PRETPOSTAVKE ZA NASLEDJIVANJE

PRETPOSTAVKE ZA NASLEDJIVANJESu:1. Da nastupi smrt fizickog lica, 2.Da je nestalo lice proglaseno za umrlo, 3.Da postoje naslednici koji su doziveli momenat delacije- otvaranja nasledja, 4. Da postoji zaostavstina, 5.I da postoji osnov za nasledjivanje .

1.Smrt ostavioca : Ziva fizicka lica se ne nasledjuju. Smrcu prestaje da postoji fizicko lice , a time i njegova pravna sposobnost.Nastupanjem cinjenice smrti otvara se nasledje delacio-heredites .Ostavilac moze biti bilo koje fizicko lice i novorodjence koje je zivelo nekoliko minuta ,a zatim umrlo postaje ostavilac.Ako imamo neizvestan trenutak smrti dva ili vise lica komorijenti , u nasem pravu se smatra da su komorijenti umrli jednovremeno, ali je dozvoljeno dokazivati da je jedno lice umrlo ranije a drugo kasnije.Cinjenica smrti se mora dokazati izvodom iz maticne knjige umrlih u naslednom pravu se mora utvrditi tacan dan, sat, I minut I ako je to moguce tacan sekund..2.Da li je nestalo lice proglaseno za umrlo: Prema nasem pravu za umrlo se moze oglasiti lice: a) O cijem zivotu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a od cijeg je rodjenja proteklo sedamdeset godina.b) O cijem zivotu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti a okolnosti pod kojim je nestalo cine verovatnim da vise nije u zivotu.

C) Koje je nestalo u brodolomu pozaru poplavi, zemljotresu, ili u kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti a o cijem zivotu nije bilo nikakvih vesti u roku od sest meseci od dana prestanka opasnosti, d) Koje je nestalo u toku rata a o cijem zivotu nije bilo nikakve vesti godinu dana do dana prestanka neprijateljstva..Predlog za proglasenje nestalog lica za umrlo podnosi zainteresovano lice ili javni tuzilac mesnom nadleznom opstinskom sudu, takvo pokretanje postupka sud ce objaviti oglas u sluzbenom glasniku RS I na oglasnoj tabli suda.Po isteku toka od tri meseca od objavljivanja oglasa u sluzbenom glasniku ako se nestali ne javi sud zakazuje rociste I donosi resenje u kojem ce oznaciti dan I cas smrti.Kada u resenju nije oznaceno dan I cas smrti, danom otvaranja nasledja smatra se prvi dan po isteku zakonom odredjenih rokova.Pravosnazno resenje o proglasenju nestalog lica za umrlo dostavlja se maticaru radi upisa u maticnu knjigu umrlih, I sudu nadleznom za vodjenje ostavinskog postupka, organu starateljstva I organu koji vodi zemljisne ili druge javne knjige u kojoj se nalazi evidencija o nepokretnostima.

Ako se lice proglaseno za umrlo naknado pojavi I licno javi sudu, sud ce posto utvrdi njegov identitet, bez daljeg postupka svoje resenje o proglasenju tog lica za umrlo ukinuti.

3. Postojanje naslednika: Nasledna prava moze steci fizicko lice koje je bilo zivo u vreme smrti ostavioca ili je bilo zaceto a kasnije se zivo rodi, takodje I pravno lice moze naslediti ako postoji u vreme smrti ostavioca. Pravno lice moze naslediti na osnovu testamenta, a na osnovu zakona samo jedno pravno lice a to je republika Srbija.Postoji i odlozni uslov nasledjivanja.

Pravnu sposobnost stice fizicko lice rodjenjem a gubi je smrcu .Postoji I slucaj nasledjivanja kad naslednik ne postoji u vreme otvaranja nasledja ili delacije a to je kada je dete zaceto a nije rodjeno I kad je pravno lice u osnivanju.Zaceto dete se smatra rodjeno ako se rodi zivo. Da bi zaceto dete moglo naslediti potrebno je da se kumulativno steknu dve predpostavke:

1.Da u vreme delacije postoji zacetak

2.Da se zacetak rodi ziv Sposobnost za nasledjivanje, sposobno je da nasledi lice koje nije nesposobno, a ni nedostojno za nasledjivanje,Apsolutna nesposobnost npr strani drzavljani su samo izuzeto sposobni za nasledjivanje inace nemaju po nasem zakonu sposobnos za nasledjivanje.razlikujemo

2.Nedostojnost za nasledjivanje ili relativna nesposobnost po svojoj prirodi nedostojnost predstavlja relativnu nesposobnost za nasledjivanje konkretnog naslednika prema odredjenom ostaviocu, za razliku od apsolutne nesposobnosti za nasledjivanje koja sprecava da odredjene kategorije ljudi u drzavi steknu nasledne prava. Nedostojnost za nasledjivanje nastupa po sili zakona i na nju sud pazi po sluzbenoj duznosti, lice nedostojno za nasledjivanje ne moze nista naslediti na osnovu zakona ili testamenta niti primiti bilo kakvu korist kao legater.

