Trece poglavlje

"PRIMARNA DIREKTIVA"Ovo je trece poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

i ostali kosmicki konceptiPostoje neki pokazatelji na osnovu kojih mozemo da opazimo da su otpoceli budjenje i transformacija planete. To se desava kada padne neki diktatorski rezim, kada ljudi svesno i otvoreno razgovaraju o medjuljudskim odnosima i zivotu na Zemlji. To nije nista neuobicajeno. Kalendar kaze da je doslo vreme ze Doba Vodolije. Bica slicna vama uzela su ljudski oblik i zaronila u zajednicki telepatski rezervoar energije koja okruzuje ovu planetu. Dozvolite mi da objasnim.

Kosmicki izolacionizamOvaj skolski sistem je zatvoren. Izolovan je od ostatka nase galaksije kada je u pitanju kolektivna svest. Nasa Zemljina skola je kao i svaka privatna skola: ima sopstvene ciljeve u obrazovanju, sopstveni upravni odbor, zeli da privuce odredjeni tip ucenika. U obicnim javnim skolama, drustvena sredina moze da ucestvuje u odabiranju clanova upravnog odbora skole, ali ne sme da uzurpira ulogu ucitelja, direktora, ili clanova skolskog odbora. Ako neko zeli da bude ucitelj, mora da se prijavi na konkurs i prilozi svoju radnu biografiju. Sve ovo vazi i za Zemljinu skolu. Ako neko zeli da pomogne Zemlji, mora da sledi primarnu direktivu. Mozda vas to potseca na primarnu direktivu iz TV serije "Rat zvezda". Tamo se kaze da, u skladu sa kosmickim zakonom, nijedna civilizacija ili grupa entiteta koja dolazi iz nekog spoljasnjeg sistema ne sme da menja sistem u koji je dosla, ma koliko bila superiornija u odnosu na njega. Znaci, svest nekog zatvorenog sistema moguce je menjati samo direktnim ukljucivanjem i ucestvovanjem u njemu. Primarna direktiva sprecava bilo koga ili bilo sta spolja da se mesa u proces kome ne pripada. Ako neko zeli da pomogne, mora direktno da se ukljuci. Zasto bi se inace majstor uopste reinkarnirao na ovoj planeti? Kada bi to bilo moguce, Sai Baba i Buda bi sigurno sedeli na nekom kosmickom tronu i diktirali srecu i dobru volju medju ljudima. Osnovni razlog koji im to ne dozvoljava je sto bi na taj nacin ugrozili slobodnu volju individua cija je svest, pre svega, i kreirala sistem. Zato oni povremeno uzimaju ljudski oblik i spustaju se na Zemlju. Tako mogu da, u ime svoje porodice, kao ucesnici u energiji Zemlje, pomognu da se promeni stvarnost. Majstori znaju da su svi umovi jedan um i da su sva srca jedno srce i da svi boravimo u istom "telepatskom rezervoaru" energije. Svaka inkarnirana osoba, bila ona majstor ili ne, koja poseduje mentalni i emotivni mir, prozima kolektivnu svest smirenoscu. To znaci da kada mi, kao inkarnirana bica, samim tim sto ucimo da budemo smireni,

ispunjeni ljubavlju i radoscu, zapravo omogucavamo to isto i ostalim inkarniranim dusama na planeti. To je jedino sto su mogli da rade i majstori- trudili su se da njihova razvijena svest bude upotrebljiva. A sa strane su pravili i po neko cudo. Hodali po povrsini vode, vaskrsavali mrtve. To je samo interesantna predstava koja sluzi da privuce paznju i da ljudi kazu: "Hocu i ja da naucim to da radim". Ko ce onda da isceli planetu ako pomoc ne moze da dodje od nekoga ko je izvan ovog sistema? Promenu moraju da iniciraju ljudska bica koja sada zive na Zemlji. Ali, to ne mogu biti ljudi koji svakodnevno slede zastarele matrice i zive u okviru drustveno nametnutih ogranicenja. Oni ne mogu da u trecu dimenziju donesu mir, radost i slobodu, jer ne znaju da takve stvari uopste postoje! Ne znaju da postoje nevidljiva bica i paralelni univerzumi. Majstor se postaje onda kada smo spremni da se odreknemo ovozemaljskog programiranja i prihvatimo sire razumevanje. Samo svesna bica mogu da preokrenu realnost u unutrasnji i spoljasnji mir. To je razlog zbog koga prosvetljene osobe uzimaju ljudski oblik. Zbog toga su dosli Mocart, Mikelandjelo i Ajnstajn. I vi ste zato tu.

Povremeni posetioci u Zemljinoj skoliZemljina skola ne pohadjaju samo oni ljudi kojima ona sluzi kao osnovni put samorazvoja. Neki samo povremeno svracaju, kada je kriticna istorijska situacija i potrebna je njihova pomoc. Oni, u stvari, nisu ucenici dvanaestog razreda. Vise lice na "putnike namernike". Kada na Zemlji stvarno zagusti, oni kazu:"Uh, uh, ponovo su se zaglibili. Idemo dole na planetu. Jos jednom cemo se inkarnirati kako bismo ulili nasu energiju u telepatski rezervoar". Poslednjih godina se ovom pozivu odazvao prilican broj dusa. Mnogi od nas se cak i ne oslanjaju na iskustva iz svojih prethodnih zivota na Zemlji, jer se nismo dovoljno puta reinkarnirali kako bismo naucili da predjemo ulicu , a da istovremeno zvacemo zvaku. Neki od nas apsolutno nemaju nikakav koncept kako biti "uspesan" ili kako biti "deo grupe". Zaboravljamo da oni koji vaze za najuspesnije licnosti neprestano borave samo na Zemlji. Oni su shvatili kako da se snadju ovde i poznaju sva pravila jer ih karma tera da se neprestano vracaju. Njima svi na Zemlji najvise zavide, oni su "in". Iako su se odlicno adaptirali da budu Zemljani, jos uvek nisu spremni da budu blazeni. Sa druge strane, oni koji su se inkarnirali da bi bili duhovni ucitelji (a to su ucenici dvanaestog razreda i povremeni posetioci) su spremni da krenu dalje, ruku pod ruku sa bilo kojim majstorom koji je ikada krocio na Zemlju.

Nebesa ne negiraju nasu vrednostInkarnacija ume da bude prilicno teska i zbunjujuca. To ne znaci da nismo svetlost. Cesto imamo tendenciju da se omalovazavamo pitajuci se: "Ko, ja? Ni u sopstvenom zivotu ne umem da se snadjem! Kako ja da ukazujem na pravi put kojim planeta treba da ide?" Ovo dolazi zbog tlacenja i zbunjenosti koja se vekovima utiskuje u kolektivnu svest. Vreme ja da sa tim sada prestanemo. Ovde smo zbog misije. Pre inkarnacije oko nas je zracila svetlost. Cakre su nam bile otvorene, funkcionisale su uravnotezeno. Verovali smo da otvorena srcana cakra sluzi da emituje ljubav. Rekli smo: "Sicicemo dole i preplavicemo ih ljubavlju, saosecanjem, mirom, dobrom voljom. Ostavicemo za sobom transformisanu planetu". Ali, kada smo usli u fizicko telo, izbombardovali su nas ljutnja, strah, krivica, sumnja, zabrinutost.

Oni su pretvorili telepatski rezervoar ove planete u konglomerat odvratnog, sivkasto zelenog, bljak, dubreta. Ovo ovde je nuznik i kada se spustimo sa otvorenim cakrama, jednostavno usisamo svo to djubre. Prihvatimo ga kao da je zaista nase, jer ne shvatamo kako sistem funkcionise. Kazemo: "Ne mogu da odrzim ravnotezu, nisam dovoljno duhovan. Jos uvek osecam krivicu, mora biti da sam losa osoba". Djubre nije nase, niti smo ga mi stvorili- samo smo zaboravili da zatvorimo vrata (nase cakre) kada smo dosli. Kada udjete u bazen sa vodom, nakvasite se. Isto tako, kada udjete u telepatski rezervoar, povezete se sa prosecnim nivoom svesti. Kada visoko razvijena bica dodju na Zemlju, gotovo obavezno se polome i zapale. S vremenom otkriju da imaju tri, cetiri, pet godina, da je ovo mesto prepuno bola. Povuku se i zatvore. Pitaju: "Sto mi, pobogu, niste dali uputstvo za koriscenje ovog tela kada ste me poslali? Zasto me niste upozorili? Sta sada da radim sa ovim stvarima?" Pa, mi smo takodje pristali da ponesto i naucimo dok smo ovde. Zemlja je najekspeditivnija skola u univerzumu. Cak je i Isus pohadjao po neki kurs pre nego sto je poceo da poducava po sopstvenom metodu. Kada bismo unapred dobili uputstvo, nista ne bismo mogli da naucimo. Znali bismo da je sve iluzija jer na prvoj stranici uputstva pise: "Nikada ne zaboravi da sve ono sto vidis zapravo ne postoji". Svako ko dodje na Zemlju, razbije se i zapali, zaboravlja tu prvu stranu. Sada je taj period naseg zivota gotov. Doslo je vreme kada treba da se prisetimo kako da kontrolisemo sopstvenu realnost.

Prosecna svestUcenici dvanaestog razreda i povremeni posetioci sada su spremni da pociste klozet od podsvesti koji sada postoji na Zemlji. Pre nego sto pocnete da brinete da li je zaista dovoljno biti samo prisutan na planeti, predlazem da pogledamo kakva je to prosecna kolektivna svest. Treba samo da ukljucite televizor. Program se prilagodjava najprosecnijem nacinu misljenja kako bi se postigla najveca gledanost. Televizija je idealan barometer prosecne svesti. Prikazuje TV sapunice, drame, ubistva i vecernje izdanje vesti. Uveravam vas da je dovoljno za spas Zemlje samo da ostanete na nivou svesti na kome ste sada. Potpuno je zadovoljavajuce to sto posmatrate zalazak sunca ili radite posao koji vas inspirise. Vas mozak je transmiter koji nudi energiju i matricu misljenja na odredjenoj frekvenciji koju mogu da prime ljudske mase. Svaka nasa uzvisena misao pomaze usponu planete. Posto smo se uverili da smo korisni, mozemo slobodno da se posvetimo postizanju pristojnog komfora u kome treba da izvrsavamo svoj zadatak. Nivo komfora nema nikakve veze sa tim koliko je velika nasa kuca. U ovoj inkarnaciji on je direktno proporcionalan nasoj sposobnosti da prepoznamo na kom je nivou nasa svest u odnosu na prosecnu. Ovo mozda lici na izolovano misljenje, ali moramo da prihvatimo da smo mi ucutelji u ovoj skoli. Kada budemo anketirali razlicite razrede, videcemo ocajnu masu ljudi koja nas preklinje da budemo iskreni prema sebi i da sa njima podelimo nasu intuitivnu mudrost. Spiritualni koncepti za neke predstavljaju pretnju. Oni ce nam reci da smo naivni i omalovazavace nas pogled na realnost. Kada cujemo takav kriticizam na nama je da

odaberemo da li cemo verovati ili necemo. Kriticara strah i nesigurnost teraju da tako govori. Sigurno je u pitanju nesigurnost jer bi, da su kojim slucajem prosvetljeni, jednostavno preplavili svetloscu onoga za koga misle da gresi. Prosvetljena bica niti napadaju niti se brane. Sama cinjenica da neko reaguje na bilo koju situaciju kroz strah dovoljan je indikator da je ovde da bi bio ucenik. On jos uvek ne moze da se seti kako da izrazi bezuslovnu ljubav. Vecina covecanstva ne pripada direktno grupi nasih studenata. Nije potrebno da sa svakim govorimo licem u lice. Bez obzira na to sto su majstori ucitelji dolazili zbog svih, sto je svako od nas dosao kako bi svima pomogao, cak i onima koji jos uvek veruju u gubitak, tragediju i borbu. Postoji efekat zaraze koji vazi za bilo koju formu ucenja. Kada poducavas narod, on za uzvrat dalje poducava i poducava. Konacno se poruka prenese se do poslednje individue inkarnirane na planeti. Ne mozemo im se obratiti direktno, jer na nivou razumevanja na kome se nalaze nisu u stanju da razumeju jednostavnost spiritualne istine. Ponekad razmisljamo o Isusu kao o bezosecajnom, zbog toga sto je zeni koja mu se obratila recima: "Gospodaru, podari mi svoje ucenje", odgovorio: "Stanite malo, gospodjo. Nisam ja dosao zbog Vas. Vi ste tek u sedmom razredu. Ja sam dosao zbog dece Izrailja, posvecenih kosmickom zakonu, najprosvetljenijih od onih koji tragaju". O.K. To jeste parafraza, ali veoma podvlaci poruku. Nijedan majstor nije dosao na Zemlju da bi oformio religiju, masovni pokret ili da bi prosvecivao. Mi takodje moramo da napravimo izbor sa kim mozemo da komuniciramo, a sa kim ne i ko uopste nema referentne tacke pomocu kojih bi cuo reci lisene straha.

