Nebeske Tajne III

  • View
    201

  • Download
    24

Embed Size (px)

Text of Nebeske Tajne III

  • 1

    NEBESKE TAJNE tom III

    Emanuel Svedenborg

    Prevod

    Risto Rundo

    SADRAJ

    Predgovor Osamnaestom Poglavlju

    Knjiga Postanja, Osamnaesto Poglavlje

    Nastavak o Rei

    Tekst

    Sadraj

    Unutranji Smisao

    O maloj deci u Drugom ivotu

    Knjiga Postanja, Devetnaesto Poglavlje

    Nastavak o Rei

    Tekst

    Sadaj

    Unutranji Smisao

  • 2

    O Memoriji posle Smrti

    Knjiga Postanja, Dvadeseto Poglavlje

    Nastavak o Rei

    Tekst

    Sadraj

    Unutranji Smisao

    O Neznabocima u Drugom ivotu

    Knjiga Postanja, Dvadesetprvo Poglavlje

    Nastavak o Rei

    Tekst

    Sadraj

    Unutranji Smisao

    O Brakovima i Preljubama

    DEO TREI

    Predgovor

    Knjiga Postanja, Dvadesetdrugo Poglavlje

    Nastavak o Rei

    Tekst

  • 3

    Sadraj

    Unutranji Smisao

    O Ljudskoj Slobodi

    A pod Ilijom se misli

    KNJIGA POSTANJA

    Poglavlje Osamanaesto

    Predgovor

    Predmet o kome se govorilo u poslednjem poglavlju bio je Poslednji Sud, i bilo je

    pokazano ta on oznaava, naime, da ne oznaava razaranje sveta, ve poslenje

    vreme crkve; da kad ovo vreme bude blizu, Gospod je rekao, da e doi na

    oblacima nebeskim u slavi (Mateja XXIV.30; Marko XIII.26; Luka XXI.27). Do

    sada niko nije znao ta se oznaava nebeskim oblacima; no meni je bilo

    otkriveno da se pod time misli samo na doslovni smisao Rei, a da sila i slava

    oznaava unutranji smisao Rei, jer je slava u unutranjm smislu Rei, jer se u

    njemu sve odnosi na Gospoda i Njegovo Carstvo (vidi prvi deo ovoga dela, n.

    1769-1772). Isto je oznaeno oblakom koji je zaklonio Petra, Jakova, i Jovana,

    kada se Gospod pokazao u slavi, o emu pie kod Luke: I u se glas iz oblaka,

    govorei, ovo je sin moj ljubazni, njega posluajte. I kad ue glas, nae se Isus

    sam (Luka IX. 35,36). Mojsijem i Ilijom, koji su govorili s Gospodom,

    pretstavljena je Re Staroga Zaveta, koja se tako isto naziva Mojsijem i

    Prorocima; pod Mojsijem se misli na Mojsijeve knjige kao i na istorijske knjige,

    dok se pod prorokom Ilijom misli na sve Proroke. Ali Petar, Jakov, i Jovan

    pretstavljaju ( kao i na drugim mestima gde god da se pominju u u knjigama

  • 4

    Jevanelista) veru, ljubav ka blinjemu i dela ljubavi ka blinjemu; to to su

    samo oni tada bili prisutni oznaava da niko drugi ne moe videti slavu

    Gospodovu, koja je u Njegovoj Rei, osim onih koji su u veri, ljubavi ka

    blinjemu, i u delima ljubavi ka blinjemu; i drugi mogu videti, ali oni ipak ne

    vide, jer ne veruju. Ovo je unutranji smisao oba gornja odeljka. I kod Proroka,

    na raznim mestima, oblak pretstavlja Re u slovu, a slava Re kad se slovo

    oivotvori. O prirodi i kvalitetu unutranjeg smisla Rei bilo je esto govora, to

    je pokazano u objanjenju svakog pojedinog izraza. U Gospodovo vreme, oni

    koji su bili veti Zakonu, najmanje su verovali da bilo ta u Rei govori o

    Gospodu; u sadanje vreme, oni koji su upoznati sa Zakonom, to znaju, ali e

    verovatno biti poslenji koji e i poverovati da u Rei ima bilo koja druga slava

    osim one koja se vidi u slovu, koje je samo oblak u kojemu je slava.

    KNJIGA POSTANJA

    POGLAVLJE OSAMNAESTO

    2135. Iz ovoga poglavlja se moe videti kakav je unutranji smisao Rei, i kako

    ga opaaju aneli dok je ovek ita. Iz istorijskog smisla slova samo se moe

    razumeti to da se Jehova pokazao Avramu u obliku tri oveka; i da su Sara,

    Avram, i momak pripremili hleb za njih, to jest kolae od finog brana, kao i tele,

    maslo i mleko; ove stvari, iako su istorijske istine koje opisuju ono to se zaista

    desilo, njih aneli ne opaaju, a koji opaaju one stvari koje su prestavljene i

    oznaene, iako su odvojene od slova, prema objanjenju koje je dato u sadraju,

    br. 2136-2141. Tako, umesto istorijske prie, oni opaaju stanje Gospodovog

    opaanja u Ljudskom, kao i komunikaciju u to vreme sa Boanskim, pre nego li je

    dolo do savrenog jedinstva Njegove Boanske Sutine s Njegovom Ljudskom, i

    Ljudske sa Boanskom (Sutinom); ovo je stanje o kojemu je Gospod ovako

    govorio: Boga niko nikad vidio nije; jedinorodni sin koji je u naruju oinom, on

    ga javi (Jovan I.18). A pod raznim vrstama hrane o kojima se ovde govori, aneli

    opaaju samo nebeska i duhovna dobra, o kojima vidi objanjenje. I dalje, u

  • 5

    onome to je reeno o sinu kojega e Sara roditi u isto vreme sledee godine,

    oni opaaju samo to da e Gospodovo ljudsko Racionalno postati Boansko. Na

    kraju, pod onim to je reeno da je Avram razgovarao s Jehovom o ruenju

    Sodome i Gomore, oni opaaju samo Gospdovo zauzimanje za ljudski rod. A pod

    brojevima pedeset, etrdeset pet, etrdeset, trideset, dvadeset, i deset, oni

    opaaju da se On zauzima za one kod kojih e istine biti pripojene dobrima, i koji

    e stei dobra preko iskuenja i borbi, ili preko drugih stanja. A tako je i sa svim

