Click here to load reader

naknada stete

  • View
    369

  • Download
    12

Embed Size (px)

Text of naknada stete

ALFA UNIVERZITET BEOGRAD FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA RUKOVODEE KADROVE U NOVOM SADU

TETA I NJENA NAKNADADIPLOMSKI RAD

Mentor: Prof. dr Sinia Ognjanovi Novi Sad, novembar, 2012.

Student: Devad Hamidovi

Sadraj UVOD _____________________________________________________________________ 2 1. 2. 3. 4. 5. UGOVORNA I DELIKTNA ODGOVORNOST ZA TETU ____________________________ 3 POJAM I VRSTE TETE ____________________________________________________ 7 OSNOV TETE __________________________________________________________ 2 ODGOVORNOST ZA TETU ________________________________________________ 4 NAKNADA MATERIJALNE (IMOVINSKE) TETE ________________________________ 65.1. 5.2. 5.3. 5.4. 5.5. 5.6. Pojam, egzaktna naknada i naknada u naturi __________________________________ 6 Naelo potpunosti naknade ________________________________________________ 7 Naknada materijalne tete tredem licu ______________________________________ 13 Naelo pravinosti _______________________________________________________ 19 Naknada materijalne tete zbog povrede asti i iznoenja neistinitih injenica ______ 20 Renta _________________________________________________________________ 21

6.

NAKNADA NEIMOVINSKE TETE __________________________________________ 266.1. 6.2. 6.3. Satisfakcija _____________________________________________________________ 26 Naelo restitucije u domenu neimovinske tete _______________________________ 28 Novana naknada neimovinske tete i kriterijumi njene visine ___________________ 29

ZAKLJUAK _______________________________________________________________ 34 LITRATURA _______________________________________________________________ 36

1

UVODPravni poslovi, naroito ugovori, tradicionalno su najznaajniji izvori obligacija. Ipak, prouzrokovanje tete je u savremenim uslovima toliko znaajan izvor obligacija da se postavlja pitanje da li ve ozbiljno konkurie za primat u odnosu na obligacije nastale voljom pravnih subjekata. U modernim uslovima ivota znatno su porasli rizici prouzrokovanja tete, njen obim je u mnogim sluajevima daleko prevaziao mogunosti naknade ne samo bogatih pojedinaca ve i pojedinih velikih osiguravajuih drutava.Otuda je znaaj prouavanja ovog izvora obligacija znatno porastao u odnosu ne samo na tradicionalna ve i doskoranja shvatanja. Napredak tehnike civilizacije, intenziviranje razliitih vrsta saobraaja, ali i globalni poremeaji u prirodi (npr. fenomen globalnog zagrevanja) znatno uveavaju rizike nastanka ogromnih teta, i to kako po brojnosti i uestalosti, tako po njihovom obimu, tako da e u vremenu koje dolazi ovaj izvor obligacija biti jo vie na znaaju. Prouzrokovanje tete stvara obavezu njene naknade, odnosno raa obligaiju, a to, naravno, znai da moraju da postoje dve strane: poverilac i dunik; poverilac je oteenik (oteeni), a dunik je tetnik. Iz toga logino proizlazi jo jedna posledica: teta mora da bude prouzrokovana drugom licu, a ne samom sebi, jer u protivnom nema obligacije, pa time ni prava, odnosno dunosti naknade tete. Ono to moe biti predmet obligacije, to je ponaanje pravnog subjekta, dakle injenje ili neinjenje, moe biti uzrok nanoenja tete, npr. prouzrokovanje tete razbojnikom kraom, nepruanje nune pomoi, neispunjenje ugovorne obaveze, kleveta itd. Iz navedenog proizlazi da postoje i tri osnovna oblika odgovornosti za naknadu tete: po osnovu krivice, to se ponekad naziva i odgovornost za svoje radnje; odgovornost za drugog; objektivna odgovornost, odnosno odgovornost za opasne stvari i opasne delatnosti. Nominim laedere je opta norma koja podrazumeva obavezu zabrane prouzrokovanja tete. U Zakonu o obligacionim odnosima ona je postavljena u osnovnim naelima: Svako je duan da se uzdri od postupaka kojim se moe drugom prouzrokovati teta". Ta opta norma sankcionisana je konkretnom odredbom: Ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice". Odgovornost za naknadu tete moe postojati i bez krivice.

2

1. UGOVORNA I DELIKTNA ODGOVORNOST ZA TETU Znaaj problema razlikovanja ugovorne i deliktne odgovornosti za tetu je velik. Evropska komisija je, ak, naruila posebnu komparativnu studiju u kojoj je ovo pitanje zauzelo izuzetno mesto. U zakljunim razmatranjima ove studije postavljeno je pitanje da li meanje, sistemski problemi, pa ak i terminoloke i konceptualne razlike izmeu ugovornog i deliktnog prava za zemlje lanice Unije predstavljaju prepreke pravilnom funkcionisanju internog trita. Iako na prvi pogled postoji velika bliskost izmeu ugovorne i deliktne odgovornosti za tetu, to su, u stvari, dve raznorodne oblasti s jedinstvenim ciljem, a to je obeteenje oteenog. Uklapanje raznorodnih pravnih ustanova, posebno onih koje imaju isti ili slian cilj, u jedinstven pravni sistem bio je veliki problem za sve zakonodavce, kako u istoriji, tako i danas. Otuda je raspravljanje ovog pitanja od velikog znaaja kako za pravnu nauku, tako i za zakonodavnu praksu i, posebno, praktinu primenu prava. Raznorodnost ovih ustanova u mnogim elementima opravdava postojanje dihotomije na ugovornu i vanugovornu, deliktnu odgovornost za tetu, ali njihov zajedniki cilj otvara pitanje: da li je mogue ublaiti postojee razlike i, ako je to mogue, u kojoj meri? Nepotovanje obaveze moe biti relativno (ugovorna odgovornost, ugovorna teta) i opte, odnosno apsolutno (deliktna, odnono vanugovorna odgovornost za tetu). Odgovornost za deliktnu tetu poznata je od najstarijih pravnih izvora, npr. Zakon Enune iz XVIII veka pre n. e., Hamurabijev zakonik iz XVII veka pre n. e., Zakon XII tablica, Mojsijevi zakoni i dr. U Zakonu XII tablica lake povrede prava linosti, npr. lake telesne povrede, amar, krae protivpravno lienje slobode i sl., spadale su u iniuria. U sluaju iniuriae oteeni je od tetnika dobijao 25 asa. U pretorskom pravu, u drugoj polovini republike iniuria trpi velike promene u odnosu na reenja Zakona XII tablica. Pretor, pored ostalog, posebnim ediktima odreuje za injuriju: javno vreanje uinjeno od vie lica; napad na ast potene ene i maloletnika pogrdnim dobacivanjima, ponudama, praenjem, dovoenjem pratilaca (asnih ena ili maloletnika) i drugi napad na ugled graana s namerom da se omalovai njihova ast. Od kraja republike actio iniuriae se koristi u svim sluajevima u kojima se povreda imovine ili ometanje uivanja stvari moe smatrati povredom asti. U klasinom periodu injurija pokriva jo ire polje deliktne tete, naroito radnje kojima se neko vrea ili omalovaava. Ideja naknade nematerijalne tete ne samo da je imala vrsto utemeljenje u rimskom pravu ve je njeno praktino ostvarivanje imalo konstantan razvoj. Osnovna razlika izmeu ugovorne i deliktne odgovornosti za naknadu priinjene tete javlja se u vezi s postojanjem, odnosno nepostojanjem obaveze koja prethodi odgovornosti za

3

tetu. Ugovorna odgovornost podrazumeva postojanje punovanog ugovora kojim je dunik preuzeo klauzalno obeanje koje nije ispunio. U ugovornoj odgovornosti, dakle, postoji prethodna obligacija, nastala voljom stranaka, koja je potom povreena, npr. prodavac nije predao kupcu robu u roku i kupac trpi tetu. U ugovornoj odgovornosti, re je o ogranienom broju sluajeva, jer oteeni je izneveren u svom opravdanom oekivanju, koje ima osnov u pravnom poslu. U ugovornoj odgovornosti re je, dakle, o neispunjenju kauzalnog obeanja, odnosno povredi ili ugroavanju same kauze. Iz ovoga neki autori zakljuuju da je u ugovornoj odgovornosti u pitanju dvojstvo primarne i sekundarne obaveze dunika: dunik je obavezan da ispuni ugovorenu prestaciju a ako to ne uini, stupa u dejstvo sekundarna obaveza, a to je naknada tete. Sekundarna obaveza moe da se duguje i pored primarne (osnovne) obaveze, a moe i da zameni osnovnu obavezu (npr. u sluaju raskida ugovora zbog neispunjenja). Ipak, u irem smislu, tzv. ugovorna obligacija obuhvata i sluajeve ranijih obligacija koje nisu nastale na osnovu volje. To su sluajevi ranije (pre tete) postojeih obligacija na osnovu samog zakona, npr. zakonska obaveza izdravanja. U stvari, kada ve postoji ranija obligacija, postoji i pretpostavka o krivici one strane koja stoji u toj obligaciji nasuprot oteenom. Ve postojea obligacija, drukije reeno, stvara pretpostavku tetnika, a to je zajedniko i za ugovorne (voljne) i za zakonske obligacije. Zbog toga je odgovorno lice u ugovornim obligacija uvek i samo druga strana - dunik. U tom smislu, kao i sam ugovor, ugovorna odgovornost deluje inter partes. S druge strane, postoji neuporedivo vei broj sluajeva kada oteeni trpi tetu, a to je injenje ili neinjenje tetnika koje nije vezano za uzajamno obeanje, odnosno iz koga neposredno proistie nastanak obaveze naknade tete, npr. povreda ili ugroavanje linih ili imovinskih prava. U tim sluajevima re je o vanugovornoj, odnosno deliktnoj teti. U prvom sluaju graanskopravna odgovornost, odnosno odgovornost za tetu ima osnov u pravnom poslu, a u drugom sluaju osnov naknade je sam delikt, pa u oba sluaja oteeni ima pravo da od tetnika zahteva naknadu pretrpljene tete. U deliktnoj odgovornosti, dakle, nije postojala prethodna obligacija, ve je obligacija nastala samim faktom prouzrokovanja tete. Otuda u deliktnoj odgovornosti za tetu postoji znatno iri krug odgovornih lica no to je to sluaj u ugovornoj odgovornosti: odgovara kako izvrilac, tako i podstrekai i pomagai, postoji i odgovornost za drugog, ali i objektivna odgovornost. U izvesnom smislu, dakle, deliktna odgovornost deluje erga omnes. Iz navedenog sledi da se u ugovornoj odgovornosti odgovara po osnovu pretpostavljene krivice, dok deliktna odgovornost moe biti zasnovana ne samo na (dokazanoj ili