Vaznost grupe za podrskuIma mnogo ljudi na Zemlji koji vapiju za uciteljem. Ucitelji sada imaju obilje prilika da podele znanje i razumevanje sa onima koji traze, kao sto je to radio Isus. Ali nama je mnogo lakse nego njemu, sada ima mnogo vise probudjenih ljudi na Zemlji. Mozemo da se okruzimo velikom grupom za podrsku. Svaki majstor koji je dolazio je okupljao sledbenike. Bili su svesni toga sta moze da vam uradi napon telepatskog rezervoara kada dodjete ovde potpuno otvoreni. Sam, niko ne moze da dodje na Zemlju i hoda po povrsini vode ili vaskrsava mrtve. Jednostavno, to je neostvarljivo bez velike podrske. Pre nego sto se inkarnirao, Isus je imao malu diskusiju sa hijerarhijom. Rekli su mu: "Hej, Isuse, treba da ides tamo. Sada je Era Riba i svaki put kada ona nastupi diplomac Zemljine skole se dobrovoljno inkarnira da bi ponovo uspostavio spiritualno ucenje. Tako studenti desetog, jedanaestog i dvanaestog razreda mogu da nauce sta treba da rade kako bi diplomirali do trenutka kada treba da nastupi Era Vodolije". Isus se konacno slozio, i to iz dva razloga, i rodio se u Vitlejemu. Prvo, Zemlja mu je bila potrebna da nastavi svoje magistarske (postdiplomske) studije. Drugo, bio je potreban covecanstvu kako bi ljudi mogli da u svom umu sacuvaju predstavu o tome kakva bi planeta mogla postati. Nije mu bilo lako da okupi grupu za podrsku. Morao je dobro da se namuci da okupi dvanaestoricu koji su mogli da za njega formiraju sveti prostor u kome je mogao da radi. Konacno su potvrdili aranzman i on je rekao: "O.K. Dogovor vazi ukoliko ste vi u stanju da oko mene formirate mikro-prostor sastavljen od ruzicaste maglicaste svetlosti

u koji ja mogu da se uvucem kada napon Zemljinog telepatskog rezervoara pocne da mi skodi". Dvanaestorica ucenika i dve, tri stotine clanova zajednice Esena dobrovoljno se prijavilo da bude njegova grupa za podrsku i kreira za njega sveti prostor. Vazno je da budemo sto blize svetlosti kada uronimo u kolektivnu svest zato sto je sasvim moguce da cinimo greske i ponasamo se kao tirani kao i bilo koji entitet na Zemlji, u bilo kom trenutku. Ranjivi smo kada dodjemo ovde otvoreni. Cak je i Isus mogao da provodi samo po nekoliko dana sa masama- iako je bio zasticen energijom Hrista, a to je najjaca zastita koja postoji. U Bibliji se stalno ponavlja kako se s vremena na vreme povlacio na vrh planine kako bi punio baterije. Ako je neko kao on, koji je bio na tako visokom stupnju evolutivnog razvoja, morao da se povremeno povlaci i izbegavao da bude neprestano uronjen u telepatski rezervoar, to znaci da i mi svakako treba da se ponasamo na isti nacin. "Kada se dvojica ili vise okupe u moje ime, tu cete naci dobre vibracije". Verujem da je i ovo parafraza, a poenta je da se svi koji rade sa svetlom moraju okupljati u grupe i raditi zajedno, podrzavati se medjusobno i ziveti u tom zajednickom auricnom polju.

Popravljati ili ne, pitanje je sadMnoge od nas buni ta uloga vodica na Zemlji. Ponekad nas ukoci osecaj odgovornosti da moramo da spasimo bas svakoga na planeti, da budemo stalno sa njima, popravljamo ih, slusamo njihove drame. Ako zaista volimo porodicu i prijatelje, necemo pokusavati da ih popravljamo, cak i kada je to "za njihovo dobro". Ta potreba da popravljamo bliske osobe je jedan od najbolnijih ego tripova. Verovanje da mozemo bilo koga da popravimo je nasa greska u proceni. Da je zaista moguce da jedan entitet popravi drugi, znaci da bi Bog ili neki njegov predstavnik, vec odavno popravio vas ili mene. To se tako ne radi. Nasa zelja da kontrolisemo ponasanje drugih potice od toga sto njihovo ponasanje smeta nama samima, u sustini nas ne zanima da li oni sebi nanose stetu. Osecamo tu potrebu da kontrolisemo ponasanje drugih zato sto ne shvatamo svrhu Zemljine skole. Ne razumemo da menjanje svesti drugih ljudi nije nas posao. To je posao univerzuma. Ne verujemo da je Bog toliko mocan i ispunjen ljubavlju da je sve, pa i nasa porodica, potpuno u redu takva kakva je. Pokusaji da se modifikuje ponasanje neke osobe ili grupe ljudi nikada nisu mogli da uspeju na Zemlji iz vrlo jednostavnog razloga- kosmicki zakon nalaze da svest kreira realnost u trodimenzionalnom vremenu i prostoru. Neko ne moze da kreira mir u porodici ako nije umirio sopstvenu svest. Sam napor da umirimo porodicu, a ne sebe, uznemirava nasu svest. Isticanje greske ne popravlja gresku. Greske ne postoje, postoje samo razlicite percepcije. Nijedan majstor nije ucio ucenike da popravljaju tudje ponasanje. Ucili su nas da se molimo jedni za druge, a molitva nije kontakt- sport. "Kurs cuda" kaze da sve korekcije radi Sveti Duh. Kaze i da kada uocimo gresku, u stvari treba da popravimo nasu percepciju, a ne situaciju koju posmatramo. Znaci: kada verujemo da nako cini gresku, treba da mu saljemo svetlost. Uz nadu da smo naucili da ih vise nikada ne popravljamo, niti da ih sazaljevamo.

ParaboleBiti mesija moze da bude ubitacan posao. Kada majstor ili neko ko se obucava za majstor krene po svetu da poducava i isceljuje, obicno otkrije da ljudi koji imaju probleme ne zele da menjaju sopstveni sistem verovanja koji je, u stvari, osnovni uzrok njihovih problema. Oni zele ili cudo u svom zivotu, ili da se neko drugi popravlja umesto njih samih. Samo sacica ljudi spremna je da uci kosmicki zakon od majstora ucitelja.Oni su bili svesni toga da svoje znanje o univerzumu ne mogu da podele sa ljudima.Nisu mogli jednostavno da kazu istinu, te su zbog toga izmisljali price koje se u religijama nazivaju "Parabolama". Sam naziv parabola ukazuje nam na to da te price nisu bukvalno istinite. Uvek je tek sacica ljudi spremna da uci kosmicki zakon od majstora ucitelja. Majstori su bili svesni toga da nikako ne mogu da svoje znanje koje imaju o univerzumu naprosto podele sa ljudima. Nisu mogli da jednostavno kazu istinu. Zbog toga su izmisljali price, koje se u religijama nazivaju parabolama. Zar nije zanimljivo koliko mi volimo da insitiramo na iskrenosti? Isus se nije mnogo sekirao oko toga. Mnogo puta je rekao: "i nebesko kraljevstvo je nalik na" Znao je on da to nije tako, ali je pokusavao da kaze nesto sto bi ljudima bilo od pomoci. Nije mogao da dodje na Zemlju i kaze: "Vidi, narode, u sedmoj dimenziji iznad ovog plana u naizmenicnoj realnosti Z u univerzumu 927J, odvija se fenomenoloski dogadjaj" Spiritualni koncept ne moze se objasniti bilo kojim jezikom kojim se govori na Zemlji. Nemamo referentne tacke kojima bismo mogli da razumemo beskonacan broj realnosti u kojem se nalazi trodimenzionalni vreme - prostor. Medjutim, mozemo da kazemo nesto sto moze da posluzi svrsi. Kako da pojmimo visestruke nivoe realnosti? Hajde, da za pocetak, zamislimo dvodimenzionalan prostor, koji, uzgred budi receno, zaista i postoji. Zamislite kako ljudi tamo idu u skolu. Oni shvataju duzinu i sirinu, ali nemaju nikakvu predstavu o dubini. Njihovo kompletno bitisanje se odvija na planu koji je tanji od flis papira.Zamislite sada da banete u njihov plan realnosti sa nase dimenzije (koju oni verovatno proglasavaju nebesima). Vi, kao njihov "spasilac" cete pokusavati da im objasnite da postoji realnost trodimenzionalnog prostora i da su oni samo podskup te realnosti. Kako cete to da izvedete? Mozete da nacrtate linije koje predstavljaju kutije, pravougaonike, trouglove, krugove. Ali ti ljudi nemaju referentne tacke da pojme kocku koja ima dubinu i volumen. Nikako ne modu da zamisle taj trodimenzionalni koncept. Mozda mogu da dobiju neki nagovestaj kocke ako biste im nacrtali kvadrat, pa onda malcice poboljsali njihov plan realnosti, pa onda jos jedan kvadrat, pa jos jedan, pa jos jedan i tako dalje. Kada bi ta bica mogla potom da shvate da su svi ti dogadjaji zapravo bili simultani i da su svi ti kvadrati koje ste crtali zapravo postojali istovremeno u jednom istom trenutku, mozda biste uspeli da im objasnite koncept kocke. Sada zamislite da je bice iz cetvrte dimenzije doslo na Zemlju da nam objasni svoj plan realnosti. Zamolice nas da se prisetimo trenutka kada smo bili kod svoje kuce ujutru, pa malo kasnije kada smo se nalazili u svom automobilu, pa malo kasnije kada smo bili na poslu, pa kako smo posle isli na rucak, pa posle toga u bioskop, potom opet svojoj kuci, pa smo vodili ljubav, i najzad smo zaspali. i, isto kao sto biste vi rekli

dvodimenzionalnim bicima, i oni bi nama rekli: "Zamislite da je svo vreme simultano i da ste sve to uradili u jednom istom trenutku, pa cete imati mali obris cetvrte dimenzije". Gotovo potpuno je nemoguce ljudskim bicima da dodaju jos jednu dimenziju zivotu. Zato nam cetvorodimenzionalna bica i lice na bogove. Oni mogu lako da vide ono za sta mi nemamo referentne tacke. Sada shvatate zasto dvodimenzionalna bica nas nazivaju bogovima samo zato sto mozemo da vidimo kocku- to prosto tako ide u paketu. U trecoj domenziji vreme vidimo kao pravu liniju. Ono je za nas linerano i izgleda da posle strane 33, dolazi strana 34, a posle danas dolazi sutra. U cetvrtoj dimenziji ljudi vreme vide kao krug i mogu da biraju u kom pravcu mogu da se krecu kroz vreme. Mogu da se ukljuce ili iskljuce kada god hoce i nisu ograniceni time sto moraju da se inkarniraju sledece nedelje ili sledece godine. Oni mogu sada da se inkarniraju u godinu 1812. ili da se u ovom trenutku vrate na sam pocetak vremena zato sto njihov koncept vremena nije linearan. Kada bismo mogli da popricamo sa nekim iz pete dimenzije, on bi nam rekao da vreme nije krug, vec tacka i da se sve desava istovremeno. Ali, istinski, sa perspektive Boga, ni vreme ni prostor uopste ne postoje. Ti koncepti su kreirani samo za potrebe Zemaljske skole. Svi majstori su se njima poigravali kako bi nam pomogli da prevazidjemo ogranicenja naseg uma. Pricali su nam zanimljive price o vremenu, nepostojanju vremena i drugim dimenzijama. Ezotericne knjige u kojima uzivamo (pa ih cak i cenimo) su samo price koje je neko drugi smislio kako bi nam pomogao da se popnemo za jedan stepen na lestvici. Iako su one veoma korisne, samo se najasno odnose na istinu. One su veoma korisne ali se nejasno odnose na istinu. Jedna od najapsurdnijih prica koja je ispricana u New Age zajednici je izmisljotina o reinkarnaciji. To je potpuno isfabrikovano. Cini se da zaista imamo pojma onda kada razumemo koncept reinkarnacije. "Oh, da! Ukapirao sam! Rodis se, pa umres, pa se onda ponovo rodis". To sve pretpostavlja da vreme protice, ali to nije tako. U trenutku smrti mi se nalazimo izvan carstva linearnog vremena. Sta se onda desava sa nasim konceptom reinkarnacije? U kojoj tacki ponovo ulazimo u krug da prozivimo jos jedan zivot? Sta se desava ako promasimo tacku i udjemo na istoj tacki u kojoj smo usli i prethodni put pa dve varijante jedne duse postoje na Zemlji istovremeno? Izgleda da se to cesto desava. Sta ako neka zena prvo prozivi sve svoje buduce zivote, pa tek onda svoje prethodne zivote? Kada ste izvan carstva linearnog vremena, sve je legitimno. Ne postoji nacin da dobijemo makar minimalnu ideju o tome sta je poenta reinkarnacije. Ali, koncept neprestanog zivota je sustinski pa smo morali da smislimo pricu o zivotu bez pocetka i bez kraja. Prica funkcionise, korisna je. Dobili smo sredstvo pomocu koga mozemo da se bavimo vecnoscu a koje je istovremeno u okvirima naseg referentnog sistema ukorenjenog u linearnom vremenu. i to nam pomaze. Ne znamo nista, ali da bismo izuzetno napredovali dovoljno je i ako idemo od jedne do druge korisne price i drzimo se nekog koncepta samo do trenutka kada naidje neki bolji.

