Vestern Bestseler 05 - Carls K. Mils - Velicanstveno Popodne (Vasojevic & Folpi & Emeri)(4.0 MB)

7/17/2019 Vestern Bestseler 05 - Carls K. Mils - Velicanstveno Popodne (Vasojevic & Folpi & Emeri)(4.0 MB)

http://slidepdf.com/reader/full/vestern-bestseler-05-carls-k-mils-velicanstveno-popodne-vasojevic-folpi 1/228

™ čarls K. MILS

K V EU ^STTEHO

| J PAPiinim

Kada general ima^v, ikog dara, ondi





čarls K, MilsVELIČ ANSTVENO POPODNE

Forum —M arketprint





VESTERN BESTSELER

Čarls K. Mils

VELIČANSTVENO POPODNE

FORUM - MARKETPRINT



BESTSELER broj 5; Glavni i odgovorni urednik: SlavkoD R A G IN Č IĆ ; U red nik : Zo rk a Ć IR IĆ . N aslov orig inala: Charle s K. Mills - A M IG H T Y A F T E R N O O N ; C opyright © 1980. by Charle s K. Mills, objavljeno prem a ugovoru sa G P A M inhen.Recenzija : Rade O B R EN O V IĆ ; Prevod: Stanko ŠA JTINA C;

Le ktor : Z orka Ć IRIĆ ; Tehnički urednik: Laslo TO T; .N aslovna s trana: Svetozar TO M IĆ ; K orektor i: M arija K EČ K EŠ, Vil-m a B E K B R -G A Ć E ŠA ;Štam pa: sep tem ba r Tržište: 1987. god ine.Iz da je i šta m pa N I Š R O F O R U M - O O U R M A R K E T P R I N T ,

Novi Sad, V ojvode M išića broj 1.

Sva prava se zad ržav aju, uključujući prava n a repro đu ko va nje ove knjige u celini, ilidelimično, ili na bilo koji drugi način.Oslobođeno osnovnog poreza na promet mišl jenjem Pokraj inskog komiteta zaobrazovanje i kulturu, broj 413-210/87. od 30. marta 1987. godine.



Uputilo se prema božjem sudu to VELIČANSTVENO POPODNE

dok mu pod beskrajnim nebeskim svodom

zgusnuti oblaci pokazuju p u t . ..

(Emili Dikinson/1830—’S6.)









Veličanstveno popodne

ga. Protestovao je, ali više forme radi i sada je posmatrao paradu uz svoj uobičajeni stegnuti, bo

lan izraz na licu.Svi trubači 7. konjičkog, po dvojica na četu, svaki je jahao konja zelenka, predvođeni glavnimtrubačem Vosom, plavokosim Nemcem plavih oči

ju , okrenuli su se za 270 stepeni ulevo, licem prema onima što su posmatrali smotru.

Indijanski izviđači bili su u pratnji petorice belih

ljudi odevenih u grubu graničarsku odeču, sviupadljivo različiti među sobom, a ipak neobičnoslični. Jedan je bio još dečak; drugi sredovečančovek preplanulih obraza i živih crnih očiju. Preostali su bili oko tridesetak godina, mršavi, preplanuli i tvrdog izgleda. Bio je s izviđačima i jedanCrnac s kovrdžavom sedom kosom i svečanog izra

za lica. Bar tro jica Indijanaca bili su melezi a ostalisu nosili rashodovana vojna odela ili civilnu odeču, tako da je njihova plemenska pripadnost bilaneodrediva. Zapravo, nalazilo se i nekoliko Sijuksa među njima. Bez izuzetka, bili su to stariji ljudii njihovi običaji im nisu nalagali da treba i dalje daučestvuju u borbama, ali su oni očigledno to sami

hteli, čak i da se bore protiv sopstvenog naroda.Među izviđačima bilo je i nekolicina Indijanaca iz plemena Vrana. Pukovnik Gibon ih je posudio7. konjičkom je r su dobro poznavali zemlju. Bili suviši rastom od ostalih Indijanaca, s izduženim lepim

profilima i d u ^ čk o m crnom kosom, vezanom pozadi u punđu. Č etvorica od n jih mladiči sa malo is

kustva; ostali sredovečni ljudi. Svi odeveni u čudnu mešavinu rashodovane vojne odeče i jelenskukožu ukrašenu ornamentima, jahali su vojne konje.



Ostali Indijanci bili su iz plem ena Arikari, zvaniRi. Dostojanstveni, krivonogi, tamnoputi ljudi na

indijanskim ponijima. Većina mladi, s malo ili nimalo iskustva ali, tu i tamo, mogao se naći i poneki stariji, iskusniji ratnik. Jahali su kasom poredtrojice oficira, potpuno nezainteresovani za utisak, koji ostavljaju.

Oficir oštrih crta lica, koji je predvodio izviđače, spusti ruku s pozdrava i opusti svcna neprirod

no podignuta ramena. Potporučnik Carls AlbertV arnum, diplomac Vest Pointa u klasi ’72, imao jedvadeset sedam godina. Bio mu je to treći pohodna Indijance i već je stekao reputaciju svireposti u

borbi. Visok i tanak kao bandera, imao je širokočelo, sitne tamne oči i malu isturenu bradu kao itanak , šiljasti nos. Mala usta delovala su kao da su

mu stalno napućena. Imao je male čekinjaste brkove koji su još više naglašavali njegove oštrecrne oči, a nazirali su mu se i počeci brade, posledica jednomesečnog nebrijanja. Varnum je nosiokošulju od jelenske kože i veliki sivi filcani civilnišešir, natučen nisko na oči.

Sledila je zatim u koloni mala grupa; tri nared

nika od kojih su dvojica nosila zastave na kopljimaod tri metra, predvođeni dvojicom oficira. Oficirisu istupili, prišli trojici posmatrača parade i salutirali.

- Vrlo dobro izgledaju vaši ljudi - reče generalTeri. - I vrlo dobri konjanici, generale Kastere.Jako dobri konji.

Džordž Armstrong Kaster imao je trideset šest i po godina. Imao je meteorski uspon u građanskom ratu i u dvadeset petoj več je postao koman

Veličanstveno popodne_________________________________ W



dant konjičke divizije. Učestvovao je u mnogim bitkama, večim ili manjim, jedanaest konja izgu bio je pod sobom, a on sam je iz n jih izašao samosa jednom dečijom ogrebotinom preko čela. Sinkovača, Kaster se upisao na Vojnu akademiju uVest Pointu i diplomirao kao dosta nezapažen usvojoj klasi, u junu 1861, upravo u vrem e početkagrađanskog rata . „Dečji general“ kako su ga zvali,u međuvremenu je postao već čovek srednjih godi

na. Imao je riđeplavu kosu, ali kada je smakao saglave svoj plitki beli šešir, videlo se da je na putuda ubrzo očelavi. Sunce nije najbolje podnosio,

jer oni delovi lica i vrata, koji nisu bili pokriveni pegama, izgoreli su od zajedničkog dejstva sunca ivetra, pa je ličio na kuvanog jastoga. Nos veliki imesnat, jabučne kosti visoke i naglašene, obešeni

brkovi, kao u morža, po boji svetliji od kose, gotovo po tpuno su mu skrivali njegove tanke, male usne, i kratka ali gusta brada prekrivala mu je donjideo lica. Nije se mogao pohvaliti spoljnim izgledom a ni odelo od jelenske kože nije mu baš naročito stajalo, ali posedovao je nešto što je plenilo,dovodilo druge čak u položaj da slušaju. Plavih i

sjajnih očiju, vitak i atletski građen , jahao je opuštenih peta i stopala okrenutih unutra, kao da jerođen u sedlu. Dugi zlatni pramenovi kose, nekavrsta ličnog obeležja, više se nisu videli. Varnum,komandant izviđača mu ih je ostrigao konjskimmakazama mesec dana ranije i Kasteru su se jošdobro videle pomalo klempave uši.

Kada je govorio, glas mu je bio grlen, gotovoženski, a reči su se preplitale i spajale, isprekidane jedino povremenim, upadljivim, zamuckivanjem.

11_________________________________ Veličanstveno popodne



— Hvala vam, generale —reče on. —Šteta što smomorali muziku da lišimo konja. Trubači izgledaju

prilično dobro, ali ipak nisu prava zamena.Teri je klimnuo glavom odsutno. - D a, muzika bi bila dobra. Ali tamo kuda idete, ona vam neče biti važna, za razliku od trubača.

Kaster je porumeneo. Oficir kraj njega bio jetakođe odeven u jelensku kožu ali tu se sličnost završavala. Dok je Kaster ličio na lovca na bivole,

preplanulog od sunca, poručnik Vilijam V ajnerKuk podsečao je na pravog komandanta konjičkog puka. Bio je, u stvari, adjutant: visok, impozantan čovek kratke kose i izuzetno dugih zulufa.Kanađanin, veteran građanskog rata i kao ađutant

je služio već pet godina, uključujući i kratak boravak u tom svojstvu u Kanzasu. Kuk je sedeo na

konju nepomično kao počasna straža, dok je Kaster gotovo teatralno posm atrao jednog narednikai dovjicu zastavnika, koji su išli iza izviđača i predvodili kolonu od po četiri u redu, koji su sačinjavali dvanaest četa 7. konjičkog puka .

Vojnici su predstavljali jednu prilično šarolikugrupu, više su ličili na gomilu ravničara, koji jašu u

formaciji, nego na vojnu jedinicu obučenu da odgovara na razbrojavanje. Bili su prašnjavi i zarasliu kosu, i delovali kao da su spavali u uniformama.

Na prvi pogled izgledalo je da nem a dvojice jednako odevenih, ali pažljivije posmatranje otkrivalo

je da postoji neka vrsta uniformisanosti. Gotovosvi su nosili široke kožne kaiševe sa mesinganim

kopčama na levom ramenu i čeličnim alkama nadesnom kuku. Z a alke su bili pričvršćeni „karabinispringfild“ kalibra 45 za pojedinačnu paljbu. Bi

Veličanstveno popodne 12



le su to puške model 1873, dužine oko jednog m etra, teške nešto preko tri kilograma i efektivnog

dejstva od gotovo tri stotine metara. Na desnomkuku, u futroli očigledno pravljenoj za levake,imali su revolvere „kolt“ kalibra 45 sa po šest metaka u burencetu. Sablje nisu nosili.

7. konjički p uk ili „Borbeni sedmi“, kako su gazvali, kotrljao se dalje. Postojao je m anje od desetgodina i sedam je proveo na granici, nadgledajući

Indijance. Nikada dosad se njegovih dvanaest četanije našlo zajedno u jednoj koloni. Većina dotadašnjeg posla sastojala se u tome što su male jedinice gonile protivnika, ali prave borbe jedva da je

bilo. Za sedam godina granične službe, puk jeimao samo trideset dva o& šaja. U tom periodu izgubljeno je manje od četrdeset ljudi, više od polo

vine u jednoj jedinoj bici, bici kod Vašite. U istovreme naneli su neprijateljskim Indijancima gubitke od preko dve stotine ljudi, opet, više od polovine kod Vašite. Ako se odbije, dakle, Vašita, puk

je za sedam godina izgubio manje od dvadeset ljudi, a njegovi borci su ubili ili ranili oko stotinu Indijanaca. Nije to bio baš naročito slavan bilans u

poređenju sa statistikom ranijih, predratnih, pukovskih četa, ali za jednu mirnodopsku armiju, bio je to bilans ravan učinku drugih jedinica.

Četom B na doratima, komandovao je kapetanTomas M auer Mekdaugal. Kapetan Mek, kako suga zvali, bio je generalski sin. Napustio je kuću uosamnaestoj godini da bi se pridružio armiji Juga i

dospeo do čina kapetana. Posle rata, morao je da počne iz početka, ovoga puta, međutim, počeo jekao potporučnik. Mekdaugal je imao samo triđe-

13 Veličanstveno popodne



set i jednu godinu, ali već je počeo da gubi bitku sasopstvenim strukom. Okruglog lica, tankog nosa izulufa srednje dužine, koji su več počeli da sede,ličio je na debelog čoveka, koji je naglo smršao.U stvari, kod njega je bilo obrnuto: mršav čovek utelu debeljka. Imao je plave oči.

Četa C bila je na alatima a komandovao jemlađi brat generala Kastera, major Tomas VordKaster. Postojala je blaga porodična sličnost me

đu njima, bez sumnje, ali je Tomas bio viširastom od svoga slavnijeg brata i delovao je kaoda je zaista prošao kroz teškoće. Tom je imaotrideset godina i bio je neženja. Bio je unapre-đen u čin majora zbog hrabrosti u borbi i dva

put odlikovan Medaljom časti. Ranu od metkanosio je na desnom obrazu što mu je među in

dijanskim izviđačima donelo nadimak „Obeleže-ni“. Imao je ravno, trouglasto lice sa usko usađenim plavim očima i oštrim nosem. Bio je odeven u jelensku kožu kao i njegov stariji brat,a svoj beli šešir obično je nosio natučen na oči.

Četa E bila je na konjima zelencima, zbog čegasu je i zvali „Zelenci“. General Teri je naročito

toplo pozdravio njenog komandanta, majora Algernona Emorija Smita iz prostoga razloga što je Smit bio Terijev pomoćnik za vreme građanskog rata. Bio je Njujorčanin, trideset i tri godine star, koji je činove sticao u ratu. Smit je

bio zdepast čovek sa invalidnim ramenom. Bio je teško ranjen u levo rame tokom rata i još nije

uspevao da podigne levu ruku, tako da bez pomoći nije mogao da obavi ni tako prost zadatak kao što je oblačenje bluze. „Smiti“, kako

Veličanstveno popodne_________________________________ M



SU ga takođe zvali, imao je sive obrve, širok, prav nos i jake brkove. Komanda nad četom E

bila mu je tek nedavno poverena.Sledila je četa F na doratima. Ova četa ostavljala je vrlo dobar utisak na obuci i imala je u svojimredovima najviši procenat nemačkih doseljenika.Komandovao je kapetan Džordž Volter Jejts, temeljni plavi čovek, širokog lica i dugog naglašenognosa. Jejts je imao trideset tri godine, veteran gra

đanskog rata. Bio je poreklom iz Mičigena, kao iKaster i, nekim slučajem, služio u Kasterovomštabu za vreme rata. Bio je član takozvane Kasterove „porodice“ . Č ak je i ličio na K astera u pogledu gojaznosti. Imao je čak iste morževske brkove iodelo od jelenske kože.

Četa „Besna 1“ takođe je bila na doratima. Ko

mandovao je Irac, vojnik od zanata, po imenu MajlsVolter Kif. Kapetan po činu, služio je u italijanskoj papskoj vojsci i u armiji Juga. Visok, mršav tride-setčetvorogodišnjak, kovrdžave kose, tamnih, prodornih očiju i podsečenih brkova, imao je na sebikošulju od jelenske kože i plave pantalone. Njegovcrni šešir slagao mu se uz kosu i malu bradu.

Četa L bila je isto na doratima, a komandovao ješurak generala Kastera poručnik Džejms Kalun.Džimi Kalun je bio krupan momak, trideset godinastar, širokih ramena, plavokos, neobično jake vilice ičeličnoplavih očiju. Kalun je bio smatran pukovskimlepotanom, ali četiri godine srečnog, bračnog života

počele su da mu se ocrtavaju več oko struka i vrata.

Nosio je košulju od jelenske kože i plave pantalone i , poput njegovog drugog šuraka. Toma Kastera, imao beli šešir natučen na oči.




Sledila je četa A na vrancima. Zvali su je „Č etrdeset lopova“ iako ih je, u stvari, bilo gotovo šez

deset sa ravnom erno raspodeljenim irskim, nema-čkim i drugim doseljenicima. Komandovao je ka petan Majls Mojlen, čovek grubih crta i gustihobrva, trideset sedam godina star, a bio je oženjensestrom Džimija Kaluna, Šarlotom. Najupadljivi

ja crta bili su mu dugi, uvijeni brkovi, koji su isticali njegove plave oči. Majls Mojlen imao je pro-

menljivu vojnu karijeru, koja je uključivala i lišavan je čina i otpuštanje iz vojske u građanskom ratu. Ponovo se prijavio pod lažnim imenom i opet

počeo od redova.Četu D na doratima, predvodio je potpukovnik

iz građanskog rata, koji je u posleratnom raščišćavanju činova, degradiran u kapetana, Tomas Bel

Vir. Kapetan Vir je bio tridesetosmogodišnjak igotovo čitavu dotadašnju karijeru proveo je u K asterovoj službi. Bio je širokih ram ena, okruglastoglica, razrokih očiju, klempavih ušiju i svetlih, ču

pavih brkova, sa nosem krivim i prevelikim zalice. Već dugo vremena nije bio najboljeg zdravlja što se videlo i po tome što je nosio dugi,

sivi ogrtač.Četa G na alatima imala je dva obeležja: bila je jedina, sa više doseljenika nego pravih Amerikanaca, a komandovao joj je poluindijanac. Poručnik Donald Mekintoš, tridesetsedmogodišnjak,Kanađanin po rođenju koji je dvaput sticao čin:

jedanput u građanskom ratu i ponovo, odmah po

sle njega. ,,Toš“ Mekintoš glatko izbrijan, širokihramena, imao je isturene jagodice i smeđe oči. Nosio je francusku vojničku kapu.

Veličanstveno popodne_________________________________ 16



Četa // im a la je najmanji broj doseljenika u svo jim redovima i jahala je crvenkaste dorate. Ko

mandovao je kapetan Frederik Vilijam Bentin.Č etrdesetdvogodišnji Fred Bentin bio je pukovniki komandant konjičke brigade u građanskom ratu.Kao južnjak, opredelio se za armiju Juga i postaoodmah oficir. Neposredno posle rata, odbio je da

bude m ajor u crnačkom konjičkom puku i umestotoga prihvatio kapetansku ulogu u 7. konjičkom.

Od penzionisanja starog kapetana Tompsona,glatko izbrijani, sedokosi Fred Bentin bio je najstariji kapetan u puku. Č ovek ratobornog izgleda iširokih ramena na niskom, zdepastom telu imao je

blago povijene noge veterana na konju. Indijancinisu imali nikakav naziv za njega, ali su ga vojnicizvali „obrijani Božić Bata“ jer je imao prodorne

plave oči i stalni osmeh na licu. Nosio je plavuoficirsku bluzu i otrcani crni šešir sa proračunatom nonšalancijom.

Četa K je bila najmalobrojnija, sa manje odčetrdeset ljudi, i jahala je alata. Bila je to jedinačeta, kojom je komandovao diplomac sa VestPointa, poručnik Edvard Setl Godfri. „Godi“ je

imao trideset tri godine, diplomirao je u klasi 67na V ojnoj Akademiji i imao je devet godina služ be na granici. Bio je vitak i mršav, velikog nosai usko usađenih tamnih očiju. Opušteni brkovi do

prinosili su njegovom orlovskom izgledu, koji jenarušavala jedino duga ali retka brada.

Poslednja četa M, jahala je različite konje. Ko

mandovao je kapetan Tomas Henri Frenč. „Taker“ Frenč bio je oniži čovek, pljosnatog lica, odeven u jelensku kožu. Opušteni brkovi nadopunja






stera. Reno je pro jahao da bi se pridružio koloni,koja je brzo odmicala i upravo gazila široku ali

plitku reku Rouzbad.Džejms Brizbin, zvani „Skakavac Džim“ s pre

zirom se okrenuo kada se Kaster srdačno rukovaosa Terijem i Gibonom. Komandant 7. konjičkog nestrpljivo je zatim okrenuo svog crvenog alata iuputio se za kolonom.

- Ne budite nezasiti, Kastere —reče Gibon še-

retski —imajte na umu da ima dovoljno Indijanacaza sve nas.- Ne, n-neću —odgovorio je Kaster ozbiljno i u-

daljio se lakim galopom.- Č ekajte i nas - doviknuo mu je Gibon.Trojica oficira, izvršilaca smotre, poterali su ko

nje ka parobrodu „Daleki zapad“ . Pošto su sjaha

li, a dizgine im preuzeli njihovi posilni, gledali suza kolonom, koja se udaljavala prema jugozapadu.

- Pa, Kaster je srećan sada - primeti generalTeri - svoj gospodar u poteri za Indijancima.

Brizbin je promrmljao nešto neodređeno. Gi bon je izgledao bled, što je verovatno bila posledi

ca stomačnih tegoba.Teri je pogrešno protumačio njegovo čutanje.- D a nisi, možda, malo zavidljiv, Džone? - up i

tao je uz blag osmeh. —Mislim zbog toga što Kaster ima priliku da se pre nas sretne sa Indijancimai pokupi svu slavu?

Pešadijski pukovnik, ko ji je izgledom podsečao

na pticu grabljivicu, je frktao. —Slavu? —upitao jedok su sva trojica zastali pred daskom postavljenom između obale i brodskog stepeništa.

W_________________________________ Veličanstveno popodne



- Znaš li ti šta tamo na Zapadu znači slava? Toznači da te ubije neki Indijanac skriven iza stene i

da ti posle objave ime u novinama, pogrešno nap isano!General Teri se smejao u znak odobravanja.

Č ak je i „Skakavac Džim“ iskrivio lice u nekakav podrugljivi poluosmeh.

- Možeš se pouzdati u K astera da če učiniti samo ono što je najbolje za njega —reče on.

Gledali su u oblak crvene prašine, koji se digaoiza kolone koja je prešla Rouzbad i nastavila dalje. Kroz nekoliko minuta ljudi i stoka pretvorilisu se u crne tačke pračene stubovima prašine.


Kaster je požurio napred da bi osmotrio indijanske i civilne izviđače i vodiče, koji su brzo ali i oprezno grabili uz obalu. Potporučnik Varnum, koji je

proučavao tlo pred sobom, podiže pogled, kao d a je primio telepatsku poruku, i odjaha do Kastera.

—Vrane su sasvim napred —raportirao je. —A rikari su se podelih. Obrađujemo obe obale reke.

Repati Bik je sa jednim odredom, a Vojnik sa drugim.Kaster klimnu glavom. - A gde je moj srečnik?Varnum ga je gledao zbunjeno za trenutak, a

onda odgovorio. - Č arli Rejnolds je levo sa Bikom. Ja ga nisam odredio. Sam je otišao.

- Zna on - reče K aster ozbiljno. - Levi bok nam

je najvažniji. Ne smemo dozvoliti da se provukukraj nas. Sve bi ovo, u tom slučaju, bilo gubljenjevremena.



- M enjaćemo se povremeno - nastavio je šef izviđača. —Da bismo imali bolji uvid, da tako ka

žem.Kaster klimnu glavom odsutno. - Sledite svakitrag. Crvenokošci su pravi đavoli u postavljanjulažnih tragova. Ne dajte im da se vrzmaju s našeleve strane.

Varnum potvrdi i odjaha. Kaster se uputio prema malom uzvišenju i, uspravivši se u sedlu, osma

trao je oko sebe. Cete su bile stručno ešaloniranetako da ne zaslepljuju jedna drugu prašinom i podižu je što manje. Komora se u neredu vukla. Kaster se namrgodio.

Sledećeg trenutka pridružio mu se poručnik Vilijem Kuk, ađutant. Ć utali su, a Kukov pogled

pratio je Kasterov po horizontu. Počeo je da be-

leži nešto u malu beležnicu.Kaster najzad progovori. - Moračemo nešto dauradimo s tom komorom.

Kuk se nasmešio, kao da je zbog nečega zadovoljan sobom. - To sam već zapisao, generale - reče. - Razmišljao sam da iz svake čete odvojim ljude da pomognu komordžijama.

Kaster se složi. Oprezno je poveo svoga alatanizbrdo do staze, pa skrenuo na sever pažljivoispitujući horizont.

Kolona je dobro napredovala duž reke Rouzbad, iako se rastegla na više od dve milje. Tlo pod konjskim kopitama bilo je peskovito i gotovolišeno rastinja, ali bilo je prilično ravno, ako se

izuzme poneka suva jaruga, ko ja se spuštala u plitki, brzi Rouzbad. Trave i žbunja, koje je podse-čalo na divlje ruže, bilo je u izobilju blizu vode.




Levo od kolone, geografski na istok, na horizontusu se ocrtavala brda nepravilnog oblika i zaravni.

Na zapadu, tlo se naglo dizalo ka Vučjim planinama. Nisu to bili ružni predeli.Trubači su se već odavno razišli iz paradne farm a

cije i pridružili svojim četama. Bili su po dvojica nasvaku: jedan je pripadao komandantu, a drugi naredniku na kraju svake čete. Glavni trubač Vos, kaolepak se držao Kastera i poručnika Kuka.

Kao da su se udaljavali od neobično hladnogvremena na Jeloustounu. Svakih pola milje, sunce je sve više izranjalo iz pocepanih oblaka, a vazduh je postajao topliji. Plave bluze i smeđe košulje od jelenske kože počele su da se skidaju i, umesto plave, kolona se pretvorila u sivu, većina vojnikaimala je sive flanelske košulje bez okovratnika,

koje su se spreda zakopčavale sa tri dugmeta ispodvrata. Obadi su počeli da dosađuju i ljudstvu i konjima. Dežurni narednici obilazili su čete i davaliuputstva ljudima da s vremena na vreme sjašu ihodaju uz konje. Kolona se, uprkos tome, nijerazvlačila, ako se izuzmu mule.

7. konjički se ulogorio oko pola pet posle pod

ne, nakon pređenih dvanaest milja. Rouzbad je nalogorištu bio širok jedva nešto više od metra i desetak santimetara dubok. Ulogorili su se u podnožju strme litice uz vodu, i beskrajno dugo čekali da se dovuče komora sa ćebadima i hranom.U međuvremenu, nije se dangubilo. Kolani su po-

puštani, a vojnici su pregledali leđa konjima ispod

ćebadi. Ako su bila vlažna od znoja, ostavljali suih još neko vreme osedlane; ako su bila suva, sedlasu skidana i počinjao je dnevni ritual.

Veličanstveno popodne_________________________________ ^





Ponovo se začuo žamor. Kaster je porumeneo,ali ništa nije rekao , pa je K uk nastavio. „Konji se

moraju grupisati i propisno vezati posle zalaskasunca. Komandanti četa odgovaraju za bezbed-nost. Tokom marša, riiko ne sme zaostajati. Komandanti četa moraju preduzimati posebne mereda se spreči osipanje.“ Specijalne mere nisu bile

posebno nabrojane, pa je ovo naređenje bilo dočekano galamom. Kaster je podigao glavu i pogle

dao okolo , ali sva lica su dotle već bila nepomična. Nagnuo se napred i prigušenim glasom nastavio.- Pokret je svakoga dana u pe t u jutro , do daljeg

naređenja. Sve komande izdavati isključivo glasom. Nema pucnjave. Nema nepotrebne buke.

Pogledom je obuhvatio prisutne, namerno igno-rišući tamnoputog majora Renoa, koji je pocrve

neo ali nije rekao ništa. —Komandanti četa biće odgovorni direktno meni —nastavio je Kaster. —Svi ste vi iskusni i imam

poverenja u sposobnosti svakoga od vas ponaosob. Zato če se iz štaba puka odlučivati samo odve stvari: kada će biti pokret i gde će se logorovati. Imamo sledovanje za petnaest dana, ali očeku

jem da ćemo pre isteka već stupiti u borbu. Svedruge pojedinosti: ustajanje, zadržavanje, ispaša, pojenje, prepuštene su na odlučivanje komandantima četa do daljeg naređenja. Držite se na bez-

bednom rastojanju jedni od drugih i ne idite is pred izvidnice.

Izgledalo je da je Kaster završio i neki ljudi su

počeli da se meškolje, pripremajući se da ustanu.Grleni, zamuckujući glas ih je zaustavio. Ton mu je bio viši nego dotle i piskav.




- U potpunosti se oslanjam na rasuđivanje i odluke kom andanata jedinica. I na njihovu lojalnost.

- Oštro je gledao okolo.- Dosad sam malo govorio o neprestanom gunđanju među nekima od vas. Sada smo međutim,na pohodu, za koji se nadam da će biti uspešan iželim da učinim sve što mogu da on bude ne samouspešan nego i prijatan za svakoga. Ako ijedan

puk uopšte može da postigne tako nešto, onda je

to naš, siguran sam. Biće mi drago da saslušam predloge od svakog oficira ako su podneti na pro pisan način. Hoču, međutim, da svima bude jasnoda neću dozvoliti nikakvo gunđanje. Od svakogaću zahtevati najstrože pridržavanje naređenja,ne samo mojih već svih naređenja izdatih podređenima. Neću da se za ovaj puk kaže kao što je ge

neral K ruk rekao za Treći konjički: „Da bi bio do bar kada bi uspeo da se otarasi matorih kapetana iomogući poručnicima da komanduj u četam a.“

Ovo je bilo dočekano glasnim smehom, a zde pasti, sedi Fred Bentin, najstariji kapetan, skočio je zajapurenog lica, dok su mu krupne, prodorne, plave oči igrale.

- Pa, pošto smo svi ovde - viknuo je - zar ne bi bilo dobro da imenujete oficire, koje optužujete?- Pogledao je okolna lica s ukočenim osmehom nausnama.

- Hoču samo da svaka stvar bude na svom mestu —odvratio je Kaster.

- Hoću da mi se j asno kaže. Da li me optužuj ete za

stalno gunđanje? - odgovorio je Bentin mirno.Kaster je uzdahnuo i skrenuo pogled umorno,ah nije odgovorio.




—Optužujete li možda kapetana Kifa? - produžio je Bentin. - Ili kapetana Vira?

—Pukovniče Bentine —Kaster progovori najzadnevoljno, oslovljavajući ga činom iz građanskograta, što je bio običaj —nisam ja ovde da mi delitelekcije. Ali, reči ču javno, za vašu informaciju, dase nijedna od mojih primedbi ne odnosi na vas.

Bentin je seo, njegov ukočeni osmeh bez srdačnosti,’ sada se opustio i delovao je veselije, kao „o-

brijani Božič B ata“ , kako su ga iza leđa zvali.Prošao je čitav minut pre nego što je Kaster ponovo progovorio i kada se oglasio, bio je neobičnotih. Sve glave su se odmah trgle na ovu promenu.

—Broj Indijanaca, neprijatelja, koji stalno od bijaju da žive u rezervatu, procenjuje se na osamstotina do hiljadu; to su samo muškarci, a tu su

još, naravno, žene i deca. Ne bi me iznenadilo i daima hiljadu i petsto ratnika, mada ne svih na jednom mestu. Nudili su nam pojačanje iz Drugog konjičkog. Odbio sam ponudu majora Brizbina.Jer na kraju krajeva, ako Indijanci budu u stanjuda zbrišu Sedmi konjički, pojačanja neće imatimnogo smisla. Odbio sam i topove, je r bi ih vukli

ti nesrečni konji i samo bi nas usporavali. Osim toga, kako reče Džerard tamo na brodu, ne smemose zavaravati da će crvenokošci stajati mirno dokmi budemo gruvali iz topova! Kažem vam to, jerželim da znate da je ovo postala isključivo stvar 7.konjičkog. To je sada, uspeti ili umreti, momci.

Dočekalo ga je veselje i on podiže ruku.

—Štedite snagu. Dnevno ćemo prelaziti dvadeset pet do trideset milja dok ne uspostavimo kontakt. Posle toga... pa, nemojte misliti da ćemo




ih tek tako pustiti. - Kaster je gledao svakog ponaosob u oči. Njegov pogled bi nailazio na čvrste

oči, ali i na snebivanje kod drugih; i ti drugi biga, međutim, ponovo pogledali sa neskrivenimdivljenjem. Najzad, Kaster pogleda u svog ađutanta, Kuka, koji se upiljio u beležnicu u rukama.

—Komora —reče Kaster zamišljeno —sada mi pade na pam et, gospodo, ovako kako smo je ure

dili, ne valja. Komordžije se muče da naterajumule da idu, i opet ne završavaju posao. U čemu je problem, majore?

Major Reno je pognuo svoje krupno telo i laktovima se oslonio na kolena.

—Izgleda da nam uvek isti stvaraju probleme.Prvo što su pogrešno natovareni. Znate, ravnoteža

je vrlo vćižna i . ..- Poručniče Meti - Kaster ga prekide nestrpljivo, obrativši se sredovečnom poručniku sa zuluii-ma i krupnim , smeđim očima - ko u komori stvaranajveće teškoće?

--Ne bih... odnosno, radije ne bih imenovaočetu, ah kao što kaže m ajor, neke su gore od osta

lih - govorio je upadljivim francuskim naglaskom.Major Reno ustade. Ledeno se obratio Francuzu.

- Poručniče Meti, ko je čete prave najveće prob leme?

—Pa, gospodine - reče M eti žurno - ako večmoram, rekao bih da su to četa G i četa H .. .

- Četa E ti ne pravi teškoće, je li tako? —majorSmit mu brižno upade u reč, odsutno se češkajući po levoj ruci.




Meti je ignorisao zdepastog kom andanta čete E kada je video kako K aster daje rukom znak Smitu

da ćuti. —Dakle —reče Kaster oštro —poručnik M ekintoš i kapetan Bentin imaju najlošije ocene?

—Ne bih to tako rekao, generale —protivio seMeti neodlučno, izbegavajući pogled pocrvenelo-ga Freda Bentina. Nasuprot njemu, tamnoputiMekintoš se dobroćudno smešio, pokazujući pra

vilne, bele zube.Ostah oficiri su se zgledali i nelagodno meško-Ijili. Kaster je gledao negde gore, gotovo odsutno.

—Voljno —promuca on svojim piskavim glasom.


Oficiri su se razilazili u grupama po trojica iličetvorica. Edvard Godfri, orlovskog izgleda, iz čete K, išao je sa Frenkom Gibsonom, poručnikom

pljosnatog lica, sa jakim brkovima i proćelavim, izBentinove čete H, i sa potporučnikom Nikom Valasom. Valas, kao i Godfri, bio je sa Vest Pointa inajviši rastom u puku. Bio je vitak mladić, košča-

tog lica, velikog nosa i uvučene brade. Iza ove tro jice, išao je šurak Frenka Gibsona, poručnik D onald Mekintoš, poluindijanac, koji je komandovao četom G.

Nik Valas je lupkao svojim belim šeširom po plavim pantalonam a dok mu se lice mrgodilo. Nagnuo se napred kao da se probija kroz neki ne

postojeći vetar. — Mislim da će general Kaster poginuti —reče oniznenada.



Godfri pogleda prvo Frenka Gibsona a zatimnezgrapnog, plavokosog momka, njemu s druge

strane. —Zašto? —upita ga. —Kako to misliš, Valase?- Zato što ga nikada ranije nisam čuo da ovako

govori.Godfri je posmatrao žustrog mladića kraj sebe

kao što ptica grabljivica posmatra svoj plen. Najzad je trepnuo i njih četvorica produžiše put bez

reči.


Potporučnik Vinfild Skot Edžerli iz čete D, pri padao je čitavoj jednoj generaciji momaka, kojisu nosili ime po čuvenom generalu, ali on je bar,

na to ime podsečao i fizički. Vin Edžerli imao jetrideset godina, 1870. je diplomirao na Vest Pointu i bio je veteran dva pohoda na granici. Bio jenajkrupniji čovek u puku, jedino je Nik Valas bioviši, i svakako jedan od najnaočitijih. Imao je preko dva metra, široka ramena i veliku glavu pokrivenu dugom, tamnom, talasastom kosom, paž

ljivo začešljanom na desnu stranu. Podrezani brkovi, isticali su pune, senzualne usne i iskričave, plave oči.

Još sedam oficira okupilo se oko vatre pred njegovim šatorom. Bilo je dakle, sedmoro ljudi, neračunajući Edžerlija. Bila je to neobično velikagrupa oficira bez Kasterovog prisustva, ali i znak

poštovanja prem a Edžerliju, kada ih se ovoliko o-dazvalo pozivu. Visoki m ajor Reno, bucmastog lica, bio je najstariji među njima.



Svi su bili dobro raspoloženi. Bio je tu i lekar--hirurg, dr Henri Porter. Imao je negovane, opu

štene brkove kao konkurencija Edu Godfriju.Mladić kraj n jega, dvadeset dvogodišnji po tporučnik Džon Džordan Kritenden, imao je svetlosme-đu bradu, i okruglasto veselo lice. Nosio je povezod tamne kože preko levog oka. Izbio mu ga jeneispravni puščani metak, koji je eksplodirao ucevi i mladi ,,Dž. Dž.“ Kritenden je najpre pomi

slio da napusti vojsku. Otac mu je bio general ugrađanskom ratu i uticajan, pa je Dž. Dž. ostaou 20. pešadijskom. Kaster ga je preuzeo jer 7. konjičkom su stalno nedostajali oficiri, pa su i jednooki pešadijci bili od koristi.

Raspoloženje je raslo što je veće odmicalo. Poručnik Kalun je za rastanak predložio nešto što je

ličilo na blagoslov. Obećao je po parče kolača zasvakog od prisutnih oficira. Kolač će ispeći njegova žena, M argaret, Kasterova mlađa sestra i to kada budu pronašli i potukli Indijance.


U štabnom šatoru, Džordž Armstrong Kasterimao je sastanak sa svojim neizbežnim ađutantom .Kukom, sa dva brata i nećakom. Bili su tu takođei njegovi stari drugovi po o ružju iz građanskog rata, kapetani Džordž Jejts i Tomas Vir.

Pored majora Toma Kastera, bio je tu, naime, imladi Boston „Bos“ Kaster. Bio je vodič, a pre to

ga i nabavi] ač stočne hrane za vladu države D akote na Zapadu, gde je došao iz zdravstvenih razloga. Mršav, sušičav mladić od dvadeset pe t godina.





- Ideja je, kapetane Vir - upade Kuk svečano- da se Sedeči Bik i njegovi ljudi opkole, pre nego

što mu se u večem broju počnu pridruživati Indi janci iz rezervata.- Znam šta je ideja. Kuk - primeti Vir mrzo

voljno.- Brine me nešto —reče Kaster. —Plašim se da

su več završili svoje igre i razišli se da love bivole,što znači da se ne bi prikupili sve do kraja leta.

- A šta ako im izvidnica ne locira logor tamogde mislite da jeste? - upita Jejts.Kaster se nasmeja kratko. - Onda ne možemo

dalje. Moja deviza je: „Najpre proveri da li si u pravu, pa tek onda napred.“ A ko se međutim pokaže da sam bio u pravu, napašču im logor.

- Može li se desiti da se preda ju bez borbe?

—upita Vir.Kaster snažno protrese glavom.- Može - nastavio j e - ali, ne mogu da realno ispla

niram bitku ako ne pretpostavim da če se boriti.Pogledao je lica oko sebe, koja su ga posmatra-

la, i namrštio se.- Doneču pravu odluku u pravo vrem e—uveravao

ih je. - Nisam ni nagao ni nestrpljiv. To me vređa.Sve što sam dosad činio bilo je uvek rezultat proučavanja zamišljene vojne situacije, koja bi mogla nastupiti. Kada sam učestvovao u nekoj kampanji iliulazio u bitku, a trebalo je brzo doneti odluku, svešto sam dotle pročitao ili studirao, pojavilo mi se

pred očima kao pod uveličavajučim staklom i moja

odluka bivala je uvek plod toga. Mozak mi je brzodelovao ali uvek kao rezultat svega što sam dotle proučavao u vezi sa nastalom situacijom.




