Buc Kasidi i Kid 004 - Teks Gordon - Dvojica protiv svih (drzeko & folpi & emeri)(SZ).pdf

8/14/2019 Buc Kasidi i Kid 004 - Teks Gordon - Dvojica protiv svih (drzeko & folpi & emeri)(SZ).pdf

http://slidepdf.com/reader/full/buc-kasidi-i-kid-004-teks-gordon-dvojica-protiv-svih-drzeko-folpi- 1/68





Teks Gordon

DVOJICA PROTIV SVIH



SERIJABUČ KASIDI I SA ND EN S KID

Tekst Cordon

IV EPIZODA

DVOJICA P ROT IV S VIH

©by Bones and DEN PRESS

World rights reserved

LektorMilorad Stevanović

RecenzijaBorivoje Lošić

KorekturaFotoslog NIRO Dečje novine

Gornji Milanovac

PONY WEST - BUČ KASIDI I KID - VANREDNO IZDA NJE - BROJ 4 DECEMBAR 1981. Izlazi jednom mesečno. Cena 20 diñará. Izdaje NIRO »Dečje novine«, Tihomira IVIatijevića 4, 32300 Gornji IVlilanovac. Glavni urednik Nevena

Knežević. Telefoni: uredništvo (032) 711-549 i prodaja 711-073. Telex 13731. Fotoslog i automatski prelom Eurocat 200 NIRO »Dečje novine«. Štampa »Slovo« -Kraljevo.



Teks Gordon BUČ KASIDI I KID

DVOJICA PROTIV SVIH

GLAVA PRVA

Velika lokomotiva, sjajno i/gla-čanih bakarnih i mesinganih dolo- va, izbacivala je oblake pare. Naj-zad se peronom začu poznati po- vik konduktera:

Svi u vagone! Odmah polazi-mo!

U opstoj gužvi niko nije ni primećivao jednog mladog čoveka ugrađanskom odelu, sa polucilindrom na glavi, koji je stajao izaugla stanične zgrade i mirno pušio.

Svaki čas bi se obazirao na svestrane i nehotice navlačio kicoškišešir niže na čelo. Kada su se kon-dukteri popeli na stepenice vago-na i otegnuti pbak lokomotive na- javio polazak voza, on baci cigare-

tu i zgnječi je. Onda je zakopčaokaput i napregnuto iščekivao.

Uz škripu točkova i dahtanje eilindera, lokomotiva kretc. Odboj-nici na vagonima zvonko odjcknuše i sa perona se začuše povici ko-

jima su pozdravljeni putnici u va-gonima. Maši no vođa dodade parui lokomotiva poče da ubrzava. Posleđnji vagon kompozicije bio je

već na sredini perona kada mladićsa polucilindrom jurnu. Dugačkimskokovima on je krivudao izmeđusveta na peronu i negde na njego-

vom kraju pristigao posiednji va-gon, pa onda uskočio na zadnjuplatformu, gde se nalazio punačkikondukter.

Dobro ste stigli, gospodine reče mu kondukter.



4 Poni West - Buč Kasi di i Kid 4

- Umalo da propustim voz za-dihano odvrati ovaj. Mladi čo

vek podiže svoj polučilinder, otvo-ri vrata i sa platforme uđe u vagon.

Krenuo je prolazom između sedišta, gledajući levo i desno. Na jed-nom sedištu, kraj prozora, nalaziose plavokosi čovek negovanih br-čića i nezainteresovano posm^trao predeo kako promiče pored voza. Pridošlica zastade pored nje-ga, ponovo podiže svoj polucilinđer i upita da li je mesto slobodno.

Plavokosi kratko klimnu glavom iponovo produži da gleda kroz pro-zor. Mladić se spusti na sedište,skide šešir i kariranom marami-com obrisa znoj sa ćela.

Ne okrećući glavu od prozora,plavokosi čovek jedva čujno reče:

Da li te je neko video kada siušao u voz?

N ije , Kide odvrati mladić sapolucilinđrom. Bio je to naš staripoznanik Buć Kasidi.

Onda su obojica ućutali i dugoniko od njih nije progovorio nireći. Za ovakvo ponašanje bilo jedobrih razloga. Kada je Buč došaoiz Arizone u Denver, na sastanak saSandens Kidom, obojica su bili

neprijatno iznenađeni ugledavšioglasne table pred kancelarijomgradskog šerifa iskićene poternicama ukrašenim crtežima mladihodmetnika. Umetnik koji je radiote crteže mora daje imao detaljnauputstva od nekoga koji je dobropoznavao Buča i Kida, jer su crtežina poternicama prilično ličili na

njih. Čini mi se da pogađam ko je

pomogao slikaru da nas onako dobro naslika promrmlja Kid.

Ko? Niko drugi nego Ezra Rud odvrati plavokosi revolverás. Tajdripac je, izgleda, počeo da radi zazakon. Kada se sledeći put sretne-mo, ostavićemo ga težeg za pola ki-lograma olova.

Uskoro su zaspali prilično čvrs-tim snom. Probudili su se kada je

voz zastao u Rajflu, ali, čim je na-stavljen put, ponovo su zadremali.Suton se polako spuštao i najzad

pretvorio u mrak. Do GrandDžankšna bilo je potrebno, premaredu vožnje, još dobrih četrdese-tak minuta. Odjednom Kid otvorioči i pogleda ispod oboda šešira.Neobična tišina u vagonu učinila

je da se i Buč prene iz đremeža.Međutim, ostali su nepomični nasvojim mestima i svako bi pomis-lio da i dalje spavaju.

Preko puta, Buč vide prebledelolice jedne žene, a s druge straneprolaza debelog trgovca kako ot-

vorenih usta bulji ispred sebe. Bučmalo podiže glavu da bi bolje vi-

deo ostali deo vagona i onda spazičoveka sa maramom na licu i koltom u ruci kako stoji kod vratakoja su vodila na platformu vago-na.

Bez uzrujavanja začu se glasnepoznatog, koji je malo bio prigu-šen zbog marame. Međutim, Buč,koji je dobro pamtio detalje, pre-





6

kasu pođe prema otvorenoj preriji*

Do đavola, zar ćemo pešice zanjima? progunđa Kid.

Mogao bi sada da pokažeš svoju revolverašku veštinu odgovoriBuč. Obezbeđi nam konje.

Mada je rastojanje bilo prilično*Kid kleče na nasip, izvuče revolveriz futrole i, oslanjajući levu ruku okoleno, uhvati cev kolta, i ondapažljivo nanišani. Odjeknuo je pra-sak i jedan od razbojnika pade sa

sedla.U grupi nastade gužva, ali od-mah zatim svi jurnuše dalje odpruge. Čak i konj bez jahača krenu,ali se posle nekoliko desetina me-tara zaustavi i polako vrati svomoborenom gospodaru. Ostali nestadoše u pomrčini.

Skoro bez daha, Buč i Kid dotr

čaše do poprišta i na zemlji zatekoše jednog iz grupe. Pogođen u gru-di, razbojnik je izdisao. Kid klečepored njega, a Buč otrča da uhvatikonja. Kad se vratio sa jednim ve-likim ždrepcem pepeljaste boje,Kid je već bio ustao i hladnokrvnomu saopštio:

Tip je mrtav.

Hoćemo li za.njima? upitaBuč.

Bogami, hoćemo odvrati nje-gov drug. Ako nam oni dvojnicinatovare sve svoje pljačke na leđa,morać'emo da bežimo čak u Evro-pu. Sa ovim ovde je svršeno.

Nekoliko stotina metara dalje,tragovi su odjednom skretali iz se

Poni West - Buč Kasidi i Kid 4

vernog pravca prema zapadu.Pojeli su hladnu večeru i izvalili

se na travu. Ubrzo su zaspali.

GLAVA DRUGA

Probudila ih je hladnoća. Čim seslaba, siva svetlost novoga danapojavila na istoku, oni se popešena konja! Sada su napredovalimnogo sporije, jer je životinja bilaprilično umorna, pa su s vremenana vreme išli pešice kako bi joj

olakšali. Kid je sa žaljenjem gledaou svoje kicoške čizme, koje su brzopropadale na neravnom tlu, ali po-moći nije bilo.

Tešilo ih je samo to što su tragovi begunaca i dalje bili jasni. Sadasu vodili pravo na zapad. U podnesu zastali kod jednog izvora da na-poje konja i da se sami osveže, ali

hrane više nisu imali. Umorni iprašnjavi, oni skoro bezvoljno po

jahaše ždrepca i pustiše ga da sam bira brzinu kojom će se kretati.

Nogu pred nogu, životinja ih do- vede do jednog druma, gde su tra-govi razbojnika nestali u hiljada-ma otisaka kopita i kolskih točko

va. Ovde prijatelji neodlučno za

stadoše. Kid je neko vreme razmiš-ljao, a onda reče:

Koliko se sećam, ovaj drummože da vodi samo u Oak Krik. To

je prilično veliki grad . . . ima dosta banaka i dobrih saluna. Šta veliš?

Idemo tamo odgovori Buč. Možda banke privlače njih kao inas.



Poni West - Buč Kasidi i Kid 4 7

Sada su putovali drumom i s vremena na vreme sreli bi ponekogjahača ili farmera na kolima.Kada je sunce stiglo do svog zenita,

ugledaše imanje dosta blizu puta. Ovde bismo mogli da nađemonekog konja i da se raspitamo zanaše prijatelje predloži Buč.

U dvorištu zatekoše jednog na busitog starca. Kada vide da dvoji-ca jašu na jednom konju, ovaj po-stade još mračniji. Međutim, Kid jćznao kako da popravi raspoloženje

takvih stvorenja. Izvadio je iz dž-epa novčanicu od deset dolara imahnuo njome starcu pored sa

' mog nosa. Njegove oči, skoro po-tpuno skrivene čupavim obrvama,odmah zasvetlucaše.

Potrebno namo je jedno oba veštenje bez uvoda reče Kid. Juče, ili rano izjutra, ovuda je pro-

šla grupa jahača. Da nisu slučajnosvraćali kod vas?

Starac nije prestajao da prati po-krete Kidove ruke sa dolarskomnovčanicom i onda brzo reče:

D olazili su neki tipovi pal-cem je pokazao preko ramena, gdese iza kuće video mali koral. Trampili su svoje konje za nekoli-

ko mojih. Samo, slabo su mi platili. Da nije jedan među njima

imao plavu dugu kosu upita Buč kao ovaj moj prijatelj ovde?

Farmer zaškilji na Kida i ondaprogunđa:

Nešto se ne sećam . . . u mojimgodinama pamćenje popušta...

Kid pusti novčanicu iz ruke i

ona pade pred starčeve čizme. Zasvoje godine, bradonja se munjevi-to saže i u sledećem trenutku nov-čanica nestade u njegovom džepu.

Da, bio je jedan sa kosom kaozrelo žito potvrdio je. Kada? Jutros reče farmer. Izgleda

da su otišli u Oak Krik ... bar samtako čuo dok su razgovarali.

Prijatelji se osmehnuše. Njihovapredviđanja su se do sada pokaza-la tačnim. :

Dobro reče Buč. Imamo jednog umornog, ali dobrog konja.Hteli bismo da kupimo dve od-morne životinje i još jedno sedlo.

Bradonja je ćutao i kao da je oklevao. Kid se ponovo maši džepa,ali ne izvadi novac. Videvši da će separe pojaviti tek kada putnici do-

biju nešto opipljivije, farmer sleže

ramenima i dade imk znak dapođu za njim.

U maloj štali pozadi kuće zateklisu dva konja pristojnog izgleda.Kada je farmer rekao cenu, Kidmu je bez reči isplatio. Bradonjauze novac, ali jasno se videlo kakožali što nije rekao višu cenu. Kidse, kao da je shvatio njegovo okle

vanje, značajno potapša po svomkoltu. Njihov domaćin odmahnurukom, zatim skide jedno prašnja-

vo sedlo sa kuke na zidu i reče: Ovo je originalni ručni rad iz

Teksasa. Pedeset dolara. Na njemu mora da je neki me

tuzalem jahao progunđa Kid. Dobićeš deset dolara i ništa više.



8 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4

Brađonja pogleda u Kidov revolver i onda sleže ramenima:

Vi ste mi simpatični i neću dase cenjkam. Sedlo je vaše.

Desetak minuta kasnije, prijate-lji su na odmornim konjima žurnograbili u pravcu Oak Krika. Kakoim je farmer rekao, do grada je os-talo još četiri sata dobrog jahanja ioni tamo stigoše kada se suton većspuštao.

Već na ulazu u naselje dočekalaih je neobična živost. Trotoari su

bili prepuni ljudi. S vremena na vreme, teška kola natovarena ru-dom promicala su glavnorri uli-com u pravcu topionice na krajugrada, gde je iz velikog dimnjakakuljao dim.

Ovde dugo nisam svraćao promrmlja Kid. Svi su izgledi dasu u obližnjim brdima pronašli zla-

to.On pokaza rukom ka zapadu,

gde je sunce tonulo iza vrhovaRoki Mauntena, planinskog lancakoji je oduvek bio poznat po boga-tim nalazištima razne rude. Da ne

bi ostali u nedoumici, oni zaustaviše prvog kočijaša teretnih kolakoja su prenosila rudu.

Zlato? reče ovaj pomalo izne-nađeno. Nije, prijatelju. Ovo jesrebrna rudača. Prošle godine suotkrili veliko nalazište u brdima.Sada vozim rudu na topljenje,tamo na kraju grada.

Znači, progres je stigao i ovde reče Kid.

Grad je, izgleda, bogat reče

Buč.. Još kako odvrati kočijaš. Samo kompanija »Silver Maunten« zapošljava hiljadu ljudi.

Mora da su platni spiskovi du-gački promrmlja Kid. Na žalost, još nemamo železni

cu produži kočijaš. Jedine vezesa Denverom i ostalim gradovimaodržavaju poštanska kola. Samo,često ih pljačkaju i napadaju.

Pa, kako stoji stvar sa šerifom? zainteresova se Buč.

Već su tri šerifa zaglavila. Enoih, leže gore na gradskom groblju.Priča se daje kompanija angažova-la jednog čuvenog revolveraša izTeksasa. Videćemo šta će učiniti.

Ko je taj revolverás? upitaBuč.

Džini Rađberi odgovori koči- jaš. On stiže ovih dana sa još dvoji-

com pomoćnika. Ovde će ga čekati veliki posao. Odnedavno, pored lo-kalnih razbojnika, ovde operiše igrupa Sandens Kida i Buča Kasidi

ja Gle, gle! rekoše prijatelji ug-

las. Za Sandens Kida sam čuo, ali

tog Buča ne poznajem reče koči-

jaš. Priča se da su opasni i ubijajuna najmanji povod.

Mladići ništa ne rekoše, a koči- jaš se podiže na sedištu i dugačkim bjčem ošinu mazge, pa teška kolauz nesnosnu škripu nastaviše uli-com.

Da li da ostanemo negde, ili... Kid ne dovrši misao.




Bučove nemirne oči su za to vreme prestale duž zgrada na ulici ion pokaza rukom prema jednojkući u blizini. Drvena firma oglaša-

vala je da se tu nalazi pansion sasobama za izdavanje.

Ovo je bolje nego hotel rečeBuč. Bar nema radoznalih porti-ra.

Vezali su konje ispred pansionai ušli. Jedna debela žena vredno ječistila po malom hodniku. Kada ihugleda, srnesta se užurba.

Gospoda želti? Sobu i večeru, gospođo reče

Kid. Nadam se da nemate stenica?

Gospodine! skoro se uvredigazdarica. — U pansionu mameDžons nikada nije bilo takvih ulje-za. Zato ljudi radije svraćaju kodmene nego u hotele.

Ona skide sa table na zidu jedanključ i povede ih uz stepenice. Z!a*ustavila se u istom takvom holu naprvom spratu, odakle su vodila

vrata u nekoliko soba. Ostavila ih je tamo i malo zatim vratila se satoplom vodom i čistim ubrusom.

Očišćeni i umiveni, Buč i Kidspustiše se u malu trpezariju, gdesu posluženi pravom domaćomhranom. Naročito je Buč bio zado-

voljan. On još uvek nije mogao daprežali kuhinju svoje majke. Kid,koji je odrastao za kafanskim sto-lom, već je bio izgubio pojam o do-

broj hrani.Mada su bili zarasli u brade, a

građansko odelo na njima bilo pri-

lično pohabano od jahanja, Buč iKid su delovali daleko pristojnijeod gomile kopača rude koji su is-punjavali salun »Kod gvozdene po-

tkovice«.Probivši se kroz vazduh gust od

dima i alkoholnog isparenja, oni senajzad smestiše pored šanka i naručiše piće. Jedva da su se mašiličaša, kada Buč munu laktom svogprijatelja u rebra.

Nemoj da se osvrćeš procedio je kroz zube i pokazao glavomprema ogledalu iza šanka. Vidišonoga što stoji u desnom uglu sa-lun? Čini mi se da tamo sedi ijedannaš poznanik.

Kid pogleda u ogledalo i ustamu se razvukoše u vpseo osmeh.Za stolom u uglu, leđima okrenutšanku, sedeo je jedan čovek kome

je duga, plava k o sa,padala na ra-mena.

Kladio bih se da je to moj dvoj-nik reče Kid. Znači, ovde su.Čini mi se da je i onaj nosonja des-no od njega tip koji nas je opljač-kao u vozu. Tvoj zamenik, Buče!

Buč klimnu glavom i srknu viskiiz čaše. Neko vreme su ćutali i paž-ljivo ' posmatrali u ogledalu štarade njihovi dvojnici. Za stolom jepartija pokera bila u punom jeku igomila novca svaki čas se selila od

jednog igrača do drugog. Da li i ti misliš ono što i ja?

odjednom upita Kid. Mislim klimnu glavom Buč.

Rekao si da je odavde najbolja osmatračnica prema banci. Drugo, u




gradu nema šerifa. On stiže tek sut-ra ili prekosutra. Treće, banka jepuna para. Danas je četvrtak, a usubotu kompanije isplaćuju radnih

ke. Tačno. Kada se sve troje pove-že, onda je jasno zašto su naši pri-

jatelji ovde.Buč i Kid izađoše iz salu na i upu

tiše se prema šerifovoj kancelariji.Na tabli, desno od vrata, bile su izlepljene brojne poternice, a međunajsvežijima nalazila se i poternica

za njima. Za razliku od one u Den veru, u ovoj se obećavala nagradaod pet hiljada dolara za hvatanjeSandens Kida i Buča Kasidija. No-

vac je kompanija »SiIver Maunten« davala svakom onom ko uh-

vati razbojnike žive ili mrtve. Nasreću, ili nesreću, Buča i Kida, natoj poternici nije bilo njihovih crteV

za.Produžili su da šctaju, ali se nisumnogo udaljili od salu na »Kodgvozdene potkovice«. Njihovo st-rpljenje je najzad bilo nagrađeno.Dok su stajali preko puta lokala,skoro pored samog ulaza u veliku banku, na trotoaru se pojaviše nji-hovi dvojnici u pratnji nekoliko

sličnih tipova. Oni se zadržašepred salunom, gde su zavili cigare-te i popušili ih, bacajući s vremenana vreme poglede prema banci.Pri tom su se nešto tiho dogovara-li.

Kladim se u sve što imam daim je banka cilj reče Buč. Sutraili prekosutra, oni će je napasti i

odmagliti sa parama.Odmetnici najzad krenuše niz

ulicu. Dvojica prijatelja pođoše zanjima, ali s druge strane. Videli su

kako ulaze u hotel »Prerija«, koji je bio prilično luksuzan za ovakvegradiće i verovatno isto tako skup.U osvetljenom holu njihovi dvojni-ci uzeše ključeve soba i popeše sena sprat.

Uskoro zatim u četiri sobe upalise svetio, što je značilo da su ban-diti tamo smešteni.

Zapamti raspored ovih soba,Buče promrmlja Kid. Možda ćenam i to biti potrebno.

On izvadi iz džepa svoj železnički časovnik i, posto je bacio pogledna kazaljke, reče:

Tek je pola deset. Bogami,rano su se povukli na spavanje.

Znači da skupljaju snagu za

skorašnju akciju reče Buč. ~ Sut-ra, možda prekosutra ...

Prijatelji su ipak ostali pred ho-telom »Prerija« sve dok se u soba-ma razbojnika nije ugasilo svetio, aonda su i sami otišli u pansion. Bilisu veoma umorni od jahanja pro-teklih dana, pa su odmah legli i za-spali.

Izjutra, dok su doručkovali, Kidse po starom običaju upusti u ćas-kanje sa vlasnicom pansiona. Rečpo reč, i razgovor se najzad povedeo novom šerifu.

O n stiže sutra izjutra rečemama Džons. To mi je rekao gos-podin Tomson. On radi u banci, astanuje ovde kod mene. Krajnje je




vreme da neko uvede red u OakKriku... Nije prošlo ni nedeljudana od kako je ubi jen šerif Džemison, a pošten svet ne srne da izlazi

iz kuća čim se spusti mrak. Da, ima dosta sumnjivih tipovapo gradu reče Kid.