    ostalim stvarima u Rei, to se moe bolje videti iz objanjenja svakog pojedinog

    izraza, gde je pokazano da postoji slino znaenje u slinom izrazu kako u

    istorijskim tako i u prorokim delovima Rei. Svako moe uoiti iz odlomaka

    Staroga Zaveta koji se navode kod Jevanelista, da je takav unutranji smisao u

    Rei, koji govori samo o Gospodu, o Njegovom Carstvu u nebima, o Njegovoj

    crkvi na zemlji, i kod svake osobe pojedinano, i da tako govori o dobrima

    ljubavi, i o istinama vere, kao kod Mateja: Ree Gospod Gospodu mojemu: sjedi

    meni s desne strane, dok poloim neprijatelje tvoje podnoje nogama tvojim

    (XXII.44; Psalam CX.1). U ovome odlomku kod Davida ne vidi se da ove rei

    govore o Gospodu, dok se ovde jedino i govori o Gospodu, kao to to On sam

    ui. Opet: O ti Betlejeme, zemljo Judina! Ni po emu nijesi najmanji u dravi

    Judinoj, jer e iz tebe izii elovoa koji e pasti narod moj Izrailja (Mateja II.6;

    Mika V.2). Oni koji, kao Jevreji, ostaju u doslovnom znaenju ovoga odeljka, ne

    naue nita drugo iz toga smisla osim da Gospod treba da se rodi u Vitlejemu,

    ali oni oekuju vou i cara koji e ih vratiti u Hanansku zemlju, zato to oni ove

    rei razumeju samo u njihovom doslovnom znaenju; oni tumae Judinu zemlju

    kao da je to Hananska zemlja; Izrailj, kao da je to Izrailj, iako ne znaju gde je

    Izrailj; a Vou, kao da je to Mesija; dok u stvari pod Judom i Izrailjem se

    podrazumejaju druge stvari, naime, pod Judom nebeske, pod Izrailjem duhovne,

    kako u nebu tako i na zemlji, a pod Voom se misli na Gospoda. Kod istoga

    Jevaneliste: Glas u Rami u se, pla, i ridanje, i jaukanje mnogo. Rahela plae

    za svojom djecom, i ne e da se utjei, jer ih nema (II.18; Jeremija XXXI.15). Oni

    koji ostaju u doslovnom smislu ne mogu nikako da shvate ta je u u njihovom

    unutranjem smislu, iako se kod Jevanelista pokazuje da ove rei imaju

    unutranje znaenje. Kod istoga Jevaneliste: Iz Egipta dozvah Sina Svojega

    (II.15; Ozeja XI.1). Kod proroka Ozeja, kae se: Kad Izrael bjee dijete, ljubljah

  • 6

    ga, i iz Egipta dozvah sina svojega. Koliko ih zvae, toliko oni odlaahu od njih.

    Ja uih Efraima hoditi (XI.1-3). Oni koji ne znaju da u ovome postoji unutranji

    smisao, oni ne mogu a da ne pomisle da se ovde govori o Jakovu, kad je siao u

    Egipat, i o njegovim potomcima kada su iz njega izali, i da se pod Efraimom

    misli na Efraimovo pleme, i da se ovde radi o istim stvarima kao i u istorijskim

    delovima Rei; a jasno je iz Rei Jevanelista da ove stvari oznaavaju Gospoda;

    ali ta je oznaeno svakim posebnim izrazom, to se ne moe znati, osim kada se

    to otkrije ta to znai u unutranjem smislu.

    POGLAVLJE XVIII

    1. Poslije mu se javi Gospod u ravnici Mambarijskoj kad sjeae na vratima

    pred atorom svojim i po dne.

    2. Podigavi oi svoje pogleda, i gle, tri ovjeka stajahu prema njemu, i ugledavi

    ih potra im na susret pred vratima atora svojega, i pokloni se do zemlje;

    3. I ree, Gospode, ako sam naao milost pred tobom, nemoj proi sluge svojega.

    4. Da vam donesemo malo vode i operite noge, da se naslonite malo pod ovijem

    drvetom.

    5. I iznijeu malo hljeba, te potkrijepite srce svoje, pa onda poite, kad idete

    pored sluge svojega. I rekoe, Uini kako si kazao.

    6. I Avram otra pod ator k Sari, i ree: bre zamijesi tri kopanje bijeloga

    brana, i ispeci pogau.

    7. Pa otra ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga

    bre zgotovi.

    8. Pa onda iznese masla i mlijeka, i tele koje bjee zgotovio, i postavi im, a sam

    stajae pred njima pod drvetom dok jeahu.

  • 7

    9. I oni mu rekoe: gdje je Sara ena tvoja? A on ree: eno je pod atorom.

    10. A jedan izmeu njih ree: dogodine u ovo doba opet u doi k tebi, i Sara e

    ena tvoja imati sina. A Sara sluae na vratima od atora iza njega.

    11. A Avram i Sara bjehu stari i vremeniti, i u Sare bjee nestalo to biva u ena.