Nasilno ponašanje seminarski rad.pptx

7/23/2019 Nasilno ponaanje seminarski rad.pptx

1/26

Univerzitet u Banjoj Luci

Prirodno Matematiki fakultetOdsjek : Tehniko vaspitanje i informatika

eminarski rad iz predmeta: Peda!o!ija "

Tema: Pro#lem nasilno! pona$anja u $koli

Profesor: dr Lejla %asi&' doc(tudent: )anojevi& Milan pasojevi& *emanja

Banja Luka' +un ",-.(


2/26

ta je NASILJE ???

*asilno ili prestupniko pona$anje djece u novije vrijeme'do#ilo je za#rinjavaju&e razmjere u cijelom svijetu' kakopo svom o#imu tako i po o#licima ispoljavanja(

Ova pojava se uvrstila me/u najte0e socijalne pro#lemenajve&e! #roja zemalja savremeno! svijeta' i u na$ojzemlji stanje je alarmantno ' naroito poslije rata 1-22" 3-2245(

)akle' nasilje predstavlja svaki o#lik pona$anja koji za ciljima namjerno povrije/ivanje ili nano$enje #ola' #ilopsihiko! ili 6ziko!(


3/26

Oblici nasilja

3 %er#alno nasilje'3 7iziko nasilje'

3 8mocionalno nasilje'

3 eksualno nasilje' 3 9ulturno nasilje(


4/26

Verbalno nasilje %er#alno nasilje se sprovodi sredstvom koje se naziva uvrijedljiva

ili !ru#a rije( Ova vrsta nasilja je najvi$e zastupljena u $koli paak i kod djece najmla/e! $kolsko! uzrasta( %er#alno nasilje senaje$&e provodi radi omalova0avanja 6ziko! iz!leda ili dru!ih6zikih karakteristika( *eki od o#lika ver#alno! nasilja su :

9ori$tenjem rijei kojima se iskazuju razliiti vul!arizmi da #i se

nanijele $to ve&e uvrede 0rtvi 1 !ade' smrade' huljo 5' ver#alnim poni0avanjem kojim se iskazuju polna o#ilje0ja

1 #alavice' udavao 5' ver#alno iskazivanje nevaspitanosti 0rtve 1 primitive' parazitu'

ljenino 5' vrije/anjem kojim se istiu 6ziki nedostaci 1 !lavonjo' nosonjo'

&oronjo5(


5/26

Fiziko nasilje

7iziki o#lik nasilja karakteristian je po upotre#i 6zikesile' da #i se dru!oj oso#i nanijela #ol ili povreda( *asilnik se#i pripisuje pravo jae!' iz koje!' prema

nje!ovom shvatanju i pona$anju proizlaze sva ostalaprava(

7iziko nasilje' po pravilu' unaprijed je planirano i provodise 6zikim napadom na 0rtvu' esto u veoma speci6nimlokacijama 1 iza $kolskih z!rada' na udaljenim mjestima'i!ralistima' tamnim hodnicima' sanitarnim vorovima 'na putu od ku&e do $kole 5(

Postoji vi$e o#lika 6ziko! nasilja' u $koli se naje$&eispoljavaju: !uranje' udaranje' $utiranje' uvrtanjedijelova tijela' $tipanje' upanje i dru!o(


6/26

Emocionalno nasilje 8mocionalno nasilje prestavlja odnos kojim se

zapostavlja' u!ro0ava' podcjenjuje' vrije/a iliver#alno napada linost uenika i ispoljavajune!ativna osje&anja prema njemu(

Psiholo$ko peda!o$ke implikacije nasilja su #rojne'esto nevidljive' pa se nerijetko i ne povezuju sanasiljem(

9ao veoma te$ke posljedice istiu se: poreme&aji

!ovora' ka$njenje u 6zikom i psihikom razvoju'javljanje zavisnosti' sisanje prstiju' destruktivnopona$anje pa i a!resija(


7/26

Seksualno nasilje

eksualni o#lik nasilja se javlja u razliitim o#licima i skorona svim uzrasnim nivoima u $koli( Ovaj o#lik nasilja jespeci6an po tome $to se o njemu najmanje 0eli !ovoriti' tj(ovo nasilje se naje$&e prikriva i od strane 0rtve(

eksualno nasilje mo0e se ostvarivati razliitim nainima1ver#alno' 6ziki' !estovima' elektronskim sredstvima itd(5'i mo0e se smatrati manje ili vi$e oz#iljnim' tako da se nazivimo!u kretati od seksualno! uznemiravanja za #la0e o#like'do seksualno! zlostavljanja za te0e o#like nasilja(

*eki od naina ostvarivanja seksualno! nasilja su:pokazivanje porno asopisa' prianje prostih viceva saseksualnim temama' dodirivanje intimnih dijelova tijela'poku$aj silovanja' itd(


8/26

ulturno i ekonomskonasilje

9ulturni o#lik nasilja se tako/e prisutan u $kolama'ispoljava se kroz razliite o#like ne!iranja' radiomalova0avanja dru!ih uenika na nacionalnoj' reli!ijskoji kulturnoj osnovi(

8konomsko nasilje u posljednje vrijeme postaje sveprisutniji o#lik nasilja u $koli( spoljava se kroz razliiteo#like oduzimanja ili iznu/ivanja novca' novcanamijenjeno! za u0inu' uni$tavanjem $kolsko! pri#ora'

kra/om' itd(


9/26

!enik kao nasilnik

stra0ivanja koja su provedena poslednjih !odina pokazuju da se u$kolama sa tradicionalnom or!anizacijom vaspitno o#razovno!rada pove&ava #roj uenika koji ispoljavaju razliite o#like nasilno!posa$anja( pored to!a $kola' porodica i dru$tvena zajednica tomfenomenu ne posve&uju dovoljno pa0nje(

*eka od uo#iajenih o#ilje0ja nasilnika su:

3 ;!resivnost prema vr$njacima i prema odraslima' 3 iz!ra/eni pozitivni stavovi prema nasilju'

3 nema iz!ra/ena saosje&anja prema 0rtvama' 3 ima izra0enu potre#u za prevla$&u'

3 kontinuirano izra0ava potre#u za mo&i i vla$&u nad dru!imuenicima'

3 ispostavlja potre#u za suprostavljanje dru!im uenicima'profesorima' roditeljima(


10/26

;nalizom o#ilje0ja razliitih o#lika nasilja mo!u&e je razlikovatietiri tipa uenika nasilnika(

"# !enik koji is$olja%a &ormalne oblike nasilja' obu(%ata s%e oblike nasilja kojima se )rt%i kroz*irektan na$a* trajnije nanosi +teta,#

-# !enik koji is$olja%a ne&ormalne oblike nasilja' ne&ormalnim nasiljem se oznaa%aju oni oblici nasilja uok%iru koji( se is$olja%a nasilje. a nasilnik i )rt%a nisu u*irektnim. %e/ u 0skri%enim1 o*nosima ,#

2# !enik 3 $asi%ni nasilnik ' $osmatraju nasilnika. neuest%uju *irektno u nasilju ali ni+ta ne $re*uzimaju nas$rea%anju ili otkri%anju nasilniko4 $ona+anja ,#

5# !enik 3 $ratilac nasilnika ' skloni su stati nastranu nasilnika. a rijetko ka*a $oma)u )rt%i ,#


11/26

!enik kao )rt%a nasilja


12/26

6re%encija. $re$ozna%anje isuzbijanje nasilja u +koli

Prepoznavanje' prevencija i suz#ijanje nasilja u $kolipredstavlja jednu od novih ' ali i va0nih funkcija savremene$kole( =kole tu funkciju jo$ uvijek nedovoljno ostvaruju ali ikada se an!a0uju na njenom ostvarivanju' one to prete0noine na otkrivanju nasilnika i suz#ijanju ve& uinjenih nasilnihdjela(

Preventivnu funkciju $kola tre#a ostvarivati #ez o#zira nastepen i vrstu nasilniko! pona$anja' jer ne postoji $kola ukojoj nema formalno! ili neformalno! nasilja(

U ostvarivanju preventivne funkcije' $kola tre#a razlikovati trivrste prevencija: primarnu' sekundarnu i tercijalnu

prevenciju(


13/26

Primarna prevencija se provodi tokom redovne nastave i tokomvannastavno! rada( u$tina takve prevencije od upoznavanjauenika sa pojedinim o#licima nasilja' potencijalnim nasilnicima' te

pravima i o#avezama svih uenika na za$titi od nasilnika( >apreventivni rad u $koli tre#a an!a0ovati strune saradnike1 psiholo!e' peda!o!e' socijalne radnike 5' na asovimaodjeljenske zajednice' itd(

ekundarna prevencija se usmjerava na tzv( rizine uenike' kojimo!u #iti potencijalni nasilnici ali i potencijalne 0rtve nasilja(

ndividualni vaspitni rad sa takvim uenicima ini su$tinusekundarne prevencije( Tercijalna prevencija je prevencija koja se sprovodi u sluajevima

ispoljeno! nasilja ili u sluajevima nje!ovo! ponavljanja(


14/26

)o#ro peda!o$ki osposo#ljeni nastavnici &e u nastavnomprocesu prepoznati uenike 0rtve nasilja kroz nekolikouoljivih promjena: !u#itak interesovanja za nastavneo#aveze' smetnje u uenju' smanjivanje $kolsko!uspjeha' lo$a koncentracija' izostajanje sa nastave' itd(

U socijalnom kontekstu uenici30rtve nasilja postajuusamljeni' povueni i rado se izoluju od sredine(

8mocionalni pokazatelji su : nervoza' nespokoj'uznemireni su' stah' nesi!urnost' za#rinutost'neraspolo0enost' itd(

Uenici3 0rtve mo!u se identi6kovati i po promjenama upona$anju kod ku&e(

Takva djeca poinju da iz#je!avaju odlazak u $kolu' !u#eapetit' !rickaju nokte' sla#o spavaju' imaju no&ne more


15/26

>akljuak 8videntno je da nasilje u $kolama predstavlja jedan veliki pro#lem i

da je ve& du#oko ukorijenjeno' #ilo da se radi o formalnim ilineformalnim o#licima nasilja( +edan od osnovnih zadataka savremene$kole' sastoji se u prevenciji $kolsko! nasilja(

U zavisnosti od o#lika nasilja koji se ispoljava' nasilje mo0e da ostavi

velike posljedice u 0ivotu pojedinca' nekada i trajne( Od velikeva0nosti je pravovremeno otkrivanje simptoma koji upu&uju najavljanje nasilja u $koli(

*aravno da #i se ovi simptomi na vrijeme prepoznali potre#no je da$kola ima do#ro peda!o$ki osposo#ljene nastavnike( aradnja

nastavnika sa roditeljima na identi6kaciji 0rtava nasilno! pona$anja u$koli presudna je i za suz#ijanje nasilja u $koli(

Ukljuivanje roditelja i lokalne dru$tvene zajednice neophodno jekako #i se razvijali partnerski odnosi na raje$avanju zajedniko!

pro#lema pro#lema nasilja nad djecom(


16/26

6rilo4 br# "

7a*ionica8 ta ra*im ka*a samljut ili bijesan ???


17/26

9ilj ra*ionice: >ahvaljuju&i tehnikama smirivanja strastii na!ona' uenici &e nauiti kako da se nose svojimemocijama i kako da rea!uju' a da su prethodnorazmislili( Polazna osnova u prevenciji nasilja je nedozvoliti emocijama da vladaju razumom' ve& o#rnuto'da razum vlada emocijama( mirivanje vlastitihne!ativnih strasti 1 emocija 5 i kontrola vlastitih na!onaonsnov je za iz!radnju pozitivno! odnosa premadru!ima( Pozitivan odnos prema samom se#i rezultirapozitivnim odnosom prema dru!ima i predmetima1 stvarima5 oko se#e(

)vije tehnike samokontrole: 3tehnika kornjae' 3semafor tehnika(


18/26

ra/i o$is *o4a:aja 4*je sam $okazao s%oju ljutjnju ili bijes8

=ra sam uradio? )a li sam i o emurazmi$ljao?

9ako sam se osje&ao?

"# artica

ra/i o$is *o4a:aja ka*a je moj sa4o%ornik bio ljut ili bijesanna mene 8



-# artica


19/26

ra/i o$is *o4a:aja 4*je je moj sa4o%ornik bio ljut na mene ilisam ja bio ljut na nje4a8



9oristio sam tehniku: a5 Tehniku kornjae #5 emafor tehniku

Stani. smiri se i razmisli $rijene4o +to o*rea4uje+#

znesi svoj pro#lem i reci kako se

osje&a$(Posti!ni pozitivan rezultat(@azmisli o #rojnim rje$enjima(Unaprijed razmi$ljaj o posljedicama(

9reni i poku$aj da ostvari$ naj#oljiplan(


20/26

@ad u parovima: Uenici se dijele u parova( Ueniciponovo prizivaju u sje&anje do!a/aje u kojima su #ili ljuti1 #ijesni 5 ili je neko #io ljut na njih' sa zadatkom da jedan

odrea!uje primjenjuju&i tehniku kornjae a nje!ovpartner' primjenjuju&i tehniku semafora( Uenicipopunjavaju tre&u karticu( >atim diskutuju i upore/ujusvoje postupke i emocije nastale kada primjenjuju jednuod tehnika sa ranijim nainom rea!ovanja i emocijama

koje slijede( =ta je sa razumom u prvom sluaju' a $takad primjenjuju neke od nauenih tehnika(

>ajedniki raz!ovor i diskusija : 3 raz!ovor o emocijama koje su pratile razliite naine

rea!ovanja 3 )a li postoje prihvatljivi i neprihvatljivi naini da se

nosimo sa ne!ativnim emocijama? 3 9oji su po0eljni i za$to? 9oji su nepo0eljni i za$to ?


21/26

6rilo4 br# -7a*ionica8 ;ito%i o nasilju


22/26

9ilj ra*ionice: @azotkriti mitove ili naje$&e predrasude onasilju i sastavljanje u!ovora o pona$anju #ez nasilja( Postavljase pitanje 9OL9O i =T; uenici znaju o nasilju( 9roz radionicupodstiemo uenike na razmi$ljanje o njihovoj uionici #ez

nasilja( deje koje iznesu ne&e nametati autoritet 1 nastavniku 5ve& samim uenicima ne!o &e sami preuzimati od!ovornost(


23/26

TA


24/26

-( *asilni$tvo je samo zadirkivanje( *8

*asilni$tvo je mno!o vi$e od zadirkivanja dok neki nasilnicizadirkuju' ostali se slu0e 6zikim nasiljem' zastra$ivanjem ili dru!imtaktikama( >adirkivanje ponekad mo0e #iti za#avnoE *asilni$tvouvijek #oli(

"( *eki ljudi zaslu0uju da ih neko maltretira( *8*iko ne zaslu0uje maltretiranje( %e&ina nasilnika zadirkuje one koji

su na neki nain dru!aiji( @azlike ne#i smjele da #udu razlo! zanasilni$tvo(

.( amo djeaci mo!u #iti nasilnici( *8

z!leda da su ve&ina nasilnika djeaci' ali i djevojice mo!u #itinasilnici(

A( Oni koji se 0ale na nasilnike su mamine maze( *8Oni koji se 0ale na nasilnike #rane svoje pravo da ne #udumaltretirani( >a njih se mo0e re&i da su zreliji ne!o nasilnici

4( >adirkivanje je sastavni dio odrastanja( *8


25/26

Tr$iti za*irki%anje. maltretiranje . uznemira%anje. $o%re:i%anje izlosta%ljanje nije normalno# Ako mislite *a je to normalno.manje su +anse *a /ete ne+to re/i ili uiniti $o%o*om to4a. +tonasilnicima *aje zeleno s%jetlo *a nasta%e#

NE

( *asilnici &e odustati ako ih #udemo i!norisali( ); i *8*eki nasilnici &e mo0da odustati( ;li dru!i &e se razljutiti i nastaviti samaltretiranjem(

C( *asilnici ne po$tuju se#e( To mo0e #iti razlo! $to maltretiraju dru!eljude(

*8

*eki nasilnici se#e po$tuju( asvim su zadovoljni so#om' a to $tomaltretiraju dru!e im poma0e da #udu jo$ zadovoljniji(

D( )ijete koje se po0ali starijima da !a neko maltretira je tu0i#a#a( *8)ijete koje ima pro#lema tre#a da se po0ali nekom starijem( sto totre#a da uini ako primijeti da neko dru!i ima pro#lema z#o!maltretiranja(

2( a nasilnicima se tre#a tu&i ili uzvra&ati istom mjerom( *8;ko se potuete sa nasilnikom' mo0da &ete se povrijediti( Mo0da &ete

upasti u nevolju z#o! tue( ;ko poku$avate da se osvetite' pona$ate seisto kao nasilnik( jedno i dru!o ine stvar !orom(

-,( Ljudi koje neko maltretira mo!u da se osje&aju povrije/eno ali to #rzopre#rode(

*8

*asilni$tvo ostavlja du!otrajne posljedice( *eka djeca napuste $koluz#o! nasilni$tva( *eka postanu toliko tu0na' oajna' ne vide izlaz izsituacije pa pomisle na samou#istvo(


26/26

Fvala na pa0nji G

Documents

Nasilno ponašanje seminarski rad.pptx