NEBESKE TAJNE tom VI
Emanuel Svedenborg
Prevod
Risto Rundo
NEBESKE TAJNE
Koje su sadržane u
I Svetom Pismu ili Reči Gospodovoj
Ovde otkrivene, iz Knjige Postanja
Zajedno sa divotnim stvarima u Svetu Duhova
I u Nebu Anđela
Napisao Emanuel Swedenborg
U Londonu, 1749-1756.
Tom VI, Knjiga Postanja poglavlje XXXVIII nr. 4229-4953.
Nego ištite najprije carstva Božijega, i pravde njegove, i ovo će vam se sve dodati.
Mateja VI.33
SADRŽAJ.
Knjiga Postanja, Poglavlje Trideset i drugo
Tekst
Sadržaj
Unutrašnji Smisao
Nastavak o Velikom Čoveku i Korespondinciji: Korespondencija sa Čulima u opšte
Knjiga Postanja, Poglavlje Trideet i treće
Objašnjenje Mateje XXIV. 36-41.
Tekst
Sadržaj
Unutrašnji Smisao
Nastavak o Velikom Čovekom i Korespondencja: Korespondencija s Okom i sa
Svetlošću
Knjiga Postanka, Poglavlje Trideset i četvrto
Objašnjenje mateje XXIV.42 do kraja
Tekst
Sadržaj
Unutrašnji Smisao
Nastavak o Korespondenciji Oka i Svetlosti sa Velikim Čovekom
Knjiga Postanka, Poglavlje Trideset i peto
O Svršetku Vremena
Tekst
Sadržaj
Unutrašnji Smisao
Nastavak o Svršetku Vremena
Tekst
Sadržaj
Unutrašnji Smisao
Nastavak oKorespondenciji s velikim Čovekom: Korespondencija Mirisa i Nozdrva
Knjiga Postanja, Poglavlje Dvadeset i šesto
Objašnjenje Mateje XXV. 1-13
Tekst
Sadržaj
Unutrašnji Smisao
Nastavak o Korespondenciji Sluha i Ušiju
Knjiga Postanja, Poglavlje Dvadeset i sedmo
Objašnjenje Mateja XXV. 31 do kraja
Tekst
Sadržaj
Unutrašnji Smisao
Nastavak o Korespondenciji s Velikim Čovekom: Korespondencija Ukusa, Jezika, i
Lica
Knjiga Postanja, Poglavlje Dvadeset i osmo
Objašnjenje Mateje XXV.31-33
Tekst
Sadržaj
Unutrašnji Smisao
Nastavak o Korespondenciji s Velikim Čovekom: Korespondencija Šaka, Ruku,
Stopala, i Slabina (Krsta)
KNJIGA POSTANKA
POGLAVLJE TRIDESET I DRUGO
4229. Deo Treći počinje s objašnjenjem Gospodovog predskazivanja Poslednjeg
Suda u dvdeset i četvrtom poglavlju Mateje, a to objašnjenje je dodato kao uvod
u poslednje poglavlje toga Dela (Toma), pa se tako nastavlja sve do trideset i
prvog stiha poglavlja kod Jevanđeliste maločas pomenutog (vidi 3353-3356, 3486-
3489, 365O-3655, 3897-3901, 4056-4060). Unutrašnji smisao onih svari jasno se
vidi iz objašnjenja koje je već dato, naime, da se tu radi o predskzivanju
uzastopnog pustošenja crkve, i na kraju u ustanovljenju jedne nove crkve,
sledećim redom: I. Da će (Sveršetak) početi tako, što (ljudi) neće znati šta je dobro
i istina, pa će o njima da raspravljaju. II. Da će ih prezirati. III. Da će ih oskrvnuti
(profanisati). IV. Da ih srcem neće priznavati. V. Ali da zato što će kod nekih još
uvek ostati istina vere i dobro ljubavi ka bližnjemu, a koji se nazivaju izabrani,
opisuje se stanje njihove vere. VI. A onda, opisuje se stanje ljubavi ka bližnjemu.
VII. I na kraju, početak jedne nove crkve, što je označeno rečima koje su
objašnjene: I poslaće anđele svoje s velikijem glasom trubnijem, i sabraće izabrane
njegove od četiri vjetra, od kraja do kraja nebesa (glava XIV.stih 31). Čime se
označava početak jedne nove crkve (vidi na kraju br. 4060).