- Siguran sam da će se 7. konjički proslaviti podvašom komandom, generale - reče Vir smireno.

Kaster klimnu glavom i utonu u sumorno ćuta-nje. Niko više nije imao šta da kaže o tome i razgovor je zamro.

33 ______________ Veličanstveno popodne

Dugonosi Edvard Godfri, sam je šetao uz obalu,

zamišljen. Jedan krupni melez, koji je preko pamučne košulje imao kožnu bluzu, izdvojio se iz gru pe Vrana, koji su se nešto bili raspričali kraj vatre ineopaženo se pridružio komandantu čete K. Bio jeizviđač i zvao se Minton „Mič“ Bojer, dobro je

poznavao sva lovišta u istočnoj Montani a, prekosvoje majke, i tamošnje neprijateljske Sijukse.

—Poručniče! —pozvao ga je grleno. Godfri seokrete ali i odmah smiri.- Zdravo, eh, B ojer, je l’ tako? Udišeš čist noć

ni vazduh?Bojer se nasmejao i nije odgovorio. Pošli su

skupa uz žuboreći potok i prošli prilično rastojanje bez ijedne reči. Bojer je krajičkom oka stalno po

smatrao ozbiljnog Godfrija. Najzad, kao da višenije mogao da se uzdrži, upitao ga je odjednom.- Jeste li se ikada borili protiv Sijuksa?

Godfri se okrenuo i udostojio ga svog ukočenogorlovskog pogleda.

—Jesam —odgovorio je mirno.- Pa, šta mislite, koliko če ih biti?Godfri zastade. Tiho, mirno, odgovorio je. -

Kažu da bi moglo biti između osam stotina i hiljadu ratnika.



- Mislite li da možete savladati toliko? - upitaBojer brzo.

„G odi“ je dugo razmišljao o odgovoru i kada jenajzad progovorio, glas mu je bio tih i ravan. — O, da, mislim da možemo.

Bojer kao da je bio zbunjen odgovorom i tonom, kojim je to rečeno. Dugo je čutao. Godfrise strpljivo smešio i okrenuo da bi se uputio natrag. Bojer je najzad progovorio, upra

vo kada je Godfri pošao. Glas mu nije bio ravnodušan.- Pa, mogu vam reči da ćemo imati jako tešku

bitku!Godfri je samo pogledao Miča Bojera i klimnuo

glavom svečano. Nije, međutim, ništa više rekao ilagano je odšetao kada je izviđač odlutao pogle

dom.


Nešto kasnije, Godfri se približio prostoru ograđenom belim platnom, omotanim oko nekolikostabala, nedaleko od reke. Provirio je unutra.

Prisutni su se smejali slušajući omalenog, crno-manjastog Italijana, poručnika Karla De Rudiokoji je bio pri dodat četi A umesto Smita, koji je

preuzeo komandu nad nekadašnjom Karlovom četom E. De Rudio je bio sed, iako je imao tek četrdeset i četiri godine, nosio je veliku bradu i dugeukočene brkove. Imao je francusku kapu, raska-

lašno namaknutu na upadljivo crne obrve.Fred Bentin je pućnuo iz lule i počeo da se sme je, veseli smeh se razlegao preko reke. Bio je tu



još samo kapetan Majls Kif, naslonjen na drvo, satamnim šeširom nam aknutim na oči. Č ak i u tami,

zubi su mu blistali.- D obro došao na božju službu - viknuo je srdačno Bentin, pućkajući lulu, sedeći na zemlji

prekrštenih nogu, dok su mu čizme stajale sa strane.

Kif podiže šešir, vide da je pridošlica Godfri i ponovo ga namače.

- Karlo ne zna šta će sa rukama - počeo je daobjašnjava. - Stalno ima nešto u njima što netreba.

De Rudio se nasmejao opušteno. —Kao onusablju što sam uzeo od onih krasnih ljudi u Kanza-su. DŽEK je bio furiozo.

Nazvao je Kastera njegovim inicijalima, a

„Džek“ je bio uobičajeni naziv za konjičkog komandanta.- Šta beše ta poslednja reč? —upita Bentin polu-

ozbiljno.- Pa, nisi vukao tu ogromnu sabljetinu, je 1’ ta

ko, drugar? - nastavio je Kif da se šaU.- D e Rudio se nasmejao i obratio Godfriju, koji

je stajao okamenjenog lica. - Meti ima jednu sa-kriiivenu u kooomori a:li ne zna gdeee je.- Upravo sam razgovarao sa jednim izviđačem

- reče Godfri naglo. - On misli da ćemo se boritina život i smrt.

- D a, ali prvo ćemo morati da pronađemo te divljake —reče Kif svojim teškim, irskim naglaskom.

- Navaliće na nas —reče Bentin poverljivo —ališto se tiče bitke, to ne znam. Imamo dvanaest četa konjice i više od dvadeset pet hiljada metaka.




Zastao je gotovo zamišljen.- Voleo bih da se ovoga puta isprse i bore, za

promenu —nastavio je, još više uozbiljen. —Mogli bi da svršimo taj posao za nekoliko sati i vratimose natrag. Ako se budu borili, neće trajati dugo.

- Koliko ima Sijuksa? - raspitivao se De Rudio.- Č uo si Džeka —reče m u Bentin. —Osamsto

do hiljadu, možda i svih hiljadu petsto.- Ukupno mislim —nastavio je Italijan. —Pede

set hiljada?- Tu negde —složi se Kif —ali ne očekuješ valjdada ih sve nadeš na broju?

- Pa, kakva je razlika? - umešao se Bentin uzgrimasu. - Napašće u svakom slučaju. Bilo da ih je

pedeset ili pedeset hiljada, nema nikakve razlike.- Ne veruješ ni ti u to, drugar - reče Kif mirno.

Godfri prekide iznenada sumornu tišinu.- G ađanje u puku je po rezultatima najgore odkada sam došao. Trebalo je više vežbati gađanje umete. Mogli smo čak i odabrati grupu strelaca kaošto smo uradili pred Vašitu.

Bentin je nešto nepovezano mrmljao. Kif se nasmejao.

- A šta hoćeš ti to „Godi“? D a mašeš crvenommaramom biku?- H tedoh d a . .. —poče Godfri.- Vašita! - Bentinovo mrm ljanje se pretvorilo

konačno u viku. —Vašita!- Šta se to desilo kod Vašite? - upita Kif, pra

veći se nevešt.

Nastala je neprirodna tišina dok se obično srdačni Bentin nije povratio. Kada je progovorio, o-smeh mu je bio samo na usnam a, ali ne i u očima.




- Kod Vašite smo - počeo je šapatom, u kojem je bilo nekog poštovanja - izgubili majora Eliota,

narednika Kenedija, izvrsnog mladog vojnika, i još šesnaest ljudi i tek posle dve nedelje preduzeta je nekakva potraga za njima.

Pojavio se krupni kapetan Tom Mekdaugal.Provukao se pored Godfrija i seo na zemlju između De Rudija i Bentina.

- Šta sam to propustio? —brektao je.- Neko klevetanje - upade Kif suvo - nepresta

no gunđanje, kako se to kaže.Mekdaugal skrete pogledom sa nemog Bentina

do nemog Godfrija, pa do nasrnejanog Kifa.- Aha - mrmljao je - Vašita.Kif poče glasno da se smeje. Bentin se na

smešio, pa čak pomalo i Godfri.- E , pa , poče M ekdaugal —sutra imaš komoru,

Frede. Plata za greh, rekao bih.- Kako si saznao taj podatak? - oglasi se De

Rudio.- Ravno iz konjske gubice.- D ŽE K ? - upita Bentin zabezeknuto.- Meti - odgovori Mekdaugal posle kraće pau

ze, koju je namerno načinio da bi u njoj uživao.- Iz konjske gubice, a? —viknu Bentin. — Iz

konjske guzice, pre će biti.Kif se gotovo valjao od smeha, a čak se i Godfri

smejuljio na neki neobičan način.- Šta sam to učinio, pobogu? - pitao se Bentin.

-N o ću komarči, nema spavanja. D anju Meti i nema smisla. Pa, zašto ja?Smejali su se svi.




PETAK, 23. JUN 1876.


Još je bilo mračno kada su krenuli dalje. Zapovest je bila slična onoj od prethodnog dana, osimšto je ljutiti Bentin bio zadužen za 160 mula i rezervne konj« u komori. Tri čete pod njegovom komandom napredovale su čas kasom, čas hodom ičesto zastajkivale, dok se komore ispred njih

sporo kotrljala, sledeči na jug krivudavi tok reke Rouzbad, desetak milja udaljene od rekeTong.

Izviđači su bili daleko izmakli i nisu se više videli. Kasali su komotno, povremeno menjajuči strane među sobom. Ono što je prvo padalo u oči, bio

je utisak da malo pažnje obračaju tlu. Jahali su

najčešće pogleda uperenog ka horizontu, napred,ili na jednu i drugu stranu, a povremeno bi seosvrtali.

Signalizirali su koloni da je staza prelazila prekouskog i krivudavog Rouzbada, koji su najpre oni

prešli prirodnim gazom, na mestu gde je rečica o- bilazila sa zapadne strane greben od ispuealih

stena, što su se nadnosile nad rečno korito. Konjica je počela da prelazi reku bez zadržavanja.Komoru je bilo izuzetno teško kontrolisati, štose videlo i po Bentinovom, nimalo dobroćudnom,izrazu lica dok je nestrpljivo nadgledao prelazak,a tri čete pod njegovom komandom čekale na severnoj obali. D a bi 160 mula i rezervni konji prešli

Rouzbad, koji je na tom mestu bio širok oko dvadeset pet metara, bilo je potrebno sat i po.Komora je pe t pu ta prelazila reku na vrlo krat



kom rastojanju od svega tri milje i dok su svaki put poboljšavali tehniku, rastegli su se do devet

sati ujutru na dve milje.Poručnik Nik Valas je pogledao na sat i ustanovio da je bilo devet sati kada je izvidnica naišla natrag. Valas je bio inžinjerac i zadužen za satnicu.Trag je išao sa istoka ka Rouzbadu i duž njegoveistočne obale, spuštao se na jug, prema izvorištu.

Tri milje ispred komore, Kaster je konferisao sa

nekolicinom izviđača, uključujući poručnika Varnuma i „Miča“ Bojera. Krvavi Nož, pola Sijuks a pola Arikari, koji je više bio vodič nego izviđač,upravo je bio nožem raspolutio konjsku balegu i

podigao je uvis, jednu polovinu naspram druge. Njegovo ozbiljno liče bilo je bez izraza dok je se-čivo brisao o travu. Crvena flanelska marama

sprečavala mu je dugu sedu kosu da mu padne nalice, a nosio je kariranu košulju i pantalone od jelenske kože, preko mokasina do visine kolena.Mrmljao je nešto na grlenom Arikari narečju.Kaster se upitno okrenuo ka Fredu Džerardu, visokom, crnookom čoveku, dugih udova, četrdesetak godina starom.

—Nedelju dana — prevede Džerard nemarnosvojim prodornim, prejakim glasom. —Moždadeset.

Kaster klimnu glavom zamišljeno. „Mič“ Bojer je tvrdio da se ispred njih nalazi neko veliko selo.

- Pokaži mi - promuca Kaster.




Na kraju kolone, oštrooki dežurni narednik, ko ji je okupljao zaostale vojnike, nešto je glasno

upozoravao. Bentin skrete sa staze i pozva poručnika De Rudio, koji je napajao konje na reci, pa-zeči pri tom da se mule ne približe suviše vodi.Mali Italijan pritrča.

—Da ti vidim onaj lepi dvogled-progunđa Bentin.De Rudio poče da pretura po bisagama i ubrzo

izvadi jedan austrijski poljski dvogled izuzetno le-

pe izrade. Bentin ga nije skidao sa očiju, pomnoispitujuči horizont na jugu. —Šta je? - raspitivao se bledoliki hirurg, doktor

Džordž Lord. Poručnik Lord je bio tanak, pravčovek s naočarima i dugim brkovima.

Bentin je zabrinutim pogledom odmeravao kolonu. Gledao je u beznadežno raštrkanu komoru i

tri čete vojnika iza nje. Ispitivao je teren na desnojstrani, odnosno na zapadu, i natuštio se. Pogledavši ponovo na jug, shvatio je da se začelje glavne kolone ispred njih, više ne vidi. Mule su bile poceloj dolini.

—Ovako neće moći —razmišljao je naglas.D e Rudio je zbunjeno gledao dok mu je Bentin

odsutno vraćao durbin. —Ne samo što neprestano gutamo prašinu odmula, nego je i opasno - objasni sedokosi kapetan. - D a ne spominjem nekakav smisao.

Bentin je turobno blenuo u doktora Lorda, DeRudio, Gibsona i dvadesetak vojnika, koji su seokupili oko njega i pokazivali rukama na jug.

—Indijanski znak —doviknuo je svima oko sebe,koji su mogli da ga čuju. - Ovako neće moči - ponovio je.




Iznenada se sa začelja glavne kolone ukazala jedna četa u borbenom poretku. Bentin je, preble-

devši, odgalopirao napred.- Šta je to? - obratio se prvom oficiru, kojeg jeugledao.

Prosedi narednik mu odgovori nemirno - indi janski znak.

Bentin pogleda natrag na komoru i preostale tričete s ljutnjom u očima. Odjahao je natrag tmu

ran, bez reči. Kada se ponovo vratio maloj skupini, u očima mu se ogledala iznenadna rešenost.Dao je znak crnomanjastom trubaču, pljosnatognosa. Redov Džon Martin stade kraj njega.

—Reci poručniku Metiju da zaustavi komoru — zarežao je Bentin. Upiljio se u zbunjenog trubača,mladog italijanskog doseljenika, i lagano ponovio.

—Poručnik Meti. Da zaustavi mule. Idi!Martin je odgalopirao. Nekoliko minuta docni je , mule su bile zaustavljene.

Bentin se umešao među nekolicinu oficira i podoficira i počeo da prosipa naređenja tonom, kojinije trpeo pogovora. Vojnicima, koji su se znojili i

psovali, trebalo je skoro pola sata da smire nepo

slušne konje i mule, i nateraju ih u traženi poredak, ali kada su najzad bili gotovi, samo se jednačeta našla iza mula. Druga četa bila je ešaloniranana desni, zapadni bok. Treća četa se rastegla podužini, ispred komore, popunjavajući prazninu između stoke i glavne kolone. U takvom poretku,

jedva da su nešto brže išli, ali su zato svi bili na

okupu, a Bentinov izraz lica pokazivao je da je biozadovoljan novim rasporedom.





Na drugoj strani reke, K aster je razgovarao s izviđačima. Ostaci velikog logora bili su jasno vidljivi. Sive kružne mrlje na zemlji označavale su mesta, gde su bile indijanske kolibe.

Bojer je tumačio oznake koje su Indijanci ostavili. Pokazivao je na čudnu hrpu peska sa pobodenim štapovima, nagnutim prema zapadu.

- Lakota je samouveren - procedio je. —Ovo suvojnici, koji glavačke padaju u indijanski logor.To znači da će se boriti i da su uvereni da će pobe-diti.

Kaster kao da nije čuo. Proverivši da li Džerardsluša, on se obratio Krvavom Nožu.

Je li ovo trag koji si pokazao majoru Renou?

Džerard je preveo, a Krvavi Nož naglašenoklimnuo glavom. Nešto je brzo govorio.- Kaže da ih je puno - D žerard je prevodio svo

jim prodornim , škripavim glasom. - Mnogo višenego što je ikada video na jednom mestu.

- Takvo obaveštenje imamo i od generala Šeri-dana - složio se Kaster hladno - ali oni će pobeći

od 7. konjičkog.Kolona je napredovala laganim hodom. Kaster je jahao pored Varnuma.

- Evo gde je Reno napravio životnu grešku -reče Kaster. - Imao je šest četa na raspolaganjui sledovanje za dovoljno dana. Postao bi ime da jenastavio da ih goni.

- E , pa, generale - primetio je Varnum - izgleda da će vama zapasti da dodate još malo sjaja vašem imenu.



Kaster se prigušeno nasmejao a zatim, posle izvesnog razmišljanja, uzdahnuo.

—Ranije sam - reče on mirno - stalno mislio naambiciju. Ne da budem bogat, ne da budem učen,več da budem slavan. Želeo sam da mi ime budevezano za ljude ili dela na takav način, da budeuzor časti ne samo za tadašnje, već i buduće generacije.

Jahali su zatim u tišini, pomalo nategnutoj, jer

Kaster kao da je utonuo u duboke misli, a Varnum bio u nelagodnom iščekivanju. —Ambicija mi je skrenula sasvim drugim prav

cem - zaključio je Kaster govoreći kao iz rafala,dok su mu bledoplave oči vatreno svetlele. - Doksam nekada želeo da steknem svetsku slavu i poštovanje, sada sam zadovoljan onim što imam, a

biću zahvalan ako dođe nešto više. Želja mi je daučinim sebe vrednim onoga što mi je bog podario.Pogledao je zašiljeno lice svoga vođe izviđača i

naglo se okrenuo. Varnum je zaustio nešto da kaže, ali je odustao kada je video da se Kaster udaljava.

Bentinov poručnik Frenk Gibson jahao je uz

poručnika M etija, komandanta komore. —D a li ti je skoro pisala tvoja lepa ženica? —upita Francuz tek da bi se o nečemu razgovaralo.

—Jeste - odgovori brkati šaljivdžija. - Fort Rajs je drugačiji kada nema konjice a, u nekom smislu,opet isti.

—Odvratno mesto —složi se Meti.

—Pričala mi je o onome kada si je zatekao da radi kasno uveče i otpratio je do Bentinovih. Sigurno si pronašao eksere za kovčeg koji je pravila.,




- Jesam, bogami —uzdahnu Meti. —Sećam se.Žene su sahranjivale malu Bentinovu kćerku, a janisam znao za to. Bio sam dežurni oficir te noći i,

prolazeći pored vaše kuće, video sam da još gorisvetio. Bila je već prošla ponoć, koliko se sećam.Plakala je i pitao sam je šta se dogodilo.

Meti pijunu u pesak i nastavi prigušenim glasom. - Oblagala je sanduk za municiju delovimasvoje venćane haljine i pravila kovčeg. Našao sam

neke eksere sa belim glavama, da odgovarajudrvetu i odneo kovčeg do Bentinovih. On je tada bio na terenu, kao i ti.

Gibson potvrdi. —Koliko je dece izgubila dosadnjegova žena? Troje ili četvoro?

- Troje, koliko ja znam - odgovori Meti. - Samo je sinčić, mali Fredi, preživeo.

- Pa, nalik na oca, ha, šta misliš. Meti?Meti se nasmešio. - Hoće da bude kauboj.- Biće vojnik. M atori neće da čuje za drugo.- Jadno dete - promrmlja Meti. Nastavili su da

jašu uz poneku reč.


Naišli su ukupno na tri n ^ u š te n a indijanska logora. Kaster je jahao sa Carlijem Rejnoldsom,zdepastim vodičem, visokog čela i prodornih plavih očiju. Desna ruka bila mu je u povezu, je r muse kažiprst bio zagnojio.

- Č uo sam da ste išli generalu Teriju i tražili da

vas otpusti - primeti Kaster ledeno.- Jako me boli ruka - tiho odgovori izviđač. -Osim toga, Bojer i Vrane znaju ove predele bolje



od ikoga. Sada imate i onog mladog kauboj a,Džordža Herendina. Mislio sam da vam neću biti

potreban.- Nadam se da se ne osećate zapostavljenim -

primeti Kaster posle nategnute tišine.- Ne. Samo sam mislio da neću biti potreban ni

kao izviđač niti kao kurir, imate crnca Isaijuza taj posao. Mogu da pucam samo uz velike mukei uopšte ne mogu da nišanim. Mislio sam da bi mo

je sledovanje i konj bolje poslužili nekom drugom.- Imam ja posla za vas - reče Kaster. Nastavili su da jašu bez reči.- Č arli - upita najzad Kaster - šta mislite vi o

svemu ovome? Šta će uraditi Indijanci? Kuda će poći? Još nismo čuli vaše mišljenje.

- G enerale - odgovori Rejnolds mirno - da stevi Indijanac, šta biste uradili?- D a sam ja Indijanac - odgovori Kaster ozbilj

no - više bih voleo da delim sudbinu s onima koji pripadaju slobodnim, prostranim ravnicarna negoda se pomirim sa životom u granicama rezervata.

Rejnoldsovo široko lice bilo je bez izraza.

- Da li biste se borili? - upita.- Borio bih se —reče K aster odlučno.


Bilo je kasno poslepodne kada je kolona počelametodično da se priprema za noćenje. Konji su

bili rasedlani, očetkani i čvrsto vezani, pošto su im prethodno dozvolili da se petnaestak minuta valja ju u travi. Potkivači su marljivo pregledali kopita.



Komora je kasnila skoro dva sata i poručnikKuk, čupkajuči svoje zulufe i šaleći se sa kapeta

nom Kifom, pozdravi Bentina i ostale komandante četa, pokazujući im mesto za logorovanje. Nastao je uobičajeni metež kada su predstavnici svihdvanaest četa počeli da traže mule, koje su nosilenjihovu opremu i potrepštine.

- Č uj, Kuk - oglasi se Bentin šaljivim tonom , -DŽEK mi je naredio da tri čete za obezbedenje

komore, stalno budu iza nje.- Da, znam to - odgovori Kuk ukočeno.Bentin se lagano nasmešio. - E pa , pošto nam je

sinoć govorio kako je spreman da primi predloge,i tako to, kažem ti kao ađutantu puka da sam tajraspored promenio.

Kuk ga je posmatrao kao okamenjen.

- Zar ne bi mogao da natukneš nešto generalu omom novom rasporedu, kada bude u dobrom ras položenju? - upita Bentin.

- Ako imate neku preporuku za generala - odgovori Kuk ledeno - savetujem vam da m u je ličnoiznesete. Posle onoga sinoć, ne verujem da će bitisuviše spreman da sasluša predloge, koji se kose sa

njegovim izričitim naređenjima.Visoki ađutant odjaha i ne osvrnuvši se.Major Reno naiđe na smrknutog Freda Benti

na.- Šta je? - upita.Bentin mu reče. Reno pokaza glavom prezrivo.- Kuk je jedan od onih prokletih stranih avan

turista, koji opterećuju vojnu listu još od rata.To je krst koji moramo da nosimo.Bentin i Kif su ludovali, što će reći, pili kafu.




pušili i ogovarali čitave noći. Već na početku im se pridružio Kifov bivši protivnik u italijanskom gra

đanskom ratu, De Rudio, a zatim i bucmasti komandant čete B, kapetan Tom Megdaugal. Kapetan Frenč iz čete M pridružio im se na kratko, zarazgovor o taktici.

—Sve te borbene linije i napadi s krila su za mene besmislica —izjavio je on svojim promuklimglasom dok su mu se crne oči presijavale od svetlo-

sti male vatre za kafu. —Što se mene tiče, mislimda ima suviše Napoleona, koji se vrzmaju okolokada počne pucnjava. U 10. puku za vreme rata,

bilo je više onih, koji su trčkali okolo govorećinam kako moramo biti propisno obučeni, nego što

je bilo ljudi za pravi posao. —Na to se ne možeš požaliti u 7. konjičkom

— primeti Kif.Frenč potvrdi. - D Ž EK je čovek po mojoj meri.

Nema besmislenih zapovesti. Samo „za mnommomci“.

Bentin je progovorio. - Uvek je bolje davati predloge nego naređenja. Na kraju krajeva, većiniljudi ne mora se govoriti kako da se bore.

—Tačno —reče Frenč, pomalo nerazgovetno. — Postoji samo jedno pravilo u borbi, ako vidiš glavu, gađaj je. Prosto.

D e Rudio je bio malo sumnjičav. - Dobro bi biiilo da znamo kuuuda idemo i zašto.

—Pa, ovamo kuda idemo, ne moramo bar da

brinemo o topovima - umeša se Bentin. - Biće touglavnom samo kas, kas, kas i da pucaš kada vidiš pero da viri iza stene.

£7_________________________________ Veličanstveno popodne



—Ti Indijanci su slabi strelci —reče Frenč.- Ne veruj u to —odvrati mu Bentin.


Beni Hodžson, poručnik iz Mekdaugalove čete, prišao je majoru Renou. Bio je majorov ađutantkada je Reno kom andovao i družili su se iz navike.Bendžamin Hubert Hodžson bio je omalen, uspra

van momak, svetlih očiju i čupavih brkova. Imao je dvadeset osam godina i bio je klasni drug velikog Vina Edžerlija na Vest Pointu. Voleo je pustolovinu i uzbuđenja i jako je patio protekle zimeod dosade. Ponudio je bio da se ispiše iz vojske,ali je odustao kada je čuo vesti o pohodu.

Slušali su priču Freda Džerarda, prevodioca iz

Fort Linkolna i odgajivača živine.- Beše to koju godinu posle ra ta -p ričao je farmersvojim jakim glasom - 1868. čini mi se. Zakačili smose oko nekih čamaca Indijanaca Irokeza. Matori Se-deči Bik je pokušavao svojom uobičajenom siledžij-skom taktikom. Znao je da će ga oni divljaci podržati.Potegao je pištolj na mene, kučkin sin. Jedan od mo-

j ih prij atelj a Arikirij a se umešao, pa smo mu ga oteli. —Što ga nisi ubio? —interesovao se Reno. —Bar bi nas sada rešio nevolje.

- Tek bih bio izazvao tu „nevolju“ , kako ti kažeš. Imao je pedeset ljudi s druge strane reke.

Hodžson se slatko smejao nagnuvši se napred,dok su mu krupne oči blistale.

—To nije bio kraj —nastavi D žerard. —Poručiomi je preko Krvavog Noža da je sačuvao jednustrelu za mene.



Reno ga pogleda zapanjeno, —Šta je poručio?- Da, tako je —potvrdi Džerard, očigledno uži

vajući u neizvesnosti, koju je stvorio. —Ja sam njemu poručio da imam pušku, koja jako lepo peva iako se, kojim slučajem, bude vratio, moći će da ječuje.

Hodžson je zviznuo od oduševljenja.- Mora da te od onda izbegava, ha?- Dosad - potvrdi Džerard. - Ne dopada mi se

što mi treba da dovršavamo posao. Pogotovu kadaima hiljadu petsto ljudi sa sobom.- To nije problem, D žerarde - uveravao ga je

Hodžson - ti imaš sa sobom Kasterov 7. konjički.- To bi trebalo videti - primeti Reno mirno, dok

su se ostala trojica smejala u znak odobravanja.- D a - dodade D žerard uz uzdah - misho sam

da će to biti Renoov 7. konjički.Reno je pocrveneo, ali nije rekao ništa.- Još može da bude - promrmlja Beni Hodžson.Reno ga bez reči potapša po ramenu.- Kako on izgleda? - upita Reno D žerarda, po

sle duge pauze. - Mislim, taj Sedeći Bik. Kakoizgleda?

A - otpoče D žerard polako - visok je za Sijukse. Dobro građen. Ne izgleda loše. Pokvaren jeste, dvoličan. Vrlo je lukav.

- Nije naročiti borac, koliko sam čuo - umeša seHodžson.

- Pričalica je, bukač. —Džerard kao da je za tre nutak utonuo u misli. —Znaš, kada Indijanac doži

vi moje godine, ili njegove godine, od njega se više ne očekuje da ratuje. Prepuštaju mlađima taj posao, a oni sede i prave meleme za rane.




- Pa nije loše - reče Reno nezainteresovano. -Što se mene tiče, sit sam ratovanja. Voleo bih da

znam nešto drugo, nekakvu trgovinu. Voleo bihda se bavim nekim biznisom, da imam miran život,toplu postelju, punu trpezu i da gajim sina.


SUBOTA, 24. JUN 1876.

Kaster je bio među prvima, koji se probudio prezore. Na putu do reke, pozdravio ga je Fred Bentin, mutnih očiju od nespavanja drugu noć uzastopce. Bentin je hladno ispričao Kasteru da je

promenio formaciju komore.Kaster je s odobravanjem klimao glavom sluša

jući Bentinovo objašnjenje.- Zahvalan sam vam, kapetane Bentin - reče on

- i narediču da se isto takvo uputstvo za marš prenese i kom andantu zaštitnice.

- Mislite na kapetana Jejtsa, generale - reče sedokosi komandant čete H. - On već zna sve o novom rasporedu. A pošto je svemu tome bio po tre

ban vaš blagoslov, vi ga ipak prenesite.Kaster se nasmešio uzdržano. —Nadam se da

postavljenje za komandanta komore niste primilikao kaznu. Imenovao sam vas za taj posao najprezato što sam želeo da sve pojedinosti budu usag-

lašene a nisam imao vremena da se sa njima bavim. Znao sam da se mogu u vas pouzdati da ćetenaći najbolji način.



S tim recima je otišao, ostavivši kapetana dagleda za njim u sumnjičavom iznenađenju.


Kolona je već bila u pokre tu kada se prvo svetio probilo kroz zupčaste vrhove na istoku. Išli su brzim hodom ali pošto su se konji zamarali brže nego prethodna dva dana, kroz nekoliko sati brzina

kretanja je usporena. Obadi i gotovo mikroskopski sitne bivolje mušice, mučile su i konje i ljudstvo. Insekti su se izgleda najviše skupljali u hladovini škrtog rastinja duž obale plitkog Rouzbada.Uletali su u oči i uvlačili se u uši svima, bez obzirana čin ili položaj.

Godfri možda nije bio prvi koji je primetio, ali

je prvi skrenuo pažnju Kasteru. Tresao je glavomda bi odagnao dosadnog insekta, kada je primetiooblačiče kako se dižu sa vrhova zatupastih Vučjih

planina, daleko na desnoj strani, ili na zapadu.- Dimni signali - izgovori mladi vojnik, tek ne

davno obukao uniformu, koji verovatno prvi put uživotu vidi dimni signal.

Kaster, ko ji je bio pola milje izmakao čelu kolone, u pratnji dve čete, zatražio je mišljenje izviđača, pošto je prethodno zahvaho Godfriju na informaciji. Potporučnik Varnum ih nije dobro video dok su dvojica oštrookih Vrana ubeđivali„Miča“ Bojera da šu to obični oblaci. Krupni melez je prosledio obaveštenje Kasteru u prisustvu

očigledno Ijutitog Varnuma. —Ja ne vidim ništa —bio je uporan vođa izviđa

ča. —Kako možete da budete sigurni?



- Zato što signali ništa ne kazuju - odgovori Bo jer u jednom dahu i obode konja.

Kaster se nasmejao pokunjenom izrazu Varnu-movog lica. —Učite se —ohrabrivao ga je. —Ovi izviđači su ionako skloni da vide neprijatelja izasvakog kamena. Ako oni kažu da nije ništa, onda

je verovatno tako. Ali, budite na oprezu.Varnum produži neraspoloženo, pažljivo osmat

rajući dimove u daljini.


—Primetili su nas —obrati se kapetan DžordžJejts svome mladom poručniku Vilijemu van VikuRiliju. Jejts je bio temeljan čovek plave brade ivelikog nosa i imao je na sebi košulju od jelenske

kože sa resama, u kojoj mu je bilo očigledno pretopio. Njegovi donedavno uparađeni vojnici iz čete F sada su ličili na prava strašila, neuredni i prašnjavi, jašući među mulama, kao pratnja komore.Rili je bio zgodan tamnoputi mladić od dvadesetdve godine, uzanog lica i nesrazmerno široke vilice. Bio je postavljen za potporučnika pre manje

od godinu dana, pravo iz civilnog odela, mada je pre toga proveo dve godine u Pomorskoj akademi ji u Anapolisu. Bio je tam noput, crnokos i crnooku oštrom kontrastu sa Jejtsovim tevtonskim izgledom.

—Možda su obični oblaci - odgovorio je očigledno ne želeći da o tvara usta više nego što je potreb

no zbog dosadnih insekata. Tanki, kukasti nos muse crveneo. - Trebalo bi poslati grupu izviđača utom pravcu da provere.



- General Kaster zna šta radi —prozbori Jejtssmireno. —Mi jedino imamo da brinemo o četi

F i komori. To je nevolja ovog puka, ima suvišemnogo pukovskih komandanata.- Pretpostavljam da se svi pitaju treba li verova-

ti DŽEK U - reče Rili.Jejts je delovao iznenađeno. - Nemamo izbora.

On je komandant.


Džordž Herendin je dojahao do Kastera kadaga je ovaj pozvao. Hladno je otpozdravio glavommladom kauboju iz M ontane. Svoj beli šešir sa širokim obodom koristio je kao lepezu za teranjerojeva insekata.

Herendin je imao male brčiće, tada u modi, ikratko ošišanu kosu, što ga je po izgledu činilosličnim većini mlađih oficira i trojici hirurga u puku. D a nije imao civilno odelo, lako bi prošao kaooficir.

Mladi vodič je sa snebivanjem posmatrao gologlavog Kastera. Njegovih čuvenih žutih u vojaka

nigde nije bilo. Kosa mu je bila visoko podsečena,a opušteni brkovi nadovezivali su se na strnjikavuriđkastu bradu. Kožni žaket bio mu je otkopčan ilepršao na vetriću, kada je nagnao konja napredda se oslobodi mušica. Herendin ga je pratio. Kaster, konačno, ponovo stavi šešir na glavu.

- Talok Krik je na onoj strani, je 1’ tako? - upita

Kaster pokazujući rukom prem a pramenovima izmaglice.Herendin potvrdi.



- Mislim da pošaljem tebe , Rejnoldsa i možda još nekoliko vojnika dole ka izvorištu da se javite

Teriju, kao što nam je i naređeno. Sada bi bio trenutak, šta misliš?- Ima jedan prolaz tačno ispred nas - odgovori

mladi kauboj m irno - ni petnaest minuta jahanjado izvorišta. Vodi do neke vrste razvoda i, ako jevama svejedno, ostali bismo u koloni dok ne stignemo do tog prolaza. Teren s desne strane je su

više kamenit pa bi ionako bilo bolje da se držimokolone.Kaster se saglasio. - U pravu si - reče. - Mogao

bi da ostaneš s nama i malo duže.Herendin htede da krene, ali ga Kaster zaustavi

naglim pokretom. —Mogu li Indijanci da dođu dotog razvoda? - upita K aster.

Herendinu je trebalo dosta vremena da odgovori. - Pa, da - reče najzad oklevajuči - mislim damogu.

Kaster klimnu glavom i dade znak Kuku da priđe. Herendin je sačekao, ali kada je video da savetovanje ne obuhvata i njega, odjahao je.


Ponovo su prešli Rouzbad u podne. Sunce je pe-klo u teme i, kao i prethodnog dana, vojnici su poskidali bluze i nemarno jahali u svojim sivim, fla-nelskim potkošuljama bez oko vratnika.

Major Reno je već trideseti put za isto toliko

minuta skidao bluzu sa znojavog tela i ispod oka posmatrao Freda Bentina, koji se, zakrvavljenihočiju, klatio u sedlu kraj njega.



- Kuda to idemo? - pitao je. - Zna li to iko?Bentin je promrmljao nešto nerazumljivo.

Reno nabra čelo. - D ŽEK je pričao Varnumuda nisam dorastao da kom andujem - reče.Bentin pogleda u Renoa probuđenog interesa,

dok mu se lak osmeh i dalje ocrtavao na licu.- Znam Kastera još iz rata - produži Reno - i

nemam poverenja u njega.- Suprotstavi mu se —savetovao ga je Bentin. —

Svi ovi oficiri u puku su kao stoka, ali nema mladog kom andanta, koji bi loše postupao prema m eni. On zna da bih mu se suprotstavio.

- Izgleda da te zbog toga i poštuje —složi se R eno.

- Oduvek sam osečao da se dopadam K asteru ida bi jako želeo da mu budem prijatelj - reče

Bentin zamišljeno, a onda zatrese svojom krupnom, sedom glavom i turobno dodade. - Ali, to nemožemo biti.

- Zbog Vašite?- To je samo bila kap koja je prelila čašu - pri-

znade Bentin. - U mojoj brigadi je bio neki kapetan Džoel Eliot za vreme rata. Boljeg mladiča nije

bilo. D ŽEK mu je naredio da goni Indijance i toda mu nijedan ne pobegne. Č itavo jutro je slušao pucnjavu. Godfri mu je to dvaput raportirao, aliništa nije preduzeo, pa su Č ejeni iseckali na komade Džoela Eliota i sedamnaest vojnika, takoreći

pod nosom jedanaest četa konjice, naoružanihautomatskim „karabinima“.

- Kaster to ne priča tako - reče R eno blago.Bentin odmahnu rukom u znak prezira, ali jeoćutao.




— Ako sam nešto naučio u životu —reče najzadReno —to je da se ne treba bosti ako nemaš ro

gove. Ne možeš se boriti protiv takvih kao K aster.Uvek ćeš izgubiti.Bentin je šmrknuo. —Ja sam uvek gubio u ži

votu zato što sam ljudima išao uz nos, umesto dasara im išao niz dlaku; ali ne mogu drugačije, bilo bi to protiv moje prirode.


Varnum je dokasao natrag na Kasterov poziv,sat pošto je kolona prošla Rouzbad. Zatekao ga jesa poručnikom Kukom i još dvojicom oficira. P re poznao je Godfrija i potporučnika Lutera RektoraHera, obojicu iz čete K. Kaster je bio zelen od be

sa.- Prva stvar koju sam vam rekao kada smo krenuli —siktao je na Varnum a zam uckujući —bila jeda se mora pratiti svaki trag. Poručnik Godfri jenaišao na trag na deset milja natrag, koji vodi levo, levo, Varnume. Znate li šta to znači?

- D a, gospodine - odgovori Varnum ukočeno,

s dosadom. —Kako ste mogli da ga promašite? D a se ne o-slanjate previše na te Vrane?

—G enerale —odgovori Varnum, podižući glasda bi bio ravan K asterovom - sve vreme sam is

pred sebe, uz reku, imao meleze i Džerarda. Nemogu da verujem da im je to promaklo. A ko su ga

prošli, to je zato što se trag malo dalje ponovo vezuje za glavni trag. Rejnolds nadgleda levu stranu. Ne mogu da verujem da bi ga on prevideo.



Kasterov glas zvučao je čudno promuklo. - Pa,očigledno se dogodilo ono neverovatno. Proverite

to, Varnume, proverite to lično. Moraćemo da zaustavimo celu kolonu dok vi ne ispravite vašu grešku. —Potpukovniče . . . —Varnume —ućutka ga Kaster dok su se ostali

diskretno udaljavali —kada sam pre dva dana rekao da proverite sve tragove, naročito one s levestrane, to je bilo naređenje! Treba li da vas pod-

sećam kako tretiramo nepoštovanje naređenja u7. konjičkom? —Da, gospodine. To jest, ne gospodine. Po-

vešću nekoliko Arikarija i proverićemo to lično.- Poručnik G odfri će vas povesti. Određujem

Hera da vam u međuvremenu bude zamenik. ~Kasterov glas i dalje je bio oštar i rezak , ali ne kao

ranije. Nasmešio se. - M ožete uzeti pomoć. Imateveliku odgovornost i umorni ste. Dešava se to.- Neće se više ponoviti, generale - reče Varnum

turobno.Kaster klimnu glavom i uputi se ka potporuč

niku Heru, koji je stajao pridržavajući uzde svogakonja i generalovog Dendija.