Zucka se da se banditi iz okoli-ne spremaju da učiiê nešto prenego što novi šerif preuzme vlast produži mama Džons. Bojim $ed a . . .

Ali, novi šerif, kažete, već pre-

kosutra stiže primeti Buč. Reklisu fiam da je to neki čuveni revol veraš.

Ja se u bivše zlikovce mnogone nadam odvrati vlasnica pan-siona.

Ali, klin se klinom isteruje, gos-pođo poučno izjavi Kid. Vašidobri šerifi su završili na grob-

lju ... Sa zmijama može da izađena kraj jedino onaj ko ih dobro po-znaje.

Kid namignu Buču i obojica seglasno nasmejaše.

Posle doručka su svratili kod berberina, a onda su u jednoj rad-nji kupili nova odela, ovoga putakaubojska. Po svemu sudeći, čeka-

le su ih nove avanture u preriji, gdesu im polucilindri i crna odelamogli samo smetati.

Sledeći njihov cilj bio je salun»Kod gvozdene potkovice«. Doksu išli tamo, zastali su pred hote-lom »Prerija« i konstatovali da suprozori na sobama razbojnika ši-rom ofvoreni i da unutra verovat

no nema nikoga. Ali, ni u salunu nezatekoše svoje dvojnike i njihoveortake.

Povukli su se da skuju ratni

plan reče Buč. Ako šerif sutradolazi u grad, onda bi njihov na-pad mogao danas da bude izvršen.

Valjda nisu ludi da sačekaju še-rifa složi se Kid. Pogotovu ako

je to taj revolveraš Džim Rađberi.On je pomalo zarđao i u godinama,ali još uvek je opasan.

Dobro, šta ćemo mi? reče

Buč. Ja bih predložio da se ovdesmestimo i motrimo na banku. Pa, drugo nam ništa ne ostaje.

Imaćemo lože u prvom redu i barćemo jednom posmatrati druge:kako rade.

Donevši ovakvu odluku, oni naručiše viski i sedoše pored prozo-ra. Lagano su pijuckali i posmatra

li ulicu. U salunu je bilo malo gos-tiju, a dremljivi barmen nije ni ob-raćao pažnju na njih dvojicu.

Već se bližilo podne i oni uskorougledaše jednog dostojanstvenoggospodina kako izlazi iz banke. Či-novnik u prsluku i sa podvezicamana rukavima bele košulje poniznose klanjao elegantnom starcu i isp-

ratio ga do ulice. Verovatno predsednik banke

reče Kid. Odlazi na ručak.Tačno u dvanaest časova iz ban-

ke izbi gomila činovnika i pohitaka obližnjem restoranu da bi isko-ristila podnevni prekid za ručak.Jedan mršavi dugajlija uputi sepravo salunu i uđe unutra. Prišao




je šanku i naručio piće. Ovaj je izgleda na dijeti pri

meti Buč ili razbija dosadu viskijem. Dakle, nikada ne bi mogao 4a

budem pisar u banci, pa makarmorao da biram između tog zani-manja i vešala.

Kid ništa ne reče. Pažljivo je posmatrao pridošlicu. Dugajlija ispidve čaše viskija, jednu za drugom,onda izvuče iz džepa maramicu i- obrisa oznojeno čelo. S vremenana vreme, ležerno bi se osvrnuo i

pogledao prema vratima kao danekog iščekuje. ~

Kada je časovnik iza šanka p6kazao 12,15, u salun uđe nosonja, od-nosno Bučov dvojnik iz voza. On

jedan trenutak zastade na vratimada bi mu se oči privikle na polum-rak koji je vladao u salun u. Da li je

video činovnika ili ne, to dvojica

prijatelja nisu mogli da zaključe ponjegovom ponašanju. Dvojnik odedo šanka i stade pored mršavog či-novnika.

Barmen mu nasu piće. ^Razboj-nik se laktovima osloni o pločušanka. Sada su i on i činovnik bu-ljili u ogledalo ispred sebe. '

Posle nekoliko trenutaka, Kid,

koji ih je krišom posmatrao ispodoboda šešira, tiho reče:

Nešto se dogovaraju.Mada je Buč pažljivo gledao ob-

ojicu kod šanka, nije mogao da bude siguran u Kiđovu tvrdnju, jernije ni video njihova lica u ogleda-lu.

Pet minuta kasnije, činovnik pla-

ti piće i ne okrenuvši glavu izađe ižsaluna. »Buč« ostade kod šanka inaruči novo piće. Ali, posle sledećih pet minuta i on nestade iz loka-

la. Uto su i činovnici počeli da se vraćaju u banku. Masivna vrata jeotvorio čuvar i sada je stajao naulazu, pažljivo posmatrajući sva-koga koji bi ušao. Oko jedan, sti-gao je i pređsednik banke i odmahzatim klijenti počeše da dolaze.

Gcie li su naši prijatelji? pro-mrmlja Buč.

Ima vremena za njih glasomstručnjaka odvrati Kid. Bankaradi do pola šest. Sada je najvećanavala, ali će kasnije posao oslabi-ti.

~ Ipak, oni kao da nešto čekaju gunđao je Buč. ~ Onaj dugajlija jesigurno dao neka obaveštenjamom dvojniku.*

Osetili su glad, ali im se nije od-lazilo iz saluna i strpljivo su sedelina svojim mestima. Tek oko? trisata nastade neka žurba ispred banke. Iz zgrade izađoše dva na-oružana čoveka puškama i revol-

verima i namestiše se sa obe stra-ne ulaza. Sada je samo tek pokojiklijent ulazio u banku. U tri, na kra-

ju gradske ulice podiže se obtakprašine. Jedna crna kola, koja je

vukla zaprega od šest konja, u prat-nji pola tuceta naoružanih jahačastigoše u punom trku pred banku.

Dakle, u tome je stvar rečeKid. Novac za isplatu rudara nije

bio u banci, već je sada došao. Postaje zanimljivije obrado-



Poni West —Buč Kasidi i Kid 4 13

va se Buč.Na ulici se pratioci rasporediše

oko crnih kola. Ona su bila osigu-rana gvozdenim pločama i onda

kočijaš otključa kapak na krovu.Neko mu je iznutra dodao masivnigvozdeni sanduk sa katancem. Izruke u ruku sanduk je prešao do banke i nestao unutra. Zatim dru-gi, pa treći. Svi veoma teški i oči-gledno puni novca.

Sve je ovo bilo obavljeno skoromunjevito i prašina još nije stigla

da se slegne na ulici, a crna kola sapratnjom krenuše i nestadoše usuprotnom pravcu. Za trenutak,na ulici je zavladala tišina. Kako je

bilo prilično toplo, samo pokojiprolaznik bi žurio trotoarom drže-ći se hladovine. Odjednom, Bučgurnu nogom Kida ispod stola.

Evo ga! rekao je.

Pored zgrade banke baš je pVolazio Bučov dvojnik. Razbojnik za-slade kod ulaza i poče da pripalju-

je cigaretu. Čim je odbio prvi dim,on uđe unutra. Međutim, nije sedugo zadržao. Nekoliko minutakasnije, već je ponovo bio napoljui produžio niz ulicu.

Dakle, pljačka sa jatakom

unutra reče Kid. Tip je sadaušao da proveri da li je sve onakokako je planirano i onaj dugajlijamu je sigurno dao znak daje sve uredu.

Jedva da je Kid ovo izustio, kadase na ulici pojavi grupa jahača i ulaganom kasu stiže pred salun.Prvi je sjahao plavokosi tip, a onda

i petorica njegovih drugova. Oni ine pogledaše prema banci, većuđoše pravo u lokal.

Kid još više natuče šešir na čelo

i projmrmlja: Dobro je što smo promeniliodela. Inače bi mogli da se sete dasu nas videli u vozu.

Razbojnici upadoše unutra i sedoše za isti sto kao i juče. Skoroodmah zatim pojavi se i Bučovdvojnik. On, izgleda, nije mogao dase uzdrži. Još sa vrata raširi iu;ia u

pobedonosni osmeh, na šta Kidkratko reče:

Uskoro će biti vruće, Buče.

GLAVA TREĆA

Pola časa kasnije, pošto su isp-raznili punu bocu viskija, razbojni-ci počeše da ustaju qd stola. To su

učinili u razmacima od po nekoli-ko minuta. Prvi je izašao plavokosiKidov dvojnik, pa onda dvojicaneuglednih tipova sa po dva ukrštena pojasa sa revolverima okostruka.

Kidov dvojnik pređe preko ulicei pope se na trotoar pred bankom.Njegovi ortaci učiniše isto, a onda

na ulicu izađe nosati razbojnik,koji se predstavljao kao Buč, i poslednja trojica iz bande.

Svi su se popeli na trotoar kod banke i onda u grupi ušli unutra.Poslednji, jedan povisok snažantip, vrati se do konja koji su bili ve-zani pred salunom, pokupi njihoveuzde i sasvim hladnokrvno povede




ih preko ulice do ulaza u banku. Pa, ovi se baš mnogo ne libe

reče Buč. Izgleda da vole masov-nu pljačku,

Da, ne postupaju baš na klasi-čan način ~ složi se Kid. No, da vi*dimo ...

On iz džepa izvadi časovnik ispusti ga na sto. Od ulaza u banku

jedva da je prošlo dva minuta, aonda se odjednom zatvoriše gvoz-deni kapci na vratima.

Ne žele da ih niko uznemirava

sa ulice promrmlja Kid. Kladio bih se da izlaze kroz pet minuta.Buč nije ni stigao da nešto kaže.

Začu se nekoliko pucnjeva, prilič-no prigušenih, jer su dolazili izunutrašnjosti masivne zgrade. Po-novo se sve utišalo. Na ulici kao daniko ništa nije primetio.

Bartiien, koji je posle odlaska

bandita seo na stolicu i počeo dadrema, samo zakratko podiže glavu, oslušnu i onda produži sa dremanjem.

Hoćemo li da se umešamo? reče Kid.

Ja bih još sačekao odvratiBuč, koji je pažljivo merio vremeod početka akcije.

Bandit koji je čuvao konje pred bankom izgleda da se uznemirio ipočeo je nervozno da se okreće.Na ulici je već bilo više sveta, jer je

vrućina popuštala, a sa obližnjihplaninskih grebena počeo je dapirka sveži povetarac.

Jedan građanin, koji je naišaotrotoarom pored banke, zastade za

trenutak i iznenađeno pogleda uzatvorena vrata na njenom ulazu.Zavrteo je glavom i već hteo da na-stavi put, ka(da mu pažnju privuče

bandit koji je čuvao konje nekoli-ko metara dalje. Izgleda da je većimao iskustva sa napadima na ban-ku, jer je samo ubrzao korake inestao iza prvog ugla.

Čuvar razbojničkih konja otpra-ti ga pogledom i onda prinese dvaprsta ustima, pa prodorno zviznu.Kao odgovor na njegov znak, jed-

no krilo masivnih vrata se otvori ina njima se pojavi Bučov dvojnik.On klimnu glavom svom drugu ionda pogleda iza sebe, pa dadeznak rukom.

Jedan za drugim, pogureni podteretom gvozdenih sanduka, istihonih koji su nešto ranije doneti u banku, pljačkaši izađoše na tro-

toar. Poslednji pažljivo zatvori vra-ta za sobom i onda ih velikim klju-čem zaključa. Dok je on to činio,njegovi drugovi već su pojahali ko-nje. Trojica su imali ispred sebe nasedlu sanduke, ali su sada oni bilipokriveni njihovim kaputima. Bezimalo žurbe, čitava kolona pođeniz ulicu.

Iza prozora saluna, Kid zadivlje-no zviznu: Do đavola, pa oyi su baš hlad-

nokrvni! Nikada ranije nisam vi-deo mirnije izvedenu pljačku ban-ke.

Idemo li za njima? upita Buč. Ja b ih .. .

Na prozoru banke, iza debelih




rešetaka, pršte staklo i onda se jed-na ruka pojavi,kroz otvor. Ta ruka

je.držala revolver. Iz cevi poče daseva plamen, a meci da se zarivaju

u drvenu nastrešnicu iznad troto-ara.

Pucnjava je najzad prenula OakKrik. Nastade uobičajena gužva,

bat koraka po trotoarima, uzvici,pa se najzad i prijatelji digoše odstola i izađoše pred salun zajednosa dremljivim barmenom. Neko jeu banci svakako imao rezervni

ključ od vrata, jer se ona sada otvoriše i iz njih izlete zajapureni predsednik banke, od čijeg malopređašnjeg dostojanstva kao da ništanije ostalo. Kosa mu je bila razba-rušena, a iznad čela imao je dugač-ku masnicu. Za njim nahrupi čita-

va gomila činovnika.Građani, koji su već dotrčali do

banke, obasuše ih pitanjima, a Kidi Buč neprimetno se pridružiše op-ljačkanima.

Tako nam i treba kada smo oklevali da dovedemo šerifa! vikao

je predsednik banke. Opljačkalisu skoro četrdeset hiljada dolara!

Je li neko nastradao? čuo se jedan glas iz gomile.

Jadni Smit odgovori činov-nik koji je stajao pored vrata. Ipak, neka neko pozove lekara,

je r . . .Ćovek se okrete i utrča u banku.Buč i Kid upotrebiše laktove da

se probiju do ulaza i onda sa još ne-kolicinom radoznalaca uđošeunutra. Prvo što su ugledali bio je

15

ubijeni činovnik pored šaltera.Prepoznali su u njemu onog istogmršavka koji je ranije svraćao u sa-lun i dogovarao se sa Bučovim

dvojnikom. Pobrinuli su se da ovaj više ne

progovori reče Buč. Samo bi imsmetao.. .

Kid dade znak svom drugu i onipohitaše napolje. Dok su žurili tro-toarom prema pansionu, Kid je go-

vorio: Ovde nemamo više šta da tra-

žimo. Sudeći po ovčicama koje suse okupile oko banke, nikakva potera neće biti organizovana.

Još kada su videli onog ubije-nog, sigurno su izgubili volju za

bilo kakvu akciju složi se Buč.Utrčali su u hol i, dok je Kid oti-

šao na sprat da iz njihove sobeuzme stvari već spakovane u tor-

bama, Buč je platio mami Džons zaprenoćište i hranu, kao i za smeštajnjihovih konja u štali.

Pet minuta kasnije, već su na-puštali grad, istim pravcem kuda

je nestala i banda. Ništa nisu govo-rili sve dok ne ostaviše poslednjegradske kuće za sobom i ne izbišena glavni drum koji je vodio u

pravcu severa. Kuda vodi ovaj put? upita

Buč. Koliko ja znam, u tom pravcu

leži samo Stimbout Springs. To jegradić na reci Jampa. Odmah izanjega počinju da se uzdižu Stenovite planine. Nešto levo nalazi se pla-ninski lanac Medisin Bou.



16 Poni VJe st-B uč Kasidi i Kid 4

- Aha, sada znam reče Buč. Iza tog lanca su Larami i Cejen, u

Vajomirigu. Bolje mesto za sakrivanje nisu

mogli ni da izaberu promrmljaKid. Oni su, otprilike, petnaestakminuta ispred nas*. Uostalom/ nemožemo da ih promašimo. Ja jošosećam u vazduhu prašinu koju sudigli njihovi konji.

I zaista, na mestu gde se put gu- bio u ravnici, josu vek se video ob-lak prašine, tako da dvojica prija-

telja samo obodoše konje i nastaviše u istom smeru.

Nećemo im se mnogo približiti reče Kid. Zadovoljiću se samoda ih vidim u daljini.

Moramo da pazimo da i oninas ne primete odvrati Buč. Naši konji takođe podižu priličnuprašinu.

Pored oblaka prašine on spazi icrnu tačku koja je napredovalapriličnom brzinom. Razbojnici su

jahali u stisnutoj grupi i još uvek sedržali druma. Onda je saopštiodrugu:

Jedno tri milje su ispred nas. Ako ovako nastavimo, Uskoroćemo se sasvim približiti. Jašu neš-

to sporije nego mi.Produžili su da galopiraju po

prašnjavom drumu, ali pet minutakasnije Buč se okrete i spazi izasebe veliki oblak prašine koji im se

brzo približavao. Do đavola, šta je ovo? promr-

mljao je.Nisu morali dugo da čekaju na

razjašnjenje ove zagonetke. Madasu jahali prilično brzo, oblak jestalno napredovao iza njih i usko-ro su mogli da prepoznaju dugač»

ku kolonu jahača, koji su nisko po-gnuti u sedlima besomučno gonilisvoje konje.

Pa, ovo je potera! uzviknuKid. Izgleda da smo se prevarili umiroljubivim građanima Oak Kri-ka.

Dva jahača, koja su se izdvojilaod glavne grupe, najzad pristigoše

Buča i Kida i ovi usporiše svoje ko-nje. Jedan od dvojice, snažan čo

vek velikih brkova i čupavih obr- va, viknu iz basa Kidu:

Jeste li videli grupu konjanika? Nismo odvrati Kid. Izašli

smo iz grada posle pljačke banke. Aha, znate za to reče brkati i

pažljivo ih odrtieri. Ja sam pred

sednik opštine Oak Krika... Us-peo sam da okupim ljude i da kre-nem za razbojnicima. Hoćete li i vis nama?

Pa, mogli bismo reče Buč prenego što je Kid uspeo nešto dakaže.

Onda mamuznite te vaše konje odvrati predsednik opštine i jur

nu napred. Buč i Kid se umešaše ukolonu jahača.

Šta ti je ovo trebalo? prosiktaKid kroz zube. Ja više volim indi-

vidualan rad. Osmotrio je člano- ve potere oko sebe i dodao: Veći-na su kopači i rudari i malo ko znada puca.

Buč vide da su jahači uglavnom




naoružani dvocevkama, mada susvi imali pojaseve sa revolverima.Ipak, doVoljno je bilo pogledati nji-hove šake, velike kao lopate, pre-

pune žuljeva, pa da se zaključikako te ruke nisu nimalo vične baratánju oružjem.

Međutim, sada nisu mogli daodustanu i produžili su da jure sapoterom. Nešto kasnije, predsednik opštine je verovatno ugledaooblak prašine koji su razbojnici os-tavili za sobom i njegov prodorni

glas pozva poteru da požuri. Sunce je polako klizilo prema zapadu.Njegovi dugački, rumeni zraci os

vetljavali su istočni deo prerije,dok je severni već tonuo u večernjisumrak. To je išlo u prilog beguncima. Samo da ih nije odavala pra-šina, teško bi moglo da se prati nji-hovo kretanje.

Čudi me da već ne skreću saputa u jednom trenutku primetiBuč.

Verovatno nas još nisu primetili. Ali, čekaj...

Kid se podiže u sedlu. Skrenuli su s puta. Oblak pra-

šine se već razilazi. Treba obavestiti našeg brkajli-

ju reče Buč i njih dvojica se izdvojiše od kolone, pa priteraše ko-nje do vođe potere i njegovog po-moćnika. Kada su uspeli da jašunaporedo s njima, Kid viknu kako

bi nadjačao topot kopita: Izgleda da su skrenuli sa dru-

ma, prijatelju.Predsednik opštine ga začuđeno

pogleda, zatim se osvrnu premapomoćniku i tek onda reče:

Otkud znate?Kid pokaza rukom u pravcu dru-

ma i reče: Prašina koju su ostavili za sobom već se razilazi. To znači da suskrenuli u preriju. Pitanje je da lilevo ili desno, ali, ako mene pitate,

ja bih udario u pravcu MedisinBoua.

Hej, pa to je daleko! pobunise predsednikov pomoćnik. Us-

koro će i mrak... Ako ih ne pristignemo pre noći, umaći će nam.

Međutim, predsednik je bio od-lučniji čovek i zato samo pokazarukom na levu stranu, pa skrenukonja u prerijsku traVu. Njegovipratioci poslušno pođoše za njim.Okrenuo se i dobacio fCidu:

A k o ste vi u prav^, prijatelju,

onda ćemo da skratimo put. Raz- bojnici moraju da pređu prekoreke Jampa, a najbliži plićak se na-lazi tačno na ovoj strani. Sada ide-mo pravo tamo.

Noć se spustila i mesec je već bioizgrejao, a potera iz Oak Krika nijesmanjivala brzinu. Predsednikopštine, koji se zvao Miler, izgleda

daje dobro poznavao okolinu svoggrada i nepogrešivo je vodio jaha-če. S vremena na vreme on bi za-stao, obazreo na sve strane.i orijentisao prema zvezdama, pa onda na-stavljao u galopu. Kada je Kidovčasovnik pokazivao deset časovauveče, na horizontu se javi jednatamna linija. Prijatelji pomisliše da






razaznaju šta pljačkaši govore. Dobro je što oklevaju promr-

mlja Buč. ~ Možda ćemo još imati vremena d a ' stignemo do reke

kada i oniŽbunje je pucketalo pod čizma-

ma i konjskim kopitama, a s vre-mena na vreme čula bi se i ponekapsovka kada bi koji^nevični kopačnaleteo na drvo ili se sapleo o žilu.Još su se nalazili, otprilike, na po-lovini rastojanja koje ih je delilo od

vode, kada razbojnici projahaše

stotinak metara daleko od njih.Srećom, išli su lagano, dozvoljava- jući svojim konjima da se izduvaju.