Biblija je mataforaCini mi se da je Isus prosao kroz tri faze u zivotu kako bi pokazao da je zivot neprekidan. Prva faza je bila faza poducavanja kada je rekao: "Kazacu im kako sve zaista izgleda". Medjutim, taj pokusaj je bio bezuspesan kako za njega, tako i za nas. Propovedanje nije nikada nikoga pridobilo zato sto je budjenje unutrasnje iskustvo, ne

moze neko sa strane da nas ubedi da se probudimo. Zato je Isus prestao da propoveda. Druga faza je bila: "Hej, ako ne veruju mojim recima, pokazacu im delom. Vaskrsavacu mrtve i svaki put kada napravim neku caroliju reci cu im da oni mogu da urade i vise od toga". To bi trebalo da ih ubedi. To ce biti podsticajno. Ako idem naokolo i na ocigledan nacin zivim zivot u skladu sa snagom ljubavi, svako ko to vidi postace slican svecu". Ni to nije pomoglo. Onda je Isus odlucio da predje na trecu fazu: "Pa, ako i dalje ne veruju da je zivot vecan, pruzicu im materijalan dokaz. Molim, donesite mi krst. Ima neko eksere? " Nema vaskrsnuca bez krsta i eksera. Ili, kao sto kaze Jean Houston: "Prvo raspece, pa onda hop!" Bez vaskrsenja, nema dokaza o vecnom zivotu. Ni ovaj nacin nije imao veceg uspeha. Oni koji su prihvatili koncept vecnog zivota, ionako su vec verovali u to. Biblija je intrigantna prica jer ima mnogo nivoa. Ovo vazi za vecinu knjiga koja daju duhovne instrukcije. Jedno poglavlje se obraca ucenicima sedmog razreda, a vec sledece ucenicima jedanaestog. Reci imaju potpuno drugacije znacenje za razlicite ljude. Kada citamo, zelimo da znamo kome su reci bile namenjene. Skoro ceo Stari zavet je sastavljen od prica koje su se prepricavale dok su ljudi sedeli oko vatre. Prenosile su se sa generacije na generaciju dok ih neko najzad nije zapisao. Uzaludno je traziti tehnicku istinu u parabolama. Ali, ako obratimo paznju na nameru autora, shvaticemo poruku. Ako neko smatra da su religiozne instrukcije iz Biblije zastarele, mora da shvati da se ona moze tumaciti na mnogo nacina. Najtoplije preporucujem da procitate knjige Emmet-a Fox-a, kao i "Besedu na gori" i "Deset bozjih zapovesti". Ne smemo da zaboravimo da je osnovna funkcija majstora ucitelja da impregniraju telepatski rezervoar svojom podsvescu. Oni razumeju primarnu direktivu i zato dolaze na Zemlju u fizickom telu da podele sa nama malo svoje mudrosti. Ako ima slusalaca, oni rado unedogled, beskrajno strpljivo pricaju price dok ne postignu neki uspeh. Ali, oni nisu propovednici. Ne osnivaju religije ili crkve- samo pricaju price ljudima koji zele slobodu. Ne postoji crkva koja je oslobodjena dogmatizma i ne manipulise osecajem krivice. Neke New Age crkve kao sto su Sloga, Nauka o svesti, Bozanstvena nauka, nauka o hriscanstvu nude svojim pristalicama da slede unutrasnje vodjstvo, da prestanu da se boje Boga i nadju unutrasnjeg ucitelja. Ipak, jos uvek su podlozne izvitoperenosti svojstvenoj ljudskoj prirodi. Moj savet je da se uvek treba vratiti na originalne price onih koji su nas izvorno ucili duhovnosti jer one nisu izvitoperene. U njima je moc. Originalna ucenja sadrze nesto korisno. Nisu osvetoljubiva. Cak nisu ni autoritativna! Fillmores, osnivaci crkve Unity, su napisali metafizicki recnik kako bi nam omogucili da razumemo knjigu koja je gotovo potpuno nerazumljiva. Predlazu alternativne interpretacije. Kada se obracamo Gospodu, kazu, mi se zapravo obracamo kosmickom zakonu- trazimo da se prikaze u nasem zivotu. Dalje, originalno znacenje greha nema nikakve veze sa Bozjim gnevom. To je arhaican termin koji znaci da smo propustili neki putokaz. "Pa, dobro, probacu ponovo". Ciniti greh znaci da smo dospeli tamo gde nismo zeleli. Pokajanje znaci da treba da se okrenemo i zaputimo se u drugom pravcu, da radimo ono sto nas cini srecnim. Greh jednostavno znaci to. Nema veze sa rajem, paklom ili vredjanjem bogova. Boga nije briga sta radimo. Verovatno je nase roditelje bilo briga, pa tako mi samo ponavljamo njihov stav, da im ucinimo. Univerzum nas moze da vidi samo kao savrsene. Ne moze

da nas kazni jer je potpuno bezlican. Nema sposobnost da osudjuje. Univerzum zna da nikada nismo pogresili. Kada sam poceo da se bavim duhovnim radom, jedna od prvih poruka koju sam dobio bila je sledeca: "Tek kada mogu potpuno mirne duse da bacim u vatru svoju Bibliju ili "Kurs cuda", spoznacu o cemu se u njima govori". Kada nesto proglasimo svetim i postavimo ga na pijedestal, priznajemo da smo u neravnopravnom polozaju. Nijedan majstor, arhandjel, ili avatar ne zeli da bude postavljen na pijedestal. Radije bi sa nama pili pivo ili jeli picu, radosni zbog otvorene komunikacije. Moramo da razmislimo o tome sta mislimo o sebi i odredimo da li smo konacno spremni da se proglasimo jednakim sa Sai Babom ili Krisnamurtijem. Oni sebe ne vide kao razlicite od nas. Oni mozda nastupaju u jednoj areni, a mi u drugoj, ali smo po hijerarhiji jednaki.

Deset bozjih zapovestiPostoji momenat kada je ucenicima potrebno dati set pravila koje treba da slede. To se desava onda kada oni veruju da su zasebna bica odvojena od vecnosti, postavljaju svoje bogove na pijedestal, ne razumeju da su svi umovi, srca i duse jedno. Hriscani i Jevreji misle da Deset Bozjih zapovesti predstavljaju skup najvaznijih pravila, a to je zato sto jos uvek nisu shvatili kosmicki zakon. Ko je, uopste, bio taj tip Mojsije koji je i doneo Deset Bozjih zapovesti? Da li je bio neki nedovoljno obrazovani ucenik devetog ili desetog razreda ili je bio bice trajno povezano sa apsolutnim? Ne verujem da je bio tip coveka kome je trebalo govoriti da ne ide okolo i spava sa tudjim zenama i ne ubija ljude. Mozda je u nekom od ranijih zivota i likvidirao ponekog, ali time se vise ne bavi. Kakva je on to pravila dobio? Mojsije je dobio istinu na nacin koji je bio usaglasen sa njegovim nivoom razumevanja. Univerzum to uvek tako radi. Zato je nekome tesko da u bukvalnom smislu primeni saznanja koja je dobila druga osoba. Mojsije se, po Bibliji, popeo na vrh planine. To u stvari znaci da je usao u meditativno stanje. Tada je zacuo: "Mojsije, Mojsije moj prijatelju koji si jednak meni, sada cu ti reci kako stvari stoje. Ne ubij. Za univerzum je nemoguce da ubije jer je zivot vecan i niko ne moze da umre. Ne kradi. Ti si sam sve stvorio i ti jesi sve. Kradja je iluzija koja postoji na ovozemaljskom planu i po kojoj se ti razlikujes od bogatih. Kako mozes da krades od samog sebe? Kradja je neizvodljiva. Ne cini preljubu. Preljuba je pokusaj da dobijes ljubav koja je odvojena od tebe. Nista nije odvojeno od tebe. Ljubav izvan tebe i ne postoji". Mojsije je, u stvari, cuo da ne postoji ispravno i pogresno, pa prema tome nema ni pogresnog ponasanja. Bog je ljubav, a ljubav ne osudjuje. Deset bozjih zapovesti su deset postavki kosmickog zakona cija je svrha da ljude oslobode osecaja krivice, nikako ne da ih nateraju da joj robuju. Bog kaze da nikada nismo pogresili i da nismo u stanju da pogresimo. Kada se Mojsije vratio sa gore, obratio se ucenicima: "Slusaj, narode. Upravo sam dobio super stvar od Boga, nesto u vezi sa tim kako stvari stoje". Ali, oni nisu razumeli njegove reci. Nisu mogli da shvate da je univerzum prijateljski nastrojen, da je Bog ljubav i da niko nije kriv. Mojsijevi ucenici su u stvari bili ti koji su ustanovili set pravila u obliku zapovesti i preneli ih na buduce generacije. Kada se obracamo ucenicima drugog, treceg ili cetvrtog razreda, koji jos uvek ne razumeju karmicki zakon, mozda cemo pozeleti da im kazemo: "Ako zelite da na Zemlji imate divan i prijatan zivot, nemojte da ubijate ljude, to ce vam se dugorocno isplatiti, postacete malo srecniji". Naravno da necemo reci da je ubijanje greh ili da ce

se Bog uznemiriti zbog toga da ne bismo nametali osecaj krivice. Bog ne osudjuje njihovo ponasanje. Mi smo ti koji osudjuju sebe i druge. Vremenom su izvorna duhovna ucenja pogresno interpretirana od strane crkve koja je zelela da zadrzi kontrolu nad vernicima i nad svojim materijalnim bogatstvom. Svaka organizacija ide tim putem koji obavezno dolazi do tacke kada ona potpuno prestane da nudi duhovno razumevanje. Tada pocne da govori kako snaga i mudrost nisu deo nas. Majstori ucitelji onda postanu predmet obozavanja i samim tim potpuno beskorisni. To je trenutak kada moramo da odbacimo dogmu i krenemo ispocetka.

Prosirena perspektivaNa pocetku Ere Vodolije ne trebaju nam ni Buda ni Krisna ni Hrist da nam tumace kosmicki zakon. Jedno ili dva napredna bica su sasvim dovoljna da zadovolje potrebe duhovnih tragaca na planeti u onim astroloskim periodima kada na celoj planeti tek nekoliko bica moze da shvati ucenja majstora. Zemlja nikada nije zapostavljena. Uvek je tu makar jedan jedini avatar. Kada se neko postepeno skoluje od prvog sve do dvanaestog razreda, uvek ima mogucnost i da skrati put i ode direktno u svetlost. Uvek je tu neko sa kim mogu da se kanalisu i da ih on odvede pravo kuci. U Eri Vodolije ne moramo da trazimo takva bica avatarskog tipa cak u Indiji, ona treba da nam budu nadohvat ruke i odvedu nas u svetlost. Doslo je vreme da nekoliko individua iskoraci i presaltuje se sa prosecnog svetskog programiranja na funkcionisanje u cistoti. Najozbiljnije vas molim, odbacite sve religiozne konotacije iz ove reci. Cistota znaci razumevanje jednostavnosti i savrsenstva sistema. Niste na Zemlji samo zbog licnog napretka, vec i da pomognete svojim voljenima, svojim skolskim drugarima. A to mozete da uradite samo ako uzmete fizicki oblik, tako kaze primarna direktiva. Sada morate da zivite kao da ste postedjeni ogranicenja. Dopala mi se prica koju je ispricao Yogananda, guru koji je dosao na Zapad u svojstvu ambasadora ucenja Istoka. Govorio je na razlicitim mestima. Jednom prilikom je sa nekim svojim ucenicima prisustvovao diplomatskom prijemu i imao je prilike da porazgovara sa nekim clanovima nase vlade. Yogananda je svojim ucenicima rekao da moraju da zive u cistoti i da ne smeju da jedu tradicionalno necistu hranu. I eto njega na prijemu, uziva u martiniju, degustira ukusne djakonije, dobro se zabavlja. Konacno su mu se suprotstavili uvredjeni studenti: "Licemeru! Nama pricas da moramo da zivimo u cistoti. Ne smemo da pijemo alkohol, da jedemo "junk food", upraznjavamo seks, zabavljamo se, a vidi sta ti radis" Yogananda je jednostavno dosao do kamina, stavio ruku u vatru i drzao je tamo neko vreme. "Kada mozete da radite ono sto ja mogu, onda mozete da radite ono sto ja mogu". Cilj duhovnog zivota je uvek oslobodjenje. Kada se koncentrisemo na ono najvise sto mozemo da shvatimo, oslobadjamo se ogranicenja. Nasu radost odlaze sve sto dominira nasim procesom misljenja, bilo da je to nas posao, bejzbol, bracni partner,neki fizicki fenomen. Uvek moramo da povezujemo nase misli i iskustva sa duhovnim razvojem. Svako moze da nauci da menja fizicku dimenziju time sto funkcionise sa viseg nivoa stvarnosti.