Her je bio visok, mršav Teksašanin neprirodnoširokih ramena, koji je tek pre dve godine diplomirao na Vest Pointu. Bio je golobrad, isturenih

jagodica i tesno usađenih tamnih očiju. Plavu uniformu nosio je nemarno, poput kauboja, na koga

je i podsečao.- Kada se Varnum vrati - reče Kaster Heru - ti ćeš

preuzeti desni bok, da bi on imao mogućnosti da seusredsredi na levi. Ako staza seče razvode isprednas, hoću da budem siguran da ne skrenemo.




Varnum je govorio Godfriju tihim, odsečnimglasom dok su Arikiri prilazili.

— Uzmite Herovog konj a —Kaster se obrati potištenom vodi izviđača-vašem kao da je potreban odmor.

Kaster vešto uzjaha, praćen svojim ađutantomKukom, svečanoga lica, i polako se uputi premakoloni, nizvodno. Varnum ga je sledio, jašući Herovog konja. Nosati Godfri jahao je kraj njega,

pažljivo izliegavajući njegov pogled.


Varnum je utvrdio da se promašeni trag ipak. ponovo vraća glavnom ali prošla su dobra tri sata pre nego što je to mogao da raportira sve uznemi-renijem Kasteru. Gotovo istovremeno, Džerard

je poveo drugu grupu izviđača natrag. Bili su uz buđeni i Džerardov prevod samo je potvrdio onošto je njihovo držanje nagoveštavalo.

- Puno konjskih tragova - govorio je prevodilacglasno. - D eset milja napred. Prelaze preko razvoda. Veliki trag. Najveći koji sam video i najvišedva dana star.

Kaster je delovao smireno. Okrenuo se prema poručniku Kuku i naložio mu: —Prikupiti komandante. Koristite galopere, ne trube.

Glas mu je ipak odavao uzbuđenje. Kuk odjahada izvrši naređenje.

U opštem uzbuđenju, konačno se čuo i Bojerovglas. - G enerale, na razvodu ima jedno zgodno

osmatračko mesto na oko petnaest milja odavde.Vrane ga koriste u lovu i izviđanju. Kada je vedro,odande se može videti dolina Liti Big Horn.



Kaster pogleda u veliko plavo nebo gotovo ushićenim pogledom.


- Po mom saznanju, indijanski logor se nalazizapadno od razvoda - govorio je Kaster okupljenim komandantima četa, pokazujući u prazninumeđu vrhovima Vučjih planina, jugozapadno od

njih. - Verovatno su logorovali u dolini Liti BigHorna, tridesetak milja odavde. Gde tačno udolini, ne mogu da kažem. Trag pred nama jesvež, što znači da smo im veoma blizu.

General Kaster pređe pogledom preko svojihdvanaest komandanata četa.

- Od ovoga trenutka, nalazimo se na neprija

teljskoj teritoriji. N eophodno je da ne budemo o tkriveni sve dok ne budemo u situaciji da krenemona logor. Po noći ćemo biti prilično bezbedni, ali

preko dana moramo preduzeti mere predostrož-nosti i da ne budemo prerano otkriveni.

Dvanaestorica ljudi delovali su nestrpljivo navrelom letnjem suncu, odsutno rasterajući rukama

rojeve insekata koji su ih obletali, dok im je Kaster objašnjavao razloge da odustane od izviđanjai da napadne neprijateljski logor čim mu se ukaže

prilika. Ustali su bez reči i gotovo ravnodušno seuputili u svoje jedinice. Počeli su, međutim, kri-šom da pritežu opasače i više su ispljuckali oko se

be za deset minuta nego za prethodna dva dana.Kolona je nastavila dalje - nešto malo brže.



U pet popodne prešli su na desnu obalu Rouzbada i ugledali veliki, svež trag, o kojem su iz

viđači izvestili. Dolina se sužavala, a tragovi sveviše širili, sve dok čitava dolina nije bila ispunjenatragovima konjskih kopita i balege. Tlo je delovalo kao preorano pa su i najsvežiji regruti počelizabrinuto da pogledavaju u preteći horizont.

Konji su išli brzim korakom gotovo tri sata, prema zapadu. U 20 sati 7. konjički se zaustavio za

noćenje. Izviđači su pošli napred da provere datrag prelazi preko razvoda i da se ne deli na nekoliko pravaca.


- Dolazi ovamo, m atori - doviknu u šali Majls

Kif kapetanu Bentinu, koji je upravo bio pristigao. - Najlepše mesto u logoru čuvao sam za tvojemomke i jedva sam uspeo da odbijem ostale. Evoga... On pokaza rukom na mali proplanak sa tristrane okružen liticama, kraj same reke. Bio jetravnat i pogodan.

Bentin pogleda iznenađeno i ispitivački u Irca, ne

shvatajući u čemu je vic. Kif je posprdno salutirao.- Razlaz - reče veselo - mesto je tvoje.To je bio i jedini vedar događaj u logoru te ve

čeri. Svuda je vladala «umorna tišina. Konji seviše nisu igrali kao prve večeri, a ljudi su međusobno razmenjivali samo najnužnije reči doksu mehanički pripreniali bivak.

Crnomanjasti Den Njuel, redov iz ćeieM kupao seu reci i izašao iz vode u hladno raspoložen] e u logoru. Njegov prijatelj, Henri Skolin, pisao je dnevnik.



Njuel se nasmejao sumornom izrazu lica svogdrugara.

- O čemu, kog vraga, razmišljaš? - upita ga pre-svlačeći se. - Ne misliš valjda da pogineš, ha?Skolin polako podiže pogled sa dnevnika.- Slušaj, Dene - reče tiho - ako mi se šta desi,

obavesti moju sestru Meri. Ona živi u Gardineru,u Masačusetsu. Moje pravo ime je Henri Koudi.Skolin je lažno.

Njuel nije ništa pitao. Samo je glavom potvrdioda je primio k znanju ove neočekivane reči.


Visoki, ukočeni poručnik Vilijem Kuk, priđeFranku Gibsonu, šaljivdžiji, koji se smejao nešto

sa tamnoputim potporučnikom Džejmsom Gar-landom Sterdžizom. „Džek“ Sterdžiz je godinudana ranije diplomirao na Vest Pointu. Bio jeomanji dvadeset dvogodišnjak, dečačkog lica.Umirili su se kada je Kuk svečano predao Gibsonu

parče papira. —Gibe —prošapta Kanađanin, velikih zulufa —

ovo je moja oporuka i hoću da mi ti budeš svedok. —Sta? —upita Gibson kroz smeh. —Uprpio si se.

Kuki? Posle svih ovih godina sa crvenokošcima?Kuk ostade ozbiljan.

—Nisam - reče turobno - ali imam predosećanjeda će mi ova bitka biti poslednja.

Gibson pogleda ađutanta u oči i već spremnadosetka, ostade mu neizgovorena. Polako je klimnuo glavom.



Nešto kasnije, Sterdžizov komandant čete, zde pasti „Freš“ Smit im priđe. Kuk je već bio otišao.Sterdžiz kroz smeh ispriča šta se dogodilo. Smit izvadi sat sa priveskom u obliku zlatnog konja.

- Gibe —izdeklamovao je u šali —ako ja prvi poginem, poklanjam ti ovaj privezak. Ako ti prviodeš, uzimam tvoj prsten.

- A ako obojica poginete —upita Sterdžiz - kodobij a sve?

Obojica su se pomalo usiljeno nasmejali. Nisuodgovorili.Redov Džon Mekgvajr iz čete C Toma K astera,

pripremio se za počinak uz logor izviđača. Pogledmu se sreo sa očima Miča Bojera, vodiča, poluin-dijanca.

- Stvarno smo im blizu? - raspitivao se M ek

gvajr.Bojer potvrdi.- D a li bi i ti da što pre završimo s tim?- Suviše ih je mnogo za tako nešto - reče Bojer.

- Ako se sretnem o, prepoznaće me i biće to krajstarome Bojeru. Ali, vlada me je plaćala desetdolara dnevno i ostajem do kraja.

Veličanstveno popodne_________________________________

Ratna zastava na Kasterovom šatoru stalno je padala iako nije bilo gotovo nikakvog vetra. Nosati Ed Godfri iz čete ATje podigao i zadenuo.

Ponovo je pala.

Godfri je podigao i zabio u zemlju. Bila je sasvim prosta - veličina m etar sa m etar i po, crve-no-plava. svilena zastava sa parom belih ukrštenih



mačeva. Bila je to lična ratna zastava DžordžaArmstronga Kastera, znak njegovog generalskog

čina. Obično je nosio narednik Hjuz, sredovečniIrac iz Godfrijeve čete.


Kapetan Bentin se udobno smestio izuvenih čizama, upola slušajući kako se De Rudio i Kif već

drugo veće uzastopce prisećaju italijanskog građanskog rata. Zevao je.- Dve noći uzastopce nisam oka sklopio - obrati

se on dvojici svojih drugara obuzetih razgovorom.- A imam osećaj da nam D ŽEK sprema noćnimarš. Uradio je to kod Vašite i uradiće opet.

Ne volim da budem grub, ali ja sam starac, kome

je potreban odmor radi lepóte. —Umotao se u će be bez ijedne druge reči, ignorišuči podrugljive primedbe ove dvojice.

Tek što je sklopio oči, začuo je ordonansa, kojise iz pomrčine raspitivao za poručnika Godfrija.

- Eno ga tamo ispod onog drveta - reče vojnik.Ordonans je nabasao na Bentina.

- Poručnik Godfri?Bentin se pridigao, nalik na iznenada probuđenog medveda.

- Zar ti ličim na Godfrija? - režao je. —Šta je?- Naređeno mi je da nađem poručnika Godfrija

i obavestim ga da je kod generala Kastera oficirski sastanak.

Ordonans je bio mladić, koji je pokušavao da pušta brkove. Bentin uzdahnu.- Dobro, sinko - reče blago - reći ću tvom po



ručniku ako ga vidim. Bio je tamo u onom pravcu. —Pokazao je prema drveću, bliže reci, Ordonans

je salutirao, promucao izvinjenje što je probudionajstarijeg kapetana u puku i odjurio u mrak, kojise spuštao.

Č im se mladić udaljio dovoljno da ga ne može čuti,Bentin je eksplodirao. Kif i De Rudio mu priđoše.

— Jesam li vam rekao — obratio im se, imitirajući ljutnju, —nem a odm ora za proklete. Oficir

ski zbor. Da se kladimo da je noćni marš?Italijan i Irac odbiše klađenje. Sva trojica su požurili da nađu Kasterov šator.


Kada su Bentin i ostali pristigli, Kaster je već

bio otišao.- Noćni marš - reče im Vim Edžerli.Pojavio se i Reno.- Jesu li starešine spremne? - raspitivao se.- Mi smo uvek spremni majore - odgovori mu

Bentin veselo.- Ti nisi - reče Edžerli Kifu sa staloženim osme

hom. - Ti si zadužen za komoru.Kif glasno opsova. Bentin se smejao.- Požuri —reče on podsmešljivo vitkom, crno-

kosom Ircu. —Odavde ih čujem kako njaču i ržu.Treba im očinska ljubav.

U žurbi i zbrci, šest stotina i nešto vojnika, desetak civila i gotovo pedeset indijanskih izviđača.





Kif je uzdahnuo glasno.- To je najpam etnije što sam noćas čuo, stari

moj.Bentin se nasmešio, potapšao Irca po leđima i o-djahao napred.


Na povratku, D e Rudio je stalno zastajkivao.

—Ma, ovuda, gospodine —reče trubač H ardi ne-strjpljivo, posle trećeg zaustavljanja. Bio je to mladić svetle kose od dvadeset pe t godina, dugih, plavih brkova.

—Znam ja gdeee je, —odgovori De Rudio kratko. —Pa, zašto onda zastajkujemo? —Imaš belog kooonja. Mogu pomiiisliti da smo

Indij aaanci. Nastavili su put, često se zaustavljajući.Iznenada, četvorica „Indijaaanaca“ opkoliše

dvojicu glasnika. Č uli su prigušene ratne pokliče,a zatim brzi govor na jeziku, koji De Rudiju nije

bio ni engleski ni italijanski. Potegao je pištolj izapeo ga.

Posle tišine, koju je izazvalo škljocanje oružja,začuo se prodoran smeh. —Ko to ide? —čuo se glas kapetana Toma Ka

stera. —Tome? Tome? —pitao je De Rudio. —Jeeesi

to ti? —A ko drugi? - odgovori generalov brat. - Ovi

A rikari su pomislili da ste protivnička izvidnica. - Nasmejao se ponovo s radosnim prizvukom olakšanja. —Šta radite ovde? Jeste li zalutali?



Trubač Hardi poče glasno da se smeje.D e R udio pokuša da ga u m raku pogledom smi

ri ali, naravno, bez uspeha.- Nosimo poruku za generala —odgovori De

Rudio ukočeno.- Pa, dobro ste me uplašili - Tom Kaster se pri

gušeno nasmejao.- Vi ste nas još viiiše - odvrati De Rudio i pri

druži se opuštenom smehu.


7. konjički se ponovo zaustavio kraj malog potoka. Umorni konji i mule pili su vodu. Iscrpljenivojnici su polegali, omotavajuči uzde oko rukui pokušavajući da ukradu malo sna.

Nikakva naređenja nisu stizala sa čela kolone, pa se oprema i sedla nisu skidali. Č ete najbližečelu, počele su da pale vatre , pa su ih sledile i ostale. Mule su se vrzmale i rđavo vezan te re t počeo jeda klizi. Poneki je i spadao. Užurbani vojnici nisumogli mnogo da učine, pa su ubrzo potpuno odu-stah.

JUTRO N ED ELJA , 25. JUN 1876.

Potporučnik Č arls Varnum i njegov izviđački o-dred od jedanaest ljudi, stigao je do VraninogGnezda u 2,30 sati ujutro. Nije bilo mesečine i sa



mo im je slabo svetio zvezda pomagalo pri izlaskuiz uske doline i usponu uz zapadnu padinu geolo

ške izrasline, koju su Indijanci odvajkada koristilikao osmatračnicu. Jedna strana strmog brda bila je gola i tu su vezali konje. Ostavili su ih na čuvanje dvojici mom aka A rikarija, Crnoj Lisici i Biku,i počeli da se penju. Mič Bojer i jedan debeli, sredovečni Indijanac po imenu Beli Labud, predvodili su grupu.

Varnum je pro trljao svoje pocrvenele očne kapke i prilegao da odrema, dok sunce na istoku ne proviri dovoljno da mogu da vide predeo na zapadu. Maglovito je registrovao gunđanje Vrana, kojisu pokazivali prema vatrama vojnika, jasno vidljivim na severu i istoku. Pored Belog Labuda bila sutu još dvojica Vrana, jedan iskusni izviđač po ime

nu Gonjeni i drugi Ses-his, ili Kovrdžavi. Usamljeni Č arli Rejnolds, još s povezom oko ruke, nadgledao je preostale Arikarije, koje je predvodiotrideset sedmogodišnji Ari-čit, ili Raki j as ti Rog.Bili su tihi i mladi su buljili u noć, a stariji slediliVarnumov primer, pokušavajući malo da dremnu.

Posle nekoliko sati, Bojer je probudio Varnu

ma. Tajanstveno svetio praskozorja i vedro nebo,uobičajeno za istočnu Montanu, omogućavali su pogled miljama na zapad. Č itavih petnaest milja,zemljište je sa njihove uzvišice, podsećalo na re

brastu dasku za pranje veša, uski useci i jaruge oivičeni nepristupačno strmim grebenima i uzviše-njima. Pojas tamnije obojene ravnice mogao se

videti između petnaest i dvadeset milja na zapad.- Liti Big H orn - obavesti Bojer vođu izviđača.- Vidite logor?




Varnum je naprezao svoje natekle oči. Odmahnuo je glavom.

- Vidite im dim od vatri? - insistirao je B ojer.- Ja ga vidim - reče Č arli Rejnolds. Varnum sesložio da je izmagliea, koju su mu pokazali, dimod logorske vatre Sijuksa.

Vrane i Arikari su uzbuđeno govorili. Varnum,koji je pomalo razumevao njihov jezik, čuo je daspominju krdo konja.

- Gde je? - raspitivao se.- Vidite one erve - pokazivao mu je B ojer. - O-davde liče na bezbroj smeđih crva.

Varnum nije video ništa, ali počeo je da piše poruku Kasteru.


Kao kuriri su određeni dvojica Arikarija, Preteči Medved, dvadeset jednogodišnjak, i Bik,koji je čuvao konje. Preteći Medved je jahao vojnog konja, a Bik je kaskao za njim na indijanskom

poniju. Preteći Medved uđe u istureni logor izviđača, koji su ostali sa kolonom, stigavši skoro tri

sata po izlasku sunca. Izviđači su kuvali doručak,mahom kafu, i Preteči Medved se našao u središtu pažnje dok je mirno pijuckao iz limenoglončića i kratko odgovarao na radoznala pitanja.

Fred Džerard, četrdesetšestogodišnji poštanski prevodilac iz Fort Linkolna, nije baš dobro spavaoi trgao se uz psovku kada ga je neko, ne baš než-



no, munuo čizmom po nozi. Č ovek u čizmama bio je Džordž Armstrong Kaster. Lice mu je bilo crve

no od uzbuđenja. —D žerarde, diži se - naredio je. - Neki izviđačisu se vratili odozgo i ja mislim da bi trebalo da pođemo tamo.

Ono „tam o“ , pokazalo se da je istureni logor izviđača gde je, tek pridošli momak, Bik, potvrđivao prisutnima priču Pretečeg Medveda. Indijanci

počeše da se skidaju i preoblače u „ratnu“ odeču.Povadili su vrećice sa melemima, svetinje svakome od njih, a čitav taj ritual pratili su prigušenimmrmljanjem.

Kaster je ujahao u logor, žustro, po običaju.Smešio se očigledno dobro raspoložen. Bio je u

pratnji Džerarda i Toma Kastera. Posle razmene

pozdrava, potražio je bezizraznog Krvavog Noža.Uz široki osmeh i namigivanje u pravcu Tom a Kastera, skrenuo je Indijančevu pažnju na svog mlađeg brata.

- Brat se uplašio - obratio se svom najomiljeni jem izviđaču, misleći pri tom na svog brata, Toma.- Srce mu treperi od straha. Oči mu kolutaju od

muke čim čuje za novosti o Sijuksima.Okupljene Indijance je to jako zabavljalo. TomKaster se dobroćudno smeškao, naviknut na zadirkivan] e starijeg brata . Č ak se i turobni Krvavi

Nož blago nasmešio. —Kada budemo tukli Sijukse —nastavio je Ka

ster - on će biti čovek.

Krvavi Nož odgovori bez oklevanja na grlenomarikariju.- Šta kaže? - obrati se K aster Džerardu.




—Kaže da će biti toliko Sijuksa da ćemo se boriti s njima dva ili tri dana.

Kaster se nasmejao.- A ja mislim da ćemo svršiti s njima za jedandan - reče on vedro.

Varnumovu poruku od Pretečeg M edveda uzeo je gotovo nem arno, poštujući protokol, delovao jegotovo nezainteresovano dok se šalio sa Krvavim

Nožem. Nozdrve mesnatog nosa su mu se raširile

i to je bila jedina spoljna reakcija na sadržinu beleške.U tom trenu tku pojavio se stariji vodnik Vilijem

Šerou, plavokosi tridesetogodišnjak, koji je neobično podsečao na Toma Kastera i bio najstariji

podoficir u puku, s ordonansima za taj dan. Bili suto mladići odabrani zbog spoljneg izgleda i dobrog

održavanja opreme. Tu čast su imali dva trubača:Douz iz čete G i Martin iz Bentinove čete H. Kaster klimnu glavom rasejano.

Odmah zatim, u pratnji Freda Džerarda i dvojice Arikarija , ili kratko Rij a, Kaster se uputio zaglasnikom, Pretećim Medvedom ka VraninomGnezdu. Dvojica Indijanaca u Kasterovoj pratnji

su bili Repati Bik, koji je ponosno nosio svoju plavu bluzu sa naredničkim oznakama i mladić gru bog izgleda, po imenu Mali Hrabri. Onaj prvi jeveć imao četrdeset pe t godina i prošao ratnički vekza Indijance, ali po svom iskustvu i držanju prem amlađima, bio je prirodni vođa, mada pomalo komičnog izgleda.




Blizu začelja kolone Reno i njegov nekadašnjiađutant Beni Hodžson, kuvali su kafu i pripremali

dvopek. Kapetan Bentin, koji tog jutra nije imaosreće kao ribolovac, ponudio im se da pomogne usavladavanju bogatog doručka. Mule su se odmarale, a četne komordžije su hvatale samo one,koje su nosile hranu, da bi obezbedili doručakogladnelim vojnicima. Izuzev poneke psovke injakanja, sve je ostalo bilo mirno.

- Pitam se kada će Kaster narediti da se pregru- pišemo u bataljone? —oglasi se Reno.Bentin sleže ramenima. —Verovatno sutra kada

završi opkoljavanje Indijanaca i bude spreman zanapad. Ti ćeš dobiti laku dužnost ali ja ću, izgleda,

provesti još jednu noć tražeći u pomrčini zgodnomesto da pređem potok. Meni će zapasti da bu

dem krilni u opkoljavanju i da pređem najduži put. - Kiselo.se nasmešio.- Kao kod Vašite? - dobacio je Hodžson.- Kao kod Vašite - složi se Bentin, mada mu se

u očima nije ogledao osmeh sa usana.Odnekud se pojavio kapetan Jejts, krupni, pla

vokosi komandant čete F.

- M ajore, general je otišao u izviđanje, a neštood tovara se pogubilo i jedan od mojih narednika bi da se vrati putem i pokuša da ga nađe. - Pogledao je Renoa nesigurno. —Ako se vi ne protivite,gospodine.

Reno je mahnuo rukom u znak odobravanja.Jejts se ukočeno udaljio, a Reno okrenuo Hodž

sonu.- Bojim se da nas je general Kaster pepustio samima sebi dok je on u nekakvom izviđanju. Kako




sve ukazuje da nam je neprijatelj vrlo blizu, možda bi trebalo da preuzmemo komandu i uvedemo borbenu gotovost?

Reno je govorio Hodžsonu, ali je odgovorio Bentin pošto mu se mladi Beni pogledomobratio za pomoć. I sam Reno je krajičkomoka posmatrao Bentina dok se obraćao Hodžsonu.

—Da sam na tvom mestu, ne bih uradio ništa —reče Bentin, —dok ne vidimo gde su Indijanci. Druga stvar su tragovi u pesku. Sledio samih bar u deset pohoda dosad. Ovaj bi mogli dasledimo čitavo leto i izbijemo i na Pacifik, ada ne naidemo na jednog jedinog Indijanca^ Ne- nastavio je - ne bih krenuo u poteru dok D ŽEKne kaže.

Reno odmahnu glavom nestrpljivo.Bentin se namerno osmehnuo mladome Hodžsonu, koji se zagledao u vedro, plavo nebo.

—Ne bi se petljao u to, je h? - upitao je.Hodžson je posmatrao nasmejano kapetanovo

lice pogledom u kome se ocrtavala i uznem irenosti ljutnja. Bentinov osmeh se nije gubio i Hodžson

odhuknu glasno. —Ipak mislim da bi trebalo nešto da uradimo — promrmljao je Reno.


Narednik Vilijem Kertis iz čete F bio je tamno

put čovek od tridesetak godina. Nosio je opuštene brkove, a lice mu je bilo neobrijano, obraslo crnom, strnjikavom bradom. S dvojicom Iraca nešto



Starijih od njega, pošao je u potragu za izgubljenim tovarom. Jahali su lakim kasom putem, koji

je kolona prošla tokom noći.Č im su zašli iza podnožja omanjeg brda obra-

sjlog žalfijom, ugledali su izgubljeni prtljag. JedanIndijanac je čučao kraj sanduka, nekoliko korakaod staze, pokušavajući sekiricom da odvali poklo

pac.Kertis je podstakao konja i pojurio ka njemu. U

tom trenutku, još dva Indijanca iskočiše iz visoketrave kraj staze. Kertis je opalio m etak iz „karabina“ a zatim ispraznio pištolj. Dvojica Iraca jahalisu za njim potpuno oduzeti od iznenađenja. JedanIndijanac se malo zateturao, ali zatim nestao u tra vi. Kertis je odustao od gonjenja i vratio se sanduku kraj staze.

U njemu je bio dvopek. Jedno načeto parče ležalo je u raskopanom pesku na stazi. Kertis je sjahao i podigao sanduk. Predao ga je jednom odvojnika. Pogledao je ka padini brda, kuda su Indijanci nestali praćeni njegovom žestokom ali ne-tačnom vatrom.

— Do đavola —rekao je sebi u bradu —otkrili su

nas.


Gotovo u isto vreme, Varnumovi izviđači naVraninom Gnezdu, otkrili su trojicu drugih Ind ijanaca. Jedan je bio sam. Druga dvojica su bili na

ponijima, vodeći trećeg konja na uzdi. Vrane iArikari počeše odmah da govore. —Otkriće kolonu —reče Bojer Varnumu.



Varnumove crne oči zasijaše. —Pošli su tim putem. Da im postavim zasedu?

Rejnolds se umešao. - A ko ne otkriju ništa a miomanemo, onda smo se sami otkrili.- Pa nem ojte omanuti - odbrusi Varnum.Izviđači su već počeli da se spuštaju niz strminu i

trče ka Indijancima. Drugi su se uputili ka konjimada ih dovedu ostalima, koji su nestrpljivo čekali.

Rejnolds je sa osmatračnice gledao šta se deša

va i odmahivao glavom.


U trenutku kada se Kaster pojavio u podnožjuVraninog Gnezda, Indijanci su se več bili izgubiliu pravcu Liti Big Horna. V am um , koji je išao pe

šice, ga je pozdravio.- Nisu primetili ništa? - Kaster je upitao oštrokada mu je V arnum ispričao događaj. —Jeste h sigurni?

Varnum odgovori potvrdno, bez trunke žurbe.Kaster se nasmejao. - Pa, n ije vam bilo lako

noćas - reče, dok su se penjali ka osmatračnici.

Varnum je protrljao natekle oči.- Nije - odgovorio je - ali sasvim dobro vidim.Kaster ga je prijateljski potapšao po ramenu.

Kolona se kre tala prem a razvodu. Kuk se bunio

protiv Renoovog naređenja za pokret i ćutao jekao zaliven dok je jahao uz Tom a Kastera. Izme-njali bi tek po koju reč.



Majls Kif je tako neočekivano uleteo m eđu njihda su se uplaših. Tom Kaster se mahinalno uhvatioza pištolj ali se smirio kada je prepoznao Kifa, ble-dih usana i bez uobičajenog osmeha na licu.

- Jedan Jejtsov podoficir naleteo je na Sijukse pet milja odavde - rekao je tmurno.

Tom Kaster opsova.Oglasio se Kuk. -T reb a odmah izvestiti generala.


- Kažem ponovo da nas nisu primetili - Kasterse žustro obraćao Belom Labudu, iz pomoć „Miča“Bojera. Grupa ljudi na Vraninom Gnezdu sedela

je na isturenoj steni i pomno gledala na zapad, prem a dolini Liti Big Horn.

- Oni u logoru nas nisu primetili —ponovio je,ovog puta malo uzdržanije. —Sačekaću do m raka,a onda ćemo krenuti. Postavićemo se oko indijanskog logora. - Opisivao je taktiku gestikulacijom.

Beli Labud je progovorio a Bojer prevodio.- Taj plan je loš - obratio se veteran izviđača

Kasteru - ne treba ga preduzeti.

- Rekao sam šta ću uraditi - odbrusio je Kaster. Nastala je ledena tišina. Č arli Rejnolds pretu-rao je po bisagama, tražeći nešto neodređeno, pogleda uperenog u daljinu.

- E , pa - oglasi se ponovo Kaster uzdahnuvši -imam dobre oči kao i vi, ah ne vidim ni selo, ni Indijance, ni ništa.

- Generale - reče Boj er mirno - ako ne budetenašli tamo, u toj dolini, više Indijanaca nego štoste ikada videli, slobodno me obesite!



Kaster je pocrveneo i digao se na noge, nesvesno povukavši za sobom i umornog Varnuma. —

Bio bi to lep prizor da visiš, šta misliš? - sarkastično je primetio.Bojer se ukočio, a Varnum pobledeo. Kaster se

udaljio i uputio niz padinu. Varnum se zaustaviokraj Rejnoldsa.

—To je čudno - razmišljao je naglas. - Prvi putu životu vidim Kastera ovakvog. Nešto je uznemi

ren, mogu ti reći. Šta to radiš?Rejnolds je vadio i delio stvari Indijancima. —Od sutra mi više neće trebati —reče Rejnolds

turobno.Dok su se spuštali niz strminu, ka konjima, Mič

Bojer priđe Kasteru. —G enerale, —rekao je mirno, gotovo pravdaju

ći se, —trideset godina sam proveo sa ovim Indi jancima a ovo je najveće selo, koje sam video. Suviše veliko za naše snage.

Kaster odmahnu rukom nestrpljivo. - Ti nisivojnik. Ne moraš učestvovati, - reče nemarno.

Bojerovo tamno lice, postalo je purpurno. -G enerale, - rekao je tvrdo, - ne bojim se da po

đem bilo kuda s vama ali ako zademo u tu dolinu,obojica ćemo se probuditi u paklu! —D obro, dobro, dobro, —zamuckivao je Kaster

odsutno.


Bilo je več skoro jedanaest sati kada je Kasterstigao do štaba. Kuk i Tom Kaster su mu se kasom približavali.



Kaster je promrmljao Džerardu. - Pa, ko je daonaredbu za pokret?

- Tome - Kaster se obratio bratu kada mu sedovoljno približio - ko je naredio pokret?Tom Kaster pogleda ispod oka Kuka, ali ka

ko nije bilo podrške, produžio je ukočeno. - Ne znam. Pala je komanda za pokret i krenulismo.

Pre nego što je Kaster mogao išta da kaže, um e

šao se Kuk.- G enerale, primetili su nas neprijateljski izviđači.

Kaster nije planuo. Samo je pobledeo upadljivo.

- Kif je to čuo od Jejtsa pa smo pomislili da tišto pre to javimo —reče Tom Kaster.

Prišao je i major Reno. Kuk i Tom Kaster raz-meniše krišom poglede, ali Kaster kao da nije primećivao majora.

Kif je iskoristio priliku i ispričao ono što se dogodilo naredniku Kertisu. Kaster se okrenuo usedlu i potražio Varnuma.

- D a li bi to mogli biti oni, koje ste vi videli? -

pitao je.Varnum snažno udahnu i odm ahnu glavom. -Oni koje smo mi motrili nisu došli ni do čela kolone a da ne govorim o začelju. Osim toga, ne bi sereklo da im se žurilo. Znam Kertisa. Dobar jestrelac. Č ak i sa konja , zakačio bi nekog od njih.Oni koje smo videli nisu bili ranjen i, siguran sam.

Kaster se složio. - Verujem da ste u pravu - rekao je blago i sjahao. Dao je znak Kuku, koji setakođe pripremao da siđe s konja.




- Ne - reče - hoču da oficiri dodu ovde, baš ovde... sada, i to svi.

Kuk je odgalopirao.


- Redov Č arls Vindolf, snažni Nemac, doseljenik, u četi H, uputio se ka grupi oficira okupljenihoko Kastera.

Tražio je kapetana Bentina, svog komandanta,za odobrenje da zameni konja s drugim vojnikom.Ukopao se u mestu kada je začuo Bentinov glasnegde sa strane.

- Zar nije bolje da držimo puk na okupu, generale - obračao se Bentin Kasteru. - Ako je to takoveliki logor kao što kažu, biče nam potreban svaki

čovek.- Dobili ste vaša naređenja - reče Kaster.Vindolf se neprimetno izgubio.

Oficiri su nastavili da se okupljaju za ratni sa-

vet. Kaster je bio u sredini i opisivao pogled saVraninog G nezda, kada je naišao De Rudio. Kuk je odvukao Italijana na stranu.

— Imate li još onaj austrijski dvogled? —upitao je ađutant, a kada je De Rudio zbunjeno potvrdio, dodao je šapatom, - Treba generalu - D e R udio mu ga dade, oklevajuči.





Džordž Herendin se probudio iz dremeža na neki laki šum i u deliću sekunde ugledao kako se nešto brzo pomerilo na brežuljku nasuprot stene, nakojoj je ležao.

—Jesi video tog Indijanca? - pozva ga „Mič“Bojer.

—Indijanca? —upita Herendin, osvrčući se unezvereno. - Z ar to n ije bio jelen?

—Bio je to Indijanac —obavesti ga Bojer —pošto

te je video, odjurio je u logor.Herendin je pritegao remen konju i polako uz jahao, kao u transu. Krenuo je za snažnim melezom, pomno motreči na ivice brežuljaka.


- Nisi ostavio nikakva uputstva - usprotivio seReno Ijutitom Kasteru.- Grešiš —promucao je Kaster. —Poslednje što

sam rekao pred polazak, bilo je da štab ostaje gde je . Ako se Indijanci budu izvukli iz obruča zbogtvoje neposlušnosti, biće posledica, to ti obećavam.

Reno ga je ošinuo pogledom, ali čvrsto je stegaousne i oćutao.Kaster je gledao u njega.- Nemaš objašnjenja, kao i obično - reče.- Kakva je korist? - odgovori Reno, gledajući

Kasteru negde preko ramena.Kaster kao da je bio na ivici eksplozije, ali se

odjednom opustio. Gledao je svog zamenika istoonako kao i nehajnog kapetana Bentina, nešto ranije —zamišljenim pogledom kroz trepavice.



- Tvoja agresivnost bi mogla biti od koristi dokraja dana - reče K aster tiho, zamišljeno.

Reno je zapanjeno blenuo u Kastera, koji seuputio napred ka čelu kolone. Prišao je BeniHodžson s ugodnim osmehom na licu.

- Stojim vam na raspolaganju, majore. Ili da se pridružim komori?

Reno s naklonošču pogleda raspoloženog Hodž-sona. - Noćas si bio dežurni, a nemam nikoga pod

kom andom . - Primetivši snuždeno lice mladića on brzo dodade uz zajedljiv osmeh. - Ali, možda ćuimati, a tada neću odbijati dobrovoljce.


POSLEPODNE

N ED ELJA , 25. JUN 1876.

Bentin je izmakao malo napred na svom dugonogom riđanu. Konj je išao neobično brzo, ali Bentinkao da nije primećivao, dok je pogledom tražio Indi

janca po okolnim brdima. Iza njega, brzo se kretala i

cela kolona. Kaster je nešto raspravljao sa Kukom, aizvidnica je bila daleko napred.Gotovo da niko nije zapazio kada su iz doline

Rouzbada prešli u dolinu Liti Big Horn. Inžinjerac, poručnik Nik Valas, žabeležio je da je upravo

bilo podne po čikaškom vremenu.Bentin nije bio daleko izmakao kada se Kaster

stvorio kraj njega.- Kapetane - reče Kaster uz smeten osmeh -

idete suviše brzo.



Bentin je zauzdao konja i njih dvojica produžiše zajedno bez reči. Kaster je u dva maha bio zaustio nešto da kaže, a Bentin je krajičkom oka za

pazio kako oba puta odustaje. Neočekivano, Kaster se bez reči okrenuo, vratio

i počeo nešto žustro da objašnjava poručniku Kuku. Ovaj se udaljio posle kratkog razgovora. Našao je majora Renoa niže, dole, na polovini kolone kako požuruje ljude da ne zaostaju.

- General vam naređuje da preuzmete posebnukom andu nad četama A , G i M - reče dugački Kanađanin punačkom majoru.

- Je li to sve? - upita R eno oštro.- To je sve - potvrdi Kuk i udalji se kasom bez

pozdrava.Poručnik H er i Fred D žerard bili su zaduženi za

desnu stranu kolone zajedno sa većim delom Rija.Poručnik Varnum bio je u grupi sa „Mičom“ Bojerom i Vranama i držao je levu stranu.

Bili su daleko ispred glavnine puka, ko ja se kretala u koloni po četiri.


Poručnik Kuk je poslao ordonansa sa crvenomtrakom oko ruke do kraja kolone s uputstvimakom ordžijama da drže mule van staze, koliko je tomogućno, jer su dizale veliku prašinu. Na povratku je to naređenje preneo svakom komandantučete. Ubrzo se ceo puk ešalonirao s obe strane

ugažene staze. To ne samo da je smanjilo oblak prašine vidljiv miljama daleko, već je smanjiloi količinu prašine u ustima.



Ipak, prašine je i dalje bilo puno i vojnici suubrzo postali crveno-mrki, poput tla, po kojem su

išli. Kada je Bentin na čelu, usporio, razvučenakolona počela je da se prikuplja.


Kuk je pozvao Bentina u stranu i pokazao nadug lanac grebena, koji su se gotovo okom ito spu

štali prema stazi, ali daleko na jugu i zapadu.- Pođite do onih vrhova - reče sedokosom Bentinu. - Napadnite na sve na šta naiđete. Pošaljite

poruku generalu ako naiđete na nešto.Bentin je skrenuo ulevo predvodeči svoju četu

H i čete D i K, Vira i Godfrija. Smrknuto je pogledao vitku Kasterovu figuru odevenu u jelensku

kožu, koji je ponovo preuzeo čelo kolone. Nije primečivao majora Renoa kraj sebe.- Kuda si pošao? - upita Reno.Bentin pokaza rukom neodređeno u pravcu, ku

da se uputio.- D a napadnem sve na šta naiđem.- A šta ako ne naiđeš ni na šta?

Bentin se nasmeja lukavo. - U tom slučaju bičudaleko ako počne cirkus.Reno je pošao s njim deo puta. - General opi

pava sleva kao što mu je i naredio general Teri — reče Reno.

Bentin je otpuhnuo. —Ne tražim nikakve tragove, - reče punim glasom. - Tragam za živim Indi

jancima. A šta ti radiš?- Preuzeo sam komandu nad četama A , G i M.Bentin je blenuo u njega. - Je li to sve?



- To sam i ja pitao, - odgovori Reno, - i rečenomi je, citiram: „To je sve.“

Bentin podiže obrve i pođe napred do poručnika Frenka G ibsona da mu naredi da sa prethodnicom od šest ljudi pođe uzbrdo. Reno se vratio svo

jim vojnicima.


Sredovečni novinar-reporter Markus Kelog, ja-šuči na muli, požurio je napred. Zaustavio ga je prevodilac Fred Džerard.

- Frede - upita ga ovaj ozbiljno - mogu li dobitione mamuze što imaš u torbi? H teo bih da budems izviđačima.

Džerard mu izvadi mamuze.

—Što ne ostaneš sa štabom? Ovde bi moglo bitiopasno. Trebalo bi da imaš dobru pratnju.Kelog se nasmejao. - A gde je vama pratnja?

—Nama ne treba —odgovori D žerard mirno. — Ako se pojave Indijanci, mi bežimo. Naš posao

je da ih otkrijemo i eventualno oteramo akoih nije mnogo. Naše nije da se borimo s njima.

Ti nećeš baš moći brzo da umakneš na toj muli.Osim toga, prave borbe biče tamo kod glavninei Kastera.

- I ovde bi moglo biti zanimljivo - odgovori Kelog ozbiljno - i hoću da budem sa izvidnicom.