Nedostojan je onaj koji umisljajno usmrti ostavioca ili je pokusao.Nedostojan je i onaj koji je prinudom pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sacini ili opozove testament ili njegovu odredbu ili ga je u tome sprecio.

Prinuda je zabranjena sila koja se testatoru stavlja u izgled ili se na njemu neposredno primenjuje sa ciljem da se testator onemoguci da slobodno izrazi svoju volju.Prinuda moze imati dva oblika 1.Pretnju, 2 Fizicku prinudu.

Prevara je namerno izazvana ili odrzavana zabluda kod testatora da bi izjavio odredjenu volju.Prevara moze poticati od treceg lica.

Sledeci razlozi nedostojnisti su unistenje skrivanje ili falsifikovanje testamenta i teze ogresenje o zakonsu obavezu izdrzavanja i uskracivanja nuzne pomoci .teze ogresenje je pravni standard koji se konkretizuje u svakom pojedinacnom slucaju.

ZAOSTAVSTINA

Je skup prava koja, posle smrti ostavioca prelaze na naslednike i druga lica na osnovu zakona ili testamenta, a oznacava se i kao ostavina, ostavinska masa, nasledje, nasledstvo.

Naslednik je univerzalni sukcesor- sledbenik posto stupa u zaostavstinu tj imovinsku pravnu celinu bez obzira na to da li nasledjuje sam celokupnu zaostavstinu ili zajedno sa ostalim naslednicima.Za dugove ostavioca naslednik odgovara do visine svog naslednog dela bez obzira na to da li je izvrsena deoba nasledstva.Predmet nasledjivanja su prava koja su pripadala ostaviocu u vreme njegove smrti a podobna su za nasledjivanje.

Svala vrednost zaostavstine se moze utvrditi odnosno novcano izrazaiti i cine je prava i obaveze aktiva i pasiva.

Aktiva predstavlja zbir svih imovinskih prava u zaostavstini a

Pasiva zbir svih obaveze jos se to naziva bruto vrednost zaostavstine

Neto vrednost zaostavstine a to je saldo aktive i pasive cista je vrednost zaostavstine i razlikuje se od obracunske vrednosti zaostavstine.

Obracunska vrednost zaostavstine se dobija kada se neto vrednosti zaostavstine dodaju vrednosti poklona koje je ostavilac ucinio za zivota, a predstavlja osnovu za utvrdjivanje velicine nuznog dela.

Podobna za nasledjivanje su imovinska i neka neimovinska subjektivna prava.

Predmet nasledjivanja najcesce su stvarna prava: pravo svojine, pravo stvarno sluzbenosti, pravo na hipoteku, pravo gradjenja...

Intelektualna prava to su : autorska prava i pravo industrijske svojine

Licna prava po pravilu su nenaslediva

PRAVA KOJA NISU PREDMET NASLEDJIVANJA

A to su pravo plodouzivanja, pravo na zakonsko izdrzavanje, ugovorno pravo prece kupovine pokretnih stvari, predmeti domacinstva.

ODRICANJE OD NASLEDJA

Naslednik se moze odreci nasledja tek posle delacije- otvaranja nasledja, i naslednik koji se odrekao nasledja smatra se da nikada nije bio naslednik i ne odgovara za dugove ostavioca.

Odricanje od neotvorenog nasledja znaci koje nije otvoreno je nistavno.Naslednik se moze odreci nasledja samo u svoje ime , izjava o odricanju nasledja moze se dati do okoncanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavstine, izjava se daje pred ostavinskim sudom ili konzularnim predstavnistvom srbije u inostranstvu , i to u narucitoj pisanoj formi.Potpisi na izjavi odricanja od nasledja moraju biti overeni.Odricanje u korist odredjenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasledja uz istovremeno ustupanje naslednog dela.Ne moze se odreci nasledja naslednik koji se izricito ili precutno primio nasledje.

