Nas dvojica u ofsajdu

PAOLO KAZARIN - DARVIN PASTORIN

NAS DVOJICA U OFSAJDU

RAZGOVORI O FUDBALU I DRU[TVU

Beograd 2008

Naslov originala: Noi due in fuorigiocoPaolo Casarin, Darwin Pastorin ed Eleuthera editrice 2005

© Copyright za srpsko izdanje: Novoli, Beograd 2008

Prevod: Igor Radoj~i}

Korektor:Ljubica Brailo

Lektor: Sanja Nasti}

Za izdava~a: Igor Radoj~i}

Priprema za {tampu: Sa{a @ivaljevi}

Foto:Tanja Vali~

Tira`:500 primeraka

Naslovna strana: detalj sa utakmice Evropskog prvenstva 2008, Italija - Holandija.

Zahvaljujemo se od srcaPjepaolo Kazarinu,tre}em }utljivom sagovorniku,za po~etnu idejuza neprestano hrabrenjeza strpljivo pravljenje transkripta...

Tekst pisan kurzivom pripada Darvinu Pastorinu, a standardnaverzija teksta njegovom sagovorniku Paolu Kazarinu.

Paolo Kazarin - Darvin Pastorin

I

OD IIGRE DDO BBIZNISA

Za{to smo nas dvojica ovde? Ti, koji si bio veliki sudija zatimtrener novih sudija, i ja, koji sam skoro ceo ìvot sportski novinar?Da bismo ogolili, bez pre}utkivanja, bez barijera, bez maski,ose}anje koje je unutra{nja strast, veoma jako ose}anje: fudbal.Odmah }u se pozvati na dobitnika Nobelove nagrade, TomasaEliota, koji je definisao fudbal kao osnovni element savremenekulture. Slaè{ se?

Naravno, i dodao bih da ovde nismo slu~ajno, ve} da bismosuo~ili na{e pri~e. Svaki razgovor pokre}e odre|eni smisao. Una{em slu~aju postoji èlja da napi{emo na ovim stranicama nekaosnovna sportska i ljudska iskustva, poku{avaju}i da na povr{inuiznesemo misli i ose}anja. Rizik, u suprotnom slu~aju, je da ihzaboravimo, da izgubimo se}anja. To je {to se ti~e pro{losti, alipla{im se i za budu}nost, imam utisak da fudbal ide silaznom lin-ijom, gubi smisao koji je imao. Mo`da èlim da oìvim pro{lost dabih za{titio fudbal sutra{njosti. Da saznamo da li }e se mo}i igrati.Igra je na~in otvaranja prostora za razmi{ljanje. Pre nekolikomeseci sam bio na jednoj konferenciji. Jedan od govornika bio jei filozof, Aldo Rovati, a tema, u {irem smislu, je bila igra.Rovatijeve re~i su me pogodile zato {to je govorio o igri kao ova`nom delu egzistencije kao {to su ljubav, rad, mo}, iako ne u toj

5Nas dvojica u ofsajdu

meri kao ove nabrojane. Igra stoji nasuprot svemu tome, i u tojperspektivi bi je trebalo i posmatrati - ako se ne varam tu misao jeRovati preuzeo od Finka - suprostavlja se mo}i. Igra nije potro{naroba. Igra je besplatna. Ona je prekid, sada{njost koja se zaus-tavlja, momenat pauze koji nas udaljava od rutine. Da biste igraline moète biti potpuno organizovani i racionalni, nego je potreb-no biti u stanju lucidnosti, totalnom oduze}u, oscilirati izme|u blizui daleko. Drugim re~ima, da biste rekli "igram se", morate dabudete slobodni. Kad pomislim na na{ fudbal najeìm se. Nestalaje volja, dakle sposobnost da se okrene ka pobolj{anju, poku{avase samo udovoljiti potrebama televizijskog gledaoca. U su{tinidana{nji fudbal, pome{an sa reklamama, postao je za~in zapove}anje potro{nje, pretvaraju}i se tako u proizvod.

Mislim da si potpuno u pravu: mislim da je bitno zapamtiti, neizgubiti se}anje. Ovo je zemlja, izme|u ostalog, koja jako brzozaboravlja. Da}u ti primer: ti~e se velikog pisca i sportskog nov-inara koga si upoznao, a koga ja i dalje jako volim, zato {to jeobeleìo moj ìvot: \ovani Arpino. Pri~a}emo i o tome, ali zna{ isam, da je bio veliki komentator sportskih de{avanja. Danas jezaboravljen. @elim, ovde, da se prisetim Arpina i mnogih drugih,veliki i malih, anonimusa i ~uvenih, koji su odba~eni, zaboravljeni.Svi ti ljudi koji su bili deo na{eg sveta.

Osim Arpina, mnogi su pisali o fudbalu do pre nekoliko god-ina. Te stranice kada se danas ~itaju kao da su pisane premnogo, mnogo godina. Svako od njih je bio svedok, kao pisac iliigra~, fragmenata fudbala u kojoj je igra predstavljala najve}uvrednost. Johan Krojf je nedavno objavio knjigu sa interesantnimnaslovom: Volim fudbal, ali ne savremeni. U na{e vreme nije bilote dvojnosti igra - vrednost. U toj knjizi ne postoji èlja da seslepo veli~a romanti~ni fubal pro{losti, mada je dana{njem fud-balu upu}ena ogromna kritika, fudbalu koji je orijentisan karazonodi, i time priziva socijalnu vrednost. U ovogodi{njem{ampionatu prve slike koje nam stiù sa terena su ironi~ne. Sluìnam se televizijska karamela dok su svla~ionice jo{ "vru}e".

6 Paolo Kazarin - Darvin Pastorin

Koristi{ glagol igrati, ali vi{e nije tako, nema vi{e igre.

ûo sam Platinija kako tvrdi, prili~no ubedljivo, da ako gaizaberu za predsednika UEFA, da }e sve u~initi da fudbal zadrìkarakteristike igre pre nego {to bude sveden na biznis. Sumnjamda }e uspeti, ali navijam za njega. Predvi|am jaku opoziciju uliku Nemca Franca Bekenbauera, koji je najbliì ekonomskoj viz-iji fudbala ali i za{titi interesa najve}ih fudbalskih klubova.

Igrati, u stvari, vratiti se igri. U stvari strasti. Zabavi. Porazu,koji ne bi trebalo da predstavlja dramu, tragediju. Deca se igra-ju, a mi stariji smo od fudbala napravili ekonomsko i medijsko~udovi{te.

Moramo, stoga, da utvrdimo koji su to razlozi koji zatamnjujufudbal, koji od nepredvidivog duela prave globalnu pozori{nu pred-stavu. Danas izgleda da je najve}i uspeh kako prodati televizijskaprava, kao i ona vezana za organizaciju i distribuciju samogdoga|aja. Ekonomski projekat ~iji je cilj da pobedi kvantitetdoga|aja nad kvalitetom sportske priredbe. Utakmice svakog danau godini, svakog sata u danu, uz striktno po{tovanje televizijskihpalimpsesta. Po~etak utakmice nakon kojeg, ~ini se, ubrzo stiè ikraj utakmice. Devedeset minuta sa poluuga{enim svetlima, tokomkojih je sve pod kontrolom, u{minkano, skoro zarobljeno. Smanjujese ma{ta, nema slu~ajnosti i nepredvidljivosti. @elim da baremsudije zadrè stepen slobode. âk i da pogre{e. Danas je vaàn,samo, urlik komentatora, koji je sve glasniji. A potom, muka nov-inara koji treba da dobije izjavu utu~enog igra~a, nakon zavr{eneutakmice. Sve se tro{i pre i kasnije. Ali tokom utakmice {ta sede{ava? Igra se? Koja igra? Moè li, i dalje, da se govori o emo-tivnom iskustvu? U bliòj budu}nosti, ako se nastavi s tom tenden-cijom, ima}emo samo jedan model igranja fudbala, svaka utakmi-ca }e biti kopija prethodne. Ko }e mo}i da daje predloge radiizmene pravila, satnica, kalendara? Mo`da }e nekome i to pasti napamet, naravno, nakon {to dobije rezultate anketa.



I I

FUDBAL MMA[TE

Hajde Paolo, otvorimo album se}anja, nostalgije, àljenja.Kada si po~eo da voli{ fudbal, gde je po~ela strast?

Po~inje sa jako tu`nim doga|ajem, tragedijom ekipe Torina.Imao sam 1949. tek devet godina i ìveo sam u gradu Mestre.Se}am se kako sam slu{ao prenos sahrane velikog Torina.Govorili su o rukavicama Ba~igalupa, golmana Torina, pominjalieleganciju Grezara, snagu Balarina. Podsetili su me da suMacola i Loik igrali u crno-zelenom dresu Venecije. Taj staloèniglas, koji je jako ve{to birao re~i, koji je dolazio sa radija, mo`daje to bio Karozio, prenosio mi je tugu, prenosio je direktne emo-cije. Osetiti emocije, a da ni{ta ne vidi{. Prvi kontakt sa fud-balom mi je stigao putem magnetnih talasa, a ne zahvaljuju}io~ima. Pitao sam se: ko su ti igra~i? Za{to je voditelj govorio orukama golmana Ba~igalupa? Kakve je ruke imao golmanBa~igalupo? Da li je imao velike ruke kao {to su rukavice? Da lisvi golmani imaju velike ruke kao Ba~igalupo? Ti igra~i su miizgledali ogromni, mitski, pre svega zbog radijskog prenosasahrane, kao neke tragi~ne i slatke pri~e.Nekoliko meseci pre tragedije, Torino je igrao u Padovi, a utak-mica se zavr{ila ~etiri prema ~etiri. Oduvek sam mislio da sam


bio na toj utakmici, ali nije bilo tako. Samo sam zamisliodoga|aj. Moje interesovanje i uticaj fudbala su bili toliko jaki dasam ja zamislio put od Mestra do Padove, u jako, jako staromvozu. Imam "uspomenu", bolje re}i fantaziju vezanu za drve}eispred stadiona Apijani u Padovi, koje sam o~igledno izmislio.Stadion u Padovi sam video, u stvari, tek godinama kasnije.Eto, fudbal se tako ose}ao, zami{ljao i mislilo se o njemu, da semogao pome{ati s realno{}u. îsta fantazija. Fudbal jeuzburkao ma{tu, toliko da jo{ uvek imam utisak da se se}amonog starog voza koji me je odveo u Padovu, i koji mi jeomogu}io da drìm noge van vagona i da posmatram kamenjekoje je leàlo na pruzi koja je nestajala za nama. îsta fantazi-ja, ta~no, ali kakvo intenzivno ose}anje. Za mene je fudbalsamo to i mogao biti zato {to novca za odlazak na utakmice nijebilo, a moj otac nije bio popustljiv. Ali, ipak, ~esto mislim naMestre i na na{u narandàstu ku}icu.

Ispri~ao si pri~u koja me podse}a na Borhesa, gde se fantaz-ija, imaginacija me{aju sa stvarno{}u. Za mene je fudbal bio jezik.To nas dovodi do mojih roditelja. Ja sam ponosan sin dvoje emi-granata iz Verone, koji su posle rata oti{li za Brazil bez i~eg ...~uveni kofer od kartona ( imaju ga jo{ uvek, radi uspomene). Oti{lisu kada je to predstavljalo avanturu, odlazak u nepoznati svet.Danas svi poznaju Brazil, iako tamo nikada nisu bili: postoje doku-mentarci, filmovi pa i gomila telenovela. Za moje roditelje Brazil jebio samo re~: svet u kome je trebalo da bude svega i vi{e od toga.Skoro mesto kao iz Salgarijevih pri~a. Stigli su u Brazil 1951., i nijeim bilo lako. Mama i tata su ve} imali jedno dete, Lamberta koji jedanas doktor. Tokom 1954. mama je izgubila blizance( de~aka idevoj~icu), koji su umrli odmah po ro|enju. Tamo su i sahranjeni:hrabar izbor, tuàn, ali po meni vaàn, jer oni su ipak deca tezemlje, premda je njihov ìvot trajao jedan dan. Ja sam ro|en uSao Paolu, 1955, u kvartu Kambu~i, u ulici Na{e Gospe Lurdske.Objasni}u ti za{to je za mene lopta bila jezik. Lopta je bila krpen-ja~a i sredstvo komunikacije sa mojim vr{njacima, Poljacima,melezima, Jevrejima, Japancima. Na taj na~in, uz loptu, uz krpen-


ja~u, svi smo govorili istim jezikom. Zahvaljuju}i lopti smo serazumevali, uspevali da kaèmo jedno drugom mnogo toga.

Verovatno se se}a{ da je 1950. Brazil pretrpeo veliki poraz,dva prema jedan od Urugvaja. Tragedija celog naroda je pretrplje-na na stadionu Marakana u Riju. Na toj utakmici na golu Brazilastajao je melez, Moakir Barbosa. Tragi~ni heroj, neopravdanooptuèn za poraz, kome sam posvetio knjigu: "Poslednja paradaMoakira Barbose".

Ubrzo sam postao navija~ Palmeirasa, koji se prvo zvaoPalestra Italia. Tek 1942. ime je promenjeno, zato {to se Brazilpridruìo SAD-u, i odbacio fa{isti~ku Italiju, i promenio sva imenakoja su imala italijanski prizvuk. Po~eo sam sa ocem da odlazimna stadion, da bi gledali tu predivnu ekipu. Njihov napada~ je bioprozvan Macola, po{to je izuzetno podse}ao na Valentina Macoluiz velikog Torina. Zna{ ko je bio taj igra~? @oze Altafini, moj pri-jatelj s kojim sam sara|ivao na televiziji Telepiu' a zatim na tele-viziji Sky. Ne{to kasnije, 1961. moji su uspeli da uhvate sre}u ,kako se govorilo, po{to su re{ili da se vrate u Italiju, ali ne uVeneto, nego u Torino.

Ba{ ~udno. Pri~a{ o svom poreklu, o svojim roditeljima kojisu napustili Veneto i oti{li u Ju`nu Ameriku...ne{to sli~no se imeni moglo desiti. Moj otac je radio kao radnik u brodogradili{tuu Bredi di Porto Margera: za mene on nije bio obi~an stolar,~inilo se da je inènjer {ta je sve znao da uradi sa drvetom.Uve~e se vra}ao ku}i mrtav umoran. Uprkos svemu, tanjiri namnisu uvek bili puni. U Veneciji, naravno obuhva}eno je bilo iMestre, su tokom 1948. besneli {trajkovi, kojih se dobro se}am.Jako dobro kao sahrane Torina. To su bile bitke, tokom kojih suradnici stavljali to~kove vagona na {ine da bi napravili barikadeza borbu protiv policije. Policija je ~esto veoma grubo inter-venisala. Se}am se da su se , nakon {trajkova, radnici okupljalina ulici Pjave, podiù}i na barjake majice radnika , koje su bileumrljane krvlju od udaraca policije ili ~ak od metaka. Sa trotoarasam poku{avao da ugledam oca: bio je jako visok , tako da ga


nije bilo te{ko videti. Kakv uzdah olak{anja! Tih godina u mojojporodici su se ~esto pominjale dve dràve Ju`ne Amerike:Argentina i Venecuela. êsto bi moj otac rekao majci da jevreme da se pripremimo za put u Argentinu. Put koji bi nampromenio ìvot. Ko~nica je bila moja mama koja nije èlela danapusti Veneto. Na kraju, 1949. Breda, na{e mesto, je pobediloArgentinu. Otac je odlu~io da ostane i nastavi posao ubrodogradili{tu. Zamalo nisam postao Argentinac, zamalonisam postao navija~ Boke. Pomisli kako je ~udno veronsko-brazilski navija~ Palmeirasa protiv venecijansko - argentinskognavija~a Boke. Avantura zamalo izbegnuta...

Vidim da nas vezuju zajedni~ki koreni iz regije Veneto, madasu ljudi odatle uvek negde odlazili, ali moji roditelji nisu bili prviemigranti iz moje familije. Prvi koji je krenuo bio je moj pradeda jo{na po~etku dvadesetog stole}a. Krenuo je iz Svete Marije iz Sale,u provinciji Venecija, sa mnogo dece i mnogo snova. Da li veruje{da se glavni trg grada Minas èrais, zove upravo Pastorini, pomom pradedi( moje prezime se u Brazilu izgovara Pastorini, tako da osim {toimam dva paso{a , imam i dva identiteta).

Podse}anje na tvog pradedu me asocira na predivan CD kojisam nedavno slu{ao, Gultijera Bertelija, u pratnji sastavaCompagnia delle Acque. Pesma se zove Se}anje na pradede, inije ni{ta drugo nego oma` Valmoru Maraski, brazilskom kantau-toru italijanskih korena, koji posve}uje pesmu svojim precimakoji su pre stodeset godina krenuli iz Veneta i Frulija ka novomkontinentu. Maraska je jedan od vode}ih interpretatora narodne"talijanske" kulture, koja je nastala u ju`nim brazilskimdràvama. "Talijan" je bio ~udan dijalekt, neka vrsta novog jezi-ka koji je u sebi spajao vi{e dijalekata severa Italije. Pesma gov-ori o ljudima koji su napravili ogroman put, koji su imali hrabrostida to u~ine, radili naporno da bi osigurali budu}nost svojimnaslednicima i koji su, pre svega, odneli i ~uvalli svoju kulturu udalekoj Ju`noj Americi. Jedna lepa strofa te pesme ide ovako:


Kad su bili praznicisastajale su se porodicepevalo se, bo}aloIgrale se karte, provodile no}i cele,

zadovoljni igrali smo morui pili potoke vina;a kada je glad stiglapalenta bi se iz zdele jela.

Kada govorimo o porodi~nim vezama i njihovom odnosuprema fudbalu, pada mi na pamet nekoliko tu`nih stvari.Poku{a}u da objasnim. Ako fudbal shvatite kao u~itelja ma{te,metafore, fantazije, onda }e vam on biti prijatelj za ceo ìvot,bi}e na~in da zapo~nete igru. Onda, mo`da, postane{ sudija,novinar ili igra~, ali }e{ uvek na fudbal gledati na taj na~in. Ako,nasuprot, tome fudbal tuma~ite kao posao ili kao na~in dastignete na naslovne strane lako }e do}i do anomalija. To je ono{to ~esto danas moète da vidite u savremenim {kolama fud-bala. Kako je àlosno videti roditelje koji dovode decu na tren-ing i sva|aju se sa trenerom zato {to njihov sin bolje igra nadesnoj strani , a on ga uporno stavlja na levu. Poluslu|eniroditelji, koji stoje kraj ograde igrali{ta, spremni da vre|aju sudi-ju i uni{te igru sopstvene dece.

Da, istina je , tu`no izgledaju ti roditelji kraj terena uvereni daje ba{ njihovo dete Maradona. Vidi{ ih, o~evi i majke, vi~u, ma{u,gube glas zbog postignutog ili ne postignutog gola, ili zbogprekr{aja koji nije dosu|en. Roditelji bez kvaliteta, koji misle i videdete kao ogroman ra~un u banci. Zato se Paolo, ne moèmosakrivati iza poezije, fudbal danas zna~i popularnost, novac, mo}.

To nije bilo tako u mom slu~aju. Kao de~ak, stanovao sam,kao {to sam rekao, u gradi}u Mestre, u ulici Fran~esko Baraka,


u kojoj se nalazio stadion. Utakmice nisam mogao da gledam,ve} sam i to pomenuo, zato {to ekonomsko stanje mojeporodice to nije omogu}avalo, ali sam ~uo iz svoje ku}e, koja jebila tristotine metara od stadiona, glasove, radost, vrisku. Tadasu stadioni ispravno nazivani sportski tereni. Nedeljompopodne, s vremena na vreme, bi se ~ulo more glasova i strastbi me nagnala da se pribliìm stadionu. Rekao bih majci:" Idemda ~ujem izbliza". îni se neverovatnim, ali je moj odnos premafudbalu tako po~eo, bez gledanja utakmica. Kad samo pomislimkako je danas, gde se sve svodi na gledanje, i to ~ak ne uìvo,nasmejem se. Tako slu{aju}i, uspevao sam da zamislim ono {tose de{ava, ~ak i vi{e od toga, kao u slu~aju mog putovanja uPadovu. Danas deca, po{to sve mogu da vide, rizikuju daizgube ma{tu ali ujedno da prestanu i da slu{aju.

Fudbal je za mene predstavljao pristup ka kolektivu, u smislujedinstva s drugima ne samo u dru{tvenom nego i u politi~komsmislu. Za mene je fudbal uvek bio proleterski sport, zato {to seigrao s krpenja~om na ulici punoj pra{ine i kamen~i}a, a istovre-meno svi smo bili deca emigranata. Sve to ima predrevolu-cionarno zna~enje po mom mi{ljenju. Pomisli da je Brazil 1958.osvojio svoje prvo Svetsko prvenstvo ( kup @ila Rimea), i to jeu~inio zahvaljuju}i de~ki}u koji je pre toga bio ~ista~ cipela - Peleu- uz ogromnu pomo} igra~a koga smatram naj~udnijim igra~em nasvetu, onaj koji mi je promenio ìvot sa narativne ta~ke gledi{ta,imaju}i u vidu da sam po~eo da pi{em misle}i na njega. Govorimo Garin~i. Kakva kombinacija: kada sam se rodio 18 septembra1955. u Sao Paolu, tog istog dana u Riju, Garin~a je debitovao unacionalnoj selekciji Brazila protiv îlea.

Pri~a o tom igra~u ostavlja na mene misteriozan, neobi~anutisak. Ro|en u Pau grande, u kolibi, odmah dobija de~iju paral-izu. Doktori kaù da malo toga moè da se u~ini: ili }e umreti ili }eimati problema s kretanjem kroz ceo ìvot. A upravo njegova fasci-nantna igra proizilazi iz ~injenice da ima krivu nogu. Sastavio jeneverovatnu fintu, kojom je mogao da prevari bilo kog ~uvara.Postoji prelepa fotografija: Garin~ina finta i tri igra~a SSSR-a, koji


istovremeno padaju na zemlju. Kreativna finta protiv snage bezmozga. Garin~a je umro sam i napu{ten, naliven rakijom, u psihi-jatrijskoj bolnici u Riju. Govorim o ~oveku koji je oduvek ìveoizme|u ma{te i realnosti, analfabeta koji je poznavao jezik vraba-ca. Postoji pri~a o njemu koja me je stra{no pogodila i koju sampri~ao mnogo puta. Selekcija Brazila se vra}a u Rio iz [vedske,nakon {to je osvojila Svetsko prvenstvo. Gomile sveta na ulici,po~asti, a na kraju ih prima i guverner, eufori~an, koji izjavljuje da}e svakom igra~u pokloniti vilu. Svi prihvataju s odu{evljenjem tajpoklon, osim Garin~e. Jedini je ozbiljan, ne raduje se, ne smejese, ne podiè trepavice na slavlje reìma. Guverner, uznemiren,pita se: {ta li }e da traì ovaj nepismenjakovi}? Pita ga to direkt-no: "Dakle Garin~a, {ta èli{?". A Garin~a, zna{ {ta je u~inio?Pokazuje rukom na kavez i kaè:"@elim slobodu za ovog vrapca,a ne vilu". Takav je bio Garin~a.

On je bio jedan od igra~a koga su najvi{e opevali, opisali,oboàvali, razni kantautori, poeti i pisci, kao {to su Vinicijus deMoraes, Edilberto Kutinjo i Karlos Dramon de Andrade. Kutinjo jenapisao perfektnu re~enicu koja u sebi sadrì su{tinu: fudbal, kaoi knjièvnost, ako se koristi na pravi na~in, predstavlja snagu nar-oda. Diktatori prolaze, uvek }e pro}i, ali Garan~in gol je trenutaku ve~nosti. Niko ga ne}e zaboraviti. Garin~a, i danas, pravi finte,poklanja nam ma{tu, poeziju, èlju da shvatimo svet. Kao da je tajvrabac nastavio da me sledi, korak po korak, u profesionalnojkarijeri, ali zbog njega nikada ne gubim nadu. Zato {to je za njegafudbal bio bajka. Napu{tao je trening Botafoga, brazilske selekci-je, da bi se vratio u svoj gradi} Pau grande da igra, bos, sa pri-jateljima iz detinjstva.

Neodoljiv je ovaj povratak korenima. Garin~a je, zaista, bioizvanredan. Nikada ga nisam gledao uìvo, ali sam upoznaoPelea, velikog igra~a, premda je on bio li{en te poezije koju jeimao Garin~a. Pele je, mo`da, suprotnost Garin~i, uvek ukalu-pljen u stereotip koji ga, uvek, predstavlja na isti na~in. Bezmana, ljubazan, nikad protiv ne~ega. Skoro sasvim obi~an~ovek.


Pele i nakon zavr{etka karijere ne izgleda kao obi~an ~ovek.Nosi svoje postere kao Bufalo Bil koji je vodio sa sobom cirkus.Nikada ne bih mogao da pi{em o njemu: sve je previ{e savr{eno,mada me ganulo kada sam ga video kako pla~e zbog sina koji jezavr{io u zatvoru zbog droge. Volim da pi{em o an|elima krivihnogu, o nesavr{enima.

êsto sam se pitao za{to sam postao fudbalski sudija.Priznajem, ~udna figura, danas se na nju gleda kao naodlu~uju}u, koja je uvek u centru televizijske pa`nje. Po{to jetoliko u centru pa`nje, stoga je i prili~no neza{ti}en. I ja sampo~eo igraju}i fudbal po neravnim ulicama, u neodgovaraju}ojobu}i, ali to je pri~a svih nas koji smo rasli do sedamdesetihgodina pro{log veka, kada su asfaltirane sve ulice, i od kadanjima gospodare automobili. Igrao sam u odbrani, u lokalnojekipi, govorim o pedesetim godinama, i brzo sam shvatio daigra~ mora, pre svega, da bude talentovan. Shvatio sam danikada ne}u postati profesionalac. Ipak fudbal me je odu{evl-javao, sve vi{e i vi{e. Na~in da se ostane na terenu, u kontak-tu s igra~ima, je bio da postanem sudija. Mogao sam tako danastavim da ma{tam i sanjam. Veliki uticaj na moje formiranjekao sudije imao je prijatelj iz detinjstva koji je igrao kao {toper,koji me je ~esto hrabrio da nastavim na svom putu. Taj igra~ bioje Dino Pancanato.

Ah da, Napoli!

Da. Kasnije }e postati {toper, izuzetno grub, Napolija. Biomi je najbolji prijatelj tih godina, a radio je kao strugar. Treniraoje i radio. Postali smo prijatelji, mada smo bili razli~iti. Ja samstudirao i pri~ao, on je radio i slu{ao. No}u smo {etali po trguFereto, razgovaraju}i o fudbalu: moja teorija sa njegovom prak-som. Nadopunjavali smo jedno drugog. Postali smo kao bra}azahvaljuju}i fudbalu. Interesantno da je moj prijatelj postaojedan od najgrubljih igra~a. Ja, sudija koji striktno primenjuje


pravila na terenu, a on, odbrambeni igra~ koji je bio vi{e negoodlu~an...da na~ini {to vi{e prekr{aja. Jo{ jedno nadopunjavan-je. Bio je, iznad svega, jako plemenita i dobra du{a.

Gre{im ili je za njega vezana ~uvena sva|a prilikom jednogsusreta Napoli - Juventus?

Ne, ne gre{i{, u sve je bio uklju~en i onaj neverovatni igra~Omar Sivori. Nemogu}e je zaboraviti, zato {to svaki put kada~ujem ili vidim Dina, on me podseti na to, smeju}i se. Pri~a oudarcima, {aketanju kako se kaè u àrgonu, na stadionu SanPaolo, koja je uvek druga~ija, uvek duà i preciznija u detaljimakako godine prolaze. U su{tini Pancanato i Sivori su udaraliSalvadorea, odbrambenog igra~a Juventusa, sa veoma pre-ciznom strategijom: Omar Sivori je drào Salvadorea a mojdragi prijatelj ga je udarao po licu. Pro{lo je dosta godina odtada, ali ni danas mi nije jasan njihov postupak. Kada ga danaspitam, Dino promeni temu. Pancanato je dobio ogromnu kaznu:ka`njen je devet kola!

Hajde da govorimo o korenima, o prvim izborima. Kada sambio de~ak, moj otac je smatrao da je va`nija diploma hemi~aranego iskustvo igra~a. Nije dolazio na stadion da navija za mene,da se sva|a sa drugim roditeljima ili sa trenerom. Ne, moj otacnikada nije dovodio u sumnju izbore mog trenera. Bavio se svo-jim poslom. Da li zna{ {ta mi prvo pada na pamet kadarazmi{ljam o motivima koji su me ponukali da postanem sudija?Kopa~ke s kramponima. Da, prave fudbalske cipele. Kao sudijamogao sam da koristim takve cipele, {to je davalo ose}ajuklju~enosti, ose}aj da sam deo grupe. S druge strane, kram-poni vas ~ine vi{im, neudobni su za lo{e asfaltirane ulice, kakvesu tada bile, ali su u poptunosti adekvatne za travnati teren. Dabih bio precizan, tada smo ih zvali u{nirane cipele i bile su uve}ini slu~ajeva crne. Danas te cipele, neki novinari nazivajufudbalske cipelice, i moète ih na}i u beloj, zlatnoj, ruì~astojboji. Da li moète da zamislite Romea Banetija ili RobertaBoninsenju, ili ~ak \i|ija Rivu ili \uzepea Furina da {utiraju fud-


balskim cipelicama? Sva{ta. Tada mi je mama sa{ila sudijskoodelo. Ta~no, precizno, zato {to je odelo moralo da traje {toduè.