Kako da vidimo neogranicenost univerzuma i samim tim svoju sopstvenu? Ima nacina. Zelimo da dosegnemo zaista veliku sliku i prepoznamo da smo deo neceg mnogo sireg nego sto su tri dimenzije, od svega sto mozemo svojim ocima da vidimo i svojim usima da cujemo. Zelimo da iskoristimo bas sve kao alatku za svoj razvoj. Uvek kada pomislimo da nesto znamo, skrenemo sa puta. Kada pogledamo zvezde i beskrajne galaksije treba da se zapitamo zasto ih je univerzum stvorio. To ce nas vratiti na nasu skromnu stazu istinskog ucenja i razumevanja. Zamislite direktora Zemljine skole kako ide od ucionice do ucionice i proverava da li je sve u redu. Moze da zastane i poslusa lekciju u svakoj ucionici, proveri koji se udzbenici koriste, da li se deca u dvoristu igraju na pravilan i konstruktivan nacin. Ali, direktor nikada sam ne drzi casove, naprosto nema vremena za to. Zato on uposljava ucitelje, skolskog lekara, nastavnika fizickog, psihologa. Vi koji ste nosioci svetla na Zemlji veoma ste nalik tom direktoru. Primecujete razne stvari u ekonomiji, politici, vojsci, oblasti humanitarne delatnosti, ali ne mozete direktno da se petljate u sve. Vase je samo da uvidjate kakva je velika slika, da sagledavate Zemlju kao dobronamernu skolu i da sa svojom porodicom radite u nevidljivim svetovima usmeravajuci energiju. Najiskrenije, ovo je jedini nacin da ubrzate evoluciju planete. Jedino svest moze da kreira realnost. Nemamo vremena da ga trosimo na neke jalove pokusaje. Uvek je bilo najefikasnije ono sto su radili majstori. Verovali ili ne.

Staza uslugaPostoji mnogo, mnogo dimenzija realnosti iznad nase. Cetvrta, peta, sesta, sedma, dvadeset peta, stota. I tako dalje i tako dalje. Stalno se siri i umnozava. Jos nismo otkrili Boga, Boga, najbogovskijeg, najviseg moguceg Boga. Tu je heruvim, serafim, solarni jezik, Otac, Sin i Sveti Duh- o njima se govori u ucenjima misticnih skola. Sve su to ljudi koji se trude da sto bolje prodju u skoli. Tu je i zajednica svemirskog bratstvafederacija pedeset ili sezdeset civilizacija koji kruze oko nase galaksije i odlicno se zabavljaju. Mnogi su medju nama jer zele da pomognu drugim grupama u nasem univerzumu. Medjutim, primarna direktiva im jos zabranjuje da nam se prikazu. Na milijarde bica se muva oko Zemlje u okviru nevidljivih carstava i ceka da bude od pomoci. Staza prosvetljenja u svim planovima realnosti je ista- usluge. U zaista istinskom smislu, nema Boga koji moze da popravlja greske. Zasigurno ne postoji stariji gospodin sa dugackom bradom na nekakvom tronu koji kaze: "Izmlati ovog ovde, pomozi onom tamo" To nikada nije postojalo. Ima samo slojeva i slojeva naroda koji pruzaju usluge. Deo andjeoskog i duhovnog carstva svojevoljno odlucuje da pruzanje usluga covecanstvu bude njihov nacin da se vrate kuci. Kada nemamo zelju da ih zamolimo za pomoc, oni ne mogu da nam pomognu pa moraju da odu na neko drugo mesto. To je primarna direktiva- mogu da nam pomognu iskljucivo ako im zatrazimo pomoc. Uvek kada ih zamolimo za pomoc, mi pospesujemo njihov razvoj. Postaju uvazeni. Sede gore i kazu: "Molim vas, dajte mi neki zadatak! U protivnom, ostacu ovde zaglavljan jos million godina! Zelim da napredujem kako bih mogao da pobegnem odavde! Ovo je moj odabrani put usluga, u Bozje ime! Molim vas, dozvolite mi da budem vas pokrovitelj, da udjem u vas zivot i da kreiram sinhronicitet i cudesa!"

Razmislite o tome kako u svoju korist mozete da angazujete druga carstva. "Zelim da mi andjeo iz kraljevstva ishrane kaze koliko treba da posolim jelo". Sto im vise zadataka dajemo, oni brze napreduju. Mnogo smo se plasili da ih pitamo za pomoc. "Uh, Boze, uh, ne bih da dosadjujem, ali ako bi imao samo minut, da li bih" a u medjuvremenu svi ti andjeli kukaju: " Sta mi ovde radimo nezaposleni, gubimo vreme, nikome nismo potrebni, niko nas ne trazi!"

Ma, vrlo vaznoMoze postati vrlo dramaticno kada pocnemo da prepoznajemo dogadjaje kao metafore, parabole koje lice na istinu itd. Sto smo blize istini, sve manje dramimo. Hijerarhija postaje obicna stvar. Neko od nas je vec bio clan hijerarhije pre nego sto se rodio. A kada smo dosli na Zemlju, mi smo ih postavili na dzinovski pijedestal. Da li znate sta znaci hijerarhija? Gomilu obaveza! Duse ne vole obaveze, isto kao i vi. Kada dodje na nekoga red da bude clan hijerarhije, pojavi se sef odeljenja i trazi dobrovoljce. Svi se zgrce. "Ovaj je sada na redu! Ovaj ovde, ne ja! On neka sada bude malo arhandjel, ja sam bio prosli put!" Hijerarhija je obicna stvar. Kada to shvatimo, pocecemo da se izjednacujemo sa ostatkom univerzuma. Neprirodno je dramiti. Hijerarhija i svemirska braca su samo narod koji se trudi da sto bolje prodje u skoli, kao i svako drugi. Kada bismo mogli da shvatimo istinsku prirodu univerzuma, NLO ce nam znaciti koliko i gradski autobus. Gde boravimo izmedju dva zivota? Ako nismo u telu, onda smo E.T.! Svi smo mi E.T., svi smo deca zvezda. Svako je prosao kroz raznorazne slojeve realnosti. Bili bi veoma korisni kada bismo samo mogli da se prisetimo naseg E.T. stanja pre rodjenja. Imamo na raspolaganju ogromnu masu nasih nevidljivih prijatelja i rodjaka koji nam pomazu da odradimo nas kosmicki zadatak. Sto bi se reklo, "imamo dobre veze kod ljudi na polozajima". Znamo da kosmicki zakon zabranjuje ugrozavanje slobodne volje bilo kog bica u bilo kom evolutivnom sistemu. Realnost se moze menjati tek posto se postane deo kolektivne svesti odredjenog sistema. Bica koja se motaju okolo u drugim dimenzijama su potpuno beskorisna ukoliko mi ne zelimo da usmerimo njihovu energiju u svoju korist. Imamo moc da angazujemo svemirske brodove i citave bataljone radnika svetla iz nevidljivih svetova i da im damo dozvolu da svojim svetlom obasjaju Zemlju. Postoje tone i tone razlicitih stvari okolo. Ne smemo da zaboravimo da, ukoliko nismo isceljeni, dzaba nam nevidljiva bica iz drugih galaksija. Ako nasi zivoti ne funkcionisu, sve je uzalud. Mozemo da stojimo usred polja i mlataramo za svemirskom bracom do mile volje, ali oni ne mogu da nam pomognu sve dok ne dostignemo unutrasnji mir. Sve mora po redu. To vam je lekcija- njen sustinski sadrzaj je: "Isceli se! Zaista napreduj". Tek onda mozemo da saradjujemo sa nasim nevidljivim prijateljima, prenosimo njihove informacije i cinimo sva moguca cuda. Majstori uvek kazu: "Prvo zatrazi nebesko kraljevstvo i sve ostalo ce ti se dati." Ali, ljudi imaju taj specifican dusevni sklop i ne mogu da razluce sta im je prvo ciniti. Svi pravi duhovni ucitelji kazu da batalimo sve

ostalo i da prvo u sopstvenom zivotu materijalizujemo nebesko kraljevstvo. Ako se kacimo na sve drugo osim na to, promasicemo kraljevstvo i bicemo beskorisni. Zemlji su potrebni ljudi koji su spremni da se ovog trenutka, bez odlaganja, fokusiraju na sopstveno budjenje. Sudeci prema majstorima, necemo odmah postici prosvetljenje. Ali, obecavaju da ce svaki trenutak u nasem zivotu biti na svaki nacin, u svakom smislu, sve bolji i bolji. Mozemo da vidimo svetlost na kraju tunela. Idemo pravo ka njemu. Kako napredujemo, povlacimo i kolektivnu svest sa sobom. Prepoznajemo da postoji plan spasenja za svakog od nas ponaosob i da postajemo neograniceno mocni i vecno slobodni. Cetvrto poglavlje

PLAN SPASENJAOvo je cetvrto poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

Za ljude koji tragaju, prosvetljenje je nesto veoma intrigantno. Ponekad pomislimo da nam neko kao sto su Buda ili Krisna moze doneti prosvetljenje na srebrnom posluzavniku ili da je dovoljno da nas Hrist poljubi u celo, pa da se probudimo. U stvari, prosvetljenje nema nikakve veze sa majstorima niti sa Bogom, Bogom, najuzvisenijim Bogom. Radi se jednostavno o promeni perspektive. Pre nego sto dozivimo istinsko prosvetljenje,moramo prvo da osetimo kakvi smo, zaista. Ono sto smo mi stvarno i ono sto vidimo u trodimenzionalnoj stvarnosti su dve potpuno razlicite stvari. Mi jesmo i uvek smo i bili aspekti Boga. Kao personifikacija Boga, svako od nas poseduje, bez pogovora, sve karakteristike Boga. Nasa prava priroda bi se mogla opisivati kada bismo za to upotrebili sve moguce reci koje postoje, a koje opisuju nesto neograniceno, omnipotentno, sveznajuce, sto stvara ljubav u univerzumu. Ali mi tako sebe ne vidimo. Kada posmatramo kroz zavesu naseg ogranicenog sistema verovanja, sebi pripisujemo one karakteristike za koje mislimo da cine pravu prirodu sveta oko nas. Mi, u stvari, vidimo gresku. To je zbog toga sto posmatramo onako kako su nas naucili nasi autoriteti koji su nas odgojili, a to nije kosmicka vizija. Izgleda da postoje dve realnosti. Jedna, koja je za vecinu nas samo teoretska, je uzvisena realnost Bozanske svesti, stanje svesnosti u kome se prosvetljena bica suvereno snalaze. Drugu cini grubi "realan" svet u kome zivimo, u kome devedeset devet posto paznje usmeravamo na vreme. Mnogi duhovni tragaci, ortodoksni i neortodoksni, veruju da prosvetljena bica treba da nas transportuju iz jednog stanja svesti u drugo. E pa, nece biti.

Zemljini diplomci se vracaju

Plan spasenja se sastoji od jednostavne seme po kojoj oni pojedinci koji su shvatili poneki delic slagalice dele svoja saznanja sa svakim ko je zainteresovan da cuje. Zato se Zemljini diplomci povremeno vracaju u skolu i pricaju nam zanimljive price o tome ko smo i kakva ja nasa prava priroda. Nase je da odlucimo sta zelimo da uradimo sa tim informacijama. Oni nam govore da je nase prirodno stanje da u potpunosti budemo oslobodjeni stresa i pritiska, da budemo deo radosti, blazenstva, , izobilja, avantura, uzbudjenja, mira i ljubavi koji postoje u univerzumu. Nijedno bice ne bi moglo da dostigne trajno ove karakteristike ako ovo ne bi bilo prirodno stanje. Kada bi ono bilo abnormalno, onda bi ljudi morali da se neprestano naprezu da veslaju uzvodno kako bi bili mirni. A to je apsurd. Sa druge strane, povratnici nam govore da su bol, borba, napetost, stres, tragedija, konflikt, abnormalne stvari. Kada se neko upinje da vesla uzvodno, zadrzava stanje neprijatnosti samo da bi branio svoja uverenja koja ga cak ni ne cine srecnim. Kada prestanemo da veslamo, bozanska struja uziva da nas ukljuci u tok univerzuma. Najcesce branimo verovanje da smo zasebne individue. Povratnici kazu da moramo da odustanemo od ovog verovanja kako ne bismo bili u situaciji "ja protiv univerzuma". Svako od nas je deo univerzuma. Ne- svako od nas jeste univerzum. Nijedno bice ne moze samo za sebe da postigne prosvetljenje, zato sto pojam "sam za sebe" predstavlja nesto sto ne postoji, to je apsurd, nema veze sa pravom istinom.

Trenutno vs. evolutivno prosvetljenjeBez obzira na to sto je u univerzumu sve moguce, trenutno prosvetljenje u stilu da nekoga obasja svetlost i razotkrije mu se istina dok putuje za Damask, tesko da ce se desiti. Moze, ali onome ko je na sebi radio oko petnaest miliona godina. Budjenje se uopste ne desava trenutno. To je evolutivni sistem. Ako ste imali prilike da idete kod nekog gurua na Istoku, on vam je rekao da sednete, cutite i da sledecih dvadeset godina pratite svoj dah pa cete tek onda biti spremni nesto da naucite. Mi zapadnjaci imamo mnogo manje strpljenja za gurue. Radije skupo platimo za neki vikend seminar koji obecava instant prosvetljenje. Volimo da mislimo da smo stekli sve preduslove za instant prosvetljenje. Pa, put kuci jeste da jednostavno stanete ispred ogledala i vidite "da sam ja, da sam ja". Svako od nas je Bog, Bog, bas Bog, najvisi Bog a to smo oduvek i bili jos od pocetka stvaranja. Ali, da bi smo dosli do tacke kada mozemo da se setimo istine, moramo da prodjemo kroz proces evolucije. Ako zelimo da budemo posteni, moramo da priznamo da se ne bavimo duhovnoscu zbog toga sto volimo Boga ili zelimo da odemo u svetlost. U stvari, ne marimo za te stvari. Samo zelimo da se otarasimo muka! Zelimo da prestanu bol i patnja i to je jedini motiv koji nas tera da tragamo. Niko nema grizu savesti zbog toga. Ne kazemo: "Oh, Boze, bas i nisam bio previse duhovan oko toga i toga" jer sistem nije tako zamisljen.