Mladići se približiše Mileru, koji je i dalje bio na čelu, i Buč mu reče:

Ne žure se. Siguran sam da ćese zadržati pored obale kako bi na-pojili konje i tek će onda preći nadrugu stranu. Imam jedan pred

log. Da čujem? važno reče Miler. Izađimo iz šume ... prelio čis-

tine ćemo brže stići do njih. Ovako bi, čak, mogli i da zalutamo.

Predsednik opštine malo je oklevao, a onda klimnu glavom i pus-ti Buča i Kida da sada vode. Probilisu se do useka i mladići iznenađe-

no konstatovaše da je reka sasvim blizu. Čulo se i žuborenje brze ma-tice. Kada im se oči naviknuše napomrčinu u šumi i ugledaše tamneprilike ljudi i životinja na samoj ivi-ci, Buč se zadovoljno nasmeši.

Ocenio je da ih od razbojnikadeli jedva kojih tri stotine metara.Polako je rekao:

19

Da li da ostavimo konje i da ihpešice napadnemo ...?

Miler je čuo njegove reči i od-mah je odbio takvu pomisao. Pro

gunđao je:Ja sam bio konjički oficir i

znam kako se napada. Popečemose na konje i poći napred, sve dokse toliko ne približimo da nas čuju,a onda jurišamo.

Hm tiho progunđa Kid. Sada mi je jasno od kuda našemprijatelju ovoliki brk ovi. . . konjič-

ki oficir. Oni ništa drugo i ne znajunego da jurišaju.

Prijatelji slegoše ramenima i popeše se na konje, pa onda čitavakolona lagano pođe ka reci. Uspelisu neopažcno da pređu sledećihsto metara, ali onda razbojničkikonji, dole na reci, podigoše glavei rijisnuše, osetivši da im se pribli-

žavaju njihovi četvoronožni rođa-ci. Među banditima smesta nastauzbuna.

Napred! grmnu Miler i ispru-ži ruku kao da u njoj drži nevidlji- vu sablju.

Kolona polete, a odozdo počešeda sevaju revolveri. Nekoliko zrnafijuknu iznad glava rudara i to od-

mah načini pometnju u njihovimredovima.

Nisu navikli na pucnjavu pro-gunđa Kid.

Međutim, Miler se nije osvrtaoda vidi da li ga neko prati, već je idalje puštao ratničke krike i besomučno mamuzao konja. Levo idesno od njega, Buč i Kid su tako




đe jurišali, ali držeći se blizu drve-ća kako ne bi na mesečini ostavilirazbojnicima jasne mete za gađa-nje.

Još sto metara do reke.Pljačkaši su već bili na konjimai polovina ih je zagazila u reku. Sre-ćom po poteru, negde u Stenovitim planinama mora da je protek-lih dana besnela nepogoda, jer je

voda bila nadošla, pa je čak i na pli-ćaku dopirala konjima do iznadgrudi, što je usporavalo njihovo

napredovanje. Buču to nije pro-maklo. Kako je još kao dečak imaoprilike da se upozna sa pritokamakoje su se ulivale u Veliko slano je-zero, u Jutahu, on je pogađao da će begunce tek snaći nevolje kada sesukobe sa glavninom rečne mati-ce.

No, razbojnici nisu prestajali da

pucaju. Kada se prijatelji obazreše, videli su da je veći deo potere zaos-tajao za njima dobrih pedesetakmetara. Kopači očigledno nisu želeli da mnogo izlažu svoju kožu nitida stiču slavu spašavajući novacsvoje kompanije.

Sada je Miler trgao kolt iz futro-le i počeo da odgovara na razboj-

ničku paljbu, pa Buč i Kid pođošenjegovim primerom. Njihova zrnaizgleda da su izazvala sličan efekatna razbojnike kao što je maločas

bio slučaj sa rudarima. Preostali banditi, koji su još stajali kod po-četka plićak^ sada bez razmišlja-nja nateraše konje u vodu.

Ali, u sledećim trenucima dogo-

dilo se ono što je Buč predvideo.Prva trojica bandita već su stiglado sredine reke i tu ih je snažnamatica prosto zaustavila. Konji su

gubili tle pod nogama i s vremenana vreme bi zaplivali kroz vodu, aova ih je nosila dalje od plićaka.

Izgleda da ona trojica imaju sasobom kovčege sa parama! viknuKid.

Revolverás je pogodio. Shvativšinepriliku svojih drugova, preostalideo bande se zaustavi i otvori žes-

toku vatru prema goniocima kako bi omogućili onima sa parama daih prenesu na drugu stranu.

Miler je već skoro bio na obali imašući revolverom pozivao ostaleda pristignu. Iznenada, on podižeobe ruke uvis i nestade sa sedla,kao da ga je neka nevidljiva rukazbacila. Tresnuo je u blato pored

reke i tamo ostao da leži. Njegovkonj uplašeno otkasa duž obale.

Buč i Kid zaustaviše konje i, nanišanivši pažljivije, opališe nekoliko metaka prema beguncima. Vi-deli su da jedan razbojnik pada u vodu. On se za trenutak pojavi napovršini, mahnu rukama i ondaponovo nestade. Prijatelji opet pri

pucaše. Još jednog razbojnika za-desi ista sudbina;

Međutim, prva trojica iz bandeuspeli su najzad da se dočepaju pli-će vode i njihovi uplašeni konji, di-žući vodoskoke i penu, najzad izbiše na suprotnu obalu. Čim su sedokopali suvog tla, razbojnici ot voriše žestoku paljbu na poteru.




Jedan metak okrznu Kidovog ko-nja i životinja naglo odskoči u stra-nu, tako da je revolverás glavačkipreleteo/preko nje i tresnuo na

zemlju. Za trenutak, Buč je pomislia da mu je prijatelj stradao, pa jehitro skočio sa konja i pritrčao mu.

Međutim, Kid se već dizao sazemlje i ošamućeno otresao gla-

vom.Njegov konj odjurio je među dr-

veće.Dok se ovo događalo, preostali

deo bande uspeo je da se dočepaobale, a kopači stigoše do dvojiceprijatelja. Jedan od njih, ogromna,

bradata yljudina, viknu: Miler je izgleda nastradao! Mi

nećemo dalje! Trebalo bi bar da pogledate da

li je vaš predsednik još živ odvra-ti Buč, ali ni sam nije imao volje da

se spusti bliže reci, pošto su tipovizauzeli busiju i sada natenane pripucavali preko vode, prikovavšipoteru uz drveće.

Ipak, pošto se Kid malo pribraood pada, njih dvojica otpuzaše doreke. Kako je tada mesec nestaoiza oblaka, oni su iskoristili pomr-činu da stignu do oborenog pred

seđnika opštine. Na žalost, njihovtrud je bio uzaludan. Brkati Milerpao je na svom poslednjem jurišu.Nije vredelo ni da ga za sada od-

vlače u šumu, pošto su razbojnici idalje pucali sa druge obale. Oči-gledno su nameravali da dajupredah svojim konjima i da poteripotpuno ubiju volju za gonjenjem.

Buč i Kid se vratiše do rudara. Miler je mrtav reče Kid. Ho-

ćemo li preko?Taman posla! grmnu onaj

bradonja, a njegovi drugovi odobravajuće zagrajaše.S vremeria na vreme, poneki

metak iz razbojničkih revolveradoleteo bi do ivice šumskog poja-sa, udario u neko drvo i sa jezivimzviždukom se odbijao. To je samoubedljivije delovalo na rudare dase slože sa svojim vođom.

Sačekaćemo da se povuku ionda uzimamo Milera i vraćamose u Oak Krik saopšti bradonja.

A vi?~ Ja ću prvo da potražim Milero

vog konja reče Kid. Moj je ra-njen. Možda ćemo ja i prijatelj na-staviti za pljačkašima.

Neka vam je sa srećom pro

gunđa rudar. Nama je za danasdosta. Ni Miler nije morao da nastrada.

Nije prošlo mnogo vremena, apucnjava s druge strane prestadei,kada su oslušnuli, mogli su uskoroda čuju topot konjskih kopita.

Otišli su glasno reče Kid.On prvi sa bučom pođe ka reci.

Kada je izbio na čistinu pored blat-njave obale, malo je zastao očeku-

jući da čuje prasak revolvera s dru-ge strane. Ali, sve je brlo mirno.Čak se više nije čuo ni topot kopitarazbojničkih konja.

I dok je nekoliko kopača podiza-lo Milerovo mlitavo telo iz blata,Kid je uspeo da pronađe predsed




nikovog konja. Životinja se zaplelau gustom žbunju jedva pedesetakmetara dalje od mesta gde je nje-gov gospodar pao.

Niko se nije bunio kada je iCidpojahao Milerovog konja. Ondaskoro bez pozdrava, njih dvojicazagaziše u reku i počeše da se boresa maticom.

Budale dopre do njih glas bradatog rudara. Mladići se samoosmehnuše.

g l a v a Če t v r t a

Samo što su njihovi konji pred-njim nogama stupili na drugu oba-lu reke Jampa, kada iz obližnjegžbunja sevnu plamen i pucanj rascepi noćnu tišinu. Metak prostooduva Buču šešir sa glave.

Ali, Sandens Kid bio je dostojan

svog ugleda. Pucanj je još odjekivao u vazduhu, a u njegovoj rucistvori se kolt i on opali dva metkatačno prema mestu gde je sevnuoplamen oružja. Bolni krik stopi sesa odjecima pucnjeva. Odmah za-tim obojica su već bila na zemlji iprućila se po blatu.

Međutim, ponovo je zavladala ti-

šina. Na drugoj obali niko se nije javljao, jer su rudari već bili za-makli u šumu.

Izgleda da je samo jedan prošapia Buč i s gađenjem obrisa bla-to koje gaje poprskalo po licu. Kid,koji je ležao pored njega, podiže seo levu ruku, dok mu je desna, sa revolverom, bila ispružena, tako da

ni pri padu blato nije isprljalooružje.

Samo je noćni povetarac povi- jao vrhove žbunja, odakle se čula

pesma zrikavaca. Mesec, koji se zasve vreme čitave gužve krio u obla-cima, sada se pojavi i rečna površi-na pretvori se pod njegovim zraci-ma u tečno srebro.

Kid najzad ustade i pođe premažbunju. Nije načinio ni nekolikokoraka probijajući se kroz granje,kada je skoro nagazio na ljudsko

telo. Buč se stvori iza njega. Ontiho zviznu. Pa, to je onaj tip što im je čuvao

kon je pred bankom! promrmljao je.

Čekaj malo reče Kid. Dvoji-ca iz bande su maločas otplovilaniz reku ... ovaj je treći.

Ukupno ih je bilo sedam od-

vrati Buč. Dobro računaš. Sada su četvo-rica.

Naši dvojnici su, dakle, čitavi i jezde negde kroz noć.

Zajedno sa gvozdenim sandu-cima punih dolara —uzdahnu Kid.

Vratili su se do konja, koji su po-slušno stajali na obali. Uz put su ru-

kama čistili blato sa odela i, poštosu ih oprali u reci, pojahali su ko-nje i poterali ih uz prilično strmuobalu. Nekoliko minuta kasnijereka je ostala za njima i sada im jeu lice duvao sveži povetarac sa Stenovitih planina.

Šta misliš, kuda su udarili? upita Kid.




Na njihovom mestu, ja bih i.šaonasuprot vetru odgovori bivšikauboj. Uostalom, vetar i duva saplanine. Jedino tamo mogu da se

sakriju. Levo i desno je prerija, areka im onemogućava da se vratenazad.

Verovatno će pretpostaviti daih i dalje gone projgunđa Kid. Naša pucnjava se čula prilično da-leko.

Čak i da nisu čuli, znaće da neš-to nije u redu čim se onaj tip nije

vratio. Više nisu govorili i prepustili sukorijima da biraju put, ali su pazilida uvek jašu naspram vetra. Noćse otegla i umor je počeo da ih sa- vlađuje. Životinje su sada išle riogupred nogu, a glave su držale po-gnute kao i njihovi jahači.

Nekoliko milja ispred Buča i

Kida četvorica jahača uzalud supokušala da nateraju svoje konjeda malo brže napreduju. Sipdli supsovke, ali bez nekog naročitogefekta na konje. Naročito su tri ži- votinje izgledale na kraju svojihsnaga. Osim težine svojih jahača,morale su da vuku i masivne, gvoz-dene sanduke sa opljačkanim nov-

cem. I to čak od Oak Krika. Moj konj samo što nije pao

progunđa jedan od razbojnika i uzpsovku umalo ne ispusti sandukkoji je držao ispred sebe na sedlu.

1 moj javi se njegov drug. Zašto malo ne predahnemo ...

Jeste li vas dvojica gluvi! vik-nu nosati bandit koji je nastupao

kao Bučov dvojnik. Zar niste čulipucnjavu sa reke?

To znači da je potera pošla naovu stranu dodade lažni Kid.

Možda je to Tim pripucao daih zaustavi nastavio je da gunđanjegov drug. Oni rudari mi ne iz-gledaju kao mnogo uporni ljud i. . .

Ništa neću da rizikujem! prasnu nosati. Ti si mi, Slime, tvr-dio da nas niko neće goniti iz OakKlika. On poče da oponaša piskavi glas svoga druga: Te tamo

nema šerifa, te banka je zrela kruš-ka koja ima da nam padne u naruč- je, te ovo, te ono . . .

Pa, zar nismo lako pokupilipare? odvrati Slim.

A već smo izgubili dvojicu na-ših ... a možda i trećeg. Lepo samgovorio da obezbedimo odmornekonje kod rečnog prelaza. Sada

bismo već bili na Medisin Bou isutra ugledali Larami.

Na ovo niko ništa ne reče. Konjisu se svaki čas sapiitali po nerav-nom tlu i na kraju Slim, da li namerno ili slučajno, ispusti sandukkoji je nosio ispred sebe i ovajpade na zemlju. Svi se zaustaviše.

Dok su konji brektali, razbojnici

sjahaše i, mada niko nije predložioda se odmore, izvadili su kese saduvanom i počeli da zavijaju ciga-rete. Neko vreme su odbijali dimo-

ve, a onda lažni Kid reče: Odmorićemo se bar pola sata.

Ako nam konji propadnu sandukeionako nećemo moći da vučemo.

~ Mogli bismo neko vreme da




idemo pešice pored konja pred-loži Slim. Onda bismo lakše nosi-li samo sanduke.

Ma, jedva čekam da vidim te

pare pohlepnim glasom reče nošonja. Ako nas onaj činovnik iz banke nije prevario,* tu bi moralo biti bar četrdesetak hiljada dolara.

Nadajmo se mračno rečeSlim i baci cigaretu.

Buč i Kid se nisu zaustavili, jersu njihovi konji bili snažniji, a i no-sili sju manju težinu od razbojnič-

kih. Ma koliko se sporo kretali, onise nisu zaustavljali u toku čitavenoći i prvo rumenilo zore zatekloih je skoro u podnožju Stenovitihplanina.

Ali, i ljudi i životinje bili su nakraju snage. Kada su naišli na jed-no uzvišenje, prvi nagoveštaj uspo-na koji su iščekivali u putu, sjahaše

i povedoše konje.Buč je prvi izbio na vrh u/više,

nja i iz navike se obazreo na svestrane. Svetlost novoga dana bila

je još slaba da bi mogao da vidi svedetalje okoline, ali njegovo ,oštrooko odmah zapazi jednu pojavu.

Bio je to tanak stub dima koji seuzdizao iz omanjeg šumarka, otpri-

like milju daleko. Buč ćutke poka-za u tom pravcu.

Izgleda da su oni reče Kid. Onda se sklonimo odavde

odvrati Buč. Verovatno su posta- vili nekog da stražari, a sunfce namse baš rađa iza leđa.

Spustili,su se na drugu stranuuzvišenja i polegali u neko žbunje

da bi se dogovorili šta dalje dapreduzmu. fČid izvadi tanku cigaruiz džepa na košulji, drugu dadeBuču, pa, pošto su ih zapalili, re

volveraš reče: Oni ne mogu dalje. Ni naši ko-nji nisu više u stanju da prevale ni

jedan metar. Ostaće u onom šu-marku čitav dan i, kada padnemrak, produžiće dalje.

Da, drugo im ništa ne preosta' je složi se Buč. Nego, zaboraviosi nešto.

Šta to? Pa, poželeće da vide novac kojisu opljačkali. Sumnjam da su imali vremena da obiju sanduke sa para-ma. Sada leškare i muče se da ihotvore.

Kid klimnu glavom i onda se iz- vali u travu. Namakao je šešir nalice i već u sledecem trenutku za-

spao. Buč se osmehnu i uze izopuštenih Kidovih prstiju cigarukoja je još gorela, pa je baci nazemlju.

Nastavio je da puši i razmišlja.Polako, jedna za drugom, u njego-

voj glavi nizale su se misli, da bi po-stepeno postajale sve jasnije i pre-tvarale se u odrečjeni plan za akci-

ju*Najzad Buč baci opušak svoje ci-

gare. Ustao je i pogledao šta radekonji. Iz navike im je vezao uzde zaprednju nogu, tako da nisu moglida odlutaju. Onda je legao poredsvog druga i zaspao snom praved-nika.

U razbojničkom logoru nije bilo




tako mirno.Oko male vatre sedeli su dvojni-

ci i njihovi ortaci. Kafu koju su ra-nije skuvali već su bili popili i sada

je Slim ostatkom taloga gasio pla „men. Otišao je do malog izvora u blizini, oprao lice i onda se vratio.Sa uzdahom je seo na jedan odgvozdenih sanduka.

Drugovi su ga mrzovoljno posmatrali. U jednom trenutku lažniKid ustade i ritnu nogom sandukkoji mu je bio najbliži. Zarežao je.

Do đavola, šta da radimo? Ne-koliko metaka bi razbilo ove katance na sanducima.

Samo probaj da pucaš obrec-nu se nosonja. Ako neko ide zanama, smesta će nas otkriti.

Slim tresnu lonac na zemlju, papnda poče da tumara po maloj čis-tini između drveća. Očima je tražio

nešto na zemlji. Zatim se sagao ipodigao jedan poveći karneti. Doneo ga je do ugašene vatre. Sagaose i okrenuo na stranu sanduk nakome je dotle sedeo. Podigao je ka-men iznad glave i svom snagomtresnuo ga o veliki katanac kojim

je bio pričvršćen poklopac sandu-ka.

Udarac odjeknu po proplanku, akamen se odbi od sanduka i od-skoči prema nosatom. Pogodio ga

je u sami vrh čizme i ovaj jauknuod bola. Uz besriu psovku nosatiskoči da se baci na Slima, ali ondazastade kao ukopan. Slimovo lie bilo je ozareno. Svi su sada blenuliu gvozdeni sanduk.

Katanac na poklopcu bio jeslomljen i Slim ga jednim trzajemskide. Odmah zatim odigao je po-klopac i pred užagrelim očima

bandita pojaviše se svežnjevi zele-nih novčanica. Do đavola! jeknu lažni Buč.

Nije nas slagao. Najzad da vidim te pare pro-

muca Kidov dvojnik.Slim i njegov drug zaroniše ruke

u svežnjeve, ali odmah zatim ih trgoše kao da su dodirnuli usijano

gvožđe. Bogamu! kriknu Slim. Paresu potpuno mokre.

Pa, naravno odgovori nosati. Zar si zaboravio kako si ih noćasprovukao kroz reku? Satmo, to jenajmanja greška. Bar ovê sušenjenije problem. Još malo, jia će i sun-ce sasvim izgrejati i pare će začas

biti suve. Onda, požurimo da razbijemoi ostale katance reče lažni Kid.

Slim, koji se maločas pokazaoonako vešt, opet zgrabi kamen inavali na sledeći sanduk. Na ža-lost, ovoga puta bio je lošije srećeili su katanci bili čvršći od prvog.Tek pode desetak minuta lupanja

i pošto je okrvavio ruke, razbojnik je uspeo da otvori sledeći sanduk.

Iznemogao, on klonu na zemlju,a dvojnici počeše da pregledaju sadržinu. Ovde ih je čekalo maloVazočaranje. Polovinu sadržine san-duka činile su hartije od vrednosti,koje za razbojnike nisu predstav-ljale nikakvu korist, jer ih nigde




nisu mogli unovčiti.Čitav sat su se mučili sa trećim

sandukom. Dok su Slim i njegovdrug obijali sanduk, nosati ] lažni

Kid $u redali mokre novčanice potravi. Uskoro se čitav proplanakzeleneo bojom koja je priličnoodudarala od trave.

Na kraju svi stadoše i podbočišese rukama. Zadivljeno su posmatrali prizor oko sebe. Livadu pokri-

venu parama. Divno mucao je nosati. Ova-

ko nešto ima samo u bajkama zadecu. Nikada nisam ni sanjao da ću

prostirati novac da se suši mr-mljao je Slim. Kao da je veš.

Skupoceniji veš nikada nisamsušio dobaci mu lažni Kid.