OSNOVI NASLEDJIVANJA

Razlikujemo dva osnova: 1.Nasledjivanje na osnovu volje ostavioca , ispoljava se u obliku ugovora o nasledjivanju i testamenta

2.Zakonsko nasledjivanje , ako nema testamenta i ugovora o nasledjivanju primenjuje se zakonsko nasledjivanje .Ono je regulisano dispozitivnim normama.

NASLEDJIVANJE NA OSNOVU ZAKONA

1. Krvno srodstvo

2. Gradjansko srodstvo

3. Usvojenje

4. Brak

5. Zajednica zivota sa ostaviocem

1.Krvno srodstvo:

Je najvazniji oblik veze izmedju ostavioca i lica koja ga nasledjuju. Ova veza se uspostavlja rodjenjem. S obzirom na cinjenicu da li potice iz braka ili je nastalo van braka krvno srodstvo moze biti bravno ili vanbracno.

Bez obzira kako je nastalo krvno srodstvo krvni srodnici se mogu razvrstati na potomke ostavioca, pretke ostavioca, i pobocne srodnike ostavioca.

-Potomci i preci ostavioca su pripadnici prave linije.

-Pobocni srodnici su lica koja ukljucujuci i ostavioca imaju iste zajednice pretke i pripadnicu su pobocne linije.Unutar prave i pobocne linije krvno srodstvo se racuna po stepenima.U blizem stepenu srodstva nalaze se srodnici koji imaju vecu kolicinu zajednicke krvi.

2.Gradjansko srodstvo: Usvojenje je pravni institut kojim se izmedju maloletnog lica i jednog ili dva punoletna i poslovno sposobna lica zasniva odnos i sva prava i duznosti slicna ili ista kao kod roditelja i deteta po krvi.

-Vrste usvojenja: Potpuno usvojenje i nepotpuno usvojenje.

-Nepotpuno usvojenje to je slucaj kad usvojenik odnosno njegovi potomci mogu samo naslediti imovinu usvojenika.

-Potpuno usvojenje kada potomci nasledjuju svoje roditelje i njihove srodnike.

4.Brak: Brak je nistav ako su ga zakljucila dva lica istog pola, ako izjave volje supruznika nisu bile potvrdne, ako nije zakljucen pred maticarom.

Brak je rusljiv ako ga je zakljucilo maloletno lice bez dozvole suda ,ako je na njegovo zakljucenje pristao supruznik pod prinudom ili zabludom.Suprug kao naslednik: Preziveli suprug je naslednik i nasledjuje kao i ostali zakonski naslednici on ima ista nasledna prava na zaostavstini bez obzira na to da li se kao naslednik pojavljuje muz ili zena.

Pravo svojine na stvarima i druga prava koja cine zaostavstinu prelaze na prezivelog supruznika. Supruznik moze naslediti ostavioca samo ako je sa njime u punovaznom braku sve do momenta njegove smrti brak prestaje smrcu supruznika, proglasenjem nestalog supruznika umrlim, ponistenjem i razvodom braka .

Kad suprug gubi zakonsko nasledno pravo:

1.Ako je ostavilac bio podneo tuzbu za razvod braka, a posle njegove smrti se utvrdi da je tuzba osnovana.

2.Ako je njegov brak sa ostaviocem ponisten posle ostavioceve smrti iz razloga koji su prezivelom supruzniku bili poznati u vreme zakljucenja braka.

3.Ako je njegova zajednica zivota sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu s ostaviocem.

-Imovno stanje i sposobnost za privredjivanje naslednika:Kad je suprug pozvan na nasledje sa naslednicima drugog naslednog reda, a nema nuznih sredstava za zivot supruznik moze zahtevati povecanje naslednog dela , ako je vrednost zaostavstine tako malo da bi njenom podelom supruznik zapao u oskudicu on moze zahtevati u svojinu celokupnu zaostavstinu.

-Ako ostaviocevi roditelji nasledjuju sa ostaviocevim supruznikom a nemaju nuznih sredstava za zivot ostaviocevi roditelji mogu u roku od jedne godine od ostavioceve smrti da zahtevaju dozivotno uzivanje na celini ili delu zaostavstine koju je nasledio bracni drug.

Krug zakonskih naslednikaU krug zakonskih naslednika koji nasledjuju ostavioca svrstani su : Potomcio ostavioca, njegove usvojenike i njihove potomke, supruznike ostavioca, roditelje ostavioca i njegove usvoice, bracu i sestre ostavioca i njihove potomke, dedove i babe i njihove potomke.