4

pretpostavljenoj) krivici ve i bez obzira na krivicu (odgovornost za drugog, objektivna odgovornost). U ugovornoj odgovornosti generalno je re o licima koja poseduju poslovnu sposobnost, jer teti prethodi ugovorna obligacija. Naravno, mogui su i neki izuzeci, npr. univerzalni sukcesor tetnika je maloletno lice. Deliktna sposobnost fizikih lica se stie znatno ranije, puna sa etrnaest godina, a moguna je i odgovornost tetnika uzrasta izmeu sedam i 14 godina. Veoma znaajna razlika izmeu ugovorne i deliktne odgovornosti za tetu javlja se na planu karaktera normi koje ureuju jedno, odnosno drugo polje odgovornosti. Ugovorna odgovornost je, naelno, plod privatne autonomije i zato je volja stranaka dominantna. To povlai i odgovarajuu posledicu, u smislu da je ugovorna odgovornost ureena dispozitivnim normama, a to podrazumeva pravilo da ugovarai mogu da urede tu odgovornost po svojoj volji, poveavajui ili smanjujui njen obim, pa je ak i iskljuiti u nekim sluajevima. S druge strane, deliktna odgovornost je regulisana imperativnim, prinudnim propisima, koje stranke ne mogu svojim ugovorom menjati, a poto su posredi prinudne norme, to znai da se odgovara kako za umiljaj i grubu nepanju, tako i za nehat. Izmeu ugovorne i deliktne odgovornosti javlja se i razlika u prirodi obligacije, i to prema kriterijumu deljivosti obligacije a posebno problem deljive obligacije koja treba da se ispuni u celini. U ugovornoj odgovornosti za tetu pravilo je podeljena odgovornost, odnosno solidarna ugovorna odgovornost mora biti ugovorena ili, za neke posebne ugovore (npr. trgovinske), zakonom predviena. S druge strane, kada vie lica prouzrokuje tetu drugom svojim deliktom, njihova odgovornost je po samom zakonu solidarna, tj. pravo predvia da iako je obaveza deljiva, ona se stavlja pod reim nedeljive obaveze. U ugovornoj odgovornosti po pravilu je re o odgovornosti za predvidljivu tetu, osim kada je teta prouzrokovana prevarom, namernim neispunjenjem ili zbog krajnje nepanje kada je dunik obavezan da naknadi predvidljivu i nepredvidljivu tetu. Vanugovorna odgovornost je znatno ira: podrazumeva potpunu, integralnu naknadu (stvarna teta i izmakla korist), a kada je teta uinjena krivinim delom sa umiljajem, onda je i posebna naknada, prema subjektivnoj vrednosti. Razlika izmeu ugovorne i deliktne odgovornosti javlja se i na planu zastarelosti. U ugovornoj odgovornosti rok poinje da tee od dospelosti konkretne obaveze do isteka zakonom predvienog roka za konkretnu ugovornu obligaciju. U deliktnoj odgovornosti dospelost nastupa uvek u istom trenutku, a to je trenutak nastanka tete. Deliktna odgovornost podrazumeva i subjektivni i objektivni rok: subjektivni, koji tee od saznanja za priinjenu tetu

5

i tetnika, i iznosi tri godine, i objektivni, koji predstavlja krajnji rok u kome oteeni moe da zahteva naknadu od tetnika, a to je pet godina od pretrpljene tete. Iz navedenog je vidljivo da dihotomna podela na ugovornu i vanugovornu, odnosno deliktu odgovornost za tetu nije vetaka i da predstavlja realnost. U unutranjem pravu ta podela i ne predstavlja neki problem. Ipak, na meunarodnom planu, posebno kada je re o meunarodnom trgovinskom pravu, ona izaziva odreene probleme, npr. poveanje trokova za informacije u vezi s inostranim pravom (npr. razlika u reimu deliktne odgovornosti izmeu zemlje izvoza i zemlje uvoza), razliiti sistemi zastarelosti, razliiti sistemi prenosa svojine (npr. translativni sistem koji se primenjuje u francuskom ili italijanskom pravu, za razliku od sistema u nemakom, austrijskom i naem pravu), razliiti sistemi zalonih prava itd. Sve su to injenice koje ukazuju na razliite posledice koje proizvodi kako dihotomna podela odgovornosti za tetu, tako i razlike u sistemima deliktne odgovornosti, kao i u relevantnim pravnim ustanovama koje utiu na pravne reime odgovornosti za tetu. teta, dakle, moe da nastane ili usled nepotovanja ugovornih obaveza (ugovorna teta), ili na osnovu delikta (vanugovorna, deliktna teta). Nastanak tete moe biti, pak, vezan i za jednu grupu sluajeva koja, na neki nain, stoji izmeu ove dve osnovne grupe, jer ugovor" ili nije ni nastao (apsolutno nitav) ili nije opstao (relativno nitav), i to zbog ponaanja jedne strane, koje je bilo protivno naelu savesnosti i potenja, tj. krivicom jedne strane . Culpa in contrahendo, odnosno odgovornost koju ona uspostavlja, treba da zatiti stranu koja je dala kauzalno obeanje i, dosledno naelu savesnosti i potenja, raunala da je i druga strana pristupila kako pregovorima, tako i samom dogovoru. Obeanje druge strane, meutim, nije bilo kauzalno, tj. nije se zasnivalo na onim injenicama koje bi savestan i poten ugovara imao na umu pri izgraivanju ugovornog odnosa, zbog koga je u konkretnom sluaju dolo, umesto do izvrenja kauzalnih obeanja, odnosno ostvarenja kauze ugovora do njegove nitavosti ili ruljivosti. Savesna strana je, imajui poverenje u obeanje druge strane, pretrpela tetu upravo zato to se oslonila na ispunjenje utovorne obaveze druge strane i zato nesavesna strana odgovara za tzv. negativan ugovorni interes. Taj negativan ugovorni interes je, u stvari, teta koju savesna strana trpi zbog nesavesnosti druge, odnosno to je cena" nekauzalnosti obeanja. Strogo gledano, osnov odgovornosti ovde nije u pravnom poslu, ali jeste povodom pokuaja zasnivanja pravnog posla; osnov nije u ugovornoj obligaciji, jer ona ili nije nastala, ili je ve prestala pre ispunjavanja meusobnih kauzalnih obeanja, ali nije ni u sferi koja se moe oznaiti isto vanugovornom iako nesavesne strane umnogome naginju ka deliktnoj

6

odgovornosti. Otuda se odgovornost za negativan ugovorni interes moe postaviti, kao kakav srednji lan, izmeu utovorne i deliktne odgovornosti.

2. POJAM I VRSTE TETECode civil odreuje da delo ma koje vrste jednog lica, koje prouzrokuje tetu drugome, obavezuje onog ijom je krivicom priinjeno, na ispravku ili naknadu tete, pri emu je odgovoran svako ne samo za tetu priinjenu namerno nego i za tetu prouzrokovanu njegovom nebriljivou ili nesmotrenou. Kada se u naoj literaturi definie teta, najee se navodi da je to utrb" priinjen nekom licu u njegovoj imovini, pravima ili njegovoj linosti, kao i izmakla dobit, koju je neko po obinom toku stvari mogao da oekuje. To je, u stvari, parafraziranje definicije tete iz austrijskog Graanskog zakonika, budui da srpski Graanski zakonik nije imao posebnu odredbu kojom bi teta bila definisana. Nemaki Graanski zakonik, a po ugledu na njega i vajcarski Zakonik o obligacijama, sadri neto iru definiciju tete. Prof. Konstantinovi je u Skici za zakonik o obligacijama i ugovorima definisao tetu ne samo kao svako umanjenje neije imovine i spreavanje njenog poveanja nego i povrede svakog zakonitog interesa, kao i povrede prava linosti: slobode, asti, ugleda, stida, linog i porodinog mira i drugih linih dobara, kao i nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola (moralna ili neimovinska teta)". Zakon o obligacionim odnosima sadri definiciju tete: a to je umanjenje neije imovine (obina teta) i spreavanje njenog poveanja (izmakla korist), kao i nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola, ili straha (nematerijalna teta)

Materijalna teta pogaa imovinu oteenog, i to: neposredno (stvarna teta), kada se ogleda u umanjenju njegove imovine, ili pak posredno (izmakla dobit), kada je re o spreavanju njenog uveanja do koga bi po redovnom toku stvari i dolo da nije bilo tetnog dogaaja. Do stvarne tete, odnosno neposrednog umanjenja imovine oteenog moe doi usled injenja ili neinjenja tetnika. tetnik moe injenjem naneti tetu oteenom kako umiljajem, npr. zbog provalne krae ili objavljivanjem neistinite vesti da je odreena banka pod steajem, zbog ega doe do enormnog povlaenja depozita, ali i nehatom, npr. nepanjom

7

srui au crnog vina koje se prolije na odelo oteenog. Neinjenjem, tetnik moe prouzrokovati tetu oteenom zbog nepotovanja neke postojee obaveze, npr. oglui se o zakonsku normu o obavezi pruanja nune pomoi, ne iskljui mainu posle odreenog broja radnih sati radi remonta i sl. Izmakla korist (dobit) postojae, npr. ako je tetnik razbio vetrobran na autobusu oteenog tako da on nije mogao dva dana, koliko je trajala popravka, da prevozi svoje putnike, ili ako fabrika izradi proizvod koji sadri zatieni patent oteenog, a bez njegovog odobrenja, odnosno ako izdava bez odobrenja autora odtampa i pusti u prodaju njegovu knjigu. Otuda i njen naziv: imovinska teta. S druge strane, nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola, ili straha nije teta koja pogaa imovinu oteenog. Zato je ZOO naziva nematerijalnom tetom. U nauci se nematerijalna teta naziva i neimovinskom, moralnom, neekonomskom i idealnom tetom. Npr. objave se montirane fotografije koje tete asti i ugledu oteenog, ili oteeni bude lien slobode na osnovu odluke koja se zasniva na neustavnom ili nezakonitom aktu, ili oteeni usled ozbiljne pretnje po ivot trpi strah visokog intenziteta. Za razliku od odreivanja pojma materijalne, imovinske tete, nauka je imala tekoe pri odreivanju pojma nematerijalne tete. Tekoa u odreivanju pojma moralne tete vidljiva je i iz injenice da su je i poznati autori s kraja XIX i poetka XX veka odreivali na negativan nain. Tako Bodri i Lakantineri navode da je to svaka teta koja ne pogaa pojedinca u njegovoj imovini ili telu. Drugi autori prve polovine XX veka navode da neimovinska teta postoji uvek onda kad novana reparacija nije u stanju da bude adekvatna teti, da bude objektivno procenjena..."; novac u odnosu na pretrpljenu tetu ne moe da ispuni svoju funkciju ekvivalenta". Problem definisanja vidljiv je i iz pokuaja da se do pojma doe posredno i to preko pojma umanjenja moralne imovine". Pod tim pojmom se, pak, podrazumeva skup linih dobara koja pripadaju pravnom subjektu, a to su ast, ugled, telesni integritet, fizike patnje, alost i briga, kao posledice tetne radnje i sl. Jedan broj autora je materijalnu i moralnu tetu razlikovao prema prirodi objekta na kome je tetna radnja izvrena: materijalna pogaa oteenu stranu u njenim imovinskim dobrima ili samoj linosti, a moralna u njenoj asti, uvaavanju, legitimnim afekcijama. Tekoa u definisanju pojma proizlazi ve iz injenice to se bol i strah podvode pod pojam tete, a taj pojam, razvijan stoleima, uvek je vezivan za materijalnu tetu. Umanjenje neije imovine uvek je bio bitan element definisanja tete, pa se tekoa javila upravo u vezi s podvoenjem subjektivnih i psiholokih elemenata pod zajedniki naziv - teta. Drugim reima, sada je trebalo da se duevni bol, duevna patnja, strah, briga, nespokojstvo, alost,

1

reju, duevna neravnotea, upodobi sa imovinskom neravnoteom koja je nastala usled tetnikovog ponaanja. Oigledno je, dakle, da se duevna ravnotea, odnosno neravnotea ne moe podvesti pod pojam imovine, pa ni moralne imovine, jer je neimovinske, subjektivne prirode. Otuda je valjalo razdvojiti tetu na imovinsku, kao materijalnu, s jedne, i neimovinsku, moralnu, s druge strane. Zato je proizalo da i definicija tete mora imati dva elementa: materijalni, odnosno imovinski, i nematerijalni, neimovinski. No i pored teorijske opravdanosti praktine potrebe razdvajanja ovih pojmova, treba imati na umu da je i ova podela, kao uostalom i svaka druga, u svojoj sutini relativna. Tako, treba imati na umu da i prouzrokovanje duevne neravnotee moe izazvati znatnu, ak i teko merljivu materijalnu tetu. Unakaenost lica jedne manekenke, koja je itav ivot usmerila upravo u tom pravcu, ili violiniste kome je odseena aka, moe dovesti do potpunog kolapsa stvaralake volje, psihike snage, pa i volje za ivot, te iskljuivanja iz normalnih ivotnih funkcija. Takvu materijalnu tetu nije nemogue, ali svakako nije lako izraunati, a da ne govorimo o tekoi odreivanja i dosuivanja nematerijalne tete u takvim i slinim sluajevima.2034