Najzad je oduševljenje bilo iscr-pljeno i, umorni od obavljenog po-

sla, neprospavane noći i jahanja,pljačkaši polegaše da se odmore.Jedva su se nagodili ko će da čuvastražu i kocka pade na Slima.

On besno opsova i ode do izvo-ra. Tamo je oprao povređene ruke,dobro se umio kako bi odagnaodremež sa očiju i zatim seo u hla-dovinu jednog borića, odakle je

imao pregled ne samo na propla-nak pokriven dolarima nego i naravnicu koja se pružala prema

jugu.Neko vreme Slim je gunđao u

bradu, a onda je ućutao. Sa zavišću je osluškivao kako njegovi drugovizadovoljno hrču. I njemu glavapoče da pada na grudi. Trgao se i

zavio jednu cigaretu, zapalio je ipunim plućima uvukao ljuti du

vanski dim.To ga je malo razmrdalo. Ali,

kada je popušio cigaretu, dremežponovo poče da ga hvata. Do đavo-la, pomisli razbojnik. Sve je mirno.Odspavaću malo i onda ću probu-diti zamenika. Samo što mu je ovamisao proletela kroz glavu, a Slim

je već utonuo u san.

GLAVA PETA

Ispod onog uzvišenja situacija je bila drugačija. Dva časa krepkogsna bila su Buču dovoljna da po-

vrati snagu i, pošto je sunce već vi-soko odskočilo na nebu, njegovižarki zraci doprineli su da se bivšikauboj probudi.

Ipak, trebalo je utvrditi da li su

razbojnici još uvek u onom šumar-ku ili su se neku izgubili. Iznad vr-hova borića više se nije uzdizaodim.

Ako nisu od čelika, onda su si-gurno zaspali promrmlja mladić. Ni pogled na gomilu od miliondolara ne bi me malopre sprečioda zaspim.

Koristeći zaklon retkog žbunja iponekog drveta, Buč se opreznopribližavao šumarku. S vremenana vreme bi zastao i oslušnuo. Uneko doba do njega dopre tihonjiskanje konja.

Odredivši pravac odakle su sečuli konji, Buč se odšunja na tustranu. Malo kasnije, ugledao je




tela životinja među drvećem i za-dovoljno se osmehnuo.

Bio je još radosniji kada je čuo ižubor vode sa malog izvora. Sada

je produžio da puzi. Mada odavnonije upražnjavao ovu veštinu, jošuvek je mogao brzo da napreduje.

Ali, bio je već prilično oznojenkada je dospeo do izvora. Konji,koji su pasli u blizini, podigoše glave i zastrigaše ušima, ali ostadošena mestu. Verovatno su osetili daim od Buča ne preti opasnost i

mladić im je u sebi bio zahvalanzbog toga.

Zagnjurio je glavu u malu baricukoja se skupljala ispod izvora i za-držao lice u vodi sve dok je imaodaha. Ovakvo kupanje potpuno ga

je osvežilo i pogled mu se razbistri.Kada je popio još nekoliko gutljajahladne vode, osetio se sasvim do-

bro.Glasno hrkanje iz neposredne

blizine trže Buča. Razmakao ježbunje. Jedva pet ili šest metaradaleko od izvora, ugledao je neobrijanog čoveka koji je sedeo leđi-ma oslonjen o drvo i spavao. Kada

bi spavaču glava klonula u stranu,on bi naglo zahrkao, nešto neraz

govetno promrmljao i ponovo na-stavio da spava.

Bučov pogled skrete sa razbojni-ka dalje po proplanku. Odjednom

je razrogačio oči i umalo nije zaprepašćeno zviznuo. Čitav propla-nak zeleneo se od dolarskih novča-nica. Ni Buč nije ostao ravnodušanpri ovakvom prizoru. Sušenje para

predstavljalo je nešto novo u nje-govoj kratkoj odmetničkoj karije-ri.

Video" je i trojicu razbojnika

kako leže oko male vatre i čvrstospavaju.Ovako nešto Kid mora da vidi,

zaključi Buč. Podigao je glavu iz-nad žbunja i dobro zapamtio svakidetalj proplanka, pa se onda povu-kao nazad.

Na povratku više nije toliko pa-zio i skoro je trčećim korakom sti-

gao do mesta gde su se nalazili nji-hovi konji. Kida je budnog zatekaokako pripaljuje tanku cigaru i sa iz-razom gađenja na licu odbija di-move.

Gde si bio? hrapavim glasomupita ga drug.

Obišao sam naše prijatelje veselo reče Buč.

Do đavola s njima! jeknu Kid. Ja umirem od žeđi.

Mani sada žeđ, ali napićeš se i vode. Mnogo fini ljudi ovi našidvojnici. Sigurno im je bilo nez-godno da leže na travi, pa su je po-krili parama. Takav pokrivač nika-da nisi video, kladio bih se.

Šta! zagrcnu se Kid. Ti, iz-

gleda, buncaš? Kažeš ti da su prostrli pare po

travi i suše ih poče Buč da objaš-njava. Mora da su im se noćassanduci pokvasili dok su prelazilireku.

A oni? Spavaju kao zaklani. Verovat-

no su legli posle nas.




Jesi li Jiegde našao vodu? upi-ta Kid. To mi je sada važnije odpara.

1 voda je tamo obavesti ga

Buč. Ako budeš strpljiv, napićešše do mile volje.' Revolveras baci cigaru na zem-

lju i odmah krenu prema onom šu-marku.' Buč potrča za njim i zgrabiga za okovratnik kaputa.

Polako, druškane. Oni ne spavaju baš toliko čvrsto da te ne bičuli.

Kid je shvatio da treba biti razlo-žan i oni opreznije nastaviše da,sepribližavaju razbojničkom logoru.Buč je išao napred i, pošto je sadaznao kuda se ide, za upola kraće vreme stigli su do izvora.

Čim je čuo žubor vode, Kid kaoda pomahnita. Jurnuo je četvoronoške kroz žbunje i Buč više nijemogao da ga zaustavi.

Ovakav revolverašev nastupmorao je da uznemiri konje, kojisu u međuvremenu prišli vodi dapiju. Životinje uplašeno odskočišei jurnuše među drveće. Kid zagnjuri glavu u vodu, a Buč napregnuto

virnu preko žbunja. Prizor na pro-planku nije se bio promenio odnjegove prve posete, ali razbojnik,koji je spavao pod đrv.etom i očig-ledno tu stražario, prenu se iz sna,

jer su konji zaista pravili priličnu buku. Protrljao je oči i do Buča sti-že promukla psovka.

Mladić zgrabi Kida za noge i po-trbuške ga odvuče od izvora nazadu žbunje. Učinio je to u poslednjem

trenutku, jer onaj tip ustade, protegli se i nesigurnim koracimapođe ka izvoru.

Kid obrisa usta i sada poslušno

otpuza sa Bučom još više nazad.Kroz lišće su videli neobrijano licerazbojnika kako se saginje nad iz-

vorom. Čuli su da se pljuska vo-dom.

Z ašto ga ne bismo zgrabili? prošapta Kid. Onda ćemo lakšeizaći na kraj sa ostalim.

Razbojnik se i dalje umivao i za-

dovoljno brektao. Buč nezadovolj-no procedi kroz zube:

1 ti, idiote, ništa nisi video naproplanku?

Nisam tamo ni gledao. Ali, voda je odlična. Ništa prijatnije ni-sam u životu okusio ...

U međuvremenu je razbojnikSlim seo pored izvora, odvezaosvoju vratnu maramu i njome po-čeo da briše lice.

Sada! reče Kid.U sleđećem trenutku on se mu-

njevito diže sa zemlje, probi krozžbuilje i odmah zatim drška njego-

vog revolvera pogodi Slima po glavi, odnosno po pohabanom šeširu.Razbojnik mora da je imao tvrduglavu ili je njegov šešir ublažioudarac, tek on je za trenutak paopored izvora, ali je odmah zatimpočeo da se diže i zbunjeno otresaglav6m.

No, nije imao vremena da bilošta drugo uradi. Dva para snažnihruku čvrsto ga zgrabi i on odmahnestade u žbunju. Ono se sklopi za



Poni West ~ Buč Kasidi i Kid 4 29

njim. I dpk mu je Kid sedeo na le-đima, Buč je spretno razbojniku

vezivao maramu preko usta. Ondamu Kid smače šešir sa glave i vešto

ga kvrcnu drškom revolvera iza vrata.Slim potniulo jeknu i smiri se.Buč se vrati kroz žbunje i pogle-

da prema proplanku. Već skorosuve, dolarske novčanice sada suse pomeralč na blagom povetarcukoji je pirkao sa planine. Trojicarazbojnika kao da su i dalje mirno

spavali. Vidik je čist reče Buč preko

ramena. Onda da ne oklevamo odvra

ti Kid. Tipovi bi mogli da se pro- bude pogledao je prema drveću,gđe su konji i dalje nervozncr trupkali nogama. Šta je? dodao je.

Sigurno su osetili tvoju blizinu

osmehnu se Buč. Znaju da nisidobar jahač i plaše se da im se nepopneš 17a leđa.

Dok su njih dvojica razgovarali,a na proplanku vladao mir, neštose ipak promenilo na sceni. Nosatirazbojnik, Bučov dvojnik, trgao seiz sna. Kolebao se da li da ustane ismeni Slima, ali je onda video

kako ovaj ustaje i odlazi ka vodi.Pratio ga je kroz poluotvorenekapke i već je hteo ponovo da zadrema, kada je ugledao jednu pri-liku kako iskače iz žbunja. Neštometalno blesnulo je na suncu ispustilo se na Slimovu glavu. Za-tim je ovaj pao na zemlju i nosati je

jasno video da ga dve prilike uvla-

če u žbunje.Razbojnik se sledi. Stigli su naš,

prolete mu kroz glavu. Jedva je pri-silio sebe da ne skoči i ne digne uz-

bunu, pošto je shvatio da bi se takoon i njegovi drugovi našli na milosti nemilost gonilaca; koji su možda

vać opkolili čitav šumarak.Nosati se preznojavao i očajnič-

ki razmišljao šta da učini. Ipak, trebalo je, pre svega, upozoriti drugove. Polako, on poče da pomeranogu, sve dok nije dodirnuo lažno-

ga Kida. Zatim ga vrhom čizmemunu u rebra.

Ovaj se trže. Ali, dugogodišnjirazbojnički staž verovatno ga je

bio naučio da se čuva naglih reak-cija i on samo otvori oči.

Opkoljeni smo prošapta no-sati. Polako probudi Liča.

Plavokosi zatrepta očima u znak

da je razumeo i onda isto tako prenu iz sna trećeg razbojnika.

Ostavši nepomični na zemlji, onisu se tiho dogovarali šta da preduzmu.

Slima su već zgrabili obaveštavao je nosati svoje drugove. Vi-deo sam kako su ga onesvestili iuvukli ii žbunje.

Koliko ih je? upita Lič.Primetio sam samo dvojicu od-

govori nosati. Ali, sigurno nisusam i, . . Govorio sam vam ja da seovde ne zaustavljamo...

Umukni! obrecnu se lažniKid. Kuknjava sada ne poma-že ... Pokušajte da izvučete revoL vre . . . Ali, pažljivo.




Razbojnici ućutaše. Baš u tomtrenutku Buč je virnuo preko žbunja da bi proverio situaciju na pro-planku i mogao je da vidi samo

razbojnike koji su i dalje ležali'u is-tom položaju. Čak ni njegovo oštrooko nije bilo u stanju da zapaziskoro neprimetna pomeranja raz-

bojničkih ruku, koje su polako kli-zile ka futrolama sa revolverima.

Ali, nosati je video njegov sivi še-šir koji je provirio iznad žbunja.Smesta je prosiktao:

Ne mrdajte! Posmatraju nas.Oni se ukočiše. No, čim se Buč

povukao nazad i njegov šešir nes-tao sa vidika, razbojnici nastavišesvoju akciju i malo zatim njihovikoltovi bili su izvučeni iz futrola, aonda, isto tako pažljivo, sakriveniispod tela, ali spremni za paljbu.

Gonjen željom da vidi propla-

nak pokriven dolarima, Kid je provirio iz žbunja i nekoliko trenuta-ka uživao u neobičnom prizoru.Onda se okrenuo i rekao svomdrugu:

Šta još čekamo? Spavaju kaozaklani... Lako ćemo da ih raz-oružamo, a onda su pare naše.

Kao i svaki čovek koji je odras-

tao u prirodi, Buč je posedovaoneku vrstu šestog čula, koje ga jeuvek upozoravalo kada nešto nijeu prirodnom ambijentu. U gradu,međutim, ovaj njegov alarmni ure-đaj nije dobro funkcionisao i on je više voleo da se prepusti Kidu injegovom vodstvu.

Takav je i sada bio slučaj. Hladni

žmarci skliznuše niz Bučovu kič-mu i on prepozna stare signaleopasnosti. Zato je promrmljao:

Ja bih još malo pričekao. Ili da

se odšunjamo unaokolo i da im zađemo s leđa. Tipovi su opasni i pre vejani.

Đavola su prevejani nezadovoljno odvrati Kid. Onaj napadna banku samo je bio drzak i ništa

više.Rekavši ovo, on se uspravi i slo-

bodno pogleda preko žbunja.

Nisu ni mrdnuli saopštio jeBuču.

Povetarac koji je već počeo daraznosi novčanice po proplankudoneo je do dvojice prijatelja iglasno hrkanje razbojnika. Kid po

bedonosno pogleda u druga i dodade:

Šta sam ti rekao? Spavaju kao

zaklani.Razmakao je žbunje, prekoračio

baricu kod izvora i onda pošaopravo prema razbojnicima.

Vođen instinktom, Buč skretemalo udesno i pojavi se iz žbunjatek u blizini drveta ispod koga jeSlim do maločas spavao. Zastao jeiza debla i pogledao ispred sebe.

Izvežban da primeti detalje, mla-dić je smesta ugledao nešto odčega mu se srce steže. Plavokositip, koji se predstavljao kao Kidovdvojnik, mada je ležao isto kao ipre, kao da se malo pomerio. Ali,taj detalj nije bio glavni razlog Bučovog uznemirenja.

U futrolama za pojasevima raz-




bojnika nije bilo revolvera, a Buč je mogao da se zakune da se oružjetamo nalazilo još pre nekoliko mi-nuta.

Ne oklevajući, on trže revolver izfutrole i opali prema razbojnici-ma. Kao i uvek, oklevao je da pucau ljude i njegov metak se zari sk6ročitav metar ispred glave plavoko-sog razbojnika. Olo'vno zrno zasuprašinom i zemljom banditovolice.

To je, verovatno, Kidu spasio ži-

vot, jer njegoV dvojnik nije mogao jasno da vidi kada je opalio na mla-dića. Metak zviznu iznad Kida, kojise već bio mahinalnp pognuo kada

je odjeknuo pucanj Bučovog kolta.Kao na oprugama, razbojnici

'skočiše na noge i podigoše svojerevolvere.

Ali, Kidasdkolt je već sejao smrt.

Ispalio je samo tri metka i sva trisu pogodila ciljeve. Prvi je pao nje-gov dvojnik. Onda se nosati okre-nuo oko sebe i zabio lice u prašinu,a krupni Lič, koji, izgleda, nije biosmrtno pogođen, uspeo je da podi-gne revolver i opali jedan metak.No, ovaj bezopasno fijuknu nekudkroz vazduh.

Kid još jednom povuče okidačkolta i njegov protivnik se defini-tivno sruši pored svojih drugova.

Sa zadimljenim revolverima,Buč i Kid priđoše oborenim raz-

bojnicima. Plavokosi je još uvek di~sao i, kada je čuo njihove korake,on otvori oči.

Ko . . . ko ste vi? promucao je.

Sandens Kid i Buč Kasidi od-govori revolverás.

Samrtnik razrogači oči, a ondamu se usne razvukoše u slab os

meh. ' Tako uspeo je da izgovori, tr-gao se celim telom i izdahnuo.

Do đavola! prašnu Kid. Ni-kada se nisam bednije osećao.

Nikada,nisi pucao na samogsebe odvrati Buč i rukom pokazana nosatog razbojnika koji je ležaomalo dalje. Ubio si čak i mene ...

svog najboljeg prijatelja. Vratili su koltove u futrole i oba

zreli se po proplanku.Pola časa kasnije, rastureni no-

vac je pokupljen i smešten u torbena sedlima njihovih konja. Pojahali su i uputili se istim putem kojimsu i došli. Nijednom se nisu osvr-nuli prema malom šumarku iznad

koga kao da je lebdeo dah smrti. Gde ćemo sada? upita Buč

nešto kasnije. Na sastanak sa bandom iz

»Rupe na zidu« odvrati Kid. Braća Makarti spremaju veliku ak-ciju u Koloradu. U pitanju je zlato.

Zlato! trže se Buč. Da pro- bamo i to, druškane?

Sastanak je u Teluridu oba vesti ga Kid. Požurimo, put jedug.

GLAVA ŠESTA

Široka glavna ulica Telurida bila je blatnjava i odvratna, kao i svedruge glavne ulice naselja na Div-



32 Poni W es t- Buč Kasidi i Kid 4

ljem zapadu, ali su se duž nje mog-le videti visoke zgrade od kamenai cigle, kakvih se ne bi postideli nidaleko veći gradovi na Istoku. Na-

ravna, u takvim zgradama su ug-lavnom bila smeštena sedišta ru-darskih kompanija i banaka, alizato ni kuće ?a stanovanje nisu zaostajale za ovima. Njihovi vlasnicisu čak gajili i travu ispred kuća. Za-mislite, travnjak ispred jedne zgra-de na Divljem zapadu i to još ogra-đen, sa ponekim cvetom u sredini!

Tvorci ovakvih neviđenih luksuza bili su ponosni na svoja dela, mada većina travnjaka jedva da je prejazila veličinu poštanske marke.

Na glavnoj ulici, kao i duž spo-rednih koje su se ulivale u nju, vla-dala je neopisiva gužva, koja nijeprestajala ni danju ni noću, s tomrazlikom što su karavani teških to

varnih kola, prepuni zlatne rude,zauzimali danju više prostora negonoću. Škripa točkova, besni povicikočijaša, psovke prolaznika koje bizapljusnulo blato ispod kopita za-prega, tuče pijanaca pred salunima i poneki revolverski pucanj dopunjavali su sliku koju bi slučaj-ni putnik smesta dobio po dolasku

u Telurid.Padine susednih bregova bile su

izrovane rudarskim oknima, dostadavno napuštenim, jer su nalazištau njima bila iscrpljena i zlatoriosnaruda se uglavnom kopala nešto da-lje, skoro ispod samih planinskih

vrhova. Ipak, iskopana ruda se idalje transportovala kroz Telurid,

sve do topionica'u Palomasu, gdese pretvarala u zlatne poluge i blo-kove.

Gužva na ulici kao da nije smeta-

la grupici u crno obučenih ljudi,čija su lica bila glatko izbrijana, ašeširi od mekog filca kicoški na-maknuti na jedno oko. Oni su sta-

jali na verandi ispred saluna »Al-hambra«, odbijali dimove iz du-gačkih, tankih cigara i tiho razgo-

varali. Nezainteresovano oko ne*kog prolaznika ocenilo bi crnu

trojku kao biznismene, kakvih je bilo puno u gradu. I zaista, oni šuposlom došli u Telurid, ali kakvim,to je za građane zauvek ostala taj-na. Njihov tih i ležeran razgovor ti-cao se daleko interesantnijih temanego što je bila ulična vreva, prola-zak elegantnih dama, pa, čak, i ko-čija sa plišfinim sejdištima u kojima

su se vozile lepe devojke, štiteći sešarenim suncobranima od oštrihzraka planinskog sunca.. Do đavola, gde je taj Mat? u

jednom trenutku reče plavokosičovek, koji je s vremena na vremenestrpljivo gladio tanke brkove. Istina, ovde ima puno banaka, alimi smo se odlučili za jednu.

Čemu ta žurba, Kide? odvratičovek do njega, koji je bio visok,mršav, ali mišićav i čije su crne očisvaki čas preletale preko ulice kakamenim zgradama na drugojstrani, gde su se nalazile banke.

- 1 ja sam nervozan, Džordže progunđa treći čovek, koji je u ru-kama držao primerak lokalnih no-




vina i pravio se da nešto čita iz njih. Dobro, dobro progunđa nje-

gov sagovornik. Ja samo strahu- jem da nas neko ovde ne prepozna,

tome.Nekoliko trenutaka oni sućutalii odbijali dimove i£ cigara, a ondase visoki trže i neprimetno pokazarukom preko ulice.

Iz zgrade, tačno preko puta njih,izađe jedan čovek, zastade jedantrenutak na drvenom trotoaru i,pošto se ležerno obazreo na sve

strane, uputi se niz ulicu. Trojka ucrnom napusti svoje mesto i uđe ulokal. Seli su za jedan prazan stopored prozora. Kada im je prišaokelner u prugastoj kecelji, oni naručiše bocu viskija i četiri čaše. Ne-koliko minuta kasnije, čovek koji

je izašao iz banke.sedeo je zanjiho vim stolom. I on je bio odeven kao

biznismen, ali mnogo nervoznijiod svojih kolega.