Iz ovog kruga zakonskih naslednika proizilazi da zakonski naslednici nasledjuju u prvom drugo i trecem naslednom redu uz neogranicenu primenu prava predstavljanja, a posle treceg naslednog reda nasledjuju samo preci bez obzira na to u kom su naslednom redu, jer je iskljuceno pravo predstavljanja.

Potencijalni zakonski naslednici iz kruga zakonskih naslednika razvrstani su u nasledne redove .

Zakon je srodnike razvrstao po naslednim redovima zasnovanim na parentelarnom sistemu.Parentelarni sistem je grupna raspodela srodnika ostavioca kao zakonskih naslednika na osnovu njihovih najblizih zajednicik predaka .

U parentelarnom sistemu razlikujemo parentelarno graduelni sistem i parentelarno linearni sistem. Linearni sistem je kod nas usvojen.

PRAVILA KONKURENCIJE

Regulishu koji potencijalni naslednici, unutar jednog naslednog reda imaju prvenstvo u odnosu na druge potencijalne naslednike u istom naslednom redu, i koji nasledni deo pripada svakom od njih, npr u koliko ostaviocevo dete ne moze ili nece da nasledi, njegov deo nasledjuju njegova deca i to na jednake delove.

PRAVO PREDSTAVLJANJA

Jeste pravo daljih srodnika ostavioca pripadnika jedne linije naslede njegov deo.Prednost prava predstavljanja proizlazi iz cinjenice da umesto potencijalnog zakonskog naslednika koji ne moze ili nece da nasledi nasledjuju njegovi potomci, nedostatak prava predstavljanja jeste u tome sto se ne moze primeniti na potomke ako na osnovu zakona nasledi njihov predak.Ovaj institut mogu koristiti samo potomci ako je njihov neposredni predak umro pre ostavioca ili iz drugog razloga ne moze ili nece da nasledi.

Pravo predstavljanja se primenjuje kad naslednik ne moze ili nece da nasledi a jedno lice ne moze da nasledi ako je umrlo ili proglaseno za umrlo pre smrti ostavioca, nedostojno da nasledi iskljuceno je ili liseno u potpunosti nuznog dela.

PRAVO PRIRASTAJA:

Je pravilo koje predvidja da nasledni deo odredjenog naslednika koji ne moze ili nece da nasledi prirasta ili dodaje drugim naslednicima u istom ogranku liniji ili naslendom redu.

Pravo prirastaja deluje tako da obezbedjuje jednaku podelu zaostavstine izmedju pojedinih grupa srodnika ostavioca u slucaju da neki naslednik ne moze ili ne zeli da nasledi.

Pravo prirastaja se uvek iskljucuje ako se predhodno moze primeniti pravo predstavljanja .

REDOVNI ZAKONSTI NASLEDNI REDOVI

Krvno srodstvo je osnovna cinjenica za parentelarno-linearni sistem zakonskog nasledjivanja koji se primenjuje u nasem pravu.

PRVI ZAKONSKI NASLEDNI RED:

Prvi nasledni red obuhvata ostavioceve potomke i supruznika zbog cega se naziva red potomaka, rodonacelnik ovog naslednog reda je sam ostavilac a nasledje se na jednake delove deli na onoliko linija koliko ima ostavioceve dece i supruznika.

U prvom naslednom redu nasledjuju bracna vanbracna potpuno ili nepotpuno usvojena deca ostavioca

DRUGI ZAKONSKI NASLEDNI RED

Drugi nasledni red cine ostaviocev supruznik i ostaviocevi roditelji i njihovo potomstvo, supruznik se pojavljuje kao naslednik drugog naslednog reda kada ostavilac nema ni jednog potomka.

TRECI ZAKONSKI NASLEDNI RED

Cine ostaviocevi dede i babe i njihovo potomstvo. U trecem naslednom redu zaostavstina se deli prvenstveno na ocevu lozu i na majscinu lozu.

Jednu polovinu zaostavstine nasledjuju deda i baba sa oceve strane a drugu polovinu deda i baba sa majcine strane, oni znaci nasledjuju jednu cetvrtinu zaostavstine.

CETVRTI ZAKONSKI NASLEDNI RED

U koliko ne mogu ili nece da naslede naslednici iz prvog drugog i treceg naslednog reda , na nasledje se pozivaju naslednici 4 naslednog reda .

Cetvrti nasledni red cine ostaviocevi pradeti i prababe , sa majcine i sa oceve strane.Ako nece ni oni onda ide peti nasledni red a tu su cukundede i cukunbabe.

Kad ostavilac nema drugih zakonskih naslednika kao poslednji zakonski naslednik nasledjuje republika Srbija.