Univerzum oduvek zna koji su ljudski motivi. Ne osudjuje, vec koristi ljudsku prirodu da nas povede kuci. Zna da necemo da budemo bas mnogo veliki altruisti. Plan spasenja je savrsen i praktican. Ako neko hoce da sazna istinu kako bi se otarasio bolesti ili siromastva, sigurno ce stici i do Boga. Univerzum od nas jedino to i hoce- da prestanemo da se mucimo. Onda cemo se jednog jutra probuditi i otkriti da smo se setili naseg prirodnog stanja bica lisenog ogranicenja.

Pad covekaPostizanje prosvetljenja je apsolutno identican proces kao i gubljenje prosvetljenja. Mi smo svi na pocetku bili savrseno oteletvoreni delici Boga. Posto smo istrazivaci, poceli smo da eksperimentisemo sa tim kako izgledaju stanja koja nisu "savrsena". Poceli smo sa ogranicavanjem dimenzija. Mnogi uzivaju da traze svoj put krecuci se po lavirintu. U jednom trenutku moramo da se setimo da smo mi sami trazili ogranicenja, sami smo odredili svoj sistem verovanja, percepciju. Niko drugi nam to nije nametnuo. To je nase delo. Nasa slobodna volja nikada nije bila ugrozena. Nismo se otimali, bacakali i vristali kada smo iz stanja neogranicene svesnosti presli u stanje ogranicenja. Nasa slobodna volja nikada ne moze biti ugrozena. Zato moramo iskoristiti upravo tu cinjenicu da pocnemo da biramo u sta cemo verovati, kojim cemo ocima gledati kako bismo se prosvetlili. Ne moze neko umesto nas da se iskupi. Zemlju su napravila bica koja su krenula da istrazuju univerzum. Mi smo svi zato avanturisti. Cela istorija covecanstava puna je istrazivanja novih teritorija, kontinenata, Meseca, morskih dubina. Isto vazi i za druge stanovnike univerzuma. Osnivaci ove skole odlucili su da istraze sva carstva realnosti koje su mislili da mogu da iskreiraju. Kako bi im tacarstva padala na pamet, oni bi ih i kreirali. Kada krecete od sveobuhvatnog, mozete da idete samo u jednom pravcu. Nanize. To je pocetak procesa naseg nazadovanja, koji se u Bibliji slobodno naziva "pad". Neogranicena bica koja su zivela u neogranicenom broju dimenzija izjavila su: "Kakva dosada. Hajde da probamo da zivimo u realnosti koja ima samo sto miliona dimenzija. Oh, ovo je zabavno, ovo je uzbudljivo. Ali smara. Hajdemo ponovo na svetlost. A sada hajdemo opet dole da probamo realnost sa hiljadu dimenzija. To je bas ograniceno. Hajde sada da probamo da se izvucemo iz te realnosti. Kakav izazov! Tako je ovde dole gusto da cak ima i boju. Magicno je, ali idem ja ponovo u svetlost. O.K. hajde da sledeci put probamo realnost sa samo tri dimenzije. To je toliko ograniceno da jedva moze da opstane! Vau, jedva da postoji! Oh, Boze, toliko je ograniceno da su stvari cvrste. Ovo ranije nismo imali. Hajde da se igramo. Ja hocu da budem koza. Ja drvo. Ja arhandjeo. Lepo smo se poigrali, ali hocu da se vratim.gde? Gde? Zaboravio sam. Gde je prozor? Gde su vrata? Oh, ne, izgleda da sam u klopci." U nekom trenutku, posto smo stavili toliko senki, potpuno smo ugusili svetlost koja bi nam osvetljavala put do kuce. Tada kazemo: "Znam da su vrata tu negde, hajde da ih potrazimo. i to je to- postanemo tragaci!" Nekada smo bili znalci, sada tragamo. A nasi prijatelji koji su ostali da zive u svetlosti rekli su: "Hej, vi dole, u redu je. Napravili smo plan spasenja da vas vratimo kuci" na sta smo mi odgovorili: "Ne govorite nam niposto sta treba da radimo. Mi imamo nasu slobodnu volju!" Oni su bili besni. "E pa dobro, necemo da vam diramo vasu slobodnu volju. Slobodno patite koliko god vam je volja, a kada budete bili spremni, imamo vec nekoga tu dole da vas povede kuci. Nece vas silom vuci kuci. Moracete da ga sledite".

Kada god neko dodje dole da nam pokaze gde je izlaz, mi ga proglasimo spasiocem. Mesijom. A to su samo Janko ili Marko koji su dosli da nas odvedu do vrata. Plan spasenja uopste nije "bozanstven". To je samo zdrav razum. To samo neki ljudi pomazu nekim drugim ljudima koji su natrpali toliko mnogo senki da ne mogu da vide svetlost.

Svestenici i prorociPrema planu, na pocetku svake astroloske ere pojavljuje se na Zemlji majstor da prenese jednostavnu istinu- a istina je uvek jednostavna- i uvek je prenosi u skladu sa vremenom, ne koristi starinski jezik. Oni preuzimaju vodjstvo u novu eru. Kada se ucenja kazu prvi put, ona su nista drugo do dobar, duhovni, zdrav razum. i Buda i Avram i Muhamed su rekli nesto da razjasni i pojednostavi dogmu koja je bila na snazi. Vremenom, ucitelji postanu predmet obozavanja i ucenici vise ne mogu da se oslanjaju na njih. Zajedno sa obozavanjem, ide i prekrajanje izvornih ucenja. Sve vise pocinju da se pretvaraju u interpretacije i stavove "svestenika". Postaju dogma. Uvek su postojala dva tipa ucitelja na planeti- svestenici i proroci. Proroci donose veliko prosvetljenje ljudima tako sto se intuitivno povezuju sa duhom. Svestenici preuzimaju reci proroka, proglasavaju ih svetim i pocnu svima da drze lekcije kako treba da zive zivot. Uce nas da treba da imamo veliko postovanje prema majstorima i da od njih pravimo idole. Prave bozanstva od Isusa, od Boga, od Bude i oni pocnu da budu nesto nedostizno za coveka. Pravi majstor ne zeli da bude na pijedestalu. Isus je stalno govorio: "Ja nisam vas kralj, ja sam vas brat!" a svestenici su to preokrenuli i pretvorili ga u Boga. Svima koji uce duhovnost receno je da treba da gajimo veliko postovanje prema hijerarhiji, Bozjoj promisli i andjeoskom kraljevstvu. Stavljamo ih u svetilista ili na molitvenike kako bismo ih obozavali. Ali, nase vodjstvo ne potice iz oltara, vec od nas. Za one koji su posveceni izucavanju duhovnosti, dosao je kraj vremenu svestenika. Uskoro ce doci kraj i vremenu kada su glas proroka i nas unutrasnji glas bili odvojeni. Ta odvojenost bila je prikladna u vremenima kada ljudi nisu bili konkretno povezani sa svojim unutrasnjim vodjstvom. Kada ljudi nemaju jasnu unutrasnju viziju, potreban im je ucitelj da kaze: "Ako ne zelite da idete jos deset hiljada krugova, sledite ovaj put".

Putevi, gurui i sluzenjePut je izuzetno koristan za one ucenike koji nemaju potpuno razvijeno unutrasnje intuitivno ja. Medjutim, put za povratak kuci je zapravo nacin koji je izmislio neko drugi. Za nas je najekspeditivniji put onaj koji cujemo kao nas unutrasnji glas. Ovde je potrebna diskrecija. Probajte da izbegavate da donosite ocene (t.j. greske u percepciji) o tome da li je neko na pravom putu ili nije. Nase ja da se postaramo da nas licni put bude radostan, ne da se bavimo drugim ljudima. Svako bira sam za sebe. Mi, kao majstori obucavanja, prolazimo kroz eksperimentalnu probnu fazu, sa greskama, kako bismo ojacali poverenje u nase unutrasnje vodjstvo. Testiramo nas unutrasnji glas. Ponekad pomesamo unutrasnji glas ega sa unutrasnjim glasom Boga- i uprskamo stvar. To je sasvim u redu. Mozemo ponovo da probamo, mozemo i da se obratimo nekom guruu za savet.

Kada prestanemo da budemo zavisni od gurua, majstora, pa cak i roditelja, mozemo slobodno ponekad da im se obratimo. Ali sada ih drugacije posmatramo. Nisu vise na pijedestalu, ne sledimo ih slepo, sada oni sede kao savetnici u obicnoj stolici za nasim mentalnim konferencijskim stolom. Mnoge stvari o kojima mi ovde diskutujemo, samo su stvar semantike. Nekada smo verovali da se ucitelji i znanje nalaze izvan nas. Univerzumu to ne smeta. On prenosi znanje tako da mozemo da ga razumemo u skladu sa nasim sistemom verovanja. Ali takodje znamo da ono sto jedino mozemo da vidimo izvan nas jeste samo nasa projekcija. Ono sto mi vidimo kao realnost je, u stvari, odraz u ogledalu. Mi samo isprobavamo razne trikove koji bi nam pomogli da se setimo da smo mi sami ta mudrost koju trazimo. Prosvetljenje znaci setiti se. Postoje razlicite vrste gurua. Guru moze biti osoba (ziva ili mrtva), knjiga, filozofija ili tradicija. Sta god da je to, ima dva lica. Ima elemente istine i sa druge strane elemente koje su ljudi sami nadogradili. Bez obzira da li vam je guru Isus, Biblija, "Kurs cuda", Bagavad Gita, tradicija Indijanaca, priroda, ucenja tajnih misticnih skola, neko od modernih "prenosilaca" vecne mudrosti, ne uzimajte ih preozbiljno. Ako se vise oslanjate na bukvalne reci, ili rituale gurua nego na sopstvene unutrasnje nagovestaje i uvide, nalazite se na dugom, sporom i mozda stresnom putu. Nista nije "sveto". Takvo je kakvo je. Kada slucajno na ovoj tacki ljudskog razvoja putevi, gurui i ucenja ne bi cak ni postojali, vrlo vazno. Univerzum bi momentalno smislio neki trik da nas navede da otkrijemo nasu pravu prirodu. i to tako da ni slucajno ne narusi nasu slobodnu volju. Bez obzira da li sebe vidimo kao sledbenike puta, bivse sledbenike puta, kao one koji posmatraju sledbenike puta, za nas trening je korisno da istrazimo puteve koji su se razvili na osnovu ljudskog stanja. Prva stvar koju tragaci nauce je da se njihov put odnosi na ceo ljudski rod. To znacajno menja neciju sliku o realnosti i duhovni ucenici pre ili kasnije razviju osecaj o sopstvenoj svrsi. Nasa misija, nas put, polako postaju sve ocigledniji i sastoje se u tome da treba da pruzamo usluge drugim ljudima. Ponekad gurui predloze ili nagoveste koja vrsta usluga bi bila zgodna. Kako napreduje nas eksperiment sa nasom unutrasnjom povezanoscu sa kosmickim, sami za sebe otkrivamo koji je nas idealan nacin da budemo od najvece koristi covecanstvu. Kako sve vise napredujemo, prepoznajemo da svi imamo isti cilj. A posebnost se sastoji u nacinu na koji cemo mi licno da primenimo mir i razumevanje na Zemlji. Neko to radi kao kompjuterski programer, neko kao postanski sluzbenik. Bukvalno, ne postoje dva ista puta iako je cilj svih da sagledaju jedinstvo sa Bogom. Negde pred kraj naseg puta kroz vreme i prostor, probudjeno covecanstvo otkriva da mi i nismo ni u kakvoj vezi sa drugim ljudima- mi jesmo ti drugi ljudi. Svaka osoba, bez obzira da li je osvescena ili ne, je aspekt Boga, ima sve atribute i karakteristike Boga. Probudjeni ucenici vise ne zele da popravljaju ljude i situacije za koje im se cini da imaju gresku, vec postaju zivi primer isceljujuce energije bozanstvenog principa, pune ljubavi. Kada ljudi misle da su posebno u odnosu na druge ljude oni se ravnaju po tom stavu. Ali, kada funkcionisu sa svesnoscu, razumeju da postoji samo jedan um, jedno srce i dusa u celom univerzumu. Znaci, kada sluzimo sebi, sluzimo svemu sto postoji. Nije dovoljno da znamo da svako od nas zasluzuje divne stvari u zivotu, moramo da

naucimo da su bogatstvo, savrseno zdravlje i unutrasnji mir prirodno stanje bica. Ne mozes da darujes ono sto nemas. Svi putevi se zavrsavaju tamo odakle su i poceli, onda kada ucenik odvazno kaze: "Ja razgovaram sa Bogom- ja sam Bog!"

Biblija kao putNa Bibliju mozemo da gledamo kao na put, onaj koji je svako sledio godinama. Pocinje na cisto karmicki nacin "oko za oko". Onda Mojsije (kao predstavnik onih koji shvataju kosmicki zakon) pokusava da povede decu Izrailja (t.j. tragace) van divljine (stresnog zivota). Posle mnogo generacija ratova (koje su vodili intelektualci) pojavljuje se veliki ucitelj majstor. Ucitelj kazuje istinu u parabolama (koje svako mora da interpretira u kontekstu sopstvene subjektivne realnosti). Posle dolaze godine i godine kada se reci ucitelja interpretiraju u vidu pisama raznim crkvama. To je sada unutrasnji proces koji pokusava da pomiri novu "istinu" koje smo se setili sa nasim starim unutrasnjim institucijama trezvenosti- nasim navikama i verovanjima. Biblija se ne bavi, kao ni bilo koji drugi duhovni vodic, spoljasnjim dogadjajima ili filozofijama. Ona je metafora naseg licnog unutrasnjeg procesa. Nista izvan nas ne postoji. Poslednja knjiga u Bibliji je "Otkrovenje". Ovde se tragacu.stvari direktno otkrivaju Ne moze da se napise nova knjiga posle "Otkrovenja". Kada dodjemo do te tacke u nasem razvoju, znamo da nema vise odgovora "tamo negde". Sada se odgovori moraju otkrivati unutra. Evolucija duse se tu ne zavrsava, samo knjiga. Inicijacija u majstorstvo znaci da se osoba oslobadja svih duhovnih staka i drzi casove oslanjajuci se striktno na unutrasnje vodjstvo. Ovo moze da bude zastrasujuci korak. Prepoznajemo ga kao "tamnu noc duse". Isus je otkrio svoju unutrasnju borbu kada je trebalo da nacini taj korak uzviknuvsi: "Moj Boze, moj Boze, zasto si me napustio?" Kada neko dodje do te kriticne tacke poverenja, kada odluke vise ne donosi na osnovu podataka dobijenih od autoriteta ili drugih gurua, vec na drugi nacin, oslanjajuci se na unutarnje vodjstvo, ma kako to maglovito delovalo, onda se nalazi na putu samojacanja. Jos jedan paradoks je da kada otkrijete da niste odvojeni od bilo koga ili bilo cega, postajete potpuno osnazeni kao individua. Vreme je da prepoznamo i odamo pocast nasem sopstvenom putu individualnog iskustva. Postoji zapravo onoliko planova spasenja koliko i judskih bica, zato sto je realnost subjektivna i jedinstvena za svakoga. Niko nije doziveo isto sto je doziveo neko drugi, niko ne moze da uradi ono sto vi mozete, niko ne moze da bude ono sto ste vi. Ne mozete da sledite put koji nije u haroniji sa vama. Sta god da odaberete, univerzum se slaze sa tim. Koji god da vam je cilj, on vas vodi kuci. Ako zelite da spasete planetu, na kraju cete zavrsiti tako sto cete se vi isceliti. Ako zelite da iscelite sebe, na kraju cete isceliti planetu. Sistem je savrsen.

Zapadnjacki putKada pocnemo da primecujemo zivot kao seriju paradoksa, na putu smo da vidimo veliku sliku. Nama zapadnjacima nisu potrebni avatari jer im niko ne bi ni verovao.

Kada bi, kojim slucajem, licno Sai Baba dosao u nasu kancelariju i poceo da govori, tesko da bi se to dopalo drugim sluzbenicima. Svest zapadnog coveka zahteva da ucitelj zvuci inteligentno. Potrebno je da cita mnogo knjiga, da nauci ceo recnik kako bismo ga prihvatili. Ali, mi nista ne mozemo da naucimo iz knjiga. One su samo okidac za nase secanje o znanju koje je uvek bilo u nama. Kada bi knjige zaista imale neku, za nas novu informaciju, trebalo bi da prozivimo deset hiljada zivota kako bismo je razumeli. Duhovna istina ne moze da se nauci tako sto se mesec dana cita nesto sto je novo za nas. Brzina kojom apsorbuijemo "nove" ideje je apsolutni dokaz da se radi o ponovnom povezivanju na informaciju koja nam je privremeno bila nedostupna. Razumevanje se postize jedino intuitivno. Kada bi reci bile nosioci istine, onda bi svako na identican nacin shvatio neki duhovni govor. Ali , dve razlicite osobe nikada ne dozive pricu na isti nacin. Budjenje je proces u kome se secamo onoga sto smo znali jos pre milion godina, ili jos od pre pocetka vremena. Drugi paradoks je da iako razumevanje jedino dolazi iz naseg unuternjeg bica, mi ga nikako ne mozemo dostici bez knjiga, kaseta, zalaska sunca, muzike. Oni su nam neophodni da nas stalno potsecaju da smo svi uronjeni u telepatski rezervoar.

Put koji se zove "Kurs cuda""Kurs cuda" je jedan od stavova koji postoji medju drugim milionima stavova o istini. Za zapadnog coveka, kome je intelekt programiran na zapadnjacki nacin, za koga je tehnologija kralj, verujem da je "Kurs" najbolji savremeni pisani vodic na nasem putu kuci koji postoji. "Kurs cuda" kaze da je jedino mesto na koje zelimo da odemo nas unutrasnji mir, a da sve sto nije u skladu sa tim predstavlja samo odlaganje puta ka sreci i isceljenju. Ljudski um je tako programiran da govori kako zeli mir, srecu i radost, a onda ide i kupuje kuce i automobile koji donose racune, dugove i stres. Svako ima tendenciju da juri za stvarima koje ne zeli, zavaravajuci se da ce mu one doneti ono sto zeli. Programirani smo tako da uvek trazimo srecu, ali da je ne nadjemo. "Kurs" kaze da nas medjukoraci kojima tezimo nikada nece zadovoljiti. Poruka sve tri knjige "Kursa" moze da se sazme u jedan stav: U svakom trenutku, svakoga dana, izaberi snagu svoje volje i izaberi mir. Ako to mozes da uradis, postaces slobodan. i majstori su nam govorili da idemo pravo Bogu. Rekli su da ne zastajkujemo i ne gubimo vreme na sitan novac- samo da idemo pravo. Ali mi zelimo da se osiguramo. Jos uvek nismo spremni da napustimo najmudrije ovozemaljske ucitelje. Mislimo da je za nas preveliki korak da idemo pravo Bogu, pa umesto toga prihvatamo samo delice kosmicke svesti. "Kurs cuda" nije teoloska knjiga. Teolozi raspravljaju o semantici i znacenju Boga. Osnivaju univerzitete kako bi primenjivali pristup duhovnosti koji se bazira na funkciji leve strane mozga. Ne razumeju da ljudi mogu da vode beskonacne rasprave i da nikada ne nadju odgovor. Svaka svadja ili debata insistira na tome da jedna strana mora biti u pravu ili zeli da uveri oponenta u svoje stavove, trazi sta je tacno da potkrepi te stavove. Teolozi pokusavaju da budu u pravu. Hajde da, umesto toga, potrazimo stanje kosmicke svesti i prestanemo da pokusavamo recima da dokazemo drugima da su nasi stavovi vredni. Ne mozemo istovremeno biti i u pravu i srecni. Uvek kada izaberemo da igramo igru po pravilima ljubavi, povecava se razumevanje i rastemo.

"Kurs" zeli da nas pripremi za nacin razmisljanja koji je suprotan od uobicajenog. Kao sto kaze Ajnstajn: "Problem ne moze da resi ista svest koja ga je stvorila". Moramo biti spremni da nase misli i verovanja zamenimo sa onima koja daju rezultat. "Kurs" je jednostavan. Ide pravo u cilj, u sustinu, na najbrzi moguci nacin. Odbacuju ga oni ljudi koji nisu dovoljno iznervirani analitickom pristupu zivotu, i spremni da rizikuju sa novim pristupom. Sadrzaj "Kursa" cak vredja neciji analiticki um, jer ako je tacno to sto tamo pise, padaju u vodu njihova edukacija i citav zivotni kod. Sadrzaj knjige pocinje sa:

Sve sto vidim...ne znaci nista. Svemu sto vidim ja sam dao...sva moguca znacenja koje to za mene ima. Ne razumem nista sto vidim... Te misli ne znace nista... Nikada me ne uznemirava ono sto mislim da me uznemirava. Naslovi druge lekcije su: Ja ne vidim sta je najbolje za mene. Ne znam svrhu bilo cega. Nisam zrtva sveta kojeg vidim. Ja sam izmislio svet koji vidim. Nemam cega da se bojim. Ja sam predodredjen za cuda. Bozja volja meni zeli savrsenu srecu. Moja sigurnost je u tome da ne pruzam otpor.

Mi na Zapadu smo dobro obuceni da verujemo kako treba da budemo oprezni i uvidjavni prema svetu, koji u osnovi dozivljavamo kao neprijateljski. Nauceni smo da analizarimo svaku situaciju kako bismo preduzeli odredjenu akciju. Oprezni smo. Oprezni smo u medjuljudskim odnosima, u politici, prema drugoj naciji, prema snazi koju imaju gladni ljudi. Nase vaspitanje je adekvatno ako je tacna osnovna premisa zapadnjackog vaspitanja- da smo svi posebna bica. Razmislite sta bi vas profesor istorije ili ekonomije rekao o ovim recenicama. Rekli bi da je recenica "Moja sigurnost je u tome da ne pruzam otpor" neprimenljiva ako bi nas napala neka strana vojska. Sta onda treba da ucimo ako je tacno da: "Sve sto vidim...ne znaci nista"? Sta je sa akcijama na berzi, sa jezivim slikama na vestima? Potrebno je da potpuno preokrenemo proces misljenja kako bismo izasli iz karmickog kruga. Svet razmislja karmicki. Ako treba, uvek ce iznova kreirati stare matrice, i tako vecno. Jedini nacin da naucimo nesto iz "Kursa" je da zaboravima na bilo kakve ocene o onome sto citamo (cini mi se da su nas autoriteti ucili da se ovo zove ispiranje mozga). Uobicajeni metodi ne funkcionisu, pa zasto onda da ne rizikujemo i ponasamo se kao da je univerzum na nasoj strani i da nas nece odvesti na stranputicu? Ne mogu da odolim. Moram da nabacim jos neki "kursizam".

Da li biste radije bili u pravu ili srecni? Ne mozete biti i jedno i drugo. Analiza pripada egu.

Sve je u vasem najboljem interesu. Poverenje ce sada da resi sve probleme.

Sreca je Put.Svi putevi, sve duhovne discilpline svih kultura i u svim periodima, uvek, vode do jednog jednostavnog mesta, a to je da budemo srecni. Sreca leci sve bolesti, zaustavlja sve ratove, popravlja sve. "Kurs" istice da srecu cini nas izbor. Za onoga ko razume veliku sliku ne postoje zrtve. Medjutim, autoriteti nas uce da su realne jedino one stvari koje se mogu opaziti pomocu pet cula, da teror zaista postoji i mora biti porazen pre nego sto se dodje do srece. Tu je kvaka: da li da verujemo najvecim umovima planete ili majstorima uciteljima. Ili/ ili. Ne moze se biti delimicno prosvetljen kao sto zena ne moze biti delimicno trudna. Jos koliko hiljada stranica ljudi treba da procitaju da shvate da prosvetljenje ne moze biti nauceno ili dostignuto kroz racionalno ponasanje. Sta bi bilo da smo svi rekli: "Ne treba vise da citam ni jednu jedinu stranicu pre nego sto odlucim da budem srecan?" Zaista imamo samo jedan izbor. Da verujemo autoritetima i ostanemo u karmickom krugu ili da izadjemo iz njega. Ucinite mi ovo: idite do nekog usamljenog mesta, duboko udahnite i vrisnite: "Izlazim". Oseticete veliko olaksanje, ili cete barem poceti da analizirate sta bi rekli vasi prijatelji kada bi saznali da ste prestali da se borite.Sreca je nas unutrasnji izbor. Zasto svi nemaju ono sto zele? Zasto provodimo citav zivot misleci da tek kada imamo sve sto zelimo, imamo pravu stvar? To nikome do sada nije uspelo. Vecina ljudi na planeti nije spremna da se probudi jer je suvise privrzena ogranicenjima. Ne zele da puste stare sablone i verovanja. i kada univerzumu, punom ljubavi, postane ocigledno da oni odbijaju da se promene, on ih odjavi i ponovo ih prijavi da krenu sve iz pocetka. Oni koji ne razumeju kako sistem funkcionise misle da je ovo tragedija, ali to nije tako.To je cin ljubavi i saosecanja jer je neka osoba sklonjena iz lose situacije i dobila je jos jednu sansu.

Pravo ucenje je uvek jednostavno i umirujuceCesto se brinemo da ne propustimo neko znacajno predavanje velikog gurua. Sada smo prestali da u njihovim recima trazimo intelektualno znacenje. Slusamo samo jednostavnu poruku koju salju iz srca, pa mozemo da razumemo da svi gurui govore istu stvar. Mozete sest meseci da klecite pored stopala Sai Babe, ali cucete samo: "Budi ljubav". Ljudi prelaze hiljade kilometara do Indije, kako bi culi kako avatar govori nesto novo sa balkona, ali cuce samo: "Budi ljubav". Tamo negde je avatar Mer Baba, ljudi hrle da ga cuju, a on stalno, otkad se inkarnirao, ponavlja: "Budi srecan". To je sve sto je ikada rekao. Kako je duhovnost jednostavna. Svako ucenje koje deluje slozeno potice od ega. Duh je sustina jednostavnosti. Ljudi se cesto pitaju: "Kako da prepoznam da li je moj unutrasnji glas ego ili duh?" Ego voli slozenost i zamrsenost. Duh funkcionise izvan trodimenzionalnog carstva vremena i prostora. Glas duha je uvek mek, bez zurbe, bez pritiska. Za duh ne postoji vreme, pa nema ni kasnjenja, ne postoji situacija koja se ne moze promeniti, pa nista ne dozivljava tragicno. Duh kaze: "Umiri se, ne pomeraj se, znaj da sam ja Bog".