Pričvrstio je mamuze na čizme i podstakao mulu, ostavivši Džerarda za sobom.



Džordž H erendin, mladi kauboj pri dodat štabuod generala Terija, prišao je Kasteru. General je

osmatrao vrhove ispred i jedva mu je pridavao pažnju. —G enerale - obrati mu se H erendin snebivajući

se —izvorište Tulok Krika je tamo, s one strane.Kaster ga je pogledao zlovoljno ali progovorio

je strpljivim glasom. —Da, ali nema Indijanaca u tom pravcu. Svi su

ispred nas a osim toga, otkrili su nas.Herendin htede da ga prekine, ali Kaster nastavi svojim grlenim, jetkim glasom.

—Nema nikakvog smisla da ideš do Talok Krika. Moramo samo napred i napasti logor što pre.

Veličiinstveno popodne 86

Kuk je odjahao natrag sve do komore i obratio se proučniku Metiju.

- Jeste li primili naređenje da ne idete po stazi? - upitao je.

- Jesam - odgovori Meti, pokazujući na poredak mula. Išle su uglavnom van staze. - Kako iz

gleda?- Tako je bolje —odgovori Kuk neubedljivo. — Tako ne dižu mnogo prašine.

Odgalopirao je napred.Poručnik Gibson je sa svojih šestoro ljudi jahao

ispred Bentinove tri čete. Pratili su otiske konjskihkopita koliko su mogli ali kako je bilo neravno, ni

su mogli mnogo da se odvoje. Bataljon je moraočesto da zastajkuje da bi im dao vremena da obavezadatak i nastave napred.



U vreme prvog takvog zadržavanja, do Bentina je dojahao glavni trubač, naredisik Vos s Kasterovim pohvalama.

- Ako ne nađete ništa kod prvili grebena, produžite do drugih, s istim instrukcijama izdeklamovao je.

- A onda? - zahtevao je Bentin.- To je sve što mi je rečeno, gospodine odgo

vori plavokosi Nemac.

Bentin je psovao posmatrajući Vosa kako se galopom udaljava niz stazu. Dao je znak Gibsonu ilevokrilna izvidnica produžila je napred.

Posle jedne milje, Bentinu je dogalopirao zastavnik Vilijem Šerou sa još jednon’. porukom odKastera.

- Ako ne bude ničega kod drugog niza grebena

—Šerou je izdeklamovao —produžite ti dolinu.Ako ništa ni tamo ne bude, idite do druge.- Božiju mu - planuo je Bentin, ali Serou ga

prekide reskim, ledenim glasom.- To su naređenja, koja ste dobili, gospodine.Bentin je uzdahnuo. —Slobodni ste, zastav nice -

reče hladno.

Šerou, koji je bio plavokos i plavook kao i njihov komandant, podstakao je konja i odjurio.- Mlađani Kaster - zarežao je Bentin pred po

ručnikom Vinom Edžerlijem, koji je dojahao,upitnog izraza. Kapetan Vir, koji je obično Edžerliju prepuštao komandu, takođe je pohitao na

pred

- Sta je, Frede? - upitao je tiho.- Izgleda da čemo ovako do besi<onačnosii -žalio se Bentin dvojici oficira iz čete D. - Možemo

87 Veličanstvena popodne



ovako sve do Fort Bentona. Možda Kaster i hoće tamo da me strpa što prigovaram. DŽEK

nema mnogo mozga da shvati da mi ništa nijeteško što me udaljava od njegove neposredne bhzine.

- To generah i ne rade - prekoreo ga je Vir blago-

- Pa, imamo naređenja, besmislena kako tekmogu da budu - reče Bentin s uzdahom. Vir htede

da prigovori, ali ga Bentin preduhitri. - Ovuda nema staze, a po ovako grbavom terenu ne možemovideti Indijance pa da ih čitav život tražimo, osimako ne prolaze baš ovuda. Sve kazuje da ovuda nisu ni prolazili. Otići čemo i u tu drugu dolinu a onda, mislim da treb a da se vratimo na glavni pravac.Indijanci su suviše pametni za ovakvo lomatanje.

Dvojica oficira su ga gledala ispod oka, a Bentinžestoko obode dugonogog riđana i povede bataljon.


Puk je marširao, postepeno povećavajući tem

po. To se činilo nesvesno, je r brzinu su diktiralikonji.Kaster i Kuk su proučavali teren s leve strane

kada se kolona zaustavila kraj neke udoline delomispunjene baricama vode. Konjima se nije zalazilou močvaru, ali su ih konjanici ipak držali na pravcu. Kaster i Kuk jahali su na čelu četa desnom

obalom malog potoka, koji je tekao s istoka na za pad. M ajor Reno i poručnik Beni Hodžson predvodili su tri čete levom obalom.



- Pitam se hoće H kapetan Bentin uspeti da sekroz ovo probije do doUne - primeti Kuk dok su

posmatrah teren na jugu.- Kapetan Bentin je jedan od najboljih trupnihoficira u puku, - konstatovao je Kaster. - Tek akomu bude suviše teško, vratiće se na glavni pravac.

- Šerou kaže da je bio vrlo razdražen.Kaster se nasmešio. - K apetan Bentin je vrlo ra

toborne naravi. Rođeni otac ga se odrekao što se

prijavio za Severnjačku armiju.Kuk je prostenjao.- A ko je to i vama ispričao, generale - reče -

onda je kom pletirao ceo puk. Svima je to ispričao po nekoliko puta.

- Ono što ti verovatno nije rekao to je da je onkriv što mu je otac bio zarobljen i osuđen na za

robljeništvo do kraja rata.- Kuk podiže obrve. - Nije ni čudo što je takosvadljiv. Oduvek sam mislio da postoji neki ličnisukob između njega i, ovaj, ostalih oficira.

- I mene? —Kaster se nasmejao. —Ne, mi se ra-zumemo. On je dobar vojnik, kao što rekoh, naj

bolji. Kada veruje u nešto ne dozvoljava da ga

osečanja ometu. Ima vrlo snažno osećanje dužnosti. Svestan sam da me ne voli, ali on ne dopušta da to utiče na njegovo osećanje obaveze.

Kuk je zaustio nešto da kaže, ali Kaster je razdražljivo odmahnuo rukom.

- Ne javljaju se izviđači. Morali bi nešto dosadda izveste. Pošalji zastavnika k njima. Hoču izveštaj.




Na Beiitirjov znak, poručnik Gibson pođe kanjemu,, istovremeno kada i Godfri, Vir i Edžerli.

-- <>v(i je besmisieno ponovio je Bentin. —A koDŽEK naiđe na Indijance onda ćemo mu biti potrebni, Ovde nema ničega sem šiljaka i useka. N ema Indijanaca. Bolje da se pridružimo ostalima danc propustimo bitku ako je bude.

Ostali nisu nnali šta da kažu. Vratili su se svojimčetanui i Bentin ih je poveo natrag na sever, ka

glavnom pravcu. Iz početka su se teško kretali, alii!skoro su se našli u dnu male doline i krenuli brže,izuzev Gibsona i njegove šestočlane patrole, koja

je išla duž grebena zapadno od njih.

Vciićaiistveno pop<jdne 90

Zastavnik Šerou je pronašao poručnika Heroa

baš kada je ovaj naišao na groblje Sijuksa. Jedangrob, tačnije šator, još je stajao uspravno i Arikarisu se primakli bliže da bi ga videli. Prosekli su bi-volju kožu i jedan od njih je ušao u usamljeni vig-vam da bi se ubrzo pojavio sa trofejom od jelenskekože. Ostali su se okupili i počeli nešto brzo darazgovaraju na svom jeziku.

Hero podiže pogled iznenađeno.- Pozdravi generala Kastera - obrati se Šerou vi

sokom Teksašaninu. —Pita zašto ništa ne izveštavate. Nema šta da se izvesti —reče Hero.

Serou pokaza na usamljeni vigvam. —E, pa dobro zastavniče - reče Hero mirno -

možete izvestiti da smo naišli na grob sa dobroočuvanim Indijancem. Izgleda da je ubijen.



Džerard je jahao duž grebena severozapadnood groblja kada je glavnina vojske s Kasterom sti

gla do vigvama. Arikari su stajali okolo, pričalinešto i mazali se bojama. Hero je delovao uznemireno.

- Zašto izviđači nisu napred, gde im je i mesto?- obratio se Kaster Herou.

Pre nego što je H ero mogao da odgovori, Džerard je mahnuo šeširom i doviknuo. - Evo vaših

Indijanaca, generale. Beže kao sumanuti!Okrenuo je konja i pojurio prema Kasteru.- Kreni - Kaster dade znak Krvavom Nožu.

Arikari su videli znak i počeli uzbuđeno da govore. Dojahao je natrag i Varnum.

~ Izvidnica bi trebalo da je na jedan sat isprednas - prigovarao je Kaster Varnumu. - Pokrenite

ih smesta. Treba napasti logor! Rasterati im konje! Zašto gube vreme?Varnum im doviknu nekoliko reči na Arikariju.

Izviđači kao da nisu hteli da slušaju. Kaster je biozelen.

- Ako neće da traže Sijukse, skinite ih s konja.Pošaljite ih natrag u komoru. Ponašaju se kao že

ne!Isaija D orm an, Crnac, preveo je izviđačima Kasterove reči a usledio je odgovor jednoga od njih.

- A ko Duga Kosa uzme konje svima koji ne žele da umru, boriće se sam protiv Sijuksa.

Džerard je stigao upravo kada su buntovničkereči bile prevedene pobesnelom Kasteru.

- Šta se događa? - raspitivao se.Kaster ga je ignorisao, okrenuo se u sedlu i daoznak rukom majoru Renou, na drugoj strani poto




ka. Odvojio se od Rija, koji su okamenjenih hcastajah ispred vigvama, i jetko se obratio Kuku.

- Poslaćemo Renoov bataljon kao prvi.Okrenuo se Varnumu.- Koliko je daleko dolina odavde?- Dobrih nekoliko milja —odgovorio je Varnum

dok mu se njegovo zašiljeno lice još više izdužilo.- Jeste Ii uopšte videli logor?- Nisam, gospodine a l i. ..

- Locirajte ga - odvratio je. - Vodiči su nas iz-neverili. Vaši vodiči su nas izneverili. Ima li uopšte nekoga u puku ko sluša naređenja?

Varnum je revnosno odjahao.Džerard je u međuvremenu sišao s konja i pri

šao Kasteru.- Bio je nesporazum, generale - rekao je. - In

dijanci kažu da smo sasvim blizu sela i da su mislilida ste im naredili da ga napadnu. Hoće da i vojniciidu s njima. Kažu da su oni sami suviše slabi.

Kaster se nasmejao usiljeno.- Z ar tako kažu, Džerarde? Ili im vi stavljate

reči u usta?- G enerale, oni kažu da su najmijeni samo da

nađu logor i da rasteraju konje, a ne da se sami bore protiv Sijuksa. Hoće da znaju zašto vojnicine idu s njima.

- D obro, dobro, dobro —mrmljao je Kaster azatim je, ispravivši se u sedlu, zajedljivo počeo dagovori,

- Recite im da šaljem m ajora R enoa da prvi na

padne selo. Recite im da bih hteo da budu tolikohrabri da mu pokažu put i da, možda, otmu nekoliko lepih konja Sijuksa.




Kaster se smešio, a Džerard je počeo da se obraćaArikarijima svojim prodornim, snažnim glasom.

Kuk je presreo Renoa na putu do Kastera.- D žerard kaže da su Indijanci na oko dve miljenapred i da beže —obavestio je Renoa. —Generalvam naređuje pokret i to što pre. Sa vaše tri četenapašćete selo. Mi ćemo vas podržati.

Reno je čekao da još nešto čuje ali kada je Kuk počeo da odlazi, major mu doviknu provokativno.

- A ko će me podržati?Kuk ga pogleda preko ramena.- Cela jedinica - reče hladno.Reno je prostrelio pogledom Kastera, koji se sada

pomešao sa raspoloženim Indijancima. Okrenuo se i pošao preko potoka, gde su ga čekali Beni Hodžson itrojica komandanata četa. Taman je h teo da pozove

svog ađutanta, kada je začuo Kasterov piskavi glas.- Recite mu da povede i izviđače.Okrenuo se i ugledao Č arlija Rejnoldsa kako

žuri prema njemu u pratnji Arikarija, koji su išliu svom uobičajenom, individualnom poretku.

- Znam - doviknuo je Rejnoldsu, pre nego što je vodič stigao da progovori. - Treba da povede-

mo i izviđače.Hodžson ga je posmatrao upitno.- Treba da što brže stignemo do sela neprime-

ćeni i napadnem o. Podržaće nas cela jedinica -reče mu Reno.

Hodžson se osmehnuo i odgalopirao do čela bataljona, gde su kapetani Frenč i Mojlen čekali za

jedno sa poručnicima Mekintošom i De Rudijem.




Za to vreme, pozadi u močvari, kapetan Vir je postajao nestrpljiv. Bentinov bataljon sastavljen

od tri čete je tamo izbio na glavnu stazu i napajaokonje. Več su pola sata bili tamo. Bentin je pogledao duž staze i ugledao kako se komora u pratnjikapetana Mekdaugala polako, ali bez zadržavanja, kreče prema njima. I Vir ih je ugledao.

- Ne znam zašto nas stari toliko dugo zadržava ovde? - upita Vir svog potporučnika, dugajliju,

Vinfilda Edžerlija.Č elne mule su nagrnule u močvaru i odmah sezaglibile, zadovoljno njačuči u vodi, dok su vojnicii komordžije, psujuči, pokušavali da ih pokrenu.Vir s gađenjem odm ahnu glavom i pogleda okolo,rešen da nešto preduzme.

- Mičimo se —reče Edžerliju —nećemo više ov

de čekati.Bentin je video pokret i pokrenuo i ostale dve četeza četom D. Približio se toliko da ga je dovikivanjemmogao čuti samo Vir i njegov potporučnik Edžerli.

- Šta je, Tom e? - upitao je iz svoj sveprisutniosmeh - da li to hoćeš sam da dobiješ bitku? Ili bivoleo i malo podrške?

- Ostali su već spremni - reče Tom Vir ojađenodok su mu sitne oči postale još sitnije.- Ti komanduješ četom D - reče mu Bentin le

žerno. - Ti ne znaš, ili ne bi trebalo da znaš, šta je sa drugim četama. To je moj posao. Divim setvojoj hrabrosti, ali ti imaš i neke obaveze. - Prišao mu je i snažno, ali i srdačno, pljesnuo Vira po

ramenu. —Kada imaš nešto da pitaš. Tome, uvekmi se obrati. Reći ću ti sve što znam pa i više odtoga. Više nego što očekuješ, u svakom slučaju.




Bentin se nasmejao glasno pa se i Vir malo nasmešio.

- Ne idi na svoju ruku —ponovi Bentin. —Dogovori se sa mnom.

Sedokosi kapetan se ponovo stavio na čelo ba taljona i uputili su se na zapad stazom prema LitiBig Hornu, oko sat vremena u zaostatku za ostalima. Komora je bila u haosu.

Bataljon majora Renoa je brzom kasom hitaoka Liti Big Hornu. Četa A kapetana Majlsa M ojlena bila je na čelu ali je u stopu pratila četa M, ka

petana Tomasa Frenča.Poručnik Vilijem Kuk, ađutant, vikao je za nji

ma. —Ako boga znate, ljudi, ne gonite tako te konje! Trebače vam vrlo brzo!

- Nečiji glas, neprepoznatljiv u uzavreloj masiljudi i konja, čudio se glasno otkud taj visokiKanađanin s borcima, a ne podalje, uz Kasterovu„suknju“ . Dosetku je dočekao smeh a Kuk se pretvarao da ga ne čuje. Majls Kif, crnobradi Irac,

jahao je kraj njega.- Svi mi idemo u prethodnicu - primetio je Kuk

kroz smeh, - dolazi i Majls Kif!

Vojnici su se nasmejah ovome, a tamnoputi ma jor Reno samo je pocrveneo i okrenuo se. Napojili su konje na gazu i odugovlačilo se sa

prelaskom, pa su več počele da padaju zajedljive primedbe.

- „Tatica“ D ŽEK je poslao „mamicu“ Kuki da proveri da li če Reno nači prelaz!

- A kapetan Kif svima treba da pokaže kako se bori!Poručnik K arlo D e Rudio među prvima je zaga-




zio u vodu, duboku nešto preko m etra i sedamdesetak metara široku na tom mestu. Konj mu je

zapljusnuo majora Renoa, koji je bio iza njega.- Sta to radiš? - doviknu mu Reno kroz šalu. -Hoćeš da me udaviš pre nego što me ubiju?

Na drugoj strani ponovo su se pregrupisali po četama, na znak trubača Vilijema Hardija iz četeApod komandom poručnika Hodžsona. Bio je to prvi glastrube, koji su ljudi i konji čuli, posle tri dana i svi su

živnuli. Postrojili su se u kolonu po četvoro s četom A na čelu a četom G poručnika Mekintoša na začelju imajor Reno dade znak za polazak.

Izviđači su ponovo bili na čelu, jureći ravnom prerijom ka malom krdu ponija, desno od bataljona u nastupanju. Dovikivali su se uzbuđenim glasovima dok su vešto opkoljavali ponije i počeli da

ih gone prem a reci. N jihova vika privukla je Dže-rardovu pažnju, je r je znao njihov jezik i pogledao je u pravcu, u kojem su pokazivali. Oko pedeset'Sijuksa na konjima, vrzmali su se ispred kolone,ali van dometa pušaka. Neki su vukli granje vezano za konjske repove, stvarajući prostu ali efikasnu dimnu zavesu.

Džerard je okrenuo konja i ponovo ga poteraou reku što je brže mogao, a njegovo vetrom opaljeno lice bilo je bledo. Gotovo je naleteo na poručnika Kuka.

- D obro, Džerarde, šta je sada? - upita Kuk šaljivim tonom.

- Ne valja —odvrati ovaj smrknuto. —K aster

ovo mora odmah saznati. On misli da Indijanci beže, a oni se spremaju za borbu. Idem natrag daga obavestim.




Kuk podiže ruku.- U redu je, D žerarde, vrati se majoru - reče on

pomalo osorno. - Ja ču se vratiti i izvestiti ga. -Okrenuo se i kasom se uputio, zajedno sa kapetanom Kifom, ka usamljenom vigvamu. Džerard jenajpre oklevao, a zatim slegao ramenima i vratiose na drugu obalu.


Major Reno, koji je upravo izdao komanduFrenčovoj četi M da se probije napred, pridružičeti A , i formira s njom paralelnu kolonu, došao jedo istog zaključka kao i Džerard. Poslao je svogkuvara, irskog redova Mičela iz Kifove čete I, daobavesti Kastera da Indijanci ne beže.

Mičel se mimoilazio sa gomilom zaostalih vojnika iz Mekintošove čete, koji su još prelazili reku.- Indijanci dolaze! - odgovarao je na pitanja,

ne obračajuči, pri tom, pažnju na primedbe o njegovoj hrabrosti, žureči preko zamućenog gaza u

potrazi za Kasterom.Tlo je bilo golo i podsećalo na mesečev pejzaž.

Renoove tri čete dizale su oblak prašine od kojegotovo ništa nisu videh.Kaster se nalazio na padini brda nad rekom.

Video je samo niže delove indijanskog naselja, je r je uzvišenje s desne strane zaklanjalo rečnuokuku, nekoliko milja nizvodno. Dok je on, sedeći na oznojenom konju, pratio Renoovo na

predovanje, redov Mičel je stigao do glavnineod pet četa, koja je čekala u uskoj udoljici,odmah iza brda.



Mičel je preneo poruku prvom oficiru, na kojeg je naišao, kapetanu Kifu.

- Znam o —odgovorio je Kif.Kaster je spustio dvogled i okrenuo se „Miču“Bojeru dok se Kuk pridružio štabskoj grupi, kojusu činili Tom Kaster i dva ordonansa.

- Koliko daleko je dole nizvodno sledeči prelaz? ~ raspitivao se Kaster kod svog vodiča.

- Iza onih brda - reče ovaj - tamo su dva ili tri

jedan pored drugog.- Koliko daleko?Bmer je razmišljao.- Č etiri milje, možda - odgovorio je polako.Kuk je prišao Kasteru.- D žerard kaže da Indijanci ne beže več da se

priprem aju za borbu.

Kaster ga pogleda odsutno.- Da - promrmljao je, duboko zamišljen - znam.Skinuo je bluzu od jelenske kože, smotao je i

privezao za sedlo sebi iza leđa, ne skidajući pritom pogled s neba.

Komandna grupa, zajedno sa Mičom Bojeromi četiri Vrane, priključila se glavnini u udoljici, i

svi su se tada, podeljeni u dva bataljona, najprekasom a zatim galopom, uputili na severozapad.Kaster se izmakao iz čelnog položaja za trenu

tak, čekajući da ga sustigne brat.- Pošalji dežurnog natrag kapetanu M eku da

mu kaže da dovuče komoru iza nas što može brže- obratio se Tom u K asteru.

Njegov brat pređe pogledom celu kolonu.- Č uvajte kon je, momci! Ima dovoljno Indijanaca za sve nas.




Kolona je počela zabrinjavajuće da se razvlači- Neki su se konji kretali brže od ostalih i, kako je u

konjici najteže kontrolisati galop, neki su izmaklidaleko napred . Pri tom je rastao broj onih koji suispadali iz formacije, nesposobni da stalno održavaju veliku brzinu.

Tom Kaster je sačekao narednika Knajpa, kojise upravo bio šalio na račun svog prijatelja narednika Augusta Finkla, Nemca, čiji je konj počeo da

zaostaje. — Vrati se skroz natrag, - obrati se Tom Kastermom ku iz Južne Karoline. - Reci kapetanu Mekdaugalu da dovede komoru što pre može, tamogore. - Pokazao je rukom vrhove, kuda se kolonauputila galopom. - Ako se tere t bude razvezao,reci mu da se ne zadržava vezujući ga, več da ga

ostavi uz put i što brže stigne.Knajp klimnu glavom i okrete konja u pravcu,odakle je došao. Tom Kaster viknu za njim. - Iako vidiš kapetana Bentina, reci mu da požuri.Veliko indijansko selo.

Knajp je odgalopirao.


Reno je uputio K asteru i drugog kurira, borca iznjegovog obezbedenja, Mekilargija, dok je ba-taljon napredovao prerijom. U galopu je preuredio poredak, postavivši uporedo Mojlenovu A iFrenčovu četu M. Mekintošova četa G, ostala je za

njima.Mekilargi je stigao do Kasterovog štaba ubrzo pošto je Knajp krenuo. Podneo je izveštaj Kifu,



koji je i njemu rekao da je uzalud žurio. Strpljivošću prekaljenog vojnika, Kif se vratio svojim

vojnicima i pošao za Kasterom na severozapad.

Veličanstveno popodne________________________________ 100

Reno je signalizirao Beniju Hodžsonu da četu G postavi u istu liniju sa preostale dve, na desnokrilo. R eka se na tom m estu odvajala od prerije pa

se pojavio prazan prostor, ali pošto je u međuvremenu Reno dao znak za zaustavljanje, Mekintošo-voj četi G je preostalo samo da skrene na pokazano mesto. I trube su dale znak za zaustavljanje,

pa su tri čete u jurišu zastale u oblaku prašine.Dva konja iz čete M, međutim, produžila su daljezajedno sa jahačima, p rem a uzvišici stvorenoj reč-

nim nanosom, iza koje su Indijanci provirivali i pucali u pravcu vojnika. Narednik R ajan, riđokossa dugim uvijenim brkovima, vikao je za njima, alidvojica vojnika Smit i Terli, nisu mogli da obuzda

ju konje, pa su se, protiv svoje volje, našli uindijanskom logoru.

Opet su se oglasile trube, najpre Hardijeva,

najbliža Renou, a zatim i ostale. Na njihov znak i pod komandom narednika, ljudstvo iz tri čete jeformiralo liniju na puškomet od donje ivice indi

janskog sela. Podelili su se u grupe po četvorica i povezali konje, tako da ne jure nekontrolisano prilikom pucnjava.

Prišli su još napred i počeli žestoku paljbu iz

svojih „karabina“ marke „springfild“. Narednicisu ih i moljakali i psovali istovremeno, da nišaneniže, ali u prvih nekoliko minuta, uzbuđenje iza



zvano iznenadnom pucnjavom bilo je suviše snažno, i pucali su naslepo, u oblak prašine, iz kojeg su

se Indijanci i pojavljivali. Dim od pušaka pome-šao se sa prašinom, a zaglušna pucnjava iz stotine pušaka istovremeno, s indijanskim pokličima, nji-štanjem konja i vikom i psovkama narednika i oficira.

Posle dogovora s uzbuđenim majorom Renoom, Beni Hodžson je uzjahao konja i odgalopi

rao ka naredniku iz čete M Džonu R ajanu , koji jestajao iza vatrene linije, na svom mestu izmeđuvojnika i nemirnih konja.

Mladi narednik Majls O ’H ara ležao je pogođenu grudi. Rajan je stajao nad njim.

- M ajor traži da najpre pročešljamo onaj šu-marak i tamo odvedemo konje —reče zadihano

mladi ađutant Rajanu, pokazujući rukom na sta bla, uglavnom topole, koja su rasla u okuci reke. —U redu je sve. Već sam se dogovorio s kapetanom Frenčom. Rekao je da uzmeš deset ljudi iočistiš šumarak.

- Razum em, gospodine - reče R ajan strpljivo ineobično mirnim glasom.

- Ko je to? - upita H odžson, gledajući dole uO’Haru.- Narednik O ’H ara, gospodine.Hodžson odmahnu glavom i uzjaha konja. Ra

jan je odvojio ljude s vatrene linije i kasom ih poveo ka šumarku.

Poručnik Valas iz čete G poče da mlatara ruka

ma Rajanu i njegovim ljudima, koji su upravo prolazili.- Č ekajte! - vikao je. - Kuda ste to pošli?

101________________________________ Veličanstveno popodne



- Treba da pročešljamo onaj šumarak da sme-stimo tamo kon je - reče mu R ajan, pokazu

jući na stabla, jedva tridesetak m etara udaljena.

- A zašto četa M? —raspitivao se Valas. —Vi stenajdalje odatle, a mi najbliže.

- To je naređenje m ajora Renoa - odgovori R a jan kratko.


Poručnik D e Rudio, negde na sredini vatrene linije, okrenuo je glavu i krajičkom oka ugledao nešto. Pogledao je bolje. Ugledao je dva čoveka nakonjima kako posm atraju bitku sa visokih brda sadesne strane, preko reke i naspram sela. Prepo

znao je plave košulje, njegov dvogled, pa čak i duge zulufe poručnika Kuka.- Kuk i D ŽE K - promrmljao je sebi - mora da

će napasti s druge strane.- Šta je to? - upita Varnum. Visoki poručnik

pridružio se četi A kada su otišli njegovi indijanskiizviđači.

D e Rudio pokaza na jedan vrh i Varnum napreže oči. Vođa izvidnice video je i četu E na konjimazelencima kako jaše na sever iza brda na koja jeDe Rudio pokazivao.

Kaster i K uk su pratili pogledom borbenu linijum ajora R enoa ali samo za kratko. Usredsredili suse potom na drugi prelaz preko reke, iza okuke.



Bojer im ga je pokazao i sada je turobno posmatrao ogromno selo, koje se sada prvi put moglo

videti celo.Kaster kao da nije ni primećivao naselje. S‘dvogledom na očima, koncentrisao se na prelaz preko reke. Tamo nije bilo Indijanaca, koji bi im sesuprotstavili. Video je samo jednu staricu sa

psom. Ratnici su izgleda svi bili na donjem delusela naspram majora R enoa ili s ogromnim krdom

ponija, zapadno od sela. Uzvišica je zaklanjaladeo sela, ali Kaster sa svog položaja nigde blizu prelaza nije primećivao veću koncentraciju Indijanaca.

Spustio je durbin na grudi, na plavu flanelskukošulju, koju mu je sašila njegova Libi. Skinuo je

beli šešir sa širokim obodom i pljesnuo njime naj

pre sebi po butini, a zatim i konju po sapim a, pa je alat poskočio. — U ra, momci, naši su! —vikao je trijumfalno

dok je hitao nizbrdo da se pridruži glavnini vojske,ko ja je čekala. - Uhvatili smo ih na spavanju! Idemo dole, preći ćemo reku i zbrisati ih! A onda natrag, kućama!

Vojnici su uzvratili veselim uzvicima i pet četa ukoloni po četiri, nagrnule su napred , skrenuvši potom udesno u uzanu jarugu obraslu kedrovima, na

putu s uzvišenja nad Liti Big H ornom do nezaštićenog rečnog gaza. Renoova borbena linija napredovala je manje od stotinu metara, pucajući žestoko p rem a velikoj uzvišici ispred njih, odakle su

se Indijanci povremeno pojavljivali, uzvraćajućivatru. N a levom krilu, svi izviđači Arikari su nestali.




Fred D žerard bio je u grupi sa Č arlijem Rejnold-som, Isaijom Dormanom i Džordžom Herendi-nom. Od vojnika, jedino je poručnik Her, mršaviTeksašanin, ostao s njima. Ojađeni Varnum vratiose u svoju četu. Držali su na nišanu Indijance, kojisu se šepurili na njihovim ponijima, van puško-meta. Herendin i Džerard otimali su se o jednognaročito upadljivog Indijanca, koji se bio znatno

približio. Oba hica bila su prekratka, i Indijanac je

klisnuo.Sijuksi na konjima počeše da se pojavljuju s levog krila, s visoravni zapadno od rečne doline.Konji su već bili u šumarku, pošto su prethodno

provedeni bez teškoća duž isušenog rečnog korita pa pored padine obrasle šipražjem i ponekim sta blom, dole do udoljice, obrasle retkom šumom, iz

među otvorene čistine na jugu i vijugavog Liti BigHorna na severu. Fred Džerard i ostali civili, počeli su da se primiču konjima.

Reno je primetio pojavu Sijuksa iz zapadnog pravca. Pucnjava vojnika je oslabila, ali je vatras uzvišice postala jača i tačnija, mada je samo narednik O’Hara bio pogođen.

— Kaži M ekintošu da se flankira desno, izmeđukonja i Indijanaca —uputi Reno,poručnika Hodž-sona. Nije ni sačekao da ađutan t krene, već se samuputio prema levom krilu, pozvao kapetane Moj-lana i Frenča i preneo im ista naređenja.

Čete ^ i M su se brzo pokrenule i gotovo istovremeno stigle do prirodnog rova od korita reke.

Nova borbena linija bila je gotovo pod pravimuglom u odnosu na staru i Frenčova četa M, koja je bila na levom krilu stare linije na otvorenom.






dog Italijana i odjahao prema čelu kolone da je ponovo dovede u propisani poredak sa četom C

Toma Kastera na čelu.Pometeni Martin je okrenuo konja i krenuo natrag.

- H ej, M artine - pozvao ga je ađutant Kuk, kojiočigledno nije čuo Kasterovo naređenje ordonansu. —Imam jednu poruku. —Izvukao je beležnicui počeo brzo da piše olovkom. Iscepio je list, pre-

savio ga četiri puta i pružio zbunjenom kuriru.E , sad slušaj - progovorio je polako i razgovet-no dok se buka kolone u odlasku utišavala. - Idišto brže možeš kapetanu Bentinu. Idi istim putemkojim smo i mi došli. Ako budeš imao vremena ine bude opasno, vrati se. Ako ne, ostani tamo.

Crnomanjasti Džon Martin odgalopirao je duž

uzane jaruge i ne osvrćući se dok nije stigao do vrha. Kada se okrenuo, ugledao je čete ponovo ukoloni po četiri, kako se brzim kasom približavajugazu. Četa C Toma Kastera bila je prva na alatima, sledila je za njom četa Fk ap etana Jejtsa. Č etana zelencima poručnika Smita i Džejmsa Sterdžiza bila je u sredini, za njom je bila Kifova mala

četa I i Kalunova četa L.Okrenuo je konja i pojurio kada je začuo kratku paljbu sebi s desne strane. Jedan jahač je galo

pirao ka njemu. Kada se približio, video je da je togeneralov mlađi bra t Bos Kaster, koji je bio u komori.

- G de je general? - viknuo je Boston Kaster.

- Tamo dole, odmah iza onog vrha - odvratio mu je Martin. Mladi K aster je odgalopirao niz jarugu, aMartin nastavio prem a usamljenom vigvamu.




- Konj ti hramlje - primetio je namjlađi Kaster pre nego što je otišao.

Reno je polovinu čete G izveo s vatrene linije iuputio kroz šum arak ka reci, s druge strane konja.Indijanci su sada izbili na istočnu obalu i odatle

pucali na konje. Nespokojni poručnik Varnum je pomislio da

četa G treba da pokuša upad u indijansko selo,severno od malog poluostrva, koje su držale tri

Renoove čete.- Idem u napad - saopštio je.Reno je stajao kraj njega.- Vrati se natrag do vatrene linije i pogledaj šta se

tamo dešava —rekao mu je pomalo razdražljivo. Kada se ratoborni vođa izviđača uputio u tom pravcu,doviknuo je za njim. - Vrati se i izvesti me!

Varnum je zatekao vrlo smirenog, pribranogMajlsa Mojlena, koji je išao duž linije i davaouputstva ljudima, koji su pucali. Varnum se takođe smirio i počeo da mu pomaže.


- Ponestaje nam municije - rekao je Mojlenmirno dvojici oficira kraj sebe. - Vratite se i dovedite konje.

Dvojica oficira bili su burni Varnum i smireniD e Rudio. Svaki je poveo po grupu ljudi iz čete A da pomognu.

Mala grupa vojnika iz čete G, poslata natrag da

zaštiti konje od pucnjave s druge obale reke, bilisu izloženi snažnoj vatri sa tri strane. D e Rudio imse pridružio.



Varnum je poveo konje natrag kroz šumarak, prema čistini na južnom delu malog poluostrva.

Vojnici na vatrenoj liniji počeli su da se povlačeda bi se snabdeli municijom. Poručnik Mekintoš,u zbrci, uputio se natrag kroz šipražje prema mestu gde su se konji nalazili dok ih Varnum nijeodveo.


Narednik Knajp je zatekao komoru kako se polako ali u redu, kreče na oko dve milje iza Bentina. Kapetan Mekdaugal je mirno primio naređenje da požuri. Zaustavio se za trenutak da sanduke s municijom odvoji od ostalih i mule s njima

postavi na čelo. Svoju četu B, podelio je na dva

voda, jedan napred a drugi pozadi. — Ako budemo napadnuti —davao je uputstva poručniku M etiju i podoficirima - neka vod na začelju zadržava Indijance a kom ora neka ide dalje.Ako to ne pomogne, branićemo municiju i čekati

pomoć. Možemo jesti i mule ako bude trebalo, alimunicije ćemo imati dovoljno za sve Sijukse na

svetu. Držite se skupa. Ako se prtljag razveže, nem ojte gubiti vreme i vezivati ga. Neka ide. Ć ebadi slanina nam sada nisu važni.

Indijanci su doprli i do južnog kraja malog po

luostrva i Reno se našao u klopci. Narednik Rajanna levom krilu, prvi je primetio da pucrijava dolazisada sa svih strana, pa i s druge obale reke.



- Kapetane - mirno je rekao Takeru Frenču -Indijanci su nam za leđima.

- A , ne - Frenč je odgovorio odsutno - to suKasterovi ljudi.

Paljba je sa svih strana postajala žešća ali, začudo, niko nije bio pogođen. Indijanci su se primicali sve bliže.

Rajan je svojim izvežbanim okom sagledao situaciju.

- Jedino što možemo da učinimo, to je da se probijemo kroz njih - zaključio je glasno.Još dalje pozadi, kod konja, m ajor Reno je do

šao do istog zaključka. Ljutito je vikao kroz galamu ali trubača nigde nije bilo.

- U napad! —Konjovoci, sa po četiri vezana konja, čuli su naređenje. - Napad! Idemo na juriš!

Kako su bili najiskusniji među vojnicima, upozoravali su ostale da je komanda data, iako se tru ba nije čula. Njihovi gotovo izbezumljeni pozivi,imali su demoralizatorski efekat na ljude, koje jeMajls Mojlan tako revnosno primirivao. Ne čeka

jući na potvrdu komande, vojnici iz četa A i M , na pustili su položaje i potrčali prem a konjima,

panično tražeći svoje. Njihovi ljutiti glasovi i polu-histerični uzvici konjovodaca, izmešali su se uopštu dreku, ko ju je presecalo zujan je indijanskihmetaka. Koristeći iznenadno zatišje s vatrene lini

je , Indijanci su se približili gotovo na blisko rastojanje.

Poručnik Mekintoš i dalje je bio u potrazi za ko

njima, kada je proučnik Valas sa grupom nosačamunicije stigao do onoga što je bilo ostalo od vatrenog položaja. Bio je gotovo napušten i čuo je




samo izbezumljene uzvike —U napad! U napad! — koji su dolazili od konjovodaca. Ostatke čete G, Valas je uputio prema konjima.


M ajor Reno je sedeo na konju i posmatrao gužvu oko sebe. Po oblačićima dima, zaključivao jeda se Indijanci primiču sve bliže.

Redov Henri Klocbuher, Nemac iz čete M, za-neo se u sedlu i pao vrišteći. - M ajn got! Pogodilisu me!

Rajan i još dva vojnika priđoše da ga podignu usedlo, ali on se otimao, vrišteći od straha.

Reno je posmatrao tmurnog izvidnika Krvavi Nož, polu Sijuksa, kako znacima opisuje situaciju.

Okrenuo se začas da bi utvrdio uzrok pometnje učeti M. Kada je ponovo pogledao Krvavi Nož, glava mu je baš eksplodirala.

Crveni mlaz i male, sive gromuljice poprskale sumajora, koji je ustuknuo od panike i gađenja.

- Sjašite! - dreknuo je , i oni najbliži njemu takosu i postupili.

Posle kratkog razmišljanja, Reno se ponovo našao u sedlu. —Ko hoće da se spase, neka ide zamnom - viknuo je grupicama vojnika iz sve tričete, koji su sjahali s konja i gledali okolo, zbunjeni i uplašeni.

Ađutant, poručnik Hodžson stojeći, viknuo je nakapetana Mojlena, koji je projahao pored njega.

- Kud si pošao, M ojlene?- Idem u napad - odgovori mu M ojlen preko ramena. Poručnik Varnum, koji nije čuo ovaj dija



log, zakukao je. - Ne idi! Ima nas ovde dovoljnoda se odupremo čitavom plemenu Sijuksa!

Niko više nije obraćao nikakvu pažnju na golo-glavog, unezverenog vodu skauta i svi su nastojalida se što pre dočepaju konja, odgurujući čak drugove i uzimajući prvog konja na kojeg naiđu. Indi

janci tek što nisu bili tu.Varnum je vikao — Četa A stoj! Borimo se! Ne

mojte bežati, za ime božije!

Ceta A je protutnjala pored. Uplašeni civili gledali su kako konjanici jure pored njih.- Kakva je ovo prokleta zbrka? - pitao je Fred

Džerard.- Ne znam - odgovori Č arli Rejnolds mirno. -

Moraćemo da idemo. Moramo se izvući iz ovoga.Pošao je prema konju, odgurnuvši Džerarda,

koji je pokušao da ga zaustavi. Džerard se besnoosvrtao oko sebe i primetio kapetana M ojlena, kako kasom prolazi pored njega, izgrebanog lica iiscepane uniforme.