Ispri~a}u ti kako sam odsudio svoju prvu utakmicu. Oti{aosam u Oderco na utakmicu juniora. Nisam ni sam znao {taradim u sred terena, niti ko se brani, a ko napada. Odmah samosetio vezanost za taj fudbalski svet: u igra~ima sam video svogprijatelja Pancanata. Nisam imao èlju da komandujemigra~ima, nego nameru da komuniciram sa njima, potrebu dapodelim fudbalsku igru sa njima. U su{tini i ja sam bio jedan odigra~a. Po~eo sam u Odercu, jednog dana, u deset ujutru.

Oderco! Igra~ Juventusa Zigoni je iz Oderca. Stanovnici sezovu, {to je ~udno, Opiter|ini. Kao mali sam voleo Zigonija.Buntovnik koji je rekao Omaru Sivoriju: "Bolji sam od tebe". Nijepo{tovao pravila, ~esto je izazivao protivnike ali i ìvot.

Ba{ tako, Zigonijev gradi}. Tre}u utakmicu u karijeri sudiosam u Fosalti di Pjave i se}am se detalja koji je poprili~no uti-cao na moje ambicije. Ako sam pomislio ko zna {ta, zato {toimam cipele sa kramponima, stigao mi je odgovor sudbine.Vozom sam i{ao od Mestra do Fosalte, i stigao sam tri sata prepo~etka utakmice, nose}i u ruci, prili~no vidljivu, sudijsku torbu.Na startu karijere sudije su pa`ljive i strogo se pridràvaju uput-stava svojih nadre|enih. Oti{ao sam na teren i javio se ekono-mu, koji je trebalo da mi pokaè svla~ionicu. Ekonom me je upi-tao na dijalektu." Za{to si do{ao tako rano? Ima jo{ dva sata doutakmice. Mora}e{ malo da sa~eka{". êkao sam iznena|en,dok se ekonom dovikivao sa ~ovekom koji je obeleàvaoigrali{te. ûo sam ga kako vi~e: " Nino, vadi konja iz {tale, sti-gao je sudija". Dakle tako, sudijska svla~ionica je bila u {tali. Uglavama te dvojice sudija je, verovatno, bio pomo}na figura,neko ko pomaè da se odigra utakmica, kao {to konj pomaènjima u polju.

Ta pri~a o konju me podse}a na Osvalda Sorijana. Njegove


neobi~ne, ironi~ne, tu`ne pri~e o lopti. Kakvi likovi! MisterPeregrino Fernandes, Kostante Gauna, ma~ak Dijaz, junacineverovatne pri~e Najduì penal na svetu. Pa jo{ Kuko Pedraci,Susio Orlando. Napisao je Paolo Kolo, koji je preveo Sorijanovepri~e o fudbalu:" Sorijano pi{e o fudbalu , i pi{e o utakmici.Sastavlja ekipu, organizuje taktiku, na osnovu igra~a koje ima naraspolaganju. Daje gol, a pobe|uje pri~a".

Vra}aju mi se u se}anje utakmice koje sam sudio po ostrvi-ma u Venecijanskoj laguni. Na tim mestima se desilo jakomnogo ~udnih stvari. Ne mogu da zaboravim pojam "derbija"koji nosim u sebi odkako sam postao sudija. U su{tini SanPjetro u Volti protiv Pelestrine je derbi lagune. Dva ribarska seo-ceta, na istom ostrvu, ~uvena po ribi koja se lovi, bukvalno,ispred ku}e, i koja ne moè biti ukusnija, ili po ribarima i njihovojnaravi kada ostave mreè za pecanje i kada do|u na stadionkao navija~i. S jedne strane teren zavr{ava u samoj blizinimora, i pri~e o sudijama koje su spas traìle u moru su bilenadaleko poznate. Kada mi je saop{teno delegiranje, bilo jedovoljno re}i: " Dobio si derbi". I tada je bilo gomila utakmica, aliderbi je samo jedan. Vrsta maturskog na osnovu kojeg je mogloda se utvrdi da li poseduje{ neophodne kvalitete da rizi~nuutakmicu privede{ kraju.

Sudije, ne govorim samo o po~etnicima, mnogo energijepotro{e na vreme koje prethodi utakmici. êsto puta, u i{~eki-vanju, poèli{ da istr~i{ na teren, sudi{ i {to pre sve zavr{i{. Tose oseti, posebno, no} pred utakmicu, koja je puna mnogihsenki: sto kontroli budilnika da ne bi izgubio voz, torba, oprema,kopa~ke, dve pi{taljke, sve to se spremi jo{ u subotu, s pot-punom sve{}u da je u torbi sve {to je potrebno. Torba jeplasti~na ne zna se ko je proizvo|a~, oprema ispeglana, crna.Rad moje majke joj daje strogi ton, {tucne crne sa nijansomazurno plavog, potpuno nove, kopa~ke polovne, pertleobavezno crne. Sve u svemu zabrinjavaju}i izgled, skoromra~an, koji je samo mogao da provocira stanovnike ostrva.Voz stiè na vreme, i ~ini mi se da svi ostali postoje da bi mene


ispratili na tom putu. Put je kratak. Nakon toga bacam poslednjipogled na kopno, na Margeru, na sve cevi koje se dime, na teuni{tiva~e koji tro{e energiju i zdravlje ljudi. Nailazimo na novuhemijsku fabriku. Mo`da }u i ja i}i tamo da radim kada zavr{im{kolu, i tada }e se zavr{iti ma{tanja o slavi. Nakon velike kriv-ine mosta Slobode nestaju mi s vidika fabrike, sada sam predVenecijom. Kakve lepe ku}e, ~ak je i Sunce ovde druga~ije odonog u Margeri. A verovatno je, ipak, isto. Na brodi}u ljudi suveseli. @eleo bih i ja da budem, ali kako kada mi se ~ini da ustomaku imam ciglu zbog tog blaènog derbija? Kad govorimoo ciglama, te ku}e u laguni su zaista prelepe: voda je zelena aku}e ùte, ruì~aste, crvene, zelene. Toliko je lepih boja, ~ini seda uspevaju i nebo da oboje, koji nije uvek azurno plavo u tomkraju. Venecija je sada daleko, San Pjetro u Volti na vidiku,brodi} uplovljava. Izlaze tridesetdve osobe, niko se ne smeje,svi su ozbiljni: tenzija zbog utakmice? Dobro smo po~eli...Hodam po ulicama San Pjetra, vidim samo zidove. Niti dobardan, barem gre{kom neko da mi kaè. Sudijska torba je razlognepoverenja. Sudijska svla~ionica ima sto sa ~etiri stolice, starafotelja u uglu, àluzine su dignute a plafon tek {to je okre~en.Boca vina na stolu, otvorena. Traìm ~a{u vode, kao prvi znak~vrstine i strogo}e. Ekonom donosi vodu, s osmehom nekogako vam se podsmeva, nekoga ko ne ceni ~vrstinu i strogo}u kaovrednosti. Svla~ionica je sto metara od terena, koje treba pre}iu sudijskoj opremi. Prisutni su impresionirani mojim pristupom iizgledom opreme. U svla~ionicama, pre po~etka utakmice, kon-troli{em dokumente igra~a. Doma}i se svi zovu Skarpa, a oni izPalestrine Vijanelo, osim ponekog Zenara. Me|usobno komuni-ciraju nadimcima, koji po pravilu isti~u fizi~ke nedostatke. Naprozivci, gde se koriste nadimci, ho}u da puknem od smeha:Arturo Skarpa, nazvan Nosonja. Nemogu}e je ne primetitiveli~inu nosa, koji je prava li~na karta. Karlo Vijanelo nazvanEkser, zbog neverovatne mr{avosti. Igra levo krilo. Ko nemanedostatak, kao recimo, Toni Skarpa, nazvan je \ovani.Gledaju}i te igra~e koji deluju poptuno normalno, shvatam da jesudijska oprema ta koja ih zabrinjava. Predstavljam vlast.


Uzimam pi{taljku u ruku. Na obodu terena, gledaoci-ribari megledaju potpuno ravnodu{no. Ne pruàju ~ak ni one la`ne ineiskrene aplauze koji se ~uju na po~etku utakmice. Svi sepomalo, neopravdano, pla{e derbija. Utakmica se zavr{avanere{eno, dva - dva, skoro kao svi derbiji izme|u ta dva kluba.Publika se ~uje samo kada se nekome treba podsmevati,uklju~uju}i i sudiju. Nema nasilja. U povratku, se}am se samozelenila lagune.

Od malih nogu imao sam dvostruku strast: fudbal iknjièvnost. Moram da zahvalim svojoj majci zato {to mi je , kadasam bio mali, ~itala na portugalskom bajke Monteira Lobata iavanture Sandokana i Crnog gusara. Moja porodica se 1961.godine vratila u Italiju. Oti{li smo u Torino, grad industrije,ekonomskog razvoja, u su{tini, grad iskori{}avanja. Bez obzira naekonomski bum, malo je bilo optimista. Igrao sam u Pertuzi, uBa~igalupu... Na po~etku kao desno krilo, zato {to sam voleoGarin~u, da bih kasnije pre{ao na mesto centarfora. Bio sammr{av i brz. Bavio sam se i atletikom: tr~ao sam u {tafeti 4x100metara, a u {tafeti su bili \ani Lanfranko, reprezentativac Italije uodbojci, Basi, voza~ FIAT-a i Paurelo, reprezentativac u skoku udalj i troskoku.

Dosta sam u~io, ~itao, zaljubio sam se u Toma Sojera iHaklberi Fina, junake koji su iza{li iz magi~nog pera Marka Tvena.Bukvalno sam izgubio glavu za romanom \avo u telu, RajmondaRadigea. Odu{evljen sam bio ènskim likom Marte, ène koja sezaljubljuje dok joj je suprug u ratu. Tragi~na pri~a,koju je tajFrancuz, koji je umro veoma mlad, predivno napisao. Za mene,de~aka, pisac od {esnaest godina je bio mitska figura, kao fud-baler. Navijao sam za Juventus Juventus koji tih godina nije biopobedni~ki, po{to se tada zavr{avala epoha Bonipertija,Sivorijeva epopeja, potom ârls, i po~injao je period "pupantijeva-ca". U stvari tada{nji trener se zvao Sandro Pupo. U toj ekipi jeigrao i An|elo Karoli, koji je tom iskustvu posvetio i knjigu. ZatimFa{eti, koji je danas jako cenjen kao trener. To je bio moj prviJuventus.


Moj san je bio da pi{em o fudbalu. Preokret je do{ao u tre}emrazredu osnovne {kole kada me je u~itelj Ugo Paljuka u {koliSilvio Peliko u ulici Madama Kristina, u Torinu, upitao: "A {ta tièli{ da bude{ kad poraste{?" Bez razmi{ljanja sam mu odgovo-rio:" Sportski novinar." Odmah jasne ideje. Nakon toga sam izmis-lio sportski dnevnik, koji sam prodavao svojoj majci: dve stranicena kojima sam prepri~avao utakmice, stavljao naslove,~ak sekaofotografije iz pravih novina, i lepio ih u te svoje. Radijska emisijaSve o fudbalu iz minuta u minut je bila moja saputnica svakenedelje. Kada bih ~uo:"Pa`nja, Gradski stadion u Torinu, Juve jepostigao gol...", skakao bih od radosti, imitirao sam gol, onakokako sam ga ja zami{ljao. Neverovatne emocije. Kao kada samno}u, stavljaju}i tranzistor na uho da ne bih probudio bra}u,slu{ao prenos boks me~a izme|u Benvenutija i Grifita u Medisonskver gardenu. Bilo je to uzbu|enje zbog glasa. Otvoreni ulaz usvet ma{te.

Na radiju svi sportovi postaju ~arobni, zato {to ono {toreporter opisuje kod nas pravi scenarija i uklju~uje ma{tu.

Ti si bio svedok tragedije velikog Torina kao tragi~nog trenut-ka. Nasilni ulazak u ìvot, u njegovu realnost, u njegov pathos. Zamene je to bila smrt, opet u Torinu, \i|ija Meronija. Iako sam nav-ijao za Juventus, oboàvao sam to romanti~no desno krilo:Meronikoji je na uzici vodio koko{ku kroz centar Torina, Meroni koji sezaljubljuje u Kristinu devojku iz luna parka, Meroni koji je nosiobroj sedam na le|ima i koji je tr~ao po oblacima. \i|i je biodugokosi umetnik, sa nepredvidim driblingom kao Garin~a.Zauvek }u zapamtiti 15 oktobar 1967. kada je stigla vest:"Meronije mrtav...Meroni je mrtav". Vest je i{la od usta do usta, tada nijebilo mobilnih telefona, hiljade televizija i radija, samo glasovi,glasovi koji su ponavljali "Meroni je mrtav". Se}am se da sampo~eo da pla~em, a na dan sahrane sam odneo crvenu ruù nagrob. Dan kasnije dnevnik " La Stampa" ispri~ao je pri~u o de~akukoji je doneo ruù na Meronijev grob. Tragi~an klub je taj Torino,zato su mu navija~i toliko privrèni. A ~uj sad nekoliko neverovat-


nih koincidencija: zna{ kako se zvao pilot aviona u kome senalazila ekipa Torina kada se sru{io? Meroni. Zna{ ko je, ne svo-jom krivicom, pregazio \i|ija Meronija? Momak od osamnaestgodina, navija~ Torina i Meronijev po{tovalac: biv{i predsednikTorina Atilio Romero! Danas Romero uspeva da pri~a, ali jete{kom mukom i nakon mnogo vremena do{ao do toga. Nedeljunakon Meronijeve nesre}e, Torino je pobedio Juventus, u derbiju,~etiri prema nula, u apsolutnoj ti{ini, ti{ini od koje smo se svinajeìli.

Interesantno je primetiti kako na{im ìvotima, tvom nov-inarskom, i mom fudbalskog sudije, igra~i imaju va`nu ulogu. Zatebe Garin~a i Meroni, koji i nakon fizi~kog nestanka, ne moèda ode iz na{ih ìvota. Kao mladi}, samo {to sam zavr{io vi{u{kolu, oti{ao sam da predajem u hemijski institut Don Bosko umestu San Dona di Pjave. Koga sam zatekao kao u~enike?êreser i Ferari, budu}i igra~i Torina i Udinezea. Koincidencije,susreti, poziv da nastavim sa tom stra{}u fudbalskog sudijekoja je tek ro|ena a koja se u~vrstila u poznanstvima samnogim igra~ima. Upravo me je poznanstvo s igra~ima vodilonapred, naravno ne èlja da ih ka`njavam, uhvatim u gre{ci.Vra}aju}i se na fudbalske korene, te igre koja je mnoge ljudeujedinila, i nas dvojica koji smo imali razli~ite puteve, èleo bihda poku{am da objasnim za{to taj sport, koji volim da nazivamigrom, ima takvu privla~nost. Va`no je podvu}i da je fudbal nas-tao odvajanjem od ragbija, gde se moè igrati i rukama, i gde sekoristi ovalna opta, koja je simbol za nestabilnu ravnoteù. Ufudbalu naglasak je na upotrebi stopala, s kojima nije lakoizvoditi precizne akcije, vrsta nerazvijenog instrumenta. Kao dato nije dovoljno, pa je lopta okrugla, a ne ovalna: dakle, maksi-malna nestabilnost. Ruke kao najprecizniji instrument suzabranjene. Ruke kojima ...

...se jede.

Da, jede se, svira se, pi{e se. Nogama se hoda, ko~i se, tr~i


se, a fudbal je izabrao samo te udove. Fudbal kao da ~ovekastavlja na probu, zahteva dodatni napor, akrobaciju, sposbnosti snagu da izdrì isku{enje da ne upotrebi ruke. Nije slu~ajno dakada deca igraju fudbal, ona koja su manje hitra ili iskusna,~esto s namerom zaustave loptu rukama: da bi prekinuli tute{ku igru. Tako i publika, kada vidi igra~a koji loptu zaustavirukama, o~ekuje od sudije, u svakom slu~aju, ùti karton.Fudbal nastaje u toj te{ko}i da se kontroli{e lopta sa slabijimudovima i glavom.Postoji jo{ jedan dodatni element sloènosti imaju}i u vidu brz-inu: brzina pokreta koja se mnoì sa te{ko}om kontrole, kaokrotitelj "zveri" odnosno lopte. Fudbal je predivan zbog toga {tospaja te{ko}u i spretnost, instinkt i predvi|anje. Odmah nasprivuku oni igra~i koji umeju sa loptom, koji kontroli{u loptunogom kao da je dodiruju rukama. êsto kaèmo:" Vidi kakvulevicu ima onaj, vidi kako {topuje loptu". Za{to aplaudiramolepom {topovanju? Zato {to je to maksimalni izraz sposobnostirazvijanja poverenja izme|u igra~a i lopte, vrhunsko prikazivan-je "smirivanja lopte", kako kaù novinari na radiju. Ne znam dali je prilika da se analizira glagol "ukrotiti", ali bi to zna~ilo da jesa loptom uspostavljen odnos kao da ona postaje deo nas. Nekiod velikih krotitelja lopte mi padaju na pamet Sivori i Maradona,ali oni se ~ine kao da su jedna celina s loptom, kao da su upitanju besne i lukave zveri. Maradona koji je imao kratke alijake noge, skoro pravougle, igrao je ~esto u kopa~kama bezpertli. Kada sam mu sudio, govorio sam mu:" Dijego, za{to nestavi{ pertle?", a on je odgovarao:"Ne brini, lopta i moja stopalasu ista stvar". Maradona je govorio da je kao de~ak sa loptomi{ao u krevet: za njega je to bila jedina igra~ka sa kojom i o kojojje sanjao.

Ako razmi{ljam o fudbalu, moja se}anja me odmah vode udetinjstvo, u Sao Paolo u Brazilu. Ali, i u Torinu lopta je vrlo brzopostala moja dominantna misao. Kada sam i{ao u srednju{kolu, tokom ~asova, kri{om, ispod klupe sam ~itao Tuttospot isportske strane La Stampa, Stampa sera i Gazzetta del popolo.


Kod ku}e kada bih doru~kovao s roditeljima, uzimao bih sport-sku stranu iz La Stampa i ~itao bih je dok ispijam belu kafu.Sanjao sam da postanem igra~, stoga sa dvanaest godina odohna probu na igrali{te Kombi, koje se nalazi nasuprot staromGradskom stadionu,a na kome se nalazilo trening igrali{teJuventusa, kojeg se sigurno se}a{.

Naravno, tamo sam parkirao auto kada sam i{ao da sudimna starom Gradskom stadionu.

Na Kombiju, koji je tako nazvan po velikom golmanuJuventusa iz pedesetih godina, obavio sam probu sa dresom kojije na le|ima imao broj sedam ( broj mi je sa{ila mama). Imao samkopa~ke sa plasti~nim kramponima, jako kratak {orc a pomalodugu kosu. Proba je bila uz nadzor dva majstora fudbala: Pedaleai Grosa. Utakmi~icu smo odigrali u potpunom haosu, bilo nas jedvadeset protiv dvadeset, imao sam ~ak sre}u da postignem gol (izveden je korner, bacio sam se na loptu, i pogodio je kolenom, aona je u{la u gol). Po~eo sam da se radujem, misle}i da sam ura-dio ko zna {ta u ìvotu, i jo{ dok sam se radovao, primetio sam dasu ostali nastavili igru. Nakon zavr{ene probe, stalo smo svi u red,od nas ~etrdeset je trebalo odabrati jednog, i to je bio sin înezin-ja. Shvatam da je morao da postoji ne~iji sin... koji }e ti pokvaritiradost. Zatim sam igrao u Pertuzi, i moram da priznam da samtamo pro{ao ìvotnu {kolu. Zaista su nas u~ili fudbalu, i ako sitehni~ar to bi ti rekli, ili bi skrenuli pa`nju:" Dobar si u ovom, ali nei u onom". U Pertuzi ako napravi{ prekr{aj, ili se lo{e pona{a{,trener te ne bi stavljao igru, ili bi te poslao da tr~i{ dvadeset kru-gova oko terena. Dobijali smo prave savete, i moram re}i danosim jako lepa iskustva.

I tada je bila va`na uloga roditelja. Moji su dolazili na utak-mice, ali nisu vre|ali sudije i nisu galamali na protivnike kada bime faulirali, u stvari ljutili bi se na mene ukoliko nekoga vre|am ilinapravim prekr{aj. Kao {to smo pomenuli, danas su roditeljidruga~iji. Moji u meni nikada nisu videli {ampiona, obe}anjebudu}eg bogatstva, nego jednostavno de~aka koji je morao da


oja~a i koji je imao pravo na zabavu. A igraju}i fudbal ja sam sezabavljao.To je moje iskustvo kao igra~a. Kasnije sam igrao za ekipu gim-nazije. Igrali smo mnoge va`ne utakmice, jednu nezaboravnu uVeroni, a zahvaljuju}i ume{nosti u fudbalu, uspeo sam da osvojimsrca mnogih devoj~ica. Kasnije }u ti ispri~ati kako sam po~eo kaonovinar, a tu na scenu stupaju i sudije.

Pomenuo si broj sedam. Kao {to zna{ nekad je najboljiigra~ nosio broj devet na le|ima, a kasnije je preuzet broj deset.

U Brazilu je to oduvek bio broj deset.Kod nas je devetka bila va`na, jer je on postizao golove.

Golman je bio onaj koji se ~inio najmanje sposobnim za igru,zato bi ga slali na gol. Na gol koji je, ako je teren ozbiljan, imaoi stative i pre~ke, a ako je u pitanju livada, izme|u drve}a ilidèmpera koji su glumili stative. Ali i broj sedam koji si ti pomen-uo je imao va`nu ulogu, ulogu brzine.

Istina, morao je biti brz. Ali danas broj sedam , kao desnokrilo, ne postoji.

Slaèm se. Ako govorimo o engleskom fudbalu, desno krilo imavitalnu funkciju: centrira {picu koji postiè gol glavom. Krila suimala ulogu da omogu}e {picu, koji dobro igra glavom, dapostigne pogodak. Teren za igru je dug preko stotinu metara i{irok preko {ezdeset metara, {to omogu}ava takvim igra~imada pokaù kvalitet. Veliki prostor, ali ostavlja prostor i onomekoji je nadmudren, da ispravi svoju gre{ku. Nije u pitanjubezobzirna igra, nego izazov koji misli i na onog ko gubi duel.Brzina krila i agresivnost napada~a, koji glavom ili nogom, morada postigne pogodak. Fudbal je sport "ekstremiteta".Ekstremiteti, ali ne smete koristititi ruke, koje su simbol prevare,podvale. Ruke su, pak, dozvoljene golmanu: druga stranamedalje.


Igra rukom, igra kukavice. Ali fudbal je doìveo udarac rukom:Maradonin na Svetskom prvenstvu u Meksiku 1986, protivEngleske. "Bo`ja ruka", re~e Maradona.

Danas je igra promenjena: nema brzih krila, kada stièlopta odbrambeni igra~i vuku, povla~e, zadràvaju protivnike.Smanjen je i broj igra~a koji znaju dobro da igraju glavom.Se}a{ se Puli~ija i Betege? Vratimo se jo{ malo na broj sedami na brzinu ali ovoga puta iz perspetive sudije. Brzina u vo|enjulopte, odigravanja, {uta ~ini sudijski posao jo{ teìm. Nije lakouo~iti da li broj sedam pada na zemlju zato {to je fauliran ilizbog svoje brzine. Danas nema klasi~nih sedmica, ali je celaigra postala freneti~na i brza, i ako je sudija ranije morao dapazi na akcije Kauzija, Bruna Kontija ili... danas mora da pazi nasve igra~e.

Oduvek sam cenio sudije, od samih po~etaka svoje nov-inarske karijere. Po~eo sam da pi{em kao mladi}, jo{ u gimnazijisam pisao za "Piemonte sportivo", nedeljnik koji se bavio amater-skim fudbalom. To je zna~ilo da me je otac morao voziti na raznaigrali{ta da bih do{ao do informacija i izve{taja. Moja tada{njadevoj~ica, je prve nedelje kada nisam mogao da iza|em sa njompo{to sam i{ao na utakmicu, govorila da joj je de~ko zalu|eni nov-inar, druge i tre}e nedelje je iza{la sa geometrom, koji je nedeljomuvek bio slobodan.

Vrlo lepo iskustvo, naravno mislim na novinarske po~etke.I{ao bih sa bele`nicom i beleìo sve ono {to mi je izgledalo bitno.Tada je nastalo moje po{tovanje prema sudijama, prema timmladim ljudima, plemenitim i hrabrim, koje svi vre|aju: obe ekipe,navija~i. Izgledali su kao li~nosti pune dostojanstva i ravnoteè.Nikada nisam video, ni me|u mla|im sudijama, napad panike ilihisterije. Nikada nisam video da su izgubili glavu ili da pla~u, negosam uvek video sigurnost i smirenost. U jednoj od svojih knjigaPismo mom sinu o fudbalu, posvetio sam poglavlje sudijama, aPjerlui|i Kolina, u svojoj autobiografiji je deo tog poglavlja staviokao uvod svoje knjige. Fudbal u prvi plan stavlja igra~e:


dobre,manje dobre,prolazne, ali postoje i sudije, koji su, po meni,od su{tinskog zna~aja. Bi}u iskren, nikada nisam verovao upotkupljivost sudija. Sudija mora u sekundi da odlu~i, dok danas,pre svega kada pi{emo izve{taj za no}no izdanje, pozovemoredakciju da bi videli {ta je pokazao televizijski snimak. Tako minovinari, ne napravimo gre{ku, ali sudija riskira sve u jednom jedi-nom trenu.

Vratimo se na temu brzine. înjenica da se odluka donosi udeli}u sekunde, ne ostavlja mogu}nost za razmi{ljanje. Pomisli{ta bi bilo kada bi sudije mogle da pogledaju snimak i da done-su odluku. Zamisli {ta bi se desilo kada se sa takvom odlukom,koja je donesena uz pomo} snimka, ne bi svi sloìli. Koliko bitek to izazvalo sumnji...

Od po~etka moje karijere, kada sam jo{ bio sanjar, figuresudije i golmana su mi se ~inile od velikog zna~aja. Nije ~udo daje golman na{ao najvi{e mesta u literaturi. Bolje da nastavim sapri~om, ili }u izgubiti nit. Kada sam zavr{io gimnaziju oti{ao samda volontiram u redakciju Tuttosport. U po~etku sam bio potr~ko.Najve}e ime, majstor, je bio Vladimiro Kaminiti. Kako je samoumeo sa pridevima. Direktor je bio \anpaolo Ormecano, pravigenije. Dobijao sam neki dinar za svoj rad, a prvi zadatak mi je biloangaòvanje u vaterpolo prvenstvu. Kolega, ~ije ime ne}u re}i,dao mi je èton za govornicu i rekao:" Ovo je èton da pozove{redakciju". Dao mi je i drugi èton, i pojasnio da bi trebalo dapozovem redakciju "Corriere dello sport", po{to }e kolega iz togdnevnika biti zajedno s mojim kolegom, a pak obojicu ~ekaju dvesimpati~ne gospo|ice.

îni se da i novinari imaju probleme sa ljubomornimsuprugama. Ne samo sudije.

Se}am se da sam kasnije i{ao i na bejzbol (na brzinu samnau~io pravila), pa zatim ogromno uzbu|enje kada sam pisao~lanak, na Ormecanov poziv, koji je iza{ao na tre}oj strani


("De~ko da vidimo {ta zna{, potrebna mi je topla, nova pri~a").Ispri~ao sam storiju o Vin~encu Marinu, sinu prijatelja mojihroditelja iz Brazila, koji je igrao u Italiji, u Bre{i, kao igra~ sredineterena, zajedno sa Jakolinom i Bretucom. Govorilo se i da jeJuventus zainteresovan za njega, spremili su dva igra~aMastropaskva i Muzijela za trampu. Povreda je prekinula obeava-ju}u karijeru. Po~eo sam tako, sa Vin~encom Marinom, svojunaratorsku karijeru. Ormecano je 1974 ~lanak objavio na tre}ojstrani. U tom trenutku ose}ao sam se kao Hemingvej, Brera,Arpino, Kerouk... ~inilo mi se da letim i da sam postao najva`niji inaj~uveniji novinar u Italiji. Ormecano me smesta spustio nazemlju, poslav{i me da izve{tavam sa utakmica ~etvrte lige.Recimo, ipak, da je 13 septembra 1974. po~ela moja novinarskakarijera s ~lankom naslovljenim Stari igra~ koji postaje dete.Kasnije sam po~eo da sara|ujem sa nedeljnikom "Calciofilm", kojije vodio \or|o Gandolfi, ali ubrzo nakon toga Aldo Biskardi me jeimenovao dopisnikom "Paese sera" iz Torina. Debitovao sam upresti`nom rimskom dnevniku sa pri~om o {toperu Fran~eskuMorini. U me|uvremenu sam napustio Tuttosport, zbog sentmen-talnih problema ( èna, misterij bez sretnog kraja!). Jednog prele-pog dana me je pozvao Italo Ku~i, direktor Guerin sportiva. Zna{ko me je preporu~io Ku~iju? \ovani Arpino. Svideo sam mu se ,kao i moj stil pisanja, a po{to nije u Torinu mogao da na|e pravog~oveka, obratio se svom prijatelju Italu. Ku~i prepri~ava ovu epizo-du u svojoj knjizi Neprijatelj na dan. Tako me je 1976, ta~nije useptembru, Ku~i pozvao da napi{em ~lanak o Albertu Marketiju,ali i o Tardeliju i Kabriniju, mladim igra~ima, budu}im zvezdamaitalijanskog fudbala. Poslao sam ~lanak Ku~iju, kome se svideo, itako je po~ela saradnja sa dnevnikom Guerin sportivo. Tada samdelio stan sa odli~nim novinarom Paolom Zijanijem. Ubrzo sampo~eo da putujem po Evropi. Moje prvo putovanje je bilo u Bastiju,na Korziku, povodom utakmice koju je u evropskim kupovimaigrao Torino.

Se}am se, iz tih godina, sa zadovoljstvom Enca Bearcota.Ku~i ga je jako kritikovao, vi{e je voleo Bernardinija. Do{lo je nes-porazuma, ~ak je i na naslovnoj strani na{ih novina iza{lo ne{to


ru`no protiv Bearcota. U toj klimi, i sa takvim uvodom, Ku~i jeodlu~io da me po{alje kod Bearcota radi eksluzivnog intervjua.Kada mi je rekao, posko~io sam, i poku{ao sam da objasnimKu~iju da Bearcot sigurno ne}e pristati da da' intervju novinarudnevnika Guerin sportivo. Ku~i nije hteo ni da ~uje, ~ak me jenagovarao da to uradim. " Ho}e{ da bude{ novinar? Hajde ondapolazi!" Odlu~io sam da telefoniram Bearcotu i poku{am dazakaèm sastanak. ôvek na centrali nije razumeo moje prezime,tako da se obratio Bearcotu:" Gospodine traì vas Darvin".Bearcot je odgovorio:" Za Darvina i Frojda sam uvek tu".Razgovarali smo i zatraìo sam intervju. Kada sam mu rekao dasam iz Guerin sportiva, za}utao je, ali mislim da je shvatio da seradi o mladom novinaru, stoga je pristao. Oti{ao sam do njega.Bio je izuzetno ljubazan, u~tiv, zavoleo me je. Razgovarali smo.Satima. Kakva divna osoba! Dugo smo razgovarali, tako da sammogao da napravim grandiozan intervju. Govorili smo o svemu isva~emu, ne samo o fudbalu. O njegovom kraju Fruliju, oPazoliniju, o turskoj poeziji. Tako su se Ku~i i Bearcot ponovozbliìli. Tokom 1982. Ku~i je bio jedan od retkih koji je branionacionalnu selekciju Italije u periodu igranja po grupama naSvetskom prvenstvu u [paniji, u Vigu, kada su azuri bili vre|ani,poniàvani, pozivani da se vrate ku}i. Izme|u mene i Bearcota,nakon tog intervjua, nastalo je pravo prijateljstvo, i kada god bi sevideli pozdravili bi se kako to rade veliki prijatelji. Zbog toga je, mojkolega Feru~io Kavalero, izmislio pri~u, naravno potpuno neosno-vanu, da sam ja tajni Bearcotov sin.


I I I

PR IÊ II PPREPRIÂVANJA

Zna{ {ta mislim Darvine? Mislim da je iskustvo fudbalskogsudije predivna prilika da se upoznaju ljudi. Sre}e{ ljude izcelog sveta, upoznaje{ njihove navike, obi~aje, zatim putuje{,putuje{ mnogo, i na kraju ima{ gomilu se}anja i pri~ica zaprepri~avanje. Toliko emocija kojih se priseti{, a protokom vre-mena najzna~ajnije uspomene preìvljava{ po ko zna kolikoputa tokom svog ìvota, tako da one postaju jedno od va`nihmesta u ìvotu. Na po~etku 1982. FIFA me je izabrala kaojednog od sudija za Svetsko prvenstvo u [paniji i tamo samsudio nekoliko utakmica. Izuzetno va`na etapa za svakog sudi-ju, najvi{i vrh koji se moè dosti}i. Na tom takmi~enju sam pris-ustvovao epizodama i situacijama iz sudijskog sveta koje su miprili~no pomogle da shvatim {ta se moè desiti osobi koja je podpritiskom svetskog doga|aja, pod stresom koji bilo koja osobate{ko moè podneti. îni ti se da tvoja volja vi{e ne postoji,tvoja li~nost, kao ni tvoja unutra{nja ravnoteà. Pada ~itav sis-tem vrednosti koji si stvorio tokom niza godina: do tada si mis-lio da si neranjiv, a postaje{ konfuzan, izgubljen, poptuno ras-trojen.

Dirljiva epizoda, a istovremeno indikativna, vezana je peru-anskog sudiju Laba, kome sam bio pomo}ni sudija na jednoj


utakmici. Nakon zavr{etka odmora izme|u dva poluvremena,trebalo je da iza|emo na teren, ali peruanskog sudije nigde nijebilo. Traìli smo ga svuda, ali ga nismo nalazili. To nas je uzne-mirilo, imali smo malo vremena, velika tenzija. UtakmicaAustrija - Alìr se igrala u Hihonu. Na kraju smo ga na{li u najz-aba~enijem uglu svla~ionice dok se, na kolenima, molio ispredneke vrste oltara koji je sam napravio od stolice. Na stolici -oltar~i}u su bile fotografije supruge, dece i zastavica Perua. Utransu je izgubio pojam o vremenu. Ta utakmica je bila odsu{tinskog zna~aja za njegovu dalju sportsku karijeru, ceo Peruga je gledao, a on se molio svima i svemu {to mu je moglopomo}i u narednih 45 minuta. Na kraju utakmice, Labo je bioodraz sre}e.

Fudbal moè biti i sredstvo odràvanja kontakta sa sop-stvenom zemljom ukoliko ste u inostranstvu. Bio sam uMalaviju, u srcu Afrike, u gostima kod italijanske porodice kojaje ve} dugo vremena bila u toj predivnoj zemlji. Nedeljapopodne, i u jednom trenutku vidim nekoliko ljudi kako se oku-plja ispod velikog drveta. Uskoro je pristiglo jo{ ljudi. Pitao samsvog prijatelja o ~emu se radi, a on mi je odgovorio:" Hajde,idemo i mi, po~inje utakmica, kasnimo". Po~injao je na radijuprenos Sve o fudbalu iz minuta u minut. Svake nedelje prijateljiiz Provincije Friuli, koji su radili u Malaviju, bi se skupljali ispodtog drveta, ~ije su grane sluìle kao antena, i slu{ali bi prenosutakmice Udinezea. U hladu, uz nekoliko boca vina, ~ekali sugol.

Spomenuo si Mundijal u [paniji 1982. Koja su tvoja se}anja oMaradoni?

Nema sumnje da je bio najbolji igra~ svih vremena. Se}amse jedne ve~ere sa \ani Brerom u restoranu Ri~one u Milanu,tokom koje smo pri~ali o Dijegu. Probali smo da otkrijemo nakoju ìvotinju podse}a, budu}i da je imao ne{to totalno ne-ljud-sko u pokretima, u instinktu. Ja sam tvrdio da su njegovi mi{i}ina le|ima bili ne{to nadljudsko. Imao je ~etvrtasta stopala i


ìvotinjske le|ne mi{i}e. Ove osobine su mu omogu}avale danikad ne izgubi ravnoteù, da se zaljulja, dribla i da ostane nanogama. Se}am se gola koji je dao Belgiji na Mundijalu uMeksiku 1986: sko~io je, dobio i kontrolisao loptu iako je izgu-bio ravnoteù, pucao i dao gol, nastavljaju}i da tr~i i da se radu-je jo{ uvek ljuljaju}i se, ali ne padaju}i na zemlju. Na krajuve~eri, uz vrlo veliku pomo} Barbareskog (ne sudije izKormonsa, nego vina iz Pijemonta), sloìli smo se da je pumaìvotinja koja mu sli~i najvi{e. U ~lancima \anija Brere,Maradona je tako postao Kralj puma. Bio je jedan od fudbalerakoje sam najvi{e voleo. Zbog njegove snage, zbog toga {to jebio izvrstan igra~, a ponajvi{e {to je bio velikodu{an ~ovek. âki pored doga|aja posljednjih godina, ja sam poku{ao da sese}am samo mnogobrojnih pozitivnih osobina. Kao sudijase}am se da je bio korektan igra~ koji je po{tovao odluke sudi-ja. Prilikom prijateljske utakmice izme|u Italije i Argentine, kojase igrala u Kaljariju pre Mundijala Italija 1990, pozvao me je usvoj hotel da upoznam njegove saigra~e. Tom prilikom samshvatio koliko je bio vaàn. Bio je dirigent orkestra, svi su gavoleli, trener, igra~i, doktori, maseri, ~ak i radnici hotela su seose}ali pomalo Argentinci. Atmosfera je bila veoma eufori~na irazdragana, kao u nekom Kusturi~inom filmu.

Kako se priprema{ za utakmicu? Da li se i ti prekrst{ kao {toje radio tvoj peruanski kolega?

Ne, nisam se nikada prekrstio, {to bi moglo predstavljatigest sujeverja. Pre utakmice u svla~ionici sam obi~nopoku{avao da se totalno koncentri{em, da skupim energiju i dadostignem nivo mirno}e, da mogu da vladam samim sobom. Tomi je uspevalo ~ak i ako je napolju atmosfera bila napeta,{tavi{e, u tim slu~ajevima sam uspevao da ostanem naro~itomiran. Koncentracija je morala da bude kompletna pre utak-mice, morao sam da izbri{em sve, ~ak i privatne, probleme. Toje bila neka vrsta samopro~i{}enja, koje mi je omogu}avalo dapostanem nedostupan i nepopustljiv. Nisam koristio molitve,


nego su mi pomagale slike moje porodice. Na taj na~in sam sepripremao za 90 minuta velikog utro{ka energije, napuniti se idati sve od sebe.

Hteo bih da spomenem i posebnu pri~u koja se ti~e sudijazemalja isto~ne Evrope na Mundijalu 1982. Njih nekoliko me jedanima molilo da im organizujem sastanak sa ArtemijomFrankijem, tada{njim vrlo po{tovanim i respektovanim predsed-nikom sudijske komisije, misle}i da ja kao Italijan, imam nekeposebne odnose sa njim. Ja nisam razumeo sve to insistiranje iupitao sam ih razlog svega toga. Rekli su mi samo da mu mora-ju ne{to re}i i jedan od njih mi re~e da bi èleo da mu ne{to pok-loni. Radilo se o statui Bogorodice, koja nije imala nikakvuposebnu vrednost. To je bio znak odanosti prema osobi, neprema Bogorodici, koja je mogla svojim odlukama da impromeni karijeru. Bio sam jako iznena|en, prvo Peruanac saoltarom, a sad i isto~no-evropski sudija sa Bogorodicom, kao dasam, umesto na fudbalskom prvenstvu, zavr{io na seminaru zacrkvene velikodostojnike. Naravno nije se radilo o korupciji,nego o nespretnim na~inima pona{anja. To mi je pomoglo dashvatim kako sudije nisu samo podre|eni raznoraznim pritisci-ma, nego i oni sami izvr{avaju pritiske na okolne institucije. Biosam iznena|en i nisam se slagao sa takvim pona{anjem. Nisamni{ta rekao Frankiju , nisam se slagao i stideo sam se da takone{to uradim. Po mom mi{ljenju, sudija treba da nau~i da izdrìspoljne pritiske, a ne da ih i on sam izvr{ava, nema veze {to seradi samo o malim neva`nim poklonima. Takvo pona{anje biloje kao dokazivanje da su svi deo iste organizacije. Gde su zavr-sili psiholo{ka izolacija i potreba za totalnom samostalno{}u?Sudija ne treba da primi ni{ta za svoj rad, i u ve}ini slu~ajeva jetako, i ne slaèm se sa tom èljom da se delom odustane odautonomije i zdrave i neophodne izolacije. Ovakvo pona{anjene garantuje nepristrasnost i samo pokazuje kako smo sprem-ni, u nekom smislu, da se na nas uti~e. Nisam nikada saznao dali je Franki sreo te sudije i da li je ikad dobio Bogorodicu saBalkana ili sa Karpata.


Tvoja pri~a me je podsetila na pitanje o veri u fudbalu. Jadolazim iz Brazila, gde je vera jako vezana za fudbal. Primer: jan-uar 1981, Urugvaj, Svetsko prvenstvo za mlade. Golman AltetikoMineira, @oao Leite, je podpisivao autograme "@oao Leite" a ispod"Isus vas voli". Iza toga je do{la pri~a o fudbalerima Hrista i obrazilskom igra~u Torina i Peru|e koga si ti Paolo li~no upoznao,Miler. Luis Miler je ostajao u disku do zatvaranja, i vodio je vrloìvahan no}ni ìvot. Po danu, na terenu, je bio fenomen, ali samokad je on to hteo. Jedne nedelje, Torino, u dnu lige, je morao daigra bez njega derbi protiv Juventusa, jer se nije vratio na vremesa odmora iz Brazila. Voleo je vi{e sunce Rija, nego magluPijemonta. Kad se vratio, drugi igra~i su ga prakti~no obesili usvla~ionici, koliko su bili ljuti na njega. Izgledalo je da }epro}erdati svoj ìvot na tuàn na~in, a onda iznena|enje: postaoje pastor, kao Hristov igra~ drì propovedi i govori drugima {ta jedobro ~initi a {ta ne. Neverovatna pri~a, Miler je postao miran iprona{ao je interes za jednostavne stvari. Ta spiritualna potrebau fudbalu je vrlo interesantna.

Se}am se, sa àlo{}u, i nesporazuma sa velikim igra~em. Pomeni je na tre}em mestu svih igra~a koji su igrali u to vreme u ital-ijanskom prvenstvu, odmah iza Maradone i Zika, a radi se oPlatiniju. Desila se sasvim apsurdna stvar. Ja sam u to vreme biohroni~ar Juventusa i odnosi sa njim su bili jako dobri. Po{li smo zaTokio, gde je Juventus igrao finalnu utakmicu Interkontinentalnogkupa protiv Argentinos Juniors. Dok je avion stajao negde naAljasci, ja i Platini smo pri~ali. O svemu i sva~emu, pa i o Leo@unioru, brazilskom igra~u Torina. Leo @unior, dobar fudbaler, alii dobar muzi~ar, peva~, plesa~. Platini je pri~ao o njemu fino iprimereno, koriste}i re~i pune po{tovanja i respekta. Va`ne re~i.Stièmo u Tokio (gde ve}ina navija~a jo{ uvek nosi sliku Rosija,iako on vi{e nije igrao) i odlazimo u hotel. Pjerino Dardanelo,tada{nji direktor Tuttosport, mi je zatraìo ~lanak i ja sam odlu~ioda napi{em ~lanak o tome {ta Platini misli o @unioru. Izgledalo mije kao neko fino priznanje. Pisao sam i o tome kako japanskioboàvatelji jo{ uvek nose sliku Rosija, koji vi{e ne igra. Dva danaposle, odlazim na trening Juventusa i nalazim Platinija koji izlazi iz


svla~ionice besan, dere mi se u lice i govori "Nisi smeo danapi{e{ ono o @unioru, ja sa tobom ne}u vi{e nikad progovoriti".Ne razumem ni{ta, mislim da je poludeo i sve mi izgleda takobanalno i absurdno. Idu}ih sedam godina nismo progovorili nijednu re~. Na Mundijalu 1990 na{li smo se za istim stolom nave~eri sa \ani Minom, nismo se ni pozdravili, samo neugodnanezainteresovanost. Ponovo se sre}emo 1992. u Senegalu pri-likom Afri~kog kupa, on me vidi izdaleka, nasme{i mi se, pribliì,zagrli i pozdravi. Ja ga upitam "zbog ~ega ovih sedam godinati{ine" a on mi odgovori "nemam pojma". Neki odnosi ba{ glupozavr{e. Sedam godina misterije.

Tvoje pri~e me podse}aju na moj odnos sudije premaigra~ima. Uvek sam bio uveren o va`nosti dijaloga sa igra~ima,stav koji je prouzrokovao raznorazne polemike. Sa Platinijemsam imao odli~an odnos. Na terenu je uvek ne{to pri~ao, ali neda kritikuje odluke, nego da komentari{e na neki ironi~an, fran-cuski na~in, nekako sa visine. Jednom prilikom sam sudio utak-micu izme|u Atalante i Juventusa u Bergamu, i zbog magleslabo se videlo. Platini je bio nervozan, nije uspevao da me pre-pozna i stalno me je napadao i driblao dok je ima loptu. U jed-nom trenutku se zaustavio i rekao:"Ma daj ima{ isti dres, isteboje kao igra~i Atalante, ne mogu da te prepoznam u magli, nemogu tako da igram". Bio je u pravu, moj dres je bio sli~andresu igra~a Atalante. U poluvremenu odlu~ih da promenimdres da bi me igra~i bolje videli. Obukao sam majicu crveneboje, koju su koristili igra~i Atalante na treninzima. Bilo je to prviput u Italiji, da je sudija obukao majicu crvene boje, a ne crnekao dotad. Uglavnom, Platini bi se posle spektakularnih golova,vra}ao prema sredi{njem delu igrali{ta govore}i: "Jesi li videokakav bezvezan gol". Zezao se sa svima, dokazujuci svojunadmo}, ali na neki ironi~an, samokriti~an nacin..

Platini ti se obracao sa ti? A ostali igraci?

Da, da svi smo se obra}ali sa ti, trudio sam se da imam srda~an


odnos sa njima i da po{tujem njihove pote{ko}e. Posle diskval-ifikacije povodom izjava za Gazzetta dello Sport, vrh sudija jekontrolisao svaku moju izjavu. Verovatno su u meni videlinepredvidljivu osobu koja destabilizuje sve. Osoba za ofsajd.Jedan od razloga je bio ba{ taj {to sam se obra}ao na tiigra~ima i naravno oni meni. Danas je to sme{no. Ali u tom peri-odu (kraj 70-ih i po~etak 80-ih) bilo je nezamislivio da se igra~obrati sudiji na taj na~in. Vladaju}i model su|enja je bio modelKon~eta Lo Bela. Sudija je trebalo da bude biti despot, vi{egnivoa, pomalo fa{ista. Prilikom derbija u Torinu, Antonio Kabrini,igra~ Juventusa, mi se obratio u jednom trenutku: "Paolo, Paolovidi {ta se de{ava." i te re~i umesto: "gospodine sudija vidite {tase de{ava" prouzrokovale su veliku galamu. îsto licemerje i nes-posobnost da se shvati druga~iji na~in odnosa. \i|i Radi~e i ostaliigra~i Torina su mi se obra}ali na isti na~in. To je bio sistem koji je{titio postoje}e norme i nije prihvatao nikakvu promenu. Tom pri-likom nisam bio diskvalifikovan, ali moje pona{anje je pove}alorazdaljinu koja me je delila sa zvani~nim primerima. Bio sam onajkoji daje previ{e poverenja igra~ima, onaj koji nalazi dogovor saprotivni~kom stranom.

Druga razo~aravaju}a epizoda za mene, ali veoma korisna dabih shvatio sredinu oko sebe, je bilo ne{to {to se desilo na krajuutakmice Peru|a - \enova, utakmica koja je zavr{ena nula premanula, ali sa dosta spornih situacija, za obe strane. Na kraju utak-mice, pozvao sam oba trenera, Ilarija Kastanjera i \i|ija Simonija,da saslu{aju moja obja{njenja za pojedine odluke koje samdoneo, tako da shvate za{to je ne{to ura|eno, pre nego {to seobrate novinarima. Na taj na~in su mogli direktno od mene da ~ujukako razmi{ljam. Predlog sam im izneo na terenu, na samomkraju utakmice. Obojica su vrlo rado prihvatili predlog i do{li una{u svla~ionicu. Izneo sam svoje argumente, oni su iznosili svojemi{ljenje, ~ak su i me|usobno diskutovali, na vrlo kontruktivanna~in. Po{to smo zavr{ili, me|usobno smo se pozdravili. Oti{li suu pres salu, na redovan sastanak s novinarima, sa dvadeset min-uta zaka{njenja. Saznalo se da je razlog ka{njenja bio razgovorsa sudijom. Ta ~injenica nije prihva}ena pozitivno, tako da sam


naredne sedmice dobio zvani~no upozorenje, koje je potpisaopredsednik udruènja sudija Rigeti, iz Torina, koji mi je rekao,mada je shvatio moju nameru:"Imaj u vidu da jo{ nismo zreli zatakve stvari". Bila je 1986, ne 1936. I danas smo nezreli, dvadesetgodina kasnije.

Ne ~udi me {to se novinarima nije svidela ta inicijativa. Kao{to zna{, na kraju utakmice postoji ogromno interesovanje zaintrevjuima, {to pre.

Padaju mi na pamet igra~i koji su odigrali jedan me~, i koji subrzo zaboravljeni. Ko igra dostiè su{tinu (parafraziramAristotela), dovoljno je jedno pojavljivanje za ulazak u fudbalskuslavu. U jednoj svojoj knjizi prisetio sam se Roberta Montorsija,koga je Juventus kupio od Mantove. Odigrao je samo jednu utak-micu, na po~etku sedamdesetih, protiv Vi}ence, i posle se vratioku}i. Za mene je, ipak, bio idol. Obukao je dres moje ekipe, i to jebilo dovoljno. Bavim se ovim poslom i radi "povratka se}anja",posao koji bi se jako svideo velikom piscu i novinaru Ser|uZavoliju. Jo{ jedna li~nost koja voli da putuje kroz vreme , kao i ja,je pesnik Fernando A~iteli, koj je 1998. napisao Samo}a desnogkrila, istorijsku poemu o svetskom fudbalu, sa stoosamdesetpetigra~a koji formiraju fudbalski kanconijer u kome nisu samo velikiigra~i, nego i igra~i drugog reda, koji ostaju u se}anju onih koji suih videli. Pro~ita}u ti pesmu posve}enu Oranu Rolfu, napada~uNovare koji je, skoro uvek, ulazio u igru kao trinaesti igra~. Kaè:

Svestan svoje anonimnosti,sve~ano i u ti{ini si vodio loptu,u Novari posle Udovi~i}a,Rolfo, ba{ ti, ~ija igra,je meni bila nepoznata.Trinaesti doìvotno, ali koristanKao aspirin…ponedeljkomTraìo sam te u drugom poluvremenu,u novinskom izve{taju:"Od 46' minuta Rolfo…"a da sam te video u startnoj postaviza tebe bih se molio.


Mislim da je ova pesma predivna. U drugoj, proznoj, knjiziVreme se meri po ~oveku, A~iteli pi{e: "Istina je da mislim na\ordana Kolauziga i An|ela Spanija". Lepota je u slede}em: slav-iti i po{tovati onoga koji je proleteo kao meteor, kao munja. Tolikoputa sam mislio na Zanibonija, na Feriolija, na Tina Kastana, kadamislim na Juventus svoje mladosti. Lako je slaviti asove…Za{tone pri~amo o malim stvarima, za{to ne mislimo {ta danas rade tiigra~i trenutka, kako se se}aju svoje pro{losti. Ja sam sretan {tomogu da odam oma` tim predivnim ljudima, u ovoj na{oj pri~i. A tiPaolo, kojih igra~a trenutka se se}a{? Ne mogu nikada da zabo-ravim Gaspara Umila, koji je igrao u Napoliju, i debitovao je golom,ali golom koji podse}a na \i|ija Rivu. U drugoj utakmici ponovogol. Nakon toga ni{ta. Zaborav.

I ja sam sretao na terenu igra~e koji su, u prvom trenutku,delovali obe}avaju}e, a zatim su samo nestali. Jedan od njih jeBokolini, kome sam sudio na utakmici Lacio - Napoli. To je bilovreme Lacija Maestrelija, bio sam jo{ mlad sudija, nakon desetminuta gol je postigao Napoli, upravo preko Bokolinija. Uveksam imao simpatije prema navija~ima sa severne i ju`ne tribine,zato {to su tada znali da saop{te svoju radost ili tugu nadruga~iji na~in. Kakvo zadovoljstvo je bilo ~uti dvadeset hiljadaNapolitanaca koji su pevali posle gola Bokolinija! Navija~iNapolija su do pre petnaestak godina, mo`da ~ak i do predvadeset godina, i{li u Rim na bilo koju utakmicu, uvek njih15000 -20000, i samo su pevali. Pevali su O sole mio, Il solda-to innamorato …trebalo je platiti kartu da bi se prisustvovalotakvom koncertu! Sa te utakmice se}am se Burgni~a.Igrao je za Napoli, i video je kontakt u {esnaestercu, odmah jepoku{ao da shvati da li sam i ja video ono {to je on video. Bioje uzbu|en. Ja nisam video ni{ta neregularno, stoga nisamni{ta dosudio, ali se se}am njegove zabrinutosti zato {to nijebio dosu|en kazneni udarac. Napoli je mo`da mogao da pobe-di, a jedan od najzaslu`nijih bi bio Bokolini.

Ima i me|u sudijama onih koji stignu do prve lige, a zatimnestanu. Se}am se sudije koji je, mo`da, sudio u prvoj ligi dve


utakmice. Zvao se Danijel Skaramuca, iz mog mesta, Mestre.Bio je ogroman, sa vi{kom kilograma ( bio je komercijalistaprehrambene firme), sudija pro{lih vremena. Jako je radio da bistigao do prve lige, gube}i kilograme velikom brzinom. Jednogtrenutka - bio sam mu komesar - delegirao sam ga za utakmicunajvi{eg ranga. Osveta za Danijela, koga su kolege zafrkavale igovorile da sa svojom figurom prvu ligu moè da vidi samo nateleviziji. Danijel je primorao svoje prijatelje da ga gledaju uìvo,svi su krenuli u Napulj, na stadion San Paolo. Pun autobus pri-jatelja krenuo je za Napulj, uz neizbe`nu hranu i vino. Krenuli suna utakmicu Napoli - Torino, ali su u stvari krenuli samo zbognjega. Po prvi put i sudija je imao svoje navija~e koji su gapratili. Svi su morali da budu svedoci njegovog majstorstva.Dobro je sudio, a ja nikada nisam video nijednog sudiju koji jetoliko bio sre}an {to sudi prvu ligu. Mo`da se Danijel ku}i vratioautobusom, sa prijateljima, zato {to se prava utakmica za njegaigrala u tom autobusu, izme|u {ala i vina, uz prijatelje. Ipak,se}anje na Danijela je jedno od najtu`nijih koje nosim iz svetafudbala. Nekoliko godina posle debija u prvoj ligi, Danijel jeprestao da sudi, a zatim je izvr{io samoubistvo, na nekomnapu{tenom putu u planini. Kraj koji nisam tada, a ni danas neshvatam. Sigurno je da motiv nema veze s fudbalom, ali nikadanisam mogao da prihvatim da je najsre}niji sudija koga samikada upoznao mogao to sebi da uradi. Kraj koji nije mogao daodagna ni debi na stadionu San Paolo. Kakva tuga.

U se}anje mi se vra}a i Agostino di Bartolomeo, apsurdnasmrt Kralja êkonija...

Mnogi fudbaleri su posle deset-dvadeset godina odzavr{etka karijere umrli bez nekog jasnog razloga. Mislim naSinjorinija i mnoge druge. Da, fudbal ne predstavlja samo svet-lost ve} ima i mnogo tame u njemu. Ne mislim samo na doping,ve} i na prazninu koju donosi samo}a koja dolazi posle izne-nadnog kraja takmi~arske karijere.

Ukoliko malo promenimo geografsko podru~je o kom


pri~amo, moèmo videti kako fudbal ponovo postaje crno-beli.Devedesetih godina sam nekoliko puta odlazio u Sarajevo dabih u~estvovao u obnavljanju sudijske aktivnosti posle toguàsnog rata. Puno je se}anja iz tog perioda i zaista sam seveoma vezao za te ljude. Tokom dana bismo se bavili pravilimai tehni~kim pitanjima a uve~e su mi pri~ali o doga|ajima iz rata.Granica koja se nalazila izme|u Bosanaca i Srba ~esto je bilaobi~na asfaltirana ulica iza neke ograde, a za{titu su obi~no~inile dve vojske. De{avalo se da se na jednoj strani nalazesrpske a na drugoj bosanske sudije, ljudi koji su ne tako davnozajedno u~estvovali i delili fudbalska iskustva. Iako na pro-tivni~kim stranama, sudije su nastavile da razmenjuju informa-cije, ne vode}i ra~una o tome ko kojoj strani pripada. Turkovi},Bosanac, pri~ao mi je o tome kako su srpske kolege, svaki putkada bi ~uli da dolaze neki nemilosrdni komandanti zbogpripreme krvolo~nih ofanziva, slali poruku na drugu stranu bari-jere i molili ih da se ~uvaju. Ista stvar se de{avala i na drugojstrani. Kod ovih sudija je preovladalo, ~ak i tokom rata, se}anjena zajedni~ka su|enja. Na neki na~in, duh pripadnosti sudi-jskom svetu umanjivao je rasprostranjeni uàs nacionalizma.Osim toga, Turkovi} je imao veoma taman ten i izuzetno belezube, {to ga je izlagalo riziku, budu}i da je ba{ zbog tih ogrom-nih belih zuba u no}ima punog meseca predstavljao veoma lakumetu za neprijateljske vojnike. Upravo zbog toga je vi{e putarizikovao ìvot. Uprkos svemu stalno se smejao i na kraju je bioprinu|en da pocrni zube da bi mogao da nastavi da se smeje.

Iz doga|aja koji }u ispri~ati moè da se vidi kako fudbalmoè da ima veliku ulogu u pomirenju. Tom doga|aju sam i samprisustvovao, odmah po zavr{etku rata. Nalazili smo se umalom selu gde se igrala va`na utakmica. Stadion je zaistaizgledao izuzetno neugledno. Utakmica je po~ela i svi smopa`ljivo posmatrali {ta se de{ava, brinuli smo se da }e Srbi iBosanci, igra~i ili gledaoci, poèleti da sravne ra~une upravo nafudbalskom terenu. Odmah iza stadiona je prolazila pruga, kakose meni ~inilo, neki bitan èlezni~ki pravac. U jednom trenutkusam ~uo a zatim i ugledao voz. Lokomotiva i dva putni~ka vago-


na. Kada se voz pribliìo stadionu, video sam kako se zaustavl-ja. Otkud to? Semafor? Ne, stali su da bi gledali utakmicu.Zanemeo sam pred tom scenom. To su bile devedesete godineali ja sam se ose}ao kao da sam u mom Venetu, pedesetih god-ina. Fudbal pre svega.

Paolo, sad je red na mene i moja se}anja. Imam izuzetnoiskustvo u karijeri "kradljivca li~nosti i karaktera". PoslednjeSvetsko prvenstvo koje sam pratio je 1994, posle toga sam po~eoda radim na televiziji. Za mene je ta avantura zaista bila nezabo-ravna: ~etrdeset sedam dana sa Antonijem Maljijem iz "Corrieredello Sport-Stadio" prate}i Brazil i druge reprezentacije poKaliforniji, sa izletom u Teksas. Boje, fudbal, li~nosti, fragmentisvakodnevnog ìvota... Puno uspomena...Ekskluzivni intervju saTinom Asprilja a zatim i sa Romarijom. Da, Romario.... Poku{avalismo, kao i svi drugi novinari, da razgovaramo sa Romarijem,zvezdom fudbalskog prvenstva. Nije lako razgovarati sa njim.Uvek je okruèn sa sedam-osam tipova strogog pogleda od kojihje jedan njegov brat, ~ovek sa strogim licem i zabrinjavaju}imstomakom. On te pozdravi ali ne pri~a ni sa kim. Jednog dana,ta~nije tri dana pre finala u Pasadeni sa Italijom, brazilskimigra~ima je dozvoljen dan odmora. Mnogi igra~i su odlu~ili, da bise opustili i da ne razmi{ljaju previ{e o zavr{noj utakmici sa azuri-ma, da iza|u iz karantina. Tu je bio i mladi Ronaldo, on je oti{aou Diznilend. Antonio i ja smo oti{li na plaù Ermosa, gde se igralautakmica na pesku. Pozvao me je moj prijatelj Edinjo. @eleo samda ga pozdravim i da provedem neko vreme sa njim. Osim togaznao sam da su on i Romario u dobrim odnosima i kao stari nov-inar pomislio sam "nikad se ne zna". Tako smo stigli na Ermosu isastali se sa Edinjom. Posle pozdrava sam mu rekao da bih voleoda uradim intervju sa Romariom koji je sigurno, sa celom svojomsvitom, podrazumevaju}i i brata, na plaì. Edinjo ga je ugledao ipovikao ka njemu da èlimo intervju. Iznenadio sam se kad jeRomario pristao i rekao da do|emo uve~e u brazilski karantin.Antonio i ja smo proveli ceo dan o~ekuju}i taj susret i uve~e smooti{li u hotel i sa ulaza smo videli kako Romario sa velikim àrom


juri jednog engleskog novinara. Ja sam mu ipak dao znak rukom,on nas je pogledao nezainteresovano i okrenuo le|a. Antonio i jasmo se pogledali i pomislili da treba da se pomirimo sa sudbinomi odemo ali posle pet sekundi nam je pri{ao Romario i rekao: "Vasdvojica, po|ite samnom". Oti{li smo u neku malu prostoriju i pri~alisa njim sat i po. Pri~ao nam je o svojoj èni koja je sa Kalabrije, otome koliko ceni Ba|a, koliko èli da do|e u Italiju. Tako smo dobilina{ ekskluzivni intervju.

I ja bih èleo da govorim o humanosti me|u sudijama. [taostaje posle sedam godina bavljenja poslom komesara za dele-giranje? Ostaje dimenzija humanosti, odnos sa mnogima odnjih, vi{e sa pomo}nim sudijama nego sa glavnim sudijama kojive} na neki na~in po~nu da igraju ulogu koja pripada svetuestrade. Naàlost. Iza sudije koji izlazi na teren postoji neko kose bavi sudijskom obukom, onaj ko daje poslednji podsticaj.Onaj koga moè{ pozvati telefonom u tri no}u jer nisi siguran zajedanaesterac koji si dosudio. Onaj ko te ne po{alje zbog togana jedno mesto nego ti ispri~a bajku koja stvara iluziju da si ba{dobro procenio i ta~no postupio kada si dosudio jedanaesterac.Da bi mogao mirno da spava{ i da bi on mogao mirno da spava.Govorim o ulozi komesara za delegiranje, iako je sam terminzaista ruàn: izgleda kao neko vaàn ko odlu~uje o stvarimasam, daleko od drugih.

U Sarajevu sam upoznao komesara za delegiranje, Blaà.Moj kolega Bla`, Hrvat iz Ora{ja. Na sastanke je dolazio nasme-jan. Hramao je. Jednom sam ga pitao: "[ta ti se dogodilo?"Odgovorio mi je da se to dogodilo tokom rata. "Prvo sam biosudija, ali sam doìveo i svoj li~ni rat tokom pravog rata." UBlaèvom vodu je 1993. vladala velika napetost, iako se rat natren primirio. Svaki ~as je me|u saborcima dolazilo do sva|a izbanalnih razloga. Zbog toga su do{li na ideju da se organizujeturnir u fudbalu kako bi se smanjila napetost. Ali ta ideja je urealnosti doìvela poraz: utakmice su igrali o~ajni~ki borbeno.Svejedno, do{li su i do finala. Ko je mogao da sudi? Naravno,sudija Bla`. Utakmica se zavr{ila rezultatom dva - jedan uz


invaziju terena i odlu~an napad na sudijsku trojku. Linijske sudi-je su pobegle sa terena u njive, dok je Bla` pobegao u svla~ion-icu. Igra~i-vojnici-navija~i su poku{avali da provale vrata dok jeBla` sa svojih devedeset kilograma o~ajni~ki poku{avao da ihzadrì. Situacija se pogor{avala, samo {to ga nisu {~epali, kadje upravo u tom trenutku eksplodirala bomba koja je postavlje-na nekoliko sekundi ranije ispod vrata u svla~ionici. Okvir vrataje odleteo u vazduh, ali i Blaòva desna noga. Meseci le~enja,bolnice i posete, ipak kada vidim Blaà koji je postao komesar ikoji èli da se fudbal i dalje igra, odmah se oraspoloìm. Smejese, hramlje, i èli da sve nacije igraju prvenstvo. Nakon {to jepoloèno oru`je, a pi{taljke u rukama, svi su ponovo zajedno.

Bla`, komesar, je u ùrbi i kaè:"Paolo, pri~aj nam o novimpravilima, potrebna su nam pravila nakon toliko vremena bezpravila". Govorim o izmenama fudbalskih pravila, poku{avamda objasnim da moraju da budu stroìji nego ranije, da morajufizi~ki odli~no da budu pripremljeni. Obja{njavam im da je fud-bal, dok su oni ratovali, postao spektakl, da sudije nose opremuu svim bojama… Njihov zbunjen ali dobronameran pogled,ukr{ta se sa mojim mislima. Tek smo stigli do pravila broj tri, alive} traè pauzu za kafu, i slobodan trenutak da zapale cigare-tu. Prilazi komandant Mirsad, i po~inje pri~u. Bio je pomo}nisudija 5 maja 1992. na utakmici Finska - Bugarska. Vratio se usvoj Travnik i pomislio "kako je lep sudijski ìvot, ko zna koja meslede}a utakmica o~ekuje". Nije ni zavr{io svoju misao kada jemorao da zameni sudijsku uniformu vojni~kom. Komandujebrigadom u kojoj se nalaze njegovi prijatelji iz vrti}a. Tokomoperacije Vla{i} 1994. saznaje da je mogu}e hodati po minskompolju. Temperatura napolju je minus 25, tako da se nad minamastvorio sloj leda, koji omogu}ava da se po njemu hoda. Nekomebi, ipak, noga propala kroz led. Sve bi se desilo u sekundi.Njihov spas je bio u rukama majke zime. Ta polja su i danaspuna mina i nogu. Obeleèna su crvenim i belim trakama, madadeca jo{ uvek ne znaju kakvu opasnost ona nose u sebi.

Nastavljamo predavanja govore}i o ofsajdu. Pre rata jepostojao samo aktivan, danas moraju da razmi{ljaju i o


pasivnom. Posleratni period je teàk i zbog novih pravila ofsaj-da. Vreme je ru~ka. Trenutak za Salema Proli}a, koordinatoraseminara ali i gastronomskih sedeljki, koga zovu kralj Jablanice.Ovaj kraj, koji se naslanja na reku Neretvu, poznat je po tome{to se po restoranima, danju i no}u, istovremeno pe~e stotinujaganjaca. Okre}u se na ra`nju, koje pokre}e lagani tok potoka.Oblak dima nam govori da se pribliàvamo obaveznoj etapiJablanice. Oslobo|en dijeta, Salem traì porciju od barem polakilograma, zato {to kako kaè "ima dosta kostiju". Njegov nedis-ciplinovani apetit mu je veoma pomogao kada je, stigav{i naSarajevski aerodrom u toku jednog groznog dana rata, moraoda pobegne avionom i da se provu~e pribijen du` jednezale|ene strmine da bi izbegao metke. Njegov stomak se pritome pokazao kao pobednik. U popodnevnim ~asovima sudijesvih narodnosti, su veoma srda~ni, ~ak i vojnici me|u njima.Zavaljeni su na stolicama, dokraj~eni Kuperovim testom (2.700metara tr~anja za dvanaest minuta). Probali su da istr~e tudeonicu na prevaru. Na kraju su svi, zasluèno, poloìli. Pa ipakho}e da budu sudije profesionalci. Objasnio sam im da su bro-jne etape koje vode do tog cilja.

Najvi{e cenjen, koji uliva strah me|u u~esnicima je jedandvadesetpetogodi{nji momak, jedini u tamno sivom odelu. Sanadimkom Lasta, komandovao je jednoj brigadi oddvestapedeset ljudi specijalaca. Uvek su se svi vra}ali ku}i:zato ga komesar Bla` gleda sa zahvalno{}u, da moè poslao biga u prvu ligu. Nije lako promovisati na pravi~an na~in sudije izovih krajeva: pritisak klubova je veliki, a otpor rukovodioca slab.Za sada primarni cilj je zabraniti da se oru`je koje je u opticajune na|e na stadionima. Izgleda da se na jednom susretu uMostaru pojavilo unutar stadiona vi{e vatrenog oru`ja negogledalaca. U jednom trenutku utakmice sudija, pomalo odsutan,dosudio je jedanaesterac za goste. Iskusni igra~, koji je uzeoloptu da izvede penal, svestan eksploziva u okruènju, {utnuoje loptu van gola.

Kurs za sudije se zavr{io u veselju. Nekoliko dana kasni-je po~ele su utakmice. Te utakmice su doprinele da neki de~ak


napi{e na zidu muslimanskog Mostara: mama volim te ali ne kaoVele`. Vele` je naravno ime najpoznatijeg tima iz Mostara. Sadje ve} no}, Bla` je zadovoljan i vidim bele zube Turkovi}a.Smeje se spontano, snajperisti vi{e ne delaju. Pre nego {tosmo se razi{li, hteo je po svaku cenu da mi ispri~a da su pogre-bi za vreme rata morali da budu sprovedeni no}u i to samo akonije pun mesec, na brzinu, u ti{ini, bez muzike. I pored tihograni~enja, Sarajevo je postalo puno grobova sa belim krstovi-ma i crnim cepanicama.

Uvek sam , kao {to sam ti rekao, po{tovao sudije. îni mi seda su zanesenjaci, bez straha, dostojanstveni, ranjivi i jaki,istovremeno. Napisao je Eduardo Galeano, opisuju}e sudijskemuke:"Niko ne tr~i vi{e od njih. Jedino on ima obavezu da tr~i svevreme. Sve vreme skaku}e, ubrzavaju}i kao konj, taj ~ovekizme|u dvadesetdva igra~a, a kao nagradu za njegov trud, masatraì njegovu glavu".

Zahvalan sam ti za ovu lepu misao.Ali fudbal je lep, ako gapolako otkriva{. Fudbal se ne otkriva odjedanput. Neki put teiznenadi, postaje pozori{te neverovatnih doga|aja. Jednom pri-likom bio sam u Siriji, gde se igrao turnir ekipa iz tog regiona.Siriju jako volim, Damask me podse}a, pomalo, na Veneciju.Tokom jedne od utakmica, prisutno je bilo nekoliko hiljadagledalaca, dobar deo vojska, nisam ~uo aplauze, u~estvovanjepublike. Bilo je ne{to ~udno. Publika je bila rasejana. Tada,spazih nekoliko èna u publici, sa tradicionalnim velom.Pripadale su feministi~kom pokretu. Retkost u arapskom svetu.Izabrale su fudbal da izraze svoje ideje i kao teren za osvetu.

Otvorili smo album uspomena. Na Kupu Amerike, u îleu,upoznao sam sudiju iz Kolumbije. To je bio jedini sudija koji jeikada isklju~io Pelea. Ta ~injenica mu je stvorila dosta problema,pre svega u Brazilu. Ali, on je i{ao na gostovanja, kao nekakavkantautor, da prepri~ava epizodu. Postao je poznata li~nost uokolnim zemljama i, naravno, u Kolumbiji, gde se sretao sa stu-


dentima i novinarima, prepri~avaju}i situaciju, svaki put unose}ineki novi detalj. Sitan, ìv, simpati~an sudija. Lik iz knjièvnih dela.

I to ti govori da se figura sudije moè zloupotrebiti, ali damora postojati. De{avalo mi se da me navija~i èstoko kritiku-ju, ali su mi i opra{tali. Fudbal , pre svega, otvara vrata imostove. Navija~i Atalante su jednom prilikom nabasali namene, ne benzinskoj pumpi. Tada sam bio sudijski komesar a izBergama su ~esto stizale pritu`be na su|enje. Nisam bio sves-tan {ta sve mogu da urade. Videli su me, prepoznali, vre|ali nasav glas, a potom mi poklonili {al, uz re~i:"Sudije! Obratite vi{epa`nje slede}i put". Vidi{, svi èlimo slede}u priliku, slede}i put,svi gajimo nadu.

Slu{aju}i tvoje pri~e vezane za su|enje od pre desetak i vi{egodina, èlim da te pitam: u tvoje vreme ste stvarno bili amateri imorali ste da radite tokom nedelje, ili ste mogli da ìvite odsu|enja, kao {to je to danas? îni mi se da poznate sudije danasmogu da zarade preko stotinu hiljada evra po sezoni...

Ta~ne brojke i u potpunosti druga~ije od onoga {to su sudi-je u celom svetu zara|ivale do kraja devedesetih godina. Dotada su sudijske takse bile vi{e nego simboli~ne. Bili smo ama-teri i prinu|eni da imamo posao koji bi obavljali preko nedelje dabi izdràvali porodice. Ne zaboravimo da su tada sudije mogleda sude do ~etrdesetosam godina. Zreli ljudi koji bi se identi-fikovali sa ulogom sudije, i ujedno zanemarivali svoj posao,stalni izvor prihoda.

U mom slu~aju, posao i su|enje su uvek i{li zajedno, kadasam bio mlad, pa i kasnije. Ali utvr|enim redom: prvo posao, aonda sportska aktivnost. Bio sam uslovljen shvatanjem svojeporodice koja je smatrala sport prijatnim hobijem, ali u svakomslu~aju sekundarnim. Kao {to sam ti ranije rekao, moj prvi kon-takt s fudbalom koristio je kao kanal ma{tu i imaginaciju. Mojposao u velikoj firmi koja se bavila industrijskim projektovanjem,SNAM projekti, nije mi ostavljala mogu}nost da gradim sportskukarijeru. Po{to sam morao da putujem po svetu, organizacija


putovanja nije bila nimalo laka. Se}am se jednom prilikom,vra}aju}i se iz Indije, zamalo nisam odloìo utakmicu Roma -Fiorentina. Mislim da je to bilo 1984. Avion iz Njudelhija koji jetrebalo da stigne u subotu, stigao je u nedelju ujutro. Utakmicaje bila zakazana za 14,30 tako da moè{ zamisliti kakvu sampripremu imao. U takvim situacijama sam se oslanjao namirno}u, na svoje ìvce i na smirenost, koju sam posedovao. Auvek bi se desilo ne{to pozitivno, {to bi olak{alo posao. Togmajskog dana na Olimpiku, na kraju prvenstva, ne{to prepo~etka utakmice do{la su da me pozdrave oba predsednikakluba ovim re~ima:" Sre}no, a neka bolji izvu~e nere{eno!".Shvatio sam da mogu da budem miran, svi su bili sre}ni i zado-voljni, mogao sam mirno sudim, bilo je bitno da ne upadam uo~i. Zavr{ilo se, o~ekivano, dva prema dva. Sudija nije bioprime}en.

Tvoje pitanje me vra}a na va`nu epizodu za mene, radnikau inostranstvu, emigranta, ako èlimo da budemo precizni. Uovom slu~aju , su|enje je u drugom planu. Bio je avgust 1968.Oènio sam se dve godine pre toga, a sudio sam u tre}oj ligi.Trebalo je da platim porez za ku}u koju sam kupio. Prilika da sestabilizujem ekonomski je bio odlazak u Bratislavu, na rad urafineriju, u tu predivnu zemlju koja se tada zvalaêhoslova~ka. Nakon nekoliko dana rada, video sam kolegekako dolaze potpuno bledi i s velikom zabrinuto{}u. Savetovalisu nam da ostanemo u hotelskim sobama i da ne izlazimo izhotela. Njihov jezik nije lak, tako da je komunikacija bila sim-boli~na, ali smo se razumeli. Tenkovi Var{avskog pakta su u{liu êhoslova~ku da ohlade ono {to je nazivano "Pra{koprole}e". U okolini rafinerije su se nalazili raspore|eni tenkovi,koji su na sebi imali belu liniju. Priznajem da su me te slikeporemetile i uzbudile kao nijedna utakmica na svetu. Ode{ ucivilizovanu zemlju , me|u civilizovane ljude da radi{, kadaodjedanput pojavljuju se tenkovi. [ta da uradi{? Beì{? Gde bibeào kada je sve blokirano? Telefoni su, u ono vreme, jakolo{e funkcionisali. Da bi razgovarao s Italijom, morao si celove~e da provede{ u po{ti. Potpuna ti{ina, u na{em slu~aju.


Postojali su i prijatelji s posla, koji su, shvataju}i dramu svojezemlje, imali potrebu za blizinom, solidarno{}u. Na sre}u to uBratislavi je bila samo demonstracija sile. Narod je iza{ao naulice, poku{avaju}i da razgovara s vojnicima iz tenkova. Iz njihsu izlazila mlada lica, za~u|eni gostoprimstvom, ve}ina su bilikosooki. Sovjeti su, u takvim situacijama, slali vojnike iz azi-jskog podru~ja da ne bi do{lo do solidarisanja sa lokalnimstanovni{tvom. Bilo je te{ko vojniku iz Irkutska da shvati motivestudenta iz Bratislave. Se}am se da su mladi iz tenkova i mladisa ulice pri~ali me|usobno, razmenjivali cigarete. Dan kasnijekolege Slovaci su po~eli da traè mleko za decu svojih italijan-skih kolega, a zbog ose}anja solidarnosti, preuzeo samobavezu da svakog jutra odlazim u obli`nju Austriju radikupovine vo}a za slova~ku decu. U nekim situacijama je i gvoz-dena zavesa imala ljudsko lice: kupovao sam banane i za decupolicajaca sa granice. Ta ~injenica je u~inila da se slova~ko-ital-ijanska grupa veoma zbliì. Uve~e, kada bih se vra}ao s poslaka hotelu Devin, u centru Bratislave na obali Dunava, gde su mepremestili radi ve}e sigurnosti, gledao sam ku}e u kojima suìveli ljudi iz rafinerije. Bile su to velike zgrade, tipi~ne za sov-jetsko vreme. Svi prozori su bili osvetljeni. Gomila svetle}ih koc-kica. Pitao sam se kako je mogu}e da su svuda svetla upaljena.Objasnili su mi da su mnoge porodice ìvele u samo jednoj sobi.Ti ljudi su bili ponosni. Tenkovi su se, polako, povukli.Aleksandar Dub~ek je nastavio svoj projekat. Mnogo puta jeboravio u istom hotelu, u kome sam i ja bio sme{ten. Ujutru bihga sretao na doru~ku, u pratnji svoje supruge, sitne ènice, ivo|e sindikata, visokog, sedog ~oveka. Bila je zima, a poDunavu su, velikom brzinom, plutale ogromne ledene plo~e.



IV

NE RRAZBI JAJTE IIGRA^KU

Stigli smo do najtu`nijeg poglavlja. Nakon talasa se}anja,emocija, razgovarajmo o razo~arenjima.

Razo~arenja su imala prili~nog udela u mojoj dugoj karijeriu svetu fudbala, i mogu re}i da su zauzela karakteristi~nomesto. Tokom trideset godina sudijske karijere, nekoliko putasam bio suspendovan, zbog kritika koje sam upu}ivao vrhusudijske organizacije, zbog intervjua i izjava medijima, s kojimase sudijski sektor nije slagao. U su{tini, nisam se slagao sarukovo|enjem sudija, kakvo smo imali tih godina. Sve u svemu,ukupno sam bio ka`njen skoro dve godine. Bio sam diskvalifiko-van, potom vra}en u organizaciju, amnestiran zato {to se radiloo verbalnom deliktu, to se desilo pred Svetsko prvenstvo uItaliji, 1990. godine, da bih kasnije, ponovo bio diskvalifikovan.Nakon 1990. postao sam sudijski komesar, odre|ivao sam sudi-je Prve lige, ali sam i dalje mislio da je sudijskom svetu potreb-no vi{e otvorenosti i autonomije. Razlike sa Udruènjem sudijai Fudbalskom federacijom Italije su se produbile 2000, kadasam u ~asopisu "Ofsajd", objavio ~lanak na temu ofsajda, netraè}i dozvolu za tako ne{to. To je bilo moje definitivno udalja-vanje. Ponovo sam diskvalifikovan. Nisam pristao da mi sude, i


sve sam napustio. Epizoda koja ne zasluùje mnogo pa`nje:govori o atmosferi i mentalitetu. Tih dana, pravda takvog sudi-jskog sistema nije predloìla nikakvu kaznu vezanu za slu~ajpoklanjanja skupocenih Rolex ~asovnika sudijama koje susudile Romi, ~asovnici koji su na kraju bili vra}eni. Selektivnapravda?

Gor~ine je bilo dosta, ali nakon godina razmi{ljanja mislimda je to o~ekivani rezultat mog insistiranja, na autonomiji slo-bode mi{ljenja. Sudija, upravo zato {to je autonoman, morao jeimati pravo da izrazi slobodno svoj stav, i upravo zato {to je slo-bodan da misli i da se izraàva, morao je izabrati i smatratiautonomiju kao optimalni uslov. Mo`da sam, u pojedinimtrenucima, preterivao, ali i danas stojim iza takvog stava. To jebila moja borba za ideal sudijske ispravnosti i otvorenosti, kojusam od samog po~etka smatrao su{tinskom i od koje se ne smeodstupiti. Najè{}i sukob sa sudijskom vla{}u sam imao 20 jan-uara 1983., kada sam ka`njen sa devet meseci, a nakon inter-vjua koji je objavljen u "Gazzetta dello sport". Nije to biooptuùju}i intervju, nego se radilo o kriti~koj analizi u kojoj samdotakao ~elnike klubova, igra~e i sudije. Za mene je to, sa sudi-jske ta~ke, bio dobar period. Tek sam zavr{io Svetsko prvenst-vo u [paniji, Italija je osvojila to prvenstvo, tako da sam mislioda postoji prostor u kome }e mo}i da se suo~e mi{ljenja natemu fudbala. Rekao sam, tada, da sudije moraju da imaju pot-punu autonomiju. To je zna~ilo da bi se morala menjati perspek-tiva, uvo|enje potpune nezavisnosti u odnosu na fudbalski sis-tem. Fudbal se tada {irio, a poku{aji da se uti~e na sudije supostojali, poku{aji zbliàvanja, nejasne situacije, dvosmislene.Dakle, bilo je potrebno oja~ati svoju ulogu da bi se izbegli rizici.Po meni, sudija ne mora da sre}e i vi|a sav taj svet koji je èleoda se vezuje, koji je bio u blizini. Bilo je potrebno misliti i oslu~ajnim susretima koje }e sudija imati u restoranu, a iz kojih}e proiza}i da su te osobe, na neki na~in, vezane za klub.Su{tina je bila da se ne ulazi u odnose, veze sa fudbalskimklubovima.


Izvini Paolo, ali dok si davao intervju, nisi bio svestan posled-ica?

Ne, zato {to sam bio opu{ten, upravo sam zavr{io najve}esudijsko iskustvo. Do{ao sam iz [panije, gde sam sudio dveutakmice: Francuska - êhoslova~ka i [panija - Nema~ka.[panija koja je na po~etku dobila nekoliko utakmica, i to zah-valjuju}i sudijskim gre{kama, na mojoj utakmici je izgubila, i tozasluèno. înjenica da sam uspeo da garantujem ipruìm ispravnost i sliku sudije na najve}em svetskom sport-skom doga|aju, dakle sudio sam dobro, omogu}ilo mi je daosetim da imam pravo govorim o poloàju sudije i rizicima kojeon nosi. Suditi [paniji u Madridu, pred stohiljada navija~a kojisu vatreno podràvali svoju selekciju, nije ba{ najjednostavnije.Svi su, tada, bili ube|eni da }e [panija do}i do finala, skoro danije postojao druga~iji scenario, nije se pomi{ljalo da }e sudijazaista suditi. Nema~ki igra~i, u prvim minutama utakmice, su sesmejali kad god bih svirao prekr{aj u korist [panije, a neki odnjih su me i pitali:" Kad }e{ da im svira{ penal?". Utakmica serazvijala, a Nema~ka je povela jedan nula, a nedugo zatim jepostigla i drugi gol. U drugom poluvremenu su Nemci shvatili dazaista sudim i smirili se. Nakon pola sata drugog poluvremena,[panija je smanjila rezultat. Situacija je postala usijana. [pancisu traìli penal, publika je navijala bu~no, a Nemci su se borilikao lavovi. Upla{io sam se gre{ke. Sakrio sam pi{taljku u dèpda je ne bih instinktivno upotrebio. Dobro sam odsudio tihposlednjih petnaest minuta, a pokazao sam, pre svega samomsebi, da mogu da se oduprem spolja{njim uticajima. [panci suizgubili i plakali, ali su pokazali po{tovanje prema mom su|enju.Nemci su me pozdraviili po nekoliko puta. âk i danas, nakondvadesetpet godina, kada sretnem nekog od nema~kih igra~a,nasmejemo se i setimo se te no}i.

Po meni, ta utakmica je za mene predstavljala legitimnostodre|enog pona{anja, tako da sam u intervjuu poku{ao dapodvu~em nekoliko aspekata koje sam smatrao va`nim za sudi-ju na vrhu karijere. Nisam nikoga imenovao. U fudbalu se ~esto


kaè: "Dajte imena", ali ja nisam nikoga prijavio, nego sam hteoda iznesem ideje, hteo sam spasim i sa~uvam ulogu sudije.

Druga stvar koju sam istakao u intervjuu, a koja je postajalapraksa u fudbalu, je simuliranje. Kada se na|e u takvoj situaci-ji, sudija, ~ak i iskusan, nije pripremljen, ne zna kakvu odluku dadonese. Izneo sam Bonjekov primer, koji je na jednoj utakmicido{ao da se àli zbog starta, ali sam odmah primetio da je krv,koju mi je pokazivao, zgusnuta. Dakle, simulirao je. Rana nijebila sveà. Sa Bonjekom sam imao oduvek dobar odnos,znaju}i nekoliko re~i na poljskom uspeo sam da mu objasnim dasam sve shvatio. U intervjuu sam samo poku{ao da iznesemprimer za simuliranje kojim se igra~i ~esto sluè.Poslednja ta~ka tog intervjua je bila uop{tena pri~a o predsed-nicima klubova, koji su, u manjoj ili ve}oj meri, èleli da odlu~ujuko }e im suditi. Potpuno italijanski obi~aj, koji je i ranije posto-jao, a koji do dan - danas nije re{en. Sudija nije smeo da bude"nepoznat", klubovi ne èle sudije koje ne poznaju. @ele da tiuzmu meru, da ti po{alju telegram za ro|endan, mnogo pa`njeljudi koje jo{ uvek nisi upoznao...

Kao da se gradi nova epska figura, nepoznatog sudije.

Siguran sam da si i tu u svojoj novinarskoj karijeri video daje u Engleskoj skoro nemogu}e do}i do imena sudije pre utak-mice. Zbog jednostavnog razloga: u njihovoj kulturi jepredvi|eno prisustvo dobrog sudije a ne sudije koji je odlu~uju}ifaktor. Odlu~uju}i su igra~i. Ta moja izjava je u tom smislu tre-bala i biti ~itana, a ne da izazove reakcije sudijske vrhu{ke. Tajdeo intervjua mi je bio najva`niji. Imao sam na umu strategijekako bismo "sakrili" sudiju, ali da opet ne postane nevidljiv. Biloje neophodno ukinuti naviku da klubovi pokazuju svoje èlje,~ak i putem {tampe. Se}am se da su mi neki ljudi iz klubovarekli: " Da li si normalan? Ho}e{ da prvenstvo odlu~e sudije kojene poznajemo". Imam jo{ uvek u svojoj arhivi temeljni rad klubo-va, koji su skupljali tehni~ke podatke o utakmicama i radu sudi-ja: ovaj je strog, ovaj je doma}inski nastrojen, ovaj lako pokazu-


je kartone. Eto, èleo sam da polemi{emo o strategijama kojekoriste klubovi. Ta tri aspekta su me ko{tala devet mesecipauze, koje sam odsluìo do kraja. Bio sam veoma razo~aran:diskvalifikovan , bez mogu}nosti da pojasnim ono {to samrekao, ~ak ni unutar sudijske organizacije, a ni {ire. Kazna kojaje sluìla kao primer, da bi obeshrabrili druge ako ih bude.Sudije su izabrale da }ute. Ono {to je interesantno kada govo-rimo o autonomiji sudija, modalitetima delegiranja i simuliranjuigra~a, mislim da smo jo{ uvek na istim pozicijima, a mo`da suse stvari i pogor{ale.

[to se ti~e moje novinarske karijere, na po~etku serazo~arenja lako prevazi|u, stra{}u. U su{tini to je tada biloromati~no novinarstvo. U~io sam iz va`nih {kola: Arpinove,Kaminitijeve, moè se re}i i Brerine. To je bilo novinarstvopisa}ih ma{ina, ~lanaka pisanih u no}i, u muci, kada si u inos-transtvu, ne moè{ da dobije{ liniju, pre svega ako si u Isto~nojEvropi, pa mora{ da koristi{ me|unarodnu centralu. Se}am seda sam, jednom prilikom, u Sofiji poku{avao pet sati neprekid-no da dobijem vezu. I rasprave s igra~ima su za pam}enje,rasprave koje su trajale kratko a zavr{avale se stiskom ruke.Jednog zimskog jutra oti{ao sam u Orbasano, na periferijuTorina, na trening Torina. Uvek sam na treninge odlazio ranije,da bih shvatio {ta i kako, da bih dobio neku ekskluzivnu izjavu,da osetim kako se "di{e": to je jo{ jedna od lekcija VladimiraKaminitija. Igra~i Torina su trenirali po zale|enom terenu, pogustoj magli, a î~o Gracijani je bio prili~no nervozan. Poredmene je bio radnik, na biciklu. Verovatno je do{ao da vidi svojeidole, vra}aju}i se iz no}ne smene. U jednom trenutku Gracijanije startovao grubo na Patricija Salu, koji ga je izvre|ao zbogstarta. Na to je Gracijani pri{ao i udario ga {akom u lice, okren-uo se pogledao ka meni, i upozorio me: "Ne pi{i ni{ta o ovome!Samo se usudi!". Radnik mu je tada rekao:" î~o za{to toradi{?" A igra~ mu je bezobrazno odgovorio:" Idi na posao!" Tare~enica me je ponukala da, po povratku u redakciju, porazgo-varam sa direktorom Pjer~ezarem Baretijem, objasnim {ta se


desilo, i iskaèm svoju volju da o tome ne{to napi{em. On se stim sloìo. U nedelju sam oti{ao na stadion, a u svla~ioniciGracijani je hteo da me prebije. Tvrdio je da sam sve izmislio,~ak se obratio Patriciju Sali i rekao mu: " Reci mu ti da je sveizmislio". Ali Sala, sa jo{ nadutim okom, je }utao. Zna{ kako sena kraju re{io taj spor izme|u mene i Gracijanija? Zagrljajem ive~erom. î~o se raspitivao i za ime radnika, zato {to je èleoda mu se izvini.

Bilo je to novinarstvo kada se jo{ uvek i{lo na teren, vi|ao siigra~e, tvoj direktor ti je traìo i sastave kada bi igra~i igralime|usobno trening utakmice, èleo je da zna kako bi zavr{io me~pet protiv pet, koje su bile formacije, ko je postigao gol, po{to su ito bile informacije koje si davao ~itaocima. Kada je \ovaniTrapatonio bio trener Juventusa, bacio bi loptu nama novinarima irekao: " Igrajte i vi", tako da smo mogli da se oku{amo saPlatinijem, Bonjekom, [ireom, a potom bi svi zajedno i{li u Torinona ru~ak.

Gde je razo~arenje? Nalazi se u ~injenici da je moje zaniman-je danas podcenjeno, ponièno. Vi{e se ne vidi, samo se moènaslutiti, klubovi su zatvorili vrata, treninzi kao da su sastanci CIA.Danas klub odre|uje s kojim igra~em moè{ da razgovara{. Kadaima uspeha, mladi novinar moè da razgovara sa sekretarom, ilisa prijateljem sekretara, ili sa ro|akom igra~a. Igra~ je san. Posaokako smo ga nekad radili je praistorija. Oti}i u klub, zaustavitiigra~a koji izlazi iz auta, razgovarati s njim, {etati s njim, popitikafu, dobiti ekskluzivni intervju... âk je i odnos me|u novinarimapromenjen. Se}am se vremena kada smo se posle utakmice,kada bi poslali ~lanak, sastajali i odlazili na ve~eru. Naravno, tosu uvek bile iste pri~e, imitirali bi odsutne kolege, sve u svemupravili smo melanhoni~ni spektakl. Kasnije sam ostajao sa neko-liko kolega prijatelja, brzo bi ve~erali, da bih mogao da idem u{etnju, ~itam knjigu, ili pi{em za svoj ra~un.

Da bih pro{irio temu razo~arenja, èleo bih da objasnim {taje u meni, u tom trenutku, puklo. Sudija je teoretska figura.


Podloàn je raznim kritikama, a posao koji obavlja je sloèn zbogbrzine, stoga jako teàk. Od po~etka svoje karijere smatrao samda je sudija izuzetno vaàn. Ispravno vo|enje uloge koja imamo}, makar to bilo i na sportskom planu, smatrao sam da onaujedno mora da pro|e rigorozne kontrole. I to ne samo sudija,nego i oni koji su za njega nadle`ni. Morao je postojati jedinstven,otvoren sistem. Zato sam se pozivao na autonomiju, na nezavis-nost i na mogu}nost obra}anja javnosti ukoliko postoje naznakeproblema, ili zabrinjavaju}e tendencije. Sa dozom preteranesamouverenosti, ali mnogo plemenitosti, poku{ao sam upravo toda uradim. Mogao sam da se {etam po pisti, kako se kaè, iuìvam u periodu nakon Svetskog prvenstva. Naprotiv dobio samgodinu dana, a moglo je biti i tri koliko je zatraèno da me kazne,a to bi zna~ilo kraj karijere.

Vratio sam se su|enju u Kremoni, na lepu utakmicu Drugelige, uz aplauze. Te nedelje, na stadionu u Kremoni bio je i AldoAbira, veliki ljubitelj fudbala, koji je doneo natpis na kome je sta-jalo:" Dobrodo{ao Paolo, potreban si fudbalu!". Nakonrazo~arenja, i diskvalifikacije, velika je radost biti prednavija~ima, pred prijateljima kao {to je Aldo. A upravo je u tomtrenutku po~elo moje udaljavanje od sistema. Iako sam intervjudao kada sam tehni~ki bio najvi{e potkovan, za sudijski odborje bila va`na ~injenica da sam ja razgovarao sa spoljnim sve-tom, da sam digao tabue, uneo sumnje. Izdao sam sudije time{to sam prekr{io istorijski zavet ti{ine. Sudija mora da }uti, uveki svuda. Javno moè samo da hvali svoje nadre|ene i ceo sis-tem, u tom slu~aju dobi}e{ odobrenje za intervju. Postojao jena~in, u razgovorima i u preporukama koje sam dobijao od fud-balskih rukovodioca, da se pojasni situacija:" Moramo bitipa`ljivi, jer lepa igra~ka moè da se razbije". Svet fudbala jeshvatan kao delikatna igra~ka koju ne bi trebalo razbiti. Ne`noblago. Slobodan sudija mogao je da nanese {tetu igra~ki.Dakle, oprezno i tiho.Ti aspekti, koji su me razo~arali, te ucene,da budemo jasniji, koji su èleli da me zaustave, su bili veoma~vrsti. Zatvoreni krug koji nisam prihvatio i koji nisu bili re{ivi.Od 1983. se ~inilo da sam sudija koji je van grupe. Shvatio sam


da se ne radi o grupi koja je spremna za dijalog i razvoj. Ponovosam po~eo da sudim, i tada sa dobrim rezultatima, ali samshvatio da sam se upleo u ne{to. Tokom 1990. kada je do{lo dopromene generacija u rukovode}eim strukturama, bio samneo~ekivano pozvan da preuzmem funkciju: postao sam trenersudija, famozni komesar. Smatrao sam da u kontaktu sa drugimme|unarodnim savezima i sa svetskim fudbalskim organima,situacija moè da se popravi, da se promeni klima koju samudisao kod ku}e. Vetri} nade, obnavljanje ljudi i ideja.

Ako se dobro se}am ti si, koliko je meni poznato, sudija kojije najvi{e diskvalifikovan. Otkud to? Za{to ba{ ti?

Za{to ja? Povremeno poku{avam da shvatim za{to, alizaklju~ak nije veseo. îni se {ala, ali je, ipak, istina. Sudija nijeslobodan da govori, da kritikuje. Figura sudije koji razmi{lja, iistovremeno iznosi javno svoje mi{ljenje dok je unutar sistema,nije predvi|ena. Moè samo da presu|uje (ponekad mu jedozvoljeno da to ~ini lo{e). Taj pristup, stroge zabrane koja sestriktno primenjuje, ne daje mogu}nost da se sudije upoznajuvan uloge koju obavljaju na terenu, a ~esto oni znaju da budujako interesantni.

Mnogi se pitaju da li postoji korumpiranost me|u sudijama,a ve} zami{ljaju kofere pune novca: ja to nikada nisam video.Ne kaèm da ne mogu postojati, ali takve situacije stavljam namarginu. Nisam nikada video kofere pune novca, me|utim zaneke sudije vaì da su "inteligentni". [ta zna~i biti "inteligen-tan"? Inteligentni u odnosu na {ta? Sudija mora brzo da odlu~i,ne treba da polaè test inteligencije. Svako moè da tuma~i tuporuku na svoj na~in, a potom da odlu~i da li }e i}i tom logikominteligencije ili nastaviti da deluje autonomno. Da bih odagnaosve sumnje, re}i }u da sam oduvek smatrao da sudija mora dadeluje u potpunoj i totalnoj autonomiji.

Ali da odgovorim na tvoje pitanje vezano za mnogobrojnediskvalifikacije, mislim da su one bile posledica mojih poku{ajada reagujem na savete, da poku{am da izloìm odre|ene teme


direktno u novinama, da izrazim mi{ljenje, da poku{am obnovu.Verovatno nisam smatran preterano"inteligentnim", stoga sambio podloàn disciplinskim merama.

Kada govorimo o razo~arenjima, hteo bih da pomenem epi-zodu koju sam ve} ispri~ao na Radiju Rai, u emisiji Atlantis.Poku{ajmo da zamislimo scenu. Santos, Brazil, mala po{ta. Uredu za dobijanje penzije se nalazi i jedan mulat. Boga mu, sobzirom na {ezdeset godina, ne izgleda lo{e, atletski gra|en, iosmeh za reklamu. Ali taj star~i} je Pele. Da , ba{ on. Tri putaprvak sveta, vi{e od hiljadu golova u karijeri, ~ovek reklama. [ta}e on u redu? Da li ovo sanjamo? Ne, ta scena moè postati real-nost, zato {to je milijarder Pele podneo zahtev za dràvnom pen-zijom, koja }e iznositi 800 evra mese~no. U Brazilu, u kome sesvakog dana, uprkos naporima predsednika Lule, bore dasvakom gra|aninu daju barem tanjir riè dnevno, Pele je zatraìopenziju. Nesporno veliki Pele, postigao je svoj prvi veli~anstevniautogol.

@elim da ti ispri~am pri~u o razo~arenju, koje to u stvari nijebilo. Sve se de{ava 1982. tokom Svetskog prvenstva u [paniji. Toje bilo moje prvo veliko novinarsko iskustvo, zasluga Pjer~ezaraBaretija. Oti{ao sam u Sevilju da pratim Brazil, govorio sam portu-galski, pratio sam Ju`noameri~ki fudbal, tako da su me poslalidirektno... u raj. Tokom treninga, bio sam na terenu i posle togasam mogao da uzmem intervju od bilo koga , svi su bili na raspo-laganju ( uz prelepe Brazilke i bu~nu muziku). Bio sam u kontaktusa svojim kolegom Markom Bernardinijem, koji je pratio Italiju uVigu:" Ovde je pakao". Polemike, nisu razgovarali sa {tampom,neprekidne uvrede. U jednom trenutku putevi Brazila i Italije sesudaraju, tako da se u Barseloni igra odlu~uju}a utakmica. Italijanakon tri razo~aravaju}a remija u Vigu, se pomalo digla, poslepobede nad Argentinom za koju je igrao i Maradona, od dvaprema jedan. Brazil je nastavio sa pobedama. Pobedio je SSSR,[kotsku, Novi Zeland, i Argentinu, tri-jedan. Sad je na redu bilaItalija - Brazil, a Brazilcima je bilo dovoljno i nere{eno, da bi oti{liu polufinale. Ne{to pre utakmice oti{ao sam do Brazilaca i video


sam Edinja koji je bio zabrinut:" Zna{, skepti~ni smo", {apnuo mije. Azuri nisu ni sa kim pri~ali. Ja sam, tada, bio veliki prijatelj saKlaudiom \entilijem. Vi|ali smo se ~esto u Torinu, i{li na ve~ere,~ak sam mu poklonio knjigu koja mi je bila veoma draga,Remarkovu, "Na zapadu ni{ta novo". Uprkos njihovom bojkotumedija, sat vremena pre utakmice sam ga upitao:"Koga }e{ ~uvatiKlaudio?", a on mi je odgovorio: "Edera , a na Zika ide Orijali".Pitao sam ga da li je spokojan, po{to je Eder imao fantasti~nu lev-icu, a upravo je na levoj ruci imao i oìljak. Prilikom posetediskoteci, Eder je veselo razgovarao sa jednom gospo|om, a to senije svidelo njenom suprugu, koji je upotrebio no`. Po~ela je utakmica... a Klaudio \entile je ~uvao Zika. Bilo mi jekrivo. Koji je bio njegov motiv da mi ne kaè istinu? Nisam ni{tastigao da napi{em, po{to se utakmica igrala istog dana kada mi jeon otkrio karte. Rekao sam samom sebi, vidi se koliko su igra~inacionalne selekcije ljuti na novinare, kada ni prijatelj nije rekaoistinu, {tavi{e zavitlavao me je. Utakmica je zavr{ena tri premadva . Tri gola Rosija i trijumf Bearcota, koji je imao poverenja uRosija uprkos svemu i svima. Brazil je zavr{io {pansko iskustvo usuzama, dok je Italija napravila trijumf koga se svi se}amo. Poslenekoliko meseci sreo sam \entilea u Torinu, i odmah sam gapitao:" Klaudio za{to ona la` u [paniji pre utakmice?". On mi jeodgovorio:" Koja la`?Bila je to istina. Kad smo stigli u svla~ioniceposle zagrevanja, bio sam ube|en da idem na Edera. Samo {tonismo iza{li na teren, kada nas je Bearcot pozvao nazad i svepromenio. [alje mene na Zika a Orijalija na Edera. Nije la` u pitan-ju, nego provi|enje Enca Bearcota". Tako mi se vratilo dobroraspoloènje.

Veliko razo~arenje sam doìveo zbog na~ina kako su pisali oDijegu Armandu Maradoni, koji je za mene, veli~anstveni pesnikdvadesetog veka, zbog svega {to je napravio na terenu. Voleosam Dijega. Nikada nisam bio u njegovoj pratnji, ali i kada je bio unemilosti pisao sam i govorio lepo o njemu. Bio je `rtva ajkula,ljudi bez kvaliteta, ljudi koji su u njegovoj senci poku{ali da steknuzrno dostojanstva. Ne mogu ti opisati kolika je radost videti pono-vo to ~udo. Nisu uspeli da ga ubiju, vratio se fizi~ki i mentalno, i to


je za mene veliko zadovoljstvo, nakon {to sam video da je bio`rtva ljudi bez skrupola. Pobedio je Maradona, uz pomo} dvojeljudi, koji su mu bliski: supruge Klaudije i dece, i uz pomo} pravogprijatelja, koji se na terenu nikada nije {alio: Salvatorea Banjija.Salvatore je pomogao Dijegu u te{kim trenucima, kao brat. Pravaljubav, koja ni{ta ne traì zauzvrat.



V

FUDBAL SSE IIGRA UU DDU[I :KNJ I@EVNI IINTERMECO

Sada bih, Paolo, èleo da predloìm intermeco. @eleo bih dapri~am o knjièvnosti i fudbalu, svojim strastima. U ~lancima unovinama "Tuttosport", nedeljniku "Diario", svojim knjigama, usvojoj staroj rubrici Sky Racconta, sve do emisije Pesnici golovana kanalu La7, pominjem zajedno, u beskona~noj utakmici, punojemocija, Faketija i Arpina, Rivieru i Soriana, Fran~eskolija iGaleana, Lodetija i Breru. Mnogi pisci se bave ili su se bavili fud-balom, pre svega Arpino. Polazna ta~ka je upravo njegov roman"Azurna tama", koji treba posmatrati kao prvi roman o fudbalu"iznutra", a da ne spominjem pesmu napisanu na pijemontskomdijalektu posve}enu velikom Torinu. Prelepa je i u prevodu azavr{ava se slede}im stihovima:

Filadelfija! Koja je to kukavicanazvala igrali{tem? To je bila kolevka nade, ìvota, ra|anja,tu se sanjalo,vikalo, bila je mesec,


bila je put na{eg odrastanja.Osvojio si svet, a u dvadesetoj si mrtav.Moj veliki Torinomoj sna`ni Torino.

Mnogi su se posvetili sportskom pisanju, ~ak i osobeod kojihto ne o~ekujete kao {to je Eu|enio Montale. Moèmo na}i frag-mente o fudbalu ~ak i kod êzara Pavezea, npr. u delima "Drug"i "Ku}a na breùljku". êsto pri~am o ovoj zarazi sa AntonijemD'Orikom, izvanrednim knjièvnim kriti~arem, koji je navijao zaJuventus a potom pre{ao, sinu za ljubav, na Inter. Se}am sediskusija, napomena i citata u mojim emisijama Sky. D'Oriko jenepresu{an izvor citata. [to se mene ti~e, mogao bih da napi{emtraktat o fudbalu i knjièvnosti po{av{i od Pazolinija i njegovogfudbala posmatranog kao govor ("Igranje fudbala predstavlja sis-tem znakova: to je dakle jezik, neverbalni jezik"), i stigao bih doodlomaka ili ~estih tema Antonija Tabukija i Sandra Veronezea,Edoarda Nezija i Alesandra Barika, \anluke Faveta i OlivieraBeha, Gabrijela Romanjolija i Emanuela Audizija, Andrea Skancijai Lui|ija Garlanda, kao i mnogih drugih. A da ne spominjemo pes-nike, od Fernanda A~itelija i njegove zbirke pesama Samo}adesnog krila pa sve do pet slavnih pesama o fudbalu UmbertaSabe. I da spomenem i \ovanija \udi~ija i Mauricija Kukija koji jeteren definisao kao "mir i avanturu". Tu je i Vitorio Sereni, navija~Intera, autor pesme Sportska nedelja koja je posve}ena utakmiciizme|u Intera i Juventusa na San Siru:

Zeleno je prekriveno crnoplavimAli zebre iz PijemontaNadilaze pokli~Koji struji od zida navija~a.To je kraljevstvo crnobeloMaramice u boji na grudima damaCvetaju od strasti.Krug melodi~nog podnevaTi prekida ekstremni triler.


Bez publike ti si ti{ina ehaPod ki{om koja sve bri{e.

I strana ekipa je izuzetno jaka. Tu je Alber Kami koji je bio gol-man u Alìru na Racing Univerzitetu, zatim Japanac Oe,Jeftu{enko i Nabokov, Toni Harison, moji Sorijano i Galeano,Havijer Marijas i Vladimir Dimitrijevi} ("Fudbal je kralj sportova.Zbog ~ega? Po mom mi{ljenju zbog toga {to, kao i ples, dovodina{e telo u ne{to {to moèmo definisati kao praistoriju na{ihpokreta"). Mnogi kaù da lopta nije tema za pisce i pesnike.Poslu{aj ovu pesmu Karlosa Drumonda de Andrade:

Fudbal se igra na stadionu?Fudbal se igra na plaì,Fudbal se igra na ulici,Fudbal se igra u du{i.Lopta je ista: sveti oblikZa {ampione i {eprtlje.Ista strast da se {utirana ludom Svetskom prvenstvuili na hladu ispod duda.Letovi neverovatnih statua,Bajkoviti crteì, plesstopala i svezanih stabala.Trenuci lucidnosti:lelujaigra~, izvajan u vazduhu,ukratko, trijumf telanad tu`nim zakonom gravidacije.

Spisak je dug, veoma dug. Valentino Zeihen je posvetio ovuodu biv{em centarforu Lacija, Brunu \ordanu:

Davno Lacio - Juventus; tri prema nulaprasak anonimnog trijumfa, da; ali ko je sada{njosti predao


ime tog gladijatora: Bruno \ordanokoji se razlikuje u igrizbog krune Augustove;kakvom igrom porazio je ponosne zebreako su ovacije koje dobi od masenadma{ile stotinu decibela, ondasu prema{ile one koje su krasile imperatora.

Mogu da ti pri~am i o velikom li~nom zadovoljstvu: predavaosam dve godine fudbal i knjièvnost na Univerzitetu Teramo,odsek Atri. Studenti su bili znatièljni, pa`ljivi, udubljeni u materi-ju. Osim toga, ponosan sam i na to {to sam pokrenuo ovoistraìvanje o fudbalu i knjièvnosti, koje je danas prili~no u modi,u vreme kada se to nije o~ekivalo. Moje studije idu napred, nemogu a da ne primetim. A zna{ li ko je èleo da ba{ ja poveèmfudbal i knjièvnost na kanalu La7? Aldo Biskardi koji ve} dvade-set{est godina vodi emisiju Proces. Biskardi je izmislio novi ànr,njegova emisija Proces je najgledanija emisija o fudbalu kao iemisija koju su najvi{e imitirali. Alda poznajem, kao {to zna{, od1974, kada me je angaòvao da pi{em za ~uveni "Paese Sera".Danas, u okviru njegovog programa, imam sopstveni prostor:"Kutak Darvina Pastorina". Na taj na~in i dalje igram svoju velikuutakmicu, ~itam i ~itam iznova. Istraìvanje sam sada pro{irio nasvoju drugu strast: pozori{te. Glumac Marko Kavikjoli radi na tomeda prilagodi za pozori{te moju knjigu Poslednja parada MoakiraBarbose.

Fudbal je deo kulture. Pri~a o fudbalu u kriti~nom, svesnomsmislu ali isto tako i strastveno, navija~ki, ubacuje nas u igru,tera nas na razmi{ljanje. Ne samo da su se pisci i pesnici prib-liìli fudbalu ve} su se i sportisti i fudbaleri pribliìli poeziji i lit-eraturi. Krojf u jednoj knjizi iznosi neka zapaànja koja seodnose na ~injenicu da se ceo svet okre}e oko lopte koja jeokrugla i po definiciji nestabilne ravnoteè. Fudbal se dakleposmatra kao igra neizvesnosti, i u tom smislu kao mogu}nost


za razmi{ljanje za ljude velikog senzibiliteta, kao one koje siranije pomenuo ali i za igra~e, trenere, sudije. Naravno, zavisiod onoga {ta èle da u~ine sa svojim iskustvom. Ne verujem darijaliti {ou Ostrvo slavnih moè pomo}i igra~ima da se vratesvom iskustvu, ali ko zna… Maradona koji je mo`da vi{e od svihtransformisao nepostojanost lopte u kontrolu, harmoniju, tvrdida njegov odnos sa loptom nije nikada ni po~eo: uvek je posto-jao. Kaè da se rodio sa loptom i da je nikada nije ostavio.Beskrajni izazov nepostojanosti lopte, njenim odskocima, iza-zov za pobedu.

U se}anje mi dolazi i Di Stefano koji je govorio lopti: "Graciasvieja" (Hvala ti stara).

Sorijano je pisao da je fudbal igra puna neizvesnosti, igrakoja ide napred zahvaljuju}i brzim odlukama. Ovo potvr|uje idubina igre koja stvara veliki broj problema i u isto vreme potre-bu za konstantnim odlukama. To se odnosi i na sudije, narazmi{ljanja o svetu sudija. Zna{, zanimljivo je u vezi sa fud-balom i to {to neki smatraju da su sudijske odluke kona~ne aneki da su potrebne ali ne i kona~ne. Mo`da se nadaju da sudi-ja moè da promeni mi{ljenje i da poni{ti gol protivnika. To jefabrika emocija, nada, iluzija… Zatim pravila igre koja izgledada mogu da obuzdaju ili, jo{ gore, da izblede emocije. Ali, moèbiti i da emocije stvaraju nova pravila: tvoja pravila, ona kojasanja{, pravila o tvojoj utakmici, jednoj od mnogih utakmica utom zajedni~kom dahu. Na stadionu svako moè da ima svojuideju, da u~estvuje u zajedni~kom doga|anju, oseti sopstvenonezadovoljstvo ili sopstveno divljenje, iskaè spontano svojemi{ljenje. Ionako te niko tu ne ~uje kao {to ni ti ne shvata{zna~aj onoga {to vi~e ~ovek pored tebe. Ispovesti iz sveg glasa,osloba|anja. âk se i razgovori izme|u trenera pokraj terena iigra~a u trku gube u travi, vika izlazi iz promuklih grla i {iri se kazatvorenim u{ima. Zato {to trener èli da komanduje, èli dapromeni skor, ali igra~ upravo sad smi{lja ne{to, odmerava pro-tivnika. Zabranjeno je ometati… Na stadionima postoje sedi{ta.


Treba do}i na stadion i napuniti ga energijom.Kad prelazim poslednje stepenike tunela koji vode na zeleni

tepih stadiona, to je kao da ulazi{ u ogromni stomak neke zadi-hane nemani koja gun|a i uzdi{e. Neman koja je apsolutnoìva. U prvom trenutku pa`ljivo gleda{, ostalo je jo{ nekolikostepenika, malo po malo. Kad digne{ pogled uvis i vidi{ ceo pri-zor, oseti{ vrtoglavicu. Previ{e energije, previ{e boja. Upla{i{se kao da bi se uskoro mogla pojaviti vatra iz usta te ogromnenemani. Kod ku}e, ispred televizora, nije tako, sudijske odlukeizgledaju kona~ne, iznenadne, daleke. Pritisne{ zeleno dugme iponovo pogleda{ akciju. îni ti se da si upravo ti sudija kojadonosi odluku, fudbaler koji {utira. U me|uvremenu zadihananeman je donela nove odluke, one prave, neponovljive, odlukekoje se ne mogu promeniti.

Dok si govorio pala mi je na pamet paralela koja se odnosi nadva argentiska pisca, Osvalda Sorijana i Horhe Valdana sa kojima}emo zavr{iti ovaj knjièvni intermeco. Sorijano je po~eo da igrafudbal u Patagoniji a kasnije je postao pisac koga svi znamo,Valdano je isto tako prvo bio fudbaler, {tavi{e prvak sveta saArgentinom na Svetskom prvenstvu 1986. u Meksiku. Posle togaje postao pisac i nije pisao samo o fudbalu. Kad pri~amo oArgentini, setio sam se jo{ jednog mladog golmana koji je studiraomedicinu i koji je iznenada re{io da sa jednim drugom, AlbertomGranadom ode na put po Ju`noj Americi na motoru koji se zvao"La poderosa". Njegovo ime je Ernesto Gevara, postao je poznatne kao golman ve} kao Komandant Ernesto ê Gevara.


VI

OD AAUTORITARNOSTI DO AAUTORITETA:

NEUSPELA RREVOLUCI JA

Paolo, do{ao je trenutak da pri~amo, na osnovu tvog iskust-va, o sudijama. Pre toga, molim te razjasni mi ne{to {to me zani-ma, kako gleda{ na mogu}nost angaòvanja dvojice sudija upolju: pogre{no ili ispravno? Pre nekoliko godina kod nas jenapravljen eksperiment u Kupu Italije. Po meni je to nepotrebno.

Nema potrebe za dvojicom sudija, i to je jednostavno objas-niti. Re}i }u ti, pre svega, da je negde oko 1930. u Engleskojnapravljen sli~an eksperiment, sa, tako|e, nezadovoljavaju}imrezultatima. I tada su na povr{inu iza{le vi{e mane, a manjepobolj{anja. Osnovni razlog za{to eksperiment nije uspeo uItaliji je bila primena disciplinskih mera, tj. sankcionisanjeprekr{aja obojice sudija na istoj utakmici i u identi~nim slu~aje-vima. Nedostatak uniformnosti, ve~iti problem sudija, dovela jedo neuspeha. Da odgovorim do kraja, premda ~etiri oka vidivi{e od dva, ako dvojica sudija kontroli{e svako svoju polovinuterena, dolazimo do toga da su obojica preblizu akcije i lopte.Negativni momenat ali istovremeno i neo~ekivan je upravo taj:


dvojica sudija su preblizu situacija koje bi trebalo da procenju-ju. \ampjero Boniperti je, barem dvadeset godina, podràvaopromene, ube|en da sudija ima pred sobom {iroki prostor kojibi trebalo da kontroli{e, a imaju}i u vidu i skromnu fizi~kupripremljenost sudija. I to je prevazi|eno, po{to su poslednjihgodina sudije veoma pobolj{ale svoju kondiciju, tr~anje vi{e nijenjihova slaba ta~ka. Pozicije koje su jako blizu lopte, dovodenas u rizik da izgubimo smisao za dinamiku igre a i mnogo jeteè proceniti intenzitet kontakta izme|u igra~a. Lak{e je, naprimer, naravno ukoliko niste pokriveni, da vidite situaciju zajedanesterac sa {est nego sa tri metra. Postavljanje sudije jeplod dugog prakti~nog iskustva: recimo osam - devet metara odkontakta igra~a, garantujem da sudija tada moè videti sve ono{to se de{ava oko njega.

U su{tini, {to si bliè , manje vidi{.

Upravo tako. Mislim da bi predlog sa dvojicom sudija bioizuzetno interesantan da je obojici omogu}eno da interveni{uistovremeno i da presu|uju istu situaciju. Ne{to sli~no kao dvetelevizijske kamere koje su postavljene na dve razli~ite ta~ke,ali snimaju istu situaciju. Na taj na~in je bilo mogu}e posti}i dadvojica koordinisanih sudija, do|u do manjeg broja napravljenihgre{aka. Nasuprot tome, oni su kontrolisali svako svoju polov-inu terena, pribliàvaju}i se previ{e igri.

Jedan od motiva za uvo|enje dvojice sudija, mogla je dabude i brzina igre. Brzina pokreta i igre predstavlja problem zaispravno presu|ivanje, po{to sudija nije uvek u prilici da vidi ceodoga|aj, celu akciju, a istovremeno oduzima mogu}nost sudijida organizuje odluku, {to s druge strane moè da bude i pred-nost. Poku{a}u da objasnim. Brzina poni{tava mogu}nostintepretacije, da li se ne{to desilo ili ne: nema vremena zarazmi{ljanje, imate vremena da vidite-odlu~ite. Ponekad, uko-liko imate vremena za analizu situacije, ona u sebi nosirazmi{ljanje, i stoga postaje uslovljena. S druge strane, brzinapri odlu~ivanju donosi slobodu, ~isto}u. Veliki sudija odlu~uje u


trenu, kao {to veliki igra~i {utiraju u trenu. Vreme koje je potreb-no da model s terena poveè{ sa zami{ljenim modelom kojiima{ u svojoj ma{ti. Sekunde.

To {to govori{ je veoma originalno tuma~enje, nikada do sadanisam ni{ta sli~no ~uo. Bravo Paolo.

Kada sam ja sudio, ritam utakmice je bio laganiji i ~estosmo imali nekoliko sekundi pre nego {to bi doneli odluku. Moglismo da interpretiramo. Se}am se da je jednom prilikom Kon~etoLo Belo, na utakmici na San Siru, svirao sa zaka{njenjem sudarkoji se desio u {esnaestercu, ne pokazuju}i kakvu odlukudonosi. Igra~i su se sami sklonili, a napada~ je uzeo loptu istavio je na ta~ku za jedanesterac. On ih je pustio, kao da kaèodlu~ite sami. Nismo shvatili da li je èleo da dosudi jedanester-ac ili ne, ali ono tuma~enje koje su igra~i dali njegovomzvi`duku, postala je odluka.

Nisam to znao.

Otkri}u ti jo{ jednu tajnu. Ranije su pomo}ne sudije dizalezastavicu vertikalno, ali pre nego {to donesu odluku pogledali bisudiju, i po{to su imali vremena, koordinisano bi donosiliodluku. Ukoliko bi pomo}nik ve} pokazao na koju stranu ideubacivanje, samo bi zarotirao ruku tako da uskladi odluku sa"{efom". Nekada je takvo pona{anje bilo cenjeno, smatrano jetimskim radom. Sve to govorim da bih pokazao da brzina moèbiti odre|uju}i i pozitivni element fudbala, kao i ono {to je zanjega vezano.

Opet sam radoznao, odnos sudija-pomo}nik me je oduvekinteresovao.Ti si imao svoje pomo}ne sudije. De{avalo se daima{ pomo}nike, s kojima nisi i{ao redovno. [ta se menjalo?Da li su se ikada bunili ili bili protiv tebe? Oni, na liniji, na mar-gini, a ti u sredini, na terenu. Nije li bilo pomo}nika koji su bilikontra, barem zbog zavisti?


Imao sam Darvine, mnogo pomo}nika. Dobrih, manjedobrih. I ja sam bio pomo}nik na mnogim me|unarodnim utak-micama, i ~ini mi se da sam i ja gre{io. Se}am se jedne epi-zode. I{ao sam sa sudijom Gonelom na utakmicu Bajern -Dinamo, Kijev. U drugom poluvremenu zaustavio sam, zbogsumnjivog ofsajda, opasan nema~ki napad. U tom trenutku mise pribliìo Franc Bekenbauer, i na lo{em italijanskom, pitao :"Ti si komunista?". Nasmejao sam se.

Izme|u ostalog Bekenbauer je igrao sa jednim maoistom,Brajtnerom.

Brajtner je bio poseban. Simpati~an, sa kovrdàvomkosom, uvek korektan. Kada govorim o dvojstvu sudija -pomo}nik, rekao bih da odnosi nikada nisu bili napeti, zato {toje sudija uvek imao dosta iskustva, uvek vi{e od pomo}nika, kojisu znali koje su njihove du`nosti. Naravno, nijanse u odnosimazavise od ose}anja ljudi, ali su u su{tini, ti odnosi uvek dobri.Ima situacija koje mogu da stvore napetost. De{ava se da sudi-ja prebaci odgovornost za neku te{ku odluku na pomo}nika, ilida preina~i evidentnu odluku pomo}nika. U tim trenucima moèdo}i do neprijatnosti.

Dakle, kada sudija, da tako kaèm, "spusti" pomo}nika.

Da, re|e je da to pomo}nik napravi sudiji, ali se i to moèdesiti...

Da li si se ikada sva|ao s pomo}nicima u svla~ionici?

Da, zbog razloga koje sam malopre pominjao. Fudbal jeigra...

Lo{e se zavr{ilo?


Nismo se tukli.

Ali skoro...

Ne, samo nismo vi{e bili u kontaktu.

Koji je bio razlog?

Morao sam da isklju~im igra~a na signalizaciju togpomo}nika. Bio sam blizu akcije i nisam ni{ta primetio. On meje pozvao, diù}i uporno zastavicu, a ja sam isklju~io RobertaPruca. Pruco me je pogledao, a po izrazu njegovog lica, shva-tio sam da ni{ta nije uradio. Sa Prucom sam imao lo{ odnos odsamog po~etka, ~esto je znalo da bude i vatre. Ali, tog dana meje gledao za~u|eno, ne provokativno. Sigurno sam pogre{io.Po{tovao sam i prihvatio odluku pomo}nika. Nisam nikadauspeo da razgovaram, nakon toga, sa Prucom i da ~ujem njego-vo mi{ljenje. [teta.

Ostavimo po strani, na trenutak, pri~e s utakmica, èleo bihda mi objasni{ ko su sudije, ali da zaobi|e{ uobi~ajene definicije.Ispit otvorenog srca.

Poku{a}u. U svakom slu~aju ko odlu~i da bude sudija sti~eva`no iskustvo: ~ak i "male" sudije, one koji ne naprave karijeru.Po~eo bih time {to }u re}i da sudija nema navija~e. Igra~ igrada bi zadovoljio svoje navija~e i da za~udi protivni~ke navija~e,u svakom slu~aju gleda ga hiljade o~iju. Od po~etka sudija znada niko nije do{ao na stadion njega radi, da bi mu aplaudirao.Ekipe kada idu da igraju na vru}em terenu, ra~unaju na svojujedinstvenost, na kompaktnost. On ne, on je sam. Ali ako uspeda prevazi|e tu te{ko}u, onda ona postaje vrlina. Veliki sudija,ili jednostavnije uravnoteèn sudija, postaje pravi u trenutkukada prihvati te istine. Prihvatiti samo}u, prihvatiti odgovornost,ne doìvljavati li~no te{ko}e u kojima vr{i{ taj posao,omogu}ava nam da ne budemo uslovljeni pri dono{enju odluka.


Da biste postali dobar sudija, morate se izboriti sa sopstvenomsamo}om, sopstvenom autonomijom. Kao {to se zna, kaè seda je publika dvanaesti igra~, govori se o "faktoru terena", o"vru}im" terenima: sve su to na~ini da se do~araju ambijenti kojisu podsticajni, koji uti~u na sportske priredbe. Eto, sudija trebada se odupre tom poku{aju da ne{to na njega uti~e.

Jo{ jedan element koji razlikuje sudiju i igra~a, je taj {to semladom fudbaleru sve opra{ta, a mladom sudiji, skoro da nijedozvoljeno da bude mlad, a da ne pomi{ljamo na gre{ke. Nikood gledalaca ne}e stati u za{titu sudije, niko ne brani sudijuzato {to je mlad ili neiskusan. Niko. Naprotiv, sudija mora dapokaè sigurnost od samog po~etka, mora da bude ubedljiv. Daubedi{ gospodu koja dolazi da te gleda i da te procenjuje, ne date bodri, i da izvla~i zaklju~ke o tvojim sposobnostima. Se}amse da je jednom prilikom do{ao neki vaàn posmatra~ da megleda, pa je nakon te{ke utakmice, koju sam dobro sudio, rekaoda ima nekoliko "primedbi". Nisam uspeo da shvatim razloge tihprimedbi, ali sam bio jako radoznao, po{to su te primedbemogle uticati na moju karijeru. Na kraju sam saznao da seprimedbe ti~u moje opreme, kao i to {to pertle nisu bile vezanena odgovaraju}i na~in. Sudijama, tada, nije bilo dozvoljeno,ne}u da kaèm da zavr{e na reklamnom bilbordu, kao {to je toslu~aj sa Kolinom, De Sanktisom, Paparestom ili Trefolonijem,nego ni slu~ajno da koriste obu}u neke sportske marke ili{tucni. Sudija je morao nositi crno i morao je nametati svojeodluke.

Od tada smatram da je jako va`no prevazi}i taj dogmati-zam, ose}ao sam potrebu za komunikacijom, ne da bih dema-gogijom osvojio naklonost javnog mnjenja ili navija~a, nego dabih izrazio jasno i glasno svoje odluke. Smatrao sam da je iodnos sa publikom neophodan. Naravno, ne verbalna komu-nikacija, komunikacija gestovima, neverbalnih poruka.

Na tu temu, kada razmi{ljam na prve va`ne odsu|ene utak-mice, tokom {ezdesetih godina, ne znam za{to mi uvek prvopadaju na pamet utakmice su|ene u Polezini. Zemlja i voda,kako kaè stih jedne lepe pesme. Mesta kao {to su Loreo,


Polezela, Lendidanar, Kontarina i Porto Tole. Utakmice na koji-ma je bilo po dve hiljade gledalaca, pa derbi Loreo - Kontarina,prisutno pet hiljada gledalaca, toliko gledalaca se okupi na poje-dinim utakmicama druge lige. Navijanje, navija~i oba kluba,poneki udarac u ogromnoj gu`vi. Od dima pe~enih svinjskihrebara, ~inilo se da je teren pod maglom. Sva ta mesta su bilauz reku Po, reka koja je mogla biti predivna. Jo{ od poplave1956, stoji u mojoj ma{ti kao pretnja. Se}am se visokih nasipakraj fudbalskih terena, i kada je padala ki{a nisi mogao da pred-vidi{ {ta }e se desiti do kraja utakmice. A kada bih pri{ao ivicinasipa, reka je izgledala tako malena, plitka, nimalo kao onakoju smo zami{ljali, nije to bila Volga koju smo o~ekivali.

Interesantno mi deluje taj tvoj na~in komunikacije, nemi alfa-bet. Obratiti se publici tako da te moè razumeti.

Da, komunikacija s publikom putem gestova, znakova, naz-naka. Trudio sam se da izbegnem provokativne i iritiraju}egestove. Zato {to iritiranje nije potrebno. U Lenjagu, u provinci-ji Verona, sudija, nakon {to je odsvirao kraj, bio je primoran,bolje re}i navija~i su ga primorali da sedne na uklju~enu pe}.Legenda kaè da su znaci pe}i ostali zauvek na sudiji. Da ne biiritirali, bilo je neophodno pokazati dozu vedrine, dràti otvorenkomunikacioni registar. Ko je i{ao upla{en ili da provocira, nijeispunio misiju.

Hteo bih da ovde stavimo zagradu. Ti pamti{ reku Po, pamti{je po utakmici u Polezini dok je bila poplava, pamti{ je po nasipu.Za mene je Po bio nastavak mora. U Brazilu sam i{ao u Santos, ikada sam stigao u Torino, {ezdesetih godina, moglo se jo{ uvekkupati u reci Po. Bilo je zelenila u gradu, moglo se igrati poparkovima. Danas je svuda cement. Samo automobili. A Po je punotrova. To je tu`no…Koliko znam, ni izbor prevoznog sredstva zaodlazak na utakmicu nije bio slu~ajan.

Istina. Kada si siguran u sebe ide{ na stadion vespom ili


kolima, svojim prevoznim sredstvom, a kada postoji napetostide{ autobusom, vozom ili taksijem. Kako se predstavi{ uodre|enom gradu, kako se pona{a{ pred utakmicu, koje lokalei restorane si posetio, to postaju su{tinski elementi.

Vezano za komunikaciju, tebe kao televizijskog novinarapitam: za{to je sudija danas centralna figura dok je ranije biosamo neophodna , ali ne i odlu~uju}a? To, o~igledno, pridavan-je pa`nje sudiji ima veze sa razvojem fudbalskih li~nosti kojepotencira televizija.

Sudija je postao `rtveni jarac bez koga se ne moè.

Da ali su mo`da i sudije tome doprinele.

Nemoj zaboraviti da se su|enje menjalo, upravo zahvalju}ipojedincima. Na primer Kon~eto Lo Belo. Naravno i ti si, ali nadruga~iji na~in, doprineo promeni.

Slaèm se sa tobom da postoje odre|eni ljudi koji mogu daubrzaju procese transformacije. Me|utim ti si rekao da sudijanije ranije bio problem, {tavi{e, vi{e su ga po{tovali. Primoransam da se vratim unazad da bih na razumljiviji na~in objasnioevoluciju u su|enju. Na po~etku, sudija nije bio problem. Prvo jestvorena igra, potom su formulisana pravila i na kraju, nekavrsta, samokontrole, vrsta voljne samodiscipline me|u igra~ima.Ukoliko bi tokom igre dolazilo do ta~ke u kojoj je ne{to trebalorazjasniti, kapiteni su re{avali to pitanje. Taj nivo korektnosti ime|usobnog fer pleja prestao je onog trenutka kada je fudbalpo~eo da se igra kroz profilisana takmi~enja. Zasigurno nijeimao veliki autoritet sudija koga su izabrali igra~i, i koji je u prvovreme bio aktivan na obodu igrali{ta, a potom ulazi u teren, dabi predstavljao neutralnu stranu izme|u dve ekipe koje setakmi~e. Premda mu mnogo pomaè korektnost igra~a, sudijaje postao osnovni element me~a, po{to je njegova uloga da pri-menjuje pravila igre. Njegov autoritet je zavisio od nivoatehni~ke kompetencije koju prikazuje na terenu. Fudbalske


organizacije su ubrzo shvatile da poznavanje pravila za sudijunije dovoljno. Bilo je neophodno dati mu mo} u ruke, {ire}i nje-govu osnovnu ulogu. Sudiji je kao ~oveku fudbala i garantuprimene pravila igre, data jo{ jedna mogu}nost: da predstavljacentralnu instituciju. Su{tinski prelaz, ogroman teret. Najve}afunkcionalna tehni~ka vlast na vrhu organizacije. Autoritaranvi{e nego autoritativan, mo}an i nedodirljiv, sa pone{to elegan-cije u opremi.

U svakodnevnom ìvotu se sve vi{e profilisala slika sudije.Fudbalski pokret je poku{ao da formira sudije tako {to je svoje~lanove pronalazio u srednjem vi{em sloju, koji je sebi mogaoda omogu}i tu vrstu nedeljne zabave, a da za to ne traì dodat-nu ekonomsku nagradu. Klasi~an amaterizam, koji je do skorofunkcionisao, s ciljem da sve uveri u po{tenje sudija. Udruènjebez galame, kompaktna druìna, zasnovana na ti{ini. Takvoj fig-uri sudije nije dato pravo na govor, ~ak joj je bilo ultimativnooduzeto. Bolje ne raspravljati o odlukama donetim na terenu,gledati snimak i pri~ati o tome, kamoli priznati gre{ku. Nikadasumnja, sve je sigurno. Kao {to je o~igledno, svaki tip mo}i,uklju~uju}i i onaj sudijski, se stvara i gradi u zabrani svakeforme suo~avanja. Lak{e je rukovoditi vernim vojnicima, negoli~nostima koje su sposobne za kritiku i samokritiku. Da komple-tiram ovu sliku, podseti}u vas da je svima toplo preporu~ivanoda izbegavaju izno{enje politi~kih ideja. "Ovde se ne radi nitipri~a o politici" (iako su svi ~elnici organizacije kao i ve}inasudija bili ~lanovi Demohri{}anske partije).

Kroz interpretaciju Kon~eta Lo Bela dana{nje su|enje jedodirnulo svoj najzna~ajniji momenat kada je u pitanju autori-tarno su|enje. Autoritarnost je postao njegov stil, presti`ni stil,osnovna vrednost su|enja ovog Sicilijanca. Taj aspekt je imaorefleksije na mnoge elemente: na igru, na publiku a pre svegana formiranje sudija. Ali on nije bio jedini. Priznaju}i njegovuizvanrednost, oduvek sam mislio da to nije jedini na~in su|enja.Platio sam tu razliku u mi{ljenju, ali mislim da sam otvorio pros-tor za nove definicije ~iji je trag na poverenju, a ne samo nasnazi mo}i. U stvari do{lo je prelamanja dve {kole: razumne


snage i snage razuma.

Dok su sudije poku{avale, s mukom, da se menjaju i da seprilagode novom svetu komunikacija, o pravilima igre seneprestano diskutovalo. înilo se da je kona~no zavr{en vekrigidnog ~uvanja pravila igre. Se}am se da sam te sreo 1994. uSAD-u i da sam pa`ljivo slu{ao tvoj stav o novim pravilima i onovom stilu su|enja.

Da, u februaru 1994. u Njujorku, u prisustvu svih federacijakoje su izborile plasman na Svetsko prvenstvo, dato je novouputstvo za su|enje, po pitanju tehni~kih i disciplinskih kon-sekvenci. Uputstvo koje je podràvalo izmenu pravila, do kojihse do{lo analizom nakon razo~aravaju}eg Svetskog prvenstvau Italiji 1990.

Se}am se tvog poziva da se ne signalizira ofsajd ukolikosudija ima dilemu. Za{to?

Iz jednostavnog razloga. Pomo}ni sudija se nalazi uizuzetno te{koj situaciji, mora da vidi po~etak akcije , kao i pozi-ciju igra~a kome je lopta upu}ena. U velikom broju situacija,ljudski i medicinski to nije mogu}e. Taj tren ~ini da, na nekina~in, pomo}nik skoro uvek kasni, uvek vidi sa zaka{njenjem,jer dok posmatra loptu i igra~a koji }e je uputiti, ne moè uvekda vidi pravi poloàj odbrambenog igra~a i napada~a. Kadaskrene pogled ka njima, ta situacija moè biti druga~ija od onogtrenutka kada je lopta upu}ena, jer su ta dva igra~a, u me|uvre-menu, mogla da promene svoje poloàje. Kakav je biozaklju~ak? U su{tini re~eno je ( kaèm re~eno, a to je ura|enona osnovu analiza i studija, izme|u ostalog i medicinskih anal-iza) da bi pomo}ni sudija trebalo da predvidi doga|aj, jer uslu~aju pra}enja linije a imaju}i u vidu vreme potrebno za ljud-sku reakciju, uvek videti sa zaka{njenjem, {to }e re}i neta~no.Kako se moè predvideti doga|aj? Tehni~kom i refleksivnomve`bom, istovremeno. S jedne strane, potrebno je znati ~itati


dinamiku akcije a s druge neophodno je shvatiti sopstvenu sum-nju kao jak nagove{taj ispravne pozicije igra~a u fazi napada,ba{ zbog ~injenice da napada~ i odbrambeni igra~ tr~e u suprot-nim pravcima. Stoga, kada sudija primeti sumnjivi ofsajd napa-da~a, mora imati u vidu da sigurno kasni u osmatranju, zatoakciju treba dozvoliti kao regularnu ( u slu~aju da kao {to smorekli, napada~ i odbrambeni igra~ tr~e u suprotnim pravcima).

Imaju}i sve to u vidu, pozvao sam, u slu~aju sumnje, da sene zaustavlja igra zbog ofsajda, a drugim re~ima moglo se re}ii ovako: " Ukoliko nismo sigurni, pustimo igru, fazu napada, nekrijmo se i ne zaustavljajmo akcije iz straha". Ova razmi{ljanjasu nastala nakon serije neopravdano poni{tenih golova zbognavodnih ofsajda, koji nisu postojali. U slu~aju sumnje su seprekidale akcije, a ja sam bio za suprotno re{enje. Nalazili smose pred sistematskom gre{kom. Sa ovim predlogom, i njegovimusvajanjem smo postigli dobre rezultate, u svakom slu~ajusmanjen je broj neopravdano poni{tenih golova. Zaista smodobili dobre rezultate.

Krenuli smo s mojim pitanjem a sada vidim da je sve to biladobro osmi{ljena strategija.

Jeste radilo se o pravoj revoluciji, koju je pokrenuo trenutnipredsednik FIFA, Jozef Blater, koji je tada bio Generalni sekre-tar. Nije to bila samo njegova odluka, premda je imao i imaveliku mo} u rukama, verovatno najve}u kada je svetski fudbalu pitanju. Posle Mundijala u Italiji, statisti~ki podatci vezani zasamu manifestaciju kada se spoje s onima koji se ti~u tehnike ispektakla na terenu, zahtevali su bri`ljivu analizu i hitne inter-vencije. Na tom turniru trijumfovala je oprezna igra koju je tre-balo ukloniti, dobrim ili lo{im sredstvima, i favorizovati napa-da~ku igru. Blater je rekao:"U fudbalu su postignuti golovi merakvaliteta. Ne apsolutna mera, ali vrlo indikativna. S ovakvimtrenerima, s ovakvom igrom, s ovakvim pravilima jako je te{kopreokrenuti rezultat ili se barem vratiti u utakmicu". Prevedeno


na jednostavni jezik, mogla se ~itati misao trenera: akopostignemo gol, moèmo ga mirno braniti do kraja utakmice. Nataj na~in mogu da pobedim i ekipe koje su tehi~ki superiornije.Tada spektakl nije bio prioritet za trenere. Ali on je bio u planuSepa Blatera, koji se mogao pro~itati u jednom od dokumenataFIFA:" Sve je vrlo jednostavno: manje golova, manje spektakla,manje ljudi na stadionu, manje televizijskih prava, manje novcaza sve. Kona~ni rezultat moè biti nedostatak mladih igra~a, koji}e oti}i da se bave drugim, zabavnijim sportovima. Treneri sunajodgovorniji za takvu tendenciju: poslednjih godina najvi{e seradi na fizi~koj pripremi igra~a, zanemaruju}i tehni~ku pripremu.Nestaje individualna kreativnost a veli~a se defanzivna meto-da".

îtaju}i danas tu analizu, priznajem da je u ve}oj meri idanas ta~na, mada ona brani put fudbala koji je orijentisan kaspektaklu. Iz najdubljih analiza, stigla je indikacija da je zapove}anje vrednosti televizijskih prava i reklami, neophodnoizgraditi fudbal sa mnogo golova koji je sam po sebi spektaku-laran. To je bilo o~iglednije po{to je slede}i Mundijal napustiosvoja tradicionalna sedi{ta, Evropu i Ju`nu Ameriku, da bipoku{ao da se iskrca na novom trì{tu kao {to je SAD, zemlju~ije teorije tvrde da ukoliko se utakmica zavr{i bez postignutihpogodaka ta utakmica nema nikakav smisao. Tamo se o~ekujegomila golova, postoji nada da }e gol biti postignut svaki ~asPrazne emocije, bez mnogo udubljivanja. Prvi predlozi izmenapravila igre, radi favorizovanja napada~kog fudbala, su bilezabrinjavaju}e: pro{irenje vrata (gola), ekipe sa deset igra~a,smanjenje zone na kojoj bi bilo primenjeno pravilo ofsajda,korner koji bi se izvodio ne iz dana{njeg ugla, nego sa bliègmesta ( ne{to kao tzv. skra}eni korner), penal sa devet metara,zabrana postavljanja ìvog zida kod izvo|enja prekr{aja, ubaci-vanje sa strane, iz auta - nogom, zabrana vra}anja lopte vratarunogom, vo|enje efektivnog vremena za igru.

Ali za{to nijedan od tih predloga nije bio primenjen?


Prvi ma~i}i se u vodu bacaju. Mora{ da zna{ da FIFA dobi-ja hiljade pisama, sa manje ili vi{e, ekstravagantnim predlozi-ma, naj~e{}e posle zavr{enih Svetskih prvenstava. Ali, kao {tozna{, neke od tih promena su primenjene po prvi put. Na njimasu radile komisije eksperata, me|u njima i biv{i igra~i, tako dasu izmene dobile saglasnost Me|unarodnog borda, u kojem bri-tanski savezi imaju najvi{e glasova po{to se smatraju legitimn-im osniva~ima fudbala, tako da su oni ko~ni~ari protiv svakepromene i inovacije. I u ovom slu~aju poku{ali su da zaustavepromene: delimi~no su uspeli, ali u nekim slu~ajevima nisumogli ni{ta protiv jake volje FIFA.

Kriterijum koji je kori{}en za uvo|enje pravila koja }eomogu}iti fudbal-spektakl i{ao je ka tome da forsira slede}e cil-jeve: smanjenje mogu}nosti vratara da igra loptom u sopstven-om kaznenom prostoru, ka`njavanje vratara koji je primio lopturukom po{to je dobio od svog igra~a, isklju~enje svakog igra~akoji bi spre~io o~iglednu priliku za postizanje pogotka ili bi utakvoj situaciji zaustavio protivnika. Pravilo ofsajda je promen-jeno tako da daje prednost napada~u, a sankcionisani su sviprekr{aji na sredini terena, koje u àrgonu zovemo takti~kiprekr{aji. Isklju~enje igra~a koji bi startovao na protivnika ukolikobi start bio nasilan ili bezobziran. Taj plan je, barem na papiru,trebalo da olak{a postizanje pogodaka. Na kraju, uvedena je inadoknada vremena, da bi se do{lo do efektivnog vremena igreod {ezdeset minuta. Mo`da ne zna{ da je ta norma uvedena usvetski fudbal na moj predlog posle iskustva i analize koje smoimali u Italiji 1993.

Kako su sudije reagovale na tu veliku promenu pravila?

Ako je fudbal bio reformisan, svet su|enja je bio u revoluci-ji. Nasuprot fudbalu koji je klizio ka spektaklu, otvoren ka tele-viziji, analiziran od kamera u svakom uglu, koji je ogoljen, ~inilomi se da li~nost autoritativnog, monumentalnog sudije, o kojojse nije diskutovalo, odjedanput pada kao li~nost diktatora, kojije skinut sa vlasti. Novi fudbal, koji je trebalo da napravi ogro-


man novac, zahtevao je sudije atlete, za televiziju (bez stoma-ka), tehni~ki superiorne, koji znaju da vode dijalog na terenu,nasmejani, ali apsolutni vladari na terenu. Trebalo je da tr~e, dase smeju od radosti, da ljubazno pri~aju s igra~ima, pokazujuùte kartone i isklju~uju, i skoro da nikada ne gre{e. Zaboraviosam: morali su da budu jo{ otvoreniji. Tu je po~ela moja karijeratrenera sudija, iznenada, spomenik koji ponovo trebalo izgradi-ti. Po~eo sam sa zahtevom za odgovaraju}im taksama za sudi-je, za vreme koje ne}e provesti na svom radnom mestu i sa svo-jim porodicama. To je bilo omogu}eno, uz malo neslaganja,prvo u Italiji, a potom su nas svi ostali sledili. Odmah nakontoga, zaboravili smo crnu opremu, koja nije televizi~na, i pre{lismo na druge, veselije boje. Sve se menjalo. Izgledalo je kaolepa avantura, uzbu|uju}a, kao i uvek kada po~injete novi ìvot.Sedam interesantnih i borbenih sezona, koje su intenzivnoproìvljene. Mo`da previ{e. Nakon tih sedam godina na{ao samse u ofsajdu. Mo`da sam to i èleo, ali je to, ipak, paradoks zasudiju. Pri~a}emo jo{ o tome…


VI I

OD NNAVI JAÂ DDO PPOTRO[AÂ:MEDIJSK I PPREOKRET

Fudbal je pruìo priliku da se doìve neverovatne situacije,da se ispri~aju ~udovate pri~e, ponekad i razo~aravaju}e,poneke toliko duboke i va`ne da postanu deo na{eg ìvota. Svesu to fragmenti pro{log vremena. Po~etkom devedesetih, sce-nario je promenjen. Imam utisak da je od tog trenutka sve bilopromenjeno. Svi smo oti{li na novu frekvenciju, da bismouhvatili poruke koje je fudbal slao. Bilo je potrebno ubrzati ritam,obnoviti osnovne spobnosti, tehnologiju da bi uspeli da prateevoluciju tog starog sporta, da bi bolje shvatili karambol kojipravi lopta. Manje prostora za strast, manje vremena zarazmi{ljanje, odmah se odlu~uje. Od Svetskog prvenstva 1990.fudbal se menja u potpunosti. Onakav kakav se igrao, koji serazvijao oko talentovanih igra~a (Maradona, Ba|o, ne{to ranijePlatini, Ziko, a jo{ ranije Pu{ka{, Pele, Euzebio), prelazimo nafudbal ~iji apsolutni protagonista nije veliki igra~, nego samdoga|aj. Dobro organizovan doga|aj i puno pa`nje koje se pok-lanja televizijskom gledaocu, koji polako zamenjuje navija~a, aklizi ka tome da se pretvori u telenavija~a. S druge strane, svim


~lanovima fudbalskog aparata, od novinara do trenera, odigra~a do sudije, data je mogu}nost da budu mnogo vi{eprime}eni nego {to je to bilo u pro{losti. Svi protagonisti, mora-ju biti adekvatni za novi vid spektakla, moraju biti spremni zaspoj spektakl - fudbal, ne smeju vi{e biti samo subjekti sodre|enim tehni~kim sposobnostima. Menjaju se, postepeno, iparametri vrednosti: moè se desiti da najbolji trener nije vi{enajbolji, nego je to onaj koji zna da razgovara pred TV kamera-ma, onaj koji je bizaran, onaj koji zna da za~udi i zaintrigira pub-liku. [ta ti misli{ Darvine?

Slaèm se sa tobom. Mislim da je do{ao trenutak da ostavi-mo na stranu romanti~nu eru i da u|emo u savremenu, najnoviju:ostavimo fudbal se}anja, fudbal u crnobelom, fudbal {ampiona,bogova, lepote. Taj fudbal je gotov, nestao. Postoji nekoliko datu-ma koji su ozna~ili kraj takvog fudbala. Se}am se jako dobroSvetskog prvenstva u Italiji, gde smo se na{li pred fudbalom kojije dolazio iz tehnolo{ke sfere. Bilo je to ro|enje nove sezone,puno mra~nih mesta. Iz tog perioda se, ipak, se}am li~nosti kojesu u~inile da se setim starog fudbala. Postojale su, da takokaèm, ta~ke otpora. Padaju mi na pamet brazilski radio novinari,kojih je do{lo na desetine radi pra}enja selekcije Brazila, sa malonovca, prinu|eni da spavaju gde su stigli. Svakog dana su ne{tomorali da izmisle, tako da su se upoznavali sa prisutnim novinari-ma, ~itaju}i njihov imena na akreditacijama ,izgovaraju}i ih naglas, tvrde}i kako postoji veza izme|u njh i neke udaljene zone uBrazilu. Ime evropskog novinara bi uzvikivali iz sve snage, i timesu sigurno u ma{ti svojih slu{alaca stvarali neverovatne slike.Tada bi brazilski novinar zapo~eo pri~u, improvizuju}i sve vreme.Bili su to predivni dani. Iz ni~ega su pravili pri~u, doga|aj. Mo}re~i. Genijalnost onoga koji mora da se sna|e.

I reìja tog novog fudbala je bila ve} pokrenuta. Tokom1990. do{lo je do ru{enja ili renoviranja mnogih italijanskih sta-diona. I prelepi Olimpijski stadion je bio preure|en, da bi mogaoda se pove}a njegov kapacitet. U Torinu je bio izgra|en novi


veliki kompleks koji je od samog po~etka pretrpeo kritike zbogpostojanja atletske staze koja je udaljavala publiku od terena. UBariju, novi, prelepi stadion, i on sa atletskom stazom, izazvaoje divljenje FIFA, koja ga je u tom trenutku smatrala za najlep{istadion u Evropi. înilo se da je ta skupocena operacija vodilaka popularizaciji fudbala. Svi stadioni su imali velike tribine s cil-jem pove}anja udobnosti za gledaoce i za rad medija koji pratedoga|aje.

Vra}aju}i se u 1990, istina je da smo tada u{li u savremenifudbal, ali je jo{ bilo li~nosti iz antike. Na primer Maradona, koji jeplakao posle finala na Olimpiku, jedno od najgorih finala. Pla~ezbog apsurdnog jedanesteraca, koji je dosu|en za Nemce.Maradona besni, drè}i ~vrsto stegnute zube. Argentina nemabog zna kakvu ekipu, to su, dobrim delom, rezerve iz italijanskogprvenstva, ali stiù do finala , pre svega, zbog Maradonine geni-jalnosti. Kako zaboraviti polufinale koje su odigrali protiv Italije uNapulju. Napolitanci su neodlu~ni da li da navijaju za Italiju ili zaDijega. Na tom Mundijalu bio je i Gaskojn, igra~ klovn, koji jeuspevao da nasmeje na terenu i van njega. Igra~ sa figuromrva~a, koji nije bio nasilan i koji je znao da zabavi. Imali smo i miepske igra~e, Roberto Ba|o, krhk i izvanredan igra~, pa TotoSkila~i, sa neverovatnim o~ima, o~ima koje za~ude , koje postavl-jaju pitanje, koje su postale poznate u svetu. On, novi Paolo Rosikoji je stigao iz siroma{nih kvartova Palerma. Sicilijanac koji jesvojim proleterskim makazacima izlu|ivao i koji me je podse}aona Petrucu Anastazija, idola mog detinjstva. Zatim, ona neverovat-na utakmica u Torinu izme|u Brazila i Argentine, kada je Brankoèdan zatraìo vodu od protivni~ke klupe: Argentinci su mu dalibocu sa ko zna ~im unutra {to ga je potpuno paralisalo, a on je biopoznat po svom izvanrednom udarcu. Branko tog dana kao da nijebio na terenu, noge su ga jedva dràle...

Se}am se i ja interesantne epizode. Pre finala Nema~ka -Argentina nalazio sam se u svla~ionicama Olimpika, kadaza~uh kako stiè preglasna muzika. Svi smo bili iznena|eni,


zabrinuti zbog reakcije FIFA, znaju}i koliko insistiraju na perfek-ciji u organizaciji, stoga smo smesta krenuli da vidimo o ~emuse radi, otkud glasna muzika na mestu koje je bilo predvi|enoza koncetraciju i pripremu igra~a. Sa ogromnim muzi~kimure|ajem na le|ima i latino muzikom, pu{tenom na sav glas,videli smo kako stiè Maradona, spreman za bitku, prvi u nizu,iza koga ide cela selekcija. Hrabrio je igra~e, tap{u}i rukama uritmu muzike. Ve} je na sebi imao argentiski dres sa brojemdeset, kao i traku na ~elu, u bojama argentinske zastave.Pozdravili smo se, a on mi je zatraìo sto da bi mogao dapostavi ure|aj s muzikom. Psiholo{ki trening koji nikada nisamvideo: muzika, ritam i Ju`noameri~ke pesme.

[to se mene ti~e ose}am nedostatak novinara ka {to suKaminiti, Dardanelo i Kolombo, kojih nema vi{e. Ose}a se njihovodlazak. Mladi nemaju ta~ke oslonca. Na primer Dardanelo:istovremeno je bio agresivan i romanti~an novinar. Naslovi su mubili bombasti~ni, a ~lanci literarni, puni refleksije. ^lanci puni pri~a.Danas se naslovi daju, pre svega, fudbalskom trì{tu, sajamsnova, hipoteze, izmi{ljanja, vesti tipa "pri~a se". U odnosu namoje po~etke, danas nedostaje {kola, kazan iz koga svi u~e.Mnogi novinari kre}u u posao kao ka poslednjoj nadi, nemastrasti, èlje za novinarstvom. Nedostaje strast. Danas imamo"prodavce re~i"( moj Petrarka), a malo onih koji vole to {to rade.Ipak, postoje mladi talenti, nada nije umrla.

U Rimu tokom kvalifikacionih utakmica azura prime}ena jeneverovatna podr{ka na{oj selekciji. I to se danas promenilo.Nije mogu}e osetiti tu vezanost za selekciju, entuzijazam okona{e reprezentacije kakav je bio tokom Svetskog prvenstva. Tihdana - magi~nih no}i - Olimpiko je bio ispunjen, ljudi koji suuìvo èleli da uìvaju, bez obzira na ~injenicu {to su me~evi bilipreno{eni na TV-u. Danas ~ujem predloge za EURO 2012, pro-jektuju se novi stadioni, kapaciteta polovine sada{njih, imaju}i uvidu publiku koja }e sedeti u foteljama. Vide}emo kako }e sezavr{iti.


O~igledno 1990. je jo{ postojala èlja da se ide na stadion, dase u~estvuje u utakmici. Veliki novinari su pisali o fudbalu, jo{uvek su postojali epski {ampioni. To je bio miran Mundijal , i {tose ti~e publike. âk i Englezi, huligani, bili su pod kontrolom naSardiniji. Druga~iji pristup utakmici, mnogo umereniji, nastajeonog trenutka kada fudbal postaje industrija, po svaku cenu, ustvari postaje proizvod koji je lako prodati. Danas moèmo gledatiutakmicu italijanskog prvenstva u bilo kom delu sveta, moèmopratiti utakmicu hodaju}i, zahvaljuju}i mobilnim telefonima.

Gledanje utakmice na stadionu i gledanje iz fotelje, da li jeisto? Ne ~ini li ti se da postoji ambis izme|u navija~a kojistrasno prati me~ na stadionu i gledaoca koji je u pidàmi,zavaljen u fotelju ili na nekom javnom mestu? Tokom 1990.nastalo je dosta studija o kriterijumima kako od utakmicenapraviti veliki medijski doga|aj. Strategija koju je pripremioAmerikanac, Eliju Kac, je ta koja je odredila prelaz od sportskogdoga|aja ka medijskom doga|aju. U su{tini, da bi do{li do tele-vizijskog prenosa, potreban je bio doga|aj koji je zasnovan nasubjektu ili na grupi, sa scenarijem koji ima jak dramski i ritual-ni smisao, a koji karakteri{e va`na socijalna komponenta, takoda televizijsko pra}enje prakti~no postaje obavezuju}e. Sve ono{to u sebi ima fudbalska utakmica. Ra|anje potrebe koja }euskoro postati neizbe`na.

Koliko puta sam smanjio ton gledaju}i utakmicu, da bihmogao da smislim svoje komentare, da ne bih dozvolio stranimtelima ulaz na teritoriju koja je privatna. Televizija je promenila iopis utakmice: ne jedan glas, nego vi{e glasova, vi{e na~ina dase "probudi" gledalac. Na taj na~in gledaocima je ponu|en novmodel pristupa fudbalskom doga|aju. Nudi se i prodaje filtriranproizvod. Pa`ljivo se bira re~nik komentatora, brine se o izledugostiju u emisijama. U tom televizijskom fudbalu cilj je da se svenormalizuje. Nikada se koristi re~ " bomba", radi opisa jakog{uta, ili imenica "ubica" da bi opisali grubijana koji startuju sle|a na protivni~ke noge. U polusnu, u kom se prate televizijske


utakmice, nekom bi moglo da pozli, ili jo{ gore, neko bi mogaoda se probudi. Daleko smo od fudbala emocija i pravih patnji.Nesavr{ena reprodukcija.

Kao {to zna{ ja sam odrastao u Torinu, detinjstvo, {kola,fakultet, i moj sin Santjago je ro|en u Torinu. Onda Juve, pratiosam ga, i{ao na stadion Komunale. Za mene je fudbal bio na sta-dionu Komunale. Posle Svetskog prvenstva 1990. utakmice Juveai Torina igraju se na drugom stadionu, na periferiji. Ranije sam naKomunale i{ao pe{ke. Stadion Dele Alpi je stadion daljine i hlad-no}e.

Trenutak promene nije zna~io samo da stadioni moraju daimaju odgovaraju}u strukturu koja }e zadovoljiti potrebe televiz-ije, kao i visoke zahteve bezbednosti i komfora gledalaca.Televizija sa {irokim spektrom emisija, automatski je privuklaveliki broj sponzora, {to je izazvalo stanje euforije. Fudbal jeshva}en kao zlatna koka. Od prodaje prava za Svetsko prven-stvo 1990, FIFA je inkasirala 50 miliona evra. Za Mundijal uFrancuskoj taj iznos je ve} bio 130 miliona. A u Japanu i Koreji,iznos je prema{io 750 miliona evra. Impresivne brojke. U nared-nim godinama sponzori i televizije su postali najva`niji izvorifinansiranja sporta. Takva vrsta biznisa, bez limita, izazvala jepravu revoluciju. Do{lo je do radikalne promene u tipologijipredsednika koji }e voditi klubove. Uvode se nove figure, sklonekomercijalnim aktivnostima. Nasilna obnova.

Stiè Silvio Berluskoni i preokre}e trì{te.

I ranije je fudbal bio fenomen koji je privla~io velikemo}nike. Pre 1985. tu je bio Anjeli, ali je fudbal bio i u rukamaRomea Ankonetanija (Piza), Konstatina Rocija (Askoli), AkileBortoloti (Atalanta), bogata{i, provincijski ali nisu bili ekspo-nenti velikih ekonomskih i politi~kih mo}nika. Nakon toga, novimo}nici gledaju direktno ka fudbalu. Mo`da su ti ljudi, imaju}isluha za biznis, znali {ta se sprema i spremali se za veliku


promenu. Prvi koji stiè je Berluskoni, koji diè Milan, koji je uekonomskim te{ko}ama, i naravno dovodi svoje televizijskestanice. To je jedna od karakteristika italijanske promene. Dabi podrào imid` velikog svetskog biznismena, koji radi naraznim poljima, bilo je neophodno uklju~iti veliki kapital, velikeindustrijalce i njihov kapital. Stiè kapital. Da li je to je svet beznavija~a i bez amatera? Tom sektoru je namenjeno da budekonzument televizijskog proizvoda. Uloga navija~a je svemanja i manja. Prava globalizacija.

U tom trenutku nije bilo rekacija na takav bezuslovan pro-gram?

\ampjero Boniperti, tada predsednik Juventusa, tvrdio jeda ga iskustvo koje je stekao na terenu, upozorava da se ideoprezno s novitetima. Govorio je:" Shvatam modernost, posao,sponzore, menadère, televiziju, ali od preterivanja se moèumreti". Predlagao je da se fudbalu ne iseku koreni, spoj s nav-ija~ima. Ako oni koji dolaze na stadion, izgube strast, sve jegotovo.

Ta poslednja Bonipertijeva tvrdnja, koju sam ~uo direktnood njega, naterala me je da razmi{ljam, stoga sam se pitao dali je mogu}e kod omladine izgraditi vezanost za odre|eni klubukoliko gledaju utakmice na televiziji. Dovoljna je pobeda,gledanje iz fotelje, da bi neko postao navija~ odre|enog kluba?Magi~na klima stadiona, uzbu|enje pred po~etak, zelenilo tere-na, lopta koja mo`da ide ka golu i ka pobedi tvog tima, da limoè da na|e surogat u nekakvoj sobi? Vrisak u salonu je isto{to i vrisak na stadionu, u gomili? U o~ekivanju odgovora, koji}emo mo`da dobiti kasno, fudbal kao metafora ìvota pretvaranavija~e u televizijske gledaoce. Da, i danas postoje navija~ikoji podràvaju klubove, ali vi{e ne idu na stadione, mogu da sepretplate na gledanje utakmica samo jedne ekipe svake nedel-je. Osim po~asnih loà, na stadione idu samo najverniji navija~i.Na neki na~in oni su u tesnoj vezi sa velikim mo}nicima kojirukovode fudbalom, i odraz su te kulture. Ima, jo{ uvek, onih


koji nisu deo toga, i koji jo{ uvek èle da budu svedoci, dagledaju uìvo, da osete utakmicu svojim ~ulima. Ne mislim da suoni preìvela vrsta, kako pi{e, u svojim odli~nim ~lancima u listu"La Repubblica", Mikele Sera.

Fudbal je napustio sport, igru, ma{tu, i okrenuo se ka drugimvrednostima. To je tu`no. I ukus poraza je promenjen. Nekad jedrugi bio srebrna medalja, sada je poraèni. Poraz je nedozvoljen.Poraz ne ulazi u biznis plan, jer on moè da uti~e na stanje naberzi, na televizijska prava. Nare|enje za velike kluboje je jednojedino: pobediti. Mali klubovi ìve u senci mo}nika, i preìvljavaju.Dovoljno je videti situaciju iz leta 2005., apsolutno odsustvo etike,slu~aj u kome su o{te}eni navija~i, pa i deca koja se udaljavaju odna{eg sporta. Fudbal vi{e nije za decu. Deca vi{e ne sakupljajusli~ice. De{ava se ne{to {to je doìveo Brazil pre nekoliko godina,kada su svi veliki igra~i krenuli ka Evropi. Onda je do{lo do bumaodbojke, ko{arke i autimobilizma, sa Senom. Ali Brazil je Brazil,fudbal je ponovo procvetao, ljubav se ponovo rodila, madadruga~ija, uz manje strasti. Zna{, kada vidi{ odlazak stotinjakigra~a, to obeshrabri gledaoca. Nisu odlazili samo najbolji, ~ak iigra~i tre}e lige, koji su mogli da zarade ne{to vi{e nego kod ku}e.Na Island, u Indoneziju, na Maltu.

Istina je da u Italiji deca vi{e ne igraju fudbal po ulicama.Postoji barem dva razloga: ulice su opasne a danas postoje{kole fudbala, koje se pla}aju, koje imaju bolje terene od ulice.Naravno, privla~nost igre po ulici, bez pravila, bez stativa ipre~ki, je pruàlo bolju obuku, od onoga {to trì{te danas pruàdeci. Televizija deci nudi rvanje. Svi|a mi se tvoj opis brazilskogigra~a iz tre}e lige, koji odlazi van svoje zemlje, u momentuekonomske krize. Ide u inostranstvo radi preìvljavanja, a ujed-no nosi i veselost svoje slobodne igre. U Italiji, iskrenu i spon-tanu manifestaciju radosti opisao je Vladimiro, kada je gosto-vao u zatvoru Opera. Kaè:" Igrati fudbal u zatvoru je kao da si{utnuo sve ono {to je ru`no na svetu - nasilje, ratove, licemer-je, nepravde - i da si smogao snage da se vrati{ igri. Napraviti


sopstveno takmi~enje, uìvati u njenoj su{tini, pa ~ak doìveti iprobacivanje kroz noge, igru petom, postizanje gola. Gol koji }eposluìti celoj ekipi".

Da, Brazilci uprkos razaraju}oj nostalgiji koju ose}aju za svo-jom zemljom, uspevaju da poklone i radost. Ako danas pogleda{najve}e evropske klubove, prona}i }e{ sigurno barem jednogBrazilca. Pomislimo na brazilske navija~e, koji se ose}ajunapu{tenima od igra~a. Moj Palmeiras imao je odli~nog centarfo-ra, nova nada, Vagner Lav, koji je oti{ao u Rusiju. Posle nekolikogolova, odmah je prodat. Ali ljubav prema klubu uvek ostaje.

Danas Brazil ima neverovatan napad: Adriano, Kaka,Ronaldinjo, Robinjo. Ne bi trebalo zaboraviti ni Ronalda. Ali, dali }e jo{ uvek biti igra~a koji }e poni}i u bogatim zemljama, kao{to je Italija? Danas mi padaju na pamet samo imena igra~a kojidolaze iz manje sretnih zemalja. To potvr|uje i pad francuskogfudbala, nakon {to su bili prvaci sveta 1998, po{to su mnogi odnjih igrali i na Svetskom prvenstvu 2006.

@eleo bih da se vratim na ono {to si ti rekao o obaveziklubova, {to je prvenstveno ekonomska obaveza, da se pobedipo svaku cenu. Fudbal koji postaje biznis i pobe|uje, daklesamoizdràva se, ili gubi, dakle nestaje, pada. Pomisli namnoge ekipe, pa na navija~e koje su zaveli i prevarili predsed-nici bez skrupola. Uzdizanje pobede na pijedestal kao osnovnevrednosti moè dovesti do sportskih anomalija, nasilja u igri i nakraju do dopinga.

Fudbal postaje sve vi{e orijentisan ka biznisu u trenutku kadaKup {ampiona postaje Liga {ampiona, gde jedna zemlja moèimati ~ak ~etiri predstavnika.

Dokaz da je spona fudbal - biznis kompaktna. I ozbiljnaUEFA u~estvuje u toj zabavi, po{to je omogu}ila tre}ima i ~etvr-tima na tabeli da igraju u Ligi {ampiona, {ire}i polje delovanja ipove}avaju}i iznos za televizijska prava. Tu`no je da se svi


bore za ve}i iznos, a ne radi sportskih ciljeva. Se}am se relak-siranih izraza lica mnogih trenera koji bi pro{li letnje kvalifikaci-je, i u{li u fazu takmi~enja po grupama. Videlo se zadovoljstvokao da su osvojili nekakav Kup. Motiv vi{e nije sportski,ekonomski rezultat je prioritet.

Naravno, ne moèmo negirati ~injenicu da je fudbal deoistorijske realnosti i da se igra u dru{tvu koje je potpuno zasno-vano na ekonomiji. Iznena|uje {to nijedan ~elnik ili savez nijeèleo ili znao da prilagodi taj skup stvari, tako da postoji vizijakoja bi sa~uvala sport. Iz toga je proiza{lo da je fudbal zasno-van na zaradi i na mo}i, i da se to velikom brzinom prenelo i nabazu. îni se da postoji jedan jedini na~in vo|enja fudbala. Akose se raspita{ o prilikama u manjim klubovima, u kojima bisu{tina trebala da bude ljudski odnos, prijateljstvo, pa ~ak i{ala, sazna}e{ da se i tamo govori o budètu. I tamo postojeekipe koje gube utakmice, dakle ne donose novac. Podsetimose samo onih ekipe koje su bile u prvoj ligi ( i to ne tako davno)a koje, skoro, da ne postoje. Mislim na Re|anu, Aleksandriju,Leko, Veneciju i mnoge druge.

Sve to me nagoni da kaèm da kada izgubi{ svoju fudbalskuekipu, izgubio si mladost. Region bez fudbalske ekipe je regionkoji nestaje iz se}anja, istorijskog, socijalnog i sportskog. Vidi{ {taje uspeo da napravi fudbal dana{njice, u stvari novac. Kolikoindustrijalaca se pribliìlo fudbalu, ube|eni da su prona{li noviEldorado, a mnogima su klubovi propali. Fudbaleri ostavljeni naulici, ali i radnici koji su radili za industrijalca.

To dokazuje da fudbal reguli{e trì{te koje se nekom otrgloiz ruku, ili nisu odavno nisu postavljena nova, sveà pravila. Uprvoj ligi, svi klubovi, osim Juventusa, Milana i Intera, koji suosvojili prvenstvo su pro{li kroz krizu. Paradokslano, ali osva-janje titule ih je uni{tilo. Nije istina da te pobeda uvek spa{ava.Evo: Verona,Torino, Kaljari, ~ak i Sampdorija, koja je osvojilaprvenstvo i zatim imala velike probleme. Da ne govorimo oRomi i Laciju. Za osvajanje prvenstva, neophodna je stabilna


ekonomska situacija, ako to nema{ bolje ne biti prvi. A gde je tusport?

Na sre}u postoji Kjevo, Empoli,Trevizo, Sijena i Askoli, kojesu pepeljuge pozvane na bal, i koje se bore sa minimalni{ansama. Mada se ne bi trebalo zavaravati. Nikada Kjevo ne}emovideti u Ligi {ampiona niti Empoli u Kupu UEFA. Ti mali klubovisluè da daju legitimnost regularnosti takmi~enja. U su{tini zbognjihove prisutnosti mo}nici mogu da kù:" Vidite? Ima i malihklubova koji nas mogu pobediti, to je dokaz regularnosti". Na krajupobe|uje onaj koji ima novac, a to kaèm kao navija~ Juventusa,koji voli da pobe|uje. S druge strane, velike probleme je imala iVi}enca koja je jedne godine zvar{ila na drugom mestu, kao iKastanjerova Peru|a, tako|e druga, bez ijednog poraza u prven-stvu. Da ne pominjemo Parmu, tako|e je bila druga, a nalazi se naivici ste~aja. Kada do|e{ do visina, mora{ jo{ vi{e da investira{,mora{ da se kocka{, da preska~e{ sve ve}e prepreke...

Prevazilazi{ svoje mogu}nosti, svoje limite. Pre svega akoih nisi jasno postavio.

Zato {to svi traè od tebe da ide{ iznad svoji limita, da ide{dalje.

To je jedan od aspekata tog fudbala koji je isko~io iz {ina.

Zna{, kad stigne{ na Mesec, po~ne{ da razmi{lja{ o Marsu ...

Da, slaèm se, sve nastaje kao posledica logikeneumerene konkurencije, koju su uveli veliki mo}nici. Maliklubovi, ukoliko igrom postanu veliki, po~inju da se raspadajujer ne mogu pla}ati ugovore, ne mogu da plate porez. Shvata{,gde postoji la`no takmi~enje, u samoj su{tini, u ogromnim , a neu imaginarnim ( neki put tu`no realnim) koferima novca.

Postoji li~nost, va`na, mo}na ...izuzetno cenim Masima


Moratija, zato {to mislim da je pozitivna li~nost i se}am se zajed-no provedenih ve~eri u Milanu, kada smo razgovarali o fudbalu, aline samo o tome. O pozori{tu, knjièvnosti, filmu. Morati je ~ovekkoji je godinama ulagao, kupuju}i trenere, igra~e, a da dugo, dugovremena nije osvojio prvenstvo. Ponekad nije dovoljan ni kapital,mo}. Na kraju krajeva na teren izlaze igra~i. Ta obaveza za stal-nim pobedama, ponekad psiholo{ki blokira igra~e.

Zanima me tvoje mi{ljenje o fudbalu kao obavezi pobede,obaveza koja nije zapisana, ali je evidentna, lako se moè vide-ti po na~inu fizi~ke pripreme igra~a. Mnogo je utakmica, kalen-dar takmi~enja zgusnut, televizije pla}aju, dolazimo do toga dase igra svakog dana. Neophodno je pripremiti se da bi se mogloigrati sa tako malo odmora. [ta moè da se desi?

Verujem u lojalnu pripremu, a ne u Franke{tajnovu laboratori-ju. U fudbalu je, znamo, bilo prevara, ~ak tragi~nih. Prevare kojesu dovele do smrti igra~a. Mislim da nije tako danas. Ranije je fud-bal nastajao na terenu, danas u teretani. Ranije su igra~i tr~ali trikruga oko terena, pa potom me|usobno igrali, to su bili treninzi.Danas se pripremaju uz pomo} nau~nika, fudbaleri su atlete.Ranije je sve radio trener, danas postoje medicinske ekipe koje suna raspolaganju kluba. Danas postoje i druge obaveze, reklamnispotovi, u~estvovanje u raznim emisijama ili ~ak u rialiti zabava-ma. Igra~i su bogatiji nego nekad. Igra~ postaje i komentator,reklamno lice, festivalsko lice. Nekad, kada zavr{i karijeru igra~ biotvarao kafi}, u kome bi na zidove zaka~io fotografije svojihnajve}ih uspeha. Danas, jo{ dok je aktivan igra~, uklju~en je umedijsko-mondenski ìvot. Oni su svuda: u sportskim ~asopisima,u ènskim, u finansijskim.

Sve je to posledica televizijskog fudbala kojem su potrebniigra~i koji nisu samo atlete, nego i oli~enje mu{kosti. Ovo nijemoralisti~ka kritika, nego konstatacija. Pitam se koliko energijetro{i fudbaler dana{njice? [to se ti~e dopinga, ne znam, nadamse da ga nema. Naravno, neko umre, i nastaju legitimne sumn-


je. Sgurno je da je fudbal dostigao neverovatnu brzinu. îni seda je stigao ritam televizije. Tehni~ki, spori fudbal nijetelevizi~an, dosadan je, potreban je ritam, presing, snaga.Potrebna je borbenost, snaga, egzibicija. Kako bi danaszavr{ila Riverina prefinjena tehnika? A ona Platinijeva? Da litelevizija samo prenosi igru ili uslovljava igru? To je vitalnopitanje.

Mislim da je uslovljava. Ne èlim da demonizujem televizijuniti da je kritikujem. Radim na televiziji, bio sam ukovodilac naTele+ i na televiziji Stream, pa direktor Novih programa na Skyteleviziji, a danas sam pomo}nik direktora na LA7 Sport, i mislimda postoje pobolj{anja , to se odnosi i na pay TV. StanovnikKalabrije koji je oti{ao da ìvi u Val d'Aostu, zahvaljuju}i televiziji,moè da prati utakmice Re|ine. Ali ako TV uslovljava, to se odnosina vreme, na satnicu, postoji rizik da sve ode u kontra smeru.Dana{nji fudbal po~inje u ponedeljak, i zavr{ava se slede}egponedeljka, kada, ponovo, opet po~inje.

U SAD-u, na Svetskom prvenstvu 1994. neke utakmice supo~injale u 12 sati da bi televizijska prava mogla da se prodajuu vreme ve~ere, po celom svetu. Termini najve}e gledanosti.nau{trb zahteva igra~a i gledalaca prisutnih na stadionu. Se}amse da je postojao veliki problem, tokom utakmice za tre}e mestokoju su igrali [vedska i Bugarska u Dalasu na 44 stepena, zaorganizatore da pored terena stave veliki broj boca vode koje }ekoristiti premoreni i iscrpljeni igra~i. Zamisliti koliko su [ve|anivode morali da popiju da bi izdràli napore.

Na tom turniru Maradona je bio diskvalifikovan zbog dopinga.ûdno je bilo {to se to desilo kada Argentina kre}e uzlaznom lin-ijom, zar ne? Taj Mundijal je mogao da bude spas za Dijega, a ustvari je bio preludijum za njegov pad. U zemlji, u SAD-u, gde sefudbal doìvljava kao sport za magarce. Nacionalni sportovi subasket, hokej na ledu, bejzbol, ameri~ki fudbal. Nikada fudbal nijena{ao plodno tle u SAD-u, ni kada su poku{ali da stvore manje-


vi{e ozbiljno prvenstvo uklju~uju}i u projekat Pelea, Kinalju,Neskensa.

Mundijal je sportsko takmi~enje koja ima jaku ekonomskupodr{ku, ali bi trebalo da bude mesto gde }e se pokazati sop-stvene sposobnosti, tehni~ki razvoj, za koje su ble potrebnegodine napornog rada. Televizijska logika to ne dozvoljava.[tavi{e, uspela je da smanji kvalitet igre. O~ekivanja ameri~kepublike su bila koncentrisana na najemocionalniju fazu, na real-izaciju gola, {to bi dovelo do otvaranja novog trì{ta.Razmi{ljalo se ~ak o pro{irenju vrata (gola), kao i o podeli pos-toje}a dva dela (poluvremena) igre na dodatna dva, da bi sepove}ao prostor za reklame.

Slaèm se, ali ima onih koji prihvataju. Ne insistira samo tele-vizija na pravilima, koje sama name}e, ima onih koji sve to prih-vataju. Mnogi klubovi su dobili gomile novca od televizija i mnogigledaoci su zadovoljni s idejom da mogu sve utakmice pratiti nateleviziji. U Italiji postoji neverovatna glad za fudbalom. U svakomslu~aju, u SAD-u fudbal nije nai{ao na odgovor koji se o~ekivao.Sredstva informisanja su forsirala druge teme, i samo u Kaliforniji,gde sam ja boravio, primetio sam zainteresovanost ljudi, toplinu,mo`da vi{e radi uìvanja u velikoj istoriskoj zabavi nego zbogsamog sporstkosg doga|aja. înilo se da Amerikanci èle daugode Italijanima, Ircima, Ju`noamerikancima.

Kada govorimo o golovima, finale izme|u Italije i Brazilazavr{ilo je nula-nula, Izvo|eni su jedanesterci, i Brazil je pobe-dio. Se}am se da su doma}ini bili najsretniji, jer izvo|enjemjedanesteraca, videli su vi{e golova. Radije bi gledali utakmicukoja se zavr{i nula-nula, koja bi se posle jedanesteraca zavr{ilapet - ~etiri, nego neku uzbudljivu utakmicu koja bi se u igrizavr{ila dva prema jedan. Izgleda ih je vi{e uzbu|ivao momenatkada se mreà zatrese nego fudbalska tehnika.

Mislim da bi Amerikanci krenuli od jedanesteraca, a ukoliko


nema pobednika, tek tada bi ekipe trebalo da odigraju me~ da bise utvrdio pobednik! U Africi, nasuprot, }e{ dobiti salve aplauza zapotez "{tiklom".

Svojim mi{ljenjem o televiziji èlim da evidentiram njenumo} uslovljavanja fudbala, koje se pre svega odnosi na kvalitetigre. I za mene je pozitivno {to mnogi mogu da prate utakmiceod ku}e, utakmice koje njihov klub igra u gostima. Ipak èleobih da shvatim uticaj televizije na kalendare, na tip igre, napona{anje igra~a, na rad trenera i sudija. Eto, mogli bi dapri~amo o trenerima. Moè{ da uzme{ re~.

U redu, uze}u re~, ali }u ti zauzvrat postaviti pitanje. Od krajaosamdesetih godina u Italiji, i ne samo kod nas, se prime}uje novifenomen. Taj fenomen se zove Arigo Saki. Radi se o treneru okokoga se i danas lome koplja. Da li je bio prorok ili la`ni vra~? Da lije bio inovator ili osoba koja je imala sre}e u ìvotu? Sa sig-urno{}u moèmo re}i da je bio ~ovek koji je promenio na~in igran-ja fudbala. Pre njega postojala je {kola Roko, sa svojim u~enicima( Trapatoni i Maldini), tipi~an italijanski fudbal, od katana}a dokontranapada, a danas pa nadalje ko zna koliko }emo govoriti oSakiju, sakizmu i njegovim u~enicima. Saki je sigurno bio, mislimpozitivno, vizionar, koji je uneo nov na~in ~itanja utakmice. Usvakom su~aju preuzeo je ne{to i iz pro{losti. Ne zaboravimo daje Sakijeva ta~ka olsonca bila Holandija iz vremena Krojfa, satotalnim fudbalom, ali gledaju}i unazad i "pokret -pokret" EribertaErere i njegovog "radni~kog" Juventusa iz 1967. Juventus koji senije bazirao na talent nego na kolektiv. Zato je bio "radni~ki". Onje, zamisli, sklonio Omara Sivorija! Prejaka li~nost. I danas sepitam ko je bio Arigo Saki. U SAD-u, Italija je zavr{ila na drugommestu. Ta Italija je bila Sakijeva ili Italija Roberta Ba|a? Kada jeprotiv Norve{ke isklju~en Paljuka a Saki pozvao na klupu Ba|a,Sandro Veronezi, veliki pisac, rekao je da je u tom trenutku pono-vo po~eo da pu{i! Na kraju, Italija je stigla do finala zahvaljuju}igolovima , pre svega, Roberta Ba|a. [ta ti misli{ Paolo, ko je bioArigo Saki?


Bez sumnje da je bio veliki inovator kada govorimo o tehni-ci. Bio je i trener koji se znao prilagoditi televiziji. Njegovi oslon-ci su bili Holan|ani sedamdesetih godina pro{log veka. Akogledamo {ire, zalju~ak je da je u fudbalu sve izmi{ljeno. Sigurnoniko pre njega nije vodio ekipu tako bri`no, metodi~no, usudiobih se da kaèm manijakalno, kako je on to ~inio. Takav je biodok je vodio manje ekipe, a i kasnije kada je preuzeo velikeklubove. Moramo imati vidu da nije bio fudbaler, nego u~enjakfudbala, u~enjak pripreme, takti~ke discipline. Se}am se nekihutakmica Milana, kojima je mehanizam funkcionisao savr{eno,se}am se utakmice Milan - Real, koju je Milan pobedion pet -nula. Skoro perfektan fudbal. Saki je traìo organizaciju, sinhro-nizam pokreta, apsolutno u~estvovanje u igri. Se}amo se da unacionalnu selekciju nije uvek zvao najbolje, nego one koji subili najfunkcionalniji za njegov sistem igre. Mislim da je kasnijeizgubio lucidnost, zahva}en ideologijom, uveren da grupa moènadvisiti pojedinca, koji bi mogao biti odlu~uju}i. Nije se slagaosa Van Bastenom, zato {to Holan|anin nije u potpunostipo{tovao njegove {eme i èleo je da postiè golove, {to je vrlodobro znao. Ta vizija , u korist {eme, a na {tetu talenta, je stvo-rila nesporazume. Kroz tu prizmu bi trebalo gledati na zamenuBa|a: iza{ao je onaj koji je najmanje funkcionalan za {emu,iako je, paradoksalno, bio najbolji igra~ na terenu. Ba|ovpogled, u trenutku kada je shvatio da bi trebalo da iza|e, je svegovorio. Gledao je Sakija kao da je lud.

Upravo to je i rekao: "Ovaj je lud".

Po Sakijevoj logici ta izmena je bila normalna, uverljiva.Odstupanje, koje je po meni, okrenulo le|a originalnoj inova-tivnoj poruci. Razo~arao je i televiziju, zato {to je izvukaonajspektakularnijeg igra~a.

Imao sam sre}u da upoznam Sakija kada je vodio Milan iproveo sam intenzivne trenutke ( sada govorim kao Saki!) disku-


tuju}i sa njim, o taktici. On je veoma obrazovan ~ovek. Napo~etku, u Milanu, Saki je imao neverovatne ideje. To je bilovreme Gulita, Van Bastena, i Berluskoni je èleo da dovedeBorgija, argentinskog igra~a. Berluskoni je poku{ao da Borgido|e, ali je Saki insistirao na tre}em Holan|aninu, Rajkardu. Punpogodak. Taj holandski trio je stigao do fudbalske istorije. Iakosam ljubitelj brazilskog fudbala, i formacije 4-2-4 ( mada je ~uveniBrazil iz 1958 igrao 4-3-3, jer je Zagalo igrao vi{e na sredini), biloje stvari koje mi se nisu svi|ale. Za mene je fudbal, pre svega, tal-enat, ma{ta, tako da me je jako za~udilo kada sam ~uo Sakija dagovori da je njegova savr{ena utakmica ona, u finaluInterkontinentalnog kupa, izme|u njegovog Milana i Nasionala izMedeljina, Maturanin tim ( koji je bio kolumbijski Saki). Utakmicaje zavr{ena nula - nula, a u drugom produètku, na samom krajume~ je odlu~io, iz slobodnog udarca, Evani. Saki je rekao da je tobila {ahovska partija. Ja sam se pobunio. Mnogi smatraju dasavr{ena utakmica moè da se zavr{i nula prema nula, to ~akmisli moj prijatelj, pisac i sociolog, Pipo Ruso. Mislim da pravautakmica mora da ima obele`je nekog {ampiona, akrobatski gol,lucidnost "majstora" koji }e sam sa loptom u}i u gol. @ao mi je, alidraè mi je ~etiri - ~etiri, nego nula - nula, jer ako hvali{ odbrane,zna~i da postoji problem u napadu.

Na kraju me pogodio Sakijev umor, kao da se psiholo{kiistro{io. Danas radi za Real Madrid, i dobro mu ide, ali je rekaozbogom klupi. Postao je menadèr. Voleo bih da Saki sam ispri~a,napi{e svoju pri~u. Zahvalnost Sakiju su pokazali i u njegovomrodnom mestu Fuzinjanu, koje je zahvaljuju}i Sakiju bilo centarsveta.

Verujem da savr{ena utakmica, koju trener vodi na savr{enna~in i koju igra~i igraju savr{eno mora u sebi da ima zrncegenijalnosti, bljesak, iznena|enje, nepredvi|eno, ne programi-rano za stolom ili na {ahovskoj tabli. Verujem da mora da pos-toji invencija u fudbalu koja }e na utakmici iznenaditi protivnika.

Na Svetskom prvenstvu 1994. poku{ao se dati nov podsti-caj tehnici igre, nakon razo~aravaju}eg Mundijala iz 1990. Kada


bolje razmislimo kojih utakmica se se}amo sa Svetskih prven-stava? êga se se}amo iz 1982, iz 1986, ili iz 1978? Iz 1994.pamtimo jedanesterce i Ba|ovo juna{tvo. Francuska je pobedi-la 1998, ali {ta pamtimo? Mo`da najvi{e Ronaldovezdravstvene probleme u finalu. Brazil je pobedio 2002. ~udnu iumornu Nema~ku. Poslednje Evropsko prvenstvoje osvojila jeGr~ka, mada su to, mo`da, vi{e zasluìvali êsi. Prisustvujemotakmi~enjima koja se zaboravljaju. Gde ide fudbal koji je televiz-ija potpuno promenila? îni mi se sve jako lo{e sa tehni~kestrane. Paradoksalno ali velika me|unarodna takmi~enja saintenzivnim televizijskim programima uti~u na zdravlje igra~a,pre svega, velikh igra~a. Dolazimo do toga da pobe|uju ekipeosrednjeg kvaliteta ali sna`no motivisane. To su slu~ajeviGr~ke i i Liverpula.

Kako su sudije reagovale na televiziju? Da li ona uti~e nanjih?

Pokazalo se da sudije ~esto gre{e. Sudija je izgubio oreolnepogre{ivog, koji ga je pratio do dolaska televizije. U stvari dodolaska ponovljenog snimka. Tehnolo{ko utvr|ivanje gre{ke. Idanas, na kraju utakmice, su|enje na stadionu moè da pro|eneopaèno, ali na televiziji sve ispliva na povr{inu. Neki puttelevizija pokaè znanje i ume{nost sudija, ali u tom slu~aju tone predstavlja vest.

Danas televizija postavlja pred sudije, tokom gledanja ianalize snimaka, sve njihove gre{ke, ali i u tom slu~aju,odre|ivanje uzroka koji su uticali na pogre{nu odluku i prizna-vanje gre{ke, mogu da postanu trenuci u kojima dolazi dorazvoja i napretka sudija. Treba re}i da sudije nisu izgubile kom-pas pred raznoraznim analizama spornih momenata, ~ak supokazali da znaju da se nose sa tim. Ono {to je, danas, va`nokada su sudije izgubile oreol nepogre{ivosti, pre svega zbogkamera kojih ima svuda, je da ne izgube svoju najdragocenijuvrlinu - autonomiju - tako da nikada i ni na koji na~in ne postanuinstrument u rukama mo}nika.


VI I I

NAS DDVOJ ICA UU OOFSAJDU

Stigli smo, dragi Paolo, do kraja na{eg puta. Bio je dug, ~estosre}an, ~esto melanholi~an. Poveravali smo se uzajamno, bezpre}utkivanja. Sa pedeset godina ose}ao sam tu potrebu: moral-nu, kulturnu, ~ak i fizi~ku. Ne àlim. Nikada ne}u àliti. Imao sammalo neprijatelja, osobe koje i dan danas duboko prezirem. A sus-retao sam mnogo ~estitih ljudi sa kojima sam delio snove, puto-vanja, neprospavane no}i, patnje, {anse, pri~e. Znam da samvoleo novinarstvo u svojim venama, u svojoj krvi. Istro{io sam|onove svojih cipela, odistinski. I spreman sam da to sve opet~inim, u dobru i u zlu. Danas, me|utim, ose}am da sam u ofsaj-du. Jedan od onih koji je preìveo. O tome ~esto pri~am sa svojimprijateljima, drugovima iz sporta, novinarima: Marko Bernardini,Stefano Romita i Emilio Pjervin}enci, ili sa svojim bratom kantau-torom Enriko Ru|erijem. Ne kaèmo vi{e, kao kad smo bili momci,"sutra". Govorimo o pro{losti, se}amo se starih u~itelja,najzna~ajnijih epizoda iz na{e karijere, onog transfera, onog inter-vjua, one li~nosti. I ~ini nam se da govorimo o ne~emu od pre hil-jadu vekova. Danas se ose}amo dezorijentisani, izgubljeni, nes-posobni da prihvatimo realnost. Ujedna~eno novinarstvo, beznekih iskakanja, sa malo sjajnih tranutaka. Nema vi{e potrage za


"detaljima": preovla|uju konferencije za {tampu, resavska {kola.Gde su zavr{ile ekskluzive? Li~ne inicijative? Uzeti i oti}i, samo sanajavom o vestima? Optuùju me, pogo|eni, da sam lovokradicase}anja, arheolog fudbala, romanti~ar zelenih polja. Ta~no je. [tada radim, kad me interesuju pri~e iz pro{losti vi{e od ovihdana{njih? Ako vi{e volim nepravilni dribling Garin~e od perfekci-je nekih fudbalera koji su iza{li iz gimnasti~ke sale a ne iz patnje?

I tako, nastavljam sa svojim pri~ama. Na televiziji, u novina-ma i ~asopisima, u knjigama, tokom raznih susreta po Italiji. âk iova na{a }askanja mogu da posluè mladim hroni~arima dashvate, ako budu to hteli, "kakvi smo bili". I to ba{ "kakvi smo bili,nadam se, bez retorike. Ja sam takav, ne}u se promeniti. Nikad inisam. Prava le|a, u svemu i za sve. U politi~kim izborima, fud-balskim, novinarskim. Da, u ofsajdu. Sre}an sam {to sam takav,{to sam deo grupe "za sebe", {to sam povratnik,ali sa ponosom{to joj pripadam, jo{ uvek èljom da ispri~am, {to se ne pla{imnijednog mo}nika. I pripisujem sebi jednu re~enicu EdoardaGaleana: " Utopija je kao horizont: hodam dva koraka i udaljavamse dva koraka, hodam deset koraka i udaljavam se za deset kora-ka. Horizont je nedostiàn. A onda , ~emu sluì utopija? Ovome:sluì da nastavimo da hodamo.".

Evo ti utopije, Paolo. Zamisli: jo{ uvek verujem u revoluciju,bez oru`ja, u onu koja moè da izbri{e sve gadosti ovog sveta.Glad, siroma{tvo, ropstvo, nasilje su deo na{eg ìvota, nemoèmo da se pravimo slepi, okre}emo na drugu stranu ispu{tamo pogled. Moramo da se borimo, svi zajedno, za boljedru{tvo, koje vi{e ne}e biti podeljeno na klase. Kao momak samdefilovao u povorkama uzvikuju}i svoju ljutnju. I danas ne presta-jem da idem u povorkama, ali vidim mnogo rezignacije i malo ljut-nje. Na mojoj idealnoj zastavi, s jedne strane je sveti Franja, sdruge ê Gevara. Jesmo li danas u stanju da se naljutimo? Gdesu zavr{ili na{i ideali? "@ivot je ili stil, ili gre{ka", bio je u pravu\ovani Arpino. @ivot je, tako|e, izbor, svest, pogledati se uogledalo bez ose}aja stida, ìvot je dostojanstvo.Zna{, ovi na{i razgovori su mi prijali, regenerisali su mi du{u. Iimam ponovo èlju da budem Don Kihot. Sada sam u ofsajdu, ali


sam spreman da se vratim u igru. [ta na to kaè{ Paolo? Daprobamo ponovo?

Doìveo sam razo~arenje {to su me stavili van igre i kadasam bio u FIFI. Tada sam neve{to baratao sa ìcama visokognapona vrha fudbalske mo}i. Klju~na epizoda, nakon kojeg mije pokazan crveni karton, vi{e nego {to je sviran obi~an ofsajd,dogodila se u Los An|elesu tokom odlu~uju}eg sastankaMundijala u SAD-u 1994. Trebalo je izabrati sudiju i pomo}nikeza finale Italija-Brazil. Po{to sam imao tada, na tom Svetskomprvenstvu, ulogu tehni~kog rukovodioca za sudije, dopu{teno mije da iznesem svoje procene u pogledu sudija za finale. Odsamog po~etka sastanak se uzburkao ~im sam podrào izborevropskog sudije, imaju}i u vidu da su 1982. i 1986. bilaizabrana dvojica Brazilaca a 1990. Meksikanac. PredsednikFIFA, @oao Avelan`, Brazilac, nije rado do~ekao moju izjavu inervoza se momentalno pro{irila me|u onim stolovima koji suobi~no ili potpuno }utali ili su u najve}oj meri svedo~ili vidljivimznacima kada se ne slaù. Sa Italijom u finalu nisam mogao,sigurno, energi~nije da nastupim u momentu izbora sudija: biloje va`no intervenisati sa pravom merom. Bila su izdvojena dvaevropska imena: Danac Mikelsen (koga je èleo Avelan`) iMa|ar Pul ( koga je podràvao ve}i deo komisije). Izbor je paona Pula, koga su tih godina smatrali najboljim sudijom na svetu.Odmah zatim pre{lo se na imenovanje dvojice pomo}nika: bilisu predloèni, neo~ekivano, Arapin iz Emirata i Iranac. Ta dvasimpati~na lika su sve do tada ubirala samo kritike. Programiselekcije za to svetsko prvenstvo su od samog po~etka isklju~ilipribegavanju geopoliti~kim izborima: morala je apsolutno daprevagne sudijska sposobnost.

Moja namera je bila da nastavim pa`ljivo, ali pred ovim neo-pravdanim izborom, promenio sam strategiju i pokazao samotvoreno svoje neslaganje, suprotstavljaju}i se odlu~nopredsedniku Avelanù. Nije lako opisati iznena|enje prisutnihtim mojim iznenadnim isticanjem neodgovaraju}e tehnike dvo-jice linijskih sudija. To je zna~ilo i}i protiv mo}i, ali ne one


zemaljske, ve} nadzemaljske. Po{to se otvorila nova diskusija,do{li smo do toga da je promenjen jedan pomo}ni sudija, bio jedelegiran pomo}nik iz Paragvaja. Na kraju sastanka sam bioveoma iznuren ali i zadovoljan {to sam iskazao svoje ideje sadosledno{}u. Dobio sam mnogo komplimenata i od prisutnihrukovodilaca, niko nije zaostajao u pohvalama. înilo mi se dasam u raju: u fudbalu je moglo da postoji i dijalekti~kosuo~avanje i suo~avanje razli~itih mi{ljenja. Brazil je osvojio, najedanaesterce, titulu. Sudijska trojka se ponela korektno. Aliubrzo posle toga platio sam veoma visok ra~un. Dva mesecakasnije nisam bio ponovo izabran na mesto ~lana sudijskekomisije FIFA, bez ikakvog obja{njenja i bez obzira naprethodnih ~etiri godine intenzivne i produktivne saradnje. Jakudarac, autenti~ni nokdaun.

Da li se moè re}i da si odleteo van ringa, vi{e nego vanigre?

Iskustvo koje sam ispri~ao mi je potvrdilo, definitivno da sudija,u uniformi i sa pi{taljkom ili samo rukovodilac sektora, ne sme sebida dopusti da iskaè kritike ili neslaganje sa fudbalskim sistemom.Ono {to im preostaje je jednostavno uloga onog koji primenjujepravila igre. Prostor striktno definisan, bez mogu}nosti za realno{irenje. Mnogo puta, u Italiji i drugim zemljama, rukovodilac kojiuve`bava sudije moè ~ak da se suo~i sa te{ko}ama prilikomnametanja izbora me|u "svojim" sudijama. Se}am se da je na krajumandata sudijskog komesara ( sedam sezona), kada sam seopra{tao, bila podvu~ena ~injenica da me je trebalo zameniti po{toje vladao utisak da sam prisvojio sudije. Za momenat sam ~akpomislio da se radi o pozitivnoj izjavi. ^vrsto sam verovao usamostalnost sudijskog sektora i duboko sam verovao da sudijetreba da pripadaju samo sebi samima. U stvari, ponovo sam bio uofsajdu. Ovaj put i definitivno. U svakom slu~aju, i ja sam na krajushvatio svoju nesaglasnost, bez patnje i ozloje|enosti, u odnosu nate ve~ne fudbalske rukovodioce. âk }u ti re}i Darvine, po~eo samda se ose}am ponosnim, zadovoljan svojom ulogom igra~a u ofsaj-


du. Da, ne samo ~ovek u ofsajdu, slobodan da zvi`di, da govori ida misli. Nije uvek mogu}e onome ko je u "regularnoj" poziciji, damoè sebi priu{titi odre|ene luksuze ali mora i da se odrekne nekihzadovoljstava.

Izlaz iz birokratskog aparata mi je pribliìo igru: sada ose}amono isto uzbu|enje kao 1949, kada sam èleo da budem u brzomvozu za Padovu da bih video utakmicu koju nikad ranije nisamgledao. Imam jo{ èlju da uo~im i prijavim, samom sebi, simptomenedopustivog iskakanja iz sporta koji je stvoren za sve, visoke iniske, crne i bele, bogate i siroma{ne. Te{ko je shvatiti da }e fud-bal, zbog koga smo pristajali da ~ekamo satima na stadionima, ~aki po ki{i, postati proizvod kojim }e upravljati nekolicina klubova,rasutih po svetu, koji }emo gledati samo iz ku}e. Koncentracija odnekoliko stotina superobdarenih atleta-glumaca, sakupljenih u timo-ve bez slabe ta~ke, bez redova, bez radnika. Bez prostora za snovei bez znoja fudbalera, bez iznena|enja i ~uda.

U bojazni da opskrbe nepogre{iv proizvod, posta}enepogre{ive ~ak i sudije, koji u vezi preko radija sa tehnolo{kinepogre{ivom reìjom ne}e pogre{iti ni{ta, nijedan ofsajd. Tako }ese okon~ati i protesti, diskusije u kafi}ima. Na veoma malim stadion-ima, svako }e da stiè na svoj privatni parking, pope}e se u svojboks sa zatamnjenim staklima, nekim ~udom na dohvat zelenog ter-ena, i bi}e ~ak u stanju da komunicira sa igra~ima, naravno prekoradija. Bi}e ti{ina na utakmicama pred praznim tribinama, ali uboksu, u kablovskom radiju, ne}e nedostajati galama navija~a, onaod pre mnogo godina. Sve to je, naravno, uklju~eno u cenu karte,brojka sa mnogo nula.

Izvini Darvine zbog paradoksalnog opisivanja jedne fudbalskeutakmice u budu}nosti, ali sa~ekaj pre nego {to po~ne{ da sesmeje{. Na{ prijatelj \ovani Arpino, u dnevnom listu "La Stampa"od 7. novembra 1985, napisao je, u vezi sa utakmicom Juventus-Verona u Kupu {ampiona pred praznim tribinama, ne{to mnogointeresantno i dalekose`no: " Opisali su ovu utakmicu kao sablas-nu: iz tog razloga smo je videli svi. Ni{ta, mo`da, ne uzbu|uje takokao prazan stadion. Mo`da }e, za one koji imaju o~i i u{i, ovakavpostati fudbal u 2000. godini, monstruozno sponzorisan i mon-


struozno pot~injen televizijskim kamerama".


Sadràj

Od igre do biznisa 5

Fudbal ma{te 9

Pri~e i prepri~avanja 31

Ne razbijajte igra~ku 51

Fudbal se igra u du{i: knjièvni intermeco 63

Od autoritarnosti do autoriteta: neuspela revolucija 69

Od navija~a do potro{a~a: medijski preokret 83

Nas dvojica u ofsajdu 101



Documents

Nas dvojica u ofsajdu