Dobro, šta je? upita gaDžorđž Makarti, vođa bande iz»Rupe na zidu«.

Mnogo si se zadržao nezadovoljno mu dobaci Sandens Kid.

Tom Makarti je ćutao.i pažljivomerio Mata Varnera, čiji je zadatak

bio da izabere jednu od banki u Te-in ridu za buduću akciju bande..

Morao sam da se zadržim ne-zadovoljno progunđa Varner. U banci sam sreo jednog poznanika.

Do đavola! progunđa krozzube Džordž Makarti. Onda ti ot-padaš iz akcije. Naš je princip da uszradu irde »radimo« niko ne srne

da nas poznaje: Obično se tako uš-tedi mnogo glavobolje.

Šta sam ja tu mogao? odvratiMat Varner i ućuta, jer je kelner

doneo naručeno piće. Tek kada ječovek otišao, on nastavi: Isposta- vilo se da mi je to drug još iz detinjstva. Već dve godine živi u Teluridu i radi za jednu od rudarskihkompanija. Ispričao mi je ...

Dobro, dobro nezadovoljnoga prekide Kid. Ne zanima nastvoj drug iz detinjstva. Pričaj šta si

video u banci. Svašta zagonetno odvrati

Mat Varner. Ovaj grad je pravi rajza naše poslove. Banke su prepunepara, zlatni dolari teku kao reka, askoro niko i ne čuva to bogatstvo.

Kako to misliš? zainteresovano upita Tom Makarti.

Bančina kasa kao da je od kar-

tona žurno nastavi da priča Mat Varner. Možeš da je provališudarcem čizme. Istina, postoje dvastražara, ali oni više paze da imneko od klijenata da bakšiš i da gatako propuste preko reda nego štose brinu o eventualnim pljačkaši-ma. * .

Hm. Čudno ponašanje progun-

đa Džordž Makarti. Kako to da niko do sada nije is-

koristio nebrigu ovih budala? reče Sandens Kid i isprazni svojučašu. Stresao se i dodao: Do đa- vola, bar bi mogli da služe bolji vis-ki kada imaju zlata za bacanje.

To je i mene čudilo odvratiMat Varner.Ali, malopre mi niste



34 Poni West - Bur Kasidi i Kid 4

dozvolili da završim priču o svomdrugu iz detinjstva, Onda bi vammnoge stvari bile jasnije.

P rič aj kratko reče Tom Ma

karti. Znate li vi da se ovde zlato pre- vozi otvorenim kolima? pobedonosno reče Mat Varner. Bacio jepogled kroz prozor i mahnuo gla-

vom ka ulici. Vidite ona kola štoprevoze rudu . . . Ista takva kolaprevoze i zlatne poluge iz topioni-ce u Palmasu sve do sedišta rudar-

skih kompanija ovde u gradu. Kako? zagrcnuo se SandensKid, dok se braća Makarti zgleđaše. NeVerovatno!

Sušta je istina odvrati Mat Varner. Moj prijatelj nema razlo-ga da laže. Uostalom, to svi znaju uovom gradu.

Do đavola, baš smo bili nezna-

lice promrmlja Džordž Makarti. Ovde zlato teče ulicama, a mi se

bavimo nekim sitnim pljačkama vozova i banaka i pri tom izlažemokože olovu.

Tebi je suđeno da umreš odtrovanja olovom pakosno primeti Kid i onda se okrete Matu Varneru. Brzo ostale detalje ... Gorim

od nestrpljenja da sve čujem.Plavokosi revolveraš uze bocuî

napuni čaše, pa se laktom osloni osto, spreman da čuje priču koja mu

je ličila na bajku. Sledeće rečiMata Varnera vratiše ih u stvar-nost.

Ima jedna teškoća reče izvidnik bande. Ovi iz rudarskih kom-

panija ne bi bili toliko ludi da zlatotransportuju u otvorenim kolimada nisu sigurni u bezbednost svo-

jih pošiljki.

Verovatno kola ' imaju jakuoružanu pratnju reče Džordž Ma-karti.

Nemaju odvrati Mat. Obič-no pored kočijaša sedi čovek sapuškom, a nekad nema nikoga.

I*do sada niko nije napao takola? viknuše trojica odmetnikauglas. Onda su se trgli i oprezno

pogledali oko sebe. Međutim, u salunu je vladala velika buka i svigosti su bili zauzeti pićem ili razgo- vorom, tako da niko nije obraćaopažnju na njih.

Do sada zlato nije opljačkano odgovori im Mat Varner. Znate lizašto?

Lukavo je pogledao članove

bande, uživajući u njihovom nestr-pljenju i svojoj važnosti. Kid, Tomi Džordž ličili su na žive znakovepitanja. Pošto je pauza od posleđnje Varnerove reči duže potrajala,oni već zaustiše da ga požure, kadaovaj reče:

Razlog je jednostavan. To zlatone bi mogao nijedap od vas da uk-

rade. Šta lupetaš? nestrpljivo drek-

nu Džordž Makarti. Nema tog zla-ta koje ja ne bih odneo ...

Ovo zlato ne bi odneo, prijate-lju pakosno odvrati Mat Varner. Rudarske kompanije nisu naivnei neki pametan tip se setio da jed-nom zauvek spreči pljačke tran-



Poni West - BučK asid i i Kid 4 35

sporta zlata. Ako nam ne objasniš u čemu je

stvar, ja kroz pola minuta pucam utebe preteći reče Sandens Kid.

Nije valjda to zlato otrovano ... Nije, ali je svaka izliveni polu-ga teška ni manje ni više nego stokilograma najzad reče Mat'Varner. Probaj da poiligneš tu polu-gu i da je natovariš ha konja. \

čitav minut za stolom je vladalamrtva tišina. Onda Džordž Makartipolako izusti:

Do đavola! Pa, ovo je sasvim originalno!

oduševljeno šakom lupi po stoluSandens Kid. Samo kada Bućčuje za zlatne poluge teške sto ki-lograma .. .

Dobro, gde je on? umeša seTom Makarti. Trebalo je da većdođe i .. .

Kao u odgovor na njegovu primedbu, dvokrilna vrata salona seširom otvoriše i nasmešena prilikamladog kauboja iz Jutaha kao daunese neku svežinu u zadimljenilokal. Prijatelji odahnuše. Buć pri-

vuče jednu stolicu i smesti se Izme-đu njih, a odmetnici, pretičući je-dan drugoga, počeše da mu priča-

ju zapanjujuću vest.Buč Kasidi ih je mirno slušao, a

onda je kratko rekao: To je za nas.Svi ga upitno pogledaše, a Tom

Makarti, koji je uvek sporo mislio,nezadovoljno progunđa:

Eto, došli smo zbog jednog po-sla, a sada već izmišljate drugi. Ja

sam za to da napadnemo banku ida očistimo kasu, a poluge ostavitedrugima.

Taman posla! uzviknu San-

dens Kid. Vrednost jedne polugeod sto kilograma zlata nadjmašujesve što mi možemo da opljačkamoza godinu ili dve.

Džordž Makarti je lupkao prsti-ma po ploči stola. Mat Varner jegledao čas u jednog, a čas u dru-gog. Najzad reče, obraćajući seBuču:

Pa, dobro, sinko, šta ti predlaV V

zes? Moj plan bi bio jednostavan

samouvereno odvrati Buč. Sude-ći po priči tvog druga, ovakvo transportovanje zlata obavlja se većdugo. To znači da su se rudarskekompanije ubedile u sigurnosttransportovanja i polako zanema-

ruju mere obezbeđenja. Uostalom,to je stara ljudska slabost. Čim neš-to ide suviše glatko, počinješ dadremaš. Moramo ih uhvatiti naspavanju.

- 1 ja sam za to složi se Kid. Samo, kako?

Moramo imati svog čoveka unekoj od tih kompanija ~ odvrati

Buč. Jedan od nas morao bi se za-posliti . . . Na primer, kao vozačkola.

Ponovo su se odmetnici zgledali,a Džordž Makarti promrmlja:

Produži, sinko.Dobrih desetak minuta Buč je

objašnjavao svoj na brzu ruku sko- vani plan. Kada je završio, Kid odu-



36 Poni West - Buč Kas idi i Kid 4

ševljeno prihvati: To sam i ja mislio, ali nisam

u meo da se izrazi m.Boca viskija je bila skoro prazna

i oni naručiše novu. Zagrejani pi-ćem i podstaknuti izgledima na ve-liku, pljačku, članovi bande su sipa-li jednu ideju za drugom.'

Već je bilo kasno popodne kada je iz salu na prvo izašao Mat Varner, prišao svom konju, pojahao gai nestao u pravcu brda. Onda je-dan za drugim, i ostali odmetnici

napustiše salun. Na blatnjavomtrotoaru, kojim je odjekivao batmnogobrojnih koraka, ostali su'samo Buč Kasidi i Sandens Kid,kao nedužni prolaznici, da se setkaju duž sa luna i radnji i da nate-nane razgledaju firme rudarskihkompanija, koje su se isticale svojim drečavim natpisima. Najzad se

dva prijatelja zaustaviše pred ka-menom zgradom gde je preko čita-

ve fasade vi sila firma »UNION«, is-pisana crvenim slovima na belojpodlozi.

Kid pogleda u izloge kancelarijarudarske kompanije i polako reče:

Varnerov prijatelj radi u ovojfirmi. Njihova nalazišta su najbo-

gatija i svake nedelje iz topionice uPalamasu stiže pošiljka zlata.

Onda ćemo početi sa njima klimnu glavom Buč. Daj malo darazgledamo kola ovih rabadžija štoprenose rudu.

Obojica pripališe dugačke ciga-re i mirno otpočeše sa posmatranjem živog saobraćaja duž glavne

ulice Telurida. Skoro svaka teškakola koja su prenosila rudu u to-pionice Palamasa imala su na bo-kovima ispisane firme kojima su

pripadala. Posle izvesnog vreme-na, Buč promrmlja: Evo naših.Kroz duboko blato, zaprega od

šest mazgi vukla je teško natovare-na kola. Na kočijaševom sedištunalazio se jedan krupan bradonja,koji je s vremena na vreme kožnim

bičem podsticao mazge.

~ Tiš mi se ne sviđa reče Kid. Deluje suviše mirno. Mora da jeoženjen i ima čopor dece. Sačekaćemo nekog drugog.

Posmatrali su kola koja su pro-micala ulicom. Kada se ponovopojaviše jedna sa natpisom»UNION«, oba mladića skoro ug-las rekoše:

Ovaj bi nam odgovarao. Vozač kola bio je snažna ljudina,

crvenog lica i ogromnih šaka, kojine samo da je psovao svoju zapre-gu nego je bičem razgonio i prolaz-nike koji bi mu se našli na putu,tako da su se ovi uplašeno sklanja-li.

Buć i Kid kretože trotoarom za

kolima. Ima crven nos r reče Kid. Od

rudnika do Telurida morao je daprevali dobrih desetak milja. Sigu-ran sam da je na putu ožedneo.Kladim se u dvesta dolara da će za-ustaviti kola i svratiti u neki od saluna.

Buč ćutke izvadi zlatnik od de-






sutnih, revolverás odlete natraške,pogodi leđima veliki stakleni izlogna salunu i uz veliki prasak ga pt;o

bi, pa nestade u lokalu. Svi zadiv-

ljeno urliknuše, a Buč se pobedonosno osmehnu.Međutim, predstava nije bila za-

vršena. Trenutak kasnije, Kid seponovo pojavi na vratima saluna inavali na Buča. Zatim se odigrala borba koja je mogla da zadovolji inajveće poznavaoce plemenite

veštine pesničenja. Dobrih nekoli-

ko minuta prijatelji su izmenjivaliudarce i njihovi napori bili su pra-ćeni bučnim navijanjem. NajzadBuč odbi jedan Kidov aperkat, hit-ro ga udari slobodnom pesnicomu stomak i jednim divnim krošeom posla na trotoar, gde je revol- verás ostao da sed i ošamućeno ot-resajući glavom.

Svi sada opkoliše Buča i počešeda mu čestitaju. Blatnjavi kočijašsteže mu ruku svojim ogromnimšakama i poče da je drmusa kao dapumpa vodu.

Bogamu, momče grmeo jekočijaš ovo ti je bilo dobro. Nezvao se ja Bafalo Džons ako samikada video bolju tuču.

Svi su zaboravili na Kida, koji sepolako digao, otresao prašinu saodela i šmugnuo iza prvog ugla,mrmljajući kroz zube tihe psovke.

Onda su Buča prosto uneli u salun i Bafalo Džons poče da naruču- je piće. Pošto se prvo uzbuđenjemalo stišalo, kočijaš odvoji Buča ustranu. Seli su za jedan izdvojeni

sto. Kucnuli su se čašama i ondaBafalo Džons reče:

Da nisam bio toliko umoran,prebio bih tog kicoša. Ipak, mo-

ram da priznam da me niko nijeovako izudarao ka6 on. Na vremesi se umešao, momče.

Ne podnosim kada besposliča-ri napadaju radne ljudeskromnoodvrati Buč i podiže svoju čašu.

Čini mi se da te nisam viđao uTeluridunastavi kočijaš .Iako jegrad poveći, znam skoro sve ljude

koji se muvaju po salunima. Tek sam juče došao iz Jutaha

objasni Buč. Mislio sam da se za-poslim na nekom obližnjem rancu.

Onda si pogrešno mislio rečeBafalo Džons. Na pedeset miljaunaokolo nema nikakvih rančeva.Sve je to gola stena i ljudi bi oda- vno pobegli odavde da nema rud-

nika zlata. Šteta uzdahnu Buč. Prespa

vaću u nekoj štali i sutra nastav-ljam put.

Polako, sinko, polako odvratikočijaš. Možda bi nešto moglo dase nađe i za tebe. Poznaješ li kon je?

Pa, odrastao sam s njima odv-rati Buč i lukavo dodade: Jedno

vreme sam vozio i poštanska kola. Znači, zaprega ti nije strana

zamišljeno promrmlja kočijaš. Nama je baš nekoliko kočijaša bo-lesno od dizenterije. NadzornikMakenzi im traži zamenu. ProkletiŠkotlanđanin je mnogo nepoverljiv i ne voli da zapošljava strance,ali... Ja ću te preporučiti.




Rekavši ovo, kočijaš nadlanicom obrisa usta, diže se iz stolice idade znak Buču da pođe s njim. Uprolazu pored šanka, Džons baci

zlatnik barmenu i.njih dvojica izađoše na ulicu.

Penji se pored mene repe mukočijaš.

Malo zatim, tesjka kola su škripe-ći grabila ulicom, a Džons i Buč su

veselo razgovarali na kočijasevomsedištu.

Ovu rudu prenosim u Palaanas.

Tamo nam je topionica palcempokaza iza sebe na gomilu rudačakoja se mutno presijavala u koli-ma. S ponosom je dodao: Svakatona ove rude vredi hiljadu i dvesta dolara ... naravno, kada se pre-radi i prečisti. Topionica je nova iprosto guta rudu. Zato je naš po-sao da jtTheprekidno hranimo, jerpeći ne smeju da se ugase. Mi smoi najbolje plaćeni vozači u okolini.Da nije proklete dizenterije ...

A, zato svraćaš u salune —nasmeja se Buč. Viskijem ubijaš ba-cile, a?

Nije samo zbog toga progunđa Džons. Triput u toku dana mo-ram da prevalim put od rudnikado Palamasa. Videćeš naš hleb nijetako sladak.

Izvezli su se iz Telurida i sada sunapredovali krivudavim brdskimputem koji je vodio prema Palamasu, nekih pet milja daleko odgrada. Buč je ćutke slušao kočijaševu priču i veselo zviždukao. Prvideo njihovog plana dobro se odvi-

39

jao i sada je samo trebalo steći po verenje nadzornika Makenzija.

Negde na polovini puta, gde seovaj probijao kroz gustu borovu

šumu, pojavi se jedan konjanik.Buć smesta prepoznade DžofdžaMakartija, koji je polako jahaospuštajući se u grad. U prolazu,

vođa bande mu neprimetno klimnu glavom i Buč isto tako namig-nu. Sada je sva odgovornost za da-lje izvršenje plana počivala na nje-mu. Predosećajući uzbuđenja no-

vih akcija i avantura, mladi kauboj je bio veoma raspoložen.

GLAVA SEDMA

Cim je zamakao iza prve okukena putu, Džordž Makarti obode ko-nja. Pohitao je da svojim drugovi-ma prenese povoljnu vest. Već po-sle nekoliko minuta napornog ja-hanja, konj i konjanik obreli su seu pravoj divljini. Ljudska nogaovde mesecima nije kročila i daodmetnik nije s vremena na vremenailazio na gomile rasturene i većtrule jamske građe za rudarskaokna, pokoja slomljena kola ob-rasla i skoro pokrivena korovom,teško bi se moglo reći da je civili-zacija ikada đospela ovamo. Među-tim, samo pre godinu ili dve, ovimistim šumskim putem ključao je ži-

vot. Teška kola saobraćala su gorei dole, vazduh je odjekivao od kočijaških povika i psovki, a škripatočkova zaglušivala je i cvrkut pti-ca.



40 Poni Wešt - Buč Kasidi i Kid 4

To je bilo u vreme kada je rud-nik »Lucifer« važio za najbogatijenalazište zlata u ovom kraju. Onda

je rudarski pijuk otkopao posled

nji grumen zlatonosnog kvarca ikada se kompanija uverila da ježica iscrpljena, »Lucifer« je zatvo-ren i svi su kopači sa mašinamaprebačeni na drugo nalazište u br-dima iza Telurida.

Čim su ljudi nestali, priroda se brzo postarala da žaleći rane kojesu joj kopači naneli. Na ulazu u

mračno rudarsko okno splele suse puzavice i skoro potpuno ga sakrile.

Baš prema tom napuštenomoknu žurio je sada Džordž Makarti.Njegov dolazak primećen je još iz-daleka i Mat Varner, koji je stražario na jednom grebenu iznad rud-nika, snažno zviznu.

Desetak metara ispred njega, za-klonjeni brdašcem iskopane jalo vine koja se tu gomilala iz rudnika,sedeli su članovi bande iz »Rupena zidu« i pored male logorske vat-re pušili. Boca viskija lagano jekružila iz ruke u ruku. Pomoću njesu prekraćivali dugo čekanje.

Uskoro se Džordž Makarti poja-

vi na zavijutku puta i odmetnici us-tadoše. Nasmešeno lice vođe ban-de unapred ih je obavestilo da jesve u redu.

Buč se već vozi na kolima zaPalamas saopšti im Džordž silazeći s konja. Njegov brat prihvatiživotinju i odvede je u šumarakgde su bili vezani i ostali konji.

Kid opipa rukom natečenu bra-du, namršti se i reče:

Ne bih mu oprostio one batineda nam podvala nije uspela. Gad-

no me je izlupao.Džordž ništa ne reče, već sede na jedan kamen i uze bocu koju mu jeKid pružio. Otpio je jedan gutljaj irekao:

Za sada je sve dobro. Kolikopoznajem Buča, on će sigurno us-peti da se zaposli u rudniku.

Onda nam ništa drugo ne pre

ostaje nego da čekamo šta će namon javiti odvrati Kid.Džordž sačeka da se Tom vrati i

da Mat Varner pripali cigaretu, paponovo uze reč:

Plan ostaje kao što smo se do-govorili. Kid i Mat Varner su većkompromitovani u gradu i neće setamo pojavljivati sve dok ne dođe

trenutak za akciju. Koliko sam mo-gao da vidim, biće nam potrebna jedna kola da bi prebacili zlatnepoluge ovamo.

Misliš li daje ovo okno sigur-no? 7 upita Mat i mahnu glavomprema mračnom otvoru napušte-nog rudnika.

Sasvim sigurno odvrati

Džordž. Što nam je plan jednos-tavniji, to ima više izgleda na us-peh. Daćemo Buču nekoliko neđeIja da se dokaže kao vozač kola.

Ako m,u pođe za rukom da steknepoverepje nadzornika, onda će muovaj svakako dozvoliti da poveze ikola sa zlatom prema gradu.

Onaj moj prijatelj mije rekao da






ništa da teglim. Zlato ćemo sakriti kako smo se

dogovorili i onda odmagliti iz ovogkraja odlučno izjavi Džordž.

Tek kada se prašina bude slegla iljudi zaborave na pljačku, mi ćemo jedne noći doći ovamo, iskopatipoluge i ...

I onda smo bogati ljudi! ra-dosno uzviknu Mat Varner. Ja seposle deobe povlačim u miran ži-

vot, momci.Ostali ništa ne rekoše. Tek posle

kraćeg ćutanja, Džordž uzdahnu,pa odvrati: Ko zna koliko ćemo morati da

čekamo. Ja predviđam najmanjenekoliko meseci. Ne bih želeo niš-ta da rizikujemo. Ako U pošiljci

budu samo dve poluge od sto ki-lograma, siguran sam da će pljačkaući u istoriju.

1 primamiti ovamo sve mogu-će savezne šerife progunđa Kid. Možda će kompanija pozvati i Leforsa, a kada nam se taj tip natova-ri na vrat...