3. OSNOV TETEOsnov ili uzrok deliktne tete treba razlikovati od osnova za odgovornost (naknadu) tete. Osnov, odnosno uzrok tete, u najirem smislu, moe biti dvojak: prirodni dogaaji i ljudske radnje ili proputanja. Prirodni dogaaji mogu biti vrlo razliiti, npr. zemljotresi, erupcije vulkana, udari talasa ili poplave, pad meteorita, sue, udar groma, umski poari i sl. Ljudske radnje ili proputanja, takoe, mogu biti dvojaki. Oni, naime, mogu poticati: od samog oteenog ili od drugog lica. U starim pravima ova osnovna podela na prirodne dogaaje i ljudske radnje ili proputanja imala je vei znaaj, jer su prirodni dogaaji bili razlog za iskljuivanje odgovornosti za tetu poto su se podvodili pod viu silu ili sluaj. Slino tome, podela na radnje ili proputanje samog oteenog ili drugog lica, odnosno tetnika imala je veliki znaaj, jer je u prvom sluaju naknada tete bila iskljuena, a tek drugi sluaj je, uz druge uslove, otvarao mogunost odgovornosti za priinjenu tetu. U modernim pravima ove podele su relativizovane. U savremenim pravima, naime, poto je uporedo s razvojem tehnikih nauka otvorena mogunost preduzimanja zatitnih mera u odreenim sluajevima, npr. obaveza postavljanja2034

2

gromobrana na odreenim objektima, obavezno ugraivanje protivpoarnih alarma, pa ak i automatskih ureaja za gaenje poara i sl., i neki prirodni dogaaji sada su se nali u drugoj grupi, jer postoji propisana obaveza odreenog lica da preduzme odreene mere, to ukoliko ne uini, onda je uzrok tete, u stvari, ljudska radnja (npr. postavljanje neodgovarajueg gromobrana ili neispravnog protivpoarnog sistema), odnosno proputanje (npr. nepostavljanje gromobrana, odnosno nepostavljanje protivpoarnih ureaja). S druge strane, postoji mogunost da i u sluaju kada uzrok tete potie od samog oteenog, ipak, doe do situacije prava na naknadu tete (npr. staralac duevno bolesnog lica nije vrio odgovarajui nadzor i doe do tete na imovini takvog lica koju je ono samo prouzrokovalo). Prema austrijskom Graanskom zakoniku, teta potie ili iz protivpravne radnje, ili to je protivno zakonu neto proputeno da se uini, ili pak od sluaja. Takva protivpravna radnja se moe uiniti namerno ili nepanjom i u oba sluaja re je o krivici. Osnov svake tete jeste povreda nekog subjektivnog graanskog prava oteenog ili njegovog zakonom zatienog interesa. Za materijalnu tetu to je oigledno: (1) povreeno je neko apsolutno pravo titulara, npr. vlasniku je stvar ili oduzeta, ili unitena, ili oteena; (2) povreeno je neko relativno pravo titulara, npr. dunik nije vratio dug, prodavac nije isporuio robu, poverilac je odbio da primi uredno ispunjenje obaveze od strane dunika, pa je ovaj morao da stvar smesti u javni magacin i sl.; (3) umanjena je imovina oteenog ili spreeno njeno uveanje deliktnom radnjom tetnika kojom je povreen neki pravom zatieni interes oteenog, npr. prevarom, falsifikatom ili zloupotrebom poverenja oduzeta je dravina od oteenog, te nije mogao da koristi stvar odreeno vreme, ili je usled prevare dao negativnu naslednu izjavu, ili nije prihvatio dobru ponudu, ili je tetnik preutao odlunu injenicu zbog ega se oteeni naao u bitnoj zabludi (kupuje plac za zidanje kue a tu je zabranjena gradnja) i sl. Oteeni je, drukije reeno, imao odgovarajue subjektivno pravo ili pravom zatien interes, te je usled povrede tog prava, odnosno interesa dolo do tete. To kao posledicu ima uspostavljanje posebnog obligacionog odnosa - prouzrokovanje tete, u kome se tetnik javlja kao dunik, a oteeni kao poverilac. S teorijskog aspekta postavlja se pitanje: da li neimovinskoj teti, kao to je to sluaj pri materijalnoj teti, prethodi odgovarajue neimovinsko pravo koje treba da bude povreeno? U nauci se zato isticalo da subjektivnih prava nema izvan onih koja su predviena zakonom ili ugovorom stranaka, ali ljudska linost je toliko suptilna i sloena, a njeno ispoljavanje mnogobrojno i raznovrsno da ni najingeniozniji sistem subjektivnih prava ne bi bio u stanju da

3

pokrije sve sluajeve neimovinskih teta. Jo u prvoj polovini prolog veka konstatovano je da su principi na kojima se zasniva naknada materijalne tete u osnovi isti kao i principi naknade moralne tete. Teorija je u pogledu novane naknade nematerijalne tete, ipak, dugo bila podeljena. Sovjetsko pravo je, naime, kao i prava koja su verno sledila taj sistem, vrsto stajalo na stanovitu neosnovanosti ovakve naknade. U opravdavanju tog stava isticani su brojni pravni i etiki argumenti. Pre svega, naknada tete ima kao cilj naturalnu restituciju, a ona je u nematerijalnoj teti faktiki nemogua. Novana naknada se daje kada je naturalna restitucija nemogua za materijalnu tetu i ona se da egzaktno izraunati, a to je za nematerijalnu tetu takoe nemogue. Priznavanje novane naknade nematerijalne tete nuno bi dovelo do proizvoljnosti ve zato to je ona subjektivne i individualne prirode, tako da dva lica mogu isti intenzitet bola doivljavati potpuno razliito. Dosledno tome, sud bi se morao osloniti na iskaz oteenog, a to bi znailo da oteeni sam sebi daje titulus za naknadu, to je protivno optem naelu da nije doputeno sopstvenom voljom stvarati odgovornost drugom i tako pribavljati korist. U suprotnom, otvorile bi se neograniene mogunosti zloupotreba, pekulacije, simuliranja bola i njegovog intenziteta od strane tuioca, dok bi s druge strane, tuenik isticao sve mogue okolnosti, ak i one intimnog karaktera, koje bi ukazivale na odsustvo ili nii stepen intenziteta bola tuioca, to bi sve zajedno nuno vodilo ponienju ljudske linosti. Konano, treba imati na umu da su lina dobra zatiena efikasnim sistemom normi krivinog prava. Sline argumente isticali su i protivnici novane naknade nematerijalne tete i u onim pravnim sistemima u kojima je ovakva naknada bila realnost. Odmeravajui teorijske razloge, ubedljivo su nadvladali argumenti koji opravdavaju sve oblike naknade nematerijalne tete, ukljuujui i novanu naknadu.

4. ODGOVORNOST ZA TETUKao to je reeno, uzroci tete mogu biti veoma razliiti. Tako, npr. pad meteorita moe izazvati umanjenje neije imovine, moe dovesti do spreavanja njenog uveanja, a moe prouzrokovati fizike ili psihike bolove, ili strah, ili pak, sve to zajedno. Meutim, u takvom sluaju nema odgovornosti za nastalu tetu i oteeni nee imati mogunosti da dobije naknadu. Naravno, drugo je pitanje mogunosti osiguranja ak i od ovakvih vrsta tete, jer bi tada postojala ugovorna odgovornost osiguravaa. Ali, kada je re o vanugovornoj dgovornosti za tetu, iz navedenog primera je vidljivo da ne dovodi svaka teta ujedno i do odgovornosti za

4

njenu naknadu. Da bi postojalo pravo na naknadu, mora postojati i neija odgovornost za tetu koju trpi oteeni, a da bi postojala odgovornost, mora postojati i pravni osnov takve odgovornosti. U ugovornoj odgovornosti osnov je jednostavan, to je kauzalna veza koja je ugovorena voljom stranaka putem odgovarajueg pravnog posla. Ukoliko jedna grana svojom krivicom ne izvri svoje kauzalno obeanje, odgovorna je za neispunjenje, ali i za naknadu tete koju zbog toga trpi druga strana. U tom smislu, re je o subjektivnoj odgovornosti tetnika. Osnov deliktne odgovornosti za tetu vekovima se, takoe, zasnivao na objektivnom kriterijumu, na krivici tetnika. Otuda i naziv ovog sistema odgovornosti: subjektivna odgovornost za tetu. Meutim, industrijska evolucija i nagli napredak tehnike strane civilizacije imao je kao posledicu opti porast ivotnog standarda, ali, s druge strane, i znatno uveanje rizika, koji su do tada bili nepoznati, jer su se dogaale tete za koje se nije mogao nai krivac", odnosno tetnik. Ta injenica je dovela i do promene gledanja na tradicionalni, subjektivni osnov odgovornosti, to je imalo za posledicu uvoenje novog osnova koji se ne zasniva na krivici, tj. objektivne odgovornosti za tetu, koja se zasniva na ideji da onaj ko ima korist od neke aktivnosti, treba da snosi i odreene rizike vezane za takvu delatnost. Drugim reima, objektivna odgovornost za prouzrokovanu tetu zasniva se na poveanom riziku nastanka tete. I trei mogui osnov tete u naem pravu jeste pravinost, tj. odgovornost po osnovu pravinosti. Pravinost je konkretna primena najvie, stoerne vrline pravednosti koja, u krajnjoj liniji, mora da bude nukleus svake pravne norme. U tom smislu, ako je tetu prouzrokovalo lice koje za nju ne odgovara, a naknada se ne moe dobiti ni od odgovornog lica (npr. zakonskog zastupnika ili staraoca) sud moe, kada to zahteva pravinost, uzimajui u obzir naroito materijalno stanje oteenika i tetnika, da osudi tetnika da nadoknadi tetu u celini ili delimino. Slino tome, ako to pravinost zahteva, sud moe da osudi i roditelje maloletnika da nadoknade tetu oteenom bez obzira na njihovu krivicu. Najvei deo istorije prava protekao je uz dogmu" krivice tetnika koja se nije dovodila u pitanje. Deliktna odgovornost za naknadu tete zasnivala se na tri kumulativno postavljena elementa: 1) postojanje tete; 2) krivica tetnika; 3) uzrona (kauzalna) veza izmeu prva dva elementa. I u srpskom Graanskom zakoniku to trojstvo elemenata takoe je bilo predvieno, tako da je obligacija naknade tete nastajala ako je nastupila tetna posledica usled tetnikove protivpravne radnje ili proputanja, koji mu se mogu upisati u krivicu. Odgovornost koja se

5

zasniva na kumulaciji ova tri elementa naziva se subjektivna odgovornost za tetu, ili odgovornost za tetu po osnovu krivice. Subjektivna odgovornost za priinjenu tetu vekovima je bila jedina mogua odgovornost, jer se zasnivala na potpuno pravednom osnovu: tetu nadoknauje samo onaj ko je kriv za njeno prouzrokovanje.

5. NAKNADA MATERIJALNE (IMOVINSKE) TETE5.1.Pojam, egzaktna naknada i naknada u naturiPod naknadom materijalne tete podrazumevamo takav nain otklanjanja tete koji omoguava da se putem to racionalnijeg sredstva uspostavi stanje pre prouzrokovanja tete u pogledu privredne vrednosti ili funkcije. Osobenost naknade materijalne tete ispoljava se u egzaktnosti same materijalne tete, to ujedno omoguava i egzaktnost naknade odnosno tano utvrivanje visine i naina naknade. Naime, mera tete odreena trinom vrednou najee je tano utvren iznos. Kao to smo ve istakli, materijalna teta se ispoljava u umanjenju imovine i najee se to umanjenje odnosno povreda imovine moe iskazati putem novanog (opteg) ekvivalenta, dakle, u iznosu koji se moe matematiki precizirati. Prema tome, vrednost koju ini umanjenje imovine moe se tano utvrditi s obzirom na to da svaka imovina odnosno stvar ili prestacija ima trinu vrednost koja se moe izraziti u novcu.2035 Istina je da trina vrednost kao kriterijum naknade nije toliko precizna kao to se to na prvi mah ini. Naime, trina vrednost nije ni toliko egzaktna ni toliko objektivno odreena injenica, kao to se to po optem miljenju smatra. Egzaktnost trine vrednosti moe se dovesti u pitanje kada se imaju u vidu razliite vrste trine vrednosti. Tako, moemo razlikovati merila svetskog i domaeg trita, ali i merila lokalnog trita odnosno trita gde je dolo do tete. Naravno, trina vrednost nije promenljiva kategorija samo prema podrujima trita, ve i u vremenu pokazuje oscilaciju. Tako, moemo govoriti o vrednosti odtetnog intervala; vrednosti u vreme nastajanja tete, vrednosti u vreme odtete; odnosno, o trinoj vrednosti dueg perioda (planirana ili spontana vrednost); o prosenoj trinoj vrednosti datog perioda, pa ak i o vrednosti prolosti (npr. vrednost u vreme ili pre prouzrokovanja tete). S obzirom na to da od vremena nastanka tete do vremena naknade prirodno prolazi odreeno vreme, poto prouzrokovanje tete moe biti na jednom mestu, a odteta se moe

2

Salma, Joef, Obligaciono pravo, Pravni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad, 2004, str.454.

