EDICIJA VESTERN ROMANASEJN Bi-oj 115

G lavni i otjgovorai urednikSlavko DriAGINCiC

OrednikZorka CIRIC

Naslov originalaJack SladeTHE BEAUTY OF THE DEATH DESERT

tCecenrfjaZoran VELIKIC

Prevod i adaptacija Zoran VELIKIĆ

LektorSvetlana SIMUNOVIC

Tehnički u iednikV alerija Sk EDER

Naslovna s tran aFerenc BARAT

K orektori;J’ilijana PAP Juiijana KARDOo

Štam pa 30. XI 1988. 'fržište 16, XII l!)îîH

Izdaje i Štampa NISRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi Saa. Voivooe Mišića bro] 1 Glavni ; odgovorni urednik: Slavko DRAGTNCIC, U rednik: Zorka ĆIRIC, Naslov oroginala; Jack Slade— THE BEAUTY OF THE DEATH DESERT.Copyright, 1976, by To-tve PuDlications. INC, prem a ugovoru sa GPA IZ Wifthena.Sya prava se zadržavaju, uključujući p rava na reprodukovanje ové knjige u celini. ili delimično. ili na bilo koji drugi način.Godišnja p retp lata za inostranistvo u stranoj valuti: A ustrija 83 ATS: A ustralija e.5 AUD: Francusiïa 40 FRF; Švedska 42 SEK; SR Nemač- ka 13 OEM: gvajcarska 9,5 CHF: SAD 7 OSD, Uplate slati na devizni raćun: Vojvođanska Danka. Osnovna banka Novi Sad65700-620-1089 „Forum ” Novi Sad. m obaveznu naznaku: P retp late za „Sejn”.Oslobođeno osnovrnog poreza na promet, m išljenjeta Pokrajinskog se­k re ta rija ta za obrazovanje, nauku I kulturu SAP Vojvodine. 413-12/79, od 28. II 1979 godine.

Čovek koji je jahao šarca prekrivenog debelim slojem pra­šine je bio Sejn., Sedeo je pognut napt'ed tako da .se siicao u ti- fcak da je dreniao u sedlu no ii-.pod oboda ogromnog već iscepanog sorabiera Sejn je pažljivo m otrio na kućerke bednog gradića koji se nalazio pred njim .

Ni Sejn nije izgledao mnogo bolje od. žarca pošto je i »am bio od glave do pete prekriven debelim slojem žućkaste prašine.^

Već više od dva dana nije video ništa drugo osim žute p ra­šine Liano E.stakada.

Bila je to zaista bedna zemlja i stoga m u jednostavno nije išlo ii glavu da je bilo ljudi koji su se nastanili usred ovog pak.a.

P u t ga je vodio iz Luboka gde se nalazila glavna kom anda ,,C” bataljona Teksaških rendžera. Nakon što je. danipia uzalud pokušavao da sazna bilo šta o bandi Liano Kida, Sejn se obr^lio r'endžerinia u nadi da će oni možda moei da ga upute na pravi trag.

Naišao je m eđutim na sum njičavost i neskrivenu poctozri- vost pošto su rendžeri bili nervozni kao da su sedeli na buretu b a ru ta koje je svakog tren a moglo da odleti u vazduh. Razloge za takvo njihovo ponašanje Šejn je nalazio u činjenici da su i sami već više od godinu dana bezuspešno proganjali bandu Liano Kida. Liano Kid je bio poput duha koji se iznenada pojavljivao da bi nakon obavljenog posla isto tako iznenada nestajao. Ni­jedna banka u okrugu od gotovo tri stotine m ilja nije bila si­gurna, a broj ž rtva koje su osta ja le nakon svih tih prepad^ se već uveliko računao dvocifrenim brojkam a.

Zbog svega toga se i Sedma brigada od p re izvesnog vrem ena uključila u po tragu za Liano Kidom. Sejn je to m eđutim dognao tek pre nepunih nedelju dana kada ga je M ilford Dženkins, oficir za vezu Sedme bi-igade u Big Springu, upofinao sa pojedinoatim ^ vezanim za ovu bandu. Tako je Sejn saznao da je Lojd Ga.i-rti, takođe agent Sedm e brigade pre otprilike šest meseci poslat sa zadatkom da trag a za Liano Kidovom bandom. Pošto od tijela nadležni u V ašingtonu od njega nisu čuli ni glasa sm str^ lo se da je Bojd G aferti najverovatn ije uspeo da im uđe u trag , ali da su ga K id i njegovi revolveraši otkrili i d& su ga sigurno sm aknuli.

D etalji o zlodelima bande koje m u je izneo M ilford Dženkins Sejnu nisu mnogo pomogli da bilo šta sazna. Obilazio je sva' m esta u kojim a se banda pojavljivala da bi ih nako.n toga vao u m apu ko ju je nosio sa sobom. K ada je sva ta m esta pove­zao jedno sa drugim jedino što je mogao da zaključi bilo je da se Liano Kid sa svojom bandom krio negde ijsted Liano E stak ad ^

3

Znao je da nije imalo nikakve svrhe da bez ikakvih poda­taka o bandi tek tako krene prem a Lianu lalio da mu nije pi e- oslajalo ništa drugo već da sačeka da banda izvede svoj .sledeći prepad, pa da onda pokuša da pronađe njihove tragove i da krene za njima.

Kendžen u Luboku su se prem a njem u ponašali kao da je uho­da Liano Kida. Stoga ga ni najm an je nije čudilo što je cela dva dana na v ra tu imao čoVeka koji je budno m otrio na svaki n je­gov korak.

Tokom ta dva dana Sejn je obilazio sve krčm e u gradu gde je razgovarao sa svim mogućim skitnicam a i pijanicam a sve dok nije naišao na starca za Kog m u se u prvi mah učinilo da je potpuno lud. Zvao se B igfut Voles i navodno je stanovao negde u Liano Eslakadu.

Nakon što ga je častio bocom najfinijeg viskija, starac koji se do tada neprekidno kao sum anut cerekao, polako je poćt\3 da se kravi. Pričao je vrlo smušeno no Sejn ga je ipak pažljivo saslušao pošto je već na početku rekao da poznaje Liano Kida i da zna da se njegova p rija te ljica nalazi u Alam ocitasu, u Old- ham K auntiju .

Podatak o Kidovoj prija te ljic i Šejnu je. govorio da je sve možda bilo izmišljeno i da je starac hteo samo da se napravi važan. Na takav zaključak ga je nagnala činjenica da. je jedan od ono malo podataka kojim a je raspolagao kazivao da ,je Liano Kid uistinu imao nerazdvojnog životnog saputn ika ali da ga je ta devojka za koju se govorilo da ju je krasila izuzetna lepota p ra tila prilikom svih njegovih prepada.

K ada je Šejn poručio i d rugu bocu viskija, barm en se gotovo neprim etno prstom lupio po čelu pokušavajući na taj način da m u stavi do znanja da sa starcem baš i n ije sve u najboljem redu.

B igfut Voles je i dalje nesm anjenom žestinom siivao ogrom ­ne količine viskija u sebe. U svom debelom m antilu od bivolje kože strahovteo se preznojavao, ali očigledno ni u snu n ije po­m išljao da ga skine.

Na Sejnovo p itan je kako Liano Kid izgleda starac m u ga je detaljno opisao. Ispostavilo se da se ta j opis u potpunosti sla­gao sa onim koji m u je dao M ilford Dženkins prilikom njihovog susreta u Big Springsu.

M eđutim , Šejn je i pored toga i dalje bio skeptičan. A onda je nakon još jednog dana provedenog u Luboku odlučio da ipak odja,«« do Al^mocitasa. Ukoliko banda Liano Kida izvede ponovo -Jedan od svojih m nogobrojnih prepada to bi i tam o sigurno sa­znao.

I sada se A lam ocitas nalazio pred njim .P rva svetla su već gorela u niskim, kućercim a sazidanim od

sušenog blata. Nakon što je dublje navukao som brero na lice Sejn je balgo podbo pastuva nakon čega se životinja laganim, ali nakon dugog puta još uvek sigurnim korakom upu tila dalje prem a gradiću. Topot kopita je tupo odzvanjao na širokom praš­njavom putu . K ada je napokon ujahao u gradić prim etio je po- »•d pu ta kajoale koje su njegovi stanovnici očigledno na brzinu

prokopali i koji sa služili da u n jih sasipaju sve moguće ot­patke tako da se na sve strane širio nesnosan zadah.

Deo glavne ulice bio je obasjan svcliošću koja je dopirala iz jedine krčm e u gradu. Skupljenih očiju Sejn je posm atrao jed­nog od svezanih konja koji su se nalazili ispred krčme.

Bigi'ut Voles je i dalje nesm anjenom žestinom siivao ogrom- životinju koja je navodno pripadala Liano Kidu.

Sejnova ruka se instinktivno spustila na dršku ,,rem ingtona”. Pitao se da li je zaista moguće da je bio te sreće da odm ah naleti .na čoveka koga su Teksaški rendžeri a i Sedma brigada već meseeimti nem ilosrdno proganjali.

Ispr'ed krčm e je munjevdto skliznuo iz sedla i svezao svog šarca pored p 'elepog Overo-ponija. Osvrnuvši se oprezno oko sebe pomalo začuđeno je konstatovao da na ulici nije bilo ni žive duše m ada je bilo tek počeo da se sm rkava.

Prvo Sto m u je kao odgovor palo na pam et bilo je da su se stanovnici A lam ocitasa možda plašili Liano Kida i da se zato nisu usuđivali da izađu na ulicu.

Uspevajući samo teškom m ukom da savlada uzbuđenje koje ga je obuzimalo Šejn je još jedn(.Mn provcrio svoj „rem ington” nakon čega ga ja ponovo vraiio u futrolu.

Oči su mu poprim ile ledeni izraz kada je pošao prem a v ra­tim a krčm e koja su stajala širom otvorena.

Krčm a je bila ispunjena gustim plavičastim dimom koji se širio sa otvorenog kam ina u dnu prostorije kao i mirisom ne- izbežnog čili ja.

Svi p risu tn i se znatiželjno okrenuše u njegovom pi’avcu. Sejn je pred sobom ugledao šestoricu ljudi čiji se način ode- van ja nije ni najm anje razlikovao od njegovo". Svi osim jednog su sedeli za m alim okruglim stolom koji je bio prepun praznih tan jira .

Za šankom se nalazio jedan jedini čovek ko.ga je posluživala tam nokosa devojka obučena u crvenu bluzu koja joj je bila skliznula sa ram ena otkrivajući na ta j način dobar c;eo n jenih bu jn ih grudi. Im ala je ljupko lice koje su krasile tira n e svet- lucave oči kakve Šejn do tada još n ije bio video.

Čovek za šankom je sudeći po načinu odevanja takođe bio M eksikanac. Kožna jakna koju je imao na sebi i koja m u je dosezala gotovo do kolena bila je ukrašena srebrnom tiianinom . Iste takve šare su se nalazile i na obodu ogromnog som brcra kojf je zabacio nazad na leđa. F utro la sa revolverom čija je drška bila okrenuta napred mu je bila zadenuta visoko zn pojasom.

Šejn je na sebi osećao sum njičave poglede tamnojputog mom­ka čiji su ga blago povijen nos i široko lice neodoljivo podsećali na pripadnike plem ena Lipano—Apača koji su još uvek povre­meno upadali i pljačkali predeo oko Big B^nda na Rio Bravu.

K ada se pored njega smestio za šank Šejn je u nozdrvam a osetio gotovo nesnosan vonj koji je Indijanac širio svuda oko sebe. Svestan da ni sam nije n išta bolje mirisao i da ■ mu odeća bila natopljena znojem Sejn je naterao sebe da se još viša prim akne momku.

— Viski! — doviknuo je on devoici za iankom .Sudeći po izrazu njenog prelcpog lica Šejn je odmah shvatio

da je čak i svojom ovakvom pojavom na n ju ostavio dobarutisak.

Covek sa gitarom koji je prestao da svira u trenu tku kadase Sejn pojavio na vratim a krčm e sada je nastavio svoju po­malo tužnu pesmu.

Dok je uzimao čašu sa viskijem iz devojčine ruke, ona ga je na tren u tak dotakla pokušavajući verovatno da m u na ta j na­čin stavi do znanja da bi ove noći žeiela da zaradi još nešto osim onoga što je od vlasnika krčm e dobijala. /

Prinevši čašu ustim a Sejn se osvrnuo i pogledom preleteo preko okupljenog sveta. N ijedan od njih nije odgovarao opisu Liano Kida. Svi do jednog su bili tam nokosi i već su uveliko bili prevalili tridesetu dok je Liano Kida navodno krasila duga svetloplava kosa a i mogao je da ima tek nešto više od dva­deset godina.

Suočen ša svim ovim činjenicam a Šejn je u sebi osetio du­boko razočaranje. Očito je u ovim krajev im a bilo još onakvih konja na kakvom je i Liano Kid jahao a možda je sve ono što m u je B igfut Voles ispričao bila i najobičnija bajka.

— Dolaziš li sa juga? — prom rm ljao je Indijanac koji ga je i dalje podozrivo prom atrao. I pored piskave boje glasa toliko karak teristične za sve Indijance momak je govorio čistim tek- saškim nagltV;kom što je bio jasan znak da je već dugi niz go­dina živeo m eđu belcirna.

Sejn m u ništa iiije odgovorio sm atrajući da je prašina na njegovoj odeći sam a po sebi dovoljan pokazatelj odakle je do­lazio.

— H ajde natoči m i još jedan viski, Cika — rekao je on devojci.

Tam ne Indijančeve oči počeše zloslutno da svetucalju.N a devojčinom licu se odjednom pojavio izraz zabrinutosti.

Izgledalo je kao da se plašila da bi moglo da dođe do sukoba izm eđu Indijanca i visokog stranca. Ruka joj je blago p od rh ta ­vala dok je Šejnu točila drugu čašu viskija.

— Hoćeš li da m i se pridružiš? — upitao je on Indijanca.M omak iznenađeno k lim nu glavom dok je ujedno iz njegovih

očiju nestalo ono zloslutno svetlucanje.EJritko m u nazdravivši Sejn je iskaiaio svoju čašu do dna.^ tom tren u tk u se na vratim a koja su vodila u susednii

p rosto riju i koja su od znatiželjn ih pogleda bila zaštićena oka­čenom vrećom od ju te pojavila neka debela žena koja je ćutke počela da sklanja tan jire sa r.tolova. To kao da je za većinu p risu tn ih bio znak da u stanu i da napu.^te krčm u. Čak je i čovek sa gitarom spakovao svoj instrum ent i izašao napolje na ulicu tiiko da su na k ra ju u krčm i ostali samo Sejn, Indijanac i de­vojka za šankom.

— Mogu li ovde da prenoćim ? — upitao je Sejn.— Ovde im am o samo jednu sobu, senjor, a ona je na žalost

aauzeta — odgovorila je devojka.

— Radi se sigurno o vlasniku onog predivnog ponijij na­polju. zar ne? — prom rm ljao Je Sejn. '

Sejn jeste da je očekivao da će ove njegove reči kod Indi­janca izazvati nekakvu reakciju no ipak ga Je iznenadila m u­njevitost kojom je ovaj koraknuo unazad i mašio se za dršku revolvera.

Kremom se prolomio devojčin unezveren krik.Ne oklevajući ni časa Sejn je bacio praznu čašu Indijancu

u lice. Ispustivši prodoran uzvik Indijanac je potegao svoju pu­caljku no pre nego što je n jenu cev mogao da uperi u Sejna ovaj ga Je snažnim udarcem desnice u bradu oborio sa nogu. Istovre­meno mu Je levom rukom iz ruku izbio revolver koji je tupo tresnuo o tvrdi, zem ljani pod. A onda su kada je Indijanac po­čeo da se pridiže na noge usledila Još dva precizna udarca na­kon kojih Je tam noputi momak izgubio svest.

Devojka je za to vrem e stajala kao ukopana za šankom ne­sposobna da bilo šta izusti. ‘

Ne oklevajući ni časa Sejn je ju rnuo prem a vratim a. K ada je odgurnuo vreću od Jute ustranu pred njim se pojavio duga­čak hodnik koji Je bio osvetljen treperavom svetlošću jedne je­dine petrolejske lampe. Iz jedne od prostorija pri dnu hodnika dopiralo je glasno zveckanje posuđa.

A onda su se u sledećem tren u tk u uz zaglušujuću buku pt- vorila m asivna drvena v ra ta sa Šejnove leve strane iz kojih je izjurio poluodeven m uškarac duge plave kose. Revolver u n je ­govim rukam a poče da b lju je vatru. Sejn je najpre ugledao pla- m eni Jezičak koji je suknuo iz revolverske cevi da bi već delić sekunde kasnije osetio strahovit bol u grudnom košu. M etak ispaljen iz snažnog ..kolta” plavokosog momka je srećom po Sej- na prošao između njegovog grudnog koša i leve nadlaktice no ipak Je načinio do te m ere duboku brazgotinu da je Sejn s tra ­hovao da će od bola izgubili svest.

Više instinktivno nego svesno Šejn Je polegao svoj ,,reriH,ng-. to n ” ispalivši samo jedan m etak u pravcu nepoznatog napad#čsi koji je ovog pogodio ravno u grudi odbacivši ga nekoliko koraka unazad. Gotovo istovrem eno se ponovo začula grm ljavina ,,koRa’’ no ovoga pu ta Je tane završilo u zem ljanoj tavanici iznad Sej- nove glave.

Sa „rem ingtononi” uperenim u plavokosog m om ka Sejn ja pošao dublje u polutam u hodnika. Nije m eđutim bilo potrebe da ponovo upotrebi oružje pošto m u je pogied na ranu na levoj stran i grudnog koša iz koje se siivao tan ak mlaz vrele krviy jasno govorio da je sa nepozrlatim svršeno.

P rodoran ženski k rik koji je iznenada odnekud dopro naterao je S ejna da se naprosto strese. U sledećem tren u tk u se na v ra­tim a kroz koja je nepoznati maločas izjurio pojavila neka koja se sva unezverena, bacila na .beživotno telo osioiijeno o tv rd i zem ljani zid hodnika.

— Kide! — za vapila je ona. K estenasto crvena kos^ joj je

padala preko sncžno bele plahte koju je očigledno bila na brzinu prebacila preko svog nagog tela. Iz usta joj se n a jp re oteo bolan jecaj kada je ugledala krv koja se i dalje slivala niz momkovo do pojasa nago oznojano teio da bi sai onesvešćena nemoćno klonuta u stranu.

Osvrnuvsi se oko sebe Sejn je iza svojih leđa ugledao tam ­nokosu devojKu Koja je iskolačenih očiju prestrav ljeno zurila u prizor pred sobom. Ne obazirući se ni najm anje na n ju Sejn je m irno pri.šao mom ku i izvukao mu ,,k o lf’ iz grčene desnice da bi se odmah zatim vratio u unutrašnjosti krčm e gde je Indi­janac i dalje ležao bez svesti.

N akon,što je i njega razoružao Sejn je grubim glasom upitao devojku:

— Poznaješ li onog plavokosog momka, Cika?Ona odm ahnu glavom.— Znam jedino da ga je V erna zvala Kid — prošaputala

je ona.— Liano Kid — rekao je Šejn.— Ne! — prom rm ljala je ona unezverena pogleda' koji je

Šejnu jasno govorio da ga je lagala.— Je li ovaj ovde bio sa njim ? — upitao je Sejn uperivši

prstom u onesvešćenog Indijanca,Devojka klim nu glavom.— Da, njih dvojica su uvek dolazili zajedno. Indijanac bi

ovde u krčm i čekao dok i posleđnji gost ne ode a onda bi od­lazio u štalu na spavanje,

— Pobrini se za Kidovu devojku — rekao joj je Sejn — A ja ću sebi već negde potražiti mesto gde ću moći da prespavam .

Nakon što ga je neko vrem e nemo posm atrala devojka je tiho prom rm ljala:,

— Cim otvori oči Indijanac će te bez ikakvog ustezanja ubiti.Šejn joj m eđutim nije ništa odgovorio već je samo sačekao

dok nije nestala u tam i hodnika a onda je iz džepa izvukao tank i kožni konopac kojim je Indijancu čvrsto svezao ruke na leđim a. Nakon toga ga je ščepao za okovratn ik i izvukao ga za sobom iz krčm e. Ubrzo zatim obojica su se našli u obližnjoj štali gde ga je Šejn za svaki slučaj svezao još i za potporni stub,

U tren u tk u kada se Šejn vratio sa svojim šarcem i sa dva ind ijanska ponija u štalu Indijanac je počeo da dolazi svesti. T rebalo je m eđutim da prođe još dosta vrem ena pre nego što je uspeo da shvati gde se nalazi,

A onda je ugledavši Šejna pred sobom počeo da se priseća onoga što se u krčmi dogodilo. Lica iskeženog od besa i m ržnje Ind ijanac poče kao podivljao da vuče konopce kojim a je bio sve­zan. Povrem eno bi usm eravao pogled prem a napola odškrinutim vra tim a štale kao da je nekoga očekivao.

— Liano Kid više ne može đa ti pomogne, hom bre — rekao je Šejn pokazujući Ind ijancu ranu na levoj stran i svog grudnog koša. Kožni prsluk i prašn java košulja su na tom m estu bili pocepani i već poprilično natopljeni krvlju ,

U

— Izgleda da sam bolje nišanio od njesja — dodao je Sejn m irno slegnuvši ram enim a.

— To ćeš mi platiti, liurvin sine! — prosikiao je Indijanac.— Ti i ona prokleta drolja Loreta Kob!

III

— Ko je Loreta Kob? — upitao je Sejn narhrštivši se.— Kako ko je Loreta Kob? P a , zar te nije ona poslala da

ubiješ Liano Kida? — odvratio ie on sa neskrivenim čnđeniem.~ Ne,— Ali ko si ti onda?— Sejn, Radim za udruženje banaka u Am arilu, a tu je još

i nagrada od deset hiljada dolara koja je raspisana za Kidovuglavu. Nisam m eđutim nam eravao da ga ubijem , ali pošlo me je prvi napao jednostavno nisam imao drugog izbora. Da je samo malo bolje nanišanio sada bi ja ležao umesto njega u krčmi. D akle ko je Loreta Kob?

Umesto odgovora Indijanac je samo čvrsto stisnuo usne i naprosto zanemeo. Bilo je jasno đa više ništa neće reći. Barem ne ove noći.

Nakon što je napojio i nahranio konje Sejn je ugasio svetio u štali i izašao na ulicu gde začudo nije bilo ni žive duše. Puc­n java se u ćelom Alamocitasu sigurno dobro čula tako đa je to što nikoga n ije bilo na ulicam a bio jasan dokaz đa su se stanov­nici ovog gradića očigledno strahovito plašili Liano Kida i n je­govog p rija te lja Indijanca.

V rativši se u krčm u Šejn se odm ah uputio prem a vratim a koja su vodila u obližnji hodnik iako je devojka za šankom p o - ' kušala u tom e da ga spreči. Pri svetlosti petrolejske lam pe Sejn je na zem ljanom podu jasno video tam nu krvavu m rlju, ali zato od Liano K ida nije bilo ni traga.

Prišavši odškrinutim vratim a koja su vodila u jednu od susednih prostorija Sejn je na k revetu u sredini m ale sobice ugle­dao beživotno telo Liano Kida, Pored kreveta je klečala crveno­kosa žena koja je i dalje bila um otana jedino u belu p lahtu.

K ada joj je Šejn prišao žena je podigla glavu. Niz lice su joj se slivale suze dok se u njenim svetloplavim očima ogledala neizm erna tuga zbog gubitka voljene osobe.

U tim trenucim a Šejn je i'ikreno žalio ovu prelepu j,enu koja je svakako bila svesna da je n jen ljubavnik bio ozloglašeni Lisno Kid i da je sa ovakvim krajem jednostavno kad-tad m orala da računa,

— Zaista nisam imao nam eru da ga ubijem , m adam — pro- cedio je Sejn. — M eđutim možda je ovo za njega bilo ipak na j­bolje rešenje pošto je na duši nosio i suviše mnogo ljudskih ži­vota da bi mogao da računa da će se spasti vešala.

Zena m u n išta n ije odgovorila. Jedino su joj se usne lagano pom erale kao da je u sebi izgovarala poslednju m olit'”,! za Li-’- no Kida.

— Poneću su tra njegovo telo sa sobom — rekao ie Seln

11

pre nego što se okrenuo i napustio prostoriju obasjanu svetloš­ću nekolicina postavljenih sveća.