Kid ne završi svoju misao, većrezignirano mahnu rukom. Znao

je da bi se jedino Buču svidela po-misao da će čuveni šerif Lefors,

koji je već godinama ratovao sa bandom iz »Rupe na zidu«, krenutiu poteru za njima.

Još neko vreme su razgovarali, aonda Džordž izvadi iz torbe na sed-lu namirnice koje je pokupovao uPalamasu i odmetnici počeše daspremaju večeru.

GLAVA OSMA

Dakle, to je taj mladić? upitanadzornik Makenzi i njegove oštre

oči, sa čupavim obrvama, odmeriše Buča, koji je sa šeširom u ruciskromno stajao u kancelariji po-red topionice.

Da, on je, Džime živahno po-tvrdi Bafalo Džons i pljesnu ru-kom Buča po ramenu. Da znašsamo kako ume da se tuče! Za trenokaje sredio onog kicoša u Teluri

d u . . . Dobro, dobro prekide ga Ma-kenzi. Mene zanima da li ume do-

bro da vozi kola. Kola natovarenasa dve tone rudače koja tegle šestmazgi po ovom krivudavom i str-mom putu opasna su i za kočijašekao što si ti, Džonse. Znaš daje jučePit Rugolo nastradao.

Šta mu se dogodilo? zainteresova se Buč, a Džons zabrinuto po-gleda u nadzornika kao da strahu-

je da ovaj događaj neće učiniti danjegov novopečeni prijatelj izgubi

volju za radom u rudniku., Pa, Pit je pogrešno ocenio jed-

nu krivinu i zaprega je skliznula ustranu odvrati Makenzi. Onda

su kola pritisla mazge i nikakvakočnica nije mogla da ih zaustavipo blatnjavom putu. Sručili su se uprovaliju i jutros smo Pita bukval-no kašikama pokupili da bismo gasahranili.

To se meni neće dogoditi samouvereno reče Buč, a Džons odahnu. Istina, do sada nisam vozio




ovakva kola, ali se zato razumem u velike zaprege. Ni poštanska kola“nisu laka za vožnju.

Dobro, videćemo promrmlja

nadzornik i okrenu se Džonsu. Tit/i ,mu pokaži gde će stanovati i nekasutra nekoliko tura vozi s tčbomdok ne shvati u č\emu je stvar.

Tako se razgovbr završio. Upoz-navanje sa ostalim vozačima, grubistisci ruke i neminovne čaše viski-

ja ispunjavali su to veče Ruču Kasiđiju. Na kraju ga Džons predstavi

i trojici tipova koji su se priličnorazlikovali od ostalih kočijaša.

To su naši oružani pratioci objasnio je. Stegni ruku DžefuKormiku, Bari Salivenu i MajkuRadklifu. Nisu loši momci, ali minije jasno zašto ih kompanija uopšte plaća.

Idi do đavola, Džonse pro

gunđa Radklif, koji je bio najvišiod svih i ispod miške držao dvocevku sa skraćenim cevima. Njego- vi drugovi nisu imali puške, ali jesvaki za pojasom imao po par teš-kih koltova, čije su futrole bile tan-kim remenjem privezane oko buti-na. Ti vrlo dobro znaš zašto naskompanija plaća.

U čemu je stvar? nevino upitaBuč. Istina, znam da se ovde topizlato, ali...

Ma, oni nas prate kada preba-cujemo zlatne poluge u Telurit objasni Džons. Sede na. kolimapored nas i dosađuju nam pričamao svojim navodnim doživljajimakada su ubi jali napadače. Ovde ra-

43

dim već tri godine, ali nikome nijeni dlaka s glave falila.

Stražari uvređeno pogledaše uDžonsa i onda se bez reči okrenuše

i odoše prema dugačkoj spavaoni-ci koja se nalazila iza nadzorniko ve kancelarije. Kočijaš pijunu zanjima i reče:

Eto, sada sve znaš, sinko. Nego,do đavola, nisi mi rekao kako sezoveš.

Džek trže se Buč. Džek Hen-driks dodao je, lupnuvši prvo im

koje mu je palo na pamet. Ni nad-zornik me nije pitao za ime.

Pitao bi te on i kako ti se zoveprababa samo da mu vozači nisutoliko potrebni nasmeja seDžons.

Buč se takođe nasmeši i onda se.obojica uputiše prema spavaonici.Desno od nje video se veliki koral,

gde se nalazio na desetina mazgi, apored njega ogromna šupa sa ko

vačnicom, gde su bila smeštenakola i gde je nekoliko kovača užur- bano radilo na neophodnim popravkama. Čitav ovaj prizor dopu-njavao je visoki dimnjak topionice,iz koga su neprestano izbijali obla-ci dima. Crvena svetlost iz velike

peći obasjavala je čitav prostoroko njih.

Nedelju dana kasnije, Buč je već bio stekao veliki ugled među voza-čima. Uvek je posedovao urođenidar za ophođenje sa životinjama.Tamo gde su njegove kolege sipalepsovke i nemilosrdno šibale maz




ge, bilo je dovoljno da mladi kau boj blago opomene zapregu i daona upne sve svoje sile kako bi teš-ko natovarena kola izvukla uz str-

mu padinu. Iskusnim okom on je brzo odabrao šest mazgi i njih spa-rio, stvorivši tako zapregu kojojnije bilo ravne u čitavoj .rudarskojkompaniji »Union«.

Naravno, to nije promaklo nad-zorniku Makenziju. Sa prozorasvoje kancelarije on je motrio namladog vozača i beležio njegove

uspehe. Kada se završila nedeljadana od kako je Buč počeo da radiza rudarsku kompaniju, on ga po^zva u svoju kancelariju.

Sedi, sinko rekao je i ponu-dio ga cigarom. Kada je Buč odbioprve dimove, nadzornik mu reče: Zadovoljan sam tobom. Svi te hva-le, ne računajući Džonsa, koji ne bi

dao ni trunčica da padne na tebe.Ovde si startovao sa tri dolaradnevno, ali od sada ćeš biti plaćendolar po svakoj turi. Na tebi je dazaradiš što više možeš. Sezona je upunom jeku i do prvih snegova, ato je negde u septembru, skupičešpriličan kapitalčić.

Hvala, gospodine ~ skromno

reče Buč. Trudim se koliko godmogu.

Nijedna tvoja mazga nije po vređena, a i kola si uspeo da saču- vaš od kvarova reče Makenzi. No, životinjama treba dati odmo-ra. Sutra imaš slobodan dan. Sadamožeš da ideš.

Veselo odbijajući dimove cigare,

Buč izađe napolje. Već je hteo daode do spavaonice i pohvali se os-talima o svom napredovanju, kada

je odjednom zastao i glasno se na

smejao. Bogamu, pomislio je, pa jasam skoro zaboravio radi čegasam došao ovamo. Neka mi jošneko kaže da pošteno zarađeni novac nije sladak.

Ovakve misli pokvariše mu ras-položenje i on kaO da skoro izgubi

volju za pljačkom. Čak je pomaloosetio i neki prezir prema samom

sebi, jer je naišao na poštene ljudekoji su ga srdačno primili, dok jemrgodni nadzornik jasno pokazaokako ume da ceni rad i zalaganje.No, Buč brzo odagna takve misli.

Sutra idem u Telurid promr-mljao je sebi u bradu. U salunu»Alhambra« čekaće me DžordžMakarti. Sigurno .će biti zadovo-

ljan kada čuje za moje napredova-nje u službi.Jutro je osvanulo oblačno i sipa-

la je sitna kišica. Buč je na svom vernom riđanu grabio krivuđavimputem koji je vodio od* Palamasaza Telurid.

Sav pokisao i neraspoložen, onstiže u grad i zaustavi konja ispred

poznatog saluna. Otresao je vodusa šešira i gurnuo vrata. Unutra gazapahnu dim, piće i vreva. Pošto jekiša oterala ljude sa ulica, oni sunapunili salune i, mada nije biodan isplate, piće se točilo poto-kom. Očigledan dokaz da su građa-ni Telurida živeli na visokoj nozi ipoštovali staru istinu »uživaj dok




možeš«. Nad njihovim prosperite-tom stalno je lebdeo oblak neiz

vesnosti. Niko nije znao dokle će biti zlata u rudnicima, a svi su na

sopstvenoj koži iskusili šta značikada se zlatonosne žice iscrpe.Gradovi koji su preko noći nicali urudarskim krajevima isto tako suse naprasno i gasili. Širom Zapada

bilo je na desetine napuštenih na-selja, koja su dobro nosila mračannaziv »Sablasni gradovi«. Zato sukopači radije mislili na sadašnjicu

nego na budućnost i teško stečenedolare nemilice trošili po salunima i kockarnicama. Uvek su raču-nali da će negde u prostranoj Ame-rici zlato ponovo biti pronađeno ida će njihovo iskustvo i snažne mi-šice naći tamo posla. Kada bi nekimračnjak među njima glasno opominjao svoje drugove kako godine

prolaze i da niko od njih nemaneku uštedu, nailazio bi samo napodsmeh i odmahivanje rukom,dok bi njegov sagovornik smestanaručivao novo piće i novi špil ka-rata.

Buč se probi kroz gomilu gostijui priđe šanku. Uz put je preleteopogledom po lokalu i odmah pri

metio Džordža Makartija, koji jestajao na kraju dugačkog šanka odmahagonija. Praveći se da traži slo-

bodno mesto, Buć mu se neprimetno primače i, pošto se laktovima osloni o ploču šanka, glasnonaruči piće.

Tek kada je bio uslužen, on isko-sa pogleda u vođu bande, Džordž

je strpljivo čekao da Buč otpočnerazgovor i nepomično je zurio u

veliko ogledalo iza šanka. MladićpHnese čašu ustima i onda krajič-

kom usana reče: Sve je u redu. Čak su mi i platupovećali.

Džordž Makarti samo klimnuglavom. Neko vreme su ćutke pili,a onda odmetnik promrmlja:

Imaš još dve nedelje vremena.Nećemo da te požurujemo.

Gde ste vi sada? upita Buč.

U onom napuštenom rudar-skom oknu odovori Džordž. Prokleto vreme dodao je, pogle-davši kroz izlog na blatnjavu ulicui kišne kapi koje su šarale staklo. Gore se smrzavamo, a i momcima

je već dojadilo da jedu pasiiilj svakidan.

Već ćete izdržati osmehnu se

Buč. Greje vas pomisađ na zlato,zar ne?

Ne pravi viceve progunđa od-metnik i namršti se, jer je osećaokako ga probadaju stare rane. Mat Varner zaista ima pravo kadakaže da će se povući posle ovoga.

Njihov razgovor prekide barmen, koji je prišao da im natoči

čaše. Čim se ćelavko udaljio,Džordž nastavi:

Jesi li saznao kada transportu ju zlato?

Jesam klimnu glavom Buč. Baš danas jedna kola dolaze ugrad.

Makarti se trže i htede nešto dakaže, ali onda odustade i samo se



46 Poni West - Buć Kasidi i Kid 4

osmehnu. Dobro, nećemo biti nestrpljivi

rekao je. Na tebi je da nam dašznak za akciju. Iduće nedelje ćemo

se^ ponovo videti. Ovde? . Ne, nego u salunu »Zlatni pe

tao« odgovori odmetnik. Gle-daj da budeš slobodan. Danas ječetvrtak, znači u idući četvrtak. Čekaću te čitavo prepodne.

Rekavši ovo, odmetnik baci sre- brni dolar na šank i bez reči izađe

iz saluna, ostavljajući Buča da za-mišljeno gleda u vlažne krugovena ploči šanka koje su njihove čašetamo ostavile. Mladić je i dalje bioneraspoložen. Žestoko piće uspelo

je samo da mu oprži stomak i jezik,ali ne i da odagna mračne mislikoje su ga obuzimale.

Po povratku u Palamas, Buć je

lenćario u spavaonici. Tek kada jeposle podne kiša prestala, on osedla svog riđana i odjaha u šetnju pookolini. Želeo je da dobro pregledamesto koje je Džordž Makarti od-redio za prepad kola i da još jed-nom utvrdi sve detalje. Njihov od-lazak iz rudarskog logora nije pro-šao nezapaženo. Sa prozora nad

zornikove kancelarije jedan paročiju pratio je Buča sve dok nije zamakao iza prve okuke na putu. Bio

je to nadzornik Makenzi. RiđiŠkotlanđanin uzdahnu i okrete seod prozora. Kod njegovog stolastajao, je snažni stražar Bari Sali-

ven. Nadzornik promrmlja: Ne znam šta da mislim o ovom

mladiću, Bari. Ja bih bio oprezan s njim, Dži

me odvrati Bari. Pratio sam gadanas kada je otišao u Telurid i vi-

deo da je ušao u salun »Alhambra«. Neprimetno sam ušao za njimi zapazio da je stajao kod šanka.

Pa, šta? nezadovoljno promr-mlja Makenzi.

Taj tvoj Džek Hendriks stajao je pored jednog čoveka u crnomodelu ~ produži Saliven. Neko vreme sam ga posmatrao, ali mi se

čini da je samo pio viski i buljioispred sebe. Onda sam izašao na-polje i smestio se preko puta »Alhambre«. Nije prošlo mnogo vre-mena, a odande je izašao čovek ucrnom odelu koji je stajao poredHendriksa. Prešao je preko ulice ipopeo se na trotoar skoro sasvim

blizu mene. Izgledao mi je zamiš-

ljen, a i ja nisam mnogo obraćaopažnju na n jega. Tek kada se našaosasvim blizu mene, mogao sam bo-lje da mu vidim lice. Zakleo bih se,nadzornice, da je to bio glavomDžordž Makarti, šef bande iz»Rupe na zidu«.

Kako si tako siguran? odvratiMakenzi.

Bio sam u Denveru kada su oni njegova banda izvršili prepad na

voz odvrati stražar, Tada samradio na železnici kao pratilac iimao sam prilike da ga vidim.

Dobro, kakve to veze ima sanašim Hendriksom?

Možda i nikakve odvrati Sali- ven. Ali, već i sama činjenica daje



Poni W es t- Buč Kasidi i Kid 4

jedan od braće Makarti u gradutrebalo bi da te zabrine. Drugo, sta-

ja o je odmah pored Hendriksa dok je ovaj pio za šankom. Možda su u

nekoj vezi... Ne mogu da tvrdim. Onda ćemo biti oprezriiklimnu glavom nadzornik. Za svakislučaj, ti nikako ne ispuštaj Hen-driksa iz vida ... feto, on je i sadanekud izjahao, pa bi mogao da pođeš za njim. Naravno, budi opre-zan. Sa svoje strane, ja ću ga stavitina jednu probu. Ipak, imam pove ■

renja u ovog mladića. Suviše mi iz-gleda dobroćudno i pošteno da bi bio kriminalac.

Buč je odjahao do mesta o komemu je Džordž Makarti govorio.Mada je desetinu puta tuda prola-zio na kolima, on je tek tada zašaou gusti borov šumarak desno odputa.

Mesto je zaista bilo idealno zasakrivanje. Tu je mogao od radoz-nalih očiju da se prikrije čitav karavan vozila.

Zadovoljan onim što je video,Buč se vrati na put i produži doraskrsnice, gde se onaj napuštenišumski drum odvajao prema oknu»Lucifer« u brdima. Mada je želeo

da udari njim i da se vidi sa drugo- vima, neki instinkt ga upozori dato ne čini i on okrenu konja, pa se vrati u Palamas. Dobro je postu-pio, jer samo što je nestao uz padi-nu, iz obližnjeg čestgra niskih hras-tova iskrsnu jedan konjanik. Nje-gove oči bile su upravljene ka mestu gde je Buč iščezao, a lice mu je

47

bilo smrknuto. Bio je to Bari Sali- ven, koji je zaista dobro obaviosvoju ulogu uhode. Stražar sačekada prođe dobrih petnaestak minu-

ta, a onda i sam krete prema Palamasu.

GLAVA DEVETA

Sledećeg četvrtka Buč je ponovo imao slobodan dan. Prethodnunedelju proveo je ne samo postav-ljajući nove rekorde u prevozu

rude, već i prikupljajući sve po-trebne podatke o topionici, redukoji je tamo vladao, ljudima, a naj-

više o nadzorniku Makenziju, kojimu je izgledao najopasniji. I kada

je već mislio da sve zna i spremaose da pođe u Telurid, iznenada gapozvaše u nadzornikovu kancela-riju.

Riđi Skotlanđanin ga dočekas vojim dobroćudnim osmehom,ponudi ga cigarom i onda reče:

Znam da ti je danas slobodandan i da si verovatno hteo da odešu grad. Na žalost, iskrsle su neketeškoće i moraću da zatražim odtebe da mi pomogneš.

Samo vi recite spremno odv-

rati Buč. Do sada sam bio zadovoljan to-

bom, Hendrikse nastavi nadzor-nik. Spadaš među moje najbolje

vozače, ako ne i najbolji. Zato ti ipoveravam jednu posebnu misiju.Sigurno znaš da mi odavde preba-cujemo istopljeno zlato u poluga-ma za sedište kompanije u Teluri




du. Ti ćeš sada odvesti kola sa po-lugama. Pratiće te Bari Saliven...Njega si verovatno već upoznao?

Da, on je oružani stražar koji

ide sa takvim pošiljkama neduž-no odvrati Buć.

r

Kompanija zahteva da kola sazlatom imaju pratioca, ali, čini mise, to nije potrebno. Naše polugesu isuviše teške za krađu. Bilokako bilo, Saliven te već ćeka saspremnim kolima kod depoa. Ukola sa upregnute tvoje mazge, jer

si očigledno navikao s njima saosmehom dodade Makenzi.

Znači, ovo ste već ranije pri-premili promrmlja Buč i sleže ra-menima. Nije mu preostalo ništadrugo nego da pokaže radost zbogovakvog poverenja, a onda je po-mislio da će mu to iskustvo pomo-ći u bliskoj budućnosti.

Nadzorni k mu dade još jednu ci-garu za put i, samo desetak minutakasnije, teška kola, preko kojih je

bilo prebačeno šatorsko platno,napustiše Palamas i počeše da sespuštaju niz brdski put. Na sedištupored Biiča nalazio se smrknutistražar Saliven, koji je brzo presekao sve mladićeve pokušaje da gauvuče u razgovor.

Najzad su se zaustavili pred zgra-dom u kojoj se nalazilo sedište ru-darske kompanije »UNION«. Čim

je prestala škripa točkova, na tn>toa'ru se pojavi nekoliko ljudi, ameđu njima Buč prepoznade viso-kog Gatrija, koga je već viđao u Palamasu. On je bio glavni blagajnik

kompanije, zadužen za prijem zla-ta. Mladić priveza zapregu i skočisa sedišta, dok je Saliven ostao nakolima i sa zapetom puškom bud-

no motrio oko sebe. Četiri čovekaodigoše platno sa kola i Buč ugle-da tri dugačka drvena sanduka.Učinili su mu se nekako krhki ilaki, ali tek kada ona četvorica zapeše iz sve snage da pomere jedan,

jasno je shvatio zašto kompanijane strahuje od napada razbojnika.Svako ko bi pokušao da natovari

ove sanduke na konja grdno bi senamučio i verovatno ne bi dalekos njima dospeo. Bežati sa poluga-ma zlata teškim sto kilograma,predstavljalo je nemoguć podvig izato je Džordžov plan bio jedinorešenje za pljačku zlata.

Znojeći se pod teretom, snažniljudi uneše prvi sanduk u zgradu, a

odande u jednu sporednu prosto-riju gde se nalazila ogromna čelič-na kasa. Tamo je sanduk raskovani poluga uneta u kasu.

Za to vreme na ulici se okupilagomila radoznalaca i Buč, po nji-hovim komentarima, zaključi daovaj prizor ne predstavlja novinuza građene Teluriđa. Ipak, svakood prisutnih želeo je da malo »napari« oči na ogromnoj količini zla-ta.

Čak nema ni šerifa da prisustvu- je ovom događaju, pomisli Buč. Za-ista se osećaju sigurni. Videćemoda li će biti u ovom raspoloženju isledeći put.

Istovar nije dugo trajao, i onda



Poni West - Buč Kašidi i Kid 4 49

blagajnik Gatri reče Buču: Slobodan si, momče. Javi Ma

kenziju da ćemo se dogovoriti zasledeću pošiljku.

Buč se okrete i oči mu se zausta- vile ha Salivenu, koji je i dalje biona kočijaševom sedištu. Na stražarevom licu jasno se videlo negodo-

vanje što je blagajnik Buču preneoporuku za Makenzija, umesto dato, kao što je obično činio, njemukaže.

Buč se pope na kola, ošinu za-

pregu i pođe niz ulicu. Odjednom,Saliven progunđa: Mogli bismo nešto da popije-

mo i pročistimo grla. Sada ne mo-raš da žuriš sa povratkom.