Cestitam! Kvalifikovali ste se za prosvetljenjeKada biste mogli da vidite sve sto ste radili u proteklih deset miliona godina, shvatili biste da ste uradili sve sto se trazi da bi se postiglo prosvetljenje. Ziveli ste i u Staroj Grckoj i u Egiptu, bavili ste se vrazbinama i magijom. Ne morate i u ovom zivotu sve to da radite. Sada treba sva ta iskustva da iskoristite i ojacate sebe. U ovom zivotu vazi parola koju ima firma Nike: "Uradi to!" Ne cekajte da procitate jos jednu knjigu, cujete neki govor ili sedite pored nogu gurua pre nego sto postanete srecni. U ovoj fazi vase evolucije to sve samo odlaze radost. Citajte ezotericne knjige, idite u Indiju ako zelite. Ali ne nadajte se da ce vam to doneti unutrasnji mir. Nece. Prvo izaberite mir, a onda istrazujte, neka to bude kao ples u vasem zivotu. Mir se ne nalazi izvan nas samih. Zapamtite da je univerzum na vasoj strani i da se u svakom trenutku urotio da vas probudi i odvede u srecu. Znaci da ste bas u ovom trenutku u najidealnoj situaciji da naucite kako da se probudite. Nema boljeg trenutka od sadasnjeg. To je kosmicki zakon. Ne kazem da treba da se zakopate u mestu na kome ste sada. Odaberite koji god hocete trenutak kao najidealniji. Sai Baba ne zeli da odete i sednete pored njegovih stopala. On je vec prebukiran. Zeli da budete iskreni prema sebi, zivite onako kako vam kaze srce i budete ucitelj ravnopravan njemu. Jedino sto je sada preostalo je da se jednostavno probudite! Jednostavno izjavite da ste odsada zanavek srecni. Ne moze vas promeniti niko, ni knjiga, ni crkva. Univerzum vas voli, zato svaki put kada potrazite odgovor izvan sebe, dobijete frustraciju. Sada ste na nicijoj zemlji. Nema natrag, nijedan guru nece vise da budete njegov ucenik, oni zele da budete prijatelji. Ceo plan spasenja je jedno od ucenja koje potice od onih koji ni sami ne razumeju nesto mnogo vise od vas. To je zato sto se medjusobno cuju samo oni koji su na bliskom stupnju evolutivnog razvoja. Tako bica koja borave u razlicitim ljudskim telima sire istinu medju sobom. Privlacimo samo one ljude koje mozemo da razumemo. Nije bas dobra ideja da prosvetljeno bice upadne u dnevnu sobu prosecne osobe i otpocne govor. Pera Peric ne bi imao pojma o cemu se tu radi! Vecina ljudi trazi ucitelja koji obicno govori, sa kim moze da se poistoveti, nekoga ko je isto placao racune, imao probleme na poslu, raspravljao se sa ljudima. Najbolji savetnik za borbu protiv narkomanije je bivsi narkoman. Tako to funkcionise. Kada se neko izbori sa sopstvenim problemima, nauci odlicno da slusa, da postane odlican iscelitelj, ako treba. Duhovni savetnici rade na isti nacin. Duhovni ucenici veruju onim uciteljima koji su uspesno resili sopstvene probleme i transformisali se. Preobrazaj cele planete zavisi od svake osobe pojedinacno. Neko ce pitati: "Sta treba da radim? Kakav je raspored? Dajte mi plan rada!" Istina je toliko jednostavna da vredja ljudsku inteligenciju. Sve sto treba da uradite je da sebe iscelte i izaberete mir u svakom trenutku. Nalazimo se na ovoj planeti kako bismo bili primer prosvetljenosti i nema vise nikakve tajne sta to znaci biti prosvetljen. Nekada je to bila ogromna enigma.

Mozemo do mile volje da citamo knjige o ljudima koji emituju svetlost iz krunske cakre i izvode izvanredne trikove. Ali dzabe nam sve ako se nismo samoiscelili. Sta se desi kada svako od nas odluci da bude bespogovorno srecan? Da li znate da ce se vasa radost emitovati kroz grupnu svest telepatskog rezervoara i da ce dotaci svaki molekul na planeti? Uci ce u celiju svakog mozga svakog ljudskog bica na planeti. Kada naucite kako da se zabavljate, igra je gotova. Kada mozete da se smejete i da se igrate u svakom trenutku, diplomiracete i zapitacete se sta znace sve te ezotericke gluposti kojima se svi bave. Videcete da je ostatak vecnosti enormno radostan. Sve bozanstveno i svetlo sto postoji u vama u vezi je sa tim da naucite da budete srecni. Kada naucite da budete srecni, osnazicete se i pocete poprilicno znacajno da menjate kolektivnu svest. Spasenje je obavezno uvek bilo jednostavno. Kada se smejete, igrate, malo popijete, pricate sa drvecem, kada ste luckasti, vodite ljubav, gledate zalazak sunca, kupate se u peni, igrate loptom onda ce vas, kao onog frulasa, milioni dusa pratiti do kuce.

Peto poglavlje

SLEDITE SVOJE BLAZENSTVOOvo je peto poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

Mi smo "Radnici svetla"Po cemu se moderni "radnik svetla" razlikuje od miliona drugih dusa trenutno inkarniranih na Zemlji? Clanovi planetarnog tranzicionog tima imaju odredjeni nivo razumevanja kosmickih principa koji je visi od prosecnog. Kada malo skrenemo paznju sa dosadne svakodnevice na neke univerzalnije perspektive, otkricemo kod sebe neke aspekte koji nam pomazu da razjasnimo svoju vrednost i funkciju. Ne mozemo znati kakav je danas prosecan nivo svesti jer ne mozemo da udjemo u srce i svest nekog odabranog uzorka od oko hiljadu ljudi. Zato pokusavamo da nivo duhovnog razvoja procenjujemo na osnovu necijeg ponasanja. Preciznije, obracamo paznju na to da li nam necije ponasanje prija ili ne. Istovremeno smo svesni da nas same niko ne bi mogao tacno da proceni na osnovu naseg ponasanja. Znaci, ovozemaljskim ocima ne moze se proceniti koliko neko doprinosi budjenju Zemlje. Tokom svog dugogodisnjeg rada stretao sam na stotine ljudi koji su u isto vreme bili i "duhovno svesni" i borili se. Kao intuitivni savetnik, ja bih pogledao u njihov um i srce. Proverio bih kakav je njihov ugovor koji su sklopilli sa Zemljom. Bez izuzetka bih unutar svake osobe otkrio bice koje je bilo daleko plemenitije, snaznije i nalik Hristu nego sto bi te osobe mogle da poveruju. Svaka osoba imala je uzvisenu svrhu. Ali, kada

bih im se verbalno obratio, oni bi mi dali gomilu razloga kako za njih nije moguce da sagledaju tu unutrasnju viziju. Razlozi su uvek bili ovozemaljski, ogranicenja su iz ovog sveta, kao i ideje koje su dobili na osnovu svog vaspitanja koje su im usadili njihovi autoriteti. Sto sam vise sondirao unutrasnje nivoe ljudi i nacin funkcionisanja Zemljine skole, sve vise i vise sam shvatao sta je potrebno da bi neko bio radnik svetla na ovoj planeti. Radnici svetla se secaju da treba da funkcionisu unutar kosmickog zakona koji rukovodi nasom realnoscu:

Prvo, umovi svilh ljudi su povezani i istinska komunikacije se odvija putem telepatije. Drugo, svaka osoba kreira celokupnu realnost u skladu sa sistemom verovanja koji je odabrala. i tri, Bog je ljubav i Bog je u celini snaga, pa prema tome sve je bas onako kako i treba da bude. Ako ne primecujemo da je sve bas onako kako treba da bude, onda treba da popravimo nasu percepciju.

Kada ovo shvatimo, mozemo da definisemo nasu funkciju i vrednost za ljudsku rasu. Dok sam zavirivao u unutrasnjost stotina ljudi nalik vama (ako ste tipican predstavnik onih koji bi inace citali ovakvu knjigu), garantujem da imate natprosecan nivo saosecanja i razumevanja prirode Boga. Ne zelite nikoga da dovedete u opasnost. Volite lepe i mirne stvari. Znaci, posto je vasa svest telepatski povezana sa svakim bicem u svakom carstvu na planeti, kada god imate uzvisene, isceljujuce ili srecne misli, podizete nivo svesti na Zemlji. Vi isceljujete planetu. Niste eskapista kada zaobilazite bavljenje svakodnevnim "dramama" i umesto toga odete da uzivate u prirodi, okruzeni mirom i lepotom. Vi sledite uputstva majstora ucitelja koji razumeju i uce nas da umirimo um u utisamo dusu. Oni znaju da nicije reci ili ponasanje ne mogu da povecaju kucni budzet ili rese porodicnu svadju. Znaju da kada se jedna osoba fokusira na mir, stvara se otvor u Zemljinom omotacu, kroz koji nevidljivi radnik moze da, kao slucajno, neocekivano, kreira dogadjaje koji mogu da poboljsaju svaku situaciju. Ovo je vreme kada moramo da odaberemo da budemo mirni u svakom trenutku, da budemo prosperitetni u svakom trenutku, da isceljujemo u svakom trenutku. Jer jedino takvu svest treba da delimo sa Zemljom. Radnici svetla nikada masovno ne dolaze na Zemlju, osim u osvit Ere Vodolije. Njihova funkcija je da menjaju kolektivnu podsvest radeci u harmoniji sa kosmickim zakonom, a sto i jeste jedini nacin da se nesto promeni. Tako se pokazalo da je posao radnika svetla jednostavno da odaberu da budu srecni i slede svoje blazenstvo. Tek poneko od nas moze zaista da shvati kako bi izgledao zivot bez drame i dilema. "Sta ti to znaci biti miran u svakom trenutku? Sta ti to pricas, budi stalno srecan? Da li hoces da kazes da imam pravo, da zasluzujem i da verovatno mogu da provedem svaki momenat, svakoga dana u totalnom blazenstvu?" Ne samo da vam je dopusteno, vi ste obavezni da sada radite ono sto zelite. Ako zelite da iscelite planetu, morate da radite samo ono sto vam prija, i nista osim toga. Morate da budete ono sto jeste i nista drugo.

Jedino kada sledite svoje blazenstvo mosete da oslobodite kreativnost i podelite je sa Zemljom, a zbog toga ste ovde. Svi mi moramo da budemo kreatori i primeri cistog blazenstva. Samo i jedino tako i planeta moze postati blazena.

Da razmotrimo pitanje ljiljana u poljuAko sledimo majstore ucitelje, svaki dan treba da provodimo slusajuci muziku, razgovarajuci sa cvecem. Kao rezultat, bili bismo bogati, isceljeni, u savrsenoj harmoniji sa svim ljudskim bicima. To je zaista sve sto treba da radimo, ali ego i dalje misli da je jedino sto nas cuva od totalne propasti nasa sposobnost da manipulisemo, kontrolisemo ili se na neki drugi nacin bavimo razlicitim vrstama odbrane. Ego ne dozvoljava sebi da prizna da je Bog glavni, a ne on i ne zna ko je odgovoran za opstanak ljudi i planete. Ljudi koji zele da budu "prakticni" tako sto se ponasaju ili defanzivno ili agresivno, a u isto vreme pokusavaju da budu "duhovni" u stvari sluze dva gospodara. To je izvor jako velikih frustracija. Ovde u Nju Meksiku, gde mi zivimo, ima puno toplih mineralnih izvora. Ljudi iz celog sveta dolaze ovamo na lecenje ili radi odmora. Samo sto sam uronio u jedan od ovih predivnih izvora, pridruzio mi se neki covek. Kada sam zavrsio sa svojom meditacijom, pitao sam ga odakle je. "Iz Njujorka". Pitao me je da li cesto dolazim ovde, a ja sam odgovorio da zivim nedaleko odavde. Prokomentarisao je kako sam veoma srecan sto mogu cesto da dolazim na izvore. Objasnio sam mu da nije sreca u pitanju, vec moj izbor. Pre nekoliko godina shvatio sam da je zivot prekratak i da treba da radim ono sto zaista zelim da radim i da zivim tamo gde zelim. On se zgrcio, pokrio usi rukama i rekao: "Ne zelim to da slusam". Kada oni koji uce za majstore prestanu da se izvinjavaju univerzumu zato sto ne mogu da budu sasvim iskreni prema svojim zeljama koje poticu iz srca i sto ne slede svoje blazenstvo, to znaci da ce uskoro postati punovazni majstori. Ali, kada se neko pomesa sa telepatskim rezervoarom energije koji okruzuje planetu, mora da obrati paznju ako zeli da postane majstor. Najpre moramo da se oslobodimo starog programiranja i verovanja. Bilo bi zgodno kada bismo mogli samo da promenimo aktivnosti u svom zivotu i pocnemo da vodimo duhovni zivot. Ali nasa krivica i verovanja ne mogu jednostavno da nestanu cim udjemo u ashram. Ne mozemo da naucimo da sledimo svoje blazenstvo samo tako sto cemo promeniti posao. Svoju realnost kreiramo iznutra prema spolja. Nase blazenstvo je isto kada prestanemo da se raspravljamo, kao i kada napravimo veliko umetnicko delo ili iscelimo bolesnog. Tezi deo zivota u blazenstvu predstavlja sredjivanje nasih medjuljudskih odnosa i privlacenje izobilja u nas zivot. Privlacno je citati dramaticne pricice o tome kako ce tamo neka bozanska bica spasiti nasu planetu, ali istina je da nema nicega tamo negde. Taj odgovor ne zelimo da cujemo zato sto on kaze da smo mi odgovorni za sve. Mi smo odgovorni za to da budemo srecni u ovom trenutku, da mislimo velicanstveno i da verujemo da smo korisni za planetu. Vasi roditelji i drugi autoriteti vam ovo sigurno nisu rekli. Garantovano vam niko nije rekao: "Mislim da ces biti Hrist kad porastes". Pre ce biti da ste culi ovo: "Sta ti to znaci, da budes spasilac planete? Nisi ti bas taj kalibar. Bolje ti idi lepo u cosak". Nema veze koliko imate godina ili kada su vasi