- Kuda ste pošli? - upitao je oficira.- D a napadnem Indijance - izrecitovao je M oj

len.

- Moramo se postepeno izvlačiti - reče mu D žerard. —Nisu nam potrebni nikakvi trubači.


Nešto malo dalje u pozadini, redov Elihu Klir,omanji, tamnoputi veteran građanskog rata i po

silni poručnika Heroa, doveo je konja visokomTeksašaninu. Obojica su uzjahali i izleteli iz šumarka. Kada se Hero osvrnuo, video je da je drugi



konj bez jahača. Oklevao je za trenutak i jedankrupni, obojeni Indijanac je pošao na njega. Pokušao je da ga svuče s konja, ali Hero mu je puc

njem iz pištolja razneo lice.Zadnji deo Mojlenove čete A i dalje je bio u pa

nici. Usred unezverene gomile, čuo se glas narednika Stanislasa Roja, onižeg, iskusnog vojnika,

poreklom Francuza. —Gde je moj konj?Poručnik Nik Valas, predvodeći deo čete G,

prošao je kraj njega, jašući u džokejskom stilu,kolena podignutih do brade.

—Zgrabi prvog konja i beži odavde! —vikao je.Reklo bi se da je to i sam bio učinio, je r konj na ko-

jem j e j ahao bio je mali i nenaviknut na novog gazdu. —Zgrabi prvog konja! —ponovio je , ostavljaju

ći za sobom narednika. —Bežimo odavde!


Kasterovih pet četa: C, E, F, I i L, podeljene udva bataljona pod Kifom i Jejtsom, bile su u galo

pu. Poneko bi počinjao da zaostaje. Dvojica iz če

te C Tom a Kastera, sasvim su odustali. Oniži Englez, Džejms Votson i rumeni, mladi Škotlanđanin Piter Tomson potpuno su zaostali, podstičućinestrpljivo iscrpljene konje. Votsonov konj je sveto neko vreme podnosio, a zatim iznenada poskočio i odjurio. Votson je pošao pešice, a uskoro muse pridružio i Tomson. Pošli su natrag prema uz

višici, srećući usput vojnike iz sopstvene čete.



Na severoistočnom kraju malog poluostrva, poručnik Karlo De Rudio je komandovao paljbom

dotadašnjih konjovodaca iz čete G. Kraj njega sestvorio trubač iz čete A, Mekvi.- Evo vašeg konja, gospodine - reče mu pribra

no.De Rudio učini nestrpljiv pokret rukom.- Ne treba mi konj - odvratio je.- Napuštaju šumarak, poručniče - odgovorio je

Mekvi strpljivo.De Rudio nije odgovorio i Mekvi odjaha. Poslekraće razmene vatre s Indijancima, koji su napredovali preko reke, De Rudio najzad uzjaha konja.Kada se popeo u sedlo, primetio je zastavu pobodenu na obali. Pokazao je prstom na nju jednomvojniku u bekstvu.

- Uzmi onu zastavu! - zapovedio mu je.- Ma kakva zastava! - odvratio mu je vojnik. -Zar ne vidite da dolaze Indijanci?

Vojnik je odjahao.De Rudio je sjahao i uputio se prema zastavi.

Kada je pružio ruku da je dohvati, metak mu je prosvirao kraj uha. Ustuknuo je, ali se pridržao za

koplje zastave. Iščupao ga je iz zemlje. Osvrnuose oko sebe dok se peo na konja. Nije bilo nikoga.On je, međutim, imao zastavu.


Č arli Rejnolds je naišao na grupu vojnika okup

ljenih oko Džordža Herendina, koji je odmahugledao svog prijatelja, vodiča: - Č arli, ne izlazinapolje. Ne može se nikuda iz ovog šumarka.



Rejnolds pogleda na otvorenu preriju. Nekolikostotina Sijuksa na konjima, gonili su dve male plavekolone prem a rečnom gazu. Duboko je uzdahnuo iomamuzao konja. Č im se pojavio iza drveća, jedanIndijanac je pucao na njega sa bliskog rastojanja.Rejnoldsov konj se srušio, a on se prevrnuo prekoglave i ponovo dočekao na noge, stežući pušku u levoj, zdravoj ruci. Nespretno je pokušavao da se posluži desnom u zavoju, i pripuca, ali pet-šest polugolih Indijanaca, oborili su ga na zemlju. Herendin jenasumice zapucao u oblak prašine, koji se podigao, azatim se povukao u šumarak.


Redov Rep iz čete G, zabrinuto je čekao držećiza uzde konja poručnika Mekintoša, koji se bez

žurbe približavao. Plotun iz isušenog rečnog korita, koje je bataljon dotle koristio kao rov, ubio jeRepa, a dva konja koja je pridržavao su se otrgla.Komandant čete G je ostao bez konja i flegmatično se uputio u šumarak.

Malo dalje, naišao je na grupu svojih vojnika.Jedan od njih, redov Semjuel Mekkormik, Irac,

rumenkastog lica, pružio mu je uzde svog konja.- Uzmite ga, poručniče - navaljivao je. - Ionako ćemo ovde svi izginuti.

Mekintoš je mahinalno prihvatio uzde i kada seokrenuo, pošto je nekako smirio uplašenog konja ,da bi ohrabrio ljude, video je da je ostao sam. Uz

jahao je i pošao, pazeći da se nađe na nišanu Indi

jancima iz rečnog korita.



Vojnici iz čete A , u koloni po četiri, besomučnosu jurili na konjima, predvođeni majorom Re

noom i kapetanom Mojlenom. Skrenuli su ulevoda bi izbegli veliku grupu Sijuksa, koji su prepre-čili pu t ka prelazu preko reke. Kapetan Frenč, ko

ji je predvodio četu M, desno od njih, takođe jeskrenuo levo, da ih Indijanci ne razdvoje. Iza njih,

poručnik Valas je predvodio deo čete G u neredu.Poručnik Mekintoš ih je stizao, pucajući iz pišto

lja na prave rojeve Indijanaca, koji su navaljivalizdesna i od pozadi. Pokušavali su da zbace vojnikes konja pomoću dugih kopalja, ili da ih izbodu njima, ukoliko ne bi uspeli da ih obore.

Trojica vojnika iz začelja desnokrilne, Frenčovečete M, su stradala od ove indijanske taktike iz lova na bivole. Petorica preostalih bili su ranjeni,

uključujući i redova B rauna, poreklom Švajcarca,koji je bio pogođen u butinu i posečen po licu, ali je uspeo da se održi u sedlu.

Četa A se povlačila pod jakom vatrom s drugerečne obale, gde su se Indijanci primakli kada seReno povukao u šum arak. Ti Indijanci sada su jurili duž istočne obale, pucajući na najbliže vojni

ke, na četu A. Mojlenovi vojnici su ipak zadržali poredak kada su stigli do reke. Na prelazu odabranom nasumce, pod pritiskom

Indijanaca iz prerije, nastale su teškoće. Obala je bila strma i rastresita a voda konjima do vrata. Postojao je i jedan utabani prilaz do vode, koji su verovatno napravili bivoli, ali bio je vrlo uzan. Čete

A i M nagrnule su istovremeno i indijanski strelcikao i oni naoružani kopljima počeli su da se primiču, osećajući slabost protivnika.




Četa A izgubila je sedmoricu ljudi za nepunadva minuta. Istovremeno, četvorica su bila ranjena, dvojica s desne a dvojica od paljbe s leve stra

ne. Prelazak se pretvorio u gungulu, svako se snalazio kako je umeo.


Č ete pod Kasterovom neposrednom komandom, galopirale su ka zapadu, ka ulazu u jarugu,

koja je vodila do rečnog gaza. Četa C Toma K astera na alatima predvodila je preostale četiri čete dok su nešto malo napred bili Kuk i Kaster, dvaCrnca, narednika, i izviđača sa Mičom Bojerom.Iza čete C, bili su dorati čete F, Džordža Jejtsa,čija su se znojem prekrivena, snažna tela, presijavala na suncu. Sledili su vojnici čete E, kapetanaAlgernona Smita, na konjima zelencima. Na začelju, na izvesnom odstojanju, bile su Kifova četa / i Kalunova četa L, obe na doratima.

Mič dade znak četvorici Vrana, izviđača. - Iditesada. Učinili ste šta ste imali. Idite. Nema potrebeda ginete.

Trojicu starijih, nije trebalo terati, podstakli sukonje i pojahali u pravcu kojim je pošao i trubačMartin, nekoliko minuta pre njih. Najmlađi, Ko-vrdžavi, je oklevao.

— Idi —Bojer mu dade znak. —Bolje da odeš prenego što nas sve zbrišu. - Pokazao je rukom na visoka brda na istoku i Kovrdžavi, zbunjen, okrete

konja u tom pravcu.



Džordž Herendin je po drugi put izašao iz šumarka i pošto se nekoliko puta sumnjičavo oba-

zreo, uputio se napred. Nije prešao ni tridesetak m etara, a konj pod njim se srušio - Sijuks je očigledno bio dobro nanišanio. Bežeći natragu šumarak, ugledao je nekoliko Indijanaca kako

prilaze teško ranjenom Isaiji Dormanu. Crnac je vrištao. Kriknuo je još jednom , krik otegnuti sve slabiji, čije je značenje bilo lako shvat

ljivo. Kada je skrenuo pogled s Dormanovogkrvavog kraja, Herendin je primetio poručnikaDonalda Mekintoša bez konja, kako ledeno miran, puca iz dva pištolja. Okružilo ga je najmanje dvadeset Sijuksa, približavajući mu se poste

peno, da ga dokrajče.Tamnokosi redov iz čete M, Nemac po imenu

Roman Ruten, video je u kakvom je položajuMekintoš. Rutenov konj bio je nenaviknut nasvog jahača, a plašio se i Indijanaca. Ruten

je jedino mogao da se obesi o njega kada seovaj sjurio posred Indijanaca, koji su opkoliliMekintoša, u preriji na pola puta između šumarkai opsednutog rečnog prelaza. M ekintoš je pokušao

da se uhvati konja za uzengiju ali je promašio. In dijanci su nagrnuli na njega. Ruten je ostao ne-ozleđen i minut kasnije stigao je do gaza. Pokušao je da vrati konja, ali nije uspeo. U očajanju jegledao kako se poručnik Mekintoš tetura pogođenmetkom u grudi. Ruten se okrenuo, potpuno ušoku, i pošao dalje.




Poručnik Hodžson je m eđu poslednjima napustiošumarak ali je svojim konjem, mada je hramao, pretekao veći deo čete G. Prolazeći kraj Nika Valasa,doviknuo mu je zabrinuto: —Sta je ovo? Povlačenje?

- Naj običnij e rasulo! - odgovorio j e Valas ispalivši pištolj na Indijanca sa kopljem, koji se suviše

približio.Hodžson je produžio dalje.


Varnum na rasnom konju, prestigao je većinu istigao na čelo kolone upravo kada se ona naglo zaustavila na obali.

- Kuda ste nagrnuli? - vikao je gologlavi vod jaizvidjača.

- Strelci, sjašite! Ovako se ne bori!

Drugi gologlavi oficir, stvori se iznenada krajnjega i gotovo ga sruši s konja u nastojanju daizbije na reku.

- Ja ovde komandujem! - dreknu major Reno.Zapanjeni Varnum je ugledao kapetana Mojlena

uz Reno. Oborio je glavu i usmerio konja uskom stazom, do zamućene i zapenušane vode na prelazu.

Vamumov posilni, redov Elija Stroud, bio je po-godjen u desni gležanj i zanosio se na sedlu. Varnumga je primio i poveo mu konja u reku. Varnumovkonj je plivao bez teškoća i u snažnom skoku, doče

pao se druge obale. Sjahao je s njega. S tajao je na tojdrugoj obali sa dva pištolja u rukama, dok su mu sesuze nemoći i gneva, slivale niz obraze, zarasle u bra

du. Psujući naglas, pucao je nasumce.



Desna ruka Džordža Armstronga Kastera podigla se zapovednički i kolona se zaustavila u oblaku

prašine. Konji su frktali i kopitama kopali po tlu.D ok su se vojnici trudili da ih zadrže u mestu, oficiri su produžili još malo napred, na savetovanje.

Ispijeni, dugokosi Boston K aster stigao je na oficirski zbor kada i Kalun i jednooki Kritenden. Bosse teatralno rukovao sa svojim bratom Tomom.

Njihov najstariji brat je D e Rudiovim dvogledom

ispitivao zapadni deo jaruge.- Stvarno veliko selo - reče Kaster neobičnoravnim glasom, koji se ipak izdigao iznad frktan jai njiske kon ja i oficirskog žamora. Spustio je dvogled na grudi. - Džordž - rekao je kapetanu Jejtsu.- vaše tri čete poći će sa mnom preko reke. Pre-grupisaćemo ^e na drugoj obali i napasti selo.

Jejts je tupo klimnuo glavom i Kasterove prodorne plave oči zaustaviše se na kapetanu Maj lsuKifu.

- Kapetane Kife - obratio se crnobradom Ircu -vaše dve čete ostaće zajedno i skrenuti na severčim dodjete do gaza. Povedite Bojera. On će vam

pokazati drugi prelaz, severno od ovog. Predjite

tamo i smotajte sve što vam se nad je na putu.Pogledao je natrag prem a neurednoj koloni.- D ržite vojnike čvrsto —rekao je oficirima, koji

su se zatim razišli po svojim četama, ostavljajućizajedno tri brata Kastera sa Kukom i dvojicomcrnih narednika. Kaster je nestrpljivo tapšao povratu svog alata.

Posle beskonačno duge pauze, okrenuo se nazapad i podigao ruku. Narednik Hjuz, koji je nosio crveno-plavu Kasterovu ratnu zastavu, podi-

119________________________________Veličanstveno popodne



gao je tri metra dugo kemije. Zalepršala je za trenutak, a zatim nestala. Č ete su se zatalasale i kre

nule.

Veličanstveno popodne__________ _____________________

Zelenko trubača D žona M artina hramao je toliko da je mladji Italijan uspevao m amuzama iz njega da izvuče jedino nesiguran hod. Fred Bentin ga

je ugledao na oko pola milje udaljenosti i podigavši desnu ruku, dao mu znak da stane.Martin predade sedokosom kapetanu pismenu

poruku adjutanta Kuka. Bentin je polako pročitaoi opsovao u sebi. M artinov konj nije hteo da miru

je. Najzad, Bentin podiže pogled.- G de je sada Kaster? - pitao je.

- Na oko tri milje odavde.- Je li napadnut ili šta radi tamo?- Jeste —odgovorio je M artin nesigurno —na

padnut je.Bentin je glasno uzdahnuo, a na licu mu se poja

vio gadljiv izraz.- Gde je sada general? - ponovio je.

- U selu. Indijanci. . . Martin je pravio grimase odnapora da poruku prevede na engleski. - Oni zaspali.

Kada je kapetan Tom Vir prišao da čuje šta se događa, Bentin mu je bez reči pružio poruku.

- G eneral napao i oni beže —se ti se odjednomMartin.

Bentin je posmatrao trubača.- Šta ti je s konjem?- Samo se umorio, mislim - odgovorio je M artin

uz zbunjeni smeh.



- Umorio? —reče Bentin podigavši glas. —Pogledaj mu zadnju nogu.

Martin je sjahao i ugledao ranu na sapima. Kako im je okrenuo leđa, i Vir i Bentin su primetilida je isprskan krvlju.

- Imao si sreće što je konj a ne ti - reče mu Bentin. Prišli su Godfri i Edžerli.

Bentin je gledao duž staze. Č itao je naglas poruku s prizvukom zbunjenosti u glasu.

„Bentine, dođi odmah. Veliko selo. Požuri. Dovedi komoru. V. Kuk. P. S. Dovedi komoru.“

- Ako hoće da žurim - reče on najzad - kakoonda da vodim celu komoru?

Trojica oficira blenula su u njega bez reči.- A ko treba da mu budem od koristi - reče Ben

tin - onda bolje da ne čekam kom oru.

Bez ijedne reči više, okrenuo je konja i pošao putem kojim je i glavnina prošla sat ranije. Tri čete H, D, i K pošle su za njim brzim kasom.


Četa G na začelju mase ljudi i konja , koja se ko

vitlala u nastojanju da što pre pređe reku , pretrpe-la je teške gubitke. Kada je stigla do reke, devetoro ljudi ostalo je bez konja. Indijanci su uletelimeđu njih i napravili pokolj kopljima i sekiricama.Dva kaplara i jedan narednik poginuli su u nasto

janju da goloruke vojnike spasu od neravnopravne borbe prsa u prsa, s Indijancima na konjima.

Indijanci bi trijumfalno podvriskivali svaki putkada bi oborili vojnika i tako doprinosili još većoj zbrci među vojskom.



Konj poručnika Beni ja Hodžsona spotakao se uvodi, a mladi ađutan t ostao je u reci, pridržavajućise rukom za veliku ranu na butini. Konji su se svuda oko njega sunovraćali u vođu. Posrtao je podudarima vode, koja se penušala od konjskih tela i

jahača.- Upomoć - vikao je - ne ostavljajte me ovde!Č arls Fišer, poreklom Nemac, koji je služio kao

trubač'u četi M, čuo je uzvik, među vojnicima omi-

Ijenog oficira, izvukao čizmu iz leve uzengije i gurnuo je Hodžsonu. Ovaj je zgrabio slobodnu uzengiju i prepustio se Fišerovom konju da ga povuče.Iznenadni udarac o čvrsto tlo na drugoj obali, toliko ga je zaboleo, da je uz nemi krik bola, ispustiouzengiju. Fišer je pokušao da se vrati, ali preplašeni konj je ripnuo napred uprkos očajničkim po

tezanjima uzda.Hodžson je nekako uspeo da se ukloni s putadrugom konju i stajao je sa strane, oslonjen nazdravu nogu, pokušavajući da puca iz pištolja. Jedan indijanski puščani metak, ispaljen iz blizine, razneo mu je grudi, i on je pao nauznak. Konji su nastavili da tutnje kraj njegovog nepomič

nog tela.


K apetan Taker Frenč je predstavljao neku vrstuzaštitnice, na samoj ivici prelaza, dosta udesno odkonja, koji su navirali. Uzde njegovog konja pri

državao je Renov posilni, redov Edvard Devern, aFrenč je pucao iz svoje teške „Springfild“ puške. —Moramo se vratiti tamo i pomoći ranjenima



da se izvuku - Devern je nadjačavao buku svojimglasom. N asuprot njih dvojice, trojicu vojnika iz čete

G, koji su panično vikali, Indijanci su svukli sa konja.- Probaću, probaću - Frenč je vikao rastresenoi nastavio da puca. Pogodio je jednog krupnog Indijanca u sedlu i tek kada se ovaj stropoštao nadrugoj obali, ponovo je napunio pušku. Njegovekao ugalj crne oči su se sjajile.


Poručnik H ero je jahao prema litici, levo od rečnog prelaza, onoj istoj na kojoj je Kaster, nepun satranije, sedeo promatrajući dolinu. Na uzvik od pozadi, okrenuo se. Neki ljudi iza njega su mu izbezumljeni mahali i pokazivali na vrh, koji on sa svog

mesta nije mogao da vidi. Okrenuo je konja i uputiose ka susednom brdu , s desne strane prelaza. Oni ljudi dole su i dalje mahali i vikali nešto nerazumljivo.

Pomoćni hirurg Džejms D e Volf, još u svojoj hi-rurškoj bluzi, tresnuo je odozgo. Za njim su usledilei dva vojnika iz čete M i ubrzo umrli. Jedan je bio pogođen metkom u vrat a drugi je umro u velikim mu

kama, jer mu je indijanska strela probila oko.H ero je pošao uz ono drugo brdo . Prošao je po

red visokog poručnika Varnum a, koji je sa suzamau očima pucao sumanuto iz pištolja i vikao.

- Nemojte bežati, ljudi! - preklinjao je. - Ima puno mrtvih i ranjenih i m oramo se vratiti po njih!

Niko, međutim, nije obraćao pažnju na visokogkom andanta izviđača.



Bentin se galopom približavao prvom rečnom prelazu. Trag koji su sledili, na tom mestu se raz

dvajao. Podigao je desnu ruku i stao. Odmah sumu prišli Vir, Godfri i druga dva poručnika. Ka petan je pokazao rukom na trag.

- Sada treba da rešimo kuda ćemo?S desne strane, ugledao je grupu Indijanaca ka

ko gone m anje krdo ponija. Izvukao je pištolj i za peo ga, a zatim pošao prem a njima. H teo je već

da pripuca kada je primetio da su to Arikari, izviđači.- Mnogo Sijuksi! - govorili su mu uglas. - Puno

Sijuksi!Gestikulirali su i imitirali pucanje iz pušaka. -

Bum, bum , mnogo Sijuksi. - Pogledao je iza njih preko reke i ugledao zaštitnicu Renoovog bataljo

na pod snažnim napadom, kako pokušava da sedočepa gaza. Sijuksi su sada obilazili u krugu okorazbijenih vojnika i zasipali ih ubistvenom vatrom.Bentinove tri čete tutnjale su otpozadi.

Veličanstveno popodne________________________________ 1 ^

I tada se dogodilo. Jedini o tpor na koji je Kaste-rova grupa bila naišla, bilo je nekoliko sporadičnih pucnjeva sa zapadne obale Liti Big H orna. Je dan m etak je pogodio K astera u telo, u levu stranugrudi. Njegov konj alat se propeo, a komandant 7.konjičkog se zaneo u sedlu. Narednik Džon Vi-kori, visoki, crni Kariađanin, koji je nosio plavu

pukovsku zastavu, priskočio je i pridržao konjuuzde, a poručnik Kuk, s druge strane, prihvatio jeKastera za okovratnik košulje.





selu kao obezglavljeni. Pogledao je prema litici, prem a kojoj se Reno povlačio i video Bentinove

tri čete u galopu. Pucnjava je naglo prestala, a Indijanci kao da su u zemlju propali.

Veličanstveno popodne________________________________

Hirurg Henri Porter, negovanih brkova, našaose na vrhu brda, kraj m ajora Renoa. Ovaj je ćutao

i turobno gledao dole u podnožje, gde su Indijanci prekinuli napad. Oko visokog čela je imao vezanucrvenu maramu, koja je sprečavala da mu duga,crna kosa pada na oči, ali mu je davala pomalo pi-ratski izgled.

Doktor Porter, uznemiren paničnim pozivimaza lekarsku pomoć, govorio je brzo i isprekidano.

- M ajore, ljudi su prilično demoralisani zbog poraza, zar ne?Reno je hladno gledao mladog lekara.- Ne - odgovorio je ledeno. —To je bio napad

konjice, a ne poraz, gospodine.Kapetan Mojlen je počeo da postavlja ljudstvo

ponovo u vatrenu liniju, kada je topot kopita

odozgo počeo da nadjačava buku sve slabije borbeodozdo.

Reno je ponovo oživeo i potrčao prema novo- pridošlim konjanicima.

Mojlen kao da nije primetio pridošlice ali je,ugledavši odjednom kapetana Frenča kraj sebe,kratkim naređenjima počeo da upravlja formiranjem vatrenog položaja.



Kada je kapetan Kif u galopu stigao, zatekao jeDžordža Kastera položenog na tlo, iza konja Jej

tsovog bataljona. Tom K aster i Vilijem Kuk stajalisu nad njim, smetajući doktoru Lordu, koji je nastojao da mu prošeće plavu flanelsku košulju.

- Mesta! Mesta! - povikali su obojica kada sudrugi poćeli da se okup ljaju , nastojeći da se probi

ju. Kuk se konačno izvukao i gotovo sudario saKifom.

- Pravo u srce —rekao je upadljivo mirnim glasom.Kif uhvati visokog Kanađanina za ramena.- U radi nešto, za ime boga! —vikao je spreda

mladi poručnik Džek Sterdžiz, čiji su vojnici na levom krilu vatrenog položaja bili pod sve žešćom

paljbom s druge strane reke. Pucnji su sada pra

štali sleva, iz pravca gde su se Indijanci okupljali preko reke, zaklonjeni visokim liticama, južno od prelaza.

Kapetan Tom Kaster odvojio se od gomile,okupljene oko generala. Posmatrao je teren.

- Na sever! - komandovao je, pokazujući prema dugom grebenu, koji se pružao paralelno s re-

kom, pola milje dalje. - Zaći ćemo za bok! Gde jeBojer?Krupni poluindijanac istupi napred.- Vodi nas! - zapovedi Tom Kaster.Bojer klimnu glavom i veštim pokretom baci se

u sedlo. Galopom se uputio ka severozapadu. V atreni položaj je nestao kada su trubači zasvirali

zbor.- Kako izgleda*^ - raspitivao se Tom Kaster koduznemirenog hirurga, doktora Lorda.

127.________________________________Veličanstveno popodne



- Um ro je - odgovorio je umesto njega narednik Vikori paničnim glasom. Boston K aster je pla

kao.Majls Kif najzad dođe do glasa.- Pomeri tvoje ljude odavde —reče Tomu K a

steru. - Štitiču te odozgo. - Pokazao je na strmu liticu, koja se dizala odmah iza vatrene linije.

Tom Kaster klimnu glavom tupo i spotičući se, pođe prema konju.

Konjovodci iz čete E počeli su da viču. —Poručnik Smit! Poručnik Smit!Penjući se u sedlo, Kif pogleda unazad. Zdepa

sti komandant čete E je ležao. Nekoliko uspaničenih vojnika okupilo se oko njega.

Plavokosi nemački doseljenik, narednik Frederik Homejer, probio se napred, izgubivši uz put i

svoj crni šešir. Podigao je kom andanta čete uz pomoć još dva vojnika i prebacio ga preko leđa svogkonja. Dojurio je poručnik Džek Sterdžiz, vodećiSmitovog konja. Narednik uze dizgine i mimo, tiho se obrati mladom akademcu.

- Sada vi komandujete - reče.


Tri čete, sada pod komandom Toma Kastera, jahale su na sever, lakim kasom. Svakim novim pređenim metrom, indijanska paljba postajala jesve jača. Jahali su duž grebena najbližeg reci, alisu Indijanci sve više pritiskali sa zapada i juga.

Zbog sve češćih nevidljivih indijanskih strelaca, bili su ubrzo prinuđeni da m enjaju pravac.Indijanci su se gomilali s druge strane Liti Big





Tom Kaster je mahnuo poručniku Kuku i grupi još okupljenoj oko tela generala Kastera. Pokazaomu je pravac sever - uzb^rdo. Kuk je pošao kasom,

vodeći za dizgine drugog konja sa poginulim komandantom. Tom Kaster se okrenuo i pošao natrag duž kolone , na punoj meti Indijancima. Strelesu zujale oko njega, ali on je ostao uspravan i vikao.

- Popnimo se uzbrdo. Ovde će nas satrti. Na desno, napred marš.

Svi kao jedan su se okrenuli i pošli uz strminuklanca, koji se krivudavo pružao pravcem sever--jug , nešto manje od milje daleko od reke. V ojnikiz čete Fpa .0 je pogođen strelom u nogu, a konj muse otrgao i otišao. Tom Kaster je odjahao do mesta, gde je ležao i postavio se između njega i Indi

janaca. D ao je znak dvojici vojnika bez konja.- Ponesite ga! Ne ostavljajte ga ovde! Nosite gauzbrdo!

Pripucao je iz pištolja na Indijance na drugom brdu iza njih, ali bez rezultata. Č inilo se da neobraća pažnju na strele i kuršume, upućene njemu. Dok su dvojica vojnika nespretno nosila teret

uzbrdo, on je stao konjem iza njih, štiteći im odstupnicu.Indijance kao de je ohrabrilo što su vojnici na

pustili jarugu pa su se sjurili u n ju , osuvši zaglušu- juću paljbu na vojnike, na strmini iznad njih. Ka petan Džordž Jejts je galopom pošao napred doKuka i doktora Lorda, koji su brinuli o telu D žor

dža Armstronga Kastera.




Tek što je Bentin bio prestao da puca, pred konja mu je istrčao m ajor Reno sa crvenim povezom

oko glave, derući se. Njegov uobičajeni gromovitiglas, podigao se za nekoliko oktava, gotovo do histerije.

- Bentine, za ime boga, pomozi mi! - vikao je. -Izgubio sam polovinu ljudi.

Bentinova ruka se podiže u znak koloni da sezaustavi i bez ikakvog odgovora R enou, on je ras

poredio svoje tri čete u liniju, duž istočne i južne padine brda, na kojem se Reno nalazio.- Gde je K aster? - osorno se raspitivao kod Re-

na.- Ne znam - odgovorio je Reno mrzovoljno.

Otišao je dole nizvodno i od tada ga nisam ni video ni čuo.

Bentin skrenu pogled sa razbarušenog majorana uzmuvane vojnike, koje je Mojlen pokušavaoda rasporedi duž odbrambene linije. Vamum je

plakao od nemoći. Namrgođen, Bentin je polakosjahao prepuštajući uzde trubaču Martinu, koji jedobio drugog konja. Bentin polako odm ota poruku od Kuka i pruži je Renou bez reči kom entara.

Reno je pročitao belešku jednom, pa još jednom.- E , pa ja sam - reče najzad besno - izgubio po

lovinu ljudi, a sve što sam mogao da učinim, učinio sam.

- Ko je stradao? —raspitivao se Bentin.- Ne znam —odgovori mu Reno tvrdo. - Beni je

poginuo tamo dole. Mekintoša i D e Rudija nisamvideo. - Kao da je nešto razmišljao. - Video samH eroa malo pre. Trebaće mi ađutant. .. - Vratio

131__________ _____________________ Veličanstveno popodne



je poruku Bentinu. —Beni je poginuo —ponovio je. —Krvavi Nož je poginuo i ne znam ko sve još.

Kaster je obećao da će me podržati svim snagama. —Dakle —odgovori Bentin mirno —moramo što pre uspostaviti vezu s njim.

Reno je počeo da trepće, a zatim je potvrdnoklimnuo glavom. Okrenuo se i uputio prem a položaju, koji je Mojlen formirao.

—Sada smo dobili pomoć —saopštio je reskim gla

som - i poći ćemo da se osvetimo za naše mrtve drugove.Ljudi koji su čuli njegove reči su glasno odobra

vali, ali dalje, duž položaja, to odobravanje je bilomnogo manje vidljivo.


Jedan od pridošlih, poručnik Ed Godfri iz čete K, lagano je sjahao i uputio se prema Mojlenu injegovim ljudima. Ispitivao je dolinu svojim prodornim, orlovskim pogledom i ugledao omanjugrupu Sijuksa, okupljenu oko poginulog vojnika,na pola puta između šumarka i rečnog gaza. Vrlo

polako, podigao je „karabin“ uvis, pod uglom od

45 stepeni, i opalio. Začudo, zrno je palo na sveganekoliko koraka od Indijanaca, koji su bili zauzeti pljačkanjem poginulog i skidanjem njegovog skal pa. Razbežali su se.

Poručnik Luter Hero takođe je video gde je metak pao i pridružio se opštem odobravanju, koje jeusledilo. Uputio se prema mestu odakle je bio is

paljen i našao se licem u lice sa njegovim pretpostavljenim, Godfrijem. Srdačno se nasmešio i bezustezanja stegao ruku komandantu čete.



— Imali smo tešku bitku tamo dole - izvestio ga j e — dobili teške batine i jako mi je drago što vas vidim!

Godfri se kruto nasmešio i potapšao mladogTeksašanina po ramenu.


Kapetan Mojlen je uzeo spisak vojnika čete A od ranjenog narednika Hej na, rekavši mu da leži

mirno, na leđima. Pošao je dalje, duž položaja,dok nije naišao na plavokosog narednika Berka.- Ti ćeš zamenjivati četnog starešinu dok ne sa

znam šta je sa Kalbertsonom - reče M ojlen Ircu. -Izvrši prozivku. Hejn je ranjen. Utvrdi ko je sveranjen ili poginuo i stavi oznaku kraj njegovogimena u spisku.

Berk je oklevao za trenutak a zatim, kao da je popustio, pošao je duž položaja, izvikujući imena.Bentin je delovao mirno. Pogledao je natrag,

prem a vojnicim a, koje je bio doveo, i klimnuo glavom. Njegov stalni osmeh na licu, sada je zameni-la namrštenost.

- Gde je, kog vraga, Kaster? - pitao se glasno.

I ostali su se isto pitali.- Kuda je nestao Kaster?- Pobegao je i napustio nas.- Gde je K aster, do đavola?

- Znači, opet Vašita.



Kapetan Majls Kif se dohvatio višeg terena,nešto južnije od tri čete, koje su Jejts, Tom Kaster

i Kuk vodili ka severozapadu. Naredio je četama I i L da stanu. Vojnici su formirali standardnu vatrenu liniju pri čemu je svaki četvrti vojnik pridržavao uzde konja preostale trojice, koji su zauzeli položaj.

- Nišani! - naredo je pešadijski poručnik Kritenden. - Ne pucajte u prašinu!

Počela je žestoka ali neprecizna paljba. Visokinarednik sa dugim zulufima, F renk Vorden iz čete I i oniži, pročelavi narednik Džejms Batler iz čete L, kontrolisali su isprekidanu vatrenu liniju i posleizvesnog vremena, uspeli da smanje jačinu vatre.

Još sedeći na konju, kapetan Kif je sa svog položaja mogao da vidi kako Indijanci prelaze reku.

Izgleda da su se bili usredsredili na zaštitnicu i levi bok kolone u povlačenju. Neki su se već počeli penjati strminom do vrha, koji su držale Kifove dvečete. Znali su da iskoriste i najmanji zaklon i krivudajući, bližili su se vrhu.

- Ovuda! - viknuo je poručnik Džejms P orter,vodeći jedan vod vojnika iz čete I ka južnoj ivici

brda. Pod njegovom komandom, otvorili su efikasnu paljbu na Indijance, koji su se probijali ka vrhu s juga. Upadljivo su usporili kretanje, ali nisuodustajali.

Ostali su se penjali ka vrhu vsa severne i zapadnestrane. Narednik Vorden je pokupio ostatak čete I i naredio koncentrisanu ali neefikasnu vatru na In

dijance, koji su puzili. Prilepili su se uz tlo i sve više približavali cik-cak putanjom.Poručnik Kalun dojahao je do Kifa.




- Moramo uspostaviti vezu sa ostalima - rečeneverovatno smirenim glasom. - Crveni će nasrazdvojiti.

Kif zabrinuto pogleda prema jugu, odakle sudošli. Jaruga dole, bila je puna Indijanaca, a još ih

je dolazilo preko reke. Vrhovi brda gde se generalKaster bio zaustavio pre nego što je poslao tru

bača M artina s porukom, sada su zaklanjali pogledna pravac povlačenja.

- Gde je do đavola Bentin sa kom orom ?-pitao je.Kalun je pogledao u pravcu odakle su došli, a

zatim natrag na vojnike iz tri druge čete, koji suhitali uzbrdo nasuprot njima, ka severnom krajugrebena. Viši, južni deo već ih je gotovo skrivaood pogleda.

- Potpuno ćemo izgubiti vezu s njima —reče

smireno.Sa zapadne ivice brda nešto je dovikivao narednik Vorden. Dvojica komandanata čete pogledalisu u označenom pravcu. Veliki broj Indijanaca nakonjima gomilao se na severnom kraju grebena,upravo tamo kuda su se uputili Tom Kaster i ostali.

- Gospode bože! - prošaputao je Kif.

- Moramo ih upozoriti - reče Kalun.Kif je odjahao i obišao liniju u obliku slova L,koju su formirali vojnici dve čete. Kada se vratio,

pridigao se u sedlu i viknuo.- Sad! —komandovao je. —Sad! Na svaku komandu, sve puške u obe čete bi za-

pucale kao jedna. Začula su se dva snažna plotu

na, koji su nadjačali buku bitke ispod njih.




—Valase, čuješ li ti ovo? - upita Č arls Varnum poručnika Nika Valasa. —Pa ovo?

Daleko sa severozapada, začula su se sasvim

razgovetna dva plotuna. Vojnici na brdu kod Renoa, prestali su da razgovaraju i stajali su ukočeni,osluškujući.

—Č uješ ovo? — upita Majls Mojlen kapetanaTomasa Frenča usred razgovora o upravljanju vatrom koja više zapravo nije ni bila potrebna. —Štamisliš?

—Mislim da je to Kaster, s druge strane sela —odgovori Frenč gotovo bez razmišljanja. O krenuo se i otišao, prepustivši Mojlena sebi samome.

Veličanstveno popodne________________________________ IM

Poručnik Ed Godfri, pomalo tvrd na ušima, čuo je plotune, ali ne verujući sopstvenom čulu sluha,upitao je poručnika Luter a H eroa, koji je stajaokraj njega. —Jesi li čuo taj plotun? .

- Jesam - odgovori H ero - čuo sam dva plotuna.

Fred Bentin nije prestajao da se osmehuje.Osluškivao je komentare vojnika dok je išao duž

položaja. Zastajkivao bi povremeno, a zatim nastavljao hod, ne skidajući osmeh s lica.



Potporučnik Vin Edžerli i komandant njegovečete Tom Vir, bili su u razgovoru s nekoliko pod

oficira iz čete D. Renoov posilni Devern, stajao jenešto malo dalje od njih, na jednom nagibu.- To mora da je Kaster tamo dole u dolini - sa

opšti Devern.Ostali potražiše pogledom onoga, koji je imao

tako određeno mišljenje, a onda pogledaše premaseveru. Ništa se nije moglo videti iza vrhova, na

kojima je Kaster po drugi put zastao, nepun sat ranije. —D a —reče najzad kapetan Vir tiho, dok su mu

se duboko usađene oči presijavale —i ja mislim da je to.


I oni skriveni u šumarku u dolini, takođe su svečuli. Poručpik D e Rudio bio je sa Pređom Džerar-dom i mladim poluindijancem iz plemena CrnaStopala. Zvao se Bili Džekson. Italijan je naišaoi na mladog redova iz čete G, Tomasa O’Nila,koji se vrzmao po okolnom žbunju i poveo ga sa

sobom. — Bogami, to dolaaazi Kaster —reče De Rudio,nesvesno imitirajući Bentinov duboki glas. —liide-mo da ga nađemo.

D žerard podiže svoju žulje vi tu ruku. - Sačekajmo dok ne dođu bliže - savetovao je - dok ne dođu naspram nas.



Tom Kaster je čuo plotune. Prethodnica tri četeupravo je dospela do zaravnjenog brežuljka za

padno od severnog kraja dugog grebena. Četa F jezauzela položaj na severnoj padini brda , četa C nazapadnoj a četa E je isturila vatrenu liniju na jugu.

- Šta bi to trebalo da znači? - upita Tom Kaster poručnika Kuka dok su s kapetanom Jejtsomosmatrali pravac odakle su došli, tražeći kapetana Kifa.

Kanađaninova ramena su otežala od napora, alice pocrnelo od znoja, koji je brisao sa čela maramom vezanom oko vrata.

- V erovatno je ugledao Bentina pa mu daje nekakav signal —reče on tiho.

Sva trojica prišli su dok toru Lordu, ko ji se nad-neo nad ispruženo telo poručnika Smita. Jedan

vojnik, koji je čuo deo njihovog razgovora, viknusvome drugaru na vatrenoj liniji.- Stiže kapetan Bentin!Tom Kaster bio je tmuran i bled i crveni beleg

od metka na obrazu mu se jasno ocrtavao. Žrtveod strela i metaka rasle su na sve tri odbrambenelinije. Indijanci su se stalno primicali, dobro se za

klanjajući od metaka. U jaruzi na zapadu bilo ih jesve više,- Moraćemo da ih napadnemo - reče Tom Ka

ster Jejtsu.Bacio se u sedlo i odgalopirao niz padinu ka četi

E. Pozvao je znojavog, namrgođenog potporučnika Džeka Sterdžiza.

- Odbaci ih - naložio mu je. - Razvijte se ustrelce i Što brže m ožete s konjim a dole do jaruge.- S konjima? —dreknu Sterdžiz.




Tom Kaster klimnu glavom turobno.- Trebaće ti municije.


- Kaster se tuče i trebalo bi da mu se pridružimo —reče Vir visokom Vinu Edžerliju.

Ovaj klimnu glavom. —I ja tako mislim —rečeon mirno.

Vir pođe uzbrdo i zaustavi se pred Devernom. Nestrpljivo je šećkao. Edžerli je s dvojicom narednika pošao da izvidi teren prema severozapadu,odakle su se čuli plotuni. Odjednom je iznad tog

područja, oko četiri milje dalje, počeo da se uzdiže neveliki ali sasvim uočljiv oblak prašine.

- To mora da je Kaster - reče Edžerli naredniku

Majklu Martinu, plavokosom, sredovečnom Ircu,koji se hrabro držao u građanskom ratu. - Izaći ćena kraj s njima.

- Tako je - odgovori Martin svojim irskim naglaskom - mislim da bi trebalo da se spustimo donde.

Maj Is Kif j e čete H L poveo s uzvišice, dole do du boke jaruge, koja ga je delila od dugog grebena, gdesu se nalazile tri čete. Indijanci pred njima su se raz

bežali levo i desno, ali su nastavili da ih ometaju palj bom s oba boka. Prvi je pao narednik Batler, pogo

đen strelama još pre nego što je cela četa L uspela dase pomeri s vrha brda. Začelje čete, koje je Batlerobezbeđivao, počelo je da se osipa u panici.



- Sjašite i pucajte preko konja! - vikao je Kifobilazeći kolonu, koja je počela da se kida. Mahi

nalno je ponavljao naređenje, mada vojnicimanije trebalo dvaput reći da sjašu i sklone se Indi jancima s mete.

Domogavši se konačno vrha na južnom krajudrugog grebena, poručnik Kalun je naredio Kri-tendenu da isturi vatrenu liniju i drži Indijance dole, na odstojanju. Ovi su pucali sa svih strana na

dve opkoljene čete.Vod iz čete L osuo je koncentrisanu paljbu nagrupu Indijanaca, koja se uporno primicala napred.Pritisak je ipak donekle popustio i Kif pođe na se-verni sektor.


U šumarku u dolini još se nalazilo desetak zaostalih od tri čete pod Renoovom komandom. Narednik Č arls Vajt, debeljuškasti nemački doseljenik i veteran građanskog rata, bio je najstariji među njima. Bio je iz čete M. Strela ga je pogodila uruku i mada mu je rana bila povijena, i dalje je bo

lela, sudeći po njegovim čestim uzdasima i jecanju. Ostali, većinom iz čete G, zatekli su se tučuvajući konje, kada je počelo panično povlačenje i držanje im se ne bi moglo nazvati ni mirnimni pribranim. Zahvaljujući naređenjima narednika Vajta, trudili su se da im žalbe i nagađanjane nadjačaju njegovo ječanje.

Izviđač iz M ontane, D žordž H erendin je predložio da se oslobode nekoliko konja, koje su imali,što je odm ah i prihvaćeno. Posle toga je dugo ću-



tao sve dok nije odjednom ustao, provirio krozcestar i osmotrio opustelu preriju. Č ak je i nared

nik Vajt ućutao, očekujući njegov povratak. —Sada je vreme - saopštio je obeshrabrenojgrupi. - Ne pucajte bez potrebe. Nemojte ni trčati. Budite hladni i izvući ćemo se.

Herendin je pošao prvi, a ostali su ga nevoljno pratili. Okrenuo se k njima, odlučnog izraza navetrom opaljenom licu.

—Bio sam već u ovakvom procepu —reče ravnimglasom —siguran sam da ćemo uspeti, samo ako budemo hladni. Sam bih se sigurno izvukao. Ako budete radili što vam kažem, izvući ću i vas.

Narednik Vajt progovori oštro od pozadi. —Oni radiče kako fi kašete —reče on svojim

engleskim —jer ja njih nateram da slušaju. Ja ubi

jam prfi koji puca ili ne sluša.Bez ijedne reči više, izašli su iz šumarka u razvučenoj koloni, predvođeni Herendinom i „Fricom“Sivertsenom, visokim Norvežaninom, redovom izčete M. Ovaj nije imao ni šešir ni bluzu, a siva,flanelska košulja bila mu je suviše tesna.


Tri čete na severnom kraju dugog grebena su serasporedile po položaju. Pet minuta je vladalo zatišje, a tada su Indijanci napali.

Sterdžizova četa je suviše izmakla konjovocimai između njih su se odmah, podvriskujući, puca

jući i vitlajući lasima, našli Indijanci na konjima.Jedan konjovodac nije mogao da savlada četiri preplašene životinje, pa ih se većina otrgla i po-





sam video kako se to desilo. Stajao je kraj mene ikada sam se okrenuo njemu, ležao je na zemlji.

Tom Kaster je pohitao ka poručniku Viku Ri-liju, koji se nalazio nešto iza vrlo isprekidane od brambene linije sastavljene od vojnike čete F.

- Spustite se niže - reče mu. - Držite ih podaljeod desnog boka. Ne razdvajajte se. Ako ponovonapadnu, gledajte da izdržite dok mi ne dođemo.

Četa F je krenula.

Priključio joj se i dugokosi Boston Kaster, visoko podigavši generalovu pušku „remington“ da bi je Tom video. Ovaj je klimnuo glavom i nasmešiose usiljeno.

- D ržite se skupa - ponovio je Tom Kaster. - Nemojte da opet prođu između vas.


- O prostite, Godfri - obrati se major Reno komandantu čete K izuzetno učtivo - moraću od vasda pozajmim Hero da mi bude adjutant.

Godfri odsečno klimnu glavom. H ero je pokazivao znake nelagodnosti.

- Moj ađu tant, poručnik Hodžson, je poginuo -reče Reno.

Herou nije trebalo dugo da jaše stazom kausamljenom indijanskom vigvamu da bi naišao nakomoru. K apetan M ekdaugal je gonio mule što je

mogao brže. On sam izmakao je nešto napred,držeći pištolj u ruci. Mule se nisu opirale i vojniciispred i iza njih, držali su ih na okupu.



—Pozdravi od majora Renoa - raportira Hero ka petanu Mekdaugalu, - iiico bi nekoliko sanduka

municije odmah, a vi da stignete što pre možete. —Reno? —upita Mekdaugal. —Meni je rečenoda su se Kaster i Reno razdvojili i da je municija

potrebna Kasteru, Gde je Reno?Haro pokaza rukom.- Još nekoliko milja - reče. -- Ne znamo ništa o

Kasteru, ali smo čuli neku pucnjavu s donjeg kraja

indijanskog sela. Nas su isterali odatle i izgubilismo puno ljudi.Megdaugal je klimao glavom.- Kaster mi je bio poslao jednog ordonansa da

mi kaže da je selo veliko —reče mirno debeljuškasti komandant komore.

—Najveće koje sam video - potvrdi Hero uzdr

žano. —A ponija, mora da ima dvadeset hiljada.Viđao sam krda stoke pa znam. Na Mekdaugalovu zapovest, dve mule sa sandu

cima sa municijom, izdvojene su iz kolone i u pra tnji dva konjanika, dovedene Herou.

- Mi stižemo uskoro - obeća Mekdaugal.


M ajls Kif je po drugi pu t bio p rinu đe n da zastane. K alunova četa je bila nap ad nu ta, a njeni konjidorati su počeli da beže niz strminu. U pratnjinarednika Vordena i trubača Patona, Kif se galo- porn uputio natrag, duž grebena. U brzo su shvatili

zašto su se konji razbežali.Konjovoci iz čete L beživotno su ležali na su protnoj padini, koju je Kalun pokušavao da održi.



Krupni, plavokosi Kasterov zet bio je gologlav. Nagnuo se nad jednookog Kritendena, koji je ču

čao u čudnom položaju, dok mu je strela virila izleđa. Pokušavao je da ustane, ali ga je Kalun zadržavao. Kalun podiže pogled kada se Kif s pratnjom zaustavio kraj njega.

- Nestalo nam je municije —rekao je smireno.Kif se okrenuo Patonu.- Sviraj zbor - reče trubaču dok je posmatrao

kako njegova četa pod komandom poručnika Dži-ma Portera polako ali uporno napreduje u severnom pravcu, udaljavajući se od Kalunove.

- Idite - reče mu Kalun mirno. - Uštedečemovam malo vremena.

Kifove oči blesnuše. - Ostačemo skupa - uzvration oštro.


Kapetan Tom Vir prestade da šećka i uputi sedole do poručnika Edžerlija i podnarednika Martina.

—Edžerli —reče mu polušapatom —ako ja kre

nem dole, hoćeš li i ti?Krupni, naočiti poručnik posmatrao je svog pretpostavljenog neko vreme pre nego što je odgovorio. Vir jé grickao usnu, namršten, kao da seu mislima na nešto snažno usredsredio.

—Hoću, gospodine —reče Edžerli svojim dubokim glasom.

Vir pogleda u pravcu majora Renoa. —D obro, idem da tražim dozvolu od Bentina imajora Renoa.





- Č ekamo komoru —odgovorio mu je jednostavno.

- Zar niste čuli one plotune? - nastavio je Vir,crven u licu. - Kaster je tam o, a plotuni su namznak kuda da krenemo. Uputio nam je poruku,takode, i vi ste je videli. Plotuni su bili znak da

pođemo.- Video sam poruku - odgovorio je Reno trepe

ravim glasom. - Video sam poruku a video sam,

isto tako da su mi polovinu ljudi poubijali Sijuksi.Treba nam municija. Potrebni su nam zavoji i le-kovi. Nisu nam potrebni međutim, kapetani kojiče govoriti majorima šta da rade.

- Neko bi trebalo —odvrati mu Vir —pre negošto vas Kaster potera debelom motkom!

- Napraviću se da ovo nisam čuo, kapetane Vir

—odbrusi Reno.- Kao što niste čuli ni plotune - procedi Vir,odlazeći. Reno zausti nešto da kaže, ali ga Vir

preduhitri. - Ako se uopšte izvučemo odavde, neko će odgovarati za ovo!

Vir se svojim smešnim hodom uputi ka konju i pope se u sedlo, potiskujući uzbuđenje. Oštro je

potegao uzde i žestoko zario konju mamuze uslabine. U pu tio se prema uzvisini s ko je je K aster posmatrao Renoa u dolini, nepuna dva sata pre.


Potporučnik Edžerli je video razgovor ali nije

čuo ni reč. G ledao je Vira kako uzjahuje i polazi.Č ekao je da dobije neki znak ali, kako ga nije bilo,okrenuo se podnaredniku Martinu.



- Pa, čini mi se da je dobio majorovu dozvolu,mada ne baš svesrdnu.

- Hoćemo li za njim, gospodine?- Da. Komanduj na konje. Lakim kasom napred.Četa Z) je pošla i, predvođena potporučnikom

Edžerlijem, krenula je pravcem, kuda je pošao iKaster, prema visovima.


Bentin se pridružio Renou.- Mislio sam da ćemo ostati zajedno dok ne stig

ne komora —primeti on, ne skidajući osmeh s lica.-Z ašto m io n da izdvaj aš četu izbataljona, ako smemda pitam?

Reno je blenuo u njega.

- Kapetanu Viru sam izričito rekao da ostaneovde dok se ne pojavi komora - reče on glasomotvrdlim od uzbuđenja. - Tražio je dozvolu dakrene u pravcu pucnjave, ali j a sam ga bespogovornoodbio.

- Pa - uzdahnu Bentin - izgleda da je krenuo nasvoju ruku, da pokaže hrabrost, verovatno.

- Moramo mu narediti da se vrati - izusti Reno.Bentin klimnu glavom neodređeno i, smešeći se idalje, uputi se prem a kapetanu Frenču.

Reno se okrenuo trubaču.- Sviraj zbor —naredio mu je.

Edžerli je začuo znak trube i okrenuo se. Četa D išla je za njim u besprekornom poretku. Pogledao



je preko ispresecanog terena prema kapetanu Viru,koji se uputio ka visovima. Slegao je ramenima.

- Idemo, momci - reče. - Samo napred.


Tom Kaster je jahao iza streljačke Hnije, formirane od ostataka čete F, koja se sporo kretala podkomandom mladog potporučnika Vilijema van Vika Rilija. Pucah su sporadično i probijali se u

pravcu juga, duž padine. Strele su sipale s neba inekoliko preostalih konja se propinjalo i ritalo preplašeno. Indijanci su izbacivali strele u visokom luku, skriveni u podnožju brda. Jedna se za bila Tomu Kasteru u levo rame. Zaneo se u sedlu iispustio uzde. Majki Keni, mladi Irac, bledopla-vih očiju, dohvatio je dizgine i smirio uplašenog

konja. Jedan vojnik pridržao je Toma Kastera sdruge strane. Njih dvojica povedoše konje i ran jenog jahača uz strminu, prema utvrđenju od konjskih leševa.

Potporučnik Rili je primetio da se narednik Keni uputio uzbrdo i zaustavio je strelce.

— Natrag na vrh! —viknuo je vojnicim a koji su

več počeli da se kolebaju i oklevaju. Nije ih trebalo terati. Pohitali su uzbrdo, van domašaja tih jezivih strela.

Poručnik Harington je video šta se dešava i zaustavio četu C, ili ono što je od nje ostalo, na pola

puta između loše postavljene Sterdžizove čete ivrha brda. Uzjahao je jednog od preostalih konja

i uputio se prem a brežuljku. Vojnici bez komande počeli su da se povlače. Na pola puta do vrha brežuljka on se zaustavio i zagledao.



I ranj eni Tom Kaster j e to v ideo. Kada su ga odveli gore i pomogli mu da siđe s konja, pokazao je gla

vom Kuku, koji je žurio k njemu. Kuk se okrenuo.Poručnik Rili, izvan odbrambenog kruga, takođe je ugledao i zastao.

Preneraženi oficiri i vojnici nemo su gledali kaivici grebena, iznad i iza brežuljka, na kojem seKuk bio pripremio za otpor.

Tam o gde pre nekoliko trenutaka nije bilo niko

ga, sada kao da je čitav horizont bio načičkan Indijancima. Sedeli su na svojim ponijima, bok uz bok, i čekah.

—Bože gospode! —uzdahnu narednik Keni u sa blasnoj tišini, koja je nastala. Indijanci dole u jaruzi za treq,utak su se primirili.

- Koliko ih to ima tatno? - upita glasno poruč

nik Harington. Nikoga nije bilo bliže od desetmetara da bi čuo i odovorio.Tom Kaster se s naporom uspravio, ukočeno dr-

žeči ranjeno rame, dok mu je ruka prianjala uz telo. Zdravom rukom pozdravio se sa narednikomKenijem i doktorom Lordom. Počeo je da petljaoko pištolja, puneči ga drhtavim, krvavim prstima

i psujući monotonim glasom.Jedan Indijanac izdvojio se iz mase i stao svojimkonjem ispred ostalih, izvikujući nešto što vojnicidole nisu mogli da čuju. Bio je to Indijanac svet-lije boje kože i imao je samo jedno orlovo pero.Bio je go do pojasa, prekriven crvenim, cik-cak prugama i krupnim pegama. Njegov crni poni bio je slič

no ukrašen , pokriven prašinom, mnogo više nego što bi u jahanju mogao biti. Izgleda da se namerno toliko naprašio. Podigao je pušku i spustio je.




Indijanci iza njega pođoše u napad.Potporučnik Rili s ostatkom čete F potrča ka

sumnjivoj bezbednosti Kukovog uporišta. Četa C iza Haringtona, učinila je isto.

Tada su se i Indijanci dole u jaruzi, pridigli ikrenuli u napad.

—Reno je kipteo od besa kada je sreo poručnikaVarnuma i narednika Kalbertsona.

—Mislio sam da pričekamo dok nam ne stignu

ašovi s komorom —objasni Varnum. —Idemo —dreknu Reno. Poveo ih je niz strminuka onom zlosrečnom prelazu preko reke. P rikupio

je još desetak ljudi usput iz čete A i grupa je morala da ide kasom da bi ga stigla.

Nekoliko minuta kasnije stigli su do Hodžsono-vog leša.

—Uzeli su mu sat - reče Varnum pošto ga je površno pretresao. Počeo je da plače. —Prljave, proklete lopuže. . .

Reno mu je skinuo prsten diplomca na VestPointu, uzeo neke ključeve i stavio ih sebi u džep.Okrenuo se i gotovo pobegao uzbrdo.

—Evo dolaze neki naši —doviknu narednik Kal-

bertson. Kada Varnum uspravio u sedlu i pogledao u pravcu naznačenom od Kalbertsona, ugledao je grupu vojnika kako pešice prelaze reku.Prepoznao je Džordža Herendina i još neke ljudes njim.


— M ajore, komora je stigla - raportira kapetanMekdaugal.



Reno je gledao ka reci na skupinu plavih uniformi oko Varnuma odevenog u jelensku kožu,

okupljenih oko Hodžsonovog leša.- Ono je B eni što leži tamo - reče muklo.Mekdaugal se zagledao u grupu u podnožju

brda. Pogledao je u Renoa a zatim u tišini, naljudstvo iz čete A i M , koje je vadilo municiju iz

bisaga mula, upravo pristigHh na brdo.Ugledao je gologlavog kapetana Bentina kako

stoji s Takerom Frenčom i polako se uputio k njemu.Reno je tupo posm atrao dvojicu, koji su se s re

ke popeli uzbrdo i uzeli dva ašova iz komore, pošto su se prethodno dugo raspravljali s komordži-

jama. Kada su pošli natrag, nizbrdo, pogledao jena desnu stranu i video kako čete H iM pod Benti

nom i Frenčom odlaze pravcem, kojim je i Virkrenu«--. —Trubaču —reče Reno oštro —nisam li ti nare

dio da sviraš zbor? —Jeste, gospodine —odgovori bradati vojnik. —

Svirao sam, ali se ništa nije desilo.- Pa, nisam ti rekao da prestaneš - dreknu R e

no i okrete se da bi pogledao prema reci.Varnum se rukovao sa civilom, Herendinom.Vojnici, ko je je doveo s druge obale, već su bili na brdu i priključili se svojim četama.


Kada se masa iznenada pokrenula, kapetanMajls Kif zaustavio je četu I, s kojom je pošao da pomogne četi L.



—Ovuda! - viknuo je , pokazujući pravac. Svi suse okrenuli kao jedan i počeli da trče. Konjovoci

nisu uspevali da drže korak. S njihove desne strane, istočno, Indijanci su izašli iz jaruge i krenuli unapad. Jurnuli su u prostor između čete I i njenihkonja i na četu L, nešto južnije duž grebena. Uztrijumfalne ratne pokliče, začas su opkolili konjovoce, poubijali ih puškama i sekirama, a konjeodveli.

Kif je zaustavio vojnike. —U krug! —prodrao se suvonjavi narednik Vorden.

Kifov konj je posrnuo, a oficir jauknuo od bolakada ga je metak pogodio u nogu i zabio se konjuu slabinu.

Trubač Paton prihvatio ga je rukama od pozadi i

zadržavao ga da ne padne, dok mu nisu pomogla još dva vojnika. Bilo je to poslednje što je uradio.Prepustivši Kifa dvojici redova, pošao je napred iodmah se stropoštao s indijanskom strelom u leđima.

Indijanci su pregazili četu I.Poručnik Hero, s nesigurnim pogledom u svo

jim smeđim, duboko usađenim očima, pridružio seRenou na vrhu brda. Reno kao da ga nije primećivao i Hero je gledao svoju četu, koja je, pod God-frijevom komandom , odlazila s ostalima. Video jekapetana Mojlena kako ga ispitivački gleda i taman je h teo nešto da kaže, kada je m ajor iznenadanaredio. - Dovedi mi H erendina ovde gore!

Hero pođe niz strminu. —Ne ti, potporučniče —pozva ga Reno. —Potre ban si mi kao ađutant.




Hero se vrati u iščekivanju. Reno uputi mladogredova iz čete A da pozove Herendina i prstom

pozva jednog Vranu Indijanca po imenu ŽućkastoLice. Okrenuo se Herou. — Hoću da odneseš poruku kapetanu Viru —

obrati se mladom Teksašaninu. —Hoću da mukažeš da raportira čim stigne do generala Kastera.

Neka kaže generalu da im am veliki broj ranjenih ida zahtevam pomoć. Krenućemo čim budemo

spremni.Hero klimnu glavom i u tri krupna koraka nađese kraj konja. Popeo se u sedlo i odgalopirao prema razvučenoj koloni vojnika, koji su išli premaseverozapadu.


Kukovo uporište od pobijenih konja nije mogloda izdrži navalu. Indijanci na ponijima preskakalisu prepreku, žestoko udarajući sekirama i kopljima. Tomu Kasteru, koji je stajao na sredini, jedan

jahač je prišao s leđa i razneo mu glavu. PoručnikVilijem Kuk bio je proboden kopljem i um ro je iz

bezumljeno pokušavajući da ga izvuče sebi iz u tro be.Samo što se našao u uporištu, potporučnik Rili

je već bio pogođen sa nekoliko strela. Harington, još na konju, izmakao se napadačima i pojurio prema vrhu grebena. Ljudi iza njega, padali su na brisanom prostoru. Za H aringtona su pošla tri In

dijanca i iz neposredne blizine pucala mu u leđa.Skliznuo je s konja, koji je nastavio da galo- pira.



Indijanci sa zapada i juga pojaviše se nad ulazom u zatvorenu jarugu, gde se ušančio poručnik

Džek Sterdžiz sa četom E . Stajali su i mirno pucalidole kao da ubijaju zaraženu stoku.Za nekoliko minuta, sve je bilo gotovo.


Iskašljujuči krv, Majls Kif je sedeo pritešnjen

telima narednika Vordena i trubača Patona i pokušao da podigne pištolj na Indijance, kojisu navirali. Uspeo je da ga zapne pre nego štoga je obuzeo kašalj. Ispustio je oružje i klonuo.

Nekoliko minuta kasnije, Džordž Herendin jedošao do Renoa.

- Šta se dogodilo? - pitao ga je major.- Izgubili smo konje u šumarku - odgovori mla

di kauboj. - Nismo čuli naređenje za povlačenje.Renoovo lice je potamnelo. Okrenuo za Žućka

stom Licu, dao mu znak prstom da priđe bliže i pokazao mu rukom prem a gornjem delu indijanskogsela. Kolibe su bile srušene. R eno se okrenuo prema zbunjenom Herendinu.

- Potrebni ste mi kao prevodilac. H oću da znamzašto su one kolibe porušene. Šta nam eravaju Indijanci?

Herendin promrmlja nešto na narečju Vrana iŽućkasto Lice odgovori svojom uobičajenom žu-strinom.



- Odlaze - prevede Herendin.Reno klimnu glavom zamišljeno.

Veličanstveno popodne________________________________ 1_̂

- Svi koji mogu da jašu, na konje - naredi Renokapetanu Maj lsu M ojlenu.

- Ranjenici neće moći, m ajore - protestovao jekomandant čete A ispod svojih gustih veda.

Reno kao da se premišljao kada im je prišao ka

petan Mekdaugal upitnog izraza na licu.- Onda ćete morati da ih nosite - reće najzad tihim glasom.

Poručnik Varnum se nagnuo nad telo svog prijatelja Benija Hodžsona i palcem mu zatvorio oko.

Pogledao je desetak ljudi okupljenih okolo, uključujući i dvojicu s ašovima. Ponovo je spustio pogled na telo. Da nije bilo otvorene rane na grudima i osakaćene noge, moglo bi se pomisliti da omiljeni Beni spava.

—Ne znam šta da kažem —požalio se narednikuKilbertsonu.

Ovaj se osvrnuo okolo gledajući lica prisutnih.- Ima li religioznih među vama? - upitao je. Nastalo je komešanje, ali odgovora nije bilo.Poručnik Valas, koji je predvodio bedne osta

tke čete G, u pravcu kuda su i drugi otišli, pozvaoih je da se pridruže.

Varnum je pogledao oko sebe, ali odluka je već

bila pala i ljudi su već jurili uzbrdo kao sumanuti,da se što brže pripreme. Kilbertson je bespomoćno gledao poručnika.



- Kuda, kog đavola, sada jurimo? - gunđao jeVarnum dok se sa zdepastim narednikom vraćao

gore.- Ne znam, poručniče - huktao je podoficir zanjim - ali ovoga puta , bogami, sigurno neću izostati!

Leš Benija Hodžsona, ostao je da leži tamo gde je i bio.


Dok su vojnici sedlali konje, kapetan MajlsMojlen je posmatrao indijansko selo. Bivolje kože

ponovo su bile razapete preko drvenih pritki, a ionih nekoliko porušenih, sada je ponovo stajalouspravno.

Č arls Varnum mu priđe. A kapetan mu se okre

nuo. —Po mom mišljenju —reče svečano —generalKaster je jnajveću grešku svoje karijere napraviokada nije ceo puk upotrebio za taj prvi napad.

—Već sam čuo takvo mišljenje - odgovori Varnum —kada je general Kaster govorio o majoruRenou i njegovom izviđaču.

- Šta je rekao?- Rekao je da je m ajor napravio najveću greškusvoje karijere što nije sledio trag i napao selo.

Mojlen je zamišljeno posmatrao Varnuma, alinije rekao ništa.

M ajor R eno se izmakao malo udesno od gomileljudi i konja čete A i pozvao ponovo Žućkasto Lice i Džordža Herendina.



- Kako sada to? - upitao je. - Kolibe su ponovo podignute.

Herendin je preveo majorovo pitanje, a zatim ikratki odgovor Žućkastog Lica: - Ne znam.


Kada je praćen samo svojim posilnim, stigao dovrha, kapetan Vir je mahnuo šeširom potporučniku Edžerliju, koji je četu D vodio uskom vodode

rinom istočnom stranom. Edžerli je gledao ka ka petanu, naprežući oči da rastumači njegove znakerukama. Klimnuvši najzad glavom u znak razume-vanja i odmahnuvši otrcanim crnim šeširom, izveo

je četu iz vododerine na uzvisinu na istočnoj straniod mesta gde je V ir sedeo. Pedeset ljudi iz čete D

je tu sjahalo i formiralo vatreni položaj okrenut

prema severoistoku, dok im je iza leđa bila liticakoja se spuštala u udubljenje u obliku kazana.Bentinova četa H zauzela je položaj na uzvisini,

naspram Edžerlija, s druge strane klisure, severoza- padno, prema reci. Ć eia M kapetana Frenča, ispunila je prostor između prve dve, na prednjoj ivici kotline, gledajući na sever. Ostali su mali međuprostori s

obe strane čete M i četa levo i desno od n je . Godfrije-va četa K uvukla se u prostor između Frenča i Bentina; Nik Valas je ostatke svoje čete G postavio u drugi međuprostor, između Frenča i Edžerlija.

Č ete su tako formirale jednu nepravilnu potkovicuduž južne ivice kotline, koja se severno produžavalau golu visoravan između njihovih položaja i duboke

jaruge, kojom je Kaster išao prema rečnom prelazu.



Iza njih, četa A i B kao i komora, rastegle su secelim putem , sve do brda na ko je se Reno bip po

vukao. Rastao im je i broj. Vojnici Brenan i Fic-džerald, obojica irski veterani, koji su ostali bezkonja, pridružili su se komori. Ostali vojnici pri-miše ih nemo, uz klimanje glavom. Bili su iz čete C Toma Kastera. Niko nije pitao ništa.

- Izgubili konje - reče Brenan jednostavno, što je trebalo da bude i neka vrsta objašnjenja.

Niko nije odgovarao.


Narednik Džems Flenagan, krupan snažan Irac,koji je služio u armiji još od mladićkih dana, pridružio se kapetanu Viru, otposlat od poručnikaEdžerlija. Imao je prodorne plave oči i dugu, sme

đu kosu i upravo je prebacio četrdesetu.Vir je upirao pogled prem a severu, gde se na udaljenosti od oko dve milje, video oblak prašine, u pra^voj liniji. Na ivicama oblaka, nazirali su se Indijancina konjima u gustom poretku. Vir pokaza prstom.

- To je K aster tamo. Narednik Flenagan spusti durbin, kojim se kori

stio i pruži ga kapetanu.- Izvolite, kapetane - reče predusretljivo - po

gledajte bolje kroz durbin. Mislim da su Indijanci.Vir je sada mogao da razabere Indijance, koji

su prelazili preko dugog grebena, na drugu stranu jaruge. G reben se pružao sa severa na jug. Č inilose kao da Indijanci pucaju u zemlju. Vir spustidurbin s izrazom zbunjenosti.



Fred Bentin je postavio četnu zastavu izmeđudva krupna kamena na najvišoj tački brda. Dvo-kraka zastava viorila se na povetarcu, koji se uopšte nije osečao dole, po padinam a i uvalama. B entin je suprotnom padinom pošao do kapetana Virai stigao u trenutku kada mu je potporučnik Hero

prenosio Renoovo naređenje da uspostavi vezu saKasterom. Vir uhvati Bentinov pogled i pokaza naoblak prašine u daljini.

- Kaster ih tuče tamo - reče Vir. - Moraćemoda skrenemo široko na istok i pođemo njegovim putem.

- Rastegli smo se skroz natrag do polaznog položaja - Bentin odgovori. - Nema smisla. Ako ne

budemo pazili, pregaziće nas kao i Reno, dole uravnici. A kako smo se rastegli, mogu nas uništiti

četu po četu.- Mojlen se muči i sa transportom ranjenika -dodade Ed Gofri, koji se upravo pridružio skupu.

- Šta je sad ovo? - upita Vir oštro. - Dolazeovim pravcem?

Narednik Flenagan u trenutku podiže durbin.- Indijanci, gospodine - reče smrknuto - idu

pravo na nas. Ima ih na stotine.Č etvorica oficira osmatrala su teren između njihi Indijanaca, između oblaka prašine i položaja njihovih trupa.

- Nije ovo mesto za borbu —zaključi Bentinnamrgođeno. - Idem da vidim Renoa i predložimmu da se vratimo odakle smo i pošli.

- I j a sam to hteo da predložim - reče im Reno kada je čuo Bentina. - Ovaj marš je bio nepotreban.Govorio sam to od početka, ali me niko ne sluša.




Vir je pocrveneo i poterao konja. Odmaknuvšise podalje, pozajmio je Flenaganov durbin i po

smatrao kretanje Indijanaca. Ed Godfri je ostaokada su drugi pošli da potraže Reno i sada jeosmatrao horizont nelagodno se mršteči.


- Ja mislim da je Kaster napao selo sa severa -

reče Bentin Renou - tamo otprilike, gde je onajoblak prašine pa ili je odbijen ili je uspeo da prodre. U sVakom slučaju, bojim se da nas je prepustio sudbini, a da je on produžio na sever do generala Terija i do Jeloustouna.

- A šta čemo mi? - upita Reno.- Utvrditi se na prvom zgodnom mestu, na koje

naiđemo, i čekati Kastera ili Terija.- Ili Kruka - dodade Hero. - Kruk je pošao nasever iz Fort Laramija.

Reno je gledao u Bentinove krupne, plave oči. Najzad je spustio pogled.

- Držačemo se zajedno - promrmljao je.Okrenuo je konja i uputio se ka začelju-kolone,

gde su se Mekdaugel i Mojlen mučili sa kom orom iranjenicima.Kapetan Bentin je od jahao do svoje čete na uz

višici.Potporučnik Hero je delovao zbunjeno.

Četa H počela je prva da se povlači. Vojnici suuzjahah i u dobrom poretku, pošli ka jugu. Kada



je Frenč, koji je bio u sredini, primetio pokret, ion je izdao takvu komandu.

Poručnik Ed Godfri posmatrao je manevar dvečete s obe svoje strane s izrazom nedoumice nanjegovom obično bezizraznom, orlovskom licu.Hero mu je prišao.

- D ato je naređenje za povlačenje na prvobitni položaj - reče H ero neubedljivo, dok je s Godfri jem posmatrao silazak Frenčove čete.

Vojnicima iz čete M , koji su se več borili sa Sijuk-sima na drugoj obali reke, nije trebalo dvaput reći dase sklone Indijancima s puta. Lagani hod se bez naređenja pretvorio u vrlo brzi kas. Poručnik Valas, sdruge strane Frenčove jedinice, viknuo je potporučniku Edžerliju, koji je istovremeno gledao na južnustranu, čekajući neki znak od kapetana V ira, a dru

gim okom motrio na kretanje Indijanaca.Edžerh j e naredio da konji budu što bliže vatrenojliniji pa je četa D bila spremna za pokret, dok su Indijanci nadirali odozdo, iz istočnog pravca, i uz kotlinu sa severa. Konji su počeli da se ritaju i poigravaju,kada su dugometna zrna počela da padaju po četiD.

- Ko-je izdao naređenje? - pitao je Godfri, po

smatrajući kako četa D biva izložena vatri.- M ajor Reno —reče H ero spremno.- Neko treba to da kaže Edžerliju - primeti

Godfri tonom kao da razgovara o vremenu. - On je isturen napred a Vira ne vidim.

Hero se galopom spustio niz vododerinu, poredkapetana V ira, pa uz suprotnu padinu, do položa

ja čete D.




- Gde je m ajor R eno? - insistirao je Edžerliglasom, koji se mešao sa zujanjem metaka. Hero

je bio na konju i morao je malo da se nagne da biga Edžerli čuo. Mirno je stajao na najvišoj tački istočnog dela grebena.

- Otišao natrag do komore - odgovori Hero.Edžerli odmahnu glavom a na njegovom lepom

licu se za trenutak pojavio ironičan osmeh.- Ako boga znate, potporučniče! - izusti najzad

jedan vojnik, kome je dojadilo čekanje.Edžerli se osmehnuo široko.- U redu, momci - zagrmeo je - čistimo se!


Kada je Edžerli krenuo , kapetan Vir je ponovo

preuzeo komandu nad četom D. Usporio je maločelne jahače kada ih je presreo u vododerini i formirao kolonu od po četiri u redu, od jednog vodavojnika. Pošao je brzim kasom na jug.

Gore na uzvisini, krupni Vin Edžerli nikako nijemogao da smiri konja. Uplašena poklicima Indijanaca, koji su im se bližili i cviljenjem zrna, životi

nja se stalno vrtela i opirala, dok je krupni Edžerliuzalud nastojao da je uzjaše. Tresnuo je svoj crnišešir o zemlju od besa, ne trudeći se više da ga podigne.

Vinsent Č arli, visoki, riđokosi Švajcarac, koji je bio potkivač u četi D , kriknuo je i pao s konja. Bio je pogođen u bedro, ali je u padu povredio glavu.

- Z a ime boga, potporučniče, ne ostavljajte meovde - molio ga je, gledajući kako se Indijanci približavaju.



- Skloni se dole u vododerinu - reče mu Edžerli. - Sakrij se. Poslaču nekoga po tebe.

Vinsent Č arli mu zahvalno klimnu glavom, doksu mu se na licu ogledali i strah i poverenje.

Edžerli priđe konju i pokuša ponovo da uzjaše.Konj se ritao. Konačno mu je posilni, Č arls Sen-ders, prišao svojim konjem s druge strane uznemirene životinje, pa je Edžerli uspeo jednim pokretom da se popne u sedlo. Senders, krupni, crnoko-si nemački doseljenik se smejao.

Galopom su se uputili niz vododerinu, južnomivicom kotline, gde je koji minut ranije Vir preuzeo komandu. Morali su da jure da bi stigli četu D, koja se brzo povlačila.


- Ostavio sam ranjenika tamo —reče Edžerli Viru, koji se uputio za ostalima na jug. Podigao jesvoj duboki glas. - Rekao sam mu da ću se vratitisa strelcima.

- Žao mi j e - reče V ir, ne pogledavši mladića - na-ređenje je da se utvrdimo na prvobitnom položaju.

- Obećao sam mu! - uzviknu Edžerli zapanjeno

i u neverici.Vir prvi put osmotri čoveka, koji je galopirao uznjega. Lice mu je bilo crveno, a sitne oči još sužene.

- Ne mogu ništa da uradim - odbrusio je. - Naređenja su jasna. Moramo natrag.

- Tražim dozvolu da se vratim sam - reče Edžerli kruto.

- Nemaš dozvolu, Edžerli. Produži.



Frenčova i Virova četa su produžile da tutnje.Bentin se okrenuo u sedlu i posmatrao brzo odstu

panje.- Ovo ne valja - obratio se svom poručnikuFrenku Gibsonu. - Pođi tamo do čelne čete, gde jemajor Reno i dovedi ih u red. Brzo ću i ja.

Gibson klimnu glavom i pođe prema čelu čete H , koja je brzo odmićala.

Bentin pozva prstom kapetana Takera Frenča

od čete M i poče de šećka svog dugonogog doratau malim polukrugovima, čekajući omalenog kapetana, širokog lica, da mu se pridruži. Rukom jeopisao liniju od jednog do drugog kraja vododerine.

- Postavi tamo svoju četu —reče Frenču. —Z atvori zadnja vrata.

Ed Godfri iz čete K se stalno osvrtao posmatra- jući uporno napredovanje Indijanaca, čiji se brojstalno uvećavao. Ravnodušno je posm atrao Fren-čovu zaštitnicu, koja je prošla kraj njega. Virovačeta D bila je poslednja u poretku, ali je bila vrlorazvučena. Kapetan Vir na čelu čete, nije gledaoni levo ni desno dok je prolazio kraj Godfrija.

Godfri obuhvati i pogledom vododerinu i ugleda kako se Indijanci gomilaju iza čete D. Pogledao je na drugu stranu i video kapetana Bentina kakozapovednički gestikulira.

- Gledaj tamo! - doviknuo je H ero, koji je jahao kraj njega. - Biće pakla!

Svakom trećem vojniku iz čete K naredili su da

sjaše i obrazovali mali odbrambeni položaj okrenut severu, da bi zaštitili povlačenje vojske. Bentin je rukom dao znak da odobrava.




- Pali! - dreknuo je H ero.Beličasti dim sunuo je iz pe tnaestak „karabina“ .

—Pali! —ponovio je mršavi Teksašanin, dok jeGodfri sve to posmatrao s kon ja, odm aknut nekoliko koraka iza linije. Još jedna grupa vojnika jesjahala, pa još jedna, a onaj četvrti vojnik je p reuzimao brigu o tri konja bez jahača. Konjovoci su

poveli životinje do prostora, koji je odredio sedo-kosi Fred Bentin.


Indijanci su napali s istoka i Bentin je Mojleno-vu četu A postavio ispred grebena u obliku prsta,da bi im preprečio napredovanje. Naredio je četi

D Tom a Vira, koja je upravo bila pristigla, da za

uzme položaj iza dužeg grebena, koji se pružao saseverozapada na jugoistok, da bi zaštitio Mojle-nov levi bok. Mojlen nije, međutim, imao dovoljno ljudi da bi mogao toliko da rastegne poredakda bi uspostavio vezu s Virovim, dobro odabranim, položajem. Bentin je uočio prazninu i pozvao

prstom poručnika Valasa iz čete G. Pokazao mu je

šupljinu.- Valase - rekao je smireno - postavi se tamo.- Nemam nikoga - odgovori ovaj ogorčeno - sa

mo tri čoveka.- Ostani tamo sa svoja tri čoveka i ne daj n iko

me da p rođe - reče gotovo kroz šalu, a zatim je tihim, poverljivim, tonom dodao: —Držaču te na

oku.



Jedna od mula s municijom, istrčala je ispredMoj leno ve linije. Vojnici su se gotovo histerično

drali za njom , ali je ona nastavila da beži. Indijanci su sjahali i produžili napred pešice, tražeći zaklon iza svakog žbuna žalfije, približavajući se us

paničenoj muli i Mojlenovom položaju. Narednik Ričard Henli iz čete C Tom a Kastera

bio je zadužen za mule iz njegove čete. Visoki, bradati veteran građanskog rata prepoznao je mu

lu zvanu Barnum. Viknuo je redova Mekgvajra,vojnika rumenog lica, koji je prethodne večerirazgovarao sa Mičom Boj erom. M ekgvajr je držaokonja za uzde. Henli ga je uzjahao i galopom seuputio u prostor između vojnika i Indijanaca. Poručnik Varnum je vikao za njim da stane, ali jeovaj nastavio, poteravši konja između mule i Indi

janaca, koji su počeli da pucaju. Zrna su zviždalaoko njega, jedno mu je čak pocepalo zasukani rukav, ali je on sagnuo glavu i počeo da goni preplašenu mulu da se vrati natrag. Nije se obazirao nasada već jaku paljbu da bi dohvatio mulu za uzde.

- Naredniče - pozva ga Majls Mojlen strogo -vrati se pre nego što te ubiju!

- Pusti je! - dovikivali su mu vojnici.Henli je nastavio da goni životinju, pružajući seda dohvati uzde ali nije uspevao. Da bi ga se otarasila, mula je počela da se vraća prem a vojnicimai redovu M ekgvajru. N arednik Henli nije uspeo dadotakne mulu ali se njegova gonilačka taktika is

platila nekoliko trenutaka kasnije kada je M ek

gvajr dohvatio mulu za uzde i odvukao je iza brda,gde je poručnik Gas Meti okupljao i vezivao zalutale životinje. Narednik Henli se vratio na svoje




mesto iza vatrene linije. Mojlenovi ljudi počeli su bučno da se vesele ali su ubrzo morali da se vrate

neveselom poslu pucanja na Indijance.


Major Reno se nalazio iza Virove čete, kada jenajzad i Godfri s poslednjim vojnicima iz čete K stigao do ostalih. Bentin ga je postavio levo od Vi

ra, iza grebena, odakle se kontrolisala vododerina, preko koje su svi bili prešli, a zatim s nje povukli.

—Slušaj, Bentine —viknu Reno —ti se brini oovoj strani, a ja ću o onoj tamo.

Pokazao je neodređeno ka jugu, gde je Bentinveć bio postavio Frenčovu četu M, Mekdaugalovu

četu B i konačno na najisturenijoj padini prema jugu, svoju četu H. Bentin klimnu glavom i sjaha.Prepustio je konja redovu, koji je brinuo o konjima u pozadini i počeo da obilazi položaj. Nije hteoda ometa razgovorom Frenča, je r je ovaj bio zauzet paljbom na Indijance, koji su se ponovo pojavili na gazu, gde je Reno prešao Liti Big Horn u

onakvoj žurbi. Indijanci su sada opkolili sedam četa i probijali se uzbrdo. Bentin je razmestio nekoliko Frenčovih loše postavljenih vojnika i produžio dalje.

Dozvao ga je debeljuškasti kapetan Mekdaugal.Brzo su se dogovorili oko položaja čete B , usagla-sivši i pozicije bočnih strelaca. Bentin je već hteo

da pođe, kada mu se kapetan Mek obratio pover-Ijivim tonom. —Mislim da bi bilo bolje, Frede, da ti preuzmeš



Stvar u svoje ruke —reče. —Naš cenjeni major, posvemu sudeći, ne zna gde se nalazi. Ništa nije ura

dio da bi se pripremio za odbranu. Ako ne budemo pazili, imaćemo masakr kao kod Fort Fil Ker-nija. Bolje ti to uzmi na sebe i izdaj naređenja.

Bentin klimnu glavom i namignu mu. Stegao jeza mišku kom andanta čete B i otišao bez reći. Prišao mu je potporučnik Č arls Varnum.

- Treba ti ađutant? - upita.

Bentin klimnu glavom, ne govoreći ništa, alizadržavajući svoj zarazni osmeh. Obojica su produžili prema poručniku Gibsonu i jako isturenojčeti H.


Potporučnik Hero se pridružio poručniku God-friju.- Bio ađutant ili ne, ja ostajem s tobom, - saop-

šti on dugonosom Godfriju. Ovaj podiže obrvu. —Renu ne treba ađutant - objasni mu Hero.Godfri se samo nasmešio i potapša inladog pot-

poručnika po leđima. Obojica su se uputili u obila

zak položaja čete K.

Č ete M i B imale su izvrsne položaje, leđa im je pokrivala uzvišica i drugi vojnici na njoj, a frontim je pružao dobre mogućnosti za odbranu. Četa

H je bila isturena na nešto višem terenu, levo odnjih, i podnosila je najveći deo indijanske paljbesa zapadne strane celokupne odbrane.



Ostale tri čete bile su dobro smeštene, izuzevGodfrijevog levog krila. Prerasporedio je svoje

vojnike na bolje položaje a podnarednika, ume-šnog D e V ita Vinija, na mesto odakle je mogao danadgleda slabe tačke. Najsnažnija vatra bila je us-merena prema četi A pod komandom Majlsa Moj-lena, koji je srećom dovukao velika sedla od komore i sanduke na položaj, i postavio ih kao barikadu. Svaki vojnik se ukopao, koristeći sredstvo

pri ruci, od krampova i ašova iz komore pa do noževa, limenih šolji pa čak i kašika.Uprkos najžešće i izuzetno tačne paljbe, M ojlen

je imao samo jednu žrtvu, mladog škotskog redova, po imenu Mudi, koga je pogodio metak, koji je prošao kroz dva sanduka. Ne bi bio smrtonosan, da ga nije pogodio u oko.

Četa D imala je dvojicu ranjenih, a četa B istotolko. Kod prve čete, radilo se o ranam a u nogu, au drugoj u rame ali su obojica odbijala da napuste

položaj. Bili su to narednik Bendžamin Krisvel,omanji, tam noputi momak iz Zapadne Virdžinije,koji je imao i mlađeg brata u vojsci i plavokosi re-dov Carls Kaningem, iskusniji vojnik iz N jujorka.

Obojica su bili previjeni već na položaju i nisu hte-li da se sklone u „bolnicu“, koju je doktor Portersmestio u sredini prostora određenog za mule.


Pred sam sumrak, podnarednik De Vit Vini iz

čete K , se uspravio i jeknuo. Kada mu je najbliživojnik prišao, Vini je već bio mrtav, je r ga je metak pogodio u glavu.



Kaplar Kalagan, mladić iz Bostona, poginuo jeod strele, koja mu je probila vrat. Bio je prva žr

tva nove indijanske taktike. Počeli su da bacajuupaljene strele i kada bi se vojnici pomerili malo izzaklona, da bi ih sklonili, indijanski strelci nasto

jali bi da ih pogode. Nekoliko koraka dalje, trubač Džulius Helmer

bio je pogođen metkom u utrobu. Pažljivo su ga preneli do prostrtih ćebadi, koje je doktor Porter

označio kao bolnicu. Urlao je od bolova pri svakom koraku, držeći se rukam a za donji deo trbuhai previjajući se u agoniji. Umro je nekoliko minuta, pošto ga je doktor Porter pregledao i laganoodmahnuo glavom.


Bentinova četa H trpela je najveći pritisak. Dosumraka bila je desetkovana. Podnarednik DžozefMak Kari bio je najmlađi s tim činom u puku, m ožda i u vojsci. Bio je profesionalni igrač bejzbola,

ponos i kapiten kluba u četi, poznatog kao Benti-nov bejzbol klub. Organizovao je i druga takmičenja u četi a stvorio je i pevačku družinu. Mek Kari

je monotono raportirao Bentinu. — Pel je teško ranjen u desno rame i leđa, odmetka i strele. Oba Bišopsa ranjeni u ruku. Istotako B lek, Kuper i Ferli. Moler je ranjen u bedroopet od te proklete strele. Nije mi jasno kako ga je

pronašla. Filips i Sivers su u ozbiljnom stanju.Bentin je gunđao i klimao glavo. - Izgleda da

smo izgubili nekoliko ključnih igrača u timu. Vodiračuna, sinko, da ne izgubimo i kapitena. —Srdačno je potapšao mladića po leđima.





- Hoću da ti zahvalim, Godfri, što si mi spasaoljude - reče iskreno. Č inilo se da je hteo da doda

još nešto ali, ne mogavši da izdrži netremični pogled poručnika, počeo je vrhom čizme da kopka po peskovitom tlu.

- Godi - reče najzad tiho - ako bi bilo nesporazuma u proceni između R enoa i Bentina u smislu šta bitrebalo uraditi, čijem naređenju bi se priklonio?

- Bentinovom - odgovori Godfri bez oklevanja

Vir klimnu glavom uz zadovoljan osmeh i, poslekratkog oklevanja, produži u pravcu FrenčovogMekdaugalovog položaja.

Godfri ga je bez izraza posmatrao kako odlazi


Mojlen Majls nije imao koga da postavi za ko

mandira predstraže. Indijanci se nisu videli, ali semoglo čuti kako ju re ponijima duž vododerine, levo od Moj lena, bez sumnje glasnici između poglavica istočno od položaja vojske i onih dole u selu.

Nije želeo da to bude Berk, je r bi trebalo da za-meni Kalbertsona u slučaju da ovaj bude pogođen. Narednik Feler, sredovečni Nemac, sledeči

po godinama starosti, izričito je odbio. Mladi narednik Izli, bio je na dužnosti pre thodne noći. Konačno se dobrovoljno javio tamnoputi, omaleniFrancuz, narednik Stanislas Roj.

- Odaberi šestoricu ljudi - savetovao je Mojlenodvažnog R oja —samo dobrovoljce. Postavi ih tamo u tri grupe po dvojicu. N ijedan ne sme zaspati.

Jedan par najmanje m ora međusobno da razgovara sve vreme. Ako Indijanci krenu, pucajte i beži-te. Vi ste nam upozorenje, naše oči i uši u mraku.



- Ne verujem da će Indijanci pokušati nešto pre ju tra - reče Roj tupo.

—Lično —odgovori Mojlen —ne verujem ni ja,ali neko od ljudi ovde m ora noćas i da spava, a ne

bih želeo da mu Indijanac prereže vrat zato što nisam bio na oprezu.

Roj klimnu glavom i odabere šestoricu „dobrovoljaca“. Jedan je u poslednjem trenutku odbio.Roj je bez reći zauzeo njegovo mesto, isprativši

kolebljivce prezrivim pogledom. Prvi su trebali da budu postavljeni dva Irca, Džilbert i Meklarg,obojica mladići. Roj je za svog partnera na usamljenoj i opasnoj predstraži, odabrao jednog stari

jeg Irca, trideset petogodišnjaka, rumenog lica i prosede kose, Endrjua K onora, koji je podjednako dobro baratao i bocom ali i puškom. Plavokosi

Njujorčanin Nil Benkroft i čvrsti seoski momak izIndijane, Dejvid Heris, kompletirali su grupu.Šestorica ljudi u grupama po dvojica, sedeli su

na oko pedeset metara ispred Mojlenovog položaja i tiho razgovarali, osluškujući istovremeno.


—E pitam se gde je noćas ona perjanica američke konjice - Reno reče uz ironičan osmeh obraća

jući se premorenom Bentinu, s kojim je sedeo naćebetu, iza Mojlenovog položaja, na maloj uzviši-ci.

- Sada već napaja kon je na Jeloustounu - odgo

vori Bentin. - Spava kao jagnje. Tako je bio otišao i ostavio za sobom deo trupa i kod Vašite i mislim da je sada to ponovo uradio.



- Pa , šta ćemo sada?Bentin slaže ravnodušno svojim širokim rameni

ma. —Držati ovaj položaj dok možemo.- Trebalo bi da pokušamo da doturimo porukuTeriju na sever —reče tamnoputi major. —Nekimčudom ostali su poneki indijanski izviđači, a oni bimogli da se probiju.

Bentin klimnu glavom iznureno.- Bentine, p rošap ta Reno —razmišljao sam i od

lučio da nešto uradim , to jest, da pokušam da uradim. N e možemo samo sedeti i čekati. Sutra će nascrveni preplaviti.

Bentin klimnu glavom bez reči.- Svi na konje - predloži Reno poverljivim gla

som. - Uništiti sve što se ne može poneti, napustiti položaj i načiniti proboj.

- A šta sa ranjenima, koji ne mogu da jašu? — upita Bentin.- Pa, njih bismo morali da ostavimo.Pomračina je skrivala Bentinovu reakciju, ali

belina zuba, koju mu je otkrivao večiti osmeh, sada je nestala. Kada je konačno progovorio, glasmu je bio težak i prigušen.

- Ne, Reno - reče. - Ne možeš to uraditi.

175_______________________________ Veličanstveno popodne

U šumarku u dolini, De Rudio, civil Fred Dže-rard i njihova dva pratioca, razmišljali su kako dase izvuku.

— Poskidajmo sve sa konja, jasno? —D žerard ješaptač promuklo. —Ostavimo samo ćebad. Pone-simo puške i municiju, a sve drugo ostavimo. Po



dvojica na jednog Jconja i prerijom do mesta, gdesmo danas poslepodne prešli reku.

D e Rudio je odmahivao glavom u znak neslaganja.

—Moramo se prošunjati —insistirao je. —Akonas čuju, tražiće nas, a kada nas nađu, puuucaće.

—Pucaćemo i mi —procedio je poluindijanacDžekson.

—Više je njih nego nas —nastavio je D e Rudio.

Džerard lagano klimnu glavom. —U pravu si. Osim toga, po dvojica na konju,ne možemo im umaći.

Džerard i Džekson su uzjahali pošto su preth odno oprezno razvezali konje. De Rudio i vojnik izčete G, O’Nil, sedoše na druga dva i pođoše.

Na pola puta, naišli su na malu grupu Sijuksa,

koji su držali ponije. —Haug! - doviknu im jedan od njih i poče dagovori nešto. Džerard potera konja ulevo, premareci, Džekson je pošao za njim a De Rudio iO’Nil, produžiše posred zapanjenih Indijanaca.Očajnički su se držali za konje, koji su leteli. Neravno tlo kraj same reke ih je omelo i obojica su

pali.De Rudio poče da skida prašinu s bluze, ali gaO ’Nil grubo ščepa za okovratnik i po tera u trk prema reci. D esno od njih, druga grupa Indijanaca jenešto vikala i počela da puca. Njih dvojica uđoše uLiti Big Horn.

Na sredini reke, D žerardov i Džeksonov konj su

se sudarili, a dvojicu jahača struja je odnela od ko-nja.De Rudio i O ’Nil nađoše se na ostrvcetu u sredi




ni reke. Požurili su na drugu obalu i natrčali pravona indijansku predstražu na ostrvu. Preplašeni,

uvukli su se u gusti šiprag na ostrvcetu. Indijancisu se razbežali.Džekson i Džerard dokopali su se druge obale.

Jedino što im je ostalo bilo je odelo i jedan nož,Džerardov.

Produžili su na sever bez ijedne reči. Išli su štosu brže i tiše mogli u svojoj vodom natopljenoj

odeći, što dalje od reke i Indijanaca.De Rudio i O’Nil su se razdvojili. Vojnik ječvrsto stegao svoju pušku i hitro se okrenuo kada

je pukla grančica iza njega. Č ak i pri slaboj mese-čini, prepoznao je sedu kosu poručnika De Rudi-

ja, koji je u ruci držao pištolj.- O ’Nile? - prošaptao je, razdražljivo. U zdah

nuo je s olakšanjem kada je konačno prepoznaovojnika. - Svi su pobegli - saopšti on.Počeli su da skidaju mokru odeču i stavljaju je

na granu da se prosuši.


Bentin je naišao na dve mule s municijom, kojesu se same uputile dole, ka reci. Uz pomoć nekolicine vojnike iz svoje čete, uspeo je da ih uhvati iodvede do mesta gde ih je poručnik Meti držao vezane.

Dok mu je na poziv prilazio Meti, tresao je pe peo iz lule lupkajući njome o petu oficirske čizme,

da bi na kraju bučno uvukao vazduh kroz praznululu. —Imaš više ljudi ovde nego svi mi na položaju —



reče on poručniku —a ne možeš da se pobrineš onekoliko mula!

Meti je zaustio nešto da kaže, ali Bentin iznenada poče da viče u neuobičajenom izlivu gneva.

- Z ar ti umeš samo da se baviš Kasterovim poslom? Ima, ili tačnije, bile su samo dvadeset četirimule s municijom. Ako već nisi nizašto drugo, onda ti je u interesu da ih stalno imaš na oku. Sadane možeš trčkati kod D ŽEK A , jer nije ovde. Ali,

ja sam ovde i ako još jednom vidim da te prokletemule slobodno šetaju okolo, dobićeš čizmu u guzicu!

- Č inim sve što mogu - odgovori Meti ukočeno.- Sve? E , pa, onda suviše malo možeš. To mi ni

je dovoljno. Ja bih ti predložio - naglasio je tu rečsarkastično - ja bih ti predložio da učiniš stvarni

napor ako želiš da te ubuduće ostavljam na miru, ito od sada!Okrenuo se i otišao, ostavivši Metija preblede-

log i bez reči.


Probudivši se iz toliko potrebnog sna, potporučnik Varnum se uputio do čete A .- M ajor Reno je naložio da se iznese poruka

odavde - obavesti on narednika Berka. - Hoćeš liti da je poneseš?

—K apetan Mojlen traži da budem dežurni,umesto Kalbertsona. Osim toga - nastavio je Irac

- ne bih rado u dobrovoljce.Pogledao je potporučnika, dok mu se uzdržanosmeh pojavio na širokom licu.



- Ali ići ću ako naredite - dodao je tiho.Varnum klimnu glavom i uputi se ka Renou.


- Ne znam kako možeš da spavaš - reče Reno potporučniku Edžerliju džangrizavo.

Ovaj nije odgovorio već se uputio svojim vojnicima s majorovim odobrenjem da se pomeri i za

tvori prazninu između čete D i ostatke čete G, podkomandom poručnika Valasa.Varnum pruži poruku Renou i ovaj je s napo

rom počeo da je čita pri upaljenoj šibici.- A što je ovo s ponijima? - upitao je.- Izviđači žele da obaveste generala Terija da su

zarobili nešto indij anskih konj a - odgovori Varnum .

- Ne tiču me se nikakvi poniji - odbrusi Reno. -Ko vas je ovlastio da ovo dodajete mojoj poruci?- M ajore - gotovo je povikao Varnum - tražite

od tih ljudi da dovode u opasnosti život da bi uručili poruku s gomilom vaših izvinjenja i pravdanja!Mislili su da imaju prava da kažu i nešto što su oniučinili.

- Poručnice, Varnume - reče Reno tihim, drhtavim glasom —vaša drskost i neposlušnost su ne podnošljivi. Ovu poruku, prvobitnu poruku, ćeteuručiti kako vam je i naređeno. Uzdržaćete se odiznošenja sopstvenih ideja, bilo pismeno, bilo usmeno. Razumete li?

- Razumem savršeno dobro - odvrati mu Var

num. Odlazeći, iscepao je poruku u komadiće.



Bila je to besana noć za sedam četa 7. konjičkog puka opkoljenih na brdu. Ranjenici su ječali, a doktor Porter je bio prinuđen da štedi

vodu.- Trebaće nam vode - reče poručniku Edu G od

friju.Godfri klimnu glavom zamišljeno.


Bentinu je to bila već treća noć bez sna. Obilazio je položaje s Gibsonom, i vojnicima na krajnjem levom krilu čete H , naredio da iskopaju rov.Jedini alat, koji su imali, bili su kramp i nekolikonoževa i uspeli su da izdube nešto malo zemlje istave je ispred kao zaklon. U dubljenje je bilo toliko plitko da je pružalo zaštitu jedino ukoliko bivojnici ležali priljubljeni za zemlju. Ostatak četemorao je da se zadovolji sanducima i kutijama,koje je Bentin uzeo od komore.

Noćni sati brzo su prolazili i to bez incidenata.Dole u jarugama i urvinama, Indijanci su jurili na

ponijima, pod zaštitom tame i udaljenosti. S druge

strane reke, dopirala je paklena dreka od njihove pesme i bubnjeva. Vojnici nisu ništa bili jeli od prethodnog dana. Vojnik iz čete M pokušao je da jede dvopek, ali usta su mu bila toliko suva da nijemogao da ga proguta, pa ga je ispljunuo, izmrvljenog poput biašna. Bilo je limenki s kompotom, alimajor Reno nije dozvoljavao da se otvaraju samo

zbog soka.



PONEDELJAK, 26. JUN 1876.


U zoru, Bentin je trubaču Martinu, poslednjemKasterovom kuriru, naredio da svira buđenje, azatim je pošao u obilazak položaja.

- Hoću da crvenokošci znaju da ovde još ima boraca - reče - a isto tako i naši: zalutali, zaostali islični.

Indijanski strelac ga je, izgleda, pratio kada je počeo da se spušta niz suprotnu padinu da bi bacio pogled na svoju četu. Zrno mu je odvalilo pola pete od čizme, a on je onda skinuo celu, mrmljajućiodsutno. —Prilično blizu.

Martin ga je gledao kako ostatke pete prezrivo baca u pravcu indijanskog strelca.

- ’A jde ponovo! - viknuo je kroz tiho jutro , glasno se smejući.

Na ostrvu, gde su proveli noć, poručnik De Rudio i redov O’Nil su čuli trube dok su polugoli, se

deli pod drvetom čekajući da im se osuši uniforma. Na suprotnoj obali, nešto nizvodno, De Rudio je primetio čoveka odevenog u jelensku kožu s

belim šeširom na glavi. Bio je na alatu s belom prugom oko nogu, okružen grupom nekakvih Indijanaca.

—To je Tom Kaster s izviđačima —obavesti on

O’Nila. —Tome! —viknuo je D e Rudio, istrčavši na pred. —H ej, Tome! Pošalji nam konja ovamo!



Č ovek je odm ah zastao, a onda se cela grupaokrenula prem a reci. De Rudio je stajao na čistini,mašući rukama i široko se osmehujući. Oni nadrugoj obali, kao da su oklevali.

- Tu sam! - vikao je Italijan. - Zar me ne vidite?

O’Nil istrča i poteže za ruku uzbuđenog poručnika.

- N ek’me đavo nosi ako ovo nisu Indijanci -

procedio je.De Rudio je taman hteo da se pobuni kada su„Tom Kaster“ i „izviđači“ pripucali. S „Vinčester-kom ’66“ u rukam a, njihov vođa je zagazio u reku.Ostali su pucali s obale u šipražje, u koje su DeRudio i O’Nil zamakli.

- Tom Kaster, ha? - pogleda ga O ’Nil dok su

zastali, zadihani, pred isprepletanim korenjemstabala na suprotnom kraju ostrva.- Biiio je to njeeegov konj. Uvek bi ga pooo-

znao —bio je uporan De Rudio.Uvukli su se u zaklon i podelili municiju. Imali

su dvadeset dva puščana metka i dvanaest za pištolj, uključujući i šest, koje je D e Rudio već imao

u oružju. Svečano su se rukovali.- Vi ste dobar strelac, poručniče - reče mirnoO ’Nil. - Sačuvajte posledhji metak za mene. Nemojte da me uhvate živog.

De Rudio turobno klimnu glavom.


Redov Ričard Don iz čete B , prišao je kapetanuMekdaugalu i prodrmao ga. Izmakao se malo dok



se kapetan pribrao, osluškujući puščanu paljbu,negde odozdo. Još dremajući, pridigao se na kole-na. U tom trenutku. Domova glava se bukvalnorazíetela.

Bitka je počela.


Narednik Roj se povukao sa svojom predstra-žom.

Kiša strela, izbačenih negde iz vododerine, za-sula je položaje. Beli oblačići dima, odavali su zaklone strelaca. Vojnici su s više tačnosti a manje

panike nego prethodnog dana, uzvraćali na vatru.Uspravan, s lulom u ustima, Bentin je mirno obilazio položaj, ohrabrujući vojnike i upravljajući

njihovom paljbom.Redov Tomas Midor iz čete H je upravo skidaoogrtač, kojim se bio pokrio preko noći, kada ga jemetak s iturenog levog krila, pogodio u grudi. Is

pružen u svom relativno sigurnom zaklonu iza hr pe iskopane zemlje, razrogačenih očiju ga je gledao omaleni nemački doseljenik Č arls Vindolf.

Nanišanio je na Indijanca, koji je gađao Midora i promašio.Frenk Men, komordžija, civil, koji je bio s če

tom A kapetana Mojlena, pucao je skriven iza kutija od dvopeka. Vojnik najbliži njemu, zapazio jeda je prestala pucnjava s njegovog položaja i od-

puzao je da vidi šta je. Prodrmao je M ena, kojem

je glava beživotno pala. Bio je pogođen u slepo-očnicu. Narednik R oj, čvrsti Francuz, koji je noć pro



veo na predstraži, pokrio je Mena ćebetom i zauzeo njegovo mesto. Oči su mu bile mutne od besa-

nice, ali nišanio je dobro. Dok je punio pušku,osmotrio je položaje petorice ostalih, s kojima je bio na predstraži i utvrdio da svi nišane i pucaju.Sumorno se osmehnuo i nastavio da puca.


Četa H je ponovo najgore prošla. Trubač Re-mel i podnarednik Mek Kari bili su lako ranjeni.Poručnik Frenk Gibson prilepio se uz tlo. U tom

položaju, vojnici su bili relativno zaštićeni od indi janskih zrna. Municije je , međutim, ponestajalo itrebalo je često, po brisanom prostoru, trčati dokomore po zalihe. Svaki takav odlazak uvećavao

je spisak ranjenih, koji je Mek Kari vodio.~ Koneli, M ek Lailin - raportirao je Bentinu,koji kao da nije hajao za besomučnu pucnjavu. -Fojt, Bišli i Hjuz - ideklamovao je.

Bentin je klimao glavom pripaljujući lulu.- Kapetane - reče M ek Kari - ako i dalje bude

mo ovako odvlačili ljude u previjalište, nikoga ne

će ostati na položaju. Već smo se jako istanjili. —Oni tamo su prilično natrpani - razmišljao je

Bentin glasno. —Z ar ne mogu neki da se prebace ovamo? —

upita ranjeni podnarednik.Bentin odsutno klimnu glavom i po tapša čvrstog

Mek Karija.- Vratiću se - rekao je.



Prikupio je gotovo polovinu čete među komor-džijama.

- Svaki po sanduk i šaku m etaka - rekao im je.- Javite se poručniku Gibsonu. On će vas već korisno upotrebiti.

Nisu se baš pretrgli od žurbe.Podsticao ih je blagim osmehom. - Po sanduk

slanine ili dvopeka, pa pravo tamo.- Pobiće nas - začuo se nečiji glas.

- Nemamo mnogo izbora - ubeđivao ih je Bentin. - Ili ćemo um reti ili preživeti. Borba nam negine u oba slučaja.

Šarena gomila pošla je u označenom pravcu.Dvojica su se gotovo spotakla preko poručnikaGibsona u njegovom zaklonu.

- Ako vam smeta - doviknuo im je Bentin - no

gom u guzicu pa napolje s njim!Svi su se razgalili, pa se čak i Gibson dobroćudno smejao, pokazujući trojici vojnika iz čete C

predvođenih narednikom Knajpom, gde da zauzme položaj. Preostala dvojica bili su redov Mekgvajr koji je prethodnog dana pomogao da seuhvati odbegla mula i njegov drug Piter Tomson,

koji je izgubio vezu sa Kasterovom grupom. Imao je gadnu ranu na desnoj mišici i bio je upravo na putu za previjalište, kada ga je našao Bentin. Otišao je pravo na položaj s otvorenom ranom.

Indijanci su počeli da se privlače uz padinu i bilisu već na domašaj kamenicom od čete H. U stvari,mnogi su i bacali kamenice i sve drugo što im senašlo pod rukom.




Snažna paljba iz svih pravaca nastavila se čitavsat, a Bentin se, povlačeći kroz ugašenu lulu, nad-

neo nad ispruženim Renoom. —Indijanci čine sve da mi probiju liniju - izve-stio je majora smireno. —Neću moći još dugo dadržim položaj.

Reno se okrenuo na leđa i pridigao glavu da bi pogledao kapetana nad njim.

—Šta da radim ? —upita Reno s prizvukom raz

dražljivo sti. —Ovi ovde su se udobno ponameštali —reče muBentin ravno. —Mislim da bi trebalo izvući odavde

je'dnu četu i prebaciti je tamo gde je potrebna. —Pa, hajde onda - reče mu Reno nestrpljivo. —U redu —odvrati mu Bentin preko ramena,

odlazeći. - Uzeću Frenča.

Zrna su fijukala oko sedokosog kapetana s lulom u ustima, dok se primicao četi M. Niti je uzmi-cao niti menjao pravac. Vojnici su ga posmatralizaljezeknuto.


Frenč je pristao da smesta pođe, ali prošlo jeskoro pola sata pre nego što je četa M krenula.Bentin zastade kraj kom ore da porazgovara sa poručnikom Varnumom.

- M a, onaj kučkin sin Rajan - procedio je. -Bio sam ga poslao na vojni sud zato što je zlostavljao vojnike, pa je lišen čina. DŽEK je pomislio,

međutim, da je bolje da mu vrati njegove čvarke.A Rajan sada neće da pomeri guzicu, misli da setako sveti, valjda.



- Oduzmite mu čin opet - izusti Varnum .- Nije vreme za lične obračune - odmahnu Ben

tin glavom, osmehujući se. - Rajan je dobar vojnik i po treban nam je . Poći će kada se bude smilovao i dobro pripremio. Verovatno čeka da Frenčdobije odobrenje od Renoa.

- Gde je m ajor? - upita Varnum.Bentin se zagledao u lulu uz udržan osmeh. - U

istoj onoj rupi u kojoj sam ga i pre toga video.

- Ne bi trebalo toliko da se izlažete, kapetane.Premeštajući lulu u drugi kraj usana i pripalju jući je , Bentin podiže obrve.

- Neko m ora da vodi brigu - reče on pućkajući.- Mrtvi nećete biti od velike koristi - bio je upo

ran Varnum.- Neću biti od koristi ni ako se budem krio kao

oni - odgovori Bentin nasmejavši se kratko.


Glavnog komordžiju Vagnera, zalutali metak pogodio je u glavu. Groteskno se skljokao ali prenego što su mu ostali prišli, seo je, pridržavajući

rukama glavu.

Kaplar Džordž Lel iz čete H dobio je metak ugrudi. Kada su ga odneli u previjalište i položili naćebad, pridigao se na laktove, ujedajući usne od

bola.- Podignite me - pozvao je. - Hoću još jednomda vidim drugare.



Podigli su ga, uz dozvolu doktora Portera, aumro je koji minut docnije, posmatrajući „druga

re“ kako pucaju na Indijance.


Jedan Indijanac se toliko bio primakao vatrenojliniji da je kopljem već mogao da dohvati dvojicuvojnika iz čete H. Treći, redov Edvard Pigford,

pogodio ga je u grudi. Prva dvojica su unezvereno počeli da pucaju na Indijance, koji su pokušali daodvuku ubijenog.

Redov Džesper Maršal iz čete L imao je čizme ko

je su ga žuljale. Kada ga je kapetan Bentin poslao na položaj čete H, on se izuo i legao potrbuške, a čizmestavio ispred sebe. Drugi talas strela, priljubio gajeuz tlo. Kada je ponovo podigao glavu, njegove neudobne čizme bile su pribodene u tlo.

- E j, pogledaj! - obratio se, začuđeno, vojnikukraj sebe.

Namršteni kaplar iz čete H je bacio brz pogled.- Kako si uspeo da ih skineš? - upitao je i vratio

se svom poslu.Maršal ga je zbunjeno posmatrao, ne shvataju-

ći. H tede da se postavi u sedeći položaj, ali se gotovo srušio zapanjen. Druga strela probila mu jelevo stopalo kroz čarapu i prikucala ga uz zemlju.

Džasper Maršal je počeo histerično da se smeje.



Kiša Strela, u kojoj su stradale Maršalove čizmei stopalo, napravila je dar-mar u četi H. Strele su

dolazile iz pravca jaruge na zapadnoj strani, gde jedotle sve bilo mirno. Najviše su stradali nervi. Najpre je jedan voj

nik, a zatim nekoliko, počelo da napušta položaj itraži zaštitu u komori. Za nekoliko minuta, polovina Gibsonovih ljudi irh se pridružila, jer panikase širila kao zarazna bolest.

Bentinov duboki glas zaorio se kao truba krozgalamu i psovke. —Kuda ste to nagrnuli? —zagrmeo je.Odgovor mu je bio opšti muk.

—’A jde natrag —nastavio je da tutnji —i odbaci-ćemo ih.

Obeshrabreni ljudi su oklevali, podcijeni izme

đu straha i osečanja dužnosti. —Tamo ćete poginuti pre nego ovde! —doviknuim Bentin uz grimasu umesto osmeha.

Poveo ih je natrag uzbrdo i stao iza njih, gleda jući kako podnarednik Rajan sa zakasnelim po jačanjem iz čete M popunjava položaj. Obilazio jeliniju ćelom dužinom, kao živa meta Indijancima

sa zapadne strane. Promašili su ga, a strelice su samo podizale prašinu oko njega. Sagnuo se i podigao kamenicu bačenu na n jega i odmeravao je pogledom nju u jednoj ruci i lulu u drugoj. Njegovširoki osmeh se izgubio.

Kada je opet progovorio, glas mu je bio snažani prodoran.

—A sada, momci - zagrmeo je - bilo je dosta!Kada dam komandu, svi na juriš nizbrdo, da ihisteramo iz one jazbine!




Napravio je nekoliko koraka, gledajući levo idesno, bacivši kamenicu uz put.

- D erite se kao divljaci! Im a da im pokažemokako se bori!

Zastao je i punim plućima udahnuo vazduh. Indijanci nisu dangubili, pa su strele i zrna fijukalikraj osedelog kapetana, koji je stajao uspravan.

Podigao je i naglo spustio ruku.- Sada! - dreknuo je. - Ura! Ura! Napred!

Svi u masi, vojnici iz čete H, njihovo šaroliko pojačanje napabirčeno iz komore i odeljenje iz čete M kapetana Frenča, podigli su se i pojurili niz padinu, pucajući i urlajući kao izbezumljeni.

Pucnjava nije bila baš mnogo efikasna, a ni d reka zastrašujuća, ali su Indijanci bili „isterani“ samom njihovom iznenadnom pojavom. Kotrljali su

se kao akrobati da bi se zaklonili od napada. M nogi su, u neredu, potražili spas u reci.Bentin je trčao odmah iza prvog reda jurišnika.

- Hip! Hip! - uzviknuo je i stigao je odgovor,„ura“!

Poneko se histerično smejao. Juriš je više ličiona haotičnu trku, pa je bekstvo Indijanaca utoliko

delovalo komičnije.- H ip, hip, ura? - upitno se obrati jedan mladivojnik susedu s leve strane.

- Matori je bio u građanskom ratu - ukratko muobjasni ovaj drugi.

Bentin je prodorno zviznuo i na taj znak, DžonMartin, trubač pljosnatog nosa, prinese trubu us

nama i dade znak za zbor.Vojnici pohitaše natrag ka svojim položajima,ne čekajući da vide šta će uraditi Indijanci. Bentin




ih je posmatrao kako trče uzbrdo, u zaklone odsanduka i ku tija, odakle su pošli koji minut ranije.

Na licu mu je ponovo bio osmeh.


Džerard i Džekson su jasno čuli buku sa svojihmesta, nedaleko od rečnog gaza. Bauljali su celunoć i otišli u suprotnom pravcu od onog, u kojem

su nameravali. Svanuće ih je zateklo među drve-ćem naspram prelaza, koji je Reno u napadu koristio, i odlučili su da tu sačekaju mrak.

Preplašeni, posmatrali su grupu Indijanaca, kojisu na ponijima prolazili kraj njih u kasu. N ešto suse dogovarali. Jedan od njih se malo izdvajao izgledom od ostalih. I on i konj bili su premazani

crvenim prugama u obliku munja i tačkama, kaozrnima grada. Imao je vrlo svetlu kožu i ožiljak preko lica. Samo jedno orlovo pero virilo mu je izduge crne kose, upleteno u kiku, po običaju Sijuksa. Bio je prekriven prašinom.

Džerard je skinuo pogled s Indijanca tek kadaga je D žekson uhvatio za ruku. Okrenuo se i ugle

dao nekolicinu jahača kako prelaze reku u pravcukuda je Džekson pokazivao drhtavim prstom. P rešli su na njihovu stranu i u galopu pojahali premausamljenom Indijancu, dovikujući mu nešto. Ovajih je mirno saslušao, promumlao nekoliko reči,koje Džerard i njegov drugar, poluindijanac, nisumogli da razaberu, i odjahao ka indijanskom selu.

Džerard je pratio pogledom jačahe, koji su zagazili u reku i prešli na drugu stranu. Ostali Indi janci su neko vreme posmatrali litice na drugoj







Reno pokaza glavom u pravcu krupne Bentino-ve figure, obraćajući se Porteru.

— Zahvalite bogu što se našao ovde s nama —reče tiho.


U parovima, po dvojica, dobrovoljci su se javljali Bentinu na padini, ko ju je držala četa H. Imali su ukupno šest kotlića, a svaki je nosio još podve vojničke čuturice, obložene filcom.

- Dobrovoljci su spremni, gospodine - raportirao mu je poručnik Gibson, pokazujući rukom

prema hrpama zemlje iskopanim na krajnjem levom krilu.

- Neka se spuste niz padinu do jaruge i odande

pucaju na sve što vide do reke —reče mu Bentin.Gibson proguta pljuvačku.- Znaju H već za ovo? - nastavio je Bentin.- Ne, ali saznaće, gospodine. Naredio je jednom redovu da otpuzi do kraja

vatrene linije i obavesti četvoricu strelaca šta im jezadatak. Dok se vojnik udaljavao, Bentin je izva

dio lulu iz usta i pomno se zagledao u G ibsona, ko ji je ležao na zemlji. Dugo nije prozborio ni reč.Gibsonu je već postajalo nelagodno. Kada je konačno progovorio, glas mu je bio ravan ali čvrst.

- Vodi brigu o položaju, Gibe. Drži na oku i istočni pravac. Dobrovoljci će se spustiti niz tu ja ru gu sa zapadne strane i doneti vode za ranjenike.

Tačno dvanaest dobrovoljaca čekalo je na Bentinov znak da se jarugom spuste do reke i napunekotliće i čuturice vodom Liti Big Horna. Najviše



ih je bilo iz Mojlenove čete A , među njima i narednik Roj, komandir predstraže od prethodne noći,

kome se sada i Bentin obratio.- Ponašajte se prema prilikama kada se nađetedole - govorio je malom, tamnoputom Francuzu.- M ožete ići po dvojica ili po trojica, zavisi. Jeste lispremni?

Roj klimnu glavom i pogleda dobrovoljce. Bilasu tu tri vojnika iz njegove čete A . Prvi je bio mla

di Irac, kestenjastih očiju, Džon D žilbert, a sledilisu Nil Benkroft, plavokosi Njujorčanin i seoskimomak iz Indijane, Dejvid Heris. Sva trojica su,zajedno sa Rojem, celu noć proveli na predstraži.Bio je tu i Piter Tompson, iz čete C. Crnoko§iŠkotlanđanin bio je ranjen u desnu mišicu, ali jeneprevijenu ranu skrivao spuštenim rukavom ko

šulje.Ceta B bila je zastupljena dvojicom vojnika, re-dovom Borenom i redovom Koulmenom. Mala četa G, koja nije imala nikakvih rezervi, posijala jeipak momka po imenu Teo Goldin. Bio je toosamnaestogodišnjak iz Viskonsina, koji je služiokao pisar u puku. Mladić krupnih očiju i tankog

nosa, hitao je niz padinu u društvu sa krupnimM ajklom M edenom iz čete K.- Šta M eden radi među dobrovoljcima? - upita

Gibson Bentina. - Mislio sam da je dobar samo za bančenje i vojni zatvor.

Ben tin sleže ramenima. —On je prilično neume-ren momak —primetio je, pućkajući lulu.

Gibson zakoluta očima na ovu primedbu kapetana, koji bi se takođe takvim mogao smatrati.- Vrlo sam iznenađen - reče neodređeno.




Oto Fojt, sedlar iz čete H, pruži svoju pušku zemljaku Vindolfu kada su strelci stigli do jaruge. Jedan

od vodonoša je bio odustao i pošao natrag ka položa ju. Fojt se bez reči pridružio njima, ne pitajući zaodobrenje. Niko se, međutim, nije bunio.

Poslednja dvojica u grupi bili su redovi iz čete M, Džejms Taner i Džejms Vilber. Prvi je biocrnook i preplanuo, a drugi, Vilber, plavook i rumen u licu.


U jaruzi, koju su Indijanci napustili, bar privremeno, bili su zaštićeni od njihove paljbe. Tri preostala strelca, na uzvišenju nad jarugom , pucah suna svaki cilj, koji bi se ukazao na obali ili u šumar

ku s druge strane reke. Dvanaestorica vodonošamogli su bezbedno da se spuste u jarugu, bez opasnosti da ih Indijanci gađaju od pozadi, je r su Gib-sonovi ljudi pokrivali paljbom istočni pravac. Teren je bio težak a kretanje su im usporavali isudovi.

Ipak , na prvu veću opasnost naišli su tek na oba

li. Jedan po jedan su prilazili vodi. Prva dvojicanesm etano su napunili dva kotlića i vratila se dvadesetak metara natrag do početka jaruge, gde sučekali ostali, željni da se napiju.

Krupni Majk Meden bio je treći po redu ali na povratku je pao. Bio je pogođen metkom u nogu.

—Ostavite me, momci —pobunio se kada su po

kušali da ga podignu i odvuku uz jarugu. —Ne znam samo zašto si i polazio kada si tolikiteret - oglasio se neko Ijutito.





SU imali nesmetan pogled dole na reku i na šuma-rak zapadno, odakle je dolazila paljba, koja je pri-

kovala Rojeve vodonoše.


Obnovljena paljba sa vrha jaruge, ohrabrila jevodonoše u zamci. Redov Vilber iz čete M i narednik Roj, pritrčaše reci i baciše se potrbuške, plju

skajući se vodom i puneći čuturice. Otkotrljali suse natrag i potrčali ka jaruzi. V ilber je dobio zrnou članak, ali je uspeo d a odskakuće do zaklona, ne

prosuvši ni kap vode.Dugo čekanje istanjilo je živce ostalima, ali

Roj ih je smirivao. U redovnim intervalima bi puzali do reke. Ukupno su napunili šest kot

lića, od po desetak litara svaki i priličan brojčuturica.Pošli su natrag uz jarugu, vojnici s vodom

napred, a na začelju četvorica, koji su nosili ranjenog Medena. Vilber je skakutao sam,

poslednji. M edena su dvaput ispustili i njegovourlanje nadjačavalo je pucnjavu „karabina“, odoz

go s brda.- To mora da je M edena - jedini preostali tru bač u četi K, Džordž Penvel reče Godfriju. Neštoniže, na položajima Medenove čete, najpre počeše da se smeju, a zatim nastade i zbijanje šale.

Veselje se proširilo na osušena grla u čitavoj od brani, kada se dvanaest vodonoša u pratnji dve

grupe strelaca, ponovo obrelo među njima. V ojnici s vodom produžiše do previjališta, noseći sasobom bučnog Medena.



Doktor Porter je odm ah počeo da deh vodu ranjenicima. Bentin je zadužio poručnika Varnumada se brine za preostalu količinu.

- Č uvaj je kao život - savetovao je svom adu-tantu, dotadašnjem komandantu izviđača.


Sa severnog i istočnog pravca, vatra se pojačala,čim su se vodonoše vratile. Duž celog položaja,

mrtvi konji i mule su bile dovučene, da bi poslužilekao grudobran. Ranjene životinje su bile odveza-ne i izgnane iz odbrambenog pojasa. Lešine su senadimale na jakom suncu i svaki put kada bi semetak ili strela žarili u naduvene strvine, čulo bi sešištanje vazduha. Zadah je bio strahovit. Bentin seuputio na Renoov sektor.

- Moračeš vrlo brzo nešto da preduzmeš - reče muon bez uvoda. - Ovako neće moći. Moraš ih odbaciti.

Reno je nešto promrmljao, a Bentin ode.Dok je prolazio kraj čete K, pozva ga potporuč

nik Hero.- Vi privlačite vatru, kapetane!Bentin se zaustavio i široko nasmešio.- Pa, oni ionako ne biraju cilj —uzviknuo je.Vojnici su se smejali glasno.Č ak se i obično bezizražajni Ed Godfri malo is-

kezio.

- Mi smo napali Indijance s naše strane i odbacili ih - Bentin se obrati Renou po drugi put. - Prilaze nam sleva i trebalo bi da ih potisneš.



Reno se pridiže i pogleda okolo.Bentin je stajao na padini brda u obliku prsta, iz

nad Mojlenovog položaja, izložen indijanskoj paljbi. —Vidiš li Indijance odatle? - doviknu mu Reno.Bentin pogleda bezazleno u oblačiče prašine,

koje su indijanska zrna podizala oko njega. —Vidim ih! —viknu on kroz smeh. —Ako ih vidiš, onda komanduj —reče mu Reno.Duž celog Mojlenovog položaja, vojnici su bili

u iščekivanju. Potporučnik Varnum je zaboraviona već gotovo iscrpene zalihe vode i priključio imse, dajući vojnicima znak da se pripreme za juriš.

Bentin se razvikao svojim dubokim glasom, koračajući duž položaja.

—O na kopilad pucaju ravno u vas! —doviknuo je vojnicima.

—Izbacićemo ih napolje odande! - nastavio je,gledajući u pravcu grebena, odakle su Indijanci pucali. —Hoćemo li?

—Hoćemo! - začuo se odgovor iz raspuklih i sa-sušenih vojničkih grla. Zalegli su i počeli da puze.

—Naučite ih pameti! —urlao je Bentin.Podigao je i spustio ruku. Mojlenova četa A i

Valasova četa G, podigle su se i jurnule napred, avojnici su urlali kao izbezumljeni. Za njima sukrenule i Virova četa D i Godfrijeva četa K.

Reno je bio negde u sredini i kada se popeo nauzvišicu, jedan metak je fijuknuo pored njega i za

bio se u zemlju. Sagnuo se mahinalno, a potom us pravio kroz smeh.

—Ne bih baš voleo da poginem od Indijanaca baš sada - reče Godfriju. - Suviše sam bitaka pre-živeo da skončam tek tako!




Nisu bili prešli ni stotinu m etara u jurišu i to, kako se činilo bez gubitaka, a Indijanci, koji su se

gomilali pred Mojlenovom četom, razliežali su sena tri strane, a s njima i strelci, koji su iz pozadinedosađivali četi H još od prethodne večeri.

Na Renoovu komandu, trubač Penvel iz čete K zasvirao je zbor. Svi vojnici krenuli su natrag bez ikakvih teškoća, izuzev jednog. Pomoć je bila potrebnarevnosnom potporučniku Varnumu. Krv mu se sli-

vala niže od kolena, kroz pantalone Od jelenske kože.- Nije mi ništa! - uveravao je Bentina, koji je potrčao k njemu. - Malo sačme po nogama, to jesve. Ništa ozbiljno. Ništa mi nije.

—Bolje neka to proceni doktor Porter, mladiću- reče Bentin zlovoljno. Potapšao je visokog V arnuma saosećajno po ramenu i usredsredio pažnju

na zapadnu stranu.Indijanska snajperska paljba se stišala, a strelesu sasvim prestale da padaju.


Ipak, s te zapadne strane jedan indijanski stre

lac zagorčavao je život četi M. —Ima pušku —reče narednik Džon Rajan kapetanu Frenču. - Mislim da je ona što se puni spre-da, jer prođe dosta vremena između dva pucnja.Tamo je u onom drvetu i na dometu smo mu.

—Na kojem drvetu? — raspitivao se TakerFrenč, škiljeći.

Rajan pokaza na jedno drvo u podnožju liticenasuprot n jima, na dobrih pe t stotina metara udaljenosti. Frenč zviznu od čuđenja.



- Pogodio je V ornera u glavu, a Ratena u rame —nastavio je Rajan. —Pre toga, pogodio je narednika Kerija u butinu. Č ini mi se da pogađa svakogtrećeg. Možda bi trebalo to da znate.

- Zašto?- Pa, red je na vas - odvrati Rajan svome pret

postavljenom uz turoban osmeh.Frenč se nasmejao.- Znači, naredniče, da bismo morali nešto da

preduzmemo!Ustali su i pošli naprecL Frenč sa svojom puškom„Springfild“ a Rajan sa „Sarpsom“ , koja se koristilaza lov na bivole. Nanišanili su i opalili istovremeno.

Na više od pet stotina m etara dalje, snajperist sesrušio sa drveta i pao na glavu. Ispratili su ga pogledom, a zatim rukovali.

- Pogodili ste ga kapetane - čestitao je RajanFrenču.- Ne —odgovori ovaj ozbiljno —gađao sam pre

visoko. Mora da si bio ti.Iza njih dvojice, začuo se neki srdit glas.- Ako boga znate vas dvojica, sklonite se već

jednom!

Metak je zviznuo i odneo Frenču šešir s glave.Kapetan se sagnuo i dohvatio ga, provukavši prstkroz rupu koju je napravilo zrno.

- Ovaj me je gotovo ošišao - uzviknuo je. -Vreme je, izgleda, da se mičem odavde!


Odnošenje ranjenika sa položaja do primitivne bolnice, koju je doktor Porter napravio usred pro



stora za mule, od kojih su neke već bile uginule,monotono se ponavljalo. Redov Piter Tompson je

najzad rešio da mu se previje ruka i dobio takvugrdnju od iscrpljenog dok tora, ko ja ga je verovatno više bolela nego rana na ruci. Mali, čvrsti Škotlanđanin koji je zaostao za Kasterovom grupom,smejuljio se klimajući glavom u znak saglasnostisa premorenim lekarom.


Nekolicina Mekdaugalovih ljudi odvukli su savatrene linije izviđača Belog Labuda, iz indijanskog plemena V rana, koji se prethodnog jutra svađao sa Kasterom kod Vraninog Gnezda. Jedanvojnik ga je greškom bio ranio u ruku i polomio

je , a indijanski snajperisti su ga pogodili u obe noge. Odbio je lekarsku pomoć i otpuzao natrag na položaj, hvatajući se zdravom rukom za busenjetrave i gurajući glavom ispred sebe pušku. Poslenekoliko neuspelih pokušaja, nastavio je dalje.Vojnici iz čete B konačno digoše ruke od njega.

Obilazeći previjalište, Bentin je čuo jednog ranjenika kako vapi za vodom, pa se uputio Mekdaugalu i Frenču, koji su nešto razgovarali.

Pala je koja kap kiše oko podne, odmah posle juriša, ali za jedan sat, jako sunce ponovo je pr

žilo prašnjavo bojište obavijeno dimom.- Trebaće nam još vode —reče im Bentin. —Znači, opet vodonoše? —upita Frenč.



Bentin potvrdi.- Još jedan juriš - reče Mekdaugal glasom punim

ironije i razočaranja. Bilo je u tom trenutku još nečega u tom glasu, prizvuka nekog poštovanja.Bentin klimnu glavom uz svoj uobičajeni široki

osmeh.Mekdaugal se nasmešio umorno.- Slušaj Frede - obrati se on sedokosom kape ta

nu izmučenog lica - nem a potrebe da budeš svuda

i na svakom mestu. Daj nam samo vremena da se pripremimo i reci nam kuda da krenemo. Mi ćemoučiniti ostalo. Već si dosta uradio.

- Ovoga puta - odgovori im Bentin - već imamspremne dobrovoljce. Idemo svi zajedno.

- Reci nam samo kad budeš spreman - ponoviMekdaugal.


Bentin je odbio sve dobrovoljce iz prve grupe,koji su se ponovo bili javili. Prikupila se drugagrupa vojnika s ulubljenim kotlićima i natovareničuturicama. Predvodio ih je podoficir iz čete B, na

rednik Rufus Hačinson, visoki, plavokosi farmeriz Ohaja, gustih Kasterovskih brkova. Bio je samladim Ircem, grubog izgleda Tom asom Kelenomi tihim, mirnim Englezom Džimom Pimom.

Većina ih je bila iz čete D. Potporučniku Edžerliju nije bilo teško da ih nađe. Štrkljasti momak izKentak ija, Bil Haris, istupio je napred i uzeo kot

lić, ne čekajući odobrenje od narednika Martina.- Hoću da idem i ja, potporučniče - reče Edžerliju.



- Ne moraš ići - odgovorio mu je potporučnik.- Ja hoću da idem - ponovi Haris nestrpljivo.

Pridružio mu se i redov Džordž Skot.- Ne obojica - pobuni se narednik Martin.- Potporučniče - obrati se Skot Edžerliju - Bil

i ja smo iz istog mesta. Zajedno smo se regrutova-li, zajedno ćemo ići i kući. Uvek smo zajedno.

- Nema potrebe i da um rete zajedno - rečeEdžerli blagim tonom.

- Ako ide on, idem i ja - reče Skot tvrdoglavo.Edžerli podiže obrve i pogleda Martina. Iskusni

podoficir sleže ramenima, skrivajući osmeh.- Idite - reče im Edžerli resko.


S istim obrazloženjem pridružila su im se i tri N jujorčanina. Edžerli klimnu glavom uzdržano,žmirkajući očima. Ta trojica bili su AbrahamBrant, Frenk Toulen i Č arls Velč.

Poslednji iz čete D, koji se prijavio beše visoki,kršni kovač, Nemac poreklom, Frederik Ditlajn.

- Ne mogu vas odbiti, - reče Edžerli okuplje

nim dobrovoljcima. - Neka vam bog pomogne,momci.

Poručnik Nik Valas je prikupio još nekolicinu preživelih iz one katastrofe u dolini, tako da u četi G više nisu bila samo tri vojnika. Pored zaostalih

iz njihovih četa, doveo je i ljude iz komore, vojnike iz pet četa, ko je je Kaster bio poveo sa sobom.Redovu Tomasu Stivensonu, ridokosom, pega-



vom Ircu, Valas je dozvolio da pođe u drugoj gru pi. S njim je bio još golobradi farmerski sin iz A jo-

ve, Č arls Kembel. Prijavili su se kapetanu Bentinu, koji je nadgledao pripreme za napad kodMekdaugalove čete B. Indijanska paljba bila jesnažna još jedino sa te strane.

Redov Džejms Viks, visoki mladi Kanađanin izčete M bio je poslednji član dobrovoljačke grupe,koja se okupila na prostoru iza četa iS i / / da bi im

poručnik Gibson dao uputstva.- Kada budem dao signal - reče Gib dvanaestorici mom aka - vi po jurite napred, provucite sekroz visoku travu, skotrljajte se niz jarugu do reke, napunite sve što može da drži vodu i natragšto možete brže. Ima li pitanja?

Nije bilo nikakvih.

- U prethodno j grupi, po dvojica su išla do reke —reče im poručnik Gibson. —Preporučio bih vamisti način. Toliko, a mi ćemo vam pružati najvećumoguću podršku, ali ako postane gusto onda ima

jte na umu da ste dobrovoljci. Ne mogu vas prinuditi da idete. Tačnije, neću vas prinuđavati.

Prekinuo je, zbunjeno posmatrajući lica dva

naestorice ljudi, koji su bez pogovora prihvatilisve. Pročistio je grlo.- Č ekajte na znak - reče - i, puno sreće!Vatra je bila oslabila s druge strane odbrane i

dvojica vojnika iz čete G, članovi grupe, koju jeDžordž H erendin bio izveo iz šum arka, o tpuzali sunapred da bi imali bolji položaj za gađanje. Endr-

ju Mur se uspravio.- Lezi - podsetio ga je njegov drugar H ju M ekGonigl.




- Bolje vidim ovako - odgovori Mur.Delić sekunde kasnije, puščano zrno pogodilo

ga je u grudi. Skljokao se mrtav, pre nego što jeMek Gonigl bio u stanju da ga odvuče pet metaradalje, u zaklon.


Narednik Deniel Knajp ostao je u četi H od tre

nutka kada joj se toga jutra bio pridružio. Osmatrajući put, kojim se dopuzao, ugledao je kršnaramena i dugu belu kosu kapetana Freda Bentina.Oči su mu bile crvene, usne ispucale, ali on je i dalje stajao uspravno, dok su indijanska zrna zviždala kraj njega. Plava košulja, ko ja mu se izvuklaiz pan talona , neuredno mu je visila preko struka.

Sisao je desni palac, koji mu je bio okrznuo zalutali metak koji minut ranije. Praznu lulu stezao jeu levoj ruci.

- Vi baš želite da privlačite indijansku vatru? -upita ga Knajp.

- Ako su rešili da vas smaknu - odgovori Bentin, pijuckajući krv iz palca - onda će to učiniti

bilo gde.Bentin je još dugo stajao kao ukopan a zatim,kada se vatra malo utišala, otišao je u pravcuFrenčove čete M.

Desna šaka sada mu je bila u zavoju i nemarnozadenuta za kaiš izgužvanih pantalona, dok je glavom davao znak okupljenim trubačima. Trube da-



doše znak za napad, i istovremeno, čete B i M jur-nuše iza njihovih priručnih barikada niz južnu i za

padnu padinu, pucaj uči i divlje urlajući.

Kao i pre toga, Indijanci su se na brzinu povukli.Bentin levom rukom dade znak poručniku Gibsonu.Vodonoše su krenule upravo u trenutku kada su sedve čete vraćale natrag, na trubni znak zbora.

Redov Kembel, golobradi farmer iz Ajove, odmah je bio pogođen u rame. Pao je svom težinom,udarivši glavu. Č etvorica vojnika iz čete H, otpu-zaše napred da odvuku ranjenog momčića.

—Ne brinite, momci —suprotstavljao se slabimglasom. - Moći ću nekako i sam.

Nisu ga, međutim, slušali i regrut Džekob Adamsiz Ohaja, pridružio se vodonošama, ne čekajućiodobrenje. Sačekao je samo da uzme čuturice od ranjenika, koga su zatim odneli u previjalište.

Indijanci su se ovoga puta nešto malo brže vratili na napuštene položaje, nego posle prethodnadva napada. Džejms Taner iz čete M, već se gotovo bio domogao barikada, ali ga je sustigao metaki pogodio u grudi.

—Unesite ga unutra! —viknuo je neko.

—Unesite ga unutra! —začulo se zatim kao u horu. Narednik Džon Rajan i još tri vojnika, dograbi-še ćebe, preko brisanog prostora otpuzaše do ne-srećnog Tañera i umotaše ga u ćebe. Nosili su svojteret teturajući uzbrdicom, dok su zrna fijukalaoko njih.

Kada su se vratili u zaklon i u previjalištu odmo

tali ćebe, Taner je bio na izdisaju.




Vodonoše je podržavala ista grupa oštrih strelaca kao i njihove prethodnike. Sjurili su se niz padi

nu, do ulaza u jarugu. Odatle su Meklin, Gajger,Fojt i Vindolf imali dobar pregled sve do reke.Zrna su zviždala iznad glava poručnika De Ru-

dija i redova O’Nila, skrivenih među korenjemstabala na južnom kraju ostrvca. Njihovi goniociveč su davno bili odustali, ali su dobro mogli čutiIndijance dole i one na brdu , koji su pucali na voj

nike, kako se međusobno dovikuju.- Do đavola! - procedi O ’Nil kada je jedan m etak ponovo prozujao kraj njega. - Ovo će mi bitinajduži dan u životu.

De Rudio klimnu glavom neodređeno. —Č ekaj do uuuveče —posavetovao ga je.


Vodonoše su istrčavale u grupi po četiri. Prvačetvorka bi legla uz obalu, zahvatajući vode koliko

je mogla, dozvoljavajući da im čuturice plutaju povodi, dok su punili kotliće. Bio je dovoljan samo

jedan zamah rukom kroz vodu. Zatim bi se otkotr

ljali od obale i kretali uzbrdo, uz jarugu.Po površini vode pljuštali su indijanski meci kaoi poneko zrno strelaca iz čete H, sa vrha jaruge. Je dan kotlić bio je sav izrešetan i propuštao je voduna sve strane dok su se penjali uz jarugu.

Poslednja četvorka čekala je pe t sekundi, pa je iona krenula. Poslednji u grupi, iz koje, nekim ču

dom, niko nije stradao, bio je visoki KanađaninDžim Viks iz čete M. —Daj mi da gucnem malo vode —reče kapetan



Č arls Mojlen Viksu kada se ovaj pojavio u previ jalištu da svoju količinu preda potporučniku V arnumu.

— Idite do đavola! —odvrati mu Viks žestoko. — Ova voda je za ranjenike.

Mojlen je pocrveneo od besa, ali nije rekao ništa.


Ubrzo zatim, Indijanci odoše.Posle povratka vodonoša, pucnjava sa zapadne

strane počela je da slabi. Ona iz istočnog pravca,sasvim je prestala. Vojnici su jeli sledovanje i motrili, čuvajući se da suviše visoko ne podignu glavu.

Sporadična vatra sa zapadnog pravca, nastavila je da traje još skoro dva sata, ali bez posledica poobe strane. Tek negde oko sedam uveče, vojnicisu shvatili šta je bio razlog.

Duga kolona Indijanaca, sa svom svojom imovinom natovarenom na ponije, ispunila je dolinu, da

bi ubrzo krenula ka jugozapadu Big H orn planina.

Vojnici su poustajali i posm atrali dugu povorku.- M ora da ima dvadeset hiljada kon ja u tom

krdu - primeti potporučnik H ero , već drugi pu t zadva dana. Ovoga puta, poručnik Godfri, posmatrao je svog mlađeg kolegu s izrazom novog po

štovanja.



M ajor Reno je pohitao ka kapetanu Mekdauga-hi, pokazujući prstom u pravcu duge kolone Indi

janaca, koji su napuštali bojno polje.- Kuda su pošli? - upita Reno, zaklanjajući očidlanom.

- Uzvodno —odvrati Mekdaugal hladno.- Odlaze —gotovo je zajecao od olakšanja mladi

vojnik.Ostali počeše da se vesele, ali nekako uzdržano.

- Verovatno je to samo lukavstvo da nas naveduda izađemo, pa da nas onda sliste - oglasi se jedanvojnik iz čete M, iza svog zaklona od sanduka sa slaninom.

Narednik Rajan odmahnu glavom, ali nije rekaoništa.

Na suprotnom kraju okruženja, do istog za

ključka došao je potporučnik Edžerli.- Mislim da su pri kraju s municijom i da su rešili da logor premeste na bezbednije mesto, prenego što još jednom pokušaju da nas savladaju -reče on kapetanu Viru.

Ovaj je krajičkom oka posmatrao snažnog pot poručnika.

- Nisi u pravu - reče mu odlučno.


- Pobedili smo! Pobedili smo! —ponavljao je je dan narednik iz čete B.

Poručnik Gibson i kapetan Mekdaugal priđošeiscrpljenome kapetanu Bentinu. Košulja mu je vi

sila preko struka i kada je počeo da pirka hladanvečernji povetarac, stao je da je uvlači u pantalone, štedeči pri tom povređenu ruku.



- Pa, šta kažeš, Frede - upita tiho Mekdaugal - jesmo li ili nismo?

Bentin je tupo gledao za kolonom Indijanaca,

koja se na horizontu pretvorila samo u tačkiceobavijene prašinom.- Preživeli smo - progundao je.Umešao se i kapetan Frenč, čije su crne oči bli

stale.- Uspeli smo! Spasli smo se! —rekao je —mada

to možemo da zahvalimo njihovim lošim strelci

ma.- Tamo gde sam ja bio - primeti poručnik Gib

son svadljivo —uopšte nisu tako loše gađali. Imalismo velike gubitke.

Kapetan Mekdaugal se odmah složio.- I bili su uporni - dodade on s poštovanjem. -

Kao da su svaku vlat trave koristili za zaklon i to po dvaput. Stalno su navaljivali.

Frenč se obratio Bentinu, koji je sada čučao, lica za^njurenog u šake.

- Sta kažeš ti, Frede? —upita Frenč odsečno. -Jesu li dobri ili loši strelci?

Bentinov duboki glas sada je postao neobičnomek, dok mu je pogled i dalje bio prikovan zahorizont.

- Dobri strelci - reče on - dobri ja h a či... i naj bolji ratnici na svetu.




NOĆPONEDELJAK, 26. JUN 1876.


Noć je bila mračnija od prethodne. Indijanci izgleda nisu imah namere da se vraćaju, ali bi vojnici bili još ostali na položajima da nije bilo zadahamrtvih konja, mula i ljudi.

Major Reno je razdražljivo pogledao u pravcu

previjališta, gde je mladi redov iz čete H po imenuDžordž, vrisnuo u agoniji. Krik mu se prigušio, azatim pretvorio u ječanje.

- Č ini mi se da bismo sada mogli još nekoga poslati po vodu. Šta misliš? - upita Reno. Pošto je deseti

put za poslednjih deset minuta progutao vazduh dane bi zevnuo, Bentinu se oči zasuziše od napora.

- Idemo svi prema reci - predložio je gotovo beživotno. - Možemo štititi prilaz vodi, a istovremeno i kontrolisati uzvišenje.

- Ne verujem da ćemo moći naterati ljude nanovi napor —primetio je Reno.

Bentin podiže svoju veliku glavu s grudi i is pravi leda, i dalje sedeći pred Renoom ukrštenih

nogu. U velikim plavim očima više mu se nijeogledala iznurenost.- A ko im od toga zavisi sudbina - reče - dobiće

i krila.- D obro - složi se Reno tiše - uradi kako misliš

da je najbolje.Bentin je Mekdaugalovu četu B postavio sa juž

ne strane jaruge, kuda su vojnici išli po vodu, aMojlenovu četu A sa severne. Naredio im je daoko položaja iskopaju rov.



Radili su na smenu, jedni bi kopali peskovito tloMontane, drugi čuvali stražu, a treći spavali. Moj

len i Mekdaugal su ih često smenjivali, pa je većina tako uspevala da uhvati malo toliko neophodnog sna, a istovremeno, budnost nije popuštaladok se kopanje nastavljalo uz upotrebu svega što

je tome moglo da posluži.Dobrovoljci su stalno odlazili do reke da bi na-

punih kotliće i čuturice i svoja okorela, prašnjava

lica zagnjurili u hladnu vodu. Bentin je najzad dozvolio poručniku Meti ju da napoji i preostale konje. Prizor je bio gotovo patetičan. Životinje suzagnjurivale glave u vodu do iznad očiju, podizaleih i bučno frktale. Htele su i da se valjaju u vodi,ali im čuvari nisu dozvolili.


Već je bio prošao sat vrem ena kako je pala noć, pucnjava je bila davno prestala, a Indijanci otišli.Džerard i Džekson su izašli iz svog zaklona i pre

plivali preko reke. Na drugoj obali, Džekson je prvi krenuo, ali ga Džerard uhvati za ruku.

- Na ovu stranu —prošaputao mu je , pokazujući

u pravcu jaruge. —Tamo smo videli patrolu ili takonešto ovog popodneva, sećaš se?Pošli su tim pravcem uzbrdo i naišli na predstra

žu iz čete A.- Džerard! - doviknu im ovaj. - I Bili Džekson,

izviđač!- Džerard i Bili Džekson izviđač, napred - izde-

klamova stražar mehanički.Potporučnik V arnum ih je među prvima pozdravio.



- Jeste li videli poručnika D e Rudija? - upitao je.

- Prošle noči smo se razdvojili nešto malo sever-nije odavde - kraj reke - odgovori Džerard. - Snjim je bio i čovek iz čete G, Tom O’Nil. Od prošle noći se nismo više videli.

Jedan krupni kaplar im je doneo ćebad.- Hvala - reče Džerard. - Skoro da zaboravim,

naišao sam na mrtvog Indijanca kada sam dolazio

ovamo. Tamo je, malo dalje - pokazao je rukom pravac.Šestorica ljudi odoše u tom pravcu.


De Rudio i O’Nil gazili su zapadnom obalom

Liti Big Horna dok nisu naišli na mesto, gde suDžerard i Džekson preplivali sat ranije i gde jemajor Reno sa tri čete i trideset izviđača bio prešao pre dva beskrajno duga popodneva.

Njima sa leve strane, začulo se njakanje mule.- Č uješ to? - upita ga O ’Nil i uhvati za mokru

bluzu.

- Ne čujem ništa —odgovori D e Rudio.- Mula. Siguran sam. V ojska mora da je tu negde.

Nepoverljivo, D e Rudio pođe za momkom, skojim se družio dan i po i dve duge noći.

Nekoliko m inuta kasnije, začuli su povišem, ljutiti glas trubača Mek Vija.

De Rudio je zaboravio na sve sumnje. Pojurio je napred, ostavivši za sobom O ’Nila.- H ej, Mek! - vikao je. - Mek Vi! Ja sam, po



ručnik De Rudio! A ovo j e . . . - O krenuo se prema O’Nilu, koji je huktao iza njega. Kako se zo

veš? - prošaputao je. — O ’Nil! —viknu ovaj, ne prekidajući dugi korak, iako je tlo bilo neravno i mračno kao u rogu.- Redov O ’Nil, četa G! I poručnik De Rudio!

Predstraža, koja kao da je iz zemlje iznikla pro pustila ih je , a potporučnik Varnum dočekao, vansebe od radosti.


UTORAK, 27. JUN 1876.

Bila su već prošla dobra tri sata od izlaska sun

ca, kada je major Reno konačno dozvolio da i preostali konji i mule pođu na pojilo. Prizor je bio još upečatljiviji nego onaj od prethodne večeri.Životinje su se, tiskajući se, sjurile niz jarugu u iz

bezumljenoj jurnjavi ka vodi. Zagnjurile su glaveu bistru vodu, pijući i bučno frkćući. Bila je to slika m eteža, je r su vojnici uzalud nastojali da održe

kontrolu nad žednim životinjama. Mnogi su se isami našli u vodi, pre nego što bi, nemoćni da nešto učine, odustajali.

Vodonoše i stoka još su se nalazili na reci kada

su predstraže primetile dugu kolonu jahača, koja je , kroz napušteno indijansko selo, pošla uzvodno.



Dugonogi poručnik Nik Valas dotrča do m ajoraRenoa. Ovaj je upravo bio pratio kretanje kolone,kada mu je Valas skrenuo pažnju na uzvišicu, nakojoj su se bili kratko zadržali predveče dvadeset i

petog juna. Mala grupa konjanika uputila se ka položaju 7. konjičkog puka .

- D a nije to general Kaster? - pitao se naglasReno.

- K apetan Vir ih je pratio Flenaganovim durbi

nom i kaže da nisu goli nego im aju plave uniforme- obavesti ga Valas.- I neki Indijanci je nose - upozori ga Fred D že

rard.- Poručnik Godfri i potporučnik H ero su na ko

njima i želeli bi da pođu u izvidnicu - reče ValasRenou. - I ja bih išao s njima.

- Recite im da idu s oružjem na gotovs - posa-vetova Reno trenutnog kom andanta čete G. - Ako je neprijatelj, odmah se vratite.

Valas odsečno klimnu glavom i ujednačenimhodom se uputi na suprotnu stranu obruča, gde su,na konjima, čekali Godfri i Hero.


Godfri je prepoznao na čelu grupe, poručnikaDžejmsa Bredlija iz Gibonovog 7. pešadijskog puka. Delovao je odsutno i bio neobično bled, doksu se Valas i Hero radosno rukovali s njim.

- G de je Kaster? - upita odmah Godfri.

Bredli nije mogao da izdrži njegov orlovski pogled.- Ne znam - reče tiho - ali mislim da je pogi



nuo... Izbrojali smo sto devedeset leševa... Neverujem da je neko preživeo...

Sva tri oficira su zanemela.


Nekoliko minuta kasnije, general Alfred Teri,zajedno sa štabom i pratnjom , uspeo se uz jarugu vodonoša. Njegovo lice, koje je podsećalo na njušku

psa lisičara, imalo je svečan izraz, a oči su mu se za

maglile kada Su se prava strašila pojavila iz rovova iiza barikada da bi ga pozdravila. Zaustavio se predmajorom Renoom i kapetanom Bentinom.

Reno nije bio u stanju ništa da kaže, a nem je bio i Teri. Prvi je progovorio Bentin.

—Gde je Kaster? —upitao je odsečno.Terijev ton bio je pomirljiv i gotovo ponizan.

—Prema onome što sam saznao, on leži naonom grebenu, oko četiri milje odav de. . . zajednosa svima ostalima.

Buka i veselje su naglo zamrli i nastao je muk.Ledenu tišinu prekinuo je Bentinov promukli glas.

- Ne mogu da poverujem - reče muklo. - Misliosam da napasa konje negde na Jeloustounu. U bici

kod V ašite je tako bio otišao, pa sam pomislio da je ponovo to uradio.Teri je bio potresen.- Mislim da ste pogrešili - rekao je jedva čujno,

a oči su mu se ponovo zamaglile. —I zato pođite doonog mesta i uverite se sami.

Mada i sam uzbuđen, rekao je to glasom, koji

nije trpeo pogovora.





retku, na vatrenoj liniji. Tela su već bila naduvenai većina je bila neprepoznatljiva, mada su poje

dinačni uzvici vojnika kazivali Edžerliju da se poneko među mrtvima još mogao identifikovati.Prebledeli po tporučnik je obratio pažnju na dva

leša na sredini brežuljka.- Poručnik Kalun - izgovori Edžerli pošto je bo

lje zagledao lice i plavu kosu potpuno nagogleša.

Drugo telo bilo je isprobadano strelama, od ko jih se jedna zabila u oko. Edžerli skrenu pogled.- Poručnik Kritenden - promrmljao je.

Veličanstveno popodne____________________ ____________ 2W

Kapetan Vir, koji je pretraživao nešto malo is

pred Edžerlija, na istočnoj padini strmog grebena,naišao je na četu I. Poslao je kurira po Bentina.Kada se ovaj pojavio. Vir pokaza na čitav splet

belih, mada delimično već pocrnelih leševa, izmrcvarenih toliko da su se jedva mogli prepoznati.

- Majls Kif - raportira on kratko. - Prepozna-ćeš ga po medalji oko vrata. Jedan vojnik je pre

poznao trubača, koji leži preko njega. Tu je i narednik Vorden. I Bastard. Kao da su svi zajedno upali u zasedu.

Bentin je delovao smrknuto dok je uzimao medalju od Vira, koji je skinuo sa Kifovih okrvavljenih grudi.

- Ne vidim ni traga umešne borbe, nigde ovde -

promrmljao je. - Izgleda da su bili lošije vođeni iod Renoovog bataljona u dolini, ako je to uopštemogućno.





— Nisu našli Džimija Portera —oglasio se H ero. —Pitani se da se nije možda spasao.

Bentin je odlučno odmahivao glavom. —Dve stotine ljudi bi morali pružiti jači otporda su se borili kako valja —reče on, odgovarajućina nepostavljeno pitanje.


Pretraživanju mesta na vrhu uzvišenja, okruženom mrtvim konjima, pridružio se i poručnik Valas.

- Ostali su se raštrkali na prostoru odavde doreke i mesta koje sada pretražuju vojnici kapetanaM ekdaugala - obavestio je ostale. - Ovde mora da

je bila komanda Toma Kastera.

- Našli smo generala —tiho reče G odfri Bentinu, kao da nije ni čuo Valasa.Bentin je pomno gledao u nagog Kastera, koji

je ležao ispružen preko grudi jednog vojnika, kaoda spava.

- Rane su mu očišćene - primeti Bentin, pokazujući prstom na rane na Kasterovoj slepoočnici

i slabini, na kojima nije više bilo ni tragova barutaniti krvi.Valas je pregledao drugi leš u središtu kruga od

mrtvih konja. - Evo Tom a K astera - saopštio je.Bentin je posmatrao leš s gađenjem. Utroba mu je

bila izvađena i ležao j e licem okrenut suncu, potpunonag. Potiljak mu je bio žestoko smrskan, a crte lica

potpuno neprepoznatljive. Leđa i glava su mu biligotovo načičkani strelama, a jednu, koja je virila iztemena, dvojica vojnika nisu uspela da izvuku.





Džon Hemon sa jedine dve lopate, koje su se zatekle. Valas je pripremio ceduljicu s imenom, stavljenu u čauru „karabina“ zabodenu u peskovito tlokraj krsta napravljenog od pritki za indijanski šator.

Fred Bentin i Tomas Vir posmatrali su pogrebsa konja, udaljeni nekoliko metara. O’Nil kao da

je oklevao da Kasterovo telo umota u ćebe pre nego što bude stavljeno u plitki grob. Gledao je uoficire kao da očekuje znak.

Poručnik Nik Valas namršti lice i pročisti grlo.Vir je tiho plakao.

Dugo su stajali i ćutali. Prvi se pomerio Bentin.Glas mu je drhtao od emocija. Tonom u kojem seviše osećala tuga nego bes, izgovorio je blagoslovna koji je O’Nil izgleda čekao.

— Neka počiva u miru, proklet bio. Više nećeratovati.KRAJ






BESTSELER VELIČANSTVENO POPODNE

Roman istinitih doga aja iz č uvene bitke

kod Liti Big Horna Ovaj segment iz istorije

Documents

Vestern Bestseler 05 - Carls K. Mils - Velicanstveno Popodne (Vasojevic & Folpi & Emeri)(4.0 MB)