Mladi čovek ne odgovori od-mah. Znao je da ga u salunu »Zlatnipetao« verovatno već čeka DžordžMakarti, ali je zazirao da tamo ode

u Salivenovom društvu. Zato je doneo drugu odluku: Možemo.Ne razgovarajući više, on pritera

zapregu do saluna »Alhambra«, veza je tamo i sa stražarem uđe ulokal. Saliven odmah naruči bocunajboljeg viskija i prepusti Bučuda plati piće. Nije se protivio dok

mu je ovaj stalno nalivao čašu.Samo se trudio da je hitro prazni.Kada je bio kod pete ili šeste čaše,stražarevo lice se malo razvedri ion se veselo obazre po lokalu.

Do đavola, pomisli Buč. Baš dobro podnosi piće. Ne bih voleo da bude sa mnom kada banda napad-ne kola sa zlatom. Nešto me ne

trpi. Samo, zbog čega? *U zlo doba stražar reče: Ja sam se sada već prilično za

grejao. Ako nemaš ništa protiv,

prošvrljao bih malo po gradu. I timožeš sebi da kupiš neku sitnicu.Posle ručka bismo zajedno moglida se vratimo u Palamas. Neka sa-stanak bude ovde.

Buču je ovaj predlog odgovaraoi on pristade. Saliven se izgubi, izsaluna, a Buč popi još čašudve vis-kija i onda izađe na ulicu. Prvo je

svratio u nekoliko radnji i kupioneke sitnice, mada mu nisu bilepotrebne. Tek jedan čas kasnije,našao se pred salunom »Zlatni pe-tao«, gde je imap ugovoreni sasta-nak sa Džordžom Makaiftijem.

Razbojnik je već zauzimao mesto kod šanka kada je Buč ušaounutra. Nije se osvrtao,'a i da jeste,

sigurno ne bi primetio užagreneoči'Barija Salivena, koji gaje u go-mili prolaznika pratio na prilič-nom rastojanju.

Gde si do sada? procedi krozzube Džordž Makarti, kada je Bučupošlo za rukom da se smesti porednjega. ^

Mladić dade znak barmenu da

mu natoči čašu i tek kada je pićeprineo ustima, on polako reče:

Imao sam nepredviđena posla. Kakva posla? zareža odmet-

nik. Dreždim ovde još od jutros istrahujem da će me neko prepo-znati. Sreća daje svuda velika guž- va, pa ljudi ne mogu da registrujusva lica koja vide. Ipak, barmen me




je nekoliko puta sumnjičavo po-gledao .,.

Kažem ti da nisam mogao mirno odvrat i Buč. Uostalom, i ti

bi zakasnio da si na mom mestu. Vozio sam zlatne poluge iz Palamasa.

Šta! zagrcnu se Džordž, aonda oprezno pogleda oko sebe iproduži tišim glasom: Vozio sizlato? Zašto nam nisi javio?

A kako? upita Buč. Tek jut-ro sam saznao da ću voziti poluge.

Zaista lepo izgledaju. Dobro, a šta je bilo? nestrplji-

vo prime ti razbojnik. Ne može biti jednostavnije

odvrati Buč. Poluge natovare nakola, pokriju ih ciradom i sa jed-nim stražarom polako ih doteramu Telurid. Zaista si imao pravokada si predložio onaj plan za

pljačku. Jedino kolima možeš daodvučeš zlato i to ne daleko.

Džordž Makarti se zadovoljnoosmehnu zbog ovog priznanja. On

je već dovoljno procenio Buča da bi mu mišljenje mladog čoveka bilo važno. Glasno je rekao:

Vidiš, ni sam ne znaš kada ćeš voziti zlato. Kako bi nam onda sle

deći put javio? Ovde više ne može-mo dugo da se zadržavamo. Za nedelju dana moramo da izvršimopljačku i da odmaglimo odavde.

Nova pošiljka svakako neće biti transportovana za još nekolikodana odvrati Buč. Od nedelje bineko od vas mogao da stražari u

blizini Palamasa i, kada vidi da ja

prolazim kolima, imaće dovoljno vremena da vas obavesti da posta- vite zasedu na onom mestu. To je jedini.način.

U redu klimnu glavomDžordž Makarti. Dogovorili srnose. Za slučaj da nešto važno saznaš,samo ostavi jedan beli, poveći ka-men kod mesta gde se onaj šumskiput odvaja od glavnog druma. Mićemo već znati kako da dođemo u

vezu s tobom.I ovoga puta Makarti je prvi iza-

šao iz salu na, a malo zatim to istoučinio je i Buč. Na njihovo kreta-nje budno je motrio Bari Saliven izadovoljno se smešio gledajućikako Buč odlazi ka salunu »Al-hambra«.

Nadzornik Makenzi je namršte-no šetao po kancelariji, Bari Sali-

ven je posle podnetog izveštaja po

bedonosno stajao kod stola i odbijao dimove iz cigare.

Bogamu! promumla nadzor-nik. Kako čovek može da se pre-

vari u ljudima. Znači, ponovo je bio u društvu, kako ti tvrdiš, razbojnika Makartija.

To više nije slučajno ubeđeno odvrati stražar. Ja bih obaves

tio šerifa i spremio klopku čitavoj bandi. Koliko se sećam, svakomeod njih glava je ucenjena na neko-liko hiljada dolara.

Pri pomenu ove sume, Salivennehotice pređe jezikom preko usa-na kao da se oblizuje. Nadzornikga nezadovoljno odmeri i, pošto jepripalio novu cigaru, reče:




Onda Hendriksa više neću sla-ti da vozi zlato. Ukoliko su tvojepretpostavke tačne, banda će na-pasti pošiljku poluga baš kada ih

on bude prevozio. To je logično ..„Samo, kuda će sa njima. „Ovde je Salivenova oštroumnost

prestala da radi i on se počeša popotiljku, ne znajući šta bi odgovo-rio svom pretpostavljenom.

Ubuduće nastavi Makenzi za transport poluga znaćemosamo ja, ti i blagajnik Gatri. U to-

pionici već ima dovoljno zlata da bi se natovarila kola i zato nećemočekati nedelju dana, već ćemo ihposlati čim poluge budu izlivene.Ti i dalje motri na Hendriksa.

Sledeći dani protekli su u uobi-čajenoj radnoj aktivnosti i Buč nijeimao vremena da se dugo zadržavau Palarnasu, pošto se još nekoliko

vozača razbolelo od dizenterije iglavni teret prevoza rude pao je nanjega, Butalo Džonsa i još Nekolikozdravih kočijaša. Uveče se vraćaomrt^v umoran i, pošto bi jedva ve-čerao, stropoštavao se u krevet,skoro potpuno zaboravljajući nasvoj zadatak.

Tako je bilo i u nedelju uveče.

Pošto je ostavio štalskim momci-ma da ispregnu njegove mazge izkola, Buč se umio na pumpi i oti-šao pravo u spavaonicu. Tamo su

već hrkala dvojica njegovih kole-ga, pa je i on rešio da im se odmahpridruži kako bi se odmorio za sut-rašnji napor.

Već je bio skinuo čizme, kada

mu pade na um daje u sanduku is-pod kočijaševog sedišta ostaviopaketiće duvana i papir, koje jetoga dana kupio u Teluridu. Sa uz-

dahom je ponovo navukao čizme i jedva vukući noge pošao prekomračnog dvorišta do depoa, gde jetrebalo da se nalaze njegova kola.

Tamo je gorelo nekoliko velikihpetrolejskih lampi i pri njihovojsvetlosti majstori su poslovali po-pravljajući kvarove na kolima. Bučse nalazio prilično daleko od os

vetljenog kruga kod depoa, kadaprimeti jednu tamnu priliku gdeizlazi iz nadzornikove kancelarije ižurno se upućuje ka depou. Kada

je čovek stupio ispod lampi, Bučprepoznade stražara Barija Salive-na. Nekako instinktivno je zastao,ne želeći da se sretne sa natmure-nim čovekom. Mislio je da pričeka

dok ovaj ne ode, pa da tek ondauzme duvan sa kola.

Rasejano je posmatrao kako Sa-liven razgovara sa dvojicom kova-ča koji su poslovali oko jednihkola. Buč je znao da su ta kolanova i da su se retko upotrebljava-la za prevoz rude. Odjednom se tr-gao i skoro pljesnuo rukom po

čelu. Bogamu, pomislio je. Pa, jasam u tim kolima prevozio zlato zaTelurid. Zašto li ih sada spremaju?I šta će Saliven tamo?

Buč se povuče dublje u mrak ipriljubi uz drveni zid jedne šupe.Pošto sa tog mesta nije mogao dašuje šta Saliven razgovara kodkola, on obiđe šupu i uskoro se




nađe sa suprotne strane. Sada gaje jedva desetak metara razdvajalood grupe kod kola.

Dobro pregledajte te točkove

čuo je Sali veno v nabusiti glas. Neću da otpadnu kada je najnezgodnije.

Ništa ti ne brini, Bari progunđa jedan od kovača, koji je podma-zivao osovine kola. Znamo svojposao. *

Čemu tolika žurba? ~ umeša sedrugi kovač. Obično sredinom

nedelje spremamo kola za put. To se tebe ne tiče obrecnu se

Saliven. Kroz jedan sat hoću dakola budu spremna. Možda ćemoujutru prebacivati neke mašine izTelurida.

Saliven je još neko vreme razgo- varao sa ko vačima, a onda ih je os-tavio i ponovo se vratio u nađzor

nikovu kancelariju. Buč zamišlje-no ostade u svom skrovištu.

Hm rekao je sebi u bradu. Sumnjam da će ovim kolima transportovati mašine iz Telurida. Što bi Bari stražarno sprovodio maši-ne? Dabome, u pitanju je zlato.

Tek kada je otišao do depoa iuzeo zaboravljeni duvan ispod se

dišta i pošao ka spavaonici, njemu jedna druga misao pade na um. Dosada se nije krilo kada zlato transportuju u Telurid. Otkud dve po-šiljke za svega nekoliko dana?Onda se setio kako ga je Salivensumnjičavo gledao dok su prošliput vozili poluge, a i onaj nadzornikov iznenadni poziv da preuzme

pošiljku zlata sada mu je izgledalo više nego sumnjivo. Da li će i ovogaputa mene odrediti za vozača, pi-tao se Buč.

Po povratku u spavaonicu onskide čizme, ali se obučen zavučeispod ćebeta. Ležao je tako u mra-ku 1napregnuto mislio. Nešto kas-nije pristigoše i ostali vozači, ali

većpred ponoć u spavaonici je vla-dala pomrčina i samo se ćulo glas-no hrkanje. Jedino je Buč netremi-ce zurio u tavanicu.

Onda je polako ustao, uzeo svoj'pojas sa revolverom, prikačio gaoko struka i zakopčao kaput prekonjega. Držeći čizme u jednoj ruci,on na prstima izađe iz spavaonice.

Kod depoa je sada vladao mrak,ali se iz zgrade topionice i dalje vi-deo rumeni odsjaj usijane peći. Iz begavajući da se nađe na svetlu,

Buč skliznu preko dvorišta i usko-ro se nađe u blizini korala, gde jedržao svog riđana,, Zastao je i okre-nuo se. Jasno je video senke naoru-žanih stražara, koji su šetkali is-pred ulaza u zgradu topionice, alikod depoa i korala nije bilo niko-ga. Čulo se samo nemirno trupkanje konja i mazgi. Ceo rudarski lo-

gor kao da je spavao. I prozor nađzornikove kancelarije nije bio os vetljen. '

Buč ode do .kapije korala i tihozviznu. Iz tamne mase životinjskihtela izdvoji $e jedna masivna prili-ka i pođe ka njemu. Uskoro je verni riđan njušio svog gospodara iuživao dok ga je ovaj milovao po




glavi. A *Buč odŠrkinu kapiju korala, iz-

vede riđana napolje i povede gaprema šumici. Nije se usuđivao da

ode do štale i uzme sedlo, već jepojahao gola leđa vernog konja i,držeći se rukama za njegovu grivu,poterao ga niz drum za Telurid.

Put je odlično poznavao i mogaoga je prevaliti skoro žmureći. Ali,ipak, bio je oprezan, strahujući dane sretne nekog kasnog povratni-ka iz Telurida. Zato je polako terao

riđana i napregnuto osluškivao.Međutim, sve je prošlo u redu.Dvadesetak minuta kasnije, Buč senašao na mestu gde se šumski putodvajao za napušteni rudnik »Lu-cifer«.

Sada se kolebao da li da krenetim putem prema skrovištu bandei da im javi za sutrašnju pošiljku

zlata, ili da, prema ranijem dogo- voru, ostavi beli kamen. Onda jeshvatio da nema vremena za odla-zak u Palamas. Ako bi neko primetio njegovo odsustvo iz spavaoni-ce, onda bi to izazvalo pravu ka-tastrofu. Zato je iz džepa kaputa izvadio komadić olovke i služeći separčetom omota za duvan nad-

rljao sledeću poruku: »Sutra pro-lazi zlato. Ne znam da li ću ga ja vo-ziti. Budite spremni. B«.

Onda je utrošio mnogo vremenatražeći neki beli kamen i, kao zapakost, nigde u blizini ga nije bilo.Ostavio je riđana u cestaru, kres-nuo šibicu i pri njenoj slaboj svetlosti nastavio sa traganjem. Tek

posle dobrih desetak minuta mo-gao je da odahne. Na zemlji je ug-ledao beličast kamen, veličine no-

jevog jajeta. Kresnuo je novu šibi-

cu i onda pročitao poruku koju jenapisao u mraku. Bila je razgovetna. Presavio je hartiju i stavio is-pod kamena, koji je namestio tačno na sredini napuštenog šumskogputa.

Sada je samo trebalo da se nadada će odmetnici ujutru poraniti iobići raskrsnicu.

Ponovo se našao na riđanovimleđima i požurio natrag u Palamas.Imao je sreće da neprimećen stig-ne do rudarskog logora. Smestio jekonja u koral i onda krenuo duždepoa. Držao se senke i motrio nasve strane da ne bi naleteo na nekunoćnu pticu.

Dok je prolazio pored ,depoa,

jedna nova misao pade mu na um.Znao je da će pošiljka zlata krenutiza Telurid prilično rano kako bi seprimopredaja obavila do podne/u

vreme kada najviše sveta ima naulicama i kada je saobraćaj na dru-mu dovoljno živ da bi eventualnonapadnutom kočijašu njegovi dru:govi ili putnici mogli da priteknu u

pomoć. Zato je trebalo polazakkola odložiti što je moguće kasnije,a to je bilo izvodljivo samo ako se

budu pokvarila.Buč se provuče ispod ograde

koja je odvajala depo od štale i kaosenka poče da vijuga između kolakoja su tu bila poredana. Dobro jezapamtio mesto gde su se nalazila




kola određena za transport zlata ipronašao ih je, a da nije morao dapali šibicu. Onda je iz osovine zad-njeg točka izvukao klin. Pri tom se

poslužio kleštima, koja je izvukaoiz sanduka na kočijaševom sedištu.Njima je uz silan napor mišica us-peo da otkine glavu klina, tako da

je ovaj posle kratkog vremena mo-rao da sklizne iz svog ležišta i točak

bi spao sa osovine. Pokvareni klinpokrio je slojem kolomaza i takokamuflirao sabotažu.

Računao je da će teško natova-rena kola jedva preći nekoliko sto-tina metara pre nego što točakspadne. To će morati da izazove

veliko zakašnjenje.Zadovoljan obavljenim poslom,

Buć srećno stiže do spavaonice.Pred vratima je skinuo čizme i naprstima se ušunjao unutra. Sudeći

po gromoglasnom hrkanju, njegove kolege su sve vreme spavale.Stigao je do svog kreveta, pažljivose svukao i pokrio ćebetom. Većposle nekoliko minuta utonuo je usan i pridružio se neujednačenomhoru spavača.

GLAVA DESETA

U zoru je Buč bio prvi na noga-ma. Žurno je navukao odelo i izleteo u dvorište da se umije. Pošto sepumpa nalazila blizu depoa sa ko-lima’, on je mogao da vidi kola okokojih je noćas baratao. Izgleda da umeđuvremenu tamo niko nije pri-lazio i mladi čovek ie bio skoro

potpuno siguran da se njegovapodvala neće primetiti.

Za vreme doručka Buč je napetoočekivao da li će ga nadzornik Ma

kenzi pozvati u svoju kancelariju,ali se to nije dogodilo. Većina koči jaša je već ustala od stola i izašlanapolje da pomogne štalskimmomcima oko zaprega i u trpeza-riji su se sada nalazili samo Buč iBafalo Džons. Bari Saliven i drugadva stražara uopšte nisu tog jutradolazili na doručak.

Buč odloči viljušku kojom je do-tle. rasejano prebirao po svom ta-njim i sa uzdahom reče:

Nešto mi nije dobro. Bojim seda nisam zakačio dizenteriju . . .Kako bi bilo da me zameniš, Bufalo?

Njegov prijatelj se trže na ovajpred log i, pošto se oprezno osvr-

nuo na sve strane, tiho reče: Danas ne mogu.

. Zašto? zainteresova se Buč. Čini mi se da ti baš sada pada slo-

bodan dan. Sa svoje strane daću ti još tri dolara, pored redovne nad-nice koju dobijaš.

Ne mogu nećkao se BufaloDžons. Zaista ne mogu, Hendrik

se. ' Aha, nameravaš da odeš u grad

namignu mu Buč. Sigurno jeneka cura u pitanju.

Ma, kakve cure progunđa kočijaš. Malo je oklevao, a onda reče: Obećaj mi da ćeš ćutati...

Obećavam brzo reče Buč. Jutros me je nadzornik odre-






ću i gledaju prema drumu. Buć takođe1pogleda na tu stranu. Spazio

je Bufalo Džonsa kako sa bičempreko ramena žut: po blatnjavom

tlu i još izdaleka sipa besne psov-ke.Mladić odahnu. Sada je mogao

natenane da razmisli šta će. Nad-zornik Makenzi, privučen bukom,izlete iz kancelarije i zajedno saDžonsom požuri do depoa. Nekoli-ko minuta kasnije, dva kovača,Džons i Makenzi žurili su niz drum

ka mestu gde su se nalazila ošteće-na kola.

Buč je samo sačekao da oni ne-stanu sa vidika, pa se onda popeona kola i ošinuo zapregu. U glavi jeimao skovan plan. Znao je da ćenameštanje točka potrajati maloduže i zato je žurio da ih preteknei spusti se prema Teluridu kao da

će nastaviti prema rudnicima izagrada, odakle je ti^balo da se vratisa natovarenim kolima.

Dobrih pet stotina metara dale-ko od logora, on zateče grupu koja

je poslovala oko kola. Zaustavio sepored njih i ponudio im pomoć, alimu Makenzi reče da to nije potreb-no i posla ga dalje. Buč veselo zviz-

nu mazgama i ove se sjuriše nizdrum. Goreo je od želje da vidi šta

je bilo sa njegovom porukom is-pod belog kamena i da li su odmet-nici već upozoreni na zlatnu pošilj-ku.

Nalazio se u blizini mesta koje jeDžordž Makarti već ranije odredioza prepad kola i samo je mahinal

no bacio pogled prema borovomšumarku. Nastavio je istom brzi-nom, ali ga trže oštar zvuk. Buč hit-ro priteže uzde i mazge počeše da

usporavaju. Iz šumarka izlete je-dan konjanik i sjuri se do njega.Bio je to Džordž Makarti. Buč je

sasvim zaustavio kola i u sledećemtrenutku odmetnik stiže do njega.

Znači, primili ste moju poruku rekao je sa olakšanjem.

Srećom, ja ustajem rano progunđa Makarti. Spustio sam se

do druma i našao beli kamen. Sadasmo svi u šumarku i čekamo totvoje zlato. Kako to da ti ne voziš takola?

Lepo odvrati Buč. Sve mi sečini da su oni u logoru počeli neštoda sumnjaju i zato su krili kada ćezlato poslati u Telurid.

Onda, danas zaista moramo da

obaVimo posao odlučno izjaviodmetnik.

Kola su već bila krenula iz lo-gora objašnjavao je Buč ali samim namestio kvar, tako da će se za-držati i tek kasnije proći ovuda.Mislio sam da vas dotle pronađemi obavestim, ukoliko niste pročitalimoju poruku.

To nije loše smišljeno pohva-li ga Džordž Makarti. Kako stojisa oružanom pratnjom?

Na kolima je neki Saliven, kojime baš ne miriše i, rekao bih, čita

va sumnja potiče od njega. Nego,ima još jedna nepredviđena teško-ća. Kočijaš je moj novi prijatelj Bafalo Džons. Onaj isti sa kojim se




Kid tukao u gradu i koji mije omo-gućio* da se zaposlim u rudniku.Čovek je dobar i ne bih želeo damu se bilo šta dogodi.

Čuvši ovo, odmetnik poče dagricka brkove i neko vreme je ćutao. Onda* reče:

Znam šta hoćeš da kažeš. Učiniču sve da ne dođe do velike guž-

ve i da neko ne nastrada. Naravno,ako budu pucali na nas, moraćemo da se branimo.

Onda ću i ja da učestvujem u

akciji odlučno izjavi Buč. Iona-ko je moja karijera vrednog kočijaša sada završena.