U krčm i ga je dočelcala tam nokosa Ivleksikanka. U njenim Cičinia nije bilo ni traga bilo kakvog prebacivanja ili pak m ržnje zbog onoga što je učinio.

—■ Poznaješ li nekoga ko bi mi iznajm io sobu za ovu noć? — upitao je Sejn pošlo ga ni najm anje nije privlačila pomisao da noć provede u štali sa onom_ svezanom protuvom .

D evojka je na tren u tak oklevala no onda je ipak kratko k lim nula glavom.

— Hajde, pođi sa m nom — rekla je ona nakon što je poga­sila petrolejske lam pe u krčmi.

Kada su se našli na ulici devojka je počela da navlači m a­sivne drvene kapke na prozore i v ra ta krčme. Sejn je za to vre- me napregnuto zurio u noć. Bio je ap.solutno siguran da u Ala­m ocitasu ove noći niko nije spavao no i pored toga njegova čula nisu registrovala bilo šta što bi moglo da mu ukaže na p ri­sustvo opasnosti.

N akon što su zašli u uličicu u kojoj je vladao m rkli m rak Šejn je najpre začuo tihu škripu v ra ta a onda ga je devojka, uhvatila za ruku i uvukla u sobičak ispunjen zadahom ustajalog vazduha. K ada je koji tren u tak kasnije devojka kresnula palidrv- cem i kada je upalila svetiljku na stolu Sejn je prim etio da se u sobi nalazio samo nekoliko kom ada narheštaja

Bez i jedne reči devojka je počela da se svlači. N ajpre je na pod pala n jena široka šarena suknja a odm ah zatim i crvena bluza koju je jednostavno svukla sa ram ena.

Sejn je ugledao krupne čvr.ste dojke čija boja kože nije bila n išta svetiija od devojčinih prep lanulih ram ena. A zatim je devojka svukla sa sebe i gaćice koje su pre ličile na neku v rstu podsuknje nakon čega je pred njim ' sta ja la kao od m ajke rođena. Pogled na, njeno skladno telo izazvao je neslućenu požu­du u Šejnu tim pre šio poslednjih nekoliko dana nije ni video bilo kakvo žensko biće. a kam oli da m u se približio.

— Kako ti je pravo ime. Cika? — upitao je Sejn dok m u je devojka drhtavim pr.stima raskopčavala košulju.

— Mercedes, senjor.— Ne zovi me senjor. Moje ime je Šejn.

IV

I pdred toga što je k revet bio izuzetno uzan i dosta neudoban to im u tim treniacinia ni najm anje nije smetalo. P repušteni svo­jim strastim a ni Šejn ni Mercedes nisu registrovali šta se oko n jih dešava.

Soba je bila ispunjena njenim strastvenim uzdi.sajima i tihim šapulan jem da do tada još nikada n ije bila sa m uškarcem kakav je on. Blago podhrtavajući, grlila ga je bez prestanka. Pogled joj je bio nekako zam agljen dok mu je m rsila kosu na zatiljku i pritisk ivala ga na svoje bujne grudi.

— Sejne — prošaputala je ona kada su oboje okupani zno-

12

Jcm na tren u tak prekinuli svoju ljubavnu igru, — Mađre de Dios. pa ti si mucho hom bre.

Šejn se sve više prim icao njenim drhtavim usnam a u na- m eri da ih stopi sa svojim u još jedan strastveni poljubac kada ga je udaljeno n jiš tan je nekog konja nateralo da zastane kao ukopan. Za njega nije bilo nikakve sum nje da se radilo o n je­govom vlastitom šarcu.

N akon što se odlučnim pokretom oslobodio devojčinog zagr­lja ja Sejn je m unjevito skočio iz kreveta ’ sa „rem ingtonom ” ju rnuo prem a vratim a. Našavši se na ulici začuo je tupo odjeki- van je kopita daleko u noći. a onda nakon ,toga i prodoran piskav poklič ed kog se ledila krv u žilama.

■Ne oklevajući ni tren u tk a Šejn je potrčao prem a glavnoj u'ici gde je u daljini ugledao nečije siluete. M eđutim pre nego što je uspeo da nanišani, oba konja su sa svojim jahačim a nestali iza ■poslednjih kućeraka Alamocitasa. .Jedino šta ie uspeo da razazna bilo je da je jahač na prvom konju bio di.iboko povijen napred dok je drugi konj na svojim leđim a nosio nešto što je ličilo na poveći tovar.

Van sebe od besa Sejn je bosonog jurnuo prem a štali u ko­joj je ostavio svezanog Indijanca, O dahnuo ie tek kada je začuo tiho ali radosno n jištan je svog konja. Iz džepa pantalona koje je na brzinu uspeo da navuče izvukao je palidrvce koje je k res­nuo o dovratak i nje.sjovim plam enom upalio malu petro lejku koja je visila u Štali, Prvo što je video kada je njena žućkasta svetlost ispunila prostoriju bili su prerezani kožni konopci koji su ležali na podu.

Neko je dakle bio ovde i oslobodio Indijanca.N ije m u naravno trebalo mnogo vrem ena pa đa shvati ko

se iza toga krio.Zatim je pošao prem a šarcu koji je m irno stajao na nekoliko

koraka od njega. Sedlo je srećom loš uvek bilo tu, a i ..vinčes- te rk a ”.

Osetio je da ga ponovo obuzima strahovit bes zbog činjenice da se Kidov prija te lj tako lako izvukao te ie prešao preko dvo­rište i snažnim udarcem noge razvalio vrata koja su sa zadnje strane vodila u krčm u. U hodniku na kom ie prethodne večeri um re Liano Kid dočekala ga je njegova crvenokosa priiateliica.

Kada joj je prišao malo bliže prim etio ie da su njene 'svetlo- plave oči sijale nekim čudnim inatom K ratak pogled kroz od­šk rinu ta vrata njene sobe potvrdio ie -ijegovu slutnju da ie za­jedno sa Indijancem nestalo i telo Liano Kida

— Zbog čega ste to uradili? — upitao ie Sejn grubim cla- som kada se našao na samo korak od nie

— Možeš slobodno đa me ubiješ. s tranče ' — prosiktala je ona. — Ali zato se vi prokleti lešinari nećete nikada domoći njegovog tela!

U njenom pogledu nije bilo ni trun.ke straha za vlastiti život. Jasno je video đa joj ie bilo potnuno sveiP'-in'' li "p um reti ili će i dalje ostati na ovom svetu

13

Mora da ga je zaista iskreno volela, pomisli Sejn, da bi od­mah zatim glasno upitao:

— Ko je onaj Indijanac?Umesto odgovora devojka je samo nervozno počela- da gricka

usne. Njeno čvrsto i prkosno držanje jasno mu je govorilo da m u neće ništa odati. No i pored toga joj je postavio još jedno p itan je za koje se nadao da će izazvati bilo kakvu reakciju ; — A ko je Loreta Kob?

I, zaista, ona se najp re na trenu tak neprim etno stresla da bi odm ah zatim njene oči nekako čudno zasvetlucale. Bilo je pot­puno jasno da se sa ovim imenorfi nije prvi pu t srela.

— Idi do đavola, ubico! — prosiktala je ona.Šejn ju je neko vrem e nemo posm atrao nakon čega se okre­

nuo i napustio krčm u istim putem kojim je i došao.M ercedes ga je dočekala sva prestrav ljena. Kada je 'S e jn

ušao u njen sobičak i kada je zatvorio v ra ta za sobom ona je po­novo ispustila svoju suknju u koju je upravo nam eravala da uskoči.

— Tvoja prija te ljica je oslobodila Indijanca, a ovaj je nestao sa telom Liano Kida — procedio je Sejn mrzovoljno.

— Tvoja rana je ponovo počela da k rvari, Sejne — odvratilaje ona kao da n ije čula .šta joj je rekao.

— Nije mi stalo do onih deset h iljada dolara koji su raspi­sani za njegovu glavu. Mercedes — rekao je Sejn uhvativši je za ruke. — Radi se o tom e da banda Liano Kida još uvek postoji i zbog toga m oram da znam ko su njeni članovi i gde se kriju . Dakle, postoji li bilo šta što bi mogla da mi kažeš o Liano K idu?

Ona lagano odm ahnu glavom.— Ko je Loreta Kob? — upitao je on odjednom.Ovoga puta je m eđutim po njenim očima video đa joj ovo

ime ništa nije govorilo i da ga je očigledno sada prvi pu t čula.— Ne poznajem nijednu ženu koja se tako zove, Sejne —

odvratila je ona jedva čujnim glasom.— A kako se zove onaj Indijanac?— Bonito. Potiče iz plem ena Lipano—Apača, ali je odrastao

m eđu padronim a u Estakadu.— Koliko puta je Liano Kid posečivao svoju prija te ljicu

V ernu ?— Prv i pu t se pojavio pre o tprilike dva meseca. V erna se

na prvi pogled zaljubila u njega tako da tada dva dana nisu iz­lazili iz n jene sobe. N akon toga je Kid dolazio još u dva navra ta ovamo a onda se p re tri nedelje ponovo pojavio i od tada je ne­prekidno bio ovde.

Sejn je začuđeno pogleda.— I kažeš da u poslednje tri nedelje uopšte n ije napuštao

Alam ocitas?— Ni ni Ind iianac — odvratila je ona.Sejiiu odjednom mnogo toga nije bilo jasno. Pa pre dve

nedelje je banda Liano Kid opljačkala banku u M atadoru na Pis Riveru a svi svedovci su jednoglasno tvrdili da je razbojnike

14

predvodio mladić duge plave kose. I pored toga što je kao i svi drugi bio m askiran, svi su bili sigurni da se radilo o Liano Kidu.

— Jesi li potpuno sigurna u ovo što si mi maločas rekla?— upitao je Šejn.

Ona ćutke klim nu glavom.Sejn poče da se m ršti. M atador je bio udaljen barem dve

stotine m ilja od Alaniocita.sa. Pa čak i da ie neprekidno iahao na svežem konju bilo bi mu potrebno barem četiri dana da stigne do tam o i da se v rati nazad. A tako nešto bistroi devojci kakva je nesum njivo bila Mercedes sigurno ne bi prom akla.

— H ajde daj da ti previjem tu tvoju ranu — prom rm ljala je M ercedes nežno ga pomilovav.ši po grudim a.

Šejn je m eđutim samo odm ahnuo glavom i sa blagim osme- hom na licu odvratio:

— U osvit zore odlazim odavde, Mercedes. I zato bi trebalo da iskoristim o vrem e koje nam još preostaje.

Njene tam ne oči požudno zasvetlucaše da bi je, osetivši nje­gove dlanove na svojim grudim a, odm ah podišla p rija tn a je^a.

— Neka bude kako ti kažeš, Sejne — prošaputala je ona nežno.

V

Šejn nije imao većih poteškoća da sledi Indijančeve ir«* gove. Bonito, Ind ijanac iz plem ena Lipano—Apača je u toku da­na u više nav ra ta jahao laganim kasom nakon što Je kao po- m ahnitao odjurio iz Alamocitasa.

Sunce je i dalje nem ilosrdno pržilo iako je već odavno bilo prešlo svoj zenit. Pogleda uperenog u pravcu severa Sejn je osm atrao drveće koje je u daljin i presecalo inače kao ogledalo ra ­van horizont.

R ana na levoj s tran i njegovog grudnog koša ga je sve više svrbela. Sejn je znao đa je to bio dobar znak, To i pomisao na poslednje tren u tk e koje je proveo sa M ercedes na te ra li su ga da se zadovoljno osm ehne i pored um ora koji je osećao.

Ispred njega je vazduh sve jače treperio . U znem irano n jišta- n je životinje na kojoj je jahao govorilo m u je da više nisu bili daleko od K anadian Rivera.

U sledećem tren u tk u Sejn se m eđutim stresao kao gromom ošinut. U daljini u šum arku ugledao je blesak puščane cevi da bi sam o koji delić sekunde kasnije začuo strahovitu eksploziju u svojoj neposrednoj blizini. U darac koji je osetio n a svojoj brad i na tren u tak m u je pom utio svest.

Šarac poče uplašeno da se p ropin je tako da je Sejn izgubio oslonac pod sobom. Instink tivno je izvukao čizme iz uzengija nakon čega je u visokom luku izleteo iz sedla. Došao je sebi tek kada je svom silinom tresnuo u prašinu.

M unjevito se o tko trljavši na leđa ugledao je pastuva niz čije se sapi siivao tan ak m laz krvi. Podigavši se na noge Sejn ie ju rnuo prem a izbezum ljenoj životinji. Puščani hici pqčeše da •— zarivaju u peskovito tlo isinrpd njegovih nn<r»i.i m innT

15

ftékakd uspéo dá se dókopá šarca i da ga snažnim povlačenjem za uzdfe obori rta zemlju. . ' '

P rašina koju su pri toni on i pastuv podigli još se nije bila ni slegla, a Šejn je u rukam a već uveliko grčevito stezao svoju „v inčesterku”.

Udaljenost do šum arka iznosila je barein pet stotina ja rd i Što jé predstavljalo preveliku razdaljinu za običnu ,.vinčesterku”.

Tiho opsovavši Šejn je prešao prstim a preko svoje brade na kojoj se nalazila duboka posekotina. Pogled m u je odm ah zatim pao na vrh sedla koji je m etak nepoznato« napadača naprosto rázneó i čiji ga je jedan deo očigledno pogodio u bradu.

Gotovo istovrem eno kada se u daljini ponovo začula g rm ­ljav ina dalekom etnog oružja Sejnov pastuv sé na tren u tak p ri- digao da bi se odm ah zatim nemoćno sručio u prašinu. Iz og­rom ne rane na v ra tu krv je šikljala na sve strane. Nakon neko­liko poslednjih trza ja način jenih u sam rtnom ropcu životinja se potpuno um irila.

Svestan šta sm rt konja znači za ,njega Šejn je osetio kako ga i pored nesnosne vrućine podilaze ledeni žmarci. U daljenost do najbližeg m esta Takose je iznosila najm anje tridesetak milja.

Ipak, to u ovim trenucim a nije bilo ono što ga je najviše brinulo pošto je znao đa će mnogo teže biti da prevali onih pet sto tina jard i do šum arka i da tam o onesposobi Lipano—Apača nego da kasnije stigne do Takose.

, Sćućuren iza beživotnog tela pastuva Šejn je sa sedla ski­nuo ču tu ru sa Vodom koja je pukim slučajem ostala čitava. Na­kon što je otpio dobar gu tlja j pogledao je prem a nebu i shvatio da je do prvog sum raka ostalo barem još pet-šest sati. A dotle ni po koju cenu nije smeo da napušta zaklon.

Izgledi se izvuče iz situacije u koju je zapao nisu bili nim alo ružičasti.

Ukoliko je Lipano—Apač nam eravao da m u se osveti zbog srnrti Liano Kida tada m u se za to pružala odlična prilika. T re­balo jé naim e samó da odjaše i da kasnije negde sačeka da Sejn k ren e za n^im. PoStn do Takose nije bilo drugog pu ta osim onog koji i)e vodio duz K anadian rivera, Lipano je mogao m irno da zauzm e négde busiju i da ga sa sigurnog odstojanja sm akne svojom dalekom etnom puškom.

Nakon što je otpio još jedan gutlja j vođe Sejn je oprezno provirio iz svog zaklona. U šum arku se m eđutim ništa n ije rrticalo. Lipano očigledno nije pomi.šljao ni da odjaše n iti da sé p rišunja Sejnu.

Iako se skoro uopšte nije pom erao Sejn se strahovito znojio. U ustim a je i dalje osećao o.statke peska kog se nagutao p rili- k6m pada sa konja. Jedino što ga je u tim trenucim a tešilo bilo je to što je rana na brad i pre.stala da k rvari i što ga n ije bolela kao na početku.

Sunce se strahovito sporo prim icalo zapadnom horizontu. Šejn je čežnjivo iščekivao prvi sum rak da konačno napusti za­klon koji mu nije ulivao baš neku naročitu sigurnost.

K ada se napokon koliko-toliko sm račilo Šejn je prebacio

16

ču tu ru sa vodom preko ram ena i sa „vinčeKterkom” u rukam a četveronoške krenuo prem a udaljenom drveću.

U tim trenucim a nije naravno im ac predstavu da li se Lipa­no—Apač i dal je . tam o nalazio. I poi'ed toga što tokom popo- dneva nije prim etio bilo kakvo kretan.ie ipak je postojala mo­gućnost da se Indijanac izgubio i da «a je sada čekao ne!?de u blizini rečndg korita K anadian livera.

Trebalo je m eđutim da prođe samo nekoliko sekundi pa da dobije odgovor na p itan je koje ga je mučilo. Zahvaljujući tami koja se sve više hvatala odm ah je prim etio odblesak vatre koja je suknula iz Indijančevog oružja. M etak se m eđutim zario u prašinu dobrih dvadesetak jard i od njega.

Sejnovo lice zaprljano prašinom i sasuSenim znojem raz­vuklo se u zadovoljan osmeh. V idljivost kakva je trenu tno vla­dala čak ni najboljem strelcu nije dozvoljavala da ispali pre­cizan h itac tako da je sa te strane barem donekle bio bezbedan.

Izgledalo je da je i Bonito postao svestan toga pošto je prt;s- tao da puca ne želeći da uzaludno troši m uniciju.

Prib ijen uz tlo Šejn je sačekao dok se putpuno nije sm ra­čilo a oriđa je pognut ju rnuo dalje prem a šum arku. Usput ie napregnuto osluškivao svaki pa i na jm anji šum. ali n ije uspevao đa čuje bilo šta sum njivo. I dalj^ je naravno postojala moguć­nost da se Indijanac u m eđuvrem enu jednostavno izgubio, no Šejn je ipak za svaki slučaj odlučio da u okrilju m raka pokuša da se u velikom luku oribliži šum arku.

Bbftito je m eđutim i dalje bio tu što Ie Sejn nakliučao po vo­n ju životinja koji je osećao u nozdrvam a.

Osim blagog šuštan ja visoke trave nije se čuo ni najm anji šum. To što je ovde usred pustin je bilo trave i drugog rastin ia moglo je jedino da znači da je negde u blizini bilo korito Ka­nadian rivera ili pak da je zem ljište natapao neki Dođzsmni iz­vor stvarajući gotovo nestvaran prizor.

Noć je bila bez mesečine tako da se gotovo ništa nije videlo. P rib ijen uz peskovito tlo na nekih dvadesetak jard i od šum arka Šejn je pogledom pokušavao da prodre kroz tam u ne bi li p ri­metio bilo kakav Indijančev tra s .

To što do tada nije uspeo da ugleda ni Bonita ni njegove konje moglo je jedino da znači da se šum arak nalazio na rubu neke uvale koja je Indijancu omogućavala da u njoj bezhedno sm esti konje. Zahvaljujući blagom povetarcu koii mu je duvao ravno u lice Sejn je bio u m,ogućnosti da nam iriše životinje, a da one ni.su osetile njegovo prisustvo.

. Sejna je krasilo s trp ljen ie koje je moglo da zadivi čak i n a j­lukavijeg indijanskog ratn ika. Kao i mnogf^ ru ta do tada i sada se držao svog gesla da je sm rt brza i da Covek zato u životu nikada ne bi trebalo dn

i7

Tako je prošlo više od sat vrem ena da se n išta nije desilo.Sejn je bio uveren da je ovde u ovoj oazi usred prave pu­

stin je inače vrveio od životinja, ali da su i one sada osećale dah sm rti koji je iebdeo u vazduhu i da su se zbog toga pritajile.

Sejn poče lagano da pom era ruke i noge da mu se mišići ne bi ukočili. A onda je pred sobom iznenada začuo tiho pome- ran je grančica. Odmah je počeo da puzi dalje prem a rasünju .

U m eđuvrem enu su mu se oči bile priv ik le na ono malo svetlo.sti koja je dolazila sa zvezdama obasjanog neba tako da je pred sobom uglei^ao peskovitu stazu koja je vijugala kroz inače gusto žbunje.

Nastavio je da puzi sve dok nijev stigao do samog i'uba uvale koja se zaista nalazila iza drveća. R epetirana „v inčesterka” mu se nalazila u rukam a no- jedino što je u uvali zatekao bila su dva ponija koji su m irno pasli pored malog jezerceta stvorenog podvodnim vodam a koje su odnekud izvirale.

U istom tren u tk u kada je začuo neinteresovano frk tan je konja Sejn je osetio kako mu se naprosto podigla kosa na glavi.

Od Lipano—Apača nije bilo ni tragć^ ni glasa. Prvo što je Sejnu palo na pam et bilo je da se Bonito krio negde u žbunju i da je jednostavno čekao da se on spusti dole do konja pa da ga h ladnokrvno ucmeka.

Ponovo je prošlo nešto više od pola ča.sa.Overo-poni ga je u m eđuvrem enu očigledno bio nanjušio

pošto je načuljio uši i podignute glave gledao tačno u njegovom pravcu.

Sve mi se čini da ću ipak m orati da povučem prvi potez i da hteo to ili ne nestanem odavde, pomisli Sejn.

Üpravo kada se sprem ao da se polako povuče nekoliko jard i unazad u žbunje do ušiju m u je dopro šum prouzrokovan šk ri­pom peska između sasušenih grančica.

Svestan da više nem a vrem ena za bilo kakvo oklevanje Sejn se m unjevito okrenuo na leđa i cev ,,vinčesterke” uperio prem a grm lju levo od sebe. Samo delić sekunde kasnije oružje u njegovim rukam a poče da b lju je vatru.

; iSio u tren u tk u kada se podigao na noge i kada je pošao p re ­m a žbunu u kom je verovao da se Apač krio Sejn je iznenada iza svojih leđa ugledao njegovu ogrom nu senku.

Glasno opsovavši Sejn se okrenuo i ponovo repetirao „vin­česterku '’.

U tom tren u tk u prilika polete prem a njem u.Pri odblesku vatre koja je suknula iz puščane cevi Sejn

je ugledao tam no iskeženo Indijančevo hce; Učinilo m u se čak da je u njegovim preneraženim očima ugledao odsjaj va tre iz „vinčesterke” no onda m u je strahovit udarac po slepopčnici po­m utio svest.

Hteo je ponovo da repetirá oružje i da ispali još jedan m etak na napadača, ali prsti ga jednostavno više nisu slušali.

Bilo je to poslednje čega se Sejn sećao pre nego što je utonuo u duboku nesvest.

IL

Sejn je imao u tisak kao da se nalazio u pećnici. Telo mu ja naprosto gorelo od nesnosne vreline. Do ušiju su m u dopirali šumovi koje jednostavno nije mogao da odgonetne.

A onda se odjednom prisetio udarca po slepoočnici i nesnos­nog bola koji je nakon toga osetio.

Usta su m u bila prepuna peska, a kada je napokon uspeo da otvori kapke zaslepila ga je ja rk a sunčeva svetlost koja je sarno još više pojačavala bol u glavi. ,

Tiho n jištan je konja nateralo ga je mćđutirn odm ah zatim đa se strese kao da ga je neko ošinuo bićem.

Prvo na šta je pomislio bilo je naravno da je Lipano—Apač još uvek bio negde u blizini.

R uka m u je instinktivno poletela prem a futroli sa „rem ing- tonom ” kada je iznad sebe ugledao ogrom nu senku koja je za­k lan ja la sunce. Hteo je već da povuče obarač, a onda je izne­nađeno. shvatio da se to nad njim nadneo Overo-poni koji ga je znatiželjno posm atrao.

Sa nevericom je zurio u životinju oko čijeg v rata je bio, prebačen laso čiji je drugi k raj bio svezan za obližnje žbunje. IN^jegovoj sieći naravno nije bilo k ra ja kada je uvideo da poni ne može đa m u pobegne, i da će biti pošteđen dugotrajnog hoda­n ja po vrelom suncu.

Sledeće što je Sejn uradio bilo je da se odvuče do jezerceta gde je ugledavši svoj lik u vodio jedva uspeo da prepozna sa­mog sebe.

B rada m u je i dalje bila otečena, a tu je bila još i duboka posekotina koja je dosezala gotovo do g rk ljana dok m u je usi- rena k rv slepila kosu na slepoočnici.

Laganim pokretom Šejn je zagnjurio glavu u vodu nakon če­ga je halapljivo počeo da je guta. Svakim gutljajem koji je ot- pijao osećao je kako m u se snaga sve više vraća.

Napokon se pridigao na noge zagledavši se u konja koji je pomalo uplašeno uzmicao prem a žbunju.

Sa ne m alim čuđenjem Šejn je konstatovao đa se radilo o Overo-poni ju koji je pripadao Liano Kidu. Sledeće što je pri- vuko njegovu pažnju bilo ja sedlo koje je na udaljenosti od sa­mo nekoliko ja rd i ležalo u pesku.

Bilo je to njegovo vlastito sedlo! A najčudnije je bilo to što je iz fu tro le na sedlu virila drška njegove „v inčesterke”. Kada je na k ra ju uvideo da m u je i „rem ington” bio nabijen, Sejnu je postalo jasno da Bonito u stvari i n ije nam eravao da ga ubija.

Ali zpito?Jeste đa m u je u A lam ocitasu pretio da ćs m u pe -jsvetit’

no tada je Bonito sm atrao da je visokog stranca unajm ila žena po im enu Loreta Kob sa zadatkom da ubije Liano Kida.

Sleđeđe p itan je koje je Sejna u ovim trenucim a mučilo bilo je zašto ga je Lipano—Apač upravo ovde sačekao u zasscli.

N akon kraćeg razm išljanja došao je do zaključka da je za to postojalo samo jedno objašnjenje. Izgledalo je naim e da Bo-

2 S«jn 115 19

VII

nito nije hteo da ga bilo ko p ra ti i da sazna gde će sahran iti Liano Kida.

Začuđen ovakvim Bonitovim ponašanjem Šejn poče u ne- verici da vrti glavom. Ovo je hčilo sve samo ne na ponašanje jednog Apača, pomisli on. JN’o možda je boi-avak m eđu belcima zaista uspeo da promeni Bonila.

Iako još uvek nesiguran na nogam a Sejn se uputio prem a poniju. N aviknuta očigledno na sedlo životinja je potpuno m irno dozvolila da je Šejn osedla. Dok je pritezao poslednje kaiševe Sejn je zam išljeno posm atrao ponija. Njegove karakteri.stične bele fleke na v ra tu i trbunu sigurno su se duboko urezale u -secanje svih očevidaca prepada koje su izvršili Liano Kid i n je­gova banda te stoga i n ije bilo čudno što je Bonito um esto svog T obiano-ponija ostavio Kidovog Overa.

M eđutim to je u ovim trenucim a Sejnu bilo potpuno sve­jedno. Glavno je bilo da će biti pošteđen m uka koje je pešače- n je do Takose nosilo sa sobom.

Nakon što je poniju skinuo laso sa v ra ta Sejn se vinuo u sedlo. Ispostavilo se odm ah da je Overo bio jedan od najboljih konja na kojim a je do tada jahao. I ne samo to već ga je i slušao kao da su godinam a zajedno tako da je bio dovoljan samo blag dodir kolenim a pa da poni pode u željenom pravcu.

N akon k raćeg , proučavanja tragova koje je Bonito ostavio za soDom Sejn je krenuo na severozapad. Znao je da će kad-tad naći na korito K anadian rivera i da će m u tada preostati da jaše sam o njegovom obalom pa da stigne u Takosu.

I poi’ed lošeg stan ja u kom se nalazio Sejn je ispunjavao osećaj nekog čudnog zadovoljstva.

Liano Kid za kojim su Teksaški rendžeri gotovo godinu da­na bezuspešno tragali je dakle bio m rtav i to zahvalju jući isk lju­čivo tom e što je saslušao priču starca za kog su m u svi govorili da je potpuno lud.

Dok je blago pognut u sedlu jahao pu t Takose, Šejn je u m ishm a već bio u tam ošnjem „V estern K ros” salunu u d ruštvu prelepe Rasti Avalon koju već odavno nije bio video ali za koju se nadao da je još uvek tam o radila.

VIII

M ala zapuštena postaja na pruzi kom panije „D enver Siti R ejlrod” se nalazi tačno na sredini pu ta izm eđu D alharta i Ta­kose.

P ostaja se sastojala od ogromnog vodenog to rn ja , šupe u kojoj .su bila sm eštena nacepana drva, kao i poveće kolibe čija je jedna polovina služila kao šta la za konje, a druga kao prosto­rija za stanovanje i rad starom Ovenii M erilu i njegovom si­nu Benu.

O ven M eril i njegov sin su u ovo doba dana m orali da stoje napolju , pored pruge pošto je svakog tren u tk a mogao da stigne I)odnevm voz. Obojica su m eđutim i dalje bili u kolibi i to pot­

20

puno-nesposobni da načine i n a jm an je pokret, pošto su bili bvezani.

Sirom iskolačenili očiju i Oven M eril i njegov sin Een su ’ zurili u leđa dve prilike koje su sta ja le pored pr.ašnjavog pro-^ zora posm atrajuči šta se napolju dešava.

Jedan od njih je bio prilično m lad momak duge plave kose čije je lice bilo m askirano tam nom m aram om . Jedino su .‘¡e vi- dele njegove ledene svetloplave oči.

Sudeći po karak terističn im oblinam a nije bilo n ikakve sum ­n je da je osoba koja je sta ja la pored plavokoksog m om ka bila neka žena. Na sebi je im ala usko prip ijene jaiiaće pantalone i k ra tk u jaknu koja joj je dosezala jedva *đo struka i koja n ije mogla da p rik rije njene bujne g ru '.i. Kosu je nosila podignuiu ispod malog tam nog šešira tako da stari M eril nije uspeo da razazna n jenu boju. I ona je bila m askirana istom onakvom m a­ram om kao i m om ak pored nje.

Za Ovena M erila nije bilo n ikakve .sumnje da je kod n jih banula banda Liano Kida.

Tog dana su se naim e u sam osvit zore iznenada pojavila dvojica m askiran ih revolveraša koji su njem u i Benu poturili pod nos cevi svojih pucaljki. Nakon što su ih svezali i nakon što su im u usta strpali zgužvane m aram e da ne bi mogli nikoga da upozore pojavili su se žena i plavokosi momak. N jih dvoje su se smestili u kolibu dok su ostali članovi bande napolju obavljali sve neophodne priprem e za p repad koji su očigledno nam eravali da izvrše na železničku kompoziciju.

Oven M eril nije bio u m ogućnosti da bilo šta preduzm e ne bi li osujetio njihov prepad. A i da je bio u stan ju p itan je je bilo da li bi zaista bilo šta pokušao obzirom na sve one prić6 koje su kolale o svireposti bande Liano Kida.

U ovim trenucim a Oven M eril .se u sebi tiho molio da ceg ovaj košm ar što p re prođe.

A onda se u daljin i začuo pisak lokom otive koji je označavao dolazak kom pozicije koja je i ovoga puta bila gotovo u m inu t ’ tačna.

Plavokosi m om ak je za to vrem e ščepao svoju pušku koja je do tada sta ja la oslonjena o zid pored prozora. O dm ah zatim je podigao donji deo pokretnog prozora i uzviknuo nešto onim a napolju što M eril n ije mogao da razum e.

Vazduh je bio ispunjen tihim šištanjem pare Itoje je vrem e­nom postajalo sve snažnije. Uz to se jasno ćula i zvonjava loso- m otive koja je na ta j način najav ljiva la ulazak kompozicije u stanicu.

O djednom čitava koliba poče da podrh tava da bi se sam-j nekoliko se k in d i kasnije napolju pred prozorom začula škripa kočnica nakon čega se voz zaustavio obavljen belieas.«m obLe.- cim a ispuštene pare.

I pored buke lokom otive koja se zaustavljala M eril je začat) glas Sem a H auarda koji se očigledno čudio što Oven i B«n M eril n isu bili pokraj vodenog to rn ja da bi na lokom otivi napunili rezervoar sa vodom.

21

A onda je odnekud iznenada odjeknuo revolverski hitac na­kon čega se stanicom prolomio nečiji bolan lirik.

Plavokosi momak i žena odjednom ju rnuše napolje. Ponovo se začula revolverska paljba da bi zatim nelvo prodornim gla­som uzviknuo:

— Ako bilo ko načini m akar i najm anji pokret biće ubijen!^,Oven iVIeril i njegov sin Ben se prestravljeno pogledaše. Obo­

jica su na neki način bili srećni što su u ovim trenucim a sedeli svezani u kolibi.

IX

6em Jrlauard glasno opsova.— Gde ii je samo M eril? — dobacio je svom ložaču. Gilu

A tkinsu.ilegnuvši ram enim a A tkins se pridružio H auardu koji je

stajao na prozoru lokom otive pokušavajući da odgonetne gde su Oven i Ben Meril.

— Hej. Merile! — dreknuo je Sem H auard.U tom trenu tku odnekud odjeknu revolverski hitac.Metal se zario u m etalni prozorski okvir tik pored H auar-

dove glave nakon čega se odbio i gotovo pogodio ložača koji se preplašen bacio na pod kabine.

— R uke uvis! — začuo se g las čoveka koji se nazalio na vo­denom to rn ju sa d ru g e s tra n e koloseka.

Ne obazirući se na ovu p re tn ju Sem H auard se m unjevito okrenuo u nam eri da, se dočepa „v inčesterke” koja se nalazila iznad prozora na za n ju predviđenom mestu.

N ijé m eđutim , uspeo da je upotrebi pošto su pucnji ponovo odjeknuli. Snažan udarac vrelog olova u mišicu leve ruke na­terao je H auarda da ispusti ,.v inčesterku” iz ruku.

U tom tren u tk u su se otvorila v ra ta M erilove kolibe i poja­vio se m askiran m uškarac koji je uperio svoju „vinčesterku” u n jega i ledenim glasom uzviknuo: — Ako bilo ko načini m akar i najm anji pokret biće ubijen!

Pogled na 'm om kovu dugu plavu kosu naterao je Sema H au­arda da se strese kao grom om ošinut.

B anda Liano Kida, prođe m u kroz glavu.Sem H auard lagano podiže ruke dok se dole pored njego­

vih nogu Gil A tkins mašio za „vinčesterku” .Još p re nego što je H auard uspeo da mu kaže da odustane

od te svoje nam ere sa druge strane lokom otive se stvorio još je ­dan revoiveraš koji je bez ikakvog dvoum ljenja ispalio A tkinsu m etak u leđa.

Kada je H auard okrenuo glavu ugledao je Atkinsovo beži­votno W q izne-J kog je stajao m askiran revolverás iz čijeg ja teškog ,,ko lta” još uvek izlazio plavičast dim. I pored m aram e svezane preko lica H auard je jasno mogao da razazna da je re­volverás nosio gustu tam nu bradu.

— Im aš li bilo šta da kažeš? — procedio je bandit čije su aitne sivkaste oči podm uklo sevale.

22

H auard prestrav ljeno odm ahnu glavom.— Silazi sa lokomotive! — naredio mu je m askirani raz­

bojnik.Dok je sa bolnom grim asom na licu spuštao niz stepenice

lokom otive H auard je sa zđbnjom u očima gledao u v ra ta kolibe p itajući se da li su Oven Meril i njegov sin Ben još uvek m e­đu živima.

O djednom se sa svih strana pojaviše teško naoružani raz­bojnici. Svi do jednog su bili m askiran i i svi su osim plavokosog mom ka nosili dodatne redenike sa m unicijom prebačene preko ram ena. Bili su to kao što je uostalom i u svim novinam a pisalo surovi momci, pravi Liano-vukovi koji nisu znali za milost.

S tisnu tih usana H auard je posm atrao kako su se o tprilike desetak revolveraša ukrcali u voz. N ajpre su se začuli p restrav ­ljeni krici pu tn ika da bi koji tren u tak kasnije odjeknuo jedan jedini, pucanj.

d n e dve prilike koje su do tada sta ja le pored M erilove ko­libe takođe krenuše prem a kompoziciji. H auard je jasno mogao da vidi da je p ratilac plavokosog m om ka bila žena. U desnoj ruci je držala m ali niklovani revolver, a k retala se gipko poput prave planinske pume.

N jih dvoje su Se užurbanim korakom približavali poslednjem vagonu kompozicije. Shvativši iznenada zbog čega je u stvari došlo do prepada na voz Sem H auarda je oblilo avetinjsko, bledilo.

Liano Kid m ora da je znao šta se u teretnom vagonu nalazilo!U tom tren u tk u iz uskih proreza na teretnom vagonu odjek­

nula je puščana paljba.Nakon što su se plavokosi m om ak i žena bacili na zem lju

ostali revolveraši počeše da zasipaju vagon pravom kišom m e­taka. Trojica od n jih su nekako uspeli da se domognu vagona i da nestanu ispod njega.

N epun m inu t kasnije plavokosi m om ak je uzviknuo:— O tvara jte vagon ili ćete zajedno sa njim odleteti u va­

zduh !Umesto odgovora usledilo je još nekoliko pucnjeva koji su

samo za malo prom ašili plavokosog revolveraša.Pa zar ti glupci ne shvataju koga im aju pred sobpm, pomisli

Sem H auard sav uspaničen.N akon što je plavokosi m om ak k ra tko podigao ru k u ona tro ­

jica su se pojavili ispod vagona i pognuti odjurili prem a ob­ližnjoj gomili naslaganog d rveta iza kojeg su potražili zak-on.

S trahovita detonacija koja se začula samo koji trenvitak kasnije na te ra la je H auarda da pomisli da je došao sm ak sveta. Kao da ga je neko ogromnom rukom podigao sa šina posleđnji vagon poleteo je u vazduh. N ajpre se čula škripa m etala nakon čega iz ogrom nog oblaka prašine na sve strane počeše da leta komadići polom ljenih dasaka.

Kada se prašina donekle slegla, H auard je mogao da vidi šta se u stvari desilo. Eksplozija je naim e do te m ere bila dobro tem pirana da se te re tn i vagon n ije potpuno razleteo već je samo

23

izleteo iz šina i pao na bok. Na njegovom donjem delu je zjapio o tvor prečnika pola m etra kroz koji je jedan od p ritrča lih ban­d ita ubacio još jednu šipku dinam ita.

Nekoliko sekundi kasnije odjeknula je još jedna ek:'plozija ko ja je H auarda ispunila m učninom . Sada naim e nije bilo više n ikakve sum nje da je bilo ko od trojice pratilaca teretnog va­gona preživeo. Svi do jednog su platili životom zbog to sa što su hteli da zaštite tovar novca koji im je bio poveren na ču­vanje.

Plavokosi m om ak i žena se podigoše iz svog zaklona i ju r ­nuše prem a vagonu. Tamo se kroz otvor iz koga je i dalje kuljao gust piavičasti dim upravo provlačio jedan od m askiran ih raz­bojnika.

Nakon izvesnog vrem ena revolverás se glasno kašljući po­novo pojavio na koloseku. U rukam a je držao dve poveće kožne torbe koje je dobacio plavokosom momku.

Tri hica koje je m om ak zatim Í5;palio u vazduh bili su oči­gledno znak da se sa obližnjeg brežuljka stušte još trojica ban­d ita koji su za sobom vukli krdo svezanih konja.

Plavokosi m om ak je svojim ljudim a naredio da uzjaSu. Je ­dan od one trojice koji su upravo stigli je doveo malog ali snaž­nog O vero-ponija i prelepog vranca dugih tankih nogu.

Plavokosi m om ak se vinuo na leđa ponija dok se žena isto tako spretno popela u sedlo ogromnog vranca. Neko od revolve­raša je zatim dodao plavokosom m om ku one dve kožne torbe koje je ovaj privezao za uzvišenje na svom sedlu.

N akon toga su on i žena u besomučnom galopu napustili poprište još jednog od m nogobrojnih prepada koji su se posled­n jih meseci odigrali u ovom kraju .

Za to vrem e se na v ratim a putničkog vagona pojavio i po- slednji rnaskirani razbojnik koji je u rukam a držao poveći srno- tu ljak u koji je očigledno bio smestio dragocenosti koje je opljač­kao od putnika.

K ada m u se b radati revoiveraš još više približio Sem H auard je samo prestrav ljeno uvukao glavu u ram ena.

—

Ovo je pozdrav od Liano Kida! — procedio je b radatidiv nakon čega je drška njegovog revolvera poletela prem a H au- ardovoj glavi.

M ašinovođa se m eđutim , instink tivno bacio u stranu dok mu je desnica nehotice krenula prem a banditovom licu sa kog je stirgao tam nu m aram u kojom je ovaj bio m askiran.

Ne samo H auard već je i band it bio iznenađen ovakvim razvojem događaja tako da u p rv i m ah nije znao šta da učini. P renuo ga je tek glas njegovog d rugara koji je držao njihova dva konja i koji m u je nešto glasno doviknuo.

B radati div je nakon toga podigao cev „kolta” uperivši je u H auarda.' Gotovo istovrem eno je odnekud odjeknuo revolverski hitac koji je band itu odneo šešir sa glave.

Tu iznenadnu priliku je iskoristio H auard đa se m unjevito

24

o tko trlja u s tran u tako đa ga je m etak koji je revolverás u besu ispalio za dlaku promašio.

Pošto su odm ah zatim usledila još dva-tri pucnja koje su i.spalili putnici iz vagona bradati div nije više imao vrem ena' za m ašinovođu te je usicočio u sedlo i zajedno sa svojim drugarom ju rnuo za ostalim članovima bande koji su već zamicali iza obližnjih brežuljaka.

Svestan za koliko malo je izbegao sm rt Sem H auard poče da proklin je samog sebe što je m askiranom banditu svukao m a­ram u sa lica. No tu se sada više n išta nije moglo prom eniti.

O djednom se pored njega stvorio M ajk Dejvison koji je već dugi niz godina radio kao konduk ter za kom paniju ,,Denver S iti R ejlrod”.

­

13ejvison je kleknuo dole u pesak i ispalio još jedan m etak za banditim a no razdaljina je već bila i suviše ve­lika da bi bilo šta mogao da učini:

— Hvala t i , 'M a jk ! — prom rm ljao j t H auard kada m u jeDejvison pomogao da se podigne na noge.

— Sve mi se čini da sam tog bradon ju već negde video — procedio je Dejvison.-

Sem H auaid m eđutim samo ravnodušno slegnu ram enim a. Zbog svega štt) je doživeo, a i zbog onoga što je moglo da se desi on bi u ovim trenucim a n ajrad ije iiiibrisao lik bradatog revolve­raša iz svog sećanja. Odmah zatim se nesigurnim korakom uputio prem a kolibi da bi video šta je sa Ovenom Merilorn i njegovim sinom.

X

Posleđnji sunčevi zraci su krovovim a Takosa davali ja rko crvenu boju. Sejnu se sa usana nehotice oteo uzdah olakšanja kada je pored prvih kuća usm erio ponija prem a glavnoj ulici.

Pogled m u se na kratko zadržao na železničkoj stanici koja se nalazila u nepo<!rednoj blizini grada i na kojoj je bilo okup­ljeno mnoštvo ljudi koji su užurbano trčali tamo amo. Lokomo­tiva koja je za sobom vukla vagon na kom se nalazila ogrom na dizalica se upravo sprem ala da napusti stanicu.

Činjenica da ,se negde verovatno nešto desilo sa jednim od vozova kom panije ,,D enver Siti R ejlrod” u ovim trenucim a nije m eđutim privlačila njegovu pažnju. Slegnuvši samo ram enim ji Sejn je produžio dalje glavnom ulicom nastojeći da ododorn romnog som brera p rik rije ranu na brad i kao i od krvi slepljenu kosu na slepoočnici.

L judi su duž cele glavne ulice sta ja li u m anjim grupam a i o nečem u živo rasprav ljali. Nekolicina ga je popreko pogledala na­kon čega bi uzbuđeno počeli da se došaptavaju što je bio očigle­dan znak da su i-azgovarali i o njem u.

Iz da ljih razm išljan ja trglo ga je m eđutim zdanje .^Vestern K ros” saluna koje je ugledao pred sobom. Lagano je sjahao is­pred ulaza u salun i svezao O vero-ponija za stub nastrešniee pored još šest konja koji su se već tu nalazili.

Skinuvši som brero sa glave Šejn je otresao p rašiau sa odeće

2&

nakon čega je krenuo prem a vratim a saluna. Ugledavši ga onako prljavog 1 krvavog jedna od slučajnih prolaznica je ispustila prigušen krik što je Šejna nateralo 4,‘i ponovo stavi som brero na glavu da ne bi svojim izgiedorn još nekoga uplašio.

Bolela ga je gotovo svaka koska dok se stepenicam a penjao prem a ulazu i rukam a odgurnuo pokretna v rata saluna.

Bio je ne malo iznenađen kada je video da osim trojice bar- m ena koji su u dokolici lovili muve u salunu nije bilo više nikoga.

Ovo je zaista neuobičajena pojava obzirom na doba dana. No to je v e t\v a tn o bilo u nekakvoj vezi sa onim okupljanjem svela na železničkoj stanici, pomislio je Sejn.

. Barm eni su ga dočekali prilično neljubazno tako da se tek nakon što je iz džepa izvukao novčanicu od deset dolara jedan od n jih udostojio da m u priđe i da ga up ita šta želi. .

— Viski —- -procedio je Šejn mrzovoljno. — I reci Rasti Avalon da je Šejn ovde.

Trojica barm ena ga zapanjeno pogledaše.Jedan od njih je svoje ogrom ne Sape spustio na šank dok

je drugi počeo da petlja nešto ispod šanka gde im je najvero-- va tn ije sta ja la skrivena sačm arica. B arm en koji ga je maloča.3 upitao šta hoće se samo nam rštio i svojim kreštavim glasom od­govorio:

— Ono poslednje bolje zaboravi, hom bre. Ovo ti kažem dobronam erno pošto . . .

— Sve mi se čini da te nisam pitao za tvoje m išljenje — prekinuo ga je Sejn m irnim glasom. — D akle urad i ono što sam ti rekao.

Nakon što m u je natočio čašu viskija barm en se ponovo zagledao u njega. Pošto je izgledalo kao da je nam eravao da za­boravi na drugi deo njegove porudžbi'ne Šejn je počeo da gubi strp ljen je . Zbog toga je m unjevito izvukao „rem ington” iz fu t­ro le i uperio ga u ogrom no ogledalo koje je krasilo zid iza šanka.

— K ada se ogledalo razleti u param parčad neće biti po t­rebe da ideš po ^ a s ti — prosiktao je Sejn.

— Možeš slobodno da pucaš ako zauvek hoćeš da ostaneš u Takoai, hom bre — odvratio jt; barm en. — A tada će na tvom grobu- sigurno sta ja ti sledeći natp is; On je bio ta j koji je vrho­vnima svojih čizama nagazio S pira Hetelija.

Ovo im e Šejn do tada još n ikada n ije bio čuo. P itao se da to m ožda nije značilo da se Rasti A valon udala?

T u pomisao je m eđutim vrlo brzo odbacio pošto Rasti jed­nostavno nije bila tip žene koja je mogla da ostane verna samo jednom m uškarcu.

Zbog svega toga je samo preteći podigao ru k u sa „rem ing ­tonom ” nakon čega je debeljuškasti barm en pom irljivim glasom rekao; -

— U redu, hom bre! Samo nemoj kasnije da kažeš da te n i­sam upozorio.

N akon ovih reći debeljko se okrenuo svom kolegi koji je i dalje držao ruke na sačm arici i klim nuo m u glavom.

26

— Hajde, Kris, idi i obavesti Rasti — prom rm ljao je omSamo koji tren u tak kasnije omaleni barm en se popeo gore

na polusprat gde je pokucao na jedna od nekoliko vrata.— Rasti, dole je neki čovek koji bi hteo da porazgovara, sa

tobom.— Reci mu da ide do đavola! — odgovorio je prom ukao glas

koji je Šejnu bio dobro poznat.— Mislim, da ste i sami čuli odgovor, m ister! — procedio

je barm en okL*,:'nuvši se dole prem a salunu.— Reci joj da je traži Šejn!Na trenu tak je nastao ta jac da bi se samo koji delić sekunde

kasnije v ra ta širom otvorila i u njim a se pojavila crvenokosa lepotica u crnom korsetu u kom su njene ionako naglašene ob­im e još više dolazile do izražaja. Ispustivši radostan krik ona se pored preneraženog barm ena naprosto sjurila dole niz ste-

.penice. Šejnov pogled je pao na njene duge kao izvajane noge u crnim m režastim čarapam a sa crvenim podvezicama.

— Sejne! — uzviknula Je Rasft^Avalon poletevši mu u za­g rlja j i obasipajući ga poljupcim a. — Bože moj, Šejne. koliko li je vrem ena samo prošlo otkako smo se posleđnji put videli?

— Deset dugih meseci — odvratio je on nacerivši se.Tek tada ga je Rasti malo pobliže zagledala.— Jesi li ti to naleteo na krdo bizona? — upita la ga ie ona

svojim dubokim glasom.— Ne nego sam imao m alih nesuglasica sa jednim u p a n o —

Apačem — odvratio je Šejn. — U stan ju u kakvom se trenu tno nalazim veoma bi mi p rija la kada puna vrele m irišljave vode.

* Rasti Avalon klim nu glavom. N akon što je debeljku nare­dila da priprem i vodu i sve ostalo što je sm atrala neophodnim Rasti se ponovo okrenula Sejnu.

— Mislim da bi mi i doktor dobro došao — prom rm ljao je on kada ga je Rasti uhvatila pod ru k u i kada ga je povela gore prem a svojoj sobi.

— Na njega ćeš za sada m orati da pričekaš — odvratila ie Ra.sti odm ahnuvši glavom. — Dok K arp naim e trenu tno ima posla preko glave pošto mu je kuća puna ranjenika.

To verov'atno m ora đa je takođe bilo u vezi sa onom gužvom n a stanici, pomislio je Sejn dok su se steoenicam a penjali aore na sprat.

K ada su se v ra ta zalupila za njim a Šejn nije ni pokušavao da p rik rije svoje uzbuđenje kad mu se Rasti obesila oko vrata .

K ada je Sejn počeo da o tvara kopče korseta na nienim le­đim a ona je samo tiho uzdahnula.

— Ko je Spiro Heteli? — upitao je Šejn setivši se u tom tren u tk u barm enovih reči.

— Niko ko bi trebalo da te brine, Sejne — odvratila ie ona odm akavši .se malo od njega,

— A da li i on isto tako gleda na čitavu stvar?Ona lagano odm ahnu glavom,— Plašim se da on ipak ne deli m oje m išljenie— A je li brz?

¿1

— Mislim da jeste, iako nisam im ala prilike da sc u to lično uverim pošto sam se neko vi'cme klonila zgodnih m om aka ne želeći da ih Spiro otprem i na onaj svet.

— I .sada si srećna što me ponovo vidiš? — upitao jc Sejn nacerivši se.

Ona klim nu glavom,— Da. I to ne samo zbog njega već i zbog toga što sam

pro tek lih meseci često m islila na tebe. A tako nešto mi se u či­tavom mom životu još nikada nije dogodilo.

Kada je Sejn otvorio i po.jlednju kopču Rasti je jednostavno Sčepala korset i bacila ga na krevet. Oslobođene steznika njene ćrvste bu jne grudi počeše pohotno da se klate. U tren u tk u kada

j« n jena m ala ruka počela da m u klizi uz nogu dole u salunu ■se začuo bat teških čizama koji se sve vi.še približavao. Rasti se oslobodila njegovog zagrlja ja sa nam erom da izađe napolje na hodnik i da zaustavi H etelija, no Sejn ju je samo odgurnuo ustranu i desnicu .spustio na dršku „rem ingtona”.

Koji tren u tak kasnije v ra ta su se uz strahovit tresak širom otvorila i Sejn je p red sobom ugledao m om ka koji je mogao da ima tek nešto više od dvadeset godina. Sa svojom tam nom kosom i tam noplavim očima m om ak je izgledao zaista privlačno. Na sebi je imao elegantno odelo ispod kog se nazirao šareni svi­leni prsluk. Tam na koža njegovog opasača bila je isto onako briž­ljivo ispolirana kao i m esingane čaure revolverskih m etaka koje ! u se na njem il nalazile. F u tro la sa ogrom nim „koltom ” je bila prilično nisko svezana dok m u se desnica nalazila tik iznad n je ­gove drške sprem na da svakog tren a potegne sm rtonosno oružje.

Neka m ešavina iznenađenja i prezira se ogledala u njegovim plavim očima. Očigledno m u nikako n ije išlo u glavu da je Ra.sti Avalon povela u svoju sobu jednog ovako odrpanog čoveka.

— Je li to on? — upitao je Sejn ne skidajući pogled sa tam ­nokosog preplanulog momka,

— Da, to je Spiro Heteli — odvratilii je Rasti svojim to ­like karak terestičn im dubokim glasom,

— Š ta sve ovo treb a da znači. Rasti? — prosiktao je He­teli, Ne dobivši m eđutim , n ikakav odgovor m om ak je načinio dva koraka prem a Sej-nu i preteći m u rekao:

— Hajde, protuvo, gubi se! Dajem ti pola m inu ta da nes- taneš odavde Ukoliko ti naravno n ije .stalo do toga da ti su tra na Brdu čizam« i.stre.su nekoliko lopata peska na lice.

0."<meh koj’ ,ie titrao na Sejnovom licu ga je m eđutim , i dalje zbunjivao,

— H ajde smiri se, Spiro — pokušala je Ra.sti da i^ la d ivStvar. — Šejnova p rav a su p rava čoveka koga poznajem m no­go duže, nego tebe, I zbog toga napu,sti m oju sobu ako ti jestalo do ‘oga da i dalje ostanem o prija te lji,

.Sirom otvorenih usta m om ak se zagledao u Sejna,M ora da .se negde već susreo .sa m ojim im enom čim ova­

ko reaguje, pomi.sli Šejn,Momkove taranoplave oči počeše zloslutno da sevaju.Ne želeći da se ur>u.šta u bilo kakav rizik Sejn ,ie m u n je ­

2b

vito potegao „rem ington”. Momak je na vrem e prim etio ta j njegov pokret, ali je bio i suviše spor da bi mogao bilo šta da učini.

Suočen sa zlcsiutnim otvorom revolverske cevi Heteli ;i.e vratio SVOJ dopola izvučeni „kolt” sa drškom od slonovače u fu tro lu nakon čega se, ćutke okrenuo i k ru tim korakom izašao napolje na hodnik.

Sejn je pošao za njim do vrata. Uvei'ivši se da Heteli vi* še n ije imao naraeru da se vraća Sejn ih je zatvorio ne zabo­rav lja jući ovoga puta da okrene ključ u bravi.

Rasti se samo nežno osm ehnula kada se okrenuo i kada je otkopčao opasač.

— Hajde, ne dozvoli ^ š e da čekam ni sekundu — pro- m rm lja la je ona raširen ih i-uku.

XI

Bili su toliko zaokupljeni sobom i prepušteni svojim ču­lim a da nisu čuli m noštvo uzbuđenih glasova dole u salunu.

Tela su im se odvojila tek kada se začulo glasno lupanje pesnicam a po v ratim a i kada je neko prodornim glasom uz­viknuo ; .

— O tvaraj vratii, Rasti, ili ćemo biti prim orani da ih raz­valim o !

Dok se Rasti prib ližavala v ra tim a Sejn je uspeo da usko­či u pantalone i da se domogne svog opa.sača.

— Jesi li poludeo, K lark? — uzviknula je Rasti Ijutito .— Reci m i šta ovo treb a da znači?

— To ću ti reći čim otvoriš vrata.— Ali na sebi nem am ni tru n k e odeće! — uzviknula je

Rasti.— Onda se oblači već jednom ! Sačekaću još samo m inut

a o.nda ću razvaliti bravu! I reci tom m om ku kod tebe aase ne pojavlju je na prozoru pošto .sam svojim ljudim a na­redio da u tom slučaju bez upozorenja otvore vatru.

— Š ta ovo treb a da znači, Šejne? — prošaputala je Ra­sti okrenuvši .se prem a njem u.

Sejn koji uopšte n ije imao predsta\oi ko je ta j čovek pred vratim a, same, slegnu ram enim a,

— Elvo otvaram vrata, K lark! — rekla je Rasti glasnonakon što ie na brzinu obukla svoj svileni ogrtač, — Morašmi međutim- obećati da ćeš ući sam i da nećeš odm ah do-četi kao pom ahnitao da pucaš oko sebe!

Na tren u tak je napolju na hodniku na.stac m uk, Sejn je već hteo da upita Ra.sti ko je ta j K lark kada se ponove za­čuo njegov glas: — Neće se ništa desiti ukoHko m akne rukesa pucaljke.

Rasti klim nu Sejnu kratko glavom nakon čega je okre­nula ključ u bra\n i nekih desetak inča odškrinula vrata.

— Kao što rekoh unu tra možeš jedino ti da uđeš, K lark!Neko je sp e lja m eđu tim , noEjom snažno o d g u rn u o v rata

29

tako da je Rasti zajedno sa n jim a poletela unatrag prem a zidu.

Ü sobu je odm ah zatim uleteo zdepasti debeljko kockas­tog lica koga su p ra tila još četvorica dobro naoružanih mo­maka.

Ugledavši u njihovim rukam a sačmarice sa skraćenim oevima Sejnu je postalo jasno da je bilo dovoljno da samo jednog od n.jih zagoiica p rst na okidaču pa da od njega ne ostane mnogo. Zbog toga je odm akao prste dalje od drške revolvera stavljajući im na taj način do znanja da će se po­vinovati svakoj njihovoj naredbi.

— Hajde diži šape! — prosiktao je debeljko čiji je, u nekoliko n av ra ta lomljeni nos, isto toliko pu ta krivo srastao dajući na ta j načm njegovim ionako grubim crtam a lica još suroviji izraz.

Svestan da nem a drugog izbora Šejn je visoko podigao ru k e uvis. U tom tren u tk u mu je prišao jedan od or^ četvo­rice sa sačm aricania i izvukao m u revolver iz futrole.

— Šta sve ovo treba da znači, K lark? — um ešala se po­novo Rasti. — Šta je to što ti je Šejn učinio?

Ne obaziruć. se ni na jm anje na ova n jena p itan ja de­beljko ju je samo odgurnuo u s tran u i upitao Šejna: — Da li je ono tvoj O vero-poni tam o dole pred salunom ?

— Ne — odvratio je Šejn odm ahnuvši glavom.— Ali kako onda da su te videli da si na- n jem u ujahao

u grad? — upitao ga je debeljko Iju tito sevnuvši očima.— Da, to je tačno — rekao je Šejn. — To još uvek ne

m ora da znači da je konj moj.— Dobro a čiii je onda? — upitao je debeljko razdraž­

ljivo.— Liano Kidov.Im e koje je Sejn izgovorio nateralo je sve prisutne da

naprosto gáneme.— Dakle, ipak! — prom rm ljao je debeljko nakon što se

povratio od iznenađenja. — H auard i Dejvison su naim e prepoznali i konja na kom si dojahao, m ister. Čini mi se da. ćeš neke stvari sada ipak m orati da nam razjasniš. I potrudi se da to tvoje ob jašn jen je deluje uverljivo inače bi se lako moglo desiti da za m anje od pola sata budeš obešen o prvo d rv o !

K rajičkom oka Šejn se zagledao u Rasti Avalon. P rene­ražen izraz njenog lica govorio m u je da u ovim trenucim a od n je ne može da očekuje bilo kakvu pomoć. Bila je oči­gledno šokirana činjenicom da je u Takosu stigao na konju Liano Kida.

— Dakle kako si došao do ponija? — dodao je debeliko.— Ostavio mi ga je Bonito nakon što je ubio mog pas­

tu v a i nakon što sam od njega zaradio ovo na glavi — od­vratio je Sejn pokazujući posekotinu ^na bradi a odm ah na­kon toga i kr^'avu čvorugu na sleooočp’'' ^

— A ko ta i Bonito’

30 '

— Lipano-Apač je ujedno i najvern iji p ratilac Liano Ki­da.

— A gcie j t ' Liiait) K id sada?Sejn slegnu ram enim a dok mu je oko usana zaigrao pod­

rugljiv osmt'»— Na K, pjta.Hje i pored najbolje volje ne mogu da od­

govorim pošle žaista ne znam gde ga je Bonito sahranio.U prostoriji je odjednom zavladala m rtva tišina. D ebelj­

ko se preneraženo zagledao u Sejna kao da je pred sobom imao osobu sa druge planete.

— Liano Kid je dakie m rtav? — prom rm ljao je on na­kon što je barem- donekle uspeo da povrati prisustvo duha.

— M rtav je o>',oliko kolilio m rta \ nTože da bude čovek sa m etkom u srcu — odvratio ze Šejn klim nuvši glavom.

U sobi odjednon^ aastade opšti žagor.— Jesi h ti abio Liano Kida. Sejne? — upitala je Rasti,

ko ja se iznenada sivcrila .pored njega'— Da.Debeljko je odsečmm ix>krelom ruke stavio svojim 'iu-

dim a dc znanja da um uknu nakon čega je upitao Sejna; — Gde i kada se to zbilo?

— Preksinoć u Alamocitasu.Sudeći po izrazu lica Rasti Avalon kao i debeljka i nje­

govih ljudi Sejn ie odm ah shvatio da nešto nije bilo u re-. du.

— Znao sam da je on najobičniji lažov — prosiktao je debeljko,

Šejn je u tom trenu tku u,gledao cev dvocevke koja se sve više približavala njego'vim rebrim a. Pokušao je da 'z- begne udarac no u tome nije uspro take da se usled sihne udarca sa bolnom grim asom na licu povio napred. U.- lpdic e još jedan udarac kundakom po glavi nakon kog je imao u ti­sak da pada u tam u am bisa kome nem a l-:raja.

X i'

K ada je došao svesti o-setio je na sebi stisak nečijih snaž­n ih pesnica. U pr\r mah mu je prošle kroz glavu da je zde­pasti debeljke hter: da o-stvari svoju p re tn ju da će sa obesit;o prvo drvo n<_ onda je osetio da ga ie nek'c inn-žnr c>urn'..io nakon č^ega se našao na tvrdom zeml,ianom podu loš ore nego što ie uspeo da se osvrne -a njim su si. -',at\-.;:nin vviii.a sa teškim m etalnim rešetkam a nakon čega je usiediio ’vec- k an je ogrom nog svežnja ključev." koiim ie n<^k'' -'■^iktuičn.'-ao vrata.

Uhvativši se za tvrdi drveni ieža, Sejr, je tK-.-;;iiKc đa se podigm na noge i da se osvrne oke ;ebe. Sada više nije bilo nikakve sum nje da se nalazio u zatvoru. Preostale tri ćelije bile su prazne, do’k je na hodniku naprost-- vrveio od najrazličitijeg sveta.

.Tedi'na žena m eđu n iim a bila ie R a 't i

JI

— Haj-df p restan ite da se dernjate! — u z w k n u k je ona. ~ I ako samo neko od vas učini Šejnu nešto nažao toj će se lo&e prove.?li!

Šejn je za t« vrem e prstim a pipao ogrom nu čvorugu na svojoj glavi. Debeljko kom e je imao da zaiavali što ga je gla­va strahovito bolela je stajao pored Rasti i zam išljeno ga pro­m atrao kroz rešetke.

— M oraš ih razum eti, Rasti — procedio je debeljko. —Uzbuđeni .su toliko pošto je ovo prvi pu t da su uhvatili ne­koga iz Kidove bande.

—- Hej! — usprotivio se Šejn koji kao da je odjednom shvatio šta m u se to ovde sprem a. ■— Š ta to treb a da znači? I ko se to uopšte usudio da tv rd i tako nešto?

' Svi pri-^utni ga začuđeno pogledaše.— Tvrdio si da si preksinoć u A lam oticasu ubio Láano

K ida rek la je napokon Rasti.— Da. Im ate li m ožda nešto protiv?Ona odm ahnu glavom.— P rotiv to.ga sigurno niko ne bi im ao ništa, Sejne,

Problem je m eđutim , u tom e što je banda Liano K ida da­nas u podne u stanici M idlvoter napala voz kom panije

D enver Siti R ejlrod” i opljačkala ukupno sedam deset h ilja ­da dolara ako zanem arim o o«tale dragocenosti koje su odu­zeli od putnika.

—- Ako je tako onda je banda izvršila p repad bez Liano K ida — procedio je Šejn.

Rasti odlučno odm ahnu glavom.— Ne, Šejne, i Liano Kid je bior sa njim a. — Izgovoriv­

ši ove reči Rasti se okrenu la i prsto^m uprla u čoveka koji jelevu ru k u nosio p ro tu renu kroz m aram u svezanu oko vrata.— Ovo je Sem K auard. m ašinovođa kompozicije na koju je izvršeii prepad. On je prepoznao Liano K ida koji je jahao na istom onom poniju koji sada stoji vezan napolju pred sa­lunom.

Sejn se n a jp re začuđeno zagledao u Rasti a odm ah za­tim i u m ašinovođu da bi na k ra ju samo lagano odm ahnuo glavom.

— Ako je cva.i ovde video nekoga na O vero-poniju tada to fsigurno nije bio Liano Kid. I -ne samo to već se ne radi i o istom Overu na kom sam dojahao u Takosu. Ja sam na­im e došao putem koji vodi duž K anadian rivera što se veo­m a lako može pro^^eriti,

— A šta se desilo sa navodno m rtvim Liano Kidom? —upitao je neko od prit-atnif;. — Gde li se denulo njegovo telo. ha? I zašto ga nisi doneo .sa sobom u Takosu?

— K ar što ,?am već rekao, Liano K ida sam upucao prek­sinoć u krčm i u .'\!amocitasu — prosiktao je Sejn. — Sa njim u društvu je bio i Lipano-Apač o kode sam vam takođe pri­čao. I uprave ta j Lipano je u toku noći nakon mog obračuna sa Kidom pobegao sii njegovim lešom. O dm ah sam se dao u pfiteru za niim no on je u.speo da m e iTnenadi i đa m i ubije

konja. A kada sam kasnije pokušao da m u se prišunjam onespo.sobio me je udarcem u glavu čiji se tragovi još uve»i vide. Kada sam ponovo došao svesti video sam da ie nes­tao, ali i da mi je ostavio ponija za kog je očito .smatrao da je suviše upadljiv da bi se biio gde sa njim pojavio.

Nekolicina prisutnih prasnuše u podrugljiv smeh.— Pretpostavljam da posto.ie svedoci koji mogu da pot­

vrde tvo ju priču da si u Aiamocita.su ubio Liano Kida — prom rm ljao je zdepasti debeljko koji se do tada, d.<“Xoo ne­kako po strani.

Še.in je već hteo da klim ne glavom no tada se setio da n a ulicam a A iam aocitasa n ije bilo žive duše a 'i likova onih koji su -se zadesili u krčmi i pored najbolje volje OTŠe nije mogao da se seti. Tu ie naravno bila još i V erna Raš, no pos­lednje što bi ona. uradila bilo bi svakako đa svedoči u njego­vu korist.

F’reostajala je jedino još M ercedes koja je m eđutim , bi­la Melisika.nka, a M eksikancim a se ovde u ovim krajev im a nikada nije verovalc na reč.

Ne,što drugo nisam mogao ni da zamislim, Sejne — rekao je na k ra ju debeljko. — Nije dakle bilo nikakvih svp- doka, zar ne? Pa zar zai.sta misliš da smo toliko naivni, da povertijem-o u tvoju priču? Nego, bik) bi ti bolje da nam ka­žeš zbog čega si došao u Takosu i šta i koga si ovde hteo da šp ijun iraš?

— Ko Ii je uopšte ovaj. Rasti? — up itao je Šejn začu­đeno pogledavši Rasti Avalon.

Debeljko poče glasno da psuje.— Njegovo ime je K lark M urhed — odgovorila je brzo

Rasti ne bi li sprečila ponovno svađu. — K lark ie agent kom panije „Denver Siti ReiJrod”

— Pa dobro zar zaista sm atrate da sam toliko glup, M urhede? I da li stvarno veriiietp da bi neko moff.ne da iz­m isli ovakvu priču kao .što sam vam ie maločas isoričao’’ Pa i ja sam jedan od onih koji gone Liano Kida i njepj'vu b a n ­du. Ukoliko je H auard zaista vidoi' pravog Liano Kida tada sam u Alamocita.s’j ubio pogrešnog čoveka. No bez obzira na sve to dana- oko podne snm se nalazio dobrih tridesetak m i­lja zapadno od Takose i ^o na istom onom O vero-poniju koji sada stoji ispred . Vestern Kro<;a”.

— A kako je izgledao čovek koga ste ubili? — upitao je M urhed

Nakon što ga je Sejn detaljno opisao svi prisu tni počeše da se zagledaju.

— Pa svakom u ovom k ra ju je više nego dobro poznat opis Liano Kida — prom rm liao ie napokon neko od nrisutnib,

— A šta je sa Lipano—Apačem? ^ upitao je ponovo M urhed.Kada ie .Sejn i njega ooisao u zatvorskom hodniku nastade

opšti žasor.— To bi mogao da bude onaj M eksikanac — prom rm ljao je

M urhed.

33

— K ada sam ga prvi pu t ugledao u krčm i i ja sam zbog njegovog odela najp re pomislio da pred sobom imam M eksikan­ca — rekao je Šejn.

— Nešto se ovde zaista ne staže —- procedio je M urhed la­gano vrteći glavom. — No bez obzira na sve ostaćeš ovde u zatvoru dok se ne v ra ti šerif Lajon. A ja ću se u m eđuvrem enu rasp ita ti o tebi u A m arilu tako da ćemo već su tra znati m no­go više.

— Z ar zaista misliš da bi neko ko stvarno pripada bandi mogao da bude toliko lud pa da na Kidovom poniju jednostavno dojaše ovamo u grad? — procedio je Sejn. — Ako me i dalje budete držali ovde zatvorenog tada ćemo svi zajedno samo uludo p ro traćiti sate u kojim a bi .smo mogli da pronađem o mnoštvo korisnih tray :va .

K lark M urhed odlučno odm ahnu glavom.— Sva dosadašnja iskustva govore da nem a n ikak\’c: svrhe

da se banda goni po Liano Estakadu. Uvek se do sada naim e dešavalo da tragovi odjednom nestanu kao rukom odneseni i po- teri nije preostajalo ništa drugo već da se v ra ti neobavljena posla.

Izgovorivši ove reci M urhed je jednostavno okrenuo i izašao napolje. Za njim je pošla i Rasti Avalon u čijim je zelenim očima Šejn sada jasno video da je ponovo počela da mu veruje. Njoj su se pridružili i ostali okupljeni u zatvorskom hodniku tako da je na kraju u čitavom ćelijskom tra k u ostao jedino Šejn sa svojom glavoboljom.

XIII

Plave oči dugokosog mladića su zračile nekim ledenim sjajem .

— Trebalo bi zaista da ti prosviram tu tvoju sm rdljivu lobanju, Mek Gilveri — procedio je on stisnu tih pe.snica.

— Sve se odigralo i suviše brzo. Kide — prom rm ljao je b radati revolverás oborivši pokunjeno glavu. — Oni nitkovi u vozu bi me sigurno ubili da sam se zadržao još koji nainut i da sam pokušao da zauvek ućutkam m ašinovođu i konduktera.

Liano Kid tiho opsova.— Kao što rekoh najpam etn ije bi b ilo . da te ubijem i da

tvoje telo prepustim kojotim a ovde u Estakadu. no ipak cu ti pružiti priliku da se iskupiš za svoju grešku. Ti i Dva meseca ćete zajedno odjahati u Takosu i obaviti ono što si propustio da učiniš na stanici M idlvoter, jer ako se sazna za samog jed ­nog člana bande tada smo svi gotovi.

— A.li Loreta nam je zabranila da se posle izvršenog p re­pada pojavljujem o u gradu — usprotivio se Henk Mek Gilveri koji je tačno znao zbog čega je Liano Kid za njegovog pratioca izabrao baš polukrvnog Indijanca Dva meseca.

— Pošto Loreta nije ovde ima đa radiš ono što ti ja n a ­redim — nastavio je plavokosi m ladić m irnim glasom. — A ako kojim slučajem u Takosi ne ubiješ onu dvojicu koji bi mogli da te prepoznaju tada će Dva meseca to uraditi sa tobom

34

— Budi siguran da bi u tom slučaju imao grdnih nevolja saL oretom ! — uzviknuo je Meic Gilveri.

— To neka bude moja briga, Henk. Sa Loretom ću ja već izaći na kraj. A tebi bih savetovao da obriješ bradu pre nego što pođeš za Tai-cosu pošto su m ašinovođa i kondukter s isurno već detaijno opisali tvoju njušku.

Svestan da jc u potpunosti mogao da se osloni na Dva me­seca, plavokosi momak se jednostavno okrenuo ne obazirući se više na iVIek Gilverija.

Pokapalo se da je prepad na voz bio pun pogodak. Osim onih sedam deset h iljada dolara koje su izvukli iz teretnog va- gona njegovi ljudi su u vozu uspeli da se domognu još i nakiVn i drugih dragocenosti u vrednosU od ukupno šest hiljada dpiarfi.

ivonačno sam joj doka;<ao d.?. nisam samo nećiia zamena, pomislio je plavokosi momak sa nesUrivenim zadovoljstvom. K a­da se ponovo okrenuo ugledao je Dva meseca koji iv“ upravo d!>- vodio svog i Mek Gilverijevog konja

Mek G ilveri je za to vrem e sedeo pored obi.ižnje iogorsKe vatre i oštrim nožem skidao oo«lerinie osiaike svoje guste crn« brade.

ivad-tad ću m orali aa uuijeni, pomisli plav-okosi. \ sva"U sa Loretom Kob ću već nekako prevaliti preko gl u ’e Uostalomi ona će uskoro m orati da uvidi da sara sve druge : amo ne hečija zamena. Još dva ili tri ovakva poslića i ona će rrii jesti iz ruku.

Sa zadovoljnim osmehom na iicu plavokosi momak je pola sata kasnije pogledom ispratio Mek G i'verija i Dva meseca koji su u besomučnom galopu napustili skrovište

Preostali članovi bande su već uveliko Loreta Kobnije više bila sa njim a i trebaće da nrođe baren"! nedeliu dana pre nego što je ponovo bude video

Žudeo Je za njo’m i«to onai-co kao kada su se prvi cu t sreli- Bio ie svestan da Je ta žena u potpunosti vladala njim ? po­red toga joj nije dozvoljavao da od njega pravi budalu. Ponekad bi se u mislima vraćao životu koji Je ran ije vodio. Nije my, me­đutim ni u jednom trenu tku bilo žao što Je l:renu.r; ovivil putem ako ništa drugo a ono zbog žene kakva je bila Loreta Kob.

Topot konjskih, kopita se lagano gubio negde daleke u noći.Nepunih sat vrem ena kasnije u logoru Je u jahao Loni Bird,Visoki suvonjavi momak Je lagano skliznuo iz sedla i k ru ­

tim korakom prišao Liano Kidu.— Nisu čak ni sm atrali neophodnim da pošalju poteru za

nam a — procedio je on tiho se nacerivši. Lajon je neko vrem e cunjao okolinom no kada su v’ratili vagone na šino i n-i -p ca «vo- Jim ljudim a pošao nazad za Takosu.

Plavokosi klim nu glavom— Barem su sebi ušteaeii mnogo truda pošto za <Jjo Bravo'

ne samo da nisu niliada čuH već neće nikada ni uspeti da ga pronađu

Zadovoljni; se oacerivsi, Bird se okrenuo i prišao vatri gde je popio šolju vrele kafe .p re nego što je i sam pošao na spavanje. Ubrzo zatim i'= J-,

S S e : i i l ! : ¿5

v a tru tako đa je S ta v logor utonuo u tam u. S u tradan u osvit zore banda ja nam eravala da nastavi dalje pu t Ojo Brava, m esta na kom su se već godinam a uspešno skrivali i uzmicali svakoj pa i najupornijo j poteri.

XIV

Sejn je ležao na tvrdom zatvorskom ležaju pokušavajući ba­rem malo da se odmori kada je napolju u .šerifovoj kancelariji začuo nečije tihe korake. Odm ah zatim su se teška v ra ta dopola otvorila i u tam u zatvorskog hodnika je kročila neka niska, sitna prilika. Svetlost zvezdane noći koja je spol ja dopirala kroz pro­zor dozvoljavala je Sejnu đa .samo nazire n jene konture.

Sejn ni najm anje n ije bio iznenađen kada je odjednom začuo R astin dubok hrapav glas.

— Ja sam Sejne . . . Rasti — prošaputala je ona.— Sta hoćeš?

'O n a je na tren u tak zaćutala da bi na k ra ju jedva čujnim glasom prom rm ljala: — Hoćeš li mi nešto obećati?

— Sve zavisi od toga o čemu se radi. Dakle?— Obećaj mi da nećeš pobeći ako sada uđem kod tebe u će-

liju,Sejn se tiho nacerio. To je sada ponovo bila Rasti u svom

najboljem izdanju. Kada bi joj strast obuzela čula tada za n ju nije bilo nil<akvih prepi'eka.

— U redu. H ajde upadaj unu tra , Rasti. Ionako sam čitavog dana čežnjivo očekivao da provedem noć sa tobom.

Koji trenutalc l<asnije začulo se tiho zveckanje ključa u b ra ­vi a onda se Rasti našla pored njega u ćeliji. Na brzinu je zba­cila odeću sa sebe i čežnjivo krenu la prem a njem u.

Upravo kada su se sprem ali da jedno drugom padnu u za­g rlja j napolju na glavnoj ulici je odjeknuo prvi hitac. To kao da je za Sejna bio znak da zaboravi na dato obećanje. Skočio je kao gromom ošinut sa zatvorskog ležaja i pored zabezeknute jRasti izjurio napolje kroz otvorena v ra ta ćelije.

— Sejne! Pa obećao si mi da . . .— Vratiću se! — procedio jje on dok je dugim koracim a g ra­

bio prem a .šerifovoj kanceiariji. *Prodoran pisak lokom otive jc rem etio inače izuzetno tihu

noć. A onda su se ponovo začula dva uzastopna revolverska hica nakon čega je neko bolno jauknuo.

Našavši se u šerifovoj kancelariji, Sejn je odm ah pogledao na orm arić sa puškam a koji je stajao pored ulaznih v ra ta S re­ćom po njega oružje n ije kao obično bilo obezbeđeno debelim m etalnih lancem. M unjevitim pokretom je ščepao sačm aricu, na brzinu je otvorio i proverio da li je napunjena. K ada je ugledao odsjaj m esinganih čaura i u jednoj i u drugoj cevi ponovo ih je sklopio i užurbanim korakom izjurio-napolje na ulicu.

Glavnom ulicom je odjekivao topot konjskih kopita. Sejn je kroz tam u ugledao snažnog tam nokosog m uškarca u sedlu šarenog ponij^ koji je u levoj ruci držao uzde još jednog konja.

3 6

Svog vlastitog je usm eravao pritiscim a kolena pošto je u dru­goj ruci držao visoko podignutu v inčesterku”.

Pri slalxjm svetiu koje je dopirale iz glavne gradske Dro- davnice Šejn je prim etio da se radilo o nekom Indijancu.

Desno od njega ponovo odjeknuše pucnji. Samo koji tre ­n u tak kasnije na ulici se na jedva desetak jard i od Šejna poja­vio čovek koji je te tu ra jući se potrčao prem a šerifovoj kance­lariji.

Indijanac je u tom tren u tk u podigao cev svoje „vinčesterke” sa očiglednom nam erom da dokrajči ovog jadnika. Sejn je već hteo da ga m etkom iz sačm arice u tom e spreči no onda je iza čoveka koji se te tu rao prim etio još jednog revolveraša koji je odm ah počeo da puca.

Prom ašivši svoj cilj m etak iz njegovog revolvera je završio u dovratku, pored Šejnove glave.

— Lezi dole! — dreknuo je Šejn,N epoznati ga instinktivno posluša. Cim se ovaj bacio u stranu

Sejn je ispalio tovar sačme u pravcu odakle je revolverás malo­čas zapucao.

R azdaljina koja ih je delila onem ogućavala je da sačma sm rtno rani nepoznatog napadača, ali ga je zato na tren u tak oborila sa nogu. Šejn je još video kako se revolverás ubrzo po­novo pridigao okrenuvši molfćivo glavu prem a Indijancu.

A onda je Ind ijanac ponovo podigao svoju „vinčesterku” i ispalio još jedan hi-tac. Taj m etak na Sejnovo iznenađenje nije bio nam enjen njem u već revolverašu koji se na kolenim a nalazio na drugom k ra ju ulice.

Kada je pošao nekoliko koraka prem a čoveku kojem je ma­ločas rekao da se baci u s tran u Sejn je video da se radilo o m ašinovođi Sem u H auardu.

U daljini je odjekivao topot kopita Indijančevog konja koji je u divljem galopu jurio prerna izlazu iz grada.

— O n . . . on je hteo da me ubije! — prostenjao je H auard zagledavši se u beživotno telo revolveraša na drugoj strani ulice.

O stavljajući H auarda đa se malo p ribere Sejn je prišao revolverašu ¡‘okrenuo ga na leđa. Komadi olova iz njegove sač­m arice su m u na nekoliko m esta pocepali košulju no nijedna od olovnih kuglica nije bila sm rtonosna već je to bio m etak iz Indijančeve ,,v inčesterke” koji ga je pogodio ravno u srce.

Ulica se odjednom ispunila m a s o m znatiželjnog sveta^ Ne­kolicina n jih su sa uperenim revolverim a .jurnuli prema^ koji je za .svaki lučai praznu sačmaricii oslonio n zid obližnje kuće.

— Ta p ro tu v a je ubila M ajka D ejvisona — dobacio je Hau­ard Sejnu.

— A da li ga možda poznaješ. H auarde? — upitao je Sejn tihim glasom.

H auard je najpre lagano odm ahnuo glavom đa bi se koji tren u tak kasnije nanro^to stresao kada ie bliže Dosledao m rtvog revolverpSi'

37

Prim etivši njegovu reakciju Sejn ga je ščepao za ram ena i tiho procedio;

— A sada me dobro saslušaj, H auarde. Nas dvojica ćemo su tra o svemu porazgovarati a dotle nemoj nikom e govoriti o svo­jim sum njam a. I još nešto; od mene ne m oraš zaista da s trah u ­ješ pošto sam govorio istinu kada sam rekao da sam u Alamoci­tasu ubio Liano Kida i da sam sada na tragu njegove bande.

Svestan da mu je Sejn u stvari spa.«ao život H auard je na­kon kraćeg prem išljanja klim nuo glavom.

A onda su se obojica našli opkoljeni masom sveta koji je privukla pucnjava.

— Hej, pa ovaj je pobegao iz zatvora! — uzviknuo je neko od prisutnih.

— Hajde ljudi, sm irite se! Pa njem u m oram da zahvalim što sam još uvek živ — rekao je H auard postavivši se zaštitnički ispred Sejna.

U tom trenu tku s e . odnekud ponovo začuo topot kopita na­kon čega se mnoštvo jahača pojavilo na glavnoj ulici. P redvo­dio ih je čovek na čijoj se košulji i u tam i presijavala sja jna m e­talna zvezda. Desno od njega je jahao K lark M urhed koji bi sudeći po izrazu njegovog neform astog lica u tim trenucim a n a j­rad ije napunio Sejna olovom.

Kada se grupa konjan ika napokon zaustavila M urhed je otvorio usta da nešto kaže no u tom e ga je sprečila Rasti Avalon koja se pojavila na vratim a šerifove kancelarije. Svi p risu tn i su odm ah mogli da prim ete da je bila veoma oskudno odevena te im je svima bilo jasno šta se u zatvoru u stvari događalo.

— Hajde, Rasti, v rati se u m oju kancelariju i upali svetio— prom rm ljao je šerif m rzovoljnim glasorn da bi se odm ah za­tim obratio Sejnu: — To isto važi i za vas, m ister!

— Zaista sam srećna što si ostao čitav, Šejne — prošaputala je Rasti do!': je Šejn prolazio pored nje.

— A ja bih pak voleo da nas konačno više ne p rek idaju — prom rm ljao je on razvukavši usta u širok osmeh.

XV

Džejms Lajon je bio šerif čitavog okruga Oldham K aunti. G radić Takosa je bio jedan od retk ih koji je do jučerašnjeg dana o«tao pošteđen napada bande Liano Kida. Lajon se mnogo pu ta M sebi molio da tako i ostane no ispostavilo se ipak da su sve te njegove m olitve bile uzaludne.

Ne samo što se Liano Kid pojavio u njegovom oki’ugu već je i njegov grad učinio nesigurnim .

liapad koji je prethodnog dana izvršen na voz u stanici M idlvoter je odneo ukupno pet ljudskih života. Osim one trojice koji ?u se' nalazili u teretnom vagonu glavom su platili još i ložač lokom otive i jedan od putnika.

Sem H auard je još u toku noći izjavio da je u m rtvom re- voiverašu prepoznao bandita koji je ubio njegovog ložača Gila Atkinsa. Iako je poginuli prethodnog dana nosio gustu crnu

S8

bradu H auard je ipak uspeo da ga prepozna po njegovim sitnim zloliobnim očima kao i na osnovu „V itnivil—V oker-kolta” koji nije često korišćen.

Sto se pak Šejna ticalo njem u bi kud i kamo bilo draže da je H auard tu inforrriaciju ipak zadržao za sebe kao što su se uosta­lom i bili dogovorili. Sada kada je ovaj podatak svima u gradu bio poznat šerifu Lajonu nije preostajalo ništa drugo neeo da sakupi poteru i da krene za Indijancem .

To je m eđutim bilo najgore moguće rešenje pošto će sigurno već upozorena banda sada nastojati da se što pre domogne Liano E stakada gde je do sada svaki pu t uspevala uspešno da zam etne svaki trag.

U toku poslednjih nekoliko časova Šejn je intenzivno razm iš­ljao o bandi Liano Kida došavši do zaključka da je zaista bilo neobično što su se banditi svaki pu t tako brižljivo m askirali. To, je pak moglo samo da znači da su se inače kretali gradovim a kao i sav ostali svet ili čak da su vodili život običnih građana.

Džejms Lajon je ćutke saslušao Sejnovu priču. P ri tome je odavao utisak čoveka koji mu isto onako nije verovao kao ni K lark M urhed i njegovi ljudi. I njega je najviše od svega zbu­njivalo to što Lipano—Apač nije ubio Sejna kada je za to već imao priliku.

A odgovor na to p itan je čak ni sam Šejn nije mogao da muda.

Šejn je i ovom prilikom nam erno propustio da pom ene ime žene za koju je Bonito mislio da ga je unajm ila.

Sejn je i dalje bio čvrsto uveren da je ubio pravog Liano Kida, je r u protivnom Bonitu, sigurno ne bi toliko stalo do toga da njegovo telo skloni na sigurno mesto;

Nakon obavljenog razgovora sa šerifom Sejn je sa čuđe­njem konstatovao da ni on niti K lark M urhed nisu činili n išta da ga v rate nazad u ćeliju. RR?loge'za takv., n jihove neobično po­našanje Sejn je saznao kada mu je Džejms Lajon izneo da ie M urhed upravo dobio potvrdan ijdgovor iz A m arila da je čovek po im enu Sejn zaista radio za udruženje banaka Severnog Te- ksasa i da je imao zadatak da pokuša da elim iniše bandu Lia­no Kida.

Rasti A valon je naprosto sijala od sreće kada je i do njenih ušiju dopro ovaj podatak.

— Hoćete li i vi sa nam a? — upitao ga je šerif Lajon koji se upravo sprem ao da sa još nekolicinom ljudi krene u poteru za odbeglim Indijancem .

Sejn odm ahnu glavom pošto je bio svestan da će i ova po- te ra biti uzaludna. Jeste da je sm atrao sebe izuzetno dobrim čitačem tragova no i u dotadašnjim poteram a ie sigurno bilo ništa m anje dobrih ljudi pa ipak su svaki pu t negde u Liano Estakadu gubili tragove Kidove bande,

Poželevši šerifu i K larku M urhedu na rastanku sreću Šejn ■je u društvu Rasti Avalon pošao do ..Vestern K ros'’ ;ahm a.

Ne obazirući se na poglede m nogobrojnih gostiju Rasti je odm ah povela Sejna gore u svoju sobu. ,Na brzinu su se svukli

j9

rešeni da konačno nikom e ne dozvole da ih uznem irava. Isposta­vilo se m eđutim da su tu napravili račun bez krčm ara. Ú tr e ­nu tk u kada su se prepušteni svojoj strastvenoj igri oboje prib li­žavali vrhuncu na v ratim a se odjednom začulo glasno kucanje.

— Ne, ,ne opet! — prostenjala Je Rasti prekinuvši na tr e ­n u tak svoje ritm ičke pokrete.

K ucanje je m eđutim postajalo sve glasnije i upornije,1. — H ajde nosite se do đavola! — uzviknula je ona očajnički.

— Ja sam,- Rasti. Sem H auard. Reci Sejnu da m oram sa njim da razgovaram .

Rasti Avalon se razočarano spustila na Sejna j tiho pi'omrm- Ijala: — Zaista bih mogla da ga ubijem.

— Samo trenu tak , H auarde! — uzviknuo je Sejn. — Idi u sobu broj tr i a ja ću ti se odm ah pridružiti.

Odmah, zatim su se napolju na hodniku začuli koraci koji su se lagano udaljili.

— Zašto si stala, Rasti? upitao je Sejn pomilovavši n je­nu oblu stražnjicu.

Tako nešto njoj n ije trebalo dva pu ta govoriti tako da su oboje ubrzo bili tam o gde ih Je H auard m aločas prekinuo.

K ada su dole u salunu krista ln i lusteri počeli lagano da se n jišu a odm ah zatim i tiho da zveckaju svi p risu tn i se značajno pogledaše.

XVIProšlo je ne.5to više od pola sata pre nego što se i .Sejn po~

javio u sobi broj tri. H aiiard je bio van sebe od besa što ga je Sejn o.stavio toliko dugo da čeka. Raspoloženje m u se m eđutim naglo prom enilo čim je u njegovim rukam a ugledao bocu skupo- eenog viskija,

— Kako tvoja rulia, H auarde? — upitao ga je Šejn nakon što im Je obojici natočio čaše do vrha,

— Ništa strašno —■ odvratio je m ašinovođa halapljivo iska- pivši čašu do dna. — M etak J,e prošao kroz mišicu, ali n ije ošte­tio kost tako da ću uskoro moći da se v ra tim na posao. Ali je M ajd Devison daleko gore prošao.

Šejn klim nu glavom, I njem u je kao i svim a u gradu bilo poznato da je revoiveraš ispalio D ejvisonu tri hica u glavu pre nego što je i sam poginuo od Indijančeve puške.

— Dakle, šta te muči, H auarde?■— Iskreno rečeno ne znam da Ii je bilo ispravno što sata

ono prećutao šerifu i, m ister M urhedu — prom rm ljao je on.— Ali kako? Pa rekao si im da si ga prepoznao kao jednog

od onih što .su vas napali.— Da, ali to nije bilo sve. Dejvison mi Je naim e još u sta ­

nici M idlvoter rekao da m u se bradonja učinio nekako poznatim odnosno da ga Jc negde već video. .Nakon toga je čitavog dana razm išljao odakie ga zna da bi se konačno setio u trenu tku kada smo sedeli preko u ,,Red Búfalo” salunu. N am eravali smo da obavestirao šerifa i m ister M urheda čim stignu sa stanice M idl­voter no onda se pojavio onaj nitkov i ubio Dejvisona.

4 0

— I odakle ga je Dejvison znao? — upitao je Šejn nestrpljivo.— Video ga je jednom prilikom zajedno sa inisis C'ening u

Đ alhartu .— Ko je misis Cening?— Zena Big Rok Ceninga. Pa zar još nikada nisi čuo za

T ekslajn ranč?Sein klim nu potvrdno g'iav-om. I n jem u je biio poznato da

je u godinam a nako'n G rađanskog ra ta mnoštvo svakojakih pro tuva koji bi inače najverovatn ije završili na vešalim a našlo utočište na Tekslajn ranču. Za Big Rok Ceninga je to pak bio jedini način da dođe do ljudi koji bi bili sprem ni da žive i ra­de u bespuću Liano Estakada. K asnije su se stvari m eđutim očigledno donekle prom enile pošto poslednjih desetak godina n ije bilo n ikakvih pritužbi na račun ljudi sa Tekslajn ranča.

— Njegovo ime je Henk Mek G ilveri — dodao je H auard nakon što m u je Šejn natočio još jedno piće.

— H vala ti, H auarde — rekao je Šejn. — I budi siguran, da od m ene neće niko saznati za ovo što si mi sada rekao.

— Ti si mi spasao život, Sejne — prom rm ljao je na to m ašinovođa. — Jedino to je razlo.g što sam pristao na tvoj p red­io.? i što šerifu ništa o ovome nisam rekao. P itam se m eđutim i dalje zašto si lagao ljude kada si im rekao da si u Alamoci­tasu ubio Liano Kida.

—- Grešiš, H auarde. Sve ono što sam rekao je živa istina— odvratio je Sejn m irnim glasom,.

— Ali kako sam ga ja onda video? I ne samo to već je i konj na kom je tada jahao isti onaj koji sada stoji ispred „Ve­ste rn Kro.sa”

— I tu grešiš, H auarde — procedio ,ie Sejn. — Jer. u tre ­nu tku kada je došlo do napada na voz ja sam sc, nalazio kod K anadian rivera, barem tridese t m ilja udaljen ,od Takose. I to u sedlu upravo onog O vero-ponija kog si sada spomenuo. Da bud.em iskren i meni mnoge stvari nisu jasne, ali s© ?^ato na­dam da ću uskoro uspeti da pronađem odgovor na sva p ita­n ja koja me trenu tno muče. Za sada znam samo jedno: pošto su i m oja 1 tvo ja priča nesum njivo tačne to može ledina da znači da postoje dva Liano K ida i dva istovetna Overo-poni.ia.

— I šta sada nam eravaš da učiniš. Sejne? — upitao je H auard znatiželjno.

t— O djahaću najp re do Tekslajn ranča. H auarde. Možda ću tasno naići na neki trag koji će me odvesti do bande.

N akon što je k ratko klim nuo glavom H auard je iskapio još jedinu čašu v isk ija i krenuo prem a vratim a,

— Pa neka ti bude sa srećom, Sejne —• dodao jc on dok s-u se na v ratim a rukovali.

K ada je ostao sam Sejn se na brzinu svukao i legao u k re­v e t sa nam erom da odspava nekoliko sati kako bi bio sprem an za napore koji su mu predstojali.

Zatvorivši oči u m islim a je ponovo odlutao dc A iam ocita- sa i do plavokosog momka koji je pao sm rtno pogođen m et­kom iz njegovog revolvera. Nešto mu ie arovorilo da ta ’ mo­

l i

m ak bio pravi Liano Kid tako da je onaj druigi kog su videli pi-iii:kom prepada u stanici M idlvoter mogao da bude jedino njegov dvojnik.

P itan je je m eđutim bilo zbo'g čega su to izveli i koga su tim e hteli da zavaraju.

A onda se ponovo setio im ena Lorete Kob koja bi najve- ro v a ln ije nr.ogla da mu pruži odgovor na sva ova p itan ja.

Lipano-Apač ne samo što ju je nazvao droljom već je u p rv i m ah ra;slio da je ona posiala Sejna sa zadatkom da ubi­je Kida.

Ko je dakie mO'gla da bude ta zagonetna Loreta Kob?Šejn je znao da će se naoi blizu rešenja svih problem a

ukoli'ko uspe da pronađe odgovor na to pitanje.

XVII

Osvanuo je i drugi dan otkako je odjahao iz Takose. Bio je od glave do pete p rekriven žućkastom prašinom koja se ne­prekidno taložila tokom njegovog pu tovan ja na sever gde se nalazio Tekslajn ranč. Konj na kom je jahao i kojeg je u Ta- kO'Si u tam ošnjoj štali tram pio za O vero-ponija nije n išta bolje izgledao.

liasti A valon je na rastanku svim silam a nasto jala da ga zadrži u Takosi govoreći da bi svakako bilo bolje da sačeka povra tak šerifa Lajona i K larka M urheda. P ri tom e je narav­no više mi.slila na sebe, odnosno na činjenicu da bi bilo dobro da ima nekoga pored sebe kada se zajedno sa poterom bude vra tio i Spiro Heteli.

Šejna m eđutim n ije mogao da pokoleba- ni n jen m olećiv pogled pošto je g-oreo od želje da napokon pronađe odgo-vor na sva ona p itan ja koja su ga mučila.

P re polaska iz Takose Sejn je konačno uspeo da se okupa a i da ode do Doka Eskina K arpa koji je malo pobliže pogle­dao sve one silne rane koje je posilednjih nekoliko dana zado­bio. R ana od m etka iz Kidovoig revolvera je b ila u blagom za- pa ljen ju i ona je b ila ta koja ga je najv iše b rinu la . Dok K arp ga je m eđutim um irio recim a da to n ije ništa strašno i da slo­bodno može da krene na put.

Na svom pu tu prem a ranču Big Rok Ceninga, Sejn je p ro­šao poired stanice M idlvoter gde je porazgovarao sa stari-m Ovenom M erilom i njegovim sinom Benom. N ajviše ga je na­ravno zanim ao opis plavokoso.g momfea kao i žene koja se na­lazila u njegovom društvu .

Pošto su bili m askirani, ni Oven ni Ben Meriil n isu mogli da rnu opišu njihove likove a li su m u zato iznelA m noštvo drti- gih zanim ljivih detalja . Tako je izm eđu ostalog saznao da su i plavokosi m om ak i žena bili iste visine. Liano Kid, odnosno m om ak za kog su M erilovi m islili da je Liano K id n ije bio na­ročito visoK. G usta p lava kosa m u je padala na ram ena dok su njegove ledene oči zračile nekom čudnom gotovo neprirod­no plavom bojom.

Prs-ma apisu Ovena M eriia ž e n a je b i l a v itka i i m a l a Je popriličao bujne grucii koje s u n a p rc - s c o oii''Jjarale od njene inače krhke građe. U s le đ io je z a t i m de ta ljan opis odeće 'koju su njih dvc'je im aii na sebi no to su bili podaci koji n i s u mo- g i . mnogo d a m u pomo-gnu pcúlo je b io uveren da su sig'urtto već U 'v e iik o biii potpuno drugačije obučen..

Benu M erilu se urezalo u sećanje da je žena im ala prili­čno dubok i grub glas i da je nosila mali niklovani revolver u iu tro li pod mišiiO'm te da joj je hod u mno-gome ličio ,na g¡ip- ko k re tan je planinske pume. *

Svi ovi podaci su za Sejna bili izuzetno dragooeni tako dani na irenui,ak n ije zažalio šio je po.3ao d'onekie zaobilaznim putem 1 što ,;e utro'jio nešto više vrem ena.

K ada je prvi put zanoćio nalazio se već duboko u Liano Estakadu. Bilo m-u je potpuno ne-pojniiljivo da ,je ovde u ovom bespuću iveko mcgao da dođe na ideju' da gaji stoku kada je Jednom jedinom govečetu biio poa-ebiio barem pet k vad ra tn ih m ilja prostora da bi za seoe uašlu ^iovoijno hrane.

M eđui'm , T ekslajn ranč je zarivatao ogrom an prostor. K a­da Je zaSao na posed Big Rok Ceninga S eja je u nekoliko na­v ra ta nailazio n a . m an ja krda dugoro.ge stcke koja je,' b ila joá m ršav ija od one fco>u je sretao na jag u u Brasadi.

Niko u Takosi nije znao tačan 'položaj ranča tako da jeŠejn jahao nasum ice u pravcu severazapada u nadi da će ne­kako uspeti da nabasa na ranč.

Prošao je skoro već i drugi dan kada Je u daljini pred so­bom napokon ugledao konture zgrada Teksajn rar^ča. Tretbaio je m eđutim da prođu Još goto'vo dva č a sa pre nego što je pro­šao kroz kapiju ranča ukrašenu d'Uigim rogovima.

Ispred jednoig od pomoćnih o<bjekata ugledao je, desetak dokonih kauboja što Je bilo prilično neuobičajeno pošto radni d a n još uvek n ije bio završen. A na ogiromnom ranću pO'put ovog je sigurno i nakon prvog sumraika preostajaio još m.a0 'g0 toga da se uradi.

K ada je Šejn usm erio konja prem a glavnoj zgradi nekoli­cina n jih su se poidigli sa zemlje i pošli miu u susret. B ik su to s v e momci suro 'V O 'g iz;gleda na koje je Sejn krajičkoim oka motrio. Sudeći po ovima, možida se i n ije mnogo toga prom e-ndio poslednjih godina tako da je Tekslajn ranč i da lje bio ne­ka v rsta utočišta za sve o*ne koji su se skrivali p re d ' licem pravde, pomisli Šejn.

U tom trenutku, se na verandi ispred kuće pojavio m om ak g rub ih crta lica. Njegovo ionako ne baš lepo lice bilo je uná­is aženo ogrom nim taminocrvenim ožiljkoim koji sé protezao odlevog üka pa sve do ispod brade. Prekršteniih ru&u na g rudi­m a m om ak je sačekao dok Šejn n ije zaustavio svog ko>nja pred glavnom zgradom.

K rajičkom oka Sejn Je prim etio da au p re o s ta li , kauboji počeli da čine polukrug oko njega. Šejn više n ije moigao da se otme utisfeu da Je kročio u p rav u vučiju jaabimu.

— Zovem se Šejn — prom rm ljao je on dodi'rouvši u xnak

43

pozdrava obod svog ogromnog, som brera. — Zaista sam sre- Ćan i* o sarxi na putu za N ju Meksičko uspeo da naiđem na Ijud- SK.e p iilike. N§igo recite, m ogu li da napojim konja i da noć pi'OVć^em ovde kod vas?

Tam ne oči piećatog m om ka na verandi poćeše podozrivo da sv-eilucaju.

u v a j ovde je suviše m lad da bi bio Big Rok Cening, po- niisii Sejn.

— Kako li SI samo pronašao pu t dovde? — upitao ga je tajmnokosi revoiveraš.

—- Pa krenuo sam jednostavno iz D alharta na zapad — od­vrati« je Seji nacerivši se poput najveće naivčine. — A mo­gu vam reci da sam čuo mnogo loga lepog o T ekslajn ranču.

Piečati momali ga je m eđutim samo besno ošinuo pogle­dom,

— Mi ovde baš ne ludujem o za nenajav ljen im posetama, m iste r — prosiktao je ovaj. — I zato napoji lionja i produži dalje. Na n ek iiiko m ilja odavde ćeš naići na m alu napuštenu koli­bu g d i ćeš moći da prenoćiš.

U t-om trenu tku se iza revolveraša pojavio još neko na verandi. /

^ e jn u je naprosto zastao dah kada je ugledao ženu koja 28 pridružila tamnokosom plećatom momku.

Bojovala je nekako krhko, ali je zato n jena bela svilena bluza Dila ispunjena gotovo nesrazm erno velikim grudim a. S tru k 1 kukovi su joj bili dosta u.ski što su tam ne pantalone koje js im aia na sebi samo još više naglašavale.

Ugledavši nepoznatog m uškarca pred sobom njeno prele- po lice sa razvuklo u vragolast osm eh otkrivajući p ri tome blistavo bele zube.

— Covek izgleda kao da je u poslednje vrem e dosta toga prošao, Mič — rekla je ona svojim dubokim prodornirh gla­som. — M islim da ne bi trebalo da ga najurim o odavde. A oiim toga se zaista retko dešava da neko zaluta ovamo do nas. Možda bi on mogao i da nam ispriča nešto od onoga što se u svetu dcgađa.

Mič je odai' io u tisak čoveka kome se ni najm anje nije do­padalo sto je tam nokosa lepotica nasto ja la da zadirži neznanca na ran ra . No r-a k ra ju je ipak samo klim nuo glavom i rekao:— Dakie, čuo si dam u, Sejne. H ajde silazi sa te rage.

— N aredi da priprem e kupatilo za njega, Mič. A kasnije može i da večera sa nama.

— U redu, misis Cening — prorormlja-o je plečati revol- veiaš.

N akon što je žena ponovo nesta la u kući Mič je neikoMcisnd kaubo ja naredio da priprem e sve za Sejna a i da se uspu t po­b rin u za njegovog konja. N akon to^a je sišao sa vei-aade po­kazujući prstom prem a štali.

— Tamo se kupam o, Sejne. N adam se da t i neće sm etatite pri tom e ¡»ude posm atralo nekoliko konja.

44

— Ni najm anje , Mič — odvratio je Šejn glasno se nace­rivši.

— Za tebe sam jos uvek iRansom, Šejne — odgovorio je re v O ' lv e ra š ledenim glasom. — I još nešto: da sam se ja p itao li već odavno ne bi bio više ovde. Takvi kao' ti čo-vebu znaj-u da s:,vataju jedino neprililie i n išta drago.

Sve zavisi od toga na kojoj se s tran i dotični nalazi, po­misli Scjix zadržavši tu svoju opasku za sebe.

Li štali je lično skinuo sedlo sa konja nakon čega je po­čeo brižljivo da čisti svoje oružje od nakupljene prašine. Za to vriine su tro jica kauboja dovlačili kofe sa vrelom vodom sipajući je u ogrom nu drvenu bačvu.^

iN'epunih četv rt sata kasnije Sejn je sedeo u m irišljavoj kupki iapirajući pažljivo ranu na grudim a koja je i po-red de­belog zavoja bila prekrivena slojem žućkaste prašine. A na­kon šio izađe iz vode nam eravao je da ranu ponovo nam aže mašću koju je dobio od Doka K arpa.

I pored užitka koji m u je tako iznenadno omogućen Sejn je u sebi osećao neku čuidnu nelagodnoist. Znao je naim e da će m orati da bude strahovito o-bazriv, naročito zato što je Mič Hansom bio sve drugo samo ne bezopasan.

i-i-cao se gde li je samo Big Rok Cening. Možda će uspeti i njega da upozna kasnije za večerom.

Ivllsli mu zatim odkitaše do šerifa Džejmsa Lajona i K lar­ka M urheda. Bio je siguran da »u se njih dvojica zajedno sa poterom već uveliko nalazili na putu nazad za Takosu pošto je teško mogao da zamisli da je Ind ijanac koji je ubiO' H enka Mek G ilverija za .sobom ostavio bilo kakve tragove.

X VIII

Suvonjavo lice Džejmsa Lajona je bilo prekriveno debe­lim slojem slepljene prašine. Već duže vrem e je netrem ice po­sm atrao tragove u žućkastom pesku pred sc.bom ne znajući m eđutim kako da ih protum ači.

iBlo je ovo već drugi dan kako su p ra tili Indijančeve tra ­gove.

Na nekoliko sati jah an ja od Takose učinilo im s« da će »ie i ova potera završiti isto onako bezuspešno kao i mnoig« do ra­da pošto S’U se odjednom iz,guibiiM tragov i konja sa kojim a je Ind ijanac pobegao iz grada.

Svim a je tada bilo jasno da je Ind ijanac, najvero'vatni'je zagazio u korito K anadian riv e ra i da će biti gotovo nemogu­će da se njegovi tragovi ponovo pronađu.

K lark M urhed je odm ah h teo da se v ra ti nazajd u Takosu no Džejmc L ajon se n ije tako lako predavao. Podedio je po teru na dve g rupe i počeo detaljno da p re tražu je oibe oibale Ka,na- dlan rivera.

Bilo je gotovo već počelo da se sm rkava kada je G ordon Li na severnoj obali naišao na otiske konjskih kopita. Ubrzo se m eđutim ispostavilo da je u p itan ju bila samo jedna živo-

45

tia ia . K lark M urhed je b:o čvrsto uveren da se nije radilo o L idijaaiovirn iragovim a no i •pored voga su krenuli za njim a sve ao duaoko u noc Kada su na po-goanom niestu podigli lo­gor došlo ie do žesloke prepii-ke između M urheda i šerifa La­jona

A im hca je naim e i dalje stajao na stanpvištu da bi najpa­m etn ije bi'i.o da se vrate, ali šerif je preosiale ljude iz poderedržao cvrsio u saci tako da je na k ra ju i K lark M urhed odus­tao od svoje nam ere naročito zato što je Lajon od njega tražioaa -iTi ostavi svoje rezerve vode ukoliko nam erava da s e vrati.

Samo dva sata nakon što su sledećeg ju tra produžili dalje naišli su na mesto gde je barem petnaestak ljudi provelo p re t­hodnu iioc. To kao da je bio znak da se i u M urhedu ponovo probudi instink : lovca. Po njegovom m išljenju moglo je da se rad i jadino o bandi Liano Kida koja je tu podigla logor na p u t’j ao svog skrovišta.

Spiro Heteli se m eđutim glasno pitao da se možda nije raduo 0 najobičnijoj nam eštaljki pošto je sve., odjednom teklo i 3UVj.še jednostavno. Na to p itan je ni Džejms Lajo-n niti K lark M urhea naravno nisu mogli da m u odgovore. No to im je u tim trenucim a i bilo potpuno svejedno. K renuli su puni elana dalje Zd jasno uočljivim tragovim a sve dok nisu naišli na ka- meniLo tlo na kom su tragovi odjednom nestali kao da .siu ja ­hač ' naprosto isparili u vazduhu.

I ovoga pu ta su se podelili u nekoiliko m anjih gruipica no i pored svih nasto jan ja ¡nisu uspeli bilo šta da pronađu.

K ada su se ponovo okupili K lark M urhed je odjednom p>stao .lajuporniji da se nastavi sa poterom. Predlagao je da produže dalje istim pravcem kojim su se i do tada kretali i da pokušaju jednostavno da se oslone na sreću da će ipak us­peti da pronađu Kiddvo skrovište.

Ovoga puta je šerif Lajon bio ta j koji je popustio. Na­kon kraćeg dvoum ljenja doneo je odluku da do prvog sum ra­ka nastave dalje u pravcu zapada a da se zatim v ra te ako do tad a ne naiđu na bilo kakav trag.

M oral ljudi iz potere je svakom prevaljenom m iljom sve više opadao. S u n ce : koje je nem ilosrdno pržilo samo je još vi­še povećavalo njihovo neraspoloženje. Den Averi, v lasnik pro- davnice o ružja jé proklinjao samog sebe što je uopšte pristao da pođe sa poterom , dok su G ordon Li, pom oćnik u glavnoj gradskoj trgovini, kao i Spiro Heteli odavali u tisak ljud i ko­jim a sunce i prašina gotovo da i nisu sm etali. H etelija su u tom tren u tk u nioriie sasvim druge brige. Naim e još uvek n i­je mogao da se pom iri sa činjenicom da je postojao neko ko je bio brži na oružju od njega.

A onda je iznenada kauboj Džef T a rn e r ugiledao tragove konjskog kopita na ulazu u kaktusim a obrasli stenoviti pro- cep.

Šerif Lajon je odm ah sjahao i pobliže pogledao trag za boji j« bio pc-tpuno siguran da se radilo o istom onom koji

46

ih je već j-sdno'in dov-eo, na trag Kidove bande. Vreli vetar koj, ;io .icpi'i kiTKi:) utii'Ej ,z p; .'a jUiga još njjs uspeo da ih zamci ne Sto je pak mog'.o samo da znači da tragovi nisu bili stariji od dva do tri cara.

— Sam đavo zna tia sada ovo treba da znači — prom rm ­ljao je D& jm s Lajon ugledavši znatiželjne poglede ljudi iz poteia. — No meni se ipak čini da postoji neko ko nas nepre­kidno posm atra i ko svojim tragovim a nastoji da nas odvu­če što dublje u Liano Estakado. P itan je je jedino šta tim e ho­će da postigne

— ¡X'Ien; se sve čini da lioće da nas nam am e u klopku —procedio je Den Averi.

— Gluposti! — um3uao se Spiro Heteli. — Da je LianoKid hteo da nas navuče na tanak led tada je to već odavnomogao da učini.

— Dobro a ko je onda taj koji nas neprekidno navodi na Kidov trag, pam etnjakoviću? — pro.iiktao je Averi razdraž­ljivo.

— A ko uopšte kaže da se radi o tragovim a Kidove ban­de? — odvratio je m irno Heteli.

Svi se odjednom b-";spomoćno zagledaše svesni da ova He- telijeva sum nja i nije bila bez osnova.

— Mislim da će najbolje biti da ovde prenoćim o i da su­tra krenem o dalje — prekinuo je šerif Lajon nastah tajac. — Pravo da vam kažem ni sam ne znam kako sve ovo da pro­tum ačim . No biio kako bilo mislim da m oramo da iskori.sti-mo svaku priliku koja nam se pru-’a. Ako ništa drugo a ono zbog one petorice jadnika ko-je je -banda hladnokrvno ubila a i zbog M ajka Dejviscna.

Ljudi iz potere počeše lagano da .silaze iz sedla i da se p rip rem aju za još jednu noć pod vedrim nebom. N ijednog od n jih nije baš oduševljavala pomisao da će još nekoliko dana m orati da pro\'.edu u pustinji no nisu jednostavno imaii dru­gog izbora pošto šerif Lajon sigurno ne bi nikorne doz\?olio da se sada v~ati.

XIX

Večerali su utroje. Šejn je d v a da je prozborio koju reS isto kao i Mič Pi.ansom. Jed ino je m isis C ening iznela neke od problem a sa kojima je bila suočena ovde na Tel-csJajn ranču. Nakon toga je i ona zaćutala ne odajući baš u tisak osobe ko­joj je bilo stalo do toga da od S e jn a sazna ša se v an grame? n jenog ranča dešavalo.

Šejnu je u ušima neprekidno odzvanjao njeii dubok glas. Misli m u ponovo od lu ta ie do Bena M erila i njegovog opisa žeae koja je bila u dnjS+vu Liano Kida. Ne samo što je i ona navodno im ala dubok ? !as već je i sve ostalo u potpunosti odgovaralo )ikn ž’?»’.-? kc-j" sa-' ri ?edela pored n jega za sto­lom. Visina, krlika figura, bu jne grudi . . .

P ri pomisli da se nalazio m ožda u dobro čuvanom skro-

47

vištu Kidove bande Sejn je osetio kako m u se ledi krv u ži- laiiiii. Tu puimsac je m€*đutim vrlo br2xj ponovo odbacio sves­tan dii su i Teksaški i-endžeri a i šerif okruga H artli K aunti navraćali ovanv) dok su tragali za Kidovom bandom.

Pitao se m eđutim i dalj^ šta je sa Big Rok Ceningom.— Sudeći po tragovim a na vašem licu vi kao da ste ne­

gde zapak u gadnu gužvu — prom rm ljala je ona nakon zavr- Sene večere.

Šejn samo slegnu r<mienima.— To je zlxjg toga što u D alhartu im a mnogo m om aka

koji ne znaju na koji način da utroše višak svoje -snage.— A da nije neki od tih m om aka na grudim a možda no­

sio m etalnu zvezdu? —- upitćila je ona kroz smeh.Umesto odgovora Šejn se samo značajno nasmešio nakon

čega je sa uživanjem strpao i posleđnji ziilogaj u usta.U tom trenu tku se u razgovor umešao i Mič Ransom ko­

ji je do tada krajičkom oka neprekidno podozrivo prom atrao Šejna.

— Akc me pam ćenje ne vara onda si rekao da si m no­go toga čuo o Teksiajn ranču. Interesovalo bi m e gde i od lio- ga?

— Negde na m dijanskoj te rito riji ■— odvratio je Sejn .slegnuvši ram enim a, — Nelii stai'ac koga s a m ' tom prilikom sreo savetovao mi je da bi za m ene najbolje biio da za Nju M eksiko krenem islim onim putem Icoji vodi i do Tekslajn ranča. U sput mi je rekao da im a p rija te lja koji radi ovde na ranču.,

Rensom i misis Cening se kratko pogledaše nakon čega ga je ona upitala kako se ta j starčev p rija te lj zove.

— Henk IMek Gilveri.N jene tam ne oči se na tren u tak začuđeno skupiše no Sejn

se p re tvarao kao da ništa nije prim ećivao. Na tren u tak je za stolom nastala m ukla tišina da bi na k ra ju Šejn još dodao:

Stara%; mi m eđutim nije n išta rekao o tom e da je Big Rok Cening m riav.

— A ko vam kaže da je m rtav? — prosik ta la je ona Iju-tito.

N akon što ju je bukvalno prostrelio pogledom Šejn je m im o odgovorio:

— Niko, misis Cening. No pošto ga nisam v id e o . . . Ali izvinite ako sam iz te činjenice izvukao neke pogrešne za- klju6ke.

O na lagano klim nu glavom. Iz n jen ih očiju je m eđutim i da lje sevala vatra preteći da se p retvori u nekontrolisanu eksplo«ij.u.

— l?r redu Ja, mist-er Šejne. No k ad a smo već kod toga peći ću vam da Je Big Rok teško bolestan i da jedino zbog toga trenu tno nije sa nam a. No nadam se da vam je večera ipak prijala.

O vom iK>slednjom rečeoico-m ona m u je nedvosm isleno

stav ila do znanja da je večeri i ćaskanju došao kraj i d a ,b i volela da je ostavi sam u sa Mićom Kansomo-m.

U tren u tk u dok je Šejn tistajao od stola u pozadini su se iznenada otvorila v rata koja su vodila u susednu prostoriju i u n jim a se pojavio niušltai'ac koj.i se jedva držao na noga­ma. Bio je izuzetne visokog rasta no do te m ere m ršav da je svaiii delić odeće naprosto v -sio na njem u.

S u snu tih usana nusis Cčiilnig je dala Ranso-mu glavom znak da ustane i da se pO'brine '¿a. čoveka koji je svakog ča­sa pretio da se sriiSi od iznurenodti.

— Lori — prošaputao je jedva čujnim glasom čovek koji je pi’e ličio na živi kostur nego na ljudsko biće.

Li samo neiioliko isoi'aivu Raii.x)im se našao pored njega i uhvativši ga za ru k u poveo nazad u su&ednu sobu.

— Loii! — zavapio je on poKUšavajući bezuspešno da se oslobodi stislia Ranseriiovlii snažnih prstiju .

K ada su se vrau i zatvorila za stlu-cem 1 Mičom Ranso- niom misis Cening je pomalo bleda u licu tiho prom rm ljala :

— Zaista mi je žao što ste m orali da prisustvu je te ovakoneč'emu. Ovo što se dogada sa Big, Rok Ceningom je stvarnoviše nego tužno.

.

R anije je bio snažan poput bika, a s a d a . .Dovodili snro već desetine najboljih specijalista, ali n ijedann ije uspeo da dokuči koja ga to bolest izn u tra nagriza.

Šejn je imao neki čudan osećaj da ga je žena bestidno lagala. ■ _

Sudeći naim e po staklastom pogledu Big Rok Ceninga bilo je sasvim jasno da je starac bio pod uticajem alkohola ili droga.

Nešto ovde na Tekslajn ranču nije u redu, pomisli Šejn rešei'. da se kasnije tim e pozabavi pa m ak ar se i ispostavilo da misis Cening i Tekslajn ranč nem,aju n ikakve vez^e sa ban-- do,m Liano Rida.

— i\iislim da bi najbolje bilo dii pođem na spavanje — prom rm ljao je on klim nuvši kratko glavom u znak pozdrava.— Hvala vam još jednom na pozivu, m isis Cening. A sada tah hteo i da se pozdravim sa vam a ;^ š to nam eravajn da su­tra p re zore krenem dalje sa N ju Meksiko.

— P a neka %’am je sa s,rećom, Sejne — rek la je rančero- va žena pružajući rnu ru k u u tre n u tk u kada se na v ra tim a ponovo pojavio Mič Ransom.

N apolju na verandi S^ejii je čuo da su misis Cening i Mič Ransom odm ah počeli o nečemu žučno da rasprav lja ju . Deta­lje njihovog razgovora Sejn m eđutim n ije mogao da razazna naročite što je u svojoj neposrednoj bliz-ini prim etio nekolici­nu m om aka koji su ga podozrivo posm atrali.

— Z ar ćeš ga stvarno pustiti da ode? — prosdlctao je Mič R.ansom čim .su v ra ta zatvorila za Sejnom.

— To neka bude m oja briga, Mič. Obavesti 'T eksa da su­tra uj’u tro bude za svaki slučaj sprenl.an. Ah neka n išta ne preduzinia bez mog izričitog naređenja. Jesm o li se razum eli. M iči

49

Mié Ransom klim nu glavom.— Á sacia da po.svaviino još jednu stvar na svoje mesto

— dodaia je ona ledenim glasom. — Ti si odgovoran za BigRoka, Mič. I ako .se još jednom desi nešto slično kao m alo­čas 0 iogla bili da budem vtom a neprija tna.

Prepia.šen ovakvom njenom reakcijom Mič Ransom je naprosto zanemeo.

— A .sada idi! 1 o.stavite Sejna na m iru. Reci momcima da niko ne prilazi štali, je r bi Sejn mogao nešto da po.sumnja.

Kada je priinetila da Ran.som i dalje okleva ona ga ,|eIju tito up itaia:

— Šta je, šta čekiiš?■— Henk je po sVim računicam a već odavno trebalo da

&e vrati — prom rm ljao je on. — Možda bi on mogao da nam kaže !io je -u stvari taj Sejn.

Uvidev.Š'i da je Lori Cening u m islim a bila v « negde drugde, Ran.som ,se jednostavno okrenuo i izašao napolje.♦

XX

Sejn n ije bio ni na jm an je iznenađen kada je prim etio da ga neko prati. Bio je čvr.sto uvei'en da je čovek na v rhu pe- skovitog brežuljka imao zadatak da ga u p<igodnom tren u tk u leđnom zauvek ućutka.

Raz;loge zbog kojih su hteli da ga ubiju mogao je m e­đutim sam o da na.slućuje. Prvo .što mu je palo na pam et bi­lo je da je to zbog toga što je vid«« Big Rok Ceninga u o n a­ko jadnom stanjiJ

.Momak ko'ji ga je pratio jahao je na sivlia.stom konju koji sé jedva nešto malo razlikovao od žućkastog peska Lia­no ...Estakada i-lazdaliina koja ih je delila onem ogućavala je Ss-jnu da razazna da li'se radilo o Miču Ransomu.

Jáha ii su tako sve dok Sejn u jednom tren u tk u n ije na­išao na tei’en koji m u .se učinio pogodnim aa ostvaren je n je ­gove zamisli. K onja je sklonio u malo peSčano udubljen je da bi se zatim vratio nekih sto tinak ja rd i sve do samog ru b a proplanka obraslog pustin jskim kaktusim a. Trag konja se gubio negde daleko na zapadnom horizontu tako da je čovek koji ga je pratio m orao da poveru je da se Sejn i dalje nala­zio na bezbednom odstojanju.

Rukam a je na •br;?;;nu iskopao p litku rupu u peskovito<m tlu . Sm estic se odm ah zatim u n ju i počeo da .se zatiTsava peskoo.i .sve dok mu jedino još . nisu virile ruke i glava. ,,Vin- ne.s.ierk-1,1” i „rerainoton” j« sm est’o nadohvat n '': e u i.f;nku k ak tusa xako da nTj'e bi.Io bojazni da bi nepoznati jahač m o­gao eventualno da prim eti odblesak m etalne cevi na prepod- nevnOm suncu.

Sada kada je sve to obavio oreo.^talo mu je -^cd''no ioS da čeka. Pretpostavljao ie naim e da će proći barem još pet- naesta.k m inu ta pre nego što nepoznati stigne do prvih kak­tusa. ílevwlvmiS koji ga je pratio je .sve vrem e do'.sta sporo.

5a

jahao strahu jući verovatno da bi u protivnom mogao da po­digne veliis oblak prašine za sobom i da na taj način upozori Sejna.

K rupne graške znoja su se Sejnu siivaie niz lice usled vreline pe.ska i sunca koje je već uveliko nem ilosrdno pržilo sa neba, no on se ni,ie usuđivao da ih izbriše svestan da bi i najm anji poiire*. mogao da uznem iri revolveraševog konja a samim tim bi i njegov plan bio osuđen na propast.

Pokazalo se da čovek koji ga je pratio nije bio Mič Ran-som.

Na trenu tak je izgledalo kao da čovek sa izrešetanim „sletsonom ” na glavi spava u sedlu no onda je Sejn video da je nepoznati a stvari oborene glave netrem ice p ratio otiske kopita Sejnovog konja.

U daljenost do lahača nije iznosila više od pedeset jardi kada , je njegov konj iznenada podigao glavu i načuljio uši. To je za Šejna bio znak da još čvršće stegne, dršku „rem ing­tona’' i aa kažiprstom blago dodirne njegov okidač.

Nepoznati je naravno odm ah reagovac na upozorenje svog vernog pratioca. Blagim pritiskom kolena naterao je ži­votin ju da stane nakon čega se zagledao u istom onom prav­cu u kom je i konj gledao.

Odjednom Sejnu postade jasno da je to životin ja u stva­ri nan jušila nje,aovog konja.

— H ajde priđi samo još malo bliže — prom rm ljao ie Sejn u sebi ugledavši kako je nepoznati izvukao svoju „vin­česterku” i naizgled n.emarno ,ie prebacio preko kolena.

A onda se sve odigralo m unjevitom brzi'ncm. N ajpre :e revoiveraš lagano skliznuo iz sedla da bi odm ah zatim , n an ju ­šivši na neki čudesan način prisustvo opasnosti, pognut iurnuo prem a kaktusim a. U trk u je ispalio m etak iz „v inčesterke” koji je naprosto razneo kaktus_ iza kog je Sejn ležao, A onda je zagrm eo i „rem ington” u Šejnovim rukam a. Pogođen već prvim m etkom nepoznati se okrenuo oko svoje ose nakon če­ga se kao klada sručio u prašinu.

Podižući ogrom an oblak žućkaste prašine Sejn je skočio na noge i Jurnuo prem a njem u. P rst mu se i dalje nalazio na obaraču no n ije bilo po trebe da još jednom upotrebi svoju pucaljku.

__\'cdc; — zavapio je nepoznati kada jc Šejn stigao donjega i kada je vrhom čizme n a jp re odgurnuo’ njegovu ..vin­česterku” a odm ah zatim i ..kolt” koji mu je pri padu ispao iz futrole. Izm eđr p rs tiju kojim a je grčevito stezao ranu na stom aku krv se slivala u tankom m lazu stvorivši u roku od samo nekoliko sekundi poveću lokvu ispod n.iegovog tela.

— Z bor čega si me pratio? — upitao je Šejn.— Ix>reta mi je naredila — odvratio je nepozanati ispre­

kidanim glasom.Zannv.ši iTOe osobe Čiji je id en tite t krio odaovore na m no-

fja pit-=»’>‘'a še jn se naprosto stresau.

4 S ejn 115

Loreta?— Lori Cening? — prom rljao je Sejn kofñé jé ódjédñóm

íihógó tógn postaJó jasno. — Oná je dakle Loreta Kob, žar le?

— Kó si ti, hom bre? — pro,5aputao jc sm rtno ranjeni re­volverás. — I o tkud to da znaš Lxsretino đevojačko ptezirne?

— Jesi li i ti bio m eđu onim a koji su izvršili napad rta voz u stanici M idlvoter? 'H a jd e govori gde su Liano Kid i os­tali članovi bande?

— Loreta će te ubiti, Šejne — pro.stenjaó je revólveraá koji je sve isprek idanije disao. — Ja . . . vode . . .

Bile su to poslednje reči koje jé jedva čujnim glasom iz­govorio Lčretin plaćenik nakon čega m u je glava beživdtfto k lonula u stranu.

Dok je proširivao ru p u u kojoj je do m aločas ležđo d.a '-i u njoj sahranio m rtvog revolveraša Sejn je néi>dékidnó raz­m išljao o onom e sto je od n jéga sazhao.

Ixiri Cening i Loreta Kob su dakle bile jedna te ista oso­ba. Ona je bila ta z a ' koju je Lipano-Apač mislio da je unaj­m ila Sejna đa ubije Liano K ida i koju .su Oven i Ben Meril videli u njihovoj kolibi u stanici M idlvoter.

P itan je je m eđutim bilo ko je bio plavokosi m om ak koji je tom prilikom bio sa njom ?

Postó jé odgovor na to p itan je najpi-e mogla đa m u pruži Ixiri C?,ening, S-ejn je rešio da se zajedno sa revolveraševini koiijeni v rati natrag na Tekslajn ranč i da tam o pokuša d a razre.ši n-isteriju do ta d a neuhvatljive bande Liano Kida.

XXiSrećan što se u Takosi odlučio baš za njega, Šejn je bLa-

go potapšao svog konja po v ratu . Jédva da bi koji drugi konj u sp w da prevali toliki broj m ilja u toku samo jednoga dana.

Misli m u ponovo odlutaše do kasnog prepodneva toga dana kada se ¡xjnovo vratio u blizinu Tekslajn ranča. Ispos­tavilo se tada da je stigao pravom tren u tk u da vidi kako su Lori Cening, Mič Ransom i dvojica drugih jahača napus­tili 3"anč i kako su u paklenom tem pu odjahali dole na jug.

Za sobom su podiz<ili ogix>man oblak prašine tako đa S e j’i n ije imao većih poteškoća da ih p ra ti na bezbednom i-astcianju.

Teren je vrem enom postajao sve kam enitiji tako da ie Séiíi m ćrao da bude vraški oprezan da Ix)ri Cening i ostali sa Tekslajn ranča ne prim ete da im je neko bio za petam a.

Šejn n ije imao p redstavu gdé se uop.šte nalazi. Odjednom je pri pomisli da bi kojim slučajem mogao da izgubi njihove tragove i da se tim e nađe sam usred Liano Estakada u sebi os<^tio neku čudnu nelagodnost. Jeste da je sa sobom poneo i ''"’utuvicu sa vodom m rtvog revolveraša, no ipak je sum - n 'iic ''1 - bi t-">nutne rezerve vode kojim a je raspolagao bile d- iine ukoliko bi se te njegove crne. s lu tn ie zaista i obisti-

Cilj sa kojim su &e Lori Cening i njeni pratioci uputili ovamo u ovu pustoš po njegovom m išljenju je moglo đA bu­de jedino skrovište K idove bande.

Sunce je već biio skoro zašlo kada se Sejn našao u pro­stranoj ravnici u kojoj se sve videlo kao na dlanu. Od jahača na čijem je tragu bio n ije m eđutim , bilo ni traga ni glasa. Na udaljenosti ■ od nekih sedam-osam m ilja podizale še dugu­ljasto uzvišenje koje kao đa je p rekri\'a lo čitav južni hori­zont.^

Sejn je bio svestan činjenice da bi na ovom terenu lako m ogh da ga o tk riju no ipak je poterao konja đaljč na jug. Računao je naim e sa tim da bi, ako ga do sada nisu o tkrili, mogli da postanu toliko neoprezni pa đa se uopstè ne osvrnu Za sobom.

Nakon o tp rilike sat vrem ena jah an ja stigao je do užVigiS- n ja za koje se ispostavilo da je ipak bilo više nego što je On to u prvi m ah pomislio. Pažljivo je m otrio na tragove koji su se jasno ocrtavah na peskovitom tlu. Lori Cening i tro jica n jen ih pratilaca su se očito .smatrali do te m ere bézbednim da sc uopšte nisu trud ili da ih zametnu.

Bio je već gotovo m rkli m rak kada je Šejn ipak odjed­nom izg;.ibio njihove tragove.

Vrativši se stotinak jard i putx^m kojim je došao shvatio jo da su se tragovi gubili ispod samog stenovitog uzvišenja. Sticao se u tisak kao da su Lori Cening i ona. tro jica jednos­tavno pi'opali u zemlju.

Svestan da u tam i nem a nikakvih izgleda da ponovo pro­nađe otiske kopita n jihovih konja Šejn je rešio da ovde na ovom nsrestu zanoći. Hteo je već da sjaše i da napokon malo odmori konja kada je odjednom u nozdrvam a osetio blâgo stru jan je vazduha. Podigao se u sedlu i pogledao na sve če­tiri strane bez da jc m eđutim , mogao bilo Sta da prim eti. Ču­dilo ga je jedino to što konj n ije n išta prim etio i što je i da­lje m irno sta jao pognute glave.

Kada se životinja pom erila nekoliko koraka ustranu po­novo je o.setio ono isto s tru jan je vazduha. Ne oklevajući '/i- še ni časa Šejn je skliznuo iz sedla i sa ..vinčesterkom ” u ru­kam a, pošao prem a stenovitom uzvišenju. .Tasno je osećao sti-u- jan je svežeg vazduha koji kao da je dolazio ravno iz kam ene litice. Pošto se gotovo više nije videc ni p rst pred okom, Sejn je rukam a počeo pažljivo da opipava liticu. A onda je odjednom shvatio da se nalazi na ulazu u uski stenov iti’ pro- cep iz kog je dopirale s tru jan je vazduha.

Zaii.staviv.ši dah Šejn ie stao kao ukopan. Pitao se da li je zaista m oguće đa su Lori Cening, Mič Ransom i ostala dvojica revolveraša zajedno sa .svojim konjim a nestali u ovom procepu?

Na tren u tak je oklevao šta da Uradi a onda se vratio na­zad po konja Bez ikakvog op iran ja pastuv m u je dozvolio da ga povede u uski prolaz izm eđr kam enih litica. Topot kopi­

53

ta je tupo odjekivao po stenovitom tlu . Sejn se aviiki čas zaus1:.av].jao i napregnuto o-?lušklvao.

I daJjo se m<iđulim, ništa nije čulo.Odjednom je osetio kako ga crv sum nje sve više nag­

riza.Ukoliko je ovo stvarno ulaz u skrovište Kidove bande

zašto onda nisu nikoga postavili da stražari? Ili su možda biii sigurni da nikom e neće poći za rukom da pronađe ulaz u kam ena liticu?

Odgovor na sva ova p itan ja je ubrzo stigao. Već nakon fitotinak jard i pro^'ep se iznenada proširio i Šejn je u daljini ugledao slab odsjaj svetlosti.

Sada više n ije bilo nikakve sum nje da mu je pošlo za rukom da o tk rije skrovište bande Liano Kida za kojim su Teksaški rendžeri i svi ostali čuvari zaliona u bezbroj nav­ra ta bezuspešno tragali.

Na tren u tak je razm išljao da li da se vrati po pojačanje iz Takose, no tu pom isao je vrlo brzo odbacio svestan da bi m u trebalo barem tri do četiri dana da se zajedno sa šeri­fom I..ajonom i okupljenom poterom vrati ovamo.

N t. ovakvu p riliku zaista nije smeo da propusti.Kada se zajedno sa konjem spustio u skrovitu dolinu na­

šao s< srećom ponovo na peskovitom tlu obraslom niskom tra ­vom tako da više n ije bilo opasnosti da će ga čuti.

Sada je već jasno mogao da razazna da je svetlost dopi­ra la kroz osvetljene prozore nekolicine drvenih koliba koje su se nalazile pored tam ne vodene površine.

Sejnu ovo nije bio prvi put da se našao u Liano Estaka­du no za ovaj podzemni izvor do sada još n ikada nije bio čuo

Krenuo je n a jp re duž kam ene litioe ne bi li pronašao po­godno mesto gde bi mogao da ostavi konja. I zaista već na­kon nekoliko m inu ta je naišao na m alo udubljen je obraslo kaktusim a koji su mogli da sakriju konja od neželjenih pog­leda.

Nakon što ga je napojio uz pomoć svog ogrom nog som- brera S eji’, je oprezno počeo da prilazi kolibam a. Zaustavio se kada je naišao na pri.rodnu barije ru od obrušenog kam e­n ja koja mu je pružala odličan zaklon a i m ogućnost da nes­m etano posm atra šta se ispred kolibe dešava.

Tako je između ostalog o tkrio da se pored jedne od ko­liba nalazio koral u kom e je paslo dvadesetak konja.

Počeo je napregnuto da razm išlja šta bi su tra u d k zore mogao da učini p itajući se u jednom tren u tk u čak da M bi m ožda pam etn ije bilo da ipak neopažen napusti dolinu.

Iz daljih razm išljanja ga je trgnuo jedva čujan topot ko­pita. Ubrzo zatim ugledao je jahača koji se u laganom galopu približavao ulazu u dolinu gde je na jverovatn ije trebao da stražari.

54

To je moglo da znači da je Lori Cening ipak prim etila da ih je neko pratio. Biio kako bilo Šejn je znao da mu pred:ito- ji još jedna duga noć.

XXII

U paljenih očiju od ne.snosne prašine koja ih je već da­nim a neprekidne za,sipala šerif Džejms Lajon je napregnuto posm atrao uzvišenje koje se na nekoliko m ilja od njih ave- tinjski podizalo ;z inače ravne kam enite pustinje.

Da se on pitao, sigurno bi nastavili i dalje da p ra te tra ­gove n.0 ostali ljudi iz potere su iednb.'^tavno sjahali i rekli dadalje više ne mogu.

Jedini kojim a višednevno jahan je kao da uopšte nije sme­talo bili su Spiro Heteli i kauboj Džef Tarner.

Nakon što je nahran io i napojio svog konja K lark M ur­hed je kru tim koracim a pošao do šerifa Lajona.

— Vodi nas sve dublje u Liano Estakado dotle dok nebudem o više u stanju da pronađem o put nazad — prom rm ­ljao je M urhed pokazujući na tragove ispred Lajanovih nogu.— Mislim da sve ovo više nem a nikakvog smisla i da bi su t­ra trebalo da se vratim o ako ne želimo da svi zajedno osta­vimo svoje kosti ovde u Lianu.

Džejms Lajon je već bio otvorio usta da m u nešto odgo­vori kada je odjednom u daljini ugledao nešto što je odm ah privuklo njegovu pažnju.

— P og ledai ona j ob lak p ra š in e tam o! — uzv iknuo je on u zb u đ en im glasom .

Agent kom panije .,D enver Siti R ejlrod” se zagledao u pravcu u kom je pokazivao šerifov prst. A onda je i on ugle­d a o tan ak stub prašine koji se podizao u nebo osvetljeno d o s - lednjim sunčevim zracima.

Bez ikakvog ostali ljudi iz potere im se pridružiše.— TJano Kid? — zapitao se Spiro Het<eli.— Danas i onako ne možemo ništa više da učinimo —

odvratio je šerif Lajon slegnuvši nemoćno ram enim a. — Sa- čekaćem c ovde dok ne svane a onda ćemo poći da -vidimc o čemu se radi. Ukoliko dc podneva ništa ne pronađem o v r a ­ć a m o se nazad u Takosu pošto nisam sprem an da živote svih nas i dalje stavljam n a kocku

Svi p risu tn i sa vidnim olakšanjem klim nuše slavom . Dok ih je posmatra< krajičkom oka šerif Lajon se pitao šte ako j uspejti da pronađu bandu Lianc Kida? Nekolicina liudi ¡z potere su se već jedva držali na nogam s i si,gurnc nisu bi’i sprerrini za okr.šaj kakav bi ih u tom slučani oj'ekivao.

Ne želeći bilo šta da rizikuje Lajon je izdao naređeni« ua se u toku noći ne pale vatre nakon čega ih ie sve zajedno poslao na snavan-'«'.

o5

— , G de je p e n k ? — p ro s ik ta la j e L ori C en ing ug ledavši p lavokosog m o m k a koji jo j je išao u su sre t.

— Pa veroviitno su ga već uveliko sahranili na Brdu či­čama u Takosi — CK^vratio je on ledenim gla.som.

Lori Cening je n a jp re naprosto, zanem ela da bi samo koji tren u tak kasni.je, van sebe od besa, ju m u la prem a n je­mu. K ada je svojim dugini negovanim noktim a pokušala da m u razdere lice m om ak ju je snažno ščepao za ruke i tiho procedio;

— Hajde, smirJ se već jednom , Ix>i-eta! Pa ti ni ne znaš Sta se u. stvari dogodilo pošto je i meni P in t sve ispričao tek kada smo se ti i ja rastali,

— A Sta to?— Da je m ašinovođa svukao H enku m asku sa lica i da

su ne samo on već i k o n duk ter voza. uspeli da vide njegovu n jušku I šta m isliš koliko dugo bi potrajalo pre ne,go što bi se pojavile p rve poternice sa Mek G ilverijevim likom?

— Ali o tkud onda da navodno već uveliko leži na Brdučizama u Takosi? — upita la je ona začuđeno.

N em ajući drugog izbora plavokosi m om ak Je počeo de­ta ljno da joj prepričava tok događaja koji su se zbili nakon što su se n jih dvoje rastali.

— . . . i na k ra ju sam naredio H enku da se obrije i da eli­m iniše onu dvojicu. Ubio je m eđutim , samo konduktera dok jc ma.iinovcđi iznenada neko pri.skočio u pomoć tako da Dva m eseca n ije imao drugog izbora već da ga .dokrajči nakon što je tovar sačm e oborio Henka,

Svesna šta bi sve ovo moglo da znači o n a Je u nezveren imglasom uzviknula: — H ajde idi i zovi ga!

N epun m inut ka.snije u kolibu je ušao polukrvni Indi­janac iz plem ena Kjova. Sa prekrštenim ru k am a na grudim a on se svojim tam nim prodornim očim a zagledao u Loretu. Dva m eseca Je bio valjda jedini čovek u čitavom logoru koga n jene čari nisu mogle da zbune.

— H ajde i.spričaj mi šta se sve ti Takosi do,godilo?SvKiJim p 'skavim glasom Indijanac poče đa priča kako jc

Henk Mek Gilveri n a jp re uklonio konduk tera i.spalivši m u tri hica u glavu da bi odm ah zatvim krenuo, za maši no vođom koji se dao u bekstvo. A onda se odnekud iznenada pojavio neki neznanac koji ga je tovarom sačme oborio sa nogu.

— A pošto je po.stojala opa.snost da bi u zatvoru mogao da propeva ni.sam im ao dru.gog izbora već đa ga zauvek ućut­kam ■— rekao jc Dva meseca potpuno m irnim gla.som.

— A kako ie iz,gledao ta i visoki neznanac koji Je tako iznenadno priskočic m ašinovođi u pomoć? — up ita la Je Lo­reta Kob z-agledavši m u se duboko u oči.

Detal, koji je naterao Loretu Kob da se naprosto .strese bio Je onaj l-cada je Indijanac rekao da je nepoznati na bradi osim popriličnog otoka im ao i duboku posekotinu.

XX III1

56

— Sta ti je, Ixvreta? — upitao jc plavokosi iznenađeno,NakoK što su Ind ijanra ponovo poslali na spavanje pla­

vokosi je jedva čujnim glasom dodao: — Poznaješ li tog So- veha, Ix>reta?

Ona klim nu glavom.— Rekao je đa se zove Sejn — prom rm ljala je ona. —

Taj prokleti pasiji sin! Da sam bar -pt'j.slušala Miča kada t i i je rekao da bi najbolje bilo da m u još na ranču prosviram o onu njegovu .smrdljivu icbanju!

— Sta? Pa zar jc moguće da je ta p rotuva bila na Teks­la jn ranču? — upitao je plavokosi preneraženim glasom.

— Sto mu gromova, da! I ne samo to već je još i bio to­liko drzak da tvrdi da mu je Henkov p rija te lj savetovao đapreko našeg ranča krene z.a Nju Meksiko. A l i . . . ali ako jS tako onda to znači da su oni u Takosi znali njegovo ime i im to Sejna dovelo do Tekslajn ranča.

— I gde ,ie ta j n itkov sada?— Sledećeg ju tra je krenuo dalje na zapad. Poslala sam

za njim Teksa Loja. A poznajući Teksa sigurna sam da gii je već odavno pokopao negde u Lianc Estakadu. N ared’.la sam m u da se vrati ovamo u Ojo Bravo nakon što obavi svoj zadatak tako da ćemo su tra u ju tro znati na čemu smo. Uko­liko se Teks ne pcijavi to će značiti da ga je Sejn . . .

K ada je Lori Cening zastala usred rečenice i>na i plavo-koisi m om ak se samo psgledaše svesni šta bi to za sve n jih moglo da znači.

XXIV

Tam ne Benitove oči su netrem ice motS“ile na uski steno- viti procep koji je vodio u Ojo Bravo. Pos.>bnu pažnju mu je naravno odiriah privukao stražar koji je sedec gore n.a ma­lom kam enom piatou. Ponekad bi Bonito ugledao vrh n.ie- gove užarene cigarete koji m u je omogućavao da razazna dat se radilo o Loniju Birdu, Bonito je znao da n ije bilo još . doš­lo pravo vrem e da m u se p rišunja i da ga onespo.''<)bi 'po.St<3 je Bird upravo bio tek stigao i sigurno je još uvek bio vraški oprezan.

Bonito je oduvek mrzeo Ojo koji je za n.iega alii za Tulija Vejda koga su u Teksasu svi znali jedine pod im e ­nom Li-anc Kid bio nalik najgorem zatvoru. Ostali članovi bande su m eđutim , bili zadovoljni što po.stoji jedno takvo me­sto gde su bili potpuno sigurni od Teksaških rendžera koji su ih nemilo.srdno proganjali.

Sve to m eđutim , nije bio život kakvim ga je Bonito .za­mišljao U toku prvih nekoliko godina u kojim a su on i Tuli Vđjd bili zajedno cilj im je bio da sakupe dovoljno novca 1 da negde kupe mali ranč na kom bi uzgajali konje. Radili su ispočetka kao kauboji no za Tulija Vejda je sve to tekie i su­više sporo. A onda jc Tuli Vejđ izvrši« nekoliko prepada na

37

p o štan sk e kočije. U činio je to sam i n a svo ju ru k u pošto j« B onito o db ijao cl3 m u se p rid ru ž i. .

K asn ije je V ejd upoznao L ore tu K ob. O boje su ludovali je d n o za d rug im no i po red toga ga je B on ito upozoravao da se kloni te žene ko ja je b ila ledeno p ro ra č u n a ta i ko ja je d ­nostavno n ije m ogla da voli.

P o tv rd a da je B onito bio u p rav u s tig la je v rlo brzo. K a­d a je u K oldvoter, gde su .se oni u to v rem e nalazili stigao m oćni ran čer Big Rok C ening i k ad a se ug ledavši L ore tu za- ljubi<J u n ju ona je o d m ah p r ih v a tila n jegovu b rač n u ponudu.

Tuli V ejd je bio do te m e re van sebe da je h teo da u b ije ran čerit no I^oreta je n ekako uspela da ga .smiri.

' U tr e n u tk u k ad a je Tuli p ristao da k ren e za n jom u L ia­no n a T ek sla jn ranč , za B onita n ije bilo n ik a k v e su m n je da su tim e obo jica s r lja h u v la s titu p ropast.

Ceninjr ih je o bo jicu zaposlio kao k au b o je n e znajući n a ­ra v n o za p ređ a šn ju vezu svo je žene i T u lija V ejda. A o n d a je n a jednom od svojih iz le ta u Liano B onito naiišao na O jo B ra ­vo. S vo ju ta jn u je podelio jed in o sa T u lijem V ejdom .

Ubrzo se m eđ u tim , pokazalo da O jo B ravo n ije zadugo ostao sam o n jih o v a ta,iaa,. B onito je postao svestan toga k a ­da je jed n o g d an a za jedno sa T u lijem ponovo o d jah ao do sk ri­v en e do line i b sd a je u n jo j ug ledao neko liko n a b rz in u po­d ig n u tih koliba. T u su b ila i neko lic ina m o m ak a ko je je Bo­n ito dan p re toga {x> p rv i p u t video n a T ek sla jn rancu .

A o n d ^ m u je g lasno se iscerivši Tuli V ejd isp ričao n a k ak v u id e ju ga je dovela L o re ta k o ja je o tk ak o je nosila p re ­zim e C ening sam u sebe n az iv a la Lori.

O jo B rav o je n a im e bio idea lno sk ro v iš te za svakoga ko­ti bi bio p ris iljen da se k lon i ču v a ra zakona.

Sam o nekoliko d an a k a sn ije Tuli V ejd je izveo svo ju p r ­vu veću p ljačku . Č in jen ica da je sve išlo dosta lako n av e la je b a n d u d a u to k u sledeć ih m eseci p o stan e s tra h i tre p e t za sve b a n k e i za sve p)ošiljke novca u okolin i. No pošto su p rilik o m tih p rep a d a svi do je d n o g bili dobro m a sk iran i TuH V ejd je i d a lje m ogao m irn o da se p o ja v lju je u D a lh a rtu .

U m eđ u v rem en u n e sam o što je dobio n ad im ak L iano K id već i?!.i i p rv i T eksašk i ren d ž e ri b ili n a tr a g u n jegove bande.

K ad a su p rilikom tih p re p a d a p a le i p rv e ned u žn e žrtve , Bonix) je o tišao do L o re te zam olivši je d a nagovori T u lija da prer>tane ja ta k v im nač inom .živo ta . O na ga je m eđ u tim , sam o isrrvejala. I n e sam e to već je i nag o v o rila Big Rok C en inga d a n a ju ri B onita sa ranča.

B onito se ta d a sk lon io u O jo B ravo. A o n d a j e p rilikom jed n o g o d sledećih p rep a d a došlo do nečega što je T u lija V ej­d a n a te ra lo da se ta k o đ e povuče u O jo B ravo. N jem u je n a i­m e sasw m slučajno n a tre n u ta k sk liznu la m a ra m a sa lica što j« m eđ u tim , bilo sasv im dovoljno da ga jed an od očev idaca k a sn ije d e ta ljn o opiše. S rećom po n je g a n iko m e đ u tim , n ije došao n a id e i’i da na T ek sla jn ra n č u posto ji m lad m om ak čiji

lik u rxinogome odgovara liku sa potem ice. No Lorete je .srnaii'iiki da bi ipak bolje bilo. da se i on skloni u Ojo Brav«.

K asnije je i ona često dolazila u srtse Liano Estakada gdé je 1 po nekoliko dana ostaja la u Tulijevoj kolibi. A onda je i Bonito počeo da ućesuv'uje u prepadima.- No zahvaljujući činjenici Sto je od tada on prouzeo detaljno razrađ ivanje sva-' kog pojedinačnog plana prepadi su pre;iLali da odnose ljudske živote.

U tim trenucim a su obojica im ali dovoljno novaca da se povuku više na zi.pad i da tamo kupe ne mali nego ogro­m an ranč. No tu je još uveit bila Loreta Kob koje Tuli jed ­nostavno nije inoga« da se oslobodi.

A onda ie đoiio vrem e kada se Loreta sve rede pojavlji­vala u Ojo Bravu.

Tog vrem ena se Bonito samo nerado sećao. Tuli je tih dana bio strahovito razdražljiv da bi na k ra ju doSao dan ka-, da Bonito više nije mogao da ga zadrži i kada je Tuli kao poma.hnitao odju.ri.:) n a ;^d na Tekslajn ranč.

I pored toga što m u je Tuli to izi.-ičito zabi’anio Bonito je krenuo za njim . Tako je i on po£t?>o svedok kako je Tuli za­tekao Loretu u neposrednoj biizinl ranča , na m estu na kom EU se i n jih dvoje ran ije često sasUijail. Ovoga puta m eđutim , n ije bio on ta j sa kojim je vodila ljubav već je to bio m o­m ak koji gotovo da je bio njegova slika i prilika.

Tuli je bio tolüvo van sebe da bi ih na jverovatn ije oboje hladnoiirvno ubio. ali, Bonito ga je onespoao'bio udarcem drš­ke revolveru po glavi nakon čega je onesvešćenog v ratio na- zad u Ojo Bravo.

Od tog dana se Tuli u potpunosti promenio. Ne samo što je sa njegovog lica nestao samo njem u svojstven m ladalač­ki osmeh već je sve češće i odlazio u Alamocitas, zabito pus­tinjsko mestiišce gde bi se u tam ošnjoj krčm i do i>esvesti opi­jao.

Bonito se u tim trenucim a nije odvajao od njega, je r je bio siguran da su ljudi u A lam ocitasu slutiU koga imaju, p red sobom. I to ne samo zbog toga što je crvenokosoj devoj­ci u krčm i rekao da ga zove Kid.

A onda je osvanuo dan kada je Tuli Vejd rekao Bonitvi da zauvek napušta ju Ojo Bravo. Otišli su ponovo u Alamoci­tas gde je Tuli proveo skoro tri nedelje sa crvenokosom V er- nom R iš. Bonito ga je neprekidno te rao da već jednomi k rena, na zapad, ali Tuli je iz dana u dan odlagao da donese ko­načnu odluku.

I sve bi verovatno išlo tako u nedogled da se pre neko­liko dana u krčm i n ije pojavio visoki plećati stranac. Boni-tu je odm ah bilo jasjio da je p red sobom im ao čoveka koji je do­šao u lov na Liano Kida. Kasnije, Bonito sebi n ije mo#ao da. oprosti što m u je i pored toga dozvolio da ga izHeaaaidi i da, dok je on bio u nesvesti, ub ije T ulija Vejda.

K ada ga je V erna Raš kasnije oslobodila konopca Boai-

59

to je prebacio Tuljjevo beživotno telo preko njegovog Ovei'O- -ponija i sa ujim napu;'.tio Alamocitas. Ubrzo zćitim je p ri­metio da je ptatK) m-znanac koji je rekao da se zove Sejn i da radi za udruženje banaka u Am arilu,

B onito m eđutim , nije h teo da ga ubije iako je to im ao priliku. H t«! je jedino da ga na kraće onesposobi da ovaj ne bi saznao gde je nosio Tulijevo telo. No pofito je tom prili­kom nehotice ubio njegovog konja, odlučio je da m u ostavi Tulijevog Gvei'a kej: je bio i suviše upadljiv.

Ka.snije je na nekom ski’ovitom m estu pokopao Tulijevo telo. Nakon loga je krenuo na zapad sa nam erom đa .se .sklo­ni negde u Tn'Ju M eksiku no iznenada je shvatio da mu život bez Tulija Vejda nije značio ništa. Stoga je posao naz-ad p re­ma Ojo Bravu. Uz put je u toku noći naišao na logor banda koja se p<jd vođsivom Lojetinog novog ljubavnika vraćala sa još jednog od n'inc'gobrojnih pljačka.ških pohoda. Kada je ban­da sledeće.g ju tra pošla dalje prt.nia svo^n skrovištu ]3on;lo je skrenuo na i^stok sve dok nije naišao na po teru iz Takosi";'.

A onda m u je iznenada sinula ideja koju je odm ah ptj- čeo da sprovodi u deio.' Postavio je naim e tragove koji su 7 0 - dili ravno prt:rna logoru koji je banda prethodne noći podig­la Poter.i naravno nije htela da propusti takvu priliku, pa su odm ah krenuh za njim. K asnije su se tragovi bande kao i po ko zna ko.ji put do tada odjednom izgubili no ljudi iz potere su srećom krenuli dalje za tim jedinim još preoi;talim tragom koji je <m nam erno ostavljao za sobom.

I sada se potera nahizila na nepune dve m ilje od ulaza u Ojo Bravo. A tragovi koje je Bonito već uveliko priprem io za .sledeće ju tro .‘;u vodili ravno ovamo.

Pri pomisli na četvoro jahača m eđu kojim a je bila i Lt3- re ta Kob, a koje je ugledao u posleđnji sm iraj dana B<.initovo lice se razvuKlo u zadovoljnu grima.su.

Nešto bolje u ovom tren u tk u i n ije moglo da se do.gođi, pomisli on. Ovako će barem i ta prokleta drolja dolijatl za­jedno sa svim o ttah m članovim a bande a to će ond,a biti n je­gova osveta za sve zlo koje je nanela Tuliju Vejd-u.

XXV

K ada je Bonito napokon bio odlučio da krene prazna, ulazu u Ojo Brave ponoć je već uveliko bilii prošla.

Čizme je prethodno zamenio mekim m okasinam a tako daje nečujno uspeo da se prižunja p latou na vrhu procepa kojije vociio u Ojo Bravo. U levoj ruci je držao svoj veliki lo­vački nož koji je zario Loniju B irdu ravno srce još pre nego što je ovaj uopšte shvatio šta ga je to snašlo.

N akon .što je pokupio Birdov revo-lver kao i njegovu ;,vinč'esterku‘’ Bonito se us-kom stazom vra tio nazad do uiaza, u k'.anac. N ajpre je otišao po svog ponija kojeg je prethodno dobro sakrio da bi odanah zatim zajedno sa njim ušeo u pro- straa-.i Ojo Bi-ava. Pošto je čitav predeo poimavao kao

«0

vlastiti džep ni.if m u bilo teSko da pi'onađe mesto sa kog m u se pružao odličan pogled na kolibe kojim a se banda latila.

U kolibi čoveka koji je zauzeo m esto T ulija V ejda je još uvek gorelo svetio. P ri pomisli da je ovo poslednja noć u ko­joj je ta p rok leta žena m ogla da uživa Bom tove usne t u se razvukle u zadovoljan osmeh.

Do zore su preostala još nepuna četiri sa ta i Bonito je nam ei'avao da malo. odspava.

Bonito je bio Lipano-Apač i tu činjenicu nije moglo da prom eni čak ni va.spitanje koje je stekao m eđu padi’Oinima u Liano Estakadu.

I stoga je u cvim trenucim a osećao negde duboko u sebi da ćc ova noć biti i njegova poslednja.

Bonito se m eđutim , nije plašio sm rti svestan da je sud­bina svakog čoveka na neki način pi'.edodi'edena, a tok sud­bine niiiO nije raogao da m enja.

XKYJ

Sejna je probudilo tiho n jištan je . K ada je kao grom omoSinut skočio na noge video je da je nad dolinom još uvekvladala tam a iako se na istoku iznad oštrih kam enih litica, već naziralo i'umenilo novog da.na.

'N akon nekoliko m inu ta se dole kod koliba pojavio je ­dan od dlanova bande koji je laganim koi'akom pošao p rem a kora lu sa konjim a. Koji trenu tak kasnije dolinom je odjek­nuo topot konjskih kopita.

K ada se revolverás koji je očigledno išao da smeni stra - žara već gotovo našao kod samog ulaza u dolinu Šejn je p ri­m etio da je odjednom zastao. Na tren u tak je izgledalo kao da je nešto soinnjivo prim etio , a onda je ipak produžio dalje.

Sejn je već hteo da svu svoju pažnju ponovo usredsredi n a događaje oko koliba kada je prim.etio da je revolverás kod ulaza u doiinu odjednom m unjevito sjahao p očevs kao pom ahnitao da se uskom stazom penje p rem a v rh u stenovi- tog platoa. Nekoliko sekundi kasn ije dolinom se prolomio prasak revolveraševe „vinčesterke” kojom je ovaj očajnički pucao dole u klanac.

Dole koti jezerca banditi odjednom grunuše na v ra ta ko­liba. Svi do jednog su u rukam a držali svoje o ružje nastojieći napregnuto da odgcnetnu šta se to n a ulazu u Ojo Bravo do-_ ^ađa.

K lancem su sada odjekivali prav i puščani. plo tuni što je revolveraša gore n a p latou nateralo da se ponovo sju ri dole niz stazu i da se n a leđim a svog kon ja kao pom ahnitao da u bekstvo. Mašući „\dnčesterkoffn” iznad glave revolverás je is­puštao prodorne krike ko jim a je odigledmo. hteo da upozoii ostale članove Kidove bande.

U tom tren u tk u se u v ratim a jedne od koliba pojavio plavokosi m ladić duge kose. Sličnost sa Liano Kidom je do

U: mero, búa írapaiitna da je Sejn u p r \ i m ah pomislio da pred sobom ima čovei%.a Koga je ubio u Icrčmi u Alamocitasu.

Međutim, znao- je da je to nemoguće poišto se i sam- bio uveno da je srce Liano Kida bilo prestalo da kuca.

Ubrzo nakon plavokosog m om ka kolibu je napustila i Lo- d Cening.

Još dok je plavokosi momak uzbuđenim glasom nešto dovii-civao ostalim revolverašim a na ulazu u dolinu se poja­vila grupa od nekih petnaestak jaliača. Jedan od n jih je na glavi imao isti onakav okrugli sc-áir l<akav je u Takosi no­sio i K lark Muiiied.

Sejn je na tren u tak u neverici zavrteo glavom pitajući se da li je zaista moguće da je -še rifu Lajonu pošlo za rukom ono što su rendžeri a i Sedma brigada već u nekoliko navrata bezuspešno poku.šavali.

Odgovor na to p itan je dobio je čim .su jahači još m a- io približili pošto je tada jasno uspeo da razazna njihove likove i da međti njim a osim šerifa i K larka M urheda prepozna i Spira Hetelija.

U tom trenu tku dole kod korala nastade opšta pometnj.a pošlo je bandite i sa druge strane doline zasula p rava kiša olova.

Trojica od njih su odm ah pali pokošeni puščanim mecima dok su ostali i pored izbezum ljenog gestikulisanja plavokosog m om ka nastojali da se što p re ponovo povuku u kolibe.

Ne obazirući se više na n jih plavokosi je ju rnuo prem a koralu odakle je dovukao dva osedlana konja. Samo delić se­kunde kasnije u vratim a kolibe se ponovo pojavila Lori Ce- ning koja je cvoga puta u rukam a držala očigledno do vrha napunjene. bi.sage.

Podigavši se iz svog zaklona Šejn jo video da se potera u polulcrugu približavala kolibam a odakle su saterani u les- nac banditi počeli očajnički da pucaju. Razdaljina koja ih je delila od šerifovih ljudi je bila m eđutim , prevelika tako da iu ovi im ali dovoljno vrem ena da zaustave svoje konje i da potražf- zaklon iza obližnjih stena.

Sva Šejnova pažnja je bila tisredsređena na plavokosog m omi:- i Lori Cening. K ada su n jih dvoje uzjahali konje i on •se m unjevito vinuo na leđa svog konja.

Bio je m eđutim , ne malo iznenađen kada je prim etio da su m om ak koji se izdavao za Liano K ida i Lord Cening k rs- au li u suprotnom pravcu.

Sejn SS pitao da li je ovo značilo da je postojao još je- aan ulaz u dolinu za koji su možda znali jedino Lori Cening i n jen plavokosi ljubavnik?

K ada je počeo sve više da im se prib ližava K idov dvojnik je ispalio nekoliko h itaca u njegovom pravcu koji su ga sa­mo za dlaku prom ašili. Ne osvrćući se na m etke koji su m u fijukali oko ušiju Sejn je nastavio da sm anjuje razliku izme- Au sebe i dvoje uspaničenih begunaca.

62

A cnda s t dolinom prolomio I^oretin prenernSen krik ko­ji gotovo da je nadjačao, prasak mi;oi;<jbrcjnih »u;iaka. Povu- kavži snažno uzde vranca na kom je jahaia on.a je na te ra la životinju d;i stano iiao ukopana. Za pkivokoćog m om ka se sve ovo odigralo tako iznenadno da n ije imao dovoljno vrem^ena da reaguje. Uz preplašeno n jištan je njegov konj je u punom galopu naletc<3 na vranca nakon čega je jahač u visokom lu­ku izLete-o ,iz sedto. '

Razlog koji je naterao Lx)retu da se tako naglo zaustavi bio je jahač koji sc odjcKlno-m pojavio kao da je iz zemlje iz­nikao.

Već na prvi pogled Sejn je u n jem u prepoznao Lipano- -Apača kojeg je u kremi u A lamocitasu onesvestio ■ udarcem revolverskom dr.škcim po glavi,

U B onita\'im rukam a se nalazio revolver čija je cev bila uperena u Loretine gi'udi,

U tom trenu tku Sejn se prisetio Bonitovih reči da je Lo­re ta Kob najobičnija di'olja i da će je kad-tad sa zadovoljst­vom ubit^. A taj tren u tak je sada očigledno bio došao,

— Bonito! — dreknuo je Šejn kada je prin^etio da seKidov dvojnik ponovo pridigao na noge i da je m unjevito potegao svoj ,,ko:t”.

Gotovo istovrem eno dolinom su o d je k n u la dva rev o lv e r- ska hica.

Pogođena m etkom iz Bonitovog revolvera Lori C ening se na trenu tak zanjihala u sedlu da bi odm ah zatim rijena g lava nemoćno klonula na vrančev vrat,

A onda se i Bonito stro-poštao dole u prašinu.Ne oklevajući ni časa plavokosi m om ak se odm ah zatim

okrenuo Sejnu koji je i dalje ju rio prem a njima.M etak i.spaljen iz okre ta je m eđutim , i ovoga p u ta p ro ­

mašio svoj cilj što je Sejnu bilo dovoljno da ga preciznim hi­cem u desno ram e barem na kratko onesposobi. Momak je još pokušao da prebaci ..kolt” u drugu ruku no Sejn se u to već našao -poned njega. M unjevito sko'čivši iz sedla S ejn g a je n a j­pre ščepao za zglob leve ruke nakon čega ga je snažno m la t- nuo pesiiiicom po bradi.

Sada kada je plavokosi razbojnik ležao onesvešćen pred njegovim nogam a Šejn je lako mogao da uoči razliku izm eđu njega i pravog Liano Kida. No i pored toga m u se njegovo lice Činilo odnekud poznatim .

Nakon kraćeg napregnutog razm išljan ja shvatio je da je to lice u stvari video u Big Springu na slid na pisaćem sto­lu M ilforda Đženkinsa.

Plavokosi m om ak nije naim e bio nikog drugi do BojB G aferti, agent Sedme brigade koji je pre otpriMke pola g o ­dine onako iznenadno nestao.

Tup u d ar koji se u tom trenutk^u začuo iza njegovih le­đa naterao je Šejna da se okrene.

Učinio je to u pravi čas da vldd kako se Lori Cening ne­moćno srušila sa konja i kako je sada širom iskolačenih oči­

d3

ju gledala negde u neho. Čak ni sada kada je izdahnula sa njenog pi’elepog lica nije nestao izraz pren era ženo sti koji se. pojavit! onog trenu tka kada je pred sobom ugledala Bonita.

U tren u tk u kada joj je Sejn pri.šao i kada Jo j je vrliovi- ma prstiju sklopio oči pucnjava iza njegovih leđa je odjednom utihnula. O krenuvši se iznenađeno u pravcu koliba sa vid­nim olakšanjem je konstatovao da au preostali članovi Kido- Vi.' band.- uvideli da je svaki dalji o tpor uzaludan te su visoko uzdignutih ruku počeli da napušta ju kolibe.

XXVII

Prekr.štenih ru k u iznad glave Sejn je zam išljeno gledao u tavanicu.

Dole u „Vestern K ros'’ salunu je i poI^ed činjenice St« je bilo tek rano ju tre vladala neopisiva gužva. Izgledalo je kao da je čitava Takosa bila na nogam a i da je slavila liraj bande Liano Kida.

Sklupčana u krevetu pored Sejna ležala je potpuno iscrp­ljena Rasti A vale n

Kpoz otvoreni prozor sa ulica su dopirali najrazličitiji glas<5vi.

Da je- Sejn kojim slučajem ustao te noći iz k reveta m o­gao je sa prozora da vidi rešetke na ćeliji u koju je šerif La­jon sm estio Boj da G aferti ja.

O tkako je došao svesti G aferti nije progovorio niti jednu jed inu reč. Jedino je u Ojo B ravu netrem ice zurio u beži­votno telo Lori Cening kao neko ko je potpuno izgubio i’a- zuni.

Sve poginule bandite šerif Lajon je zajedno .sa ostalim a iz po tere pokopao odm ah pored koliba svestan da nije bilo mo- gućnasti da ih kroz pustin ju Liane E-stakada dopremi nazad u Takosa.

Dok .su se vraćali M urhed je Šejnu u kratk im crtam a ispričao kako su uspeli da pronađu ulaz u Ojo Bravo. Sejnu naraV "o n ije trebalo mnogo pa da shvati da ih je u stvari Boni'co doveo ovamo želeći đa se na ta j način osveti Loreti Kob.

N jena sm rt je najverovatn ije značila spa.s za njenog m u­ža Big Rok Ceninga. Sejn je bio čvrsto uveren da će se ran ­čer i pored već poodm aklih godina oporaviti čim prestanu da ga k ljuka ju drogom ili pak da ga naliva ju alkoholom.

A onda m u misli ponovo odlutaše do Bojda G afertija či­je pravo im e n ije o tkrio čak ni šerifu Džejnisu Lajonu. N ije to učinio zato što je znao da n ije bilo n ikakvih izgleda da se bilo fcg za. n jega zauzme. Ni on n iti bilo ko drugi iz Sedme

brigade za ko ju je G aferti doskora sa dosta uspeha radio.G ^iertiju je najverovatn ije bilo suđeno da završi n a ve-

ia lim a k^o Lieno Kid hez obzira da li će se n a k ra ju odlu­čiti da if»ak progovori i da možda o tk rije svoj prav i iden tite t.

H

Iz d a ljih razm išljan j.a p renuo g a j e u m ilja ti glas R asti A valon .

— P a za r je m oguć« da sam ja to zaspala? — u p ita la je o n a začuđeno.

S a bkigim osm ehom u a lieu S e jn sam o k ra tk o k lim n u glavo'm.

— M ogu ti reći d a u snu izgledaš kao ijrav i anđeo — p ro m rm lja o je on.

— M a n ek a m e đavo odn'&se iiko sam ja anđeo — o d ­v ra tila je on a u svom .stilu nakon čega su n je n e ri.ike p<? ko zn.a ko ji p u t te noći k li:^iu le p rem a S ejnovom m išićavom te lu .

K R A J

D A 6 U R 4 / . . .¡ ¡ M E } l A ë T D

-.<»»s»S«aM<ta9 -•2 1 ' 'Z i/À Ù M Z O U /i -

®King Features Syndicate, Inc., World rights reserved.

lAMmmimm^vestern romani^