4230. Kada dođe do kraja jedna crkva a počinje nova, tada dolazi do Poslednjeg
Suda.To je ono što je u Reči označenoPosednjim Sudom (vidi br. 2117-2133, 3353,
4057), a tako isto i dolaskom Sina čovečjega, Upravo je to Dolazak o kojemu su
učenici pitali Gospoda rekavši: Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvojega
dolaska, i pošljetka vijeka? (XXIV.3). Ostaje, dakle, dase objasni onio što je Gospod
rekao o samom vremenu Njegovog Dolaska i svršetka vremena, a što je Poslednji
Sud; ali u predgovoru ovoga poglavlja, samo ono u stihovima 32 do 35: Od smokva
naučite se priči: kada se već njezine grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu
ljeto. Tako i vi kad videte ovo, znajte da je blizu kod vrata. Zaista vam kažem: ovaj
naraštaj neće proći, ali riječi moje neće proći . Ovo je unutrašnji smisao ovih reči:
4231. Od smokve naučite se priči: kada se već njezine grade pomlade i ulistaju,
znajte da je blizu ljeto. Označava početak jedne Nove Crkve; smokva je dobro
Prirodnog; njena grana je osećanje ovoga dobra; a lišće su istine. Priča (parabola)
iz koje treba da nauče su one stvari koje su označene. Onaj ko ne zna unutrašnji
smisao Reči, šta Gospod označava ovim upoređivanjem sa smokvom, njenim
granama i lišćem, a pošto sva upoređenja u Reči nešto označavaju (br. 3579), taj iz
ovoga se upoređenja može znati šta je označeno. Gde god se u Reči pomene
smokvino stablo, ono označava u unutrašnjem smislu dobro Prirodnog (br. 217);
da je grana osećanje ovoga dobra, to je stoga što grana izlazi iz stabla; a da su
listovi istine, može se videti gore (br. 885). Iz ovoga je sada jasno na šta se odnosi
ova parabola, a to je da će Gospod ustanoviti jednu novu crkvu, da će se prvo
pokazati dobro Prirodnog, to jest, dobro u spoljašnjoj formi, skupa s njegovim
osećanjima i istinama. Dobom Prirodnog se ne označava dobro u kojem je rođen
čovek, ili ono koje se stiče od roditelja, nego dobro koje ima duhovno poreklo. U
ovome nije niko rođen, nego ga u njega uvodi Gospod preko poznavanja dobra i
istine. Stoga sve dok čovek nije u ovome dobru, to jest, u duhovnom dobru, on
nije čovek crkve, ma koliko da izgleda da je takav zbog urođenog dobra. (prim.
prev. Autor pod urođenim dobrom misli na tz. nasleđeno dobro, koje je samo
dispozicija za pravo ili duhovno dobro, kao i blag temperament). (2) Kad vidite sve
ovo, znajte da (svršetak) je blizu vrata. Ovo označava da kada se sve pokaže što je
označeno u unutrašnjem smislu u ovim rečima (stihovi 29 do 31), i onim o
smokvinom stablu, tada će biti svršetak crkve, to jest, Poslednji Sud, i Gospodov
Dolazak; stoga, da će stara crkva biti odbačena, i da će nastati jedna nova. Kaže se
blizu vrata, zato što su dobro Prirodnog i njegove istine prve stvari koje se uvode
u čoveka kada se preporađa i postaje crkva. Zaista vam kažem: Ovaj naraštaj neće
proći, pre nego se sve ovo zbude (stih 34). Ovo označava da će spoljašnje i
unutrašnje (stvari) prethodne crkve nestati, ali da će Gospodova Reč ostati. (Da je
nebo unutrašnje crkve, a zemlja njeno spoljašnje, može se videti gore, br. 82,
1411, 1733, 1850, 2117, 2118, 3355 na kraju). Jasno je da Gospodove reči nisu
samo one koje se ovde izgovaraju o Njegovom Dolasku i o svršetku vremena, nego
i sve one koje su u Reči. Ove su reči izgovoreno upravo posle onih od Jevrejskoj
naciji, jer ova je nacija sačuvana radi Reči (može se videti iz već navedeng
odlomka, 3479). Iz svega ovoga sada se vidi da se ovde predskazuje početak jedne
nove crkve.
POGLAVLJE XXXII.
1. A Jakov otide svojim putem, i sretoše ga anđeli Božiji;
2. A kad ih ugleda Jakov, reče: ovo je oko Božiji, I prozva ono mjesto Mahanaim.
3. I Jakov posla pred sobom glasnike k Isavu bratu svojemu u zemlju Seir, krajinu
Edomsku.
4. I zapovjedi im govoreći: ovako recite gospodaru mojemu Isavu; sluga tvoj Jakov
ovako reče: bio sam došljak kod Labana i bavio se do sad.
5. A imam volova i magaraca,ovaca i sluga i sluškinja, i poslah da javim tebi
gospodaru svojemu, eda bih našao milost pred tobom.
6. I vratiše se glasnici k Jakovu i rekoše mu: idosmo do brata tvojega Isava, i eto ti
ide na susret s četiri stotine momaka.
7. A Jakov se uplaši jako i zabrinu se; pa razdijeli ljude svoje i ovce i goveda i
kamila u dvije čete.
8. I reče: ako Isav udari na jednu četu i razbije je, da ako druga uteče.
9. I reče Jakov: Bože oca mojega Avrama i Bože oca mojega Isaka, Jehovo, koji si
mi kazao: vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja ću ti biti dobrotvor!
10. Nijesam vrijedan tolike milosti i tolike vjere što si učinio sluzi svojemu; jer samo
sa štapom svojim prijeđoh preko Jordana, a sada sam gospodar od dvije čete.
11. Izbavi me iz ruku brata mojega, iz ruke Isavove, jer se bojim da ne dođe i ne
ubije mene i mater s djecom.
12. A ti si kazao: zaista ja ću ti biti dobrotvor, i učiniću sjeme tvoje da ga bude kao
pijeska morskoga, koji se ne može izbrojiti od množine.
13. I zanoći ondje jednu noć, i uze što mu dođe do ruke, da pošlje na dar Isavu
bratu svojemu.
14. Dvjesta koza s dvadeset jaraca, dvjesta ovaca s dvadeset ovnova,
15. Trideset kamila dojilica s kamiladima, četrdeset krava s desetoro teladi,
dvadeset magaraca s desetoro magaradi.
16. I predade ih slugama svojim:
