Napad (politički triler)

8/7/2019 Napad (politiki triler)

1/141


2/141

NAPADNAPAD

NAPADNAPAD

NAPADNAPAD

NAPADNAPAD

NAPADNAPAD


3/141

Ova kwiga je pisana

krai{kim/krainskim jezikom,

na podlozi

novosadsko-beogradskog govora!

Autor


4/141

Izdava~: TALE, Bawa Luka,

Cara Du{ana 4

Za izdava~a: @ivko Vuji}Recenzenti:

Maja Nedeqkovi} i Bojan Bogdanovi}

Ilustracije na koricama:Nizar Ouhtman, Syria

Dizajn i kompjuterska priprema:G-Design

[tampa: MONTGRAF,

Jevrejska bb, Bawa Luka

Tira`: 500

Drugo izdawe - {tampano decembra 2010.

TALE - kontakt informacije:

Mob: 0038765/695-156

E-mail: nosor og@bl ic .netnoso rog .magazine@gmail .com


5/141

Onima koji imaju principe,

a nemaju rezervnu

domovinu niti otaxbinu,

i stoje ~vrsto na

Jedinoj Ro|enoj!


6/141

NAPADNAPAD

NAPADNAPAD

NAPADNAPAD

NAPADNAPAD

NAPADNAPAD


7/141

NN

apoqu je sipila ki{i-

ca, ali se to nije ~ulo u

prostoriji, jer su prozo-

ri bili ~vrsto zatvo-reni, a zgrada stara, ma-

sivno gra|ena i sa specialnom na-

menom, nije propu{tala takve, slabe

{umove, unutra, a ni mnogo ja~e, van.

Po ulicama se vila londonska

magla, pa i oko ove, jedne od zgrada,

britanske obave{tajne slu`be.

U dobro osvetqenoj prostoriji,

sa posebnim zastorima i kapcima, na

prozorima, osim zvuka, ni svetlost

nije prodirala, ni napoqe, ni unutra.

Sumorno londonsko ve~e, sa

praznim ulicama, nije spoqa odava-

lo, i da je bilo koga da gleda, da na

tom ~etvrtom spratu, ima ikakve

aktivnosti.

Pogotovo aktivnosti od velike

va`nosti, sudbinske za mnoge qude.

Za wihove `ivote.

11

NAPAD


8/141

Bila su {estorica mu{karaca,

svi dobro odeveni, svi sa pe~atom

qudi od zna~aja, svi za jednim

stolom, koji je mogao jo{ dvaput

toliko sedeoca da primi.

Ali, oni su o~igledno volili

komociju, o~evidno su bili naviklina to da imaju puno prostora za

`ivot, za rad, za posao. [to svojim

obave{tajnim akcijama nisu dopu{-

tali drugima. Ne u svojoj okolini, ne

u radnom okru`ewu, nego u podru~ju

dosega wihove slu`be.

A za britansku obave{tajnu slu`-

bu, podru~je rada bio je - ~itav svet.

Ovi qudi, wih {estorica, u dobi

od 40-50 godina, pripadali su vrhovi-

ma ove obave{tajne slu`be.

Bili su i izvrsno obrazovani, sa

godinama dokazivawa u prakti~nom

radu, oni su napredovali u hijerarhi-

ji koja je cenila efikasnost, lukavst-

vo i brutalnost, i pokazav{i da to

sve imaju, popeli su se do pod same

vrhove ove piramide mo}i, zla i kon-

stpiracije.

12

NAPAD


9/141

Naravno, razli~iti u licu, nisu

se mnogo razlikovali po telesnim

osobinama. Razlike u visini nisu

bile preterane, nije bilo visokih, a

niko nije bio ni nizak, ali se moglo

re}i da su svi vi{eg stasa, dodu{e,

ne izrazito visokog.Ni jedan nije bio dobeo, niti mr-

{av, bili su to odmereni Englezi,

umereni u svemu, osim strasne preda-

nosti poslu i slu`bi.

Svi su bili kvalitetno, ali ne-

napadno odeveni.

Vidilo se da je ovo tim, ne za

jednu, nego za mnoge akcije i operaci-

je, stvaran i uigravan godinama, i

decenijama.

Ulazili su u prostoriju jedan po

jedan, u nepravilnim, kratkim, raz-

macima, ne dugim, po nekoliko, ili

mawe minuta, i ve} za desetak minu-

ta, svi su bili tu.

Kratko su se pozdravqali ne

pri~aju}i previ{e, sedaju}i odmah na

mesta, na koja su odavno bili navi-

kli.

13

NAPAD


10/141

Ta~no u dvadeset ~asova, u{ao je

zadwi, i po ustajawu ostalih, i goto-

vo jednovremenom pozdravu:

"Good evening, Sir!",

vidilo se da je on nadre|eni ovoj

grupi.

"Molim, sedite", odgovorio je

kratko, bez ikakve promene u izrazu

lica, nikakve radosti, osmeha, ili

bilo ~ega drugog, samo smireno, kon-

trolisano pona{awe vladinog ~i-

novnika, visokog operativca i skoro

tri decenije prekaqivanog obave{-

tajca.

Izvukao je svoju stolicu, names-

tio, i seo.

Pre{ao je jo{ jednom pogledom po

prisutnima, kao da ih prebrojava,

mada to nije bilo to, on bi odmah uo-

~io da neko nedostaje, bio je to pog-

led naredbe za pa`wu, poziv prisut-

nima da se pripreme za ono {to }e

~uti, da budu koncentrisani, a sve

ukupno nije trajalo sekund-dva.

[ef je po~eo govoriti:

"Gospodo", rekao je, ne di`u}i,

14

NAPAD


11/141

niti spu{taju}i ton, "vi ve} znate

za{to ste ve~eras ovde. Moje je da to

jo{ jednom ponovim, da izdam za-

datke, i ako je {ta nejasno, da to

pojasnim.

Kao {to ste upoznati, ova, pred-

stoje}a akcija, planirana je jo{ upredfazi jugoslovenskog rata, ost-

vareni su neki delovi we, te akcije,

dok su drugi delovi ostavqeni za

budu}u realizaciju, ve} prema razvo-

ju situacije.

Jo{ u ranoj fazi planirawa, ova

operacija je imala vi{e eksperimen-

talno-podu~ni karakter, nego neki

drugi prakti~ni zna~aj.

Dok smo mi pokretali ovu akciju,

tek je promi{qali, uo~ilo se koja bi

lokacija bila jedna od najpogodnijih

za ovaj eksperiment, koji nam daje

saznawa kako mawim ili ve}im gru-

pama, naoru`anim udarnim grupama,

mo`emo razbijati i pot~iwavati ve-

like mase stanovni{tva protivni~-

kih zemaqa, uz ~vrstu koordinaciju

svih na{ih potrebnih efektiva, kao

15

NAPAD


12/141

i detaqan prethodni obave{tajni

rad.

U slu~aju ove akcije, kao i do sa-

da, glavnu re~ ima na{a obave{tavaj-

na slu`ba, a izvr{nu odgovornost

imamo nas {estorica ovde.

Ako operacija pro|e kako treba,ne o~ekujte nikakve nagrade, kao ni

do sada, jer sve {to radite, ~inite u

interesu slu`be i Wenog Veli~anst-

va. Uostalom, za to ste i pla}eni, i

to ne malo.

Ukoliko se dese propusti, pogo-

tovo ozbiqni, odgovorni }e momen-

talno snositi posledice, ukqu~uju}i

i mene, a kako znate, to mo`e varira-

ti od degradirawa, preko otpu{tawa

iz slu`be, do zatvora, ve} zavisno od

stepena {tete i odgovornosti.

Moram to da podvu~em, da je akci-

ju, ne odobrio, nego u ovom trenutku,

naredio Va{ington.

Dakle, razmi{qawa {ta i kako,

do{la su sad do zadwe faze, kad se

samo misli: kad i koliko efikasno.

Sve je to re{eno, gospodo.

16

NAPAD


13/141

Operacija }e biti zapo~eta, a

treba da bude i zavr{ena, u ~etvrti

dan od danas, odnosno u prvi utorak.

Od iznena|ewa, i brzine izvr{e-

wa, zavisi uspeh ove operacije, jer

protivnike moramo staviti pred

svr{en ~in.Ovo je mnogo ve}a i kompleksnija

akcija nego {to su Rusi uradili u Ju-

`noj Osetiji i Abhaziji, a delimi~no

}e biti i na{ odgovor na wihovu ak-

ciju.

Naredbodavac vam je ve} re~en,

na{a obave{tajna slu`ba je glavni

projektant, koordinator i naredboda-

vac u samoj akciji, a sa nama }e usko

sara|ivati nema~ka, francuska i

italijanska obave{tajna slu`ba.

Zbog potrebe timskog rada ukqu~ene

su austrijske, ma|arske i slovena~ke

obave{tajne strukture.

Po~etak akcije pripada, u arap-

skom svetu, obu~enim bosanskim i

sanxa~kim muslimanima. Obe oblasti

znate.

Dobar dio, po~etka akcije, }e

17

NAPAD


14/141

obaviti ve} infiltrirani spava~i.

Bi}e to sinhronizacija na neko-

liko lokacija, i u nekoliko gradova.

Samu zavr{nicu, kako smo to ve}

uobi~ajili, uradi}e hrvatska vojska.

Da li sam bio jasan, gospodo?"

"Yes, Sir!" kratko, istovremeno,odgovori{e.

"Dakle, svako prema svojim zadu-

èwima. Zaduèni za diverzante no-

}as leti u ameri~ku vojnu bazu kod

Tuzle. Sa wim idu koordinator rada

obave{tajnih slu`bi i odgovorni za

logistiku. Sutradan idu zaduèni za

medije, kao i televizijske i novinske

ekipe. U istu tu bazu.

Gospodin Xejms ostaje sa mnom, da

se smewujemo na deùrstvima, i koor-

diniramo rad odavde.

Razumeli, gospodo?"

"Yes, Sir!"

"Onda, nema spavawa od sada, pa

dok se akcija uspe{no ne zavr{i!

Razumeli?"

"Yes, Sir!"

"Krenite!

18

NAPAD


15/141

,Operacija Bawa Luka

,je po~ela!"

@urno izlaze, kratko pozdrav-

qaju}i.

*

U ponedeqak, u tre}em dnevniku,

kada je kasno za bilo kakav demanti,

televizija muslimansko-hrvatske fe-

deracije iz Sarajeva, je javila da je

grupa srpskih mladi}a, te ve~eri oko

21 ~as, zapalila xamiju u Doboju.

Otprilike u to vreme, isto u in-

formativnoj emisiji, prvi program

hrvatske televizije iz Zagreba, javio

je da su u Drvaru zabele`eni neredi,

u toku ve~erwih ~asova, da je srpsko

"pu~anstvo" napalo hrvatske gra|ane,

da ima na desetine povre|enih Hr-

vata, i najmawe jedan poginuli, kao i

da je zapaqena katoli~ka crkva u Dr-

varu.

I jedni i drugi, naglasili su, "ka-

19

NAPAD


16/141

ko kaù o~evici".

Mada o~evidaca nije bilo.

I u Doboju, i u Drvaru, bilo je mi-

rno ve~e, isto kao i mno{tvo pret-

hodnih.

Gra|anima je izgledalo kao no}

jer oni nisu mogli da vide da je topala tama, iza koje moè svanuti

samo krvavo sunce!

*

Tu, u okolini Tuzle, u kampu za

muxahedine, potrudili su se da oni

~uju tu vest.

Bes koji je stalno bio u ovim

mladi}ima, naprosto ih je kidao od

èqe da ne{to preduzmu.

Stare{ina je viknuo:

"Al'lahu Ekber!",

na{ta je desetine grla istovre-

meno vrisnulo:

"Alahu Ekber!"

20

NAPAD


17/141

*

Hrvatska vojska je, u taj ponede-

qak, izvr{ila, vojnicima nenajav-

qene, i neobja{wene, pokrete.

Iz kasarne u Slavonskoj Po`egi,

nekoliko dana ranije pripremqene,

krenule su kolone tenkova, oklopnih

kola, kao i pe{adija u kamionima.

Vojnici, ni`i oficiri, pa i sam

komandant kasarne, znali su da je to

"izvanredna uzbuna", ali ne i za{to

je.

Wima nisu pu{tali vesti.

Wih su, kasno uve~e, ulogorili,

na ledinama, pet kilometara od mo-

sta u Gradi{ci.

Nije bilo pravqewa logora,

komandovano je: "Spavawe odmah, u

vozilima."

21

NAPAD


18/141

*

Malo kasnije, iza pono}i, petsto

metara od grani~nog prelaza, kod mo-sta u Gradi{ci, na Savi, skrenula su

u {umarak, nekih ~etristo metara od

ceste, tri autobusa puna hrvatskih

policijaca specialaca, kao i pet po-

licijskih oklopnih vozila.

Desetak dana ranije, tu je dobro

nasut i uvaqan put, i parking, da se

slu~ajno, policiska vozila ne bi

zaglavila.

*

Na aerodromu Pqe{evica, tri-

deset velikih helikoptera, ne svi

vlasni{tvo hrvatske vojske, ali za

ovu priliku, svi sa wenim oznakama,

22

NAPAD


19/141

dovezlo je u popodnevnim ~asovima

ponedeqka, komandose i padobrance.

*

Na Plesu, aerodromu, borbeni

avioni su bili spremni ve} danima!

*

U taj ponedeqak, negde pred pod-

ne, jedan musliman iz Kotorskog, neki

Veli~kovi}, rekao je, na dobojskoj pi-

jaci, poznaniku Srbinu:

"Ne{to vam se sprema."

"Kome?"

"Vama, Srbima."

"[ta se sprema?"

"Ne znam, ali ne izgleda dobro."

23

NAPAD


20/141

"Ko sprema?"

"A ko ovde sve sprema!" odmahnuo

je glavom Veli~kovi}, dobar musli-

man a dobar i ~ovek, okrenuo se, i

oti{ao svojim putem.

Poznanik Srbin, se malo zamis-

lio, ali ni{ta mu nije padalo napamet, osim da se sve ove godine sve

ne{to spremalo, onda je i on odmah-

nuo glavom, rekao sebi:

"Turska posla! Samo unose zeb-

wu",

okrenuo se i on na svoju stranu,

krenuo i on svojim putem, zaboraviv-

{i ve} posle par minuta da je i{ta

~uo, a kamoli {ta.

*

Samo su to, kasno ponedeqsko ve-

~e, neki u Bawa Luci, slu{aju}i kasni

hrvatski informativni program, bi-

li uznemireni zbog rodbine u Drvaru.

24

NAPAD


21/141

Zvati, ili ne?

Mo`da spavaju?

"Kako da spavaju, ako su neredi!

Pa oni su u centru."

"O, jebemu!" i brzo okretali bro-

jeve telefona, i ~ekali drugo, pre-

dugo da se neko javi sa one strane."Ko je?" ~uo se pospani glas, s dr-

varske strane ìce.

"Pa, mi smo! Zar ti spava{?"

"Koje je doba, kako da ne spavam",

govorila je èna s druge strane.

"Kako moè{ da spava{ kad su

neredi kod vas! Ima poginulih!"

"Vrag s tobom, kakvi neredi. Vav-

je ne{to zaziva{. [ta si sad sawa,!".

"Nisam sawao, Kaù na,Hrtu

,."

"Ne znam {ta kaù, ali ovde ne-

ma ni{ta."

"Nema ni{ta?",

"Nema."

Onda nasta kra}a stanka, pa sa

bawalu~ke strane zajauka:

"Odmah zovi brata, nek do|e ko-

lima! Uzmite tetku, i svi bjeìte u

ku}u u Vrto~ama! Odmah!"

"A {to da bjeìmo?"

25

NAPAD


22/141

"Bi}e neko zlo! Hrvati ne pri~aju

tek tako."

"Ma, ne}e."

"Idi, idi, molim te", vapio je

glas iz Bawa Luke, "idi, prekliwem

te!"

"Dobro, i}i }u", odgovori `ena izDrvara, onda spusti slu{alicu, okre-

nu se na drugu stranu, le`e, i ponovno

zaspa.

*

Mladi}e su prvo regrutovali.

Nije to i{lo brzo, ho}e{ li ti,

ho{e} li ti? Ne. To se de{avalo po-

lako, godinama, deceniju, vodili su

ih na poduke iz islama, u xamije, pri-

~ali u ku}ama, ili mawim grupama,

kroz medrese, i na mestima kao {to

su Poto~ari.

Govorili i {to je istina, i {to je

la`.

26

NAPAD


23/141

Pri~ali im {ta su nevernici ~i-

nili vernicima, muslimanima. Kako

su ubijali muslimane, kako su palili

xamije, proterivali stanovni{tvo.

"Sijetimo se na{ih palih {ehi-

da!" stalno su ponavqali i ponav-

qali. Pri~ali kako su oni, {ehidi,napadali nevernike, kako su bili

odli~ni borci, kako su uni{tavali

neverni~ke borce, kako nisu znali za

milost.

Dovodili im pripadnike bataqo-

na El Mudzahid, da im pri~aju kako susabqama sekli glave zarobqenici-

ma, a stare{ine i hoxe gledale kome

se de~aku cakle o~i, koji od wih ima

`equ da to i sam, kad odraste, uradi.

Pri~ali im pri~e, i gledali im

o~i.

U~ili ih da barataju no`em, tom

univerzalnom ve{tinom, a pogotovo

tursko-bosankog islama. Malim, dr-

venim igra~kama, deca su se ve`bala,

a stariji smijali, navijali, i one

najboqe hvalili.

Najboqi su se posle u~ili, prav-

27

NAPAD


24/141

im no`em, na piletu, koko{i, petlu,

pa kako su odrastali, jawetu, ovci,

ovnu, teletu, govedu...

A, ve} tada, u sedamnaestoj, osam-

naestoj godini, izdvajala bi se neko-

licina, i po~iwali bi dobijati prve

obuke, u bosanskim kampovima za obu-ku muxahedina.

Kod Maglaja, kod Tuzle, kod Bi-

ha}a, u sarajevskim teretanama i st-

reqanama.

Nisu odmah sve saznavali, treba-

lo je ste}i poverewe.

Trebalo se dokazati, trebalo je

pokazati da ima{ mogu}nost za zna-

we, i voqu za uni{tavawe.

Takvi su napredovali.

Stvarale su se operativne grupe:

prva, druga, tre}a, ...

A politi~ari su pri~ali: o geno-

cidu i o genocidnoj tvorevini.

"Daj samo da krenemo!"

Ve`bali su, kao da su ubijali.

A ve`bali su - da bi ubijali!

28

NAPAD


25/141

*

I no}, i dan su bili vedri. Kao

zadwe vi|ewe, pa da bude jako za

se}awe.

Taj ponedeqak je bio skroz sun-

~an, i izuzetno vedar, i sa visokih

mesta moglo se videti potpuno jasno

vrlo daleko.

Nije bilo toplo, ali su kafanske

ba{te bile pune, u svim gradovima,

gradi}ima i selima, ako je kafanskih

ba{ti tamo bilo, i gde ih je bilo.

Narod se veselio `ivotu, pri~i,

dru`ewu.

*

29

NAPAD


26/141

Dani izme|u, za obave{tajne, voj-

ne i policijske slu`be, proticali su

u grozni~avom preispitivawu svih

detaqa, svakog dela plana, i svakog

u~esnika ponaosob.

Sve mora da funkcioni{e, i da

li je sve osmi{qeno, razra|eno iprovedeno, tako da funkcioni{e.

Posebni telefoni su radili, in-

ternet je nosio {ifrovane poruke,

vojna i obave{tajna mre`a komuni-

kacija, naizgled je prenosila istu ko-

li~inu informacija, samo {to su one

sad bile specifi~nog sadr`aja.

Ni~im ne privu}i pa`wu.

Rusi moraju biti stavqeni pred

svr{en ~in!

*

Tog ponedeqka, mnogo je nekakve

rodbine, iz Sarajeva, Zenice, Tuzle,

Kowica, Mostara, do{lo u Doboj i

30

NAPAD


27/141

Br~ko, a hoteli su bili puni prido-

{lih, navodno, poslovnih qudi.

Nikakvih poslovnih skupova nije

bilo u tim gradovima, ali hotelijeri

nisu razmi{qali. Va`no je da posao

dobro ide.

*

Kod Maglaja, u kampu za obu~ava-

we vehabija i muxahedina, bila je

postrojena ~eta mladi}a, od dvade-

set, do dvadesetpet godina. Ni jedan

stariji, oni ne idu u takve akcije.

"Na{i slavni preci, uzeli su na

sabqi Orient, uzeli su na sabqi Vi-

zantiju, i sasekli Konstantinopoq!"

^eta je nemo slu{ala.

"Uzeli su i ovu zemqu sabljom, i

mi }emo sabqom vratiti svaki oteti

pedaq!"

Stare{ine su stajale ispred svo-

jih odelewa, a ispred wih je stajao

31

NAPAD


28/141

komandir ~ete. Odozgo je sijalo sun-

ce, ali ono nije grijalo mladi}e, to-

plina u wima izbijala je iz mr`we i

znawa da je do{ao ~as da tu mr`wu

ispoqe.

Ispred wih je stajao ~ovek, koji

je govorio, ~etrdesetih godina, samalo sedih, ~ovek koji je bio koman-

dant tog logora, ne uvek u wemu, ali

~esto u obilasku i proveri.

Ovde je bivao tajno, a javno su ga

mogli videti svakodnevno u Sarajevu,

u uniformi Armije Bih, sa visokim

~inom.

Danas, tog ponedeqka popodne,

nije imao na sebi tu uniformu, bio je

u neupadqivom odelu, i sam neupad-

qiva izgleda, govorio je vrlo ener-

gi~no, sigurno i zapaqivo.

"Za ovo ste se obu~avali, ovo ste

sawali!"

Ni ptica da preleti, ni lahora

da se oseti...

"Vi sutra idete da ubijate sve

{to se kre}e, i da ubijate - dok god se

kre}ete!"

32

NAPAD


29/141

...samo sunce, koje ne odsijava po

licima qudi, koji se spremaju da

krenu da ubijaju.

"Al'lahu Ekber!" viknu komandant,

a stra{ni odjek vrati mu se iz de-

setina grla:

"Alahu Ekber!"

*

Komandant je ostavio nekoliko

starijih oficira i instruktora da

budu tu, u kampu, sve dok ~eta ne

krene na zadatak.

Stare{ine su im delile opremu i

oru`je. Bilo je to sve ono {to su oni

odavno znali odli~no da upotre-

bqavaju. Dobili su i noève, velike

vojni~ke noève {to mogu te{ka dr-

vena vrata da probiju, a dvoici iz

glavnog odelewa date su sabqe. Nisu

trebale dve, ali ako jedan padne,

nestane u meteù, da drugi (ta~no je

33

NAPAD


30/141

odre|eno koji je prvi, a koji drugi)

uradi taj, wima neophodni, zadatak.

Odrubi glavu ta~no ozna~enoj

osobi!

Ni{ta ne sije tako strah, kao

surovost i svirepost. Odlu~nost da

se zlo sprovede, i nemogu}nost da sezlo~inci zaustave.

Planeri su to znali, a izvr{ioci

su, do sad, o tome ma{tali.

Sada su dobijali sve {to im je

trebalo za tu akciju, sve novo, sve

ameri~ko.

Nisu mladi}i o tome razmi{qa-

li. Znali su oni da su to odli~na

oru`ja, mislili su da su im to wi-

hovi, od trgovaca oru`jem, nabavili.

A sve je do{lo iz baze u Tuzli.

I ako bude neke pravde, u ovoj

nepravdi, ovi mladi}i, umira}e sa

alahom na usnama, i islamom u srcu,

za ameri~ke, i interese jevrejskih

lihvara sa Vol Strita!

34

NAPAD


31/141

*

Svi su oni bili godinu, ili dve,

na obuci u Pakistanu. Neki ~ak i u

Iranu. Bili su jednom, ili vi{e puta.Mnogi su bili na granici sa Av-

ganistanom, i svi su morali da gleda-

ju, kad talibani odrubquju glave za-

robqenim vojnicima vlade iz Kabu-

la.

Ne samo da su gledali, nekima je

i data prilika da to i li~no urade!

*

Kad su dobili opremu, klekli su

na pod velike sale, u kojoj su bili,

klekli okrenuti ka Meki, i po~eli da

klawaju, izgovaraju}i svete re~i rat-

nika pred pohod.

35

NAPAD


32/141

Neki su govorili, neki su po~eli

pevati.

Svete pesme islama.

Xihada i muxahedina.

Boraca koji idu u rat, qudi koji

odlaze u `eqenu smrt!

Klawali su prema Meki.Svom ve~nom zavi~aju.

"Alahu ekber!"

*

Oni }e do}i!" govorio mu je.

"Za{to misli{ da }e do}i?"

"Oni }e do}i" ponavqao mu je.

"Muhamed nije prorok!" rekao je.

"Zato }e do}i?"

"Kuran nije sveta kwiga!"

"Kako to zna{?"

"Muhamed nije diktirao re~i Bo-

`je, pri~ao je pri~e svoje, a Kuran je

napisan dugo posle Muhamedove smr-

ti!"

36

NAPAD


33/141

"Posle?"

"Napisan je na sirijsko-aramej-

skom, jeziku hri{}ana, a ne na arap-

skom jeziku. Arapi su ga preveli, pri-

lagodili, i prilago|avaju ga i danas,

kao {to to Saudijska Arabija radi!"

"Zna~i, sve je prevara!?""Prevara uvek dolazi da se sve-

ti, da bi sakrila svoje prevarantske

tragove!"

"Nasiqe bri{e sve, ostavqa sa-

mo zlo!"

"Jer kaù:,Oprosti ako moè{,

suzdrì se ako moè{, a ako ne mo-

è{ - slobodno ti bilo,!"

"Da, kaù."

"A jel,

pra{taju""

"Ne."

"[ta kaù? [ta kaù?"

"Genocidna tvorevina, progon mu-

slimana, genocid nad wihovim naro-

dom, genocidna tvorevina ne sme op-

stati, ne sme se zaboraviti!"

"Jel,

kaù!"

"Kaù!"

"A jel,re~eno kod wih:

,U~ini ne-

prijatequ svome isto {to i on tebi,!"

37

NAPAD


34/141

"Jeste."

"A {ta oni ka`u da im je nepri-

jateq u~inio?"

"Genocid i etni~ko ~i{}ewe!"

"Oni }e do}i!"

"Misli{?"

"Da. A {ta ti misli{ kako }e onido}i?"

"Genocidom i etni~kim ~i{}e-

wem!"

"Da! Tako }e do}i."

*

No}, sa ponedeqka na utorak, ve}

je dosta pro{la pono}. Dva puna auto-

busa, krenula su iz kampa muxahedi-

na. Unutra su sedeli islamski borci.

Automatske pu{ke, uglavnom, ili ko-

me su pripadali snajperi, poneki la-

ki mitraqez i nekoliko ru~nih ba-

ca~a, bili su u sportskim torbama,

koje su bile na policama za prtqag,

38

NAPAD


35/141

iznad wih, ili pored, odmah do se-

di{ta. U torbama je bila i municija.

Mladi}i su bili u {irokim, pla-

vim, radni~kim odelima. Ispod blu-

za su nosili pi{toq, ru~ne bombe,

radio ure|aje, dodatnu municiju.

Vozili su komandiri odelewa.Komandir jedinice je bio u prvom

autobusu.

Imali su urednu dokumentaciju

da gra|evinska firma vozi svoje

qude na rad u Biha}.

Komandir je rekao qudstvu da

spava. On nije. Dali su mu dovoqno

sredstava da ne mora da spava dva

dana.

Mada toliko jo{ ne}e `iveti!

*

U zoru, autobusi su se zaustavili

na parkingu, u Bawa Luci, ni`e "Mqe-

kare".

39

NAPAD


36/141

Na pustom, zaba~enom parkingu,

ni autobusi nisu ni~im privla~ili

pa`wu. ^esto su se tu zaustavqali i

autobusi, i kamioni, poneki auto, ni-

{ta naro~ito, bio je to kraj, takore}i

u centru, a tako zaba~en.

Komandir je obi{ao oba autobusa.Rekao im je, da tu u autobusima, ne{to

pojedu, i uzmu sredstva za, kako je

rekao, "oja~awe", a oni nisu znali,

niti ih je to zanimalo, da su to pre-

parati za razvijawe agresivnosti i

uklawawe straha.

Nakon pola ~asa do{ao je prvi

automobil. Iz wega je iza{ao mladi},

obi~no odeven. Pri{la su mu petori-

ca, samo ga u prolazu pozdravili, se-

li u auto, nose}i svoje sportske tor-

be, i odvezli se.

Onaj {to je dovezao auto, bez da

prilazi autobusima, oti{ao je nekim

svojim putem. Wegovo je bilo samo da

doveze auto, ~ak nije ni znao za{to, i

zbog ~ega.

I tako, u razmacima od 5-10 mi-

nuta, dolazili su automobili, stari-

40

NAPAD


37/141

ji modeli, prostraniji, neupadqivi,

automobili koji se ~esto vi|aju na

ulicama.

Ukupno je do{lo sedam auta.

Oni koji su ih dovozili, odla-

zili su na svoju stranu, a u auta su

sedala po petorica, u radni~kim ode-lima, i odlazili niz bawalu~ke

ulice.

Ukupno trideset pet qudi.

Vozili su raznim ulicama grada,

~ekaju}i odre|eno vreme, da budu na

odre|enoj lokaciji.

U dva autobusa ostalo je jo{

trideset qudi.

Dvadeset u jednom, deset u dru-

gom. Bili su mirni, izgledalo je kao

da spavaju.

U devet ~asova trebala je po~eti

akcija. ^ekali su desetak minuta do

tog vremena, da u razmaku od 3-4 mi-

nuta, krenu na svoja odredi{ta.

U devet ~asova svi su na poslu, u

devet ~asova velika je gu`va na uli-

cama u centru, u devet ~asova Premi-

jer je u kabinetu.

41

NAPAD


38/141

Oni }e krenuti deset minuta

ranije.

*

Ve} u osam ~asova Radio Zagreb

je javio da se ne{to ~udno de{ava u

Republici Srpskoj, samo se jo{ ne zna

{ta. Ne kao glavnu vest, i ne naro-

~ito nagla{enu.

Sli~no tome, samo sa naglaskom

na "mawi entitet", javio je, u isto

vreme, vest upakovanu na isti na~in,

i Radio Sarajevo.

*

Ta~no u devet ~asova CNN je dao

najavu za "Breaking News", i pustili

42

NAPAD


39/141

su svog izve{ta~a iz Bawa Luke.

"Ovde je haos! Srbi napadaju na

katoli~ke crkve i xamije, kako u Ba-

wa Luci, tako i u nekim drugim gra-

dovima.

Ne zna se ta~an povod ovoga, ali

je najverovatnije posledica naciona-listi~ke politike srpskog politi~-

kog rukovodstva.

Nema nikakve reakcije policije,

ruqa uni{tava sve pred sobom.

Po nekim informacijama, ima

ubijenih katoli~kih sve{tenika, kao

i hoxa.

Toliko za sada, javi}emo se ubrzo

sa novim informacijama!"

*

U devet ~asova, Hrvatska tele-

vizija je naglo prekinula program

"zbog u`asnih vijesti iz Bawa Luke".

Direktno je ukqu~en dopisnik iz

43

NAPAD


40/141

Bawa Luke, koji je sa svojim snima-

teqima, sa brda Paprikovca, zumirao

scene:

"Kako vidite, {tovani gledate-

qi, gore samostan Marije Zvijezde u

Trapistima, i Fraweva~ki samostan,

na Petri}evcu, koji je pohodio SvetiOtac. Tako|e, moète vidjeti da se

diè dim i iz katedrale Svetog

Bonaventure u centru grada!"

I zbiqa je {ikqao gusti dim.

Samo {to kamera nije mogla, ni

htela, da pokaè da to gore automo-

bilske gume, prethodno pripremqene!

*

Sve sarajevske televizije su u

devet "sahata" naglo prekinule pro-

gram da bi emitovale obave{tewe da

su zapaqene xamije u Br~kom, Doboju,

Bawa Luci, Gradi{ci, Novom Gradu,

"a mo`da jo{ i na desetinama drugih

mijesta, ali se za sad ne zna".

44

NAPAD


41/141

*

Sve je po~elo u devet ~asova.

Prvi autobus je usporio blizu se-

mafora izme|u Hrama Hrista Spasa i

hotela "Bosna", a onda napravio zao-

kret, zaustav{i se tako da je pre-

pre~io put i saobra}aj.

Iz wega su trkom izlazila dese-

torica mladi}a, pucaju}i iz auto-

matskih pu{aka po qudima u automo-

bilima, po prolaznicima, i tr~e}i,

po petorica, na svaki od dva ulaza,

u{li u Banski dvor.

Paralelno, sto metara daqe,

izme|u spomenika bana Milosavqe-

vi}a i zgrade Predsednika Repub-

like, istovremeno, stao je automobil,

i iz wega su istr~ala petorica, koja

su pucaju}i, pojurili na ulaz predsed-

ni~ke palate.

Desio im se peh.

45

NAPAD


42/141

Metak koji je bio ispaqen od

grupe koja je tr~ala prema glavnom

ulazu Banskog dvora, pogodio je jednog

teroristu pred Predsedni~kom pala-

tom.

Ostala ~etvorica utr~ala su u

zgradu.Onog {to je ostao rawen da le`i,

dokraj~io je policajac koji se bio sa-

krio iza parkiranog automobila.

Nisu imali pancire.

Nije bilo predvi|eno da pre-

`ive!

*

Drugi auto, sa pet qudi, stao je

kod zgrade Gradske uprave, u Srpskoj

ulici, na samom po~etku Gospodske.

Jedan od onih koji su isko~ili iz

vozila, imao je laki mitraqez.

Raspalio je niz Srpsku, pa kroz

Gospodsku ulicu, a onda se okrenuo i

46

NAPAD


43/141

sa mr`wom, ispucao desetine metaka

u Hram Hrista Spasa. Pucali su i dru-

gi, u raznim pravcima. Vri{tawe, pa-

dawe, zapomagawe, roptawe, i beà-

we onih koji nisu bili pogo|eni, bio

je momentalni u~inak wihovog dejst-

va.Ova petorka nije tr~ala, nije bi-

lo razloga, oni su ovde jedini bili

naoruàni. I{li su u borbenoj for-

maciji, ra{ireni po pe{a~koj ulici,

pucaju}i sad samo po izlozima i pro-

zorima, jer osim desetina onih koji su

krvavi leàli po ulici, osim wih,

vi{e se niko nije ni mogao videti, a

kamoli da se kretao.

Nisu tr~ali, ali i{li su ùrno.

Wihov zadatak je bio da Gospod-

skom, preko Trga Krajine i Tr`nice,

stignu do xamije Ferhadije.

Usput prave}i {to ve}i haos.

[to su i ~inili!

*

47

NAPAD


44/141

Automobil je stao kod zgrada Ra-

dia Republike Srpske, a meci ubica

fiukali su, svakim sekundom sve

bliè, dok su petorica utr~avali u

zgradu, ubijaju}i zate~ene zaposlene.Jedan je jurnuo u spikerovu pros-

toriju, prekora~io mrtvog voditeqa,

seo za mikrofon, i po~eo da vi~e,

direktno, u neiskqu~eni program:

"Alahu ekber!@ivijela Islamska Dràva Bo-

sna!

@ivijeo svijetski islam!"

Hteo je jo{ ne{to da kaè, ali su

ga zauvek prekinuli hici lak{e ra-

wenog ~uvara, prekaqenog na rati{-

tu, nekada{weg borca Vojske Repu-

blike Srpske.

Dok su utr~avali, wega su lak{e

ranili, a on je pao da bi ga mimoi{li.

Kad su nestali u zgradi, odmah je

po{ao za wima, i iz slu`benog pi-

{toqa, ubio prvo jednog, pa onda ovog

drugog, kod mikrofona.

Na àlost, u toj pucwavi uni{-

48

NAPAD


45/141

tena je i emisiona tehnika. Ali ~uvar

vi{e nikog ìvog nije vidio tu.

Nesretni su leàli po podu,

sretniji su isko~ili kroz prozore

ovih zgrada koje su samo bile ve}e

ku}e.

ûvar nije znao da koristi pu{keterorista, ali jeste ru~ne bombe i

pi{toqe, i to je pokupio od oboice,

uzeo je i oba noà, a onda je odlu~no

krenuo ka drugoj zgradi u koju su u{la

troica.

Bio je stariji petnaest godina od

wih, ali je imao i ~etiri godine rat-

nog iskustva vi{e.

A {to je jo{ va`nije: imao je mr-

`wu kao i oni!

*

U devet ~asova, automobil sa pet

naoruànih mu{karaca, stao je i pred

Alternativnu televiziju.

49

NAPAD


46/141

Zaposleni nisu imali {anse za

odbranu.

^ak su dvoica, umesto u Alterna-

tivnu televiziju, oti{la u zgradu

banke preko puta.

Obezbe|ewe nije moglo da pru`i

otpor automatskom oru`ju, tako da suta petoricca sada kontrolisala ~i-

tavo raskr{}e, sa svim dolaznim uli-

cama, po dubini.

Ga|ali su snajperima!

*

U devet, po~eli su da ga|aju i hr-

vatski snajperi, sa nekoliko domi-

nantnih zgrada, i iz ku}a po naseqi-

ma na brdima oko grada.

Imali su najmodernije ameri~ke

snajpere, sa sigurnim pogocima i na

daqinama od dva i po kilometra.

Qudi su padali, po raznim delovima

grada, a da nisu ni znali odakle su

ga|ani.

50

NAPAD


47/141

*

Jedan auto je stao kod Skup{tine

Republike Srpske. Ta zgrada nije im-

ala ozbiqnije obezbe|ewe, a ni puno

qudi unutra.

Ali je imala veliki simboli~ki

zna~aj.

Zauzeti sve {to predstavqa Re-

publiku Srpsku!

Petorica su jurnula

*

Dva automobila stala su pred

ulaze pomo}ne zgrade Vlade Repu-

blike Srpske. Ovde nije bilo potreb-

no potpuno kontrolisati situaciju,

51

NAPAD


48/141

samo je trebalo praviti {to ve}u pus-

to{.

Brzo su u{li, razdvajaju}i se po

spratovima!

*

Drugi autobus, sa dvadeset is-

lamskih terorista, istovremeno kad

i onaj kod Banskog dvora, zaustavio

se, popre~no po ulici, kod glavne zg-

rade Vlade Republike Srpske. Prva

dvoica koja su istr~ala, zasula su, i

prolaznike i zgradu, i sve okolo, me-

cima iz mitraqeza.

Druga dvoica su ispalila granate

na glavni ulaz. Staklo je popucalo.

Onda su svi pojurili ka rupi u

staklu, dok su se troica izdvojila i

potr~ala ka izlazu za auta, iz pod-

zemne gara`e, da spre~e bilo koga ko

bi poku{ao tuda da be`i.

Pri izlazu iz autobusa, osim {to

52

NAPAD


49/141

su pucali, bacili su i bombe na dve

staklene policijske stra`arnice, a

onda su tr~ali ka zgradi.

Policajac, iz stra`arnice na

drugom kraju zgrade, nije bio ga|an

ru~nim bombama, bio je pribran,

kleknuo je, nani{anio slu`benim pi-{toqem, povukao okida~, pucao vi{e

puta, i jedan od terorista se sru{io

na zemqu.

Ostali se nisu zaustavqali, a

ve} ih je ve}ina i bila u{la u zgradu,

- koja je bila wihova glavna meta!

*

Portir Radia Republike Srpske,

dok je pretr~avao od zgrade do zgrade

Radia, ~uo je pucwavu i detonacije iz

pravca obli`we zgrade Vlade.

Milan, kako mu je bilo ime, od-

mah je shvatio da je i tamo napad, i to

mnogo ve}i.

53

NAPAD


50/141

On tamo nije mogao ni{ta, ali je

mogao ovde. îstio je on "xepove", i u

Derventi, i u [amcu, Br~kom, pa i u

Jajcu. Znao je pona{awe onih koji

o~ekuju, znao i raspored ovih pros-

torija.

Bio je tu, u ulazu, delilo ga je pe-tnaestak stepenika od vrata glavne

prostorije.

Sa dve pripremqene ru~ne bom-

be, brzo, a tiho, ispeo se do otvore-

nih vrata, velike, glavne, prostorije.

Dok se peo, ~uo je razgovor, a onda

i razumeo re~i:

"Nema vi{e nikoga ìvog!"

U trenu je shvatio da su sva tro-

ica u toj prostoriji, i muwevito je ba-

cio bombu, jednu, pa potom drugu.

Zaklonio se za zid, taman kad su

odjeknule prva, pa odmah i druga, sna-

`na eksplozija.

îm je druga eksplozija utihnula,

bacio je jo{ dve bombe, a onda, tu iza

zida, izvadio pi{toq.

Stajao je tri - ~etiri minuta.

Ni{ta se nije de{avalo. Da je bi-

54

NAPAD


51/141

lo koji bio ìv, pucao bi i bacao

bombe u wegovom pravcu.

Onda je naglo provirio kroz vra-

ta, spreman da se jo{ brè povu~e.

Nije bilo potrebe, jer su sva tro-

ica leàla raskomadana.

Ipak, po pravilu o neprepu{tawusituacije slu~ajnosti, pucao im je

svima, iz blizine, dva puta u glavu.

Bilo je tu i èqe, naravno, jer je

bio pun mr`we!

Onda je od wih pokupio, {to eks-

plozijama nije bilo o{te}eno, oru`je

i municiju.

Izlaze}i, rekao je "Alahu ekber,

Turci!", i pqunuo u wihovom pravcu.

Potom je napustio zgradu, iza{ao

iz dvori{ta Radia, seo u svoj parki-

rani auto, i dok je slu{ao svu buku

napadnutog grada, uputio se spored-

nim ulicama, ka staroj, roditeqskoj

ku}i, u Bronzanom Majdanu, dvadese-

tak kilometara odatle.

Skloni}e se, i sakriti oru`je.

Treba}e!

55

NAPAD


52/141

*

Radio Republike Srpske, Banskidvor kao sedi{te Televizije Repu-

blike Srpske, te Alternativna tele-

vizija, napadnuti su da se prese~e mo-

gu}nost slawa informacija iz razo-

renog i masakriranog grada.

Za to vreme, Hrvatski radio i te-

levizija, svi elektronski mediji u

Sarajevu, kao i mno{tvo lokalnih u

muslimanskoj Federaciji, tako i u ka-

toli~koj Hrvatskoj, sve vi{e, sve `e-

{}e, pa onda bez prekida, izve{ta-

vali su o "masakrima koje Srbi ~ine

nad bo{wa~kim i hrvatskim pu~an-

stvom, u Doboju, Bosanskom Novom,

Br~kom, Prijedoru i Drvaru, a pose-

bice okrutno i masovno, u Bawoj

Luci"!

56

NAPAD


53/141

*

U devet ~asova iz Hrvatske Kos-

tajnice, hrupila je masa, preko mosta,ali i preko Une, prema Kostajnici.

Bilo je tu dosta policajaca u civilu,

bilo je tu podosta civila, ali je me|u

wima i{ao i ve}i broj policajaca u

uniformi i sa oru`jem.

Grani~na policija Bosne i Herce-

govine, odmah se povuka, ali nije i ne-

koliko policajaca Policije Repu-

blike Srpske.

Dok su zvali pomo} iz svoje ma-

ti~ne policijske stanice, zapucali

su u vis, i vikali hrvatskoj masi da

se vrati.

Ali kad su iz mase, hrvatski po-

licajci, i hrvatski civili, zapucali

po wima, ni oni nisu {tedili.

Pucali su u masu.

Kad su po~eli jauci i padawe,

masa je po~ela da se koleba, oni {to

su istr~ali ispred we, po~eli su da

57

NAPAD


54/141

se vra}aju, masa je stala, a onda se

po~ela povla~iti.

Utom su stigli drugi srpski poli-

cajci, i mno{tvo srpskih, naoru`a-

nih, civila, i jo{ jedan plotun u tu

zbijenu masu, vri{tawe, padawe, a

onda tr~awe jednih preko drugih doksu jurili da se dokopaju druge obale,

i zaklona na woj.

Ovaj napad pro{ao je, neuspe{no

i krvavo, po Hrvate.

Ali nije i po Hrvatsku televi-

ziju.

Ona je javila o "napadima Srba

iz Bosanske na Hrvatsku Kostajnicu",

i o "desecima mrtvih me|u pu~anst-

vom Hrvatske Kostajnice".

*

U Biha}u, Bosanskom Petrovcu,

Sanskom Mostu, Bosanskoj Krupi, Ca-

zinu, Bu`imu, grupe su bile spremne

58

NAPAD


55/141

jo{ ujutro, i izvezli su se, terenskim

vozilima, putevima Grme~a. Raspore-

|ivale su se, te grupe, svoim xipovi-

ma, nivama, i sli~nim prevoznim

sredstvima, prema povratni~kim se-

lima.

A u devet, po~eo je zadwi pokoqNeustra{ive Planine!

*

U Doboj je, tog jutra, do{lo neko-

liko autobusa, i mnogo automobila,

punih mla|ih mu{karaca.

Po{to su tablice iste, dobojlije

nisu mogle znati da su to qudi iz

Maglaja, Zavidovi}a, Zenice, Tuzle.

U devet je trebalo zapo~eti ne-

mire na pijaci i `elezni~koj stani-

ci, da bi, ve} pripremqena, musli-

manska specialna policia, koja se

nalazila u vozilima u nasequ Doboj-

jug, imala i navodno pokri}e za{to

59

NAPAD


56/141

prelazi granicu entiteta.

Smirivawe `estokih etni~kih

konflikata, "izazvanih od strane

Srba iz Doboja, napadima na mirne

putnike namjernike", kako je javila

Federalna televizija.

*

Devet ~asova je bilo kobno zna-

~ajno i za Bosansko Grahovo i Drvar.

Regularna policia i policajci u

civilu, iz Livna, te policajci i vojni

policajci iz Splita, ali u civilu,

do{li su u ta mesta, vi{e u Drvar,

automobilima i u petnaest autobusa.

Prvo su oni u civilu izazvali ne-

rede u tim gradovima, napad na poli-

cijske stanice i op{tinske zgrade, a

desetak minuta kasnije pristigli su

livawski, uniformisani policajci,

stacionirani par kilometara od gra-

dova, da "smire nerede, i napade na

60

NAPAD


57/141

hrvatsko pu~anstvo", kako su javqali

hrvatski mediji.

U tim gradi}ima, bio je to dan st-

ra{nih snova, i gra|ani su beàli

prema planinama, a seqani, ~uv{i,

povla~ili se prema {umama.

Neki Ilija, prek i zatvoren ~o-vek, bespogovoran, ali odan porodi-

ci, kad je Drvar, pred hrvatskom voj-

skom, beào 1995. godine, bio je u za-

tvoru {to je ubio ~oveka, van ra-

ti{ta.

Po odsluèwu kazne, me|u prvi-

ma se vratio u rodni grad.

U wegovoj ku}i bila je hrvatska

porodica, i Hrvat, i u okolnim ku}a-

ma naseqeni Hrvati, poku{ali su da

ga zastra{e.

Ne bi ga zapla{ili ni u {umi,

kamoli na ku}nom pragu.

"Ja sam robijao {to sam ubio ~ov-

jeka! Ako te sutra na|em u mojoj ku}i,

robija}u i tebe!" kazao je, taj put,

Ilija.

A sad je, na taj dan napada, rekao

èni da ide sa narodom.

61

NAPAD


58/141

"A, ti?" pitala je ona, jer je znala

da vi{e nije tako mlad, tako sposo-

ban kao nekada.

"Smiqka, idi!", a ona ga je poslu-

{ala, jer on nikad nije ~inio ni{ta

protiv we, a {to se udala, i `ivela,

sa ~vrstim i odlu~nim ~ovekom, ta-kav joj je ba{ i odgovarao.

Kad je ostao sam, Ilija je oti{ao

u pomo}nu ku}u, i izvadio skriveno

oru`je. Imao je kala{wikov, pi{toq

i pet bombi. Imao je i oko hiqadu me-

taka za oba oru`ja.

A tad je, iznenada i za wega, kroz

prozor ugledao troicu kako ulaze u

wegovo dvori{te.

"Ni ovde nema nikoga", rekao je

prvi.

"I ovu }emo zapaliti!" dodao je

drugi.

Nije tro{io metke uludo, nije pu-

cao uprazno. Jedan rafal je bio do-

voqan.

I{li su blizu jedan drugome tako

da ih je, sa vrata pomo}ne zgrade, po-

kosio prvim rafalom.

62

NAPAD


59/141

Verovao je da su to i drugi Hr-

vati ~uli, i nije stajao u mestu. Pre-

sko~io je u dvori{te kod kom{ije,

u{ao u wegovu {upu, i ~ekao.

Brzo su se pojavila dvoica, a ka-

da su videli pobijene, po~eli su iz

sveg glasa da zovu:"Frano! Ivane! Brzo! Do|ite!"

Pojavila su se jo{ troica.

Svi su bili u civilu, ali naoru-

`ani, kao i troica pobijenih.

Jedan je govorio sredstvom veze

gde su, i {ta se desilo, a druga ~e-

tiri su gledali na sve strane.

""Dvojica u ku}u, dvojica na po-

mo}nu zgradu, ja ostajem ovdi!" koman-

dovao je onaj sa motorolom.

"Ne ostaje{ ti vi{e ni|e!" pomis-

lio je Ilija u sebi, i kad su dvoica

nestala iza wegove ku}e, a druga dva

se oprezno kretala ka ulazu u ku}u,

Ilija je gledao troicu, na mawe od

dvadeset metara od wega, a odatle se

ne proma{uje, pogotovo {to nikakvih

zaklona nisu imali.

Pucao je, pucao, mada ni ovaj put

63

NAPAD


60/141

nepotrebno i previ{e, a tri mladi}a

su nepovratno pala.

Utom je, iza ugla ku}e istr~ao je-

dan od one dvoice {to su i{la ka

pomo}noj zgradi, taman da i wega Ili-

ja pokosi.

Petog nije bilo. ^ekao je, ali setaj nije pojavqivao nekoliko minuta.

U wegovoj, Ilijinoj, situaciji ni-

je vaqalo da previ{e ~eka. Zadwi

Hrvat se, ili sakrio, ili pobegao

preko drugih dvori{ta.

Pomislio je da je u pomo}noj zgra-

di, presko~io ogradu gde ga iz te

zgrade nije mogao videti, do{ao do

one strane gde nije bilo prozora, i

oslu{kivao. Video je da su prozori i

vrata na wegovoj ku}i zatvoreni, i

ako je bio negde u dvori{tu, bio je tu,

u pomo}noj zgradi, jer drugog zaklona

nije bilo.

Polako se pomicao prema strani

objekta gde su bili prozori, a onda ga

je ~uo. O ne{to se sapleo. Upla{en

~ovek, o~igledno.

"Iza|i!" zapovedno mu je viknuo

64

NAPAD


61/141

Ilija, na {ta mu je stigao urlik:

"Ubi}u te, Srbine!"

Da, bio je upla{en. Hrvat u zam-

ci, ma{ina za ubijawe civila i ne-

mo}nih, - koja cvili.

"Iza|i!" o{tro je uzviknuo Ilija,

a onda je opet stigao urlik:"Zakla}u te!"

Ovaj put, ne izdràv{i napetost,

taj mladi} je izjurio na vrata, puca-

ju}i u pravcu gde je o~ekivao da je

Ilija. Meci su letili u visinu ~o-

veka koji stoji, ali Ilija nije stajao,

o~ekivaju}i ovakvu reakciju, zalegao

je na }o{ku objekta, i sa samo neko-

liko metaka, smireno je, ve~no poko-

sio ovog nesposobnog hrvatskog borca.

Nije proveravao da li je ìv, ~ak

i da jeste, moè ostati samo te{ki

invalid posle ovoliko pogodaka,

nego je u prolazu pored palog, daleko

{utnuo wegovu pu{ku i uzeo mu pi{-

toq. U{ao je u pomo}nu zgradu i oda-

tle izneo kanister od dvadeset li-

tara benzina.

"Ku}o moja, ja se ovde vi{e ne}u

65

NAPAD


62/141

vra}ati!" rekao je dok je ulazio u svoj

dom. Brzo je sipao benzin po pros-

torijama, kre}u}i se prema ulazu, a

onda, na ulaznim vratima, sve to

upalio {ibicom.

Buknuo je plamen, ali Ilija nije

imao vremena ni za àlost, ni zagledawe.

Tr~e}i je izjurio iz dvori{ta,

pretr~ao preko ulice i u{ao u dvo-

ri{te preko puta wegove ku}e.

û~nuo je iza `buna, i brzo odvr-

tao ru~ne bombe. êtiri. Jednu je

ostavio. Ako bude tako - da sam sebi

sudi!

Za~ula se {kripa ko~nica i guma,

i dva policijska golfa, puna uni-

formisanih livawskih policajaca,

pristigla su pred wegovu ku}u.

Ilija nije ~ekao ni da stanu, ka-

moli da policajci iza|u, sa daqine

od 7-8 metara, bacao je bombe na wih,

prvu, drugu, ~etvrtu, a auta su eks-

plodirala sa qudima, ili nequdima,

svejedno, va`no je da su bili unutra.

A Ilija je, ne ~ekaju}i da vidi svoj

66

NAPAD


63/141

u~inak, pojurio iza susedove ku}e,

preko wegove zadwe ograde, preko

livade, pa kroz neko grmqe i {ib-

qak, preko Unca, i sad kroz ~estar,

sve dok nije stigao do {ume i si-

gurnosti prvih obronaka Klekova~e.

Niko nije pucao za wim, samo kadje ve} bio duboko u {umi, ~uo je he-

likopter.

Xaba im! Ne}e ga na}i. On je Kle-

kova~u odli~no znao, a znao je kako

da se dokopa i srpskih sela sa one

strane planine.

Samo je, sa jedne uzvisine, pogle-

dao mnoge vatre po Drvaru, gorele su

ku}e, i rekao, da ga ~uju i jeleni i

medvedi:

"Ku}o moja, hrvatska grobnico!"

A onda je, odjednom, briznuo u

pla~, pla~ odraslog ~oveka koji pa-

rali{e i planinu, i prirodu i Boga.

I{ao je, i plakao:

"Aaaj, dome moj! Aaj, narode moj!

Aaj, {ta mi skrivi{mo!"

67

NAPAD


64/141

*

U devet ~asova su tri automobi-

la, sa po ~etiri mu{karca u svakom,pre{la most u Gradi{ci.

îm su bili na strani Gradi{ke,

mu{karci su brzo iza{li iz automo-

bila i otvorili rafalnu paqbu na

policajce Republike Srpske i gra-

ni~ne policajce.

To je bio znak da sa hrvatske

strane mosta, wima u pomo}, tr~e}i

sa svake strane mosta, i po kolovoz-

noj traci, pojuri tridesetak hrvat-

skih policajaca, sa dugim cevima,

dotad, i u toku no}i, sakrivenih u

carinskim ku}icama i kontejnerima.

Prepad je bio iznenadan i us-

pe{an, i sad je ovih ~etrdesetak qu-

di dràlo pedesetak metara grudo-

brana kod prilaza mostu na strani

Gradi{ke.

Sve je bilo brzo, niko im nije

pruào otpor, niti je vi{e bilo koga

68

NAPAD


65/141

u blizini grani~nog mosta.

Samo tri minuta posle prve puc-

wave, most preko Save pre{lo je prvo

policijsko oklopno vozilo, a za wim

jo{ desetak, pa pe{adijske jedinice u

oklopnim transporterima, a onda i

trideset tenkova.Grad je bio okupiran za mawe od

deset minuta. U wemu su ostala dva

tenka, dva policijska oklopna vozi-

la, dvesto vojnika i sto policajaca, a

ostalo je oti{lo putem prema Bawa

Luci.

Na raskrsnici u Aleksandrovcu,

kasnije, ostavili su jedan tenk, jedan

oklopni mitraqez, i jedno odelewe

pe{adije.

Konvoj je tutwao na Bawa Luku!

*

Vesti su stizale sa svih strana,

a naredbe niotkud.

69

NAPAD


66/141

U 9,08 ~asova, dva vojna heli-

koptera, iz vojne eskadrile Vojske

Bosne i Hercegovine, samoinicija-

tivno, sa na brzinu utovarenim gra-

natama i napuwenim mitraqezima

krenula su na hrvatsku vojnu kolonu

koja se kretala putem Gradi{ka - Ba-wa Luka.

Krenuli bi, sigurno, jo{ neki,

ali oni su se premi{qali nekoliko

minuta ~ekaju}i bar kakvu naredbu,

od bilo koga, ali ona nije dolazila, a

u 9,10 ~asova u Hrvatskoj, toj okupa-

cionoj zemqi, izgra|enoj na otetoj

teritoriji, podignuto je u vazduh rat-

no vazduhoplovstvo, i sa aerodroma

Pleso su poletele eskadrile lovaca-

bombardera, istovremeno kad su i sa

aerodroma na Pqe{evici uzleteli

helikopteri puni helikoptersko-de-

santne pe{adije.

*

70

NAPAD


67/141

Bawalu~ki policajci su tr~ali

od Centra javne bezbednosti, prema

hotelu "Palas" i Tr`nici, nekih

osamsto metara, i mada su imali

tristo metara du`i put, presreli su

petoricu islamskih terorista naTrgu Krajine.

A na tom Trgu, islam jo{ nije ple-

sao svoj ples!

Komandir, koji je dotr~ao glav-

nom ulicom, nekad Mar{ala Tita, a

sada Kraqa Petra Prvog Kara|or-

|evi}a, onima {to su jurili preko

Tr`nice, samo je javio da ne ulaze u

borbu, da ne bi upali u unakrsnu

vatru, ali da zatvore prilaz Tr`-

nici, da u|u u Robnu ku}u "Boska", i

da najbr`e mogu}e stignu u Zanatski i

[oping centar, i tako onemogu}e te-

roristima da se u wega povuku, ali i

da im preseku odstupnicu nazad, kroz

Gospodsku ulicu.

*

71

NAPAD


68/141

I dok su srpski policajci ubi-

jali, u borbi, islamske teroriste,

po~ele su da padaju prve avio-bombe.

*

Helikopteri su brzo nai{li na

hrvatsku vojnu kolonu.

Ili nisu ovakav napad o~eki-

vali, ili za wega nisu bili priprem-

qeni, tek vojna vozila su za helikop-

erske posade predstavqala odli~ne

i lake mete.

Projektili su poga|ali tenkove i

oklopne transportere, a pe{adiju,

koja je poku{avala da na|e zaklon u

ravnici, kosili su mitraqezi.

Brzi i ubojiti su bili helikop-

teri, ali hrvatski avion-lovac, kome

je bilo javqeno {ta se de{ava, i na-

72

NAPAD


69/141


70/141

komandant 6. brigade armije BiH, sa

srpskim bataqonima u Bawa Luci i

Prijedoru, i pot~iwenim, a neprija-

teqskim, muslimanskim, bataqonom

u Biha}u, znao je jo{ dan pre da ne{to

"ne {tima", kad su mu naredili da

ujutru bude na Mawa~i, a kad je ujutrotamo stigao, i vidio da nema oficira

Hrvata i muslimana, znao je i {ta to

ne {tima. Sad je, samo, na vreme iz-

vukao qudstvo i pe{adijsko naoru-

`awe, i naredio bataqonima u Bawa

Luci i Prijedoru da se dislociraju

{to daqe od svojih objekata, a da pri

tom ne idu vojnim vozilima i ne vuku

te{ku opremu za sobom, kako ne bi

bili uo~qiva meta hrvatskoj aviaci-

ji.

Bombardovana je i baza special-

ne policie na Rakova~kim barama, na

obodu Grada, ali sa istim efektom

kao i kod kasarni.

Policajci su se ve} pre toga, po-

vukli u pravcu centra Grada, sa svim

naoru`awem koje su mogli poneti,

ali i policijskim vozilima, jer se

74

NAPAD


71/141

vozila lako prikrivaju na ulicama i

me|u zgradama.

Helikopteri koji su bili na ze-

mqi, na aerodromu Mahovqani, uni-

{teni su, a tako|e su uni{tene vojne

zgrade i oprema u kasarnama "Kozara"

i "Zaluàni".Na izri~ito traèwe nema~ke

obave{tajne slu`be, hrvatska avija-

cia je sru{ila spomenike ustanku

Krai{nika, na Spomen brdu iznad

Bawa Luke, kao i spomenik na Kozari.

Hrvati su, za svoju du{u, bombar-

dovali Hram Hrista Spasa, u centru

Bawa Luke, a bombardovano je i stra-

ti{te Dowa Gradina, deo Jasenova~-

kog kompleksa, samo na ovoj strani

Save, u Republici Srpskoj.

Ga|ano je i Ministarstvo unut-

ra{wih poslova i drugi policijski

objekti u Bawa Luci, êlincu, Lak-

ta{ima i Prijedoru.

Pogo|eno je, kako to biva, i mno-

{tvo civilnih objekata.

Bile su stotine, mo`da hiqade

mrtvih.

75

NAPAD


72/141

A onda se za~ula tutwava desant-

nih helikoptera.

*

Komandant 6. brigade, i kasarne

na Mawa~i, bio je naizgled tuwav i

mutav, i zato su ga i stavili da bude

komandant, jer im je izgledao poslu-

{an, priglup i pogodan da ni{ta ne

uradi, onda kad do|e vreme da oni

urade svoje.

Kako su se prevarili!

Ispod sve te tupo}e i snishodqi-

vosti, gluposti i poslu{nosti, tra-

pavosti i nesnala`qivosti, krilo

se lukavstvo, ali ne za li~nu korist,

nego za dobro naroda koji je pred-

stavqao, i nalazila se, iza te maske

za "igru s neprijateqem", li~nost

~vrstih na~ela, jakog morala, sna`ne

odanosti principima samopo`rtvo-

vawa, i velikog vojni~kog znawa.

76

NAPAD


73/141

Sad, kad je do{ao wihov trenu-

tak, on je unapred predvideo wihove

poteze, i izvukao svoje qude, sa

mnogo lakog naoru`awa i puno muni-

cije.

Jo{ dok je bombardovawe wihove

kasarne bilo u toku, on je izdavaoodlu~ne komande:

"Svi se presvucite u svoja civil-

na odela, a ko nema, neka usput zap-

leni. Uze}emo na{e privatne automo-

bile, koji ostanu ~itavi. Ko ne mogne

da stane u automobile, neka kon-

fiskuje prvo vozilo koje nai|e na

cesti.

Major Keki} ("Prisutan, gospo-

dine pukovni~e!") vodi polovinu

qudi sa sobom. Pravac Bosanski

Petrovac, a zadaci: uni{tewe poli-

cie u Kqu~u i Bosanskom Petrovcu.

Svako ko vam se suprotstavi - bez

milosti da bude uni{ten. Va{ glavni

ciq je da smawite udar balija iz

Biha}a, Krupe, Petrovca i Sanskog

Mosta, na na{ narod u Podgrme~u.

Komandovao sam bataqonu iz Ba-

77

NAPAD


74/141

wa Luke, da ve}ina qudstva krene za

vama, a mawi dio da pomogne polici-

ji u gradu. Bataqonu iz Prijedora sam

naredio da idu na Sanski Most i Bo-

sansku Krupu, tako da sa dve strane,

ako bude potrebno, napadnete bata-

qon i policiju iz Biha}a.Gde god je mogu}e, presecajte im

komunikacije, i uni{tavajte ih na pu-

tevima.

Objekti iz kojih bude pucano na

vas, da ne ostanu ~itavi.

Ohrabrite narod, da i oni spo-

sobniji, a naoru`ani, krenu sa vama,

ili za vama.

Udarajte jako, ali ne srqajte."

"Razumem, gospodine pukovni~e!"

"[ta god da bude, ne predavajte

se, i oru`je ne bacajte!"

"Razumem!"

"Sada su nas opet napali, ali ako

uspemo da ih raspr{imo u ovih neko-

liko gradova, ne}e nas slomiti, opet

}emo se mo}i obnoviti, ovo ne}e dugo

trajati, a dotle: oko za oko, zub za

zub!"

78

NAPAD


75/141


"Pokret!"

*

U devet ~asova, drugi autobus, sa

trideset xihadista, bio je prepre~io

Glavnu ulicu, pred zgradom Vlade Re-

publike Srpske.

Xihad je prodro u zgradu, u kojoj

nije bilo qudstva, ni opreme, da ih

zaustavi.

Onih desetak qudi iz obezbe-

|ewa, prekrivalo je sad pod u holu,

kod glavnog ulaza.

Bilo je radno vreme, i bilo je

mnogo zaposlenih, i jo{ vi{e strana-

ka, koji su se tu na{li, i tu, pod

ubita~nom vatrom, i ostali.

Teroristi, kojima je bio obja{-

wen detaqan plan zgrade, i ~ak su

neki pre dolazili, kao nekim poslom,

u wu, radili su sve brzo, u trku.

79

NAPAD


76/141

Uni{tili su liftove, naravno i

teretni, koji je bio sa strane, da niko

ne bi mogao da silazi.

Pet je tr~alo uz stepenice, jed-

nom stranom, a {estorica su jurnula

drugim stubi{te, pewu}i se po spra-

tovima i pucaju}i po wima, lako raz-bijaju}i lagana, me|uspratna vrata.

Ostavqali su po jednog, na stepeni-

{tu, na svakih tri-~etiri sprata, dok

su ostali `urili ka petnaestom.

Na tom spratu, provalili su u

nekoliko sredi{wih kancelarija,

okrenutih prema Glavnoj ulici, po-

razbijali prozore, i niz zgradu spu-

stili, veliku, zelenu, zastavu isla-

ma, sa polumesecom i zvezdom.

A onda su zaka~ili zvu~nik, i

pustili:

"Alahu ekber!"

*

80

NAPAD


77/141

Deset terorista je, odmah, pojuri-

lo na prvi sprat, jurilo no{eno fa-

nati~nom mr`wom, - prema kabinetu

Premijera Republike Srpske.

Ni da je imao brojnije, naoruà-

nije, i boqe obu~eno obezbe|ewe, nebi uspeli da zaustave ove qude, koji

su za mawe od minut od zaustavqawa

autobusa, ve} bili pred Premijero-

vim vratima.

Nisu oni stajali, ili otvarali

vrata, wihova vatrena mo} omogu}a-

vala im je da u trku probijaju i pro-

laze, i sad su ve} bili u Kabinetu.

Premijer je, na àlost, bio tu, a

bilo je i jo{ nekoliko drugih osoba.

Ne jo{ dugo.

Visok i snaàn je bio Premijer,

ali to ne pomaè pred uve`banim,

naoruànim i fanatizovanim nepri-

jateqima.

îm su hrupili, pucali su u os-

tale, a jedan je pojurio u pravcu

Premijera.

"[ta vi, bando!" bilo je zadwe,

81

NAPAD


78/141

pre krkqawa i padawa, {to je uspio

da kaè, jer ga je taj jedan, ni~im dru-

gim, nego noèm, udarao u grudi, i to

{to se Premijer poku{ao za{titi ru-

kama, nije mu ni{ta pomagalo, ~ak i

da ga jo{ dvoica ve} nisu {~epala.

Telo je klonulo, i palo na pod, aonaj je nastavio jo{ neko vreme, da ga

bode noèm po grudima, vi~u}i:

"Alahu ekber! Islamska Bosna!"

Onda je stao, pogledao beìvotne

o~i, i jednim potezom, presekao grk-

qan, ve} mrtvoga ~oveka.

Tada je ustao, sa le|a skinuo sa-

bqu, i uz stra{ni urlik: "Alaaah!"jednim uve`banim, ve} ~iwenim, sna-

`nim i silovitim pokretom, odsekao

mu glavu.

Svi su, radosno, zavikali:

"Alahu ekber! Islam! Islam!"

*

82

NAPAD


79/141

Taman je polovina qudstva tre-

bala da krene sa pukovnikom, kad po-

ru~nik Vidovi} re~e:

"Ja ne}u da idem!"

"Molim?" o{tro, ali ne i izne-

na|eno, upita pukovnik."Ne}u da idem, ne}u da skinem

uniformu, ja nisam pripadnik para-

vojske, nego oficir oruànih snaga

BiH."

"Odbija{ komandu?"

"Ne odbijam komandu, nego vi sa-

moinicijativno dajete komande, a mi

nikakvo nare|ewe nismo dobili iz

Sarajeva."

"Tako?"

"Tako!"

"Odloì oru`je!" najo{trije vik-

nu pukovnik. "Narednici - veìte ga!"

Poru~nik pomisli da ne}e, ali

pet narednika i jedan kapetan, samo-

inicijativno, uhvati{e ga, i veza{e

mu ruke.

"Veìte ga, ~vrsto, za ono drvo!"

naredi ovima, i dok su ga oni tamo

83

NAPAD


80/141

vezivali, izda za mnoge, neo~ekivanu

naredbu:

"Naredni~e Vesi}, postrojte va{

vod za streqawe poru~nika Vido-

vi}a!"


I oni koji ovo nisu, dotad, pomnoposmatrali, naglo se okrenu{e ka

ovom doga|aju.

"Zbog odbijawa nare|ewa, zbog

sabotaè i oduzimawa dragocenog

vremena, zbog kukavi~luka, zbog ug-

roàvawa vojne discipline i poku-

{aja dezerterstva, poru~ni~e Vido-

vi}, po prekom postupku, - osu|ujem

vas na smrt streqawem! Vojnici, iz-

vr{ite presudu!"

"Odelewe, ni{ani!" komandova

narednik Vesi}.

"Nemojte, qudi!" zavapi poru~-

nik, istovremeno kad narednik vik-

nu:

"Pali!"

Odjeknu plotun, i telo klonu

mrtvo.

"Umri bar kao vojnik, kad nisi

znao tako da ìvi{", re~e pukovnik,

84

NAPAD


81/141

a onda komandova:

"Pokret!"

*

Komandir Centra javne bezbed-

nosti Bawa Luka, ta~no je znao gde su

teroristi. Javili su mu policajci sa

terena, a ni ubice se nisu krile.

Nije znao samo za onih pet ubi-

jenih u Radiu Republike Srpske, {to

ih je pobio portir radia, biv{i spe-

cialac, u ratu raweni, Milan.

Komandir je komandovao ubija-

wem petorice islamskih boraca na

Trgu Krajine. Znao je da je jedan ubijen

pred zgradom Vlade, ali nije znao i

da je jedan ubijen pred kabinetom

Premijera.

Znao je da ih ima u Banskom

dvoru, Palati Predsednika Republi-

ke Srpske, u zgradi A-TV i "Hyppo"

banke, pomo}noj zgradi Vlade, te u

85

NAPAD


82/141

Skup{tini Republike Srpske.

Imao je i predstavu koliki je to

broj qudi, pet mawe ili vi{e da je

gre{io, i to samo za zgradu Vlade, jer

za druge objekte je imao policajce

svedoke, koji su ga izvestili o ta~-

nom broju.

Javili su mu, vrlo brzo, da je u

napadu aviacije (jo{ nisu znali ~ije,

ali su pretpostavljali da ne bi

NATO i{ao direktno, nego da je gur-

nuo Hrvate), poginuo Ministar poli-

cije i svi wemu, komandiru, nadre-

|eni, koji su pogre{no, bili u jednoj

prostoriji, prave}i plan - {ta i kako.

Sada je komandir Centra javne

bezbednosti Bawa Luka, bio i poli-

cijski komandir ~itave regije.

Policiji je naredio da opkoli

napadnute zgrade, a glavnina wegovog

qudstva ve} je bila oko kompleksa

zgrada Vlade.

Poku{ao je da uspostavi veze,

ali prema Isto~nom delu Republike

Srpske signal nije i{ao, ~ak ni sa

86

NAPAD


83/141

Dobojem i Posavinom nije mogao da se

~uje.

Uspeo je da dobije Prwavor, i

naredio im je da se kod Kla{nica

spoje sa lakta{kom policijom, i tu,

na tom bre`uqkastom terenu, probaju

kako, i koliko mogu, da zaustavehrvatsku vojnu kolonu.

Po{to je znao, bio je u kontaktu,

{ta je uradio pukovnik sa Mawa~e,

naredio je policiji iz Mrkowi}

Grada, [ipova i Jezera, da napadnu

Jajce, i preuzmu elektrane na Vrbasu.

Specialna policija, iz kasarne

sa Rakova~kih bara, ve} je bila kod

zgrada Vlade, i sa oklopnim vozili-

ma probila u prizemqe glavne zgra-

de, ubiv{i pritom sedmoricu tero-

rista.

Ostala troica su se povukla samo

sprat vi{e, gde su im se pridru`ili

onih deset koji su oti{li uz spra-

tove. Samo je jedan ostao na petna-

estom spratu da ~uva zastavu i jezivi

razglas.

Ona troica, koja su bila oti{la

87

NAPAD


84/141

prema gara`nom prostoru, ve} su bili

pobijeni.

Na spratu, teroristi su napravi-

li ìvi zid od dosta qudi koje su

doveli iz kancelarija. Ve}ina zapo-

slenih je i daqe bila u svojim kance-

larijama, zakqu~ana, zablindiranaraznim kancelarijskim name{tajem,

ali bi im to malo pomoglo, da brzina

reakcije Specialne policijske bri-

gade, nije onemogu}ila teroristima

da idu sprat po sprat.

Ipak, bilo je tu ~etrdesetak ci-

vila kao ìvi {tit.

To je dràlo policiju u prizemqu

da ne krene.

Ali je bio i drugi na~in za pope-

ti se u zgradu.

Sa boka zdawa, iz ulice Olim-

pijskih {ampiona, pri{la su troja

vatrogasna kola, digla pomi~ne ste-

penice do ~etvrtog sprata, i uz wih

su ustr~ali specialci, probijaju}i

prozore vatrogasnim sekirama.

Tako su, naskoro, teroristi bili

u zamci, a da to i nisu znali, jer je

88

NAPAD


85/141

zgrada velika, pa oni niti su ~uli

buku, niti videli policajce kako

ulaze u wu. Po dva specialca su

oti{la, svakim stubi{tem, da lik-

vidiraju onog na petnaestom spratu, i

eventualno vide da li ima jo{ neki, a

ostali su se tiho spustili na drugisprat.

Po deset specialaca na svako

stubi{te, jer su i teroristi bili

tako podeqeni.

Specialci su bili mladi}i koji

su znali sve vrste bliske borbe, a

imali su pancire na sebi, {to im je

davalo dosta prednosti u odnosu na

borce islama.

Odlu~eno je da se privuku {to je

bli`e mogu}e, a to je u stvari bilo

nekih desetak metara, zna~i vrlo

blizu, i da istovremeno jurnu obe

grupe, i koriste}i faktor iznena-

|ewa, samo sa pi{toqima i no`e-

vima, uz {to mawe `rtve me|u civi-

lima, da savladaju teroriste.

I kad su specialci jurnuli, ska-

~u}i na islamske borce, i taoci su

89

NAPAD


86/141

po~eli da be`e niz stepenice, {to je

bio znak specialcima u prizemqu da

i oni po~nu tr~ati gore, u pomo} svo-

jim drugovima.

Sve je brzo bilo gotovo.

Me|u taocima nije bilo mrtvih,

ni te`e rawenih, dok su tri special-ca bila te{ko rawena, a dva lak{e.

Borci islama - bili su mrtvi.

Jer je i nare|ewe komandira

policije bilo:

"Pobiti sve!"

*

Par minuta pre nego je po~ela

zavr{na borba u neboderu Vlade Re-

publike Srpske, u wenu blizinu, po-

~eli su stizati i vojnici sa Mawa~e

i iz kasarne "Kozara", u civilnim

vozilima.

Par minuta nakon {to su oni

stigli, za~uli su se te{ki transport-

90

NAPAD


87/141

ni helikopteri.

Letilice su po~ele da se spu{-

taju na ledinu, ni`e zgrada Vlade,

kojih dvesto metara udaqenosti, i

prva tri su dotakla tlo, a jo{ tri su

bila u fazi neposrednog spu{tawa.

U tom je poletelo tridesetakprojektila iz ru~nih baca~a, i {est

helikoptera se pretvorilo u bukti-

we, u kojima su nestajali najboqi

hrvatski komandosi.

"Skupo }e vas ko{tati na{e

glave", nasmijao se pukovnik, dok su

se ostali helikopteri naglo okre-

tali, a jo{ jedan, dovoqno blizu, i

nedovoqno brz, pogo|en padao,

"Ovoliko komandosa! Od ovoga se

Hrvati ne}e oporaviti", rekao je

pukovnik i to, svojim raspolo`enim

borcima.

*

91

NAPAD


88/141


89/141

na dva dela, idu}i pribli`nim prav-

cima kojima i policija.

Iz Planine, iz Grme~a, dolazili

su krici, stizali su vapaji, qudi su

javqali mobilnim telefonima, rod-

bini, prijateqima, poznanicima, da

muslimani dolaze xipovima, kombiji-ma i mawim kamionima, pucaju, rawa-

vaju i ubijaju, i uzimaju sve {to vredi,

trpaju i odnose, a za sobom ostavqaju

ku}e koje gore.

Grme~ je vapio, a Prijedor~ani,

vojska, policija i dobrovoqci, znali

su, osim Sanskog Mosta, u kojim jo{

pravcima da idu. Putevi prema Bo-

sanskoj Krupi su prese~eni, povratka

u Sanski Most i u Krupu, nije bilo,

i{lo se direktno na ubice i le{i-

nare, brutalni lovci su se preetvo-

rili u odstrelnu lovinu.

Hajka je trajala do no}i, a no}

nijedan ubica nije do~ekao `iv!

*

93

NAPAD


90/141

Major Keki} je grunuo u Kqu~, i

~ak da je imao ko da ga zaustavi, ne bi

uspeo, ve}ina ih je oti{la prqavim

poslom po Grme~u, a ono {to je ostalo

dalo je prvu cenu koju je Kqu~ platio.

Keki} nije odaslao nikog nigde,

koncentrisao je svoje qudstvo, i svom

brzinom, i svom silinom, krenuo je ka

Bosanskom Petrovcu jer je znao da se

tamo lokalno srpsko stanovni{tvo

gr~evito brani od doma}eg, biha}kog

i kqu~kog baliluka, a po{to su im ci-

vili, wihova deca i `ene, iz Kqu~a,

javili da dolaze Srbi, to su oni,

baliluk u krvavoj orgiji, organizo-

vali odbranu pred Petrovcem, ne sa

svim qudima, i ne sa mnogo qudi, mi-

sle}i da imaju posla sa seqacima iz

Ribnika i Drini}a, tako da kad je

Keki} naletio na wih, bila je to kao

kazna Boga, razbio je tu prvu liniju u

parampar~ad, a onda nastavio u

gradi}, i mnogo ve{tiji i vi~niji voj-

noj taktici, tehnici i strategiji, a

94

NAPAD


91/141

motivisan silno, i to ne pqa~kom kao

oni, nego pravdom i odbranom, opko-

qavao, razbijao i uni{tavao polici-

ju Unsko-sanskog kantona i musli-

manske dobrovoqce koji su i{li s

wima, a kada je odre|ivao metu, prvo

je raznosio regularnu policiju, paonda i naoruàne civile. Susreo je

tu i delove biha}kog bataqona 6.

brigade, razarao ih snagom svoje

jedinice, kao i ostale, a one koji su

mu se, tokom borbe, predavali, ubijao

na licu mesta "zbog veleizdaje, koo-

peracije i koordinacije sa stranim

trupama, i gubitka vojni~ke ~asti, jer

su svoju vojnu snagu upotrebqavali

nad civilima".

Otpor turaka, ma koliko poku{a-

van da bude jak, bio je o~ajni~ki i oni

su brzo, oni koji su preostali, po~eli

da beè putem za Biha}, àrko se

nadaju}i da }e se domo}i sigurnosti u

wemu.

Ali, predvi|aju}i ovakav razvoj,

major Keki} je bio poslao, okolo, dva-

desetinu, da napravi zamku na tom

95

NAPAD


92/141

putu, kojih ~etiri kilometra od Pet-

rovca.

Turci su naletali, a dobra zase-

da im je pomagala da sa puta odlete

ravno u xenem.

Malo ih je pro{lo, a mo`da za

Biha} to nije ni bilo dobro, jer su ti,svojim izgledom i pri~om, uneli

paniku, "jer eto ide velika vojska

Srba", i muslimanski narod je krenuo

preko Une, a i daqe od we, jer malo

je tu sad bilo naoruànih, i niko nije

htio, niti mogao, da se suprostavi.

Keki} je u{ao u Biha}, kao da ide

po wivi, obeleìo svojim oru`jem,

{ta je i koga je trebalo obeleìti,

do{ao do mosta na Uni, i minirao ga,

kao oznaku {ta je i dokle je ~ije, a

onda, preko Velikog Radi}a, krenuo

prema Krupi.

Tu je ve} po~eo sretati Prijedor-

~ane, a oni su mu rekli da ni u Krupi,

bar s ove strane Une, nema nikoga od

naoruànih muslimana, i da su oni

uradili s krupskim mostom isto {to

i on s biha}kim.

96

NAPAD


93/141

Polako su ~istili teren, kre}u}i

se ka Sanskom Mostu, a onda }e i}i ka

Bronzanom Majdanu, i Bawa Luci.

Ovde vi{e nije bilo pretwe, sad

je jedina opasnost bila da ih naredni

dan, hrvatska avijacija, ili helikop-

teri, ne sustignu na ~istini.

*

Nakon prvog {oka, od napada dva

vojna helikoptera sa srpskom vojnom

posadom, i dosta velikih gubitaka,

hrvatska oklopno-mehanizovana vojna

kolona, konsolidovala se, pokrenu-

la, i sa novopristiglim tenkovima i

transporterima, uz nadletawe hrvat-

skih helikoptera i aviona-lovaca,

krenula ponovo na Bawa Luku.

Pro{li su i Lakta{e, i do{li do

mosta u Kla{nicama, tu na ulazu u

Grad, i sve je delovalo sablasno i

pusto, poja~ano jo{ tom tutwavom ~e-

97

NAPAD


94/141

lika i motora.

Nigde nikoga, sem wih, trijum-

falnim, na putu.

U Kla{nicama se kolona razdva-

jala, jedan tenk bi odlazio starim

putem, jedan novim, i sve tako, dok se

nisu formirale dve uporedne kolonevojnih vozila, koje na razmaku od par

stotina metara, ulaze u avetiwski

grad, u kome niko niti slavi, niti

pla~e, jer nikoga nisu ni videli.

A kad je ~elo kolone, koja je i{la

starim putem, do{lo do raskrsnice

kod Velike pijace, blizu `elezni~ke

stanice, stalo je, jer daqe nije moglo

od desetina gusto parkiranih ka-

miona i autobusa, prepre~enih na

putu.

Isto se, istovremeno, desilo i

drugoj koloni, tu, petsto metara da-

qe, na raskrsnici ispod Petri~ev-

ca.

Kolone su stale, do~asnik i ~as-

nik, sa {ahovnicom na rukavu, su

iza{li da procene situaciju, a on-

da....

98

NAPAD


95/141

A, onda ....

Onda se, iz desetina ru~nih

baca~a, istovremeno na obe kolone,

ga|aju}i prvo tenkove, potom i trans-

portere, sru~ila kanonada granata.

Padale su i padale!

*

Mrkowi}ki policajci su krenuli

na Jajce i elektrane na Vrbasu, ali

nije bilo dobrog plana, i ispalo je da

je {ipovska policija napala grad pre

nego {to su zauzete elektrane.

Pa su oni iz elektrana poru~ili

da ako oni budu napadnuti, ili se

nastavi napad na Jajce, da }e oni

naglo da puste vodu iz brana, {to bi

ugrozilo nizvodnu branu u Bo~cu,

Bawa Luku, Lakta{e, pa i Gradi{ku.

Onda je obema stranama do{lo

nare|ewe, s wihovih visokih pozici-

ja.

99

NAPAD


96/141

Prvima: Ni po koju cenu ne pu{-

tati vodu iz brana, ali se praviti

kao da ho}e{!

A drugima, isto to, samo malo

druk~ije: Nikako ne napadati ni

Jajce, ni brane, ali ostati nadomak

wih, za slu~aj da oni ipak puste vodu!

*

I dok su jo{ granate padale, pro-

bijaju}i ~eli~ne oklope, desilo se

ne{to nadzemaqsko i nezamislivo,

za srpske vojnike i policajce potpuno

neo~ekivano, da su i oni zastali u

svom ga|awu, posmatraju}i doga|aj sa

narastaju}om voqom za borbu.

Tako, dok jo{ nisu prestale da se

ispaquju granate iz ru~nih baca~a,

prvo je, iz ku}a, gara`a i drugih ob-

jekata, potr~alo ka hrvatskim ~eli~-

nim grdosijama, nekoliko mu{karaca,

nose}i u rukama kanistere od deset,

100

NAPAD


97/141

dvadeset ili trideset litara, sa

fitiqima koji su gorili, pretr~ali

bi deset, dvadeset ili trideset

metara, i bacalo, tu izbliza, te

ogromne Molotovqeve koktele na

mrske, iskonske nemani.

Tek su oni bacili, a ve} su kre-

nule desetine drugih, sa istim tak-

vim plamenim bombama, a onda su, sa

svih strana, izjurile stotine, i hi-

qade, mu{karaca i èna, svih godi-

{ta, i dok su neki nestajali u istom

tom plamenu, ili padali pogo|eni od

sporadi~nih hitaca, ve}ina je bacala

Ogaw Pravde, a obe kolone su gorile,

i ta ve~ita Crna Legija, crwa da ne

moè biti, pretvarala se tu, na ba-

walu~kim avenijama, u crno, nepovra-

tno, zgari{te..

I sve je to trajalo minut, dva ili

tri, a onda se iz stotina grla, za

trenutak zanemelih prizorom, za~uo

jo{ ja~i, i stra{niji uzvik:

"Juriii{, bra}o!" i na stotine

vojnika, policajaca i naoruànih

civila sjurilo se prema toj vatri,

101

NAPAD


98/141

uni{tavaju}i bilo kakav otpor, ali i

bilo kakav `ivot, Crnoj Legiji.

Ovu zemqu ona ne}e gaziti!

*

Lakta{ka i prwavorska polici-

ja, na zadwim obroncima Kozare pre-

ma Vrbasu, na Bawalu~koj Kozari, su-

protstavila se hrvatskim desantnim

jedinicama koje su dolazile iz prav-

ca aerodroma u Mahovqanima.

Policajci su bili hrabri, ali

ve} prvi minuti sukoba pokazali su

da je vojna sila i obu~enost na hr-

vatskoj strani.

Srpski policajci su ginuli, a da,

takore}i, nisu mogli ni da uzvrate.

Ve} su svi mislili, ili da se

povuku, ako ikako mognu, ili da svi

izginu, kad se, na obe strane, pronela

vest:

"Crna Armada je uni{tena!"

102

NAPAD


99/141

Bio je to potpuni preokret.

Nadiru}i Hrvati su zastali, a

onda, delom svesni da bi daqim na-

predovawem i sami mogli da upadnu u

klopku, a delom uàsnuti ve{}u, pr-

vo polako, a zatim brzo, pa sve brè,

haoti~no, u neredu, i pani~no, po~e-li, pa pojurili da se povla~e prema

Mahovqanima, i spasonosnim heli-

kopterima.

Srpska policija, naprotiv, oso-

koqena, juri{ala je za wima, nano-

se}i im velike gubitke, i tako sve do

aerodroma, sa koga ni pola heli-

koptera nije odletilo, jer su jo{ na

zemqi, ili pri poletawu, bili uni{-

teni.

*

Hrvatski vojnici i policajci koji

su ostali u woj, povukli su se ùrno

iz Gradi{ke, a uspela je da se izvu~e

103

NAPAD


100/141


101/141

popola, otvaraju}i tako Sloveniji

izlaz na me|unarodne pomorske vode.

"Podla britanska pa{~ad!" be-

sneo je hrvatski Premijer u svom Ka-

binetu, dok je predsednik Hrvatske, u

svojim zvani~nim odajama, gladio

bradu, }utao, i {etao od }o{ka do}o{ka prostorije.

*

Vehabije, zeni~ki i tuzlanski

policajci, brzo su ovladali Dobojem,

[amcem, pa i Derventom, a ni sa

Br~kim nije bilo mnogo problema.

Ve} mnogo ranije, po Posavini se

rasporedio bataqon muslimanske

komponente Armije BiH, a naro~ito su

brzo izveli zauzimawe Rafinerije

nafte u Brodu, da slu~ajno ne bi

do{lo do sabota`a.

Tako su oni kontrolisali svo

podru~je do op{tinskih me|a Srbca,

105

NAPAD


102/141

Prwavora i Tesli}a na zapadu, i op-

{tine Bijeqina, na istoku.

Daqe nisu ni i{li, jer daqe nije

ni bilo predvi|eno!

*

Dvoica snajperista su ubijena,

ostali su se prikrili po jata~kim

ku}ama ili stanovima, a jedan je

uhva}en `iv.

Uradili su mu sve "po propisu",

{to se ~ini kad se, u takvoj prilici,

uhvati ta, hladnokrvna, ubila~ka

zver!

Lak{e bi mu bilo da je sam

sko~io sa nebodera na kome je bio

zarobqen.

*

106

NAPAD


103/141

Hrvatska, a ni ostale TV-ekipe,

nisu o~ekivale ovakav razvoj doga-

|aja u Bawa Luci, uspeli su da snime

po~etne scene, a onda su se, zbog

li~ne sigurnosti, sve vi{e udaqa-vali od mesta doga|aja, dok se svi

nisu zatvorili u ku}e, koje su bile

iznajmqene, ili su ih doveli u wih

~lanovi drugih TV-ekipa, ili wihove

veze u gradu.

Oni koji su bili krenuli iz

hotela, nisu se u wih vra}ali, iz-

gledalo im je suvi{e opasno, `eleli

su samo da odu iz ovog grada, ali nisu

znali ni kuda, ni na koju stranu, jer su

im sve strane bile blokirane, a i

redakcije su im poru~ivale da iz

grada ne mi~u, ako mogu da snimaju,

ako ne mogu, neka se pritaje, tako im

je sigurnije.

Jer je bes naroda bio toliki da

na ulicama odavno vi{e nisu mogli

biti, pa su sad ~u~ali u ku}ama, odak-

le nisu mogli snimati, pogotovo izve-

107

NAPAD


104/141

{tavati.

Ali, bilo je materijala sa po-

~etka, i iz pripreme doga|aja, koji je

odaslan mati~nim ku}ama, pa se to

vrtilo, a po posavskim gradovima su

slobodno snimali, i svako divqawe,

ru{ewe i paqewa, ponaj~e}e musli-mansko, pripisivali Srbima.

CNN je uporno, u redovnim raz-

macima, ponavqao:

"Ne zna se {ta se ta~no de{ava,

pogotovo u Bawa Luci, ali je o~igled-

no da Srbi napadaju sve {to je ka-

toli~ko i muslimansko, i da je ovo

kulminacija vi{egodi{we naciona-

listi~ke politike, pa i one politike

koju su Srbi sprovodili ovde jo{ od

po~etka devedesetih!"

Sli~nu, ali jo{ vi{e histeri~-

nu i antisrpsku pri~u, ponavqali su

mediji u Federaciji, a u Hrvatskoj je

to eskaliralo do najvi{eg stepena

mr`we i {ovinizma, i u najboqoj tra-

diciji wihovog usta{o-fa{izma.

Samo niko od wih nije, ni tada,

108

NAPAD


105/141

niti }e kasnije, spomiwao uni{tenu

hrvatsku vojnu kolonu.

*

U Sarajevu je, ispred Srpskog gra-

|anskog vije}a, (i to izvesni Jovi~i}

i jedan [piridon, oba poznate pre-

livode) saop{teno da je "ovo krah

genocidne tvorevine, i nacionali-

sti~ke retorike i politike, i ma ka-

ko `alosni bili ovi doga|aji, oni

nam otvaraju perspektivu jedinst-

vene, gra|anske i multietni~ke Bo-

sne i Hercegovine".

Na Palama je, uz jake jedinice

me|unarodnih snaga, ali primetno

nedola`ewe Federalne policije, jo{

pre, u tajnosti sastavqeno Srpsko

gra|ansko ve}e Romanijsko-podrin-

skog okruga, saop{tilo da je "do{ao

kraj bawalu~koj tiraniji i wenom

uzimanju para na ra~un isto~nog dela,

109

NAPAD


106/141

i da se sada ~itav ovaj predio vra}a

tamo gde i pripada, a to je Sarajevski

kanton".

Pozvali su i policiju da po{tuje

zakon i odr`ava red, i da }e svi

ostati na svojim mestima koji se, u

skladu sa zakonima Bosne i Herce-govine, budu vladali.

A po{to su u napadu islamskih

boraca na Bawa Luku, bili ubijeni i

predsednik i premijer Republike

Srpske, te srpski ~lan predsedni{-

tva BiH, kao i neki ministri, pogoto-

vo ministar policije, niko policiji

isto~nog dela nije mogao dati druge i

druga~ije instrukcije.

I posebno su pazili, iz Federa-

cije i iz me|unarodnih faktora, da

prema isto~nom delu nema nikakvih

provokacija, tako su i tamo{wi srps-

ki policajci bili mirni, jer su i

gra|ani bili mirni, samo su mnogi

prebacivali porodice u Srbiju.

A popodne tog dana, isto tako do-

bro obezbe|ena me|unardonim trupa-

ma, oglasila su se Srpska gra|anska

110

NAPAD


107/141

ve}a i u Bijeqini, i u Trebiwu.

U Sarajevu je Visoki Predstav-

nik, pred samo ve~e, odrào konfe-

renciju za novinare, naglasiv{i da je

ovo "àlosni kraj srpskog ultra-

nacionalizma, ali da je ovo pobeda i

dokaz demokratije, i nova sna`nastranica na evropskom putu Bosne".

Predstavqen je i, kako je re~eno

i "novi, privrijemeni prijedstavnik,

iz rijedova srpskog naroda, u Prijed-

sjedni{tvu BiH", onaj sko~o, [piri-

don, koji je naglasio, da }e "zgroèn

nacionalizmom i {ovinizmom sop-

stvenog naroda", jo{ vi{e, i jo{ ~vr-

{}e, prvo, insistirati na ukidawu

"Prijedsjedni{tva", i na birawu

"Prijedsijednika" BiH, po gra|anskom

principu: jedan "~ovijek", jedan glas!

U Beogradu su, nedugo nakon ove

vesti iz Sarajeva, iza{li, na tele-

viziji, sa saop{tewem Predsednika

Republike Sr

Documents

Napad (politički triler)