6

traiti u drugom mestu, imajui u vidu mesnu nadlenost suda, trina vrednost koja se u prvom mahu inila egzaktnim kriterijumom naknade, postaje ne toliko precizan osnov odmeravanja odtete. Prema tome, ukoliko trina vrednost kao kriterijum odmeravanja visine naknade pretenduje na egzaktnost, potrebna je dalja operacionalizacija njenog pojma. Moe se uzeti kao pravilo da se, u principu, naknada odreuje prema vrednostima unutranjeg trita, sem ako se radi o prouzrokovanju tete sa stranim elementom. Takoe, vodi se rauna i o mestu prouzrokovanja tete koje je u principu merodavno za utvrivanje visine vrednosti oteenja odnosno visine naknade. Vreme odreivanja vrednosti naknade je sporno. Mnogi autori su predlagali vreme donoenja presude, to je s razlogom prihvaeno i u zakonu. Afekciona vrednost se samo izuzetno primenjuje kao osnov odreivanja naknade. Ona je vrednost koja se utvruje po subjektivnim merilima oteenika. Potrebno je da se radi o stvarima koje su od posebnog znaaja za oteenika. Dok je trina vrednost objektivna i priblina stvarnoj vrednosti, afekciona vrednost je subjektivna i najee ne odraava trinu odn. pravu vrednost stvari. Mnogi kritikuju sistematizaciju Zakona koja afekcionoj vrednosti (189/4) daje mesto meu odredbama o materijalnoj teti. Zapravo, afekciona vrednost je neimovinska teta jer se teta sastoji u psihikom trpljenju zbog gubitka stvari za koju se vezuju posebna oseanja. Zato bi komponente utvrivanja afekcione vrednosti bile u stavu oteenika, kao i u gornjim limitima koje zakon predvia za neimovinsku tetu. Naknada se moe utvrditi u naturi. Pod naknadom u naturi podrazumeva se povraaj u preanje stanje, tj. u stanje koje je postojalo pre prouzrokovanja tete. To meutim, vai samo onda ako je mogue ostvariti naknadu na taj nain. Ako je povraaj u preanje stanje mogu, radi se o zaista najegzaktnijoj i najtanijoj vrsti naknade. To nije sasvim sluaj sa novanom naknadom materijalne tete. Novana naknada dolazi u obzir kada zbog bilo kog razloga povraaj u preanje stanje nije mogu. Neegzaktnost novane naknade proizlazi iz razliitih mogunosti modifikacije opteg ekvivalenta. Te modifikacije se imaju u vidu u dva pravca: a) novac je drugaija vrsta naknade, medij koji nije identian sa tetom, bar po pravilu; b) novani ekvivalent nije uvek egzaktan, taan iznos koji bi odgovarao visini tete. To je tako zbog opet dva razloga: a) zbog toga to trina vrednost umanjenja imovine kao kriterijum za odmeravanje novane naknade u iznetom smislu i pravcima po sebi nije dovoljno egzaktno merilo; b) unutranja i nominalna vrednost novca mogu biti disparatni usled razliitih trinih ili monetarnih prilika.

5.2.Naelo potpunosti naknade

7

Najire gledano, pod naknadom materijalne tete podrazumevamo povraaj u preanje stanje. Neophodnost potpune naknade zakon izraava na nivou naela odtetnog prava. Sa ovim naelom zakon sugerie poveanu zatitu oteenog. U isto vreme se na osnovu ovog naela u izvesnom smislu ujedno i kanjava" tetnik. Osnovna dunost tetnika, na osnovu odgovarajuih zahteva odtetnog prava, jeste povraaj u preanje stanje. Postoje dva naina uspostave preanjeg stanja: naturalna naknada i novana naknada. Zakon predvia obe mogunosti. Zakon daje naglaenu prednost povraaja u preanje stanje putem naturalne naknade. Naime, odgovorno lice je duno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego to je teta nastala. Ukoliko uspostava preanjeg stanja nije mogua odnosno ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja tetu u potpunosti, odgovorno lice je duno za ostatak tete dati naknadu u novcu. Prema tome, novana naknada samo u dva sluaja moe da modifikuje primarnost naturalne naknade: a) ako nije mogue uspostavljanje preanjeg stanja u povreenom ili oteenom dobru, oteeni moe da zahteva otklanjanje tete putem novane naknade; b) ako naturalna naknada sama po sebi ne moe da otkloni celinu tete, ostatak tete moe se otkloniti putem novane naknade. Mora se naglasiti da primarnost naturalne naknade dejstvom odreenih okolnosti predvienih odredbama zakona ipak moe biti i faktiko pitanje. Zapravo, obaveza naknade u naturi pravno je uslovljena samo okolnostima datog sluaja, koje bi opravdali uspostavljanje ranijeg stanja, a ne novanu naknadu. Naime, zakon odreuje da e sud dosuditi oteeniku naknadu u novcu kad on to zahteva. Drugim reima, u osnovi jednom injeninom okolnou koja se ne tie naina nastanka tete, sadrajem zahteva za njenu naknadu moe se otkloniti pravilo o primarnosti naturalne naknade. Meutim, u pitanju nije sasvim samo injenina okolnost, poto sud ima da ceni da li okolnosti datog sluaja ipak opravdavaju uspostavu preanjeg stanja, uprkos zahtevu uperenog na novanu naknadu. U naoj sudskoj praksi i kraj primarnosti naturalne naknade, novana naknada je jo uvek ee primenjivani nain naknade. Ova pojava se moe verovatno objasniti i time to veina zahteva za naknadom tete je uperena na novani vid odtete saglasno zakonskoj mogunosti. Naknada tete se ima izvriti shodno i u visini umanjenja imovine. Naelo o potpunosti naknade prua posebnu zatitu oteenom. Pored iznetog, u naem obligacionom pravu pravilo o potpunosti naknade podrazumeva i to da je tetnik obavezan naknaditi tetu u celini nezavisno od stepena svoje krivice. Tanije, tetnik je duan da u potpunosti uspostavi preanje stanje oteenoga kako u pogledu

8

vrednosti tako i u pogledu funkcije. Primarna je naknada u vidu uspostave u preanje stanje, tj. naturalna naknada. Meutim, ako to nije mogue ili nije mogue u celini odnosno ukoliko stranke ili okolnosti osnovano zahtevaju, tada treba primenjivati pravila o novanoj naknadi. Praktino, od parnine dispozicije stranaka zavisi da li e se primenjivati pravila o naturalnoj ili novanoj naknadi. Izmeu naknade tete i naknade vrednosti moe biti razlike ne samo u sredstvu naknade (naturalna naknada novana naknada). Ta razlika se ispoljava i u tome to teta moe biti vea ili manja od unitene ili oteene stvari, odnosno od vrednosti prestacije. Meutim, najee teta je vea od vrednosti oteene stvari ili prestacije. Obavezu potpune naknade zakon izriito sugerie. Prema reima zakona, naime, sud e, uzimajui u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja tete, dosuditi naknadu u iznosu tete koji je potreban da se oteenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja. Meru naknade materijalne tete, odnosno zahtev za ostvarivanjem potpune naknade zakon odreuje u potpunoj naknadi proste tete (prema zakonskoj terminologiji: obine tete) i izgubljene dobiti (prema zakonskoj terminologiji: izmakle koristi). Zakon, zatim, precizira ta se podrazumeva pod naelom potpunosti naknade: oteenik ima pravo kako na naknadu obine tete, tako i na naknadu izmakle koristi. Zakon izriito reava i problem prema kom vremenu treba odrediti iznos (vrednost) naknade. Kao to smo ve istakli, to je vreme donoenja presude. Tanije, visina naknade tete, odreuje se prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, izuzev sluaja kada zakon nareuje neto drugo. Prema tome, zakon ne upuuje na jednu od napred navedenih vrsta ili modusa cene, ali se moe pretpostaviti da se misli na trinu cenu, ukoliko se teta ispoljava u pogledu neke stvari koja takvu cenu ima. Takoe, izgleda da se podrazumeva da se uzima u obzir trina cena oteene stvari na domaem tritu. Meutim, problem naravno nije sasvim jednostavan poto na ovom tritu iste stvari mogu imati razliite vrednosti prema uslovima ponude i tranje. Takoe je problematino kako bi se reio problem odreivanja visine naknade ako oteena stvar ima istovremeno i zakonom maksimiranu i trinu cenu (to moe biti manja ili vea cena od maksimirane cene). Rekli smo da je problematino i to prema kom vremenu se utvruje cena oteene stvari. Ovo pitanje se naroito postavljalo u predzakonskoj sudskoj praksi. Ovaj problem nije sasvim jednosmeran i ima izvesnih specifinosti. Sigurno je da vreme nastanka tete nije pogodno za utvrivanje visine naknade poto u meuvremenu do donoenja sudske presude moe da doe do modifikacije cena. Zbog toga zakon s razlogom uzima u obzir, saglasno tenji ka poveanoj

9

zatiti oteenog preko naela o potpunosti naknade, naknadu prema vremenu donoenja sudske presude. No, pored toga, treba uzeti u obzir i ono vreme u kome je oteenik na teret svojih trokova uspostavio preanje stanje odnosno otklonio tetu. Ako je, naime, oteeni ve do donoenja presude na teret sopstvenih trokova otklonio tetu postavlja se pitanje da li vai pravilo o naknadi prema vremenu donoenja sudske presude ili prema vremenu otklanjanja tete. U tom pogledu postoje u literaturi razliiti stavovi. Izgleda treba prihvatiti stav da i u takvom sluaju treba nadoknaditi tetu u visini cene koja postoji u vremenu donoenja presude iako se mogu izneti i argumenti za suprotno reenje, a i sudska praksa je miljenja da se tada ne daje mesta valorizaciji. Ovakav nain reenja problema, ini se, sugerie eksplicitnost rei zakona. Zatim treba imati u vidu i vreme podnoenja zahteva za naknadu tete kao i vreme nastupanja pravosnanosti presude. Dozakonska teorija ili praksa u tom pogledu nije bila saglasna. Tako prema (ranijem) stanovitu Vrhovnog suda SR Hrvatske, visinu naknade treba odrediti prema cenama u vreme prouzrokovanja tete. Za razliku od toga, jedan deo (predzakonske, a i poslezakonske) teorije uvaavajui inflacione tendencije i interes oteenika za potpunom naknadom, sugerisao je odreivanje naknade prema cenama u vreme donoenja presude. Prema naoj oceni treba prihvatiti potonje stanovite jer je u skladu sa nastojanjem zakona za integralnom i potpunom naknadom. Inae, zakon kod novanih obligacija, uopte gledano, sugerie prihvatanje naela nominalizma. Ovde, iako nema izriitih zakonskih odredaba, ini se da je pretean naglasak i zahtev za poveanom zatitom oteenika. Ovo stanovite podravamo, prema tome, i onda kada je oteenik u meuvremenu (do donoenja presude) sam nadoknadio tetu. Ovo je utoliko pre opravdano, to do donoenja sudske presude, imajui u vidu trajanje parnica radi naknade tete i inflacione tendencije, u znatnoj meri moe da se smanji unutranja vrednost novca. Na taj nain, ako bi smo prihvatili suprotno stanovite, obaveza odtete bi se sa tetnika delimino prenela na teret oteenog, to naravno ne bi bilo u skladu sa duhom (pravinosti) zakona. Naknadu prema afekcionoj vrednosti zakon izriito predvia za sluaj ako je teta prouzrokovana krivinim delom uinjenim sa umiljajem. U takvom sluaju sud moe odrediti visinu naknade prema vrednosti koju je stvar imala za oteenika. Prilikom utvrivanja visine izgubljene dobiti treba uzeti u obzir korist spreenu radnjom tetnika ili njegovim proputanjem, koja se mogla opravdano oekivati prema posebnim okolnostima sluaja. (Npr. u sluaju taksiste pri izraunavanju izgubljene zarade zbog njenog izostanka za vreme popravke oteenog vozila treba uzeti u obzir ne samo opti godinji prosek zarade taksista, ve i onu zaradu koju bi taksista u zavisnosti od sezone ostvario u datom

10

vremenu oteenja do popravke bez izuzetka.) Zakon predvia neke sluajeve kada je naknada vea od pretrpljene tete, to je ree, i sluajeve kada je naknada manja od pretrpljene tete, to je ee. Mora se jo jednom naglasiti da je naknada samo izuzetno vea od iznosa tete. Do toga dolazi u sluaju kada naknada ima ne samo restitucionu funkciju ve i penalnu, represivnu ili kaznenu ulogu. Naknada moe biti vea od pretrpljene tete ako je unitenje stvari rezultat umiljajnog krivinog dela. U takvom sluaju, kao to smo rekli, iznos naknade sud odreuje prema afekcionoj vrednosti stvari odreene od strane oteenog. Afekciona vrednost je po pravilu vea, tavie, esto daleko vea od objektivne, trine vrednosti. Zbog toga bi se moglo rei da je ovde zakon u prvi plan, pored pruanja satisfakcije, oteenom stavio represivnu funkciju (prema tetniku) naknade. U sluaju naknade u pitanju mora da postoji kvalifikovana namera uinioca; treba da je re: a) o krivinopravnoj nameri odnosno umiljaju. Drugim reima, treba da postoji namerna krivica definisana takom gledita krivinog prava, tj. subjektivno shvaena krivica uionica. b) Treba da je re o umiljajnoj vrsti krivice, to znai da je krivica kvalifikovana sa stanovita vrste krivice u krivinom pravu. Krivino-pravni nehat dakle nije dovoljan za ovakvu vrstu naknade. Ako u takvom sluaju, pre parnice nije pokrenut krivini postupak, a u parninom postupku je podnet zahtev za naknadu tete po ovom osnovu, graanski parnini sud koji vodi parmni postupak, ovlaen je da o krivino-pravnoj krivici kao prethodnom pitanju sam odluuje ili, pak, moe da zastane sa postupkom i da saeka odgovarajuu presudu krivinog suda u tom pogledu. Ako parnini sud odlui da sam rei prethodno krivino-pravno pitanje, odluka parninog suda o tome ne obavezuje krivini sud. Ovo pitanje meutim, nije bez dileme sa takvom solucijom, poto odgovarajui postupak graanskog suda radi utvrivanja prethodnog krivino-pravnog pitanja treba, nema sumnje, da se odvija prema pravilima o oficioznosti postupka odnosno da u tom pogledu parnini sud odstupa od naela dispozitivnosti karakteristinog za parnini postupak. Oficioznost se, razumljivo, ovde ne shvata u smislu pokretanja postupka jer je tu sud na razini dispozicije oteenog tuioca. Ovde se radi o oficioznosti u pogledu utvrivanja injenica saglasno stepenu istinitosti koji se zahteva i u krivinom postupku. Ako bi se to prihvatilo, onda bi se mogao preispitati zakljuak o eventualnoj nevezanosti krivinog suda za odluku parninog suda o kvalitetu i stepenu krivice uinioca. Nesporno je, meutim, da osuujua pravnosnana presuda krivinog suda u pogledu krivinog dela i odgovornosti uinioca vezuje graanski parnini sud, a on u tom pogledu ne moe doneti suprotan judikat. U predmetnom sluaju, u graanskom parninom postupku radi naknade tete, prethodno krivino-pravno

11

pitanje (krivino-pravna krivica) je sastavni deo graanskog delikta i na taj nain stanovite krivinog suda o tome merodavno je za parnini sud. Po naoj oceni, u takvom sluaju, izuzetno, ak i oslobaajua presuda krivinog suda vezuje graanski parnini sud. U sluaju oslobaajue presude, inae, graanski parnini sud nije vezan za judikat krivinog suda; u principu, parnini sud moe da donese suprotnu odluku, tj. osuujuu sa stanovita obaveze naknade tete. Meutim, u takvom sluaju, ini nam se, penalna naknada (prema afekcionoj ceni) ne dolazi u obzir, poto je bie graanskog delikta krivino-pravne prirode, tako da se ono mora shvatiti, kako afirmativno tako i negativno, merodavnim u postupku radi utvrivanja odgovornosti za naknadu tete, ali i prema nepostojanju prethodnog krivinog pitanja koje je u krivinom postupku ve raspravljano. Razume se, sa osnovom se moe postaviti pitanje visine afekcione vrednosti, o emu je ve, u drugom kontekstu, bilo rei. Da li je parnini sud u potpunosti preputen afekcijama oteenog? Zakon na to pitanje ne daje sasvim jasan odgovor. Izgledalo bi, poto u pogledu afekcije oteenog ne stavlja nikakvu barijeru, da sud u svakom sluaju treba da uvai predlog oteenog u pogledu visine naknade. Meutim, pitanje bi bilo verovatno drugaije soluirano u hipotezi enormno visoko odmerene afekcione cene. Nema sumnje da ostala pravila zakona, a naroito naelo potpunosti naknade, upuuju na zakljuak o nemogunosti sudskog uplitanja u takvom sluaju. S obzirom na to da izriite odredbe u tom pravcu nema i da je zakon ovde imao nameru da ostvari penalnu funkciju odtetnog prava, ako afekciona vrednost nije odreena neumereno visoko, treba uvaiti predlog oteenog. Ali, ako se ima u vidu da afekciona naknada, po pravilu, ima i izgled neimovinske tete, ogranienja u pogledu visine vrede shodno kao i u optoj materiji neimovinske tete. Od naela potpunosti naknade ima i drugih izuzetaka. Ima sluajeva kada je naknada manja od iznosa tete. Naknada moe biti manja od tete u sledeim sluajevima: 1) umanjenje naknade dolazi u obzir kada je u pitanju podeljena odgovornost izmeu tetnika i oteenog. Ako je u odtetno-pravnom odnosu svaka strana i tetnik ili oteenik doprinela nastanku tete svojom radnjom odnosno krivicom tetnik je obavezan da naknadi samo onu tetu koju je prouzrokovao svojom radnjom odnosno doprinosom svoje radnje i krivice. tetnik nije obavezan da naknadi tetu odnosno deo tete ijem nastanku je kriva druga, oteena strana. Naime, prema reima zakona, oteenik koji je doprineo da teta nastane ili da bude vea nego to bi inae bila, ima pravo samo na srazmerno umanjenu naknadu. Kad je nemogue utvrditi koji deo tete potie od oteenikove radnje, sud e dosuditi naknadu vodei rauna o okolnostima sluaja. Austrijski graanski zakonik za ovaj sluaj predvia ravnomernu podelu odtetnog iznosa izmeu tetnika i oteenog: ako je kod

12

prouzrokovanja tete kriv i oteeni, onda on sa tetnikom za tetu odgovara srazmerno, ali ako se ta srazmera ne moe utvrditi, onda za tetu odgovaraju u jednakim delovima. 2) postoje sluajevi kada sud dosuuje manji iznos odtete u odnosu na visinu tete, na osnovu naela pravinosti(a)

Zakon istie da sud moe vodei rauna o materijalnom stanju oteenika, osuditi

odgovorno lice da isplati manju naknadu nego to iznosi teta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepanjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu. Prema tome, uslovi smanjenja naknade na osnovu pravinosti jesu sledei: a) da je materijalno stanje odgovornog lica nepovoljno, tj. da je tetnik slabog imovnog stanja; b) da bi isplata potpune naknade dovela odgovorno lice u oskudicu; c) da je materijalno stanje oteenika povoljno; d) da tetnik tetu nije prouzrokovao ni namerno ni krajnjom nepanjom.(b)

Zakon poznaje i druge sluajeve pravinosti kada je iz ovog osnova opravdano

smanjenje naknade. Tako, naknada se moe smanjiti i onda ako je tetnik prouzrokovao tetu radei neto radi koristi oteenika. Moe, naime, da se desi da je tetnik prouzrokovao tetu obavljajui neki posao ili radnju u korist oteenika. U takvom sluaju postavlja se pitanje da li je pravino srazmerno smanjenje naknade. Zakon je na ovo pitanje odgovorio alternativno. Prema reima zakona, ako je tetnik prouzrokovao tetu radei neto radi koristi oteenika, sud moe odrediti manju naknadu, vodei rauna o briljivosti koju tetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.(c)

Uslovi smanjivanja naknade po ovom osnovu, prema tome, ine sledei elementi: a)

da je tetnik prouzrokovao tetu radei neto radi koristi oteenika; b) da je tetnik pri prouzrokovanju tete pokazao makar takvu briljivost ili panju koju inae pokazuje u sopstvenim poslovima.

5.3.Naknada materijalne tete treem licuA)

Uopte U zakonom odreenom injeninom krugu pravo na naknadu ima ne direktno oteeni,

ve tree lice koje je u nekoj pravnoj vezi s njim. U svakom sluaju treba naglasiti da se naknada samo izuzetno isplauje treem licu. Takav je sluaj, npr. ugovor o osiguranju ivota (u korist treeg), ali inae od toga nezavisno pravo na naknadu treeg lica koje je bilo izdravano od strane umrlog usled nezgode.

13

B)

Naknada tete treem u sluaju prouzrokovanja smrti U sluaju prouzrokovanja smrti naknada obuhvata izgubljenu dobit odnosno zaradu za leenia, a nakon smrti izdravanje lica izdravanih od strane umrlog

vreme

(nastradalog).Ukoliko je nastradali bio na leenju pre svoje smrti, naknada obuhvata ujedno i trokove njegovog leenja. Takoe, naknada obuhvata i trokove sahrane umrlog. Naknada materijalne tete moe biti kumulativna sa naknadom neimovinske tete (psihiki bol) koju trpe i na koju imaju pravo bliska lica (brani drug, deca i roditelji) umrlog. Stetnik koji je prouzrokovao smrt na ime trokova sahrane je duan da naknadi trokove spomenika prema mesmm obiajima, crninu i druge uobiajene trokove sahrane, npr. uee muziara i drugih. Prema sudskoj praksi, prema tome, priznaje se irok krug domena trokova sahrane. Zakon je prihvatio ovu praksu i istie da ko j^rouzrokuje neiju smrt duan je naknaditi uobiajene trokove njegove sahrane. U teoriji i u praksi sudova sporno je da li se naknada trokova, podizanje nadgrobnih spomenika odreuje prema trenutku smrti 1 nezavisno od podizanja spomenika ili prema konanim trokovima podnetim po podizanju spomenika, tj. da li je tu re o sadanjoj (dospeloj) ili buduoj teti. Prema jednom pravnom stavu (VSS) tek se po podizanju spomenika moe smatrati da je teta nastala, poto je tada izdatak uinjen. Po drugom shvatanju (VSH) teta dospeva u trenutku smrti, poto je ve tada izvesno da e se spomenik morati podii. Njena vrednost je poznata: vrednost spomemka prema uobiajenim mesnim prilikama. Teorija pledira za prihvatanjem drugog stava, tretirajui ovaj sluaj (shodno l. 203. ZOO) buduom tetom (R. Markovi). Meutim, treba podsetiti da zakon pojam budue tete izriito redukuje na nematerijalnu tetu, o emu ovde nema rei, budui da je naknada za podizanje nadgrobnog spomenika po svojoj prirodi matenjalna teta. U prilog prvog stava govori argumenat da dosuda trokova nadgrobnog spomenika pre njegovog podizanja moe dovesti do zloupotreba (tj. da se trai vie, a da se manje potroi od uobiajenog). U prilog drugog stanovita govori argumenat da se mora omoguiti naslednicima odnosno, oteenim da dobiju od tetnika pre podizanja spomenika potrebna sredstva. Takoe se istie argument da se eventualna zloupotreba moe spreiti sa actio condictio indebiti. To je istina, ali ta tuba nije publicijanska ko e je istai? U svakom sluaju, i pored (ozbiljnosti) argumentacije uz oba stanovita, ini se da pretee interes za zatitom oteenika. On ne treba da kreditira svojim sredstvima nadgrobni spomenik do njegove izgradnje. Prema reenju zakona, tetnik je takoe obavezan da naknadi i trokove leenja od zadobijenih povreda i druge potrebne trokove u vezi sa leenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad. U sudskoj praksi je bilo sporno da li se trokovi leenja (npr. nege), nakon smrti leenog, lmaju dosuditi prema cenama u vreme kada su trokovi nastali ili kada je

14

zahtev podnet sudu odnosno u vreme odluivanja o tubenom zahtevu. Prema jednom shvatanju, odluno je vreme nastanka trokova. Ovo stanovite se ne moe prihvatiti kao princip, posebno imajui u vidu odredbe Zakona da se naknada odreuje prema cenama u vreme donoenja presude. U posebnim sluajevima (npr. kod trokova nege) naroito kada postoji ugovor o naknadi za izvrene usluge, nema mesta promenama cene. Ali, u ostalim sluajevima ini nam se opravdanim primeniti navedeno generalno pravilo zakona. Prema zakonskom reenju i lica koja je poginuli izdravao imaju pravo na naknadu tete: lice koje je poginuli izdravao ili redovno pomagao kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdravanje od poginulog, ima pravo na naknadu tete koju trpi gubitkom izdravanja odnosno pomaganja. Ova teta naknauje se plaanjem novane rente, iji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti sluaja, a koji ne moe biti vei od onoga to bi oteenik dobijao od poginulog da je ostao u ivotu. Prema tome, moemo rezimirati, da u sluaju smrti postoje odreene specifinosti u pogledu prava na naknadu materijalne tete koje se najpre ispoljavaju u subjektu ovlaenog na naknadu. U takvom sluaju naime, pravo na naknadu imaju naslednici poginulog. Naknada tada obuhvata kako izgubljenu zaradu tako i trokove leenja i sahrane. Posebna prava imaju lica koje je poginuli izdravao. Ona imaju pravo od tetnika zahtevati iznos izdravanja odnosno pomoi ravnu iznosu koju je poginuli redovno davao. Oblik ove naknade se odreuje u vidu rente. Iznos rente se utvruje na osnovu okolnosti sluaja, pri emu on ne moe biti vei od onoga to je oteenik dobijao od poginulog odnosno od onoga to bi dobijao da je poginuli ostao u ivotu. C) Naknada tete za prouzrokovanje tekog invaliditeta, telesne povrede, odnosno oteenje zdravlja U sluaju povrede telesnog integriteta, ukljuiv i prestanak fizike linosti, ZOO je predvideo mogunost naknade kako materijalne tako i nematerijalne tete. Neophodno je ukazati da u ovakvom sluaju ovlaena lica imaju pravo da trae kumulativno kako materijalnu, tako i nematerijalnu tetu. Pravila zakona o naknadi predviaju nain odreivanja visine naknade i za sluaj nanoenja telesne povrede i oteenja zdravlja. U sluaju prouzrokovanja naroito tekog invaliditeta nekog lica sud moe dosuditi treem licu naknadu neimovinske tete. Prema reima zakona, i u sluaju naroito tekog invaliditeta nekog lica, sud moe dosuditi njegovom branom drii|u, deci i roditeljima pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove: Ova naknada se dosuuje u novanom vidu za pretrpljene psihike bolove zbog invaliditeta bliskog lica. Ovu naknadu treba

15

razlikovati od naknade neimoajene trokove sahrane, npr. uee muziara i drugih. Prema sudskoj praksi, prema tome, priznaje se irok krug domena trokova sahrane. Zakon je prihvatio ovu praksu i istie da ko prouzrokuje neiju smrt duan je naknaditi uobiajene trokove njegove sahrane. U teoriji i u praksi sudova sporno je da li se naknada trokova, podizanje nadgrobnih spomenika odreuje prema trenutku srnrti i nezavisno od podizanja spomenika ili prema konanim trokovima podnetim po podizanju spomenika, tj. da li je tu re o sadanjoj (dospeloj) ili buduoj teti. Prema jednom pravnom stavu (VSS) tek se po podizanju spomenika moe smatrati da je teta nastala, poto je tada izdatak uinjen. Po drugom shvatanju (VSH) teta dospeva u trenutku smrti, poto je ve tada izvesno da e se spomenik morati podii. Njena vrednost je poznata: vrednost spomenika prema uobiajenim mesnim prilikama. Teorija pledira za prihvatanjem drugog stava, tretirajui ovaj sluaj (shodno l. 203. ZOO) buduom tetom (R. Markovi). Meutim, treba podsetiti da zakon pojam budue tete izriito redukuje na nematerijalnu tetu, o emu ovde nema rei, budui da je naknada za podizanje nadgrobnog spomenika po svojoj prirodi materijalna teta. U prilog prvog stava govori argumenat da dosuda trokova nadgrobnog spomenika pre njegovog podizanja moe dovesti do zloupotreba (tj. da se trai vie, a da se manje potroi od uobiajenog). U prilog drugog stanovita govori argumenat da se mora omoguiti naslednicima odnosno, oteenim da dobiju od tetnika pre podizanja spomenika potrebna sredstva. Takoe se istie argument da se eventualna zloupotreba moe spreiti sa actio condictio indebiti. To je istina, ali ta tuba nije publicijanslca - ko e je istai? U svakom sluaju, i pored (ozbiljnosti) argumentacije uz oba stanovita, ini se da pretee interes za zatitom oteenika. On ne treba da kreditira svojim sredstvima nadgrobni spomenik do njegove izgradnje. Prema reenju zakona, tetnik je takoe obavezan da naknadi i trokove leenja od zadobijenih povreda i druge potrebne trokove u vezi sa leenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad. U sudskoj praksi je bilo sporno da li se trokovi leenja (npr. nege), nakon smrti leenog, imaju dosuditi prema cenama u vreme kada su trokovi nastali ili kada je zahtev podnet sudu odnosno u vreme odluivanja o tubenom zahtevu. Prema jednom shvatanju, odluno je vreme nastanka trokova. Ovo stanovite se ne moe prihvatiti kao princip, posebno imajui u vidu odredbe Zakona da se naknada odreuje prema cenama u vreme donoenja presude. U posebnim sluajevima (npr. kod trokova nege) naroito kada postoji ugovor o naknadi za izvrene usluge, nema mesta promenama cene. Ali, u ostalim sluajevima ini nam se opravdanim primeniti navedeno generalno pravilo zakona.

16

Prema zakonskom reenju i lica koja je poginuli izdravao imaju pravo na naknadu tete: lice koje je poginuli izdravao ili redovno pomagao kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdravanje od poginulog, ima pravo na naknadu tete koju trpi gubitkom izdravanja odnosno pomaganja. Ova teta naknauje se plaanjem novane rente, iji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti sluaja, a koji ne moe biti vei od onoga to bi oteenik dobijao od poginulog da je ostao u ivotu. Prema tome, moemo rezimirati, da u sluaju smrti postoje odreene specifinosti u pogledu prava na naknadu materijalne tete koje se najpre ispoljavaju u subjektu ovlaenog na naknadu. U talcvom sluaju naime, pravo na naknadu lmaju naslednici poginulog. Naknada tada obuhvata kako izgubljenu zaradu tako i trokove leenja i sahrane. Posebna prava imaju lica koje je pogmuli izdravao. Ona imaju pravo od tetmka zahtevati iznos izdravanja odnosno pomoi ravnu iznosu koju je poginuli redovno davao. Oblik ove naknade se odreuje u vidu rente. Iznos rente se utvruje na osnovu okolnosti sluaja, pri emu on ne moe biti vei od onoga to je oteenik dobijao od poginulog odnosno od onoga to bi dobijao da je poginuli ostao u ivotu. C) Naknada tete za prouzrokovanje tekog invaliditeta, telesne povrede, odnosno oteenje zdravlja U sluaju povrede telesnog integriteta, ukljuiv i prestanak fizike linosti, ZOO je predvideo mogunost naknade kako materijalne tako i nematerijalne tete. Neophodno je ukazati da u ovakvom sluaju ovlaena lica imaju pravo da trae kumulativno kako materijalnu, tako i nematerijalnu tetu. Pravila zakona o naknadi predviaju nain odreivanja visine naknade i za sluaj nanoenja telesne povrede i oteenja zdravlja. U sluaju prouzrokovanja naroito tekog invaliditeta nekog lica sud moe dosuditi treem licu naknadu neimovinske tete. Prema reima zakona, i u sluaju naroito tekog invaliditeta nekog lica, sud moe dosuditi njegovom branom drugu, deci i roditeljima pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove: Ova naknada se dosuuje u novanom vidu za pretrpljene psihike bolove zbog invaliditeta bliskog lica. Ovu naknadu treba razlikovati od naknade neimovinske tete koja se dosuuje samom invalidu. Ovde se radi o satisfakciji koja se prua bliskim licima invalida zbog invaliditeta oteenog. Steta se ispoljava, dakle, u psihikim bolovima bliskih lica. Uslov je naknade da se radi o naroito tekom vidu invaliditeta. Subjekti naknade su brani drug, deca i roditelji. Kod obinog invaliditeta ova lica nemaju pravo na naknadu psihikih bolova, ve samo invalid.

17

Ko je drugome prouzrokovao telesnu povredu ili oteenje zdravlja duan je da naknadi trokove leenja i ostale trokove kao i zaradu koja je izostala za vreme leenja. Ovde se, dakle, radi o vidovima materijalne tete zbog povrede telesnog integriteta. Oni se mogu kumulirati uz neimovinsku tetu. U trokove leenja spadaju i trokovi nege. Prema sudskoj praksi, iznos trokova nege moe se utvrditi i na osnovu visine iznosa izgubljene zarade lana porodice koji je obavljao negu. Na ovaj nain se indirektno ostvaruje pravo treeg lica na naknadu materijalne tete. Oteeni inae nije ovlaen na trokove nege pruene od strane treeg lica ako je nega obavljena tokom bolnikog leenja i to od strane bolnikog personala. Trokovi nege se priznaju samo treim licima koji tu dunost nisu obavili u radnopravnoj funkciji, pa i lanovima porodice. Ako stanje zdravlja povreenog zahteva trajnu negu ili pomo i to se moe obezbediti samo angaovanjem struno osposobljenog treeg lica na naknadu trokova njegovog angaovanja ima pravo povreeni invalid. U takvom sluaju naknadu sud odreuje u mesenoj renti. U pogledu prava na naknadu tete za tuu negu i pomo nastradalom mlaem maloletniku, postoji stanovite prakse prema kome ova naknada je prejudicirana zahtevom prema SIZ-u (sada fondu) penzijskog i imovinskog osiguranja. Tek ako prema ovom (socijalnom) osnovu naknada nije adekvatna", moe se traiti naknada od tetnika. Ovom stanovitu se moe prigovoriti da oteenom ne prua blagovremenu i adekvatnu sudsku zatitu, vie titi tuenog tetnika, no oteenog. Trebalo bi distancirati i pitanje: ako je tua nega izazvana samo radnjom tetnika, a ne i oboljenjem nezavisno od ove radnje, to se onda tuba radi naknade tete ne moe odbiti konstatacijom da se tuilac nije obratio zajednici penzijskog i imovinskog osiguranja. Druga je situacija ako je tua nega bila potrebna i zbog oboljenja nastalog pre udesa, kada se naknada za ovu negu, u delu u kome je ta nega opravdana ovakvom boleu, mora traiti od SlZ-a (fonda) po osnovu zdravstvenog osiguranja. Pogreno se shvata i sam pojam prejudicijelnog pitanja paminog postupka. Postojanje prejudicijelnog pitanja od interesa za utvrivanje visine naknade za tuu negu po sebi ne dovodi do odbijanja tubenog zahteva. Osim toga, u datom sluaju, radi se o injeninom pitanju, a ne o pravnom, pa i nije posredi prejudicijelno pitanje. Naime, injenino je pitanje da li je tua nega izazvana iskljuivo radnjom tetnika. Ako je to utvreno, odgovornost tetnika, ako je samo on tuen, uopte ne zavisi od toga ta predviaju propisi o socijalnom osiguranju. Druga je stvar ako je oteenik ve pre tube ostvarivao naknadu po tuoj nezi, po propisima o socijalnom osiguranju, tada moe traiti razliku za naknadu trokova tue nege koja proizlazi iz poveanja izdataka za tuu negu usled nezgode.

18

Ako oteeni nije isplatio trokove bolnikog leenja, ali stanje njegovog zdravlja oigledno zahteva bolniko leenje, okolnost da do bolnikog leenja jo nije dolo, ne spreava ostvarivanje odgovarajue naknade. Prema tome, u sluaju telesne povrede i naruavanja zdravlja prvi mogui oblici naknade su trokovi leenja i nege kao vidovi materijalne tete. Drugi vid materijalne tete jeste naknada koja obuhvata izgubljenu zaradu zbog telesne povrede. Prema reima zakona, ako povreeni zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno poveane, ili su mogunosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja unitene ili smanjene, odgovorno lice je duno plaati povreenom odreenu novanu rentu kao naknadu za tu tetu. U takvom sluaju naknada se moe dosuditi i jednokratno, ukoliko na tu soluciju upuuju okolnosti. Dosuena naknada u vidu rente se moe docnije izmeniti ukoliko su promenjeni uslovi sticanja dohotka kao posledica oteenja. Naime, sud moe na zahtev oteenika za ubudue poveati rentu, a moe je na zahtev tetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatni^je promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donoenja ranije odluke.2176 Pravo na naknadu tete u vidu novane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oteenja zdravlja ne moe se preneti drugom licu. Dospeli iznosi naknade, meutim, mogu se preneti drugome ako je iznos naknade odreen pismenim sporazumom strana ili pravnosnanom sudskom odlukom. Primanja po osnovu zdravstvenog, penzionog i invalidskog osiguranja uraunavaju se u odgovarajue vidove naknade tete tako da se teta koju trpi osigurano lice sastoji u razlici izmeu ukupne tete i onoga to oteenik prima po jednom ili vie navedenih osnova.

5.4.Naelo pravinostiZakon je doslednim sprovoenjem naela pravinosti u materiji odtetnog prava ukljuio ujedno naelo pravinosti naknade. Pravinost naknade se moe shvatiti na dva naina. Najpre, u moralnom smislu te rei. U odredbe ZOO uneta su shvatanja morala o nainu i visini odtete. Ova shvatanja su zasnovana i na stanovitu dosadanje sudske prakse. Zakon je nastojao da obezbedi posebnu zatitu oteenoga. Oteeni je u nizu sluajeva u povlaenom poloaju jer je evidentno da i kraj potpune odtete preanje stanje je vrlo teko uspostaviti. Drugi je domen naela pravinosti u odtetnom pravu ispoljen u onim pravilima kojima se odteta na osnovu posebnih zakonskih propisa odmerava po kriterijumu pravinosti. Drugim reima, u domenu gde je osnov odgovornosti opravdan razlozima pravinosti. Videli smo da se

19

pravinost pojavljuje kao osnov odgovornosti naroito u materiji odgovornosti za radnje drugoga. Tako, npr., roditelj u principu odgovara za radnje deliktno nesposobne dece, ali se naknada dosuuje delimino ili potpuno iz imovine maloletnika, ako roditelj nema potrebnu lmovinu za naknadu, a dete ima. Roditelj odgovara za radnje deliktno nesposobne dece, ako to razlozi pravinosti i imovno stanje roditelja i oteenika opravdava, ak i onda ako roditelji za tetu nisu nimalo krivi. Dalji je primer odgovornosti po osnovu pravinosti ako je neko drugome prouzrokovao tetu ne namerno, ve usled nehata. Pod uslovom da isplatom potpune tete oteenik pada u oskudicu moe se smanjiti naknada. Pri tome, razume se, sud uzima u obzir pravinost kao osnov takvog smanjenja. U prethodnom poglavlju uputili smo i na druge sluajeve kada sud na osnovu pravinosti u skladu sa pravilima o slobodnoj sudijskoj proceni sam odreuje, nezavisno od egzaktnog iznosa tete, iznos naknade.3

5.5.Naknada materijalne tete zbog povrede asti i iznoenja neistinitih injenicaKo je drugome povredio ast ili je iznosio ili prenosio o drugome neistinite tvrdnje, duan je da naknadi ne samo moralnu, ve i materijalnu tetu koja je nastala iz takve radnje. Tako, npr., ako je neko povodom neije poslovne delatnosti izneo neistinitu tvrdnju da su njegove prestacije ili proizvodi nekvalitetni, to dovodi do povrede poslovnog ugleda, tako da na osnovu toga moe nastati i materijalna teta. Ova materijalna teta se iskazuje na osnovu razlike u dobiti ili prihodima ostvarenog pre ove povrede i nakon povrede i iskazuje se u iznosu umanjene zarade, odnosno dohotka oteenog. Naravno, potrebno je dokazati uzronu vezu izmeu gubitka zarade i iznoenja neistinite tvrdnje. Zakon izriito priznaje naknadu materijalne tete u sluaju povrede asti i injenja neistinitih navoda. Prema reima zakona, ko drugome povredi ast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prolosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica ili o emu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu tetu, duan je naknaditi je. Ali, ne odgovara za prouzrokovanu tetu onaj ko uini neistinito saoptenje o drugome ne znajui da je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saoptenje uinio imao u tome ozbiljnog interesa. Uslovi dosuivanja materijalne tete u ovom sluaju su, prema tome, sledei:(a)

Ako je oteeni zaista imao materijalnu tetu koja proizlazi iz povrede asti ili irenja

neistinitih navoda, tj. ako je smanjenje imovine nastalo usled tih iskaza.

3

Salma, Joef, Obligaciono pravo, Pravni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad, 2004, str.470.

20

(b) (c)

Potrebno je da su ovi iskazi neistiniti. Takoe je neophodno da je tetnik svesno iznosio ili prenosio neistinite injenice o

drugome. Prema tome, nije prenosio neistinite navode sa uverenjem da je tvrdio neto neistinito. Potrebno je, dakle, da je tetnik znao da o oteenom iznosi neistinite navode.(d)

Potrebno je takoe da izjavilac nije imao ozbiljnog interesa, tj. da tetnik nije imao Izjava neistinitog navoda treba da se odnosi na prolost drugog lica u njegovom znanju

posebne materijalne ili druge razloge zbog kojih je iznosio neistinite navode.(e)

ili sposobnosti, ili o emu drugome.4 Ovaj vid naknade treba razlikovati od neimovinske tete zbog povrede asti. Kod neistinitih navoda, naime, u sutini se u predmetnom sluaju ne vrea ast ve imovina, usled povrede asti. U sluaju povrede ugleda i asti naime, uz materijalnu tetu nastalu na ovaj nain, moe se traiti poseban vid naknade, dosuene po osnovu neimovinske tete, gde je predmet povrede ast i ugled. U tom sluaju se naknada dosuuje prema pravilima o naknadi neimovinske tete. Prema tome, iz istog injeninog osnova, iz povrede asti i ugleda putem prenoenja ili iznoenja neistinitih navoda, moe nastati kako materijalna tako i nematerijalna teta koja se moe ostvariti kumulativno.

5.6.RentaNaknada u vidu rente u naem pravu (prema stanovitu pretenog dela teorije i prakse), dosuuje se samo u sluaju materijalne tete. Istina je da se u pojedinim pravnim sistemima renta izuzetno dosuuje i kao naknada za neimovinsku tetu odnosno, drugim reima, kod kojih se satisfakcija moe isplaivati i u vidu sukcesivnih davanja (rente). Meutim, ovakvo reenje se prihvata samo kod povreda ispoljenih u trajnim telesnim bolovima. Treba napomenuti da i u naoj teoriji i praksi ima razliitih gledita. Prema prvom shvatanju, renta nije prihvatljiv oblik naknade za neimovinsku tetu jer se ona (neimovinska teta) odmerava prema slobodnoj proceni. Prema drugom shvatanju, i neimovinska teta moe biti nadoknaivana u vidu rente jer ZOO u odredbama o renti ne spreava takvu naknadu kod tog vida tete, i zatim, promene okolnosti oko neimovinske tete zahtevaju i mogunost adaptacije naknade to jednokratna naknada iskljuuje. Prema treem shvatanju, izraenom u novijoj sudskoj praksi, osnovni je princip da se naknada neimovinske tete odreuje jednokratno, a ne u sukcesivnim davanjima, ali izuzetno, kada je neimovinska teta ispoljena u raznim vidovima i u naroitom intenzitetu, u trajnom vidu i ako je podnet rentni zahtev, te se samo putem rente moe postii satisfakcija,4

Radii, Jakov, Obligaciono pravo- Opti deo, Nomos, Beograd, 2004, str. 359.

21

naknada se moe dosuditi i u sukcesivnim davanjima. ini nam se ispravnijim zastupati stanovite da se rentom nadoknauje materijalna teta, a neimovinska teta samo izuzetno. To najpre proizlazi iz pozitivnopravnih razloga i iz smisla zakonskog teksta o renti. Te odredbe (l. 188/1) evociraju naknadu u vidu rente samo u sluajevima kada je teta prouzrokovana usled smrti, telesne povrede ili oteenja zdravlja, a za ove vidove tete zakon (l. 193-197) predvia posebna pravila o naknadi samo materijalne tete. Vaniji i vie su egzaktni teorijski razlozi. Prvo, neimovinskoj teti odgovara satisfakcija kao vid procenjene naknade, a manje renta kao oblik egzaktnog izraavanja naknade. Drugo, neimovinska teta je nedeljiva, integralna (npr. fiziki i psihiki bol, strah), pa se ni naknada za nju ne moe deliti, poput mogunosti razdeobe vrednosti imovinske tete. Neimovinska teta bi se mogla nadoknaivati u vidu rente samo izuzetno, ako to posebne okolnosti sluaja, kao to je trajnost i intenzitet i kumulacija vie vrsta psihikih bolova opravdavaju, a isto tako jednokratna naknada ne moe da postigne svrhu odnosno ako su povreena najznaajnija dobra psihikog ili fizikog integriteta linosti (npr. jaki doivotni fiziki bolovi ili veliki stepen umanjenja ivotne aktivnosti). Svakako, u tom sluaju bi i naknada premaala dosad uobiajene iznose za pojedine vidove neimovinske tete. Pod rentom podrazumevamo vid naknade koja se isplauje u obliku istovrsnih, pravilnih periodinih davanja za odreeni ili neodreeni dui vremenski period. Renta spada u novani vid naknade tete. Izuzetno, renta se moe dosuditi i u vidu kapitaliziranog iznosa, tj. kumulirati. Osnovni cilj rente je socijalni, tj. materijalno obezbeenje oteenog koji po nanoenju tete nije u mogunosti da se izdrava prema ranijim materijalnim uslovima. Naknada tete u vidu rente je samo jedan od brojnih oblika rente (npr. obaveza izdravanja). Nju, razume se, treba razlikovati od rente kao prihoda od kapitala. Potonji je pravni plod svojine, a naknada u vidu rente je posledica protivpravnog ponaanja, ponaanja koje je spreilo ostvarivanje dohotka oteenog. Pravo na tubu radi naknade u vidu rente moe imati i tree lice, ako je bilo izdravano od strane oteenog, pa je usled oteenja to izdravanje delom ili u celini izostalo. Pravo na rentu od vlasnitva ima samo titular svojine. Iako je renta periodino davanje, ona se bitno razlikuje kao vid naknade od drugih periodinih davanja (npr. od otplate cene na rate kod kupoprodaje). U poslednjem sluaju apsolutan iznos obaveze je poznat duniku, ali se on ne isplauje odjednom, ve u ratama. Naime, na osnovu pravno relevantnog razloga (npr. sporazuma stranaka po osnovu pravinosti ili zbog ozbiljnih promena u stanju imovine tetnika) naknada se moe dosuditi u delovima. Za razliku od toga, renta je takvo periodino davanje kod kojeg nije unapred poznat broj periodinih davanja niti ukupan iznos naknade. Istina je da je kako kod kapitalizirane, tako i kod periodine rente, poznat iznos naknade (odreen od strane suda), ali samo relativno, tj.

22

iznos periodinog davanja. Meutim, apsolutan iznos, odnosno vrednost ukupnog davanja se ne moe utvrditi. Pravnosnanost sudske odluke obuhvata samo virtuelno iznose povremenog davanja, jer se renta promenom okolnosti (presudom neobuhvaenih injenica) moe smanjiti ili poveati ili, pak, ukinuti na osnovu zahteva zainteresovane strane. Iako potpuni iznos rente i njegovi delovi u krajnjoj liniji najee vremenom odgovaraju stvarno pretrpljenom iznosu tete, u pravnoj knjievnosti se s pravom konstatuje da osnovna karakteristika rente nije u potpunosti naknade odnosno u nainu isplate, tj. u osobenosti isplate u pravilno odreenim vremenskim razmacima. Periodinost davanja moe biti karakteristina i kod naknade koja se ne moe smatrati rentom, te moe biti svojstvo drugih izvora obligacija (npr. pomenuta isplata cene kod kupoprodaje sa otplatom cene na rate). Za rentu je najkarakteristinija injenica da u trenutku donoenja sudske presude kojom se dosuuje jo nije poznat potpun iznos naknade. Tipini injenini izvori rente su sledei: a) prilikom prouzrokovanja smrti tetnik je obavezan da plati rentu licima izdravanim od strane nastradalog; b) tetnik koji je prouzrokovao teki invaliditet obavezan je da invalidu isplauje rentu zbog toga to ovaj ne moe da obavi poslove na ranijem radnom mestu, pa na novom radnom mestu ostvaruje manju zaradu (odnosno, ire, u svim sluajevima izgubljene dobiti zbog nemogunosti obavljanja dozvoljene delatnosti). Kod ovog sluaja iznos rente se odreuje na osnovu razlike izmeu ranije ostvarenog linog dohotka i dohotka ostvarenog na novom radnom mestu, tj. u visini razlike izmeu primanja koja bi oteeni ostvarivao da nije dolo do oteenja zdravlja i primanja posle toga, iz socijalnog osiguranja, radnog odnosa, zanatske ili druge delatnosti. Ovu rentu sud moe na zahtev zainteresovane strane poveati, smanjiti ili ukinuti ako su uzroci ili okolnosti koji opravdavaju rentu znatnije promenjeni ili prestali. Prema stanovitu sudske prakse, izmena iznosa rente po pravnosnanosti presude o njenom dosuivanju vredi samo od dana podnoenja tube za izmenu jer je ranija visina rente obuhvaena pravnosnanou presude kojom je dosuena. Ona se, naime, dosuuje i po osnovu i po visini ne samo za vreme donoenja (prve) presude ve i ubudue, do bitnijih promena okolnosti, inicijalno oznaenih tubom za izmenu iznosa. Moglo bi se, dodue, postaviti pitanje da li se injenino dejstvo materijalne pravnosnanosti prostire do vremena tube za izmenu ili do vremena bitne promene okolnosti. Nama se potonje ini loginijim jer upravo znatne promene okolnosti su te koje nisu mogle biti obuhvaene (kao injenice) u ranijoj presudi.5

5

Radii, Jakov, Obligaciono pravo- Opti deo, Nomos, Beograd, 2004, str. 356.

23

O naknadi tete u vidu rente zakon odreuje sledea pravila: U sluaju smrti, telesne povrede ili oteenja zdravlja, naknada se odreuje, po pravilu, u obliku novane rente, doivotno ili na odreeno vreme. Prema tome, renta je periodino davanje koje se sukcesivno ponavlja u pravilnim vremenskim razmacima i poveriocu se dosuuje doivotno, sem ako se okolnosti promene, naroito u pogledu prestanka osnova odtete. Ako je poverilac lice koje je bilo izdravano od strane umrlog, renta se ima isplaivati do vremena trajanja prava na izdravanje ili pomo poverioca. Tu se, po pravilu, radi o izdravanju dece. Renta se u takvom sluaju isplauje do vremena dokle je dete, prema posebnim propisima, ovlaeno na izdravanje. Ako se radi o pomoi koju je umrli davao nekome, trajanje rente je odreeno osnovima i razlozima (potrebama) te pomoi. Ako sud nije drugaije odredio, renta se isplauje (uvek u novcu) meseno. Prema tome, posmatrano sa pozitivno-pravnog stanovita, razlikujemo dve vrste rente: prva je tzv. sukcesivna ili periodina renta, a druga tzv. kapitalizirana ili ukupna renta. Prema dosadanjoj vrhovnoj sudskoj praksi, ovlaeni moe izuzetno da trai potpuni iznos rente u vidu jednokratne (kapitalizirane) isplate, ukoliko u tom pogledu on ima poseban interes (npr. razlozi kolovanja ili prekvalifikovanja ili drugi opravdani razlozi). Prema odredbama Zakona, poverilac moe da trai i platu u ukupnoj svoti: a) ako dunik ne prui obezbebeenje (za isplatu naknade) koje sud odredi. Dunik je, naime, duan da na zahtev poverioca odnosno odluke suda prui obezbeenje (garanciju) za isplatu rente, osim ako to prema okolnostima sluaja ne bi bilo opravdano. U nedostatku ovog obezbeenja moe se traiti ukupna svota, ija se visina odreuje prema visini rente i verovatnom trajanju poverioevog ivota, uz odbitak odgovarajuih kamata; b) iz ozbiljnih uzroka poverilac moe i u drugim sluajevima zahtevati, odmah ili docnije, da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota. Zakon ne operacionalizuje pojam ozbiljnih uzroka. Prema tome, Zakon nije ukljuio u svoje odredbe na izriit nain razloge zbog kojih je dosadanja sudska praksa dosuivala kapitaliziranu rentu. Sa optom klauzulom ozbiljnih uzroka, Zakon je pruio osnova za sudsku procenu razloga dosuivanja kapitalizirane rente. Zakon upuuje samo na ozbiljne razloge. To znai da sud ne moe uzeti u obzir beznaajne razloge kojima bi se opravdavali interesi poverioca za kapitaliziranu rentu. Sudska praksa je izrazila stanovite da pojedine sluajeve kapitalizirane rente moe regulisati i republiki zakon.6

6

Anti, Oliver, Obligaciono pravo-knjiga 6, Slubeni glasnik, Beogtad, 2010, str.252.

24

Kapitaliziranje rente treba razlikovati od zbirne naknade (izgubljene dobiti u prolosti, tj. od oteenja do perioda donoenja presude). Ovo razlikovanje se ispoljava i u pravu na kamatu: na zbirni iznos izgubljene dobiti u prolosti oteeni ima pravo da trai zateznu kamatu, a za kapitaliziranje naknade, za period koji jo nije nastupio, ne moe se traiti i kamata. Iznos rente utvruje se tzv. aktuarskim raunom. Prema ovom raunu, doivotna renta se izraunava na sledei nain. Najpre se utvruje pretpostavljeno trajanje ivota oteenog odnosno povreenog ili invalida. Zatim se utvruje pretpostavljena zarada u celom iznosu za ovaj period, ukljuiv i pretpostavljeno poveanje zarade koje bi proizlazilo iz napredovanja na poslu. Iz tako dobijenog ukupnog iznosa odbija se realan odnosno pretpostavljena ukupna zarada koju oteeni moe ostvariti do kraja svog radnog veka odnosno doivotno sa umanjenom radnom sposobnou na novom ili starom radnom mestu. Na ovaj nain dobijena razlika se deli na mesene rate. Ova mesena rata se odreuje presudom suda. Prema tome, mesena rata rente ne odgovara u potpunosti aktuelnoj razlici izmeu ranije i nove zarade. Na poseban zahtev (dunika) renta se moe smanjiti ili poveati (na predlog poverioca), ali tek na znatnije promene okolnosti, okolnosti koje se nisu mogle uzeti u obzir prilikom donoenja presude kojom je renta dosuena. Na osnovu predloga dunika (tetnika) renta se moe i ukinuti ukoliko je zarada ostvarena na novom radnom mestu postala oigledno vea od dohotka ostvarenog na radnom mestu pre oteenja. Izneti nain izraunavanja visine periodine rente je zasnovan na (prihvatljivoj) starijoj sudskoj praksi. U novijoj praksi postoji i drugaiji nain obrauna rente (naroito za sluaj gubitka dohotka ili zarade), tako da se polazi od proseka primanja grupe radnika iste kvalifikacije i radnog iskustva u vreme donoenja presude. Kod utvrivanja visine rente zbog gubitka izdravanja moraju se uzeti u obzir kako okolnosti vezane za poginulog davaoca (njegove ranije mogunosti, davanja i namere) tako i one za primaoca (njegove potrebe, ivotae prilike, tj. imovinske okolnosti, kolovanje i dr). Vreme isplate rente, tanije trajanje obaveze plaanja rente, zavisi od rate rente. Ako renta ima karakter izdravanja (npr. ako je tetnik duan da izdrava dete umrlog u nezgodi), prestaje (ex lege) prestankom obaveze izdravanja ili zasnivanjem radnog odnosa od strane do tada izdravanog. Ako je renta dosuena kao dopuna izgubljenog dela zarade, ona moe prestati ako je zarada oteenog na novom ili starom radnom mestu identina ili vea od zarade ostvarene pre oteenja. Razume se, tu se mora imati u vidu injenica da pojedine rate rente nisu u potpunosti identine sa aktuelnom razlikom izmeu ranije i nove zarade. U svakom sluaju,

25

dunik ili poverilac rente, s obzirom na promenu okolnosti u pogledu zarade, moe zahtevati modifikaciju rente (smanjenje i poveanje) ta vie, kako smo rekli, i ukidanje, (Ako je npr. vea razlika izmeu ranije i nove zarade u smislu smanjenja novog dohotka, poverilac ima pravo da trai poveanje periodinog iznosa rente ako je to poveanje razlike nastupilo od vremena donoenja presude. Obrnuto, ako je u meuvremenu dolo do smanjenja ove razlike ili pak ona vie ne postoji, dunik ima pravo da zahteva smanjenje ili ukidanje rente). Prema reima Zakona, sud moe na zahtev oteenika za ubudue poveati rentu, a moe je na zahtev tetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donoenja ranije odluke. Prema tome, zakonski je uslov modifikacije iznosa rente odreen u znatnijim promenama okolnosti u odnosu na one koje je sud imao u vidu prilikom donoenja ranije odluke. U praksi je sporno od kog trenutka nastaje pravo na izmenu rente - od trenutka izmenjenih materijalnih okolnosti oteenika ili od momenta podnoenja zahteva. ini se da je vie u duhu zakona i prirode ove vrste tete, prvo stanovite. Renta koja se dosuuje zbog umanjenja radne sposobnosti ili zbog izgubljenog dohotka (izdravanje) usled smrti davaoca izdravanja moe se opravdano smanjiti sa dosuenim iznosom invaliditeta koju isplauje zajednica za socijalno osiguranje. Ne moe se prihvatiti stanovite prema kome i iz iznosa neimovinske tete dosuene po osnovu smanjene opte ivotne sposobnosti treba odbiti iznose invalidnine. (Prema tome, ne moe se smanjiti iznos neimovinske tete iznosom prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.)

6. NAKNADA NEIMOVINSKE TETE6.1.SatisfakcijaCilj naknade neimovinske tete je pruanje satisfakcije oteenom. Kod neimovinske tete posledice radnje tetnika nije mogue otkloniti naknadom, psihike konsekvence ostaju. U materiji imovinske tete, naknada u principu otklanja sve posledice radnje tetnika. Iako davanje satisfakcije, zbog injenine prirode neimovinske tete, ne moe da ostvari ovakav rezultat u pogledu naina (oblika) treba da doprinese ublaenju poremeaