se koriste za potrebe parkiranja za vreme trajanja ovih manifestacija.

U zavisnosti od tipa parkiranja, parkirališta se najčešće dele na ulična I vanulična parkirališta.

Broj parking mesta: stvarni statički kapacitet parkirališta -broj parking mesta koji je stalno raspoloživ za parkiranje,

broj parking mesta predviđen projektom,

broj obeleženih parking mesta.

Tabela 2.1. Prikaz broja parking mesta po lokacijama.

R.br. Lokacija parkirali{ta Br. mesta

utvr|en projektom

Br. obele`enih parking mesta

Broj mesta raspolo`iv za

parkiranje 1 Modene 24 24 24 2 Ignjata Pavlasa 116 114 108 3 I. Ognjanovi}a-I.Baji}a 134 130 129 4 Konstantina Danila 11 11 11 5 Bul. M. Pupina 147 142 142 6 Narodnih heroja 26 26 26 7 Trifkovi}ev trg 68 75 69 8 M. Anti}a 21 20 20 9 @. Zrenj.-Vl. Platona 58 56 56 10 Bul. oslobo|enja 335 313 309 11 @. Vasiljevi}a (1) 13 13 13 12 Jevrejska 67 65 62 13 J. Runjanina 103 103 103 14 Njego{eva 29 28 24 15 S. Mileti}a 63 60 56 16 Zlatne grede 23 23 23 17 L. Stanojevi}a 78 78 78 18 Trg galerija 111 121 121 19 Dunavska 53 54 54 20 [afarikova 78 78 78 21 Trg M. Trandafil 80 78 78 22 Pa{i}eva 36 36 36 23 `. stanica 88 83 83 24 @.Vasiljevi}a (2) 41 40 38 25 Trg carice Milice 65 58 58 26 H. Veljkova 105 110 110 27 Fru{kogorska([trand) 90 - 90 28 N. sajma (do hotela) 248 - 248

TARIFNI SISTEM (TS):- Podrazumeva skup tarifnih načela, tarifnih

struktura i nivo cene usluge parkiranja.- Donosioci odluke o tarifnom sistemu:

preduzeća koje upravlja parking površinama učestvuju

predstavnici grada i lokalne uprave koji su dužni da interese korisnika parkiranja usklade sa interesima grada i preduzeća koje upravlja parkiralištima.

- Primena TS velikim delom zavisi od važećeg režima parkiranja

Visina tarife, odnosno cene parkiranja treba da bude takva da:

1.Broj zahteva za parkiranjem svede na postojeće kapacitete parkirališta.

2.Omogući pozitivno poslovanje preduzeća u čijoj nadležnosti je upravljanje parking prostorom.

3.Korisnicima omogući brže i jednostavnije pronalaženje slobodnog parking mesta, a da pri tome značajno ne optereti njihov budžet.

Odabrani sistem karata treba da bude lako razumljiv i pristupačan za korisnika usluge parkiranja.

Vezivanjem jedinične cene prevoza u JGPP-u za jediničnu cenu parkiranja na javnim mestima može se postići vidovna preraspodela prevoza u korist JGPP-a. Na taj način smanjili bi se zahtevi za parkiranjem i obezbedili bolji uslovi parkiranja u zonama visoke privlačnosti.

Studije slučaja - Projekat Nacionalna okvirna politika razvoja saobraćaja u gradovima

Poređenje troškova putovanja JP i PA sa krajnjim odredištem u užem gradskom centru:

- gradsko putovanje dužine 5 km - vangradsko dužine 15 km. - vršno opterećenje – radna putovanja - vanvršno opterećenje – neobavezne

svrhe

Analizirani su korisnički trošovi putovanja „iz džepa“ u vršnom i izvan vršnog perioda.

Država Gradovi Putnički automobil Javni prevoz

Sa troškovima parkiranja

Bez troškova parkiranja

Švedska

Velika Britanija

Stokholm 7,20 0,85 3,25

London 34,50 8,37 4,82

Edinburg 20,25 0,93 2,67

Austrija Grac, Salcburg, Insbruk

21,47 0,68 1,38

Beč 40,62 0,68 2,25

Belgija Prosek za više gradova

10,64 0,77 1,40

Danska

Kopenhagen od 11,54 do 38,30 0,91 1,94

Prosek izvan Kopenhagena

11,50 0,91 1,68

Finska Helsinki 24,62 0,83 1,92

Francuska

Pariz 24,68 0,78 2,43

Prosek izvan Pariza 7,88 0,78 1,55

Nemačka Prosek za više gradova

14,72 0,85 1,74

Grčka Atina 10,55 0,65 0,88

Solun 9,55 0,65 1,10

Irska Dablin 11,66 0,71 3,50

Kork 6,66 0,71 2,30

Italija Prosek za više gradova

12,70 0,84 1,49

Luksemburg Luksemburg 6,27 0,67 1,03

Holandija Amsterdam 20,20 0,93 2,77

Portugalija Lisabon 5,67 0,75 0,60

Španija Barselona i Madrid 11,38 0,65 1,75

ORGANIZACIJA PROSTORA ZA PARKIRANJE Jednoredno upravno parkiranje

Dvoredno upravno parkiranje

Jednoredno koso parkiranje pod uglom od 60°

Dvoredno koso parkiranje pod uglom od 60°

Jednoredno koso parkiranje pod uglom od 45°

Dvoredno koso parkiranje pod uglom od 45°

STANDARDI

Sadrži sledeće odrednice:- predmet standarda,- definicije,- vrste parkiranja I mere mesta za parkiranje,

- podužno parkiranje, - koso parkiranje, - upravno parkiranje- obeležavanje mesta za parkiranje.

Podužno parkiranje (mere u metrima)standard JUS U.S4.234 iz 1980. godine.

Tip vozila A B C Putnički automobil 5,50 2,00 3,50 Autobus 16,0-17,0 3,00 4,50 Motocikl 2,00 1,00 -

Upravno parkiranje (mere u metrima)standard JUS U.S4.234 iz 1980. godine.

* parkiranje hodom unapred,

** parkiranje hodom unazad

Tip vozila A

B C Bez nadkriljenja

Sa nadkriljenjem

Putnički automobil

4,80 4,60 2,30 5,40

Autobus 12,00 10,50 4,00 14,50* 9,50**

motocikl 2,00 - 1,00 -

PARKING GARAŽE Predstavlja trajan ili privremeni objekt

uređen isključivo za parkiranje vozila , sa mrežom unutrašnjih komunikacija i rampi za vozila i pešake, između ulaza/izlaza i organizovanih površina za parkiranje vozila.

Znatno veće iskorišćenje građevinskog zemljišta - indeks iskorišćenja jedinične površine .

Bruto površina po jednom parking mestu na klasičnim parkiralištima iznosi od 22-24 m2, dok u parking garaži ova površina iznosi od 25-28 m2.

Jedinična cena gradnje po parking mestu:

- nadzemne garaže – 5 do 8 puta veća od površinskog parkirališta

- podzemne garaže – 9 do 15 puta veća cena od površinskog parkirališta

Prema preporukama, minimalni kapacitet koji, s obzirom na režijske troškove, omogućava rentabilno poslovanje parking garaža iznosi 200 parking mesta.

Veći investicioni troškovi i troškovi održavanja.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PARKIRANJA

Uzrok parkiranja (svrha parkiranja) i njihove karakteristike

Obim parkiranja Trajnost parkiranja Obrt parkiranja Koncentracija (akumulacija)

parkiranja

ISTRAŽIVANJE ZAHTEVA ZA PARKIRANJEM

Svrha parkiranja- uzajamna povezanost između svhe

dolaska i osnovnih karakteristika parkiranja - pre svega vremena zadržavanja vozila.

Učešće pojedinih svrha (%)

Lokacija parkirališta

Svetozara Miletića

Pavla Papa

Pašićeva i Zlatne grede

Ukupno Železnička Ukupno sva četiri

parkirališta redovan posao

30,3 38,8 34,6 33,7 16,5 27,7

službeno 4,5 8,1 14,6 8,3 44,7 20,95 privatan posao

18,0 24,5 23,6 21,2 18,5 20,27

privatna poseta

10,1 2,0 10,9 8,3 4,8 7,1

kupovina 11,2 16,3 9,1 11,9 6,8 10,13 stanovanje 12,4 6,1 3,6 8,3 1,9 6,09 kultura 3,4 2,1 3,6 3,1 1,9 2,7 ostalo 10,1 2,1 0 5,2 4,9 5,1 ukupno 100 100 100 100 100 100