roditelji umrli, jos uvek cujete njihov kriticizam kada se ukrcate na vasu stazu slobode. Jedino mozete reci: "Izvini mama. Ja sam bozanstven. Nemam vremena da klecim u cosku jer sam pristao da spasem planetu i sve njene stanovnike". Sve dok su ljudi zatvoreni u fizickim telima cuce glasove autoriteta zato sto su uronjeni u kolektivnu podsvest. Znam da nije lako, ali ne moramo da budemo zrtve tih starih glasova.

Roditelji ne odobravaju blazene potomkeRoditelji, vaspitaci, autoriteti se jednostavno trude najbolje sto umeju. Oni su studenti Zemljine skole. Oni se ne obucavaju za majstore. Mi sada mozemo da se opredelimo da sledimo samo ucenja majstora, a ne nekoga ko nije pokazao mir i srecu u sopstvenom zivotu. Ljudi koje drustvo pravi autoritetima su na naslovnim stranama casopisa kao sto su "Time", "Newsweek" i "Sports Illustrated". Cesto se utrkujemo sa ljudima ciji je zivot, u stvari, brodolom. Oni se cesto razboljevaju, njihovi medjuljudski odnosi ne funkcionisu. U stresu su zbog novca, zbog svojih voljenih. Imaju cir ili umiru od raka, srcanog udara ili nekog drugog stresogenog faktora. Kada biramo autoritete, retko obracamo paznju na te detalje. Ne setimo se da imamo slobodu da izaberemo nove uzore. Pitanje roditelja je osetljiva stvar za svakoga. Kao konsultant za resavanje problema ljudi otkrio sam da je svako imao problem sa roditeljima. Ili je porodica bila disfunkcionalna, ili je barem jedan od roditelja bio rigidan. Ili je dete raslo u izuzetno teskim okolnostima ili je bilo previse zasticeno. Otac ili nije bio tu ili je "gusio" dete. Sta ovo dokazuje? Samo to da je Zemlja skola, ne utopija. Mi biramo roditelje, razred, lekcije pre nego sto uplatimo skolarinu. Posto sami biramo lekcije, mozemo i da izaberemo da prestanemo da ih placamo. Ako zivimo onako kako su nam roditeji odredili, postacemo isti kao i oni. Njihove ideje o svetu i o tome kako on funkcionise, nemaju nikakve veze sa objektivnoscu, apsolutnim ili sa Bogom. Nasa je namera da budemo bez ogranicenja, ekspanzivni i ekspresivni. Ne treba da zameramo roditeljima sto su nas kontrolisali pomocu osecaja krivice, tako je radila citava njihova generacija, tako su nauceni. Tako se radilo u Eri Riba. Ne znaci da treba da prestanemo da volimo i cenimo svoje roditelje. Mi smo pripadnici tranzicione generacije i potrebna su nam nova pravila za ljubav kako bismo se jos vise realizovali. Treba da se zaustavimo i pazljivo razmotrimo programiranje koje su nam prenele prethodne generacije. Mi smo bili bukvalno programirani da radimo van onoga sto Bog govori, u obliku unutrasnjeg vodjstva, ili u vidu reci majstora ucitelja. Sa stanovista generacije nasih roditelja, mi smo sebicni ako im ne udovoljimo i postanemo ono sto su oni za nas isplanirali. Od nekoga su ocekivali da ih celog zivota usrecuje, u suprotnom je smatran sebicnim. Sada znamo da je ego taj koji ljude naziva sebicnim u pokusaju da ih kontrolise. Medjutim, sa duhovne perspektive, ta "sebicnost" znaci da sebe uzdizemo, blagosiljamo i brinemo o sebi. Moramo da razumemo da smo mi i nasi roditelji jedno jer su svi umovi povezani. Postoji samo bozanska svest koja prozima svakoga i sve. Kada sledimo svoje blazenstvo, realizujemo se, zivimo srecno, od toga imaju koristi i nasi roditelji i ceo svet.

Svako ko je postao velik i zaista doprineo planeti, dovodio je svoje roditelje do ludila jer je odbijao da bude programiran i manipulisan. Bili su kao Isus kome je majka rekla: "Kako se usudjujes da bezis i da sedis sa rabinima! Zar ne znas da sam spremila veceru?" On je samo mogao da kaze: "Mama, smiri se! Imam posla". i ovo je mozda parafraza, ali da je Van Gog mnogo slusao mamu, ne bi bilo njegove umetnosti. Svako ko je dao kreativan doprinos planeti izjavio je: "Mama, tata, zao mi je, necu da sledim vasa pravila. Zivecu po sopstvenim pravilima, na svoj nacin i bas zato sto vas toliko volim pokazacu vam sta treba da radite da i vi postanete slobodni". John Randolph Price, one kojima strah nije motivator, naziva super bicima. Oni ne kupuju polise osiguranja, ne stavljaju pojaseve za spasavanje, ne zaustavljaju se kada je na semaforu crveno svetlo u pet ujutru kada nema drugih vozila na putu. Ne osvrcu se posle toga da vide da li ih neko juri da ih kazni. Stalno ruse sablone i nikome ne dozvoljavaju da ih kontrolise. Kada se odreknemo sopstvene moci, odlazemo sopstvenu dobrobit. Ne mozemo biti slobodni ako ponovo ne preuzmemo moc i izjavimo da nismo zrtve. Sa druge strane, nasi roditelji i drugi autoriteti veruju da su zrtve. Oni pokusavaju da nas nauce onome za sta veruju da je pravo stanje zivota. Njihova sreca zavisi od ekonomije, trzista, posla, porodice. Zaista ne zelimo da budemo kao oni.

Radnici svetla biraju radost uprkos svemuVecina ljudi je sebi odabrala takav raspored casova na Zemlji da ima vise nego dovoljno vremena da savlada svaku lekciju. Ovo poglavlje oni ne mogu ni priblizno da razumeju. Mnogi ljudi, na primer, odaberu celu Eru, dve hiljade godina, kako bi naucili da budu samo malo tolerantniji u odnosu na druge. Vecini ljudi je potreban ceo ciklus Era od dvadeset sest hiljada godina da nauce da ne budu zrtve. Oni koji se danas obucavaju za majstore nisu bili tako nonsalantni kada su sklapali ugovor sa Zemljom. Nase goruce pitanje je lekcija o tome kako se pravi izbor. Ne zelim vise da istrazujem bilo kakvu situaciju u kojoj sam ja zrtva. Po sopstvenoj zelji odbacujem sve nagrade i zasluge koje bih dobio kada bih pristao da budem zrtva. Umesto toga "neka se cela moja paznja usmeri i fokusira na Boga". U nasoj realnosti nema mesta za nase zrtvovanje. Da li mozete Boga da zamislite kao zrtvu? Da li mozete da zamislite Isusa kako kaze: "Mama, rado bih tu vodu sto imas tu pretvorio u vino, alividis, ja sam stolar, znas, pravim ovu kucu, dugujem onom coveku mnogo novca za alat. Ne mogu da se bakcem sa tvojom vodom. Nemam vremena, mama". Isus je bio uronjen u isti telepatski rezervoar kao vi i ja, pa su i njemu cesto na pamet padale misli koje su ga terale da digne ruke od velikih dela i bude obicno ljudsko bice sa ogranicenjima. Ali, to mu nije dozvoljavala njegova grupa za podrsku. Neuporedivo je lakse biti stolar nego mesija. Mi nismo dosli na Zemlju kako bismo ispunjavali ono sto od nas ocekuju otac, majka, supruga. Dosli smo kako bismo ostvarili svoj potencijal. Zamislite da je posle hiljadu godina provedenih na Zemlji vas zivotni ciklus zavrsen i da sedite sa prijateljem, pijete pice i razgovarate o svojoj poslednjoj inkarnaciji.

Prijatelj vas pita: "Ko si bila kada si poslednji put tamo zivela?" Odgovarate: "Pa, posto su sva bica Bog, mi smo svi ista sustina. Na pocetku je bio samo Bog, znaci da smo svi ravnopravni aspekti Boga, bez obzira na to sto se nalazimo u fizickom telu". " Au, sa takvim razumevanjem sigurno si transformisala Zemlju! Verovatno si cinila cuda i pomerala planetu iz njene ose.!" Na sta ste vi odgovorili: "U stvari, ne, mom muzu se to ne bi dopalo". Cesto pokusavamo da izbegnemo da se totalno posvetimo poslu. Kompromitujemo svoje vreme i istinu iz straha od autoriteta i nemastine. Svako od nas je izvanredno bice. Ni vi ni ja se nimalo ne razlikujemo od Sanat Kumare. Jedina razlika je u tome sto je on odlucio da sledi svoje blazenstvo, a mi neprestano izmisljamo opravdanja da to ne uradimo. Kako bismo igrali igru po sopstvenim pravilima i sami kreirali svoju realnost, moramo prvo pazljivo da promenimo verovanja koja su nam usadili autoriteti. Mnogi od nas su se nacekali dok im neko nije rekao da su u pravu. Ako vam neko to kaze, nemojte mu verovati. Opasno je nekome davati moc da nam odredjuje da li smo dobri ili nismo. Nikada necemo slediti svoje blazenstvo ako cekamo neciju dozvolu. Nece najvisi Bog da udje u nasu dnevnu sobu, da nam cestita i da nam diplomu jer je to separatno misljenje. Bog nije napolju i ne moze da dodje kod nas jer se on vec nalazi u nama. On je sama sustina naseg bica i mi smo bozanska materija koja vrsi transformaciju Zemlje. Oduvek Zemlji jedino treba da se mi posvetimo samoostvarivanju. Velicanstven je poklon planetarnoj svesti kada smo voljni da univerzumu kazemo da smo u redu bas tako kako smo. To niko umesto nas ne moze da uradi.

Strah od odvojenog egaZasto vojnici sa puskom na ramenu ratuju tamo na Bliskom Istoku? Zato sto je neko tvrdokoran, inteligentan i obrazovan rekao da tako treba. Kada bi ljudi sledili svoje blazenstvo, da li bi bilo vojnika? Koliko bi bombi bilo baceno kada bi ljudi sledili svoje srce? Sta ako bismo se svi igrali u pesku? "Ne mogu svi da slede svoje blazenstvo, to bi bila anarhija, svi bi poumirali od gladi!" Da li ovo lici na reci majstora ili uplasene osobe? Ljudi koji veruju da su odvojeni od vas, od mene, od Boga, plase se te odvojenosti. Oni traze od drustva da ustanovi pravila kako bi se kontrolisala "moc". Oni misle na moc koju neko moze da ima nad drugim ljudima i da su ljudi bez kontrole u najmanju ruku anarhisti, pa cak i opasni. Kada ostvare zeljenu kontrolu, zivot je i dalje trka za pozicijama u pokusaju da se stigne do vrha. Najrazvijeniji podvojeni ego se ne zalaze za ratove, vec za izbore. Pomocu izbora, u najboljem slucaju ce samo 49% populacije trpeti vlast vecine. Izbori su tek neznatno civilizovaniji od ratova. U oba slucaja grupa donosi odluke "u korist" ljudi. Kako se ponasaju bica koja ne veruju da su odvojena? Pa, ona nemaju potrebu da se stite od drugih. Ne mora da im se govori o prednostima saradnje u odnosu na konflikt. Nisu skoro bezopasni, oni su sasvim bezopasni, oni su ljubav/ saosecanje/, mudrost.

Bice koje razume istovetnost svih, niti glasa, niti povlaci obarac. Ne zeli da iskazuje svoju politicku volju, zna da ne postoji potreba za centralnom zastitom, jer bilo cija volja ili stanje nisu i ne mogu biti ugrozeni. Nismo samorealizovani sve dok ne uvidimo povezanos