Rekavši ovo, Buč potera kola sadruma i ne čqkajući na Džordžovoodobrenje, skrete ka otioj zaravnina desnoj strani i uz lomljavu žbunja probi se do borovog šumarka.Na jed noj čistini ugledao je odm et-

nike kako stoje pored svojih konja.Malo dalje nalazila su se jednakola, nešto lakša od onih iz rudni-ka. Njihovu zapregu nisu činilemazge već četiri konja.

Čim je stigao do sakrivene gru-pe, Buč skoči sa sedišta i zagrli sesa Kidom, koga nije video već višeod dve nedelje.

Bogamu! reče plavokosi re volveraš. Već sam se plašio da siodlučio da počneš novi život i dazavršiš kao kočijaš. Džordž nam jepričao da te hvale u rudniku ...

Mat Varner i Tom Makarti su ćutali i napregnuto gledali premadrumu. Napetost pred akciju oči-gledno ih je uhvatila i oni sada nisu

bili raspoloženi za šalu.Džordž Makarti sjaha s konja i

reče Varneru: Idu na onu uzvišicu i motri na

dolazak kola sa zlatom. Čim ih ug-ledaš u daljini, zvizni i požuri ova-mo. Onda se odmetnik okrenuostalima i nastavi: Buč me je oba

vestio da ima nekih teškoća. Kaošto vidite, on ne vozi dotična kola,a prijatelj je sa sadašnjim kočijašem. Dogovorili smo se da neće

biti ubijanja, zar ne?

Šta, treba valjda da dopustimda mi izbuše kožu! pobuni seTom Makarti.

Toliko daleko nećemo ići umirivao gaje Kid. Ako je u prat-nji samo jedan stražar, opda ja uz-imam na sebe da ga razoružam.Neće znati ni šta ga je snašlo.

Kako to misliš? upita Buč.

Ja i ti ćemo poći malo napredi sačekati kola kod prve krivine.naputu. Onda ćeš se ti pojaviti, narav-no, pešice, i reći ćeš kako si’imaonezgodu sa kolima. Ne verujem daće oni bilo šta posumnjati. Dok ih

budeš zadržavao pričom, ja ću seprivući s leđa i razoružati stražara.Slažeš li se?

Mračno raspoložen, on pođe zaKidom duž ivice puta. Jedva da suse smestili u žbunje, svaki na svojojstrani druma, kada se u daljini čuškripa točkova. Buč sjaha i odvedekonja dublje u cestar, pa onda iza-đe na drum. Ubrzo, prvi par mazgiiz zaprege pojavi se iza krivine iBuč pođe u susret kolima.




Prvi ga je spazio Bufalo Džons iradosno mu doviknuo:

Hej, otkud ti?Buč ništa ne reče već nastavi

žurnim korakom. Video je Salive-na kako se pridiže na sedištu. Dvocevka u stražarevim rukama kaoda je bila uperena u mladića. Nastrmom putu Džonsu je bilo po-trebno dosta vremena da zaustavikola. Kada je uspeo, ona su se na-lazila tačno prema mestu gde se užbunju krio Sandens Kid.

Imao sam nezgodu reče Bučnetremice gledajući u Salivena. One budale iz štale nisu dobro zategle kaiševe na mazgama. Popu-cali su, tako da nisam mogoa dalje.Idem natrag po opremu. Nego, šta

je bilo s vama? Brzo smo opravili točak reče

Džons, dok je Saliven i dalje mrač-

no ćutao. Cevi njegove dvocevkeneprestano su se pomerale za Bučom.

Mladić zabaci šešir na potiljak iobrisa oznojeno čelo. Progunđao

je: Od jutros me stalno prate ma

leri. Eto, zaboravio sam i duvan uspavaonici. Imaš li ti malo, Džo

nse? Kočijaš klimnu glavom i pođe

rukom ka džepu košulje gde mu senalazila kesa. Krajičkom oka Buč

vide Kida kako izviruje iz žbunja ionda mu neprimetno klimnu gla-

vom. Revolveraš kroči na drum ina prstima poče da se približavakolima.

Da bi prihvatio duvankesu odDžonsa, Buč stade jednom nogomna osovinu točka i htede da se po-pne na sedište.

Ne prilazi! dreknu Bari Sali ven. Ne prilazi, pucaču! Šta mu je? osmehnu se Buč

pogledavši Džonsa. Histeričanstražarev gl&s upozorio ga je da biov£j mogao da povuče okidačedvocevke i napuni ga olovom. Zato

je hitro odskočio nazad i kao zbu-njen ustao pored kola.

Džons se besno okrete pratiocui njegova teška šaka zgrabi cevipuške. Došlo je do kratkog gušanjai, sluteći nesreću, Buč se nehotice

još više povuče nazad. Samo što jeto učinio, a iz obe cevi puške sevnunarandžasti plamen i onda odjek-nu gromki pucanj. Krupna sačmakao oblak zasu nedužnu zapregu.

Mazge zadrhtaše, one najbliže posrnuše, a prednja dva para se propeše i onda jurnuše niz drum, dokim je iz bezbrojnih rana na telu šikljala krv. Bafalo Džons i Saliven pa-doše od naglog trzaja zaprege nasedište i mahinalno se uhvatiše zanjegov naslon.

Teška kola kao tane prohujaše

pored Buča. On vide da se Džonsprvi povratio od iznenađenja i dase saginje, pokušavajući da zgrabiuzde koje su visile između zapregei sedišta. Ispuštena dvocevka osta-la je daleži na putu i iz njenih cevipolako se izvijao plavičasti dim.

Nebesa! začu se pozadi Kidovglas. Sa njima je svršeno.



Poni West - Buč Kasidi i K id 4 59

Još su revolveraševe reci lebdele u vazduhu, a izbezumljene mazge, koje su jurile u pravoj liniji, presekoše sledeću krivinu na drumu i

poleteše niz strminu. Buč je užas-nutim očima gledao kako se životi-nje koprcaju u vazduhu i jedankratki trenutak imao je utisak dalebde po praznim prostoru, aonda kola i zaprega nestadoše kaoda ih je zemlja progutala.

Do Buča i Kida dopre lomljavagrana, prasak drveta, nekoliko teš-

kih udaraca i onda jedan strahovittresak, posle čega se sve smirilo.

Dvojica prijatelja se prenuše izukočenosti i potrčaše* ka mestugde su kola odíetela sa druma. Doksu jurili, iz provalije je dopiralo bolno njištanje jedne mazge.

Iz suprotnog pravca čuo se to-pot konjskih kopita i oni ugledaše

preostale odmetnike, koji su, pri- vučeni pucnjavom, požurili da impomognu. Nekako u isto Vreme,svi su stigli do mesta nesreće.

Sta je to bilo? zadihano upitaDžordž Makarti.

Kid je samo rukom pokazao nizstrminu.

Ode naše zlato reče mu Buč.

Onaj prokleti stražar,.. straho- vao sam da će nešto učiniti. Štetaza Džonsa.

Šta me se tiču te budale! zareža Tom Makarti. Gde je zlato?

Čuo si dreknu Buč na njega. Ako ti je do zlata, idi dole pa gaizv lači. . . Samo, ne zaboravi da poneseš i parnu dizalicu.

Trebalo bi videti šta je sa ljudima urneša se Kid i oprezno počeda se šulja dole. Prilikom pada, za-prega i teška kola su napravili kr-

čevinu kroz gustiš žbunja i mladogdrveća, tako da je spuštanje biloolakšano.

Buč pohita za prijateljem, doksu ostali odmetnici neodlučno sta-

jali na putu. Pridržavajući se za po-lomljeno granje, njih dvojica se brzo nađoše na dnu jaruge. Uspra- vili su se i ugledali stravičan pri-

zor.Desetak metara dalje, u gomili

iskidanih životinjskih udova i kršaod polomljenih kola, ležali su raz- bijeni sanduci sa ogromnim zlat-nim polugama. Sunčevi zraci, kojisu sada prodirali kroz načinjenukrčevinu, učinili su da se polugepresijavaju mutnom, žutom bo-

jom. Ispod jednog sanduka virila jeljudska ruka.

Buč pritrča do ruševina i svomsnagom navali da pomeri zlatnupolugu, koja je pod sobom pritiski-

vala ljudsko telo. Kid mu priskočiu pomoć i udruženim naporimanjih dvojica uspeše da odignu je-dan kraj poluge.

No, njihov trud je bio uzaludan.Buč prepoznade kariranu košuljuBufala Džonsa. Na mestu gde jetrebalo da bude kočijaševa glava,

videla se samo krvava masa.On pusti svoj kraj poluge i ova

skliznu iz Kidovih ruku, pa se uzpotmuli tresak vrati na staro mesto.



60 Poni West - Buč Kas idi i Kid 4

Telo Barija Salivena pronašli sunekoliko metara dalje. Nesrećnistražar je bio raskomadan i prijate-lji hitro okrenuše glave osećajući

muku u stomaku. Već su hteli da se vrate gore,kada se Mat Varner i Tom Makartidošuljaše do njih. Odmetnici i nepogledaše poginule, već priskočišezlatnim polugama. Njihove od zno-

ja vlažne ruke pohlepno su milova-le dragoceni metal.

Buč se zagađeno okrenu i pruži

ruku Kidu. Daj mi tvoj revolver.Plavokosi mu bez reči pruži kolt.

Buč ga zape i ode do mazge koja je još uvek djsala. Prislonio je cev uzglavu životinje i povukao okidač.Pucanj stostruko' odjeknu od ka-menih zidova jaruge. Njištanje od-

jednom prestade. Buč obiđe i osta-

le životinje, ali su sve bile mrtve.Za to vreme su Tom i Mat Var-

ner uzaludno pokušavali da izvu-ku bar jednu polugu iz ruševinakola. Iscrpljeni od napora, oniodustadoše i razočarano pogleda-še u Buča i Kida.

Šta ćemo sada? promuca Mat Varner. Zlato je tu, a mi ništa ne

možemo. Baš tako odvrati Kid. Šteta

što nam pri ruci nije neki fotograf,pa da te ovekoveči pored ovolikogzlata.

Tom Makarti otvori usta da izba-ci neku psovku, ali se sa drumazaču poznati zvižduk*. Džordž Ma-karti ih je opominjao na opasnost.

Buč zatače Kidov kolt za pojas, jer je revolveraš imao drugi u levojfutroli, pa onda svi skoro četvoronoške pođoše da grabe uz zid jaru-

ge. Izgrebani i okrvavljenih šaka,nekako su se dočepali ivice dru-ma.

Džordž Makarti je na svoj hlad-nokrvan i praktičan način ne samoodustao od uzaludnog pokušaja dase izvuče zlato, već je otišao domesta gde su Kid i Buč ostavili svo-

je konje i doveo ih odande. Dok se

vraćao, čuo je topot kopita koji se brzo približavao iz pravca Palamasa. Kada su se njegovi drugovi po-

javili, on im samo reče: Penjite se u sedla. Izgleda da je

buka privukla neželjene posmatrače.

Odmetnici se uspentraše na ko-nje i okrenuše ih u pravcu Teluri

da. Jedva da su prevalili stotinakmetara, kada se iz pravca kuda suišli začuše konji.

Do đavola, šta je to? progunđa Džordž Makarti i nehotice počeda zateže uzde. I ostali učiniše isto.Sada su stajali nasred druma i ok-retali glave čas na jednu, čas nadrugu stranu. Sa leve strane uzdi-

zao se veliki planinski zid,‘u koji je bio usečen drum, a desno je zjapilaprovalija, slična onoj u,koju su sesručili Džons i Saliven.

Džordž Makarti munjevito do-nese odluku:

Moraćemo da se probijemo! Ito dole. Zaletite konje što brže mo-žete. Oni koji nam dolaze u susret




ne očekuju naš juriš.Jurnuli su niz strmi drum i Buč,

koji je jahao na začelju, osvrte sepre nego što će zaviti iza sledeće

krivine. Gore, na ravnom delu dru-ma,' izbi grupa konjanika. U magnovenju je prepoznao one u prvimredovima. Bli su to riđokosi Makenzi, kome je na suncu glava gorela rumenim sjajem, do njegastražar Radklif, a s druge straneKormik. Iza njih je nastupala čita-

va kolona.

Buč nije imao vremena da ih broji. Pognuo se u sedlu i osetiokako mu vetar zviždi oko ušiju. Gonioci su ga primetili i nekolikopucnjeva raspepi vazduh.

Bogamu, to će upozoriti onedole, sevnu Buču kroz glavu. Ali,sada više nije bilo vremena da $enešto učini, osim da se slepo po-

sluša Džorđžov savet.Odmetnici su nemilosrdno zari

vali mamuze u slabine svojih konjai životinje kao da dobiše krila. Višenisu njima upravljali, već su ih puš-tali da se snalaze kako same ume

ju. Vadite oružje! vetar donese

do Buča glas Džordža Makartija.

Mladić trže iz pojasa pantalonaKidov kolt i čvrsto ga steže u šaci.Još jedna krivina na drumu i nje. f gov konj umalo ne slete sa puta.Zabatrgao se prednjim nogama inekako održao. Buč začkilji očima,suznim od vetra koji ih je šibao.Sada je nailazio pravi deo puta, anegde iza šumovitih padina mogle

su se nazreti prve kuće Telurida.Projurili su pored mesta gde se

onaj šumski put odvajao ka rudni-ku »Lucifer« i baš tada revolver u

Džordžovoj ruci sevnu plamenom.

GLAVA JEDANAESTA

Kao tamni zid od ljudskih i živo-tinjskih tela, nailazila je masa ko-njanika koji su žurili ka Palamasu.Pojava odmetnika na drumu oči-gledno je izazvala zabunu među

poterom, jer su njihove vođe,među kojima je glavnu reč imaogradski šerif, u prvi mah pomislilida su to gonioci iz rudarskog logo-ra.

Džorđžov pucanj ih je prenuo izzablude, ali taj prvi ispaljeni metakpukim slučajem je pogodio baš še-rifa. On se sruči sa konja. Njegov

pad izazva novu pometnju u redo- vima potfcre. Onda svi odmetnicipripucaše i plotun načini pravupustoš. Iskusni revolveraši nisu ga-đali u ljude već u njihove konje.Buč je to činio iz navike.

Za tren oka od dobro uređenepotere napravi se haos. Iskusnooko Džordža Makartija smesta je

primetilo šansu koja im se pruža ion, ne prestajući da puca, besomučno produži da mamuza svogkonja.

Još samo pedeset metara ... tri-deset . . . deset. Kao topovsko đule,odmetnički zahuktali klin nađe seoči u oči sa poterom. Džordz in-stinktivno povuče uzde konju i ži-



62 Poni West - Buć Kasidi i Kid 4

votinja se prope kao da će presko-čiti prepreku. Buć samo vide izva-ljena telesa kon ja i razbacane ljudeoko njih, pa nehotice zatvori oči.

Osetio je kako nešto krčka pod kopitama njegovog konja, da ovaj po-srče, ali već u sledećem trenutkuždrebac je ponovo jurio po sigur-nom tlu.

Probili smo se, sevnu mu krozglavu. Nekoliko metaka zviznu Io jeoko njega, ali ono malo prisebnihljudi iz potere bilo je ipak još suvi-

še potreseno iznenadnom katast-rofom. Slabo su gađali i njihovazrna bezopasno su zviždala oko begunaca.

Buč se opet obazre. Video je Kidovo uzbuđeno lice i nasmešenausta, koja su otkrivala bleštavobele zube. Revolveraš je uživao u sve-mu ovome. Odmah iza njega, u

sedlu se klatio Mat Varncr, bledkao krpa. Levom rukom se držaoza grudi. Oko prstiju se širila krvava mrlja.

Tom Ma karti je negde izgubiošešir, a iznad njegovog desnog uvapružala se crvena brazgotina, izkoje je liptala krv i kvasila mu lice.

Jedino su Kid i Džordž Makarti

izgledali kao i pre čitave gužve.Mladić nehotice prinese ruku gla-

vi i prsti mu dodirnuše meki obodkicoškog šešira. Do njega mu je

bilo veoma stalo.Sve ovo Buč je video i zapazio za

nekoliko sekundi, a onda DžordžMakarti podiže desnu ruku i poka-za u stranu, upozoravajući kako bi

uskoro trebalo da skrenu za njim.On očigledno nije nameravap da

produži do Telurida, gde su ovakokrvavi i izbezumljeni mogli da pri-

vuku opštu pažnju. Postojao je još jedan razlog. Iz pravca grada pri- bližavala se dugačka kolona teret-nih kola natovarenih rudačom.

Ali, kada je Džordž skrenuo sadruma, odmah se videlo da nijemogao da izabere najbolje mesto.Opet ih je čekala strma padina, sre-ćom bezopasnija od prethodnih.

Odmetnički konji, pažljivo odabra-ni i obučeni za ovakve situacije,održali su se na nogama i srećnospustili svoje jahače do ravnog tla,nekih stotinak metara ispod dru-ma.

Ne obazirući se na grane koje suim preprečavale put i šibale policu i telu, trudili su se da ne zaos-

tanu za Džordžom. Za divno čudoi Mat Varner se još držao u sedlu.Kada se Buč okrenuo da ga pogle-da, shvatio je da ovaj može svakogtrenutka da padne.

Džordže! kriknu Buč. Džordže!

Odmetnik se okrenu. Odmah jeshvatio zbog čega ga Buč zove i

skoro u mestu zaustavio je konja.Svi se okupiše oko njega. Dobrihpola minuta konji su dahtali i nikonije bio u stanju da išta progovori.Zatim Mat Varner, bez ikakvogupozorenja, pade na zemlju. Buč iKid sjahaše sa konja i više se sručiše nego što klekoše pored ranjeni-ka. Varneru je čitava košulja bila



Poni West - Buć Kasidi i Kid 4 63

natopljena krvlju. Kada mu je Kidpocepa na grudima, ugledaše veli-ku ranu negde ispod srca.

S njim je svršeno kratko reče

Tom Makarti.Ranjenik je svakako čuo njegovereci, jer je otvorio oči. Usne su mupodrhtavale od velikog napora danešto kaže. Buč sažje glavu kako biga bolje čuo.

Ubijte me zakrklja Varnt'r.Buč se naglo diže. Tom Makarti

obrisa krv sa lica. Džordž je nepo-

mično stajao i zurio u samrtnika.Kid je gledao nekud u daljinu.Buč i Kid se okrenuše i popeše

na svoje konje, a Makarti požuri zanjima. Očigledno su Džordžu pre-puštali da ispuni Varnerovu želju.Poterali su konje i odmah zatim izanjih odjeknu revolverski pucanj.Niko se nije usudio da pogleda u

Džordža Makartija kada ih je neštokasnije pristigao.

Dva dana posle ovih događaja,četiri jahača ulazila su u malu va-rošicu Silverberg, dobrih stotinjakmilja daleko od Telurida.

Na početku naselja bila je podig-nuta velika štala, čiji je vlasnik sva-

kako hteo da prvi privuče putnike.Jahači zastadoše kod štale i siđošesa konja. Ne ispuštajući uzde, onise okupiše u grupi. Kada im je pri-trčao vlasnik štale, plavokosi čo

vek sa brčićima nestrpljivo mumahnu rukom da se gubi. Vlasnikse uplašeno povuče. Iz iskustva jeznao da ima posla sa opasnim lju-

dima.I nije grešio. Bili su to članovi

bande iz »Rupe na zidu«. Posleneuspele pljkčke zlata u Teluridu,

Buč, Kid i braća Makarti bežali sudva dana i dve noći i tek poslemnogih krivudanja i sakrivanja us-peli da izmaknu poteri. Za vremete besomučne trke, u glavi BučaKasidija sazrevala je jedna odlukai on je sada glasno saopšti odmet-nicima:

Ja odlazim, Džordže. Ovakav

stil rada mi ne odgovara. Niko odnas nije kriv za neuspeh, ali dosta je bilo krvi i uzaludnih pogibija.

Džordž Makarti je gledao nekudpreko glava svojih drugova. Za tre-nutak je njegovo ću tanje izgledalozagonetno i neodobravajuće, aonda vođa bande ispruži svojukoščatu šaku i Buč je snažno steže.

Zatim se Džordž pope na konja. Izsedla je rekao pomalo promuklo: Oduvek sam znao da nam se

putevi razilaze, Buče. Možda ćemose još nekada videti.

Mahnuo je glavom bratu i Tomtakođe pojaha. Onda pogledaše uSandens Kida. Očekivali su da imse pridruži. Plavokosi revolveraš

razvuče usta u osmeh i polako za- vrte glavom. Ja ostajem rekao je.Braća Makarti okrenUsše konje i

otkasaše niz ulicu. Buč i Kid su gle-dali za njima, a onda su polakouveli konje u štalu.

S t a ććmo sada? promrmljaKid.




Sada ćemo prvo dobro da se is Samo promrmlja Kid sutrapavamo odvrati B u č.A posle . . . se razdvajamo. Biče nam lakše da

videćemo. Život je tako dug i može ' . .da bude dosadan ako uvek nešto pobegnemo. Sastanak je u Santaočekuješ od njega.. Feu.

KRAJ





Documents

Buc Kasidi i Kid 004 - Teks Gordon - Dvojica protiv svih (drzeko & folpi & emeri)(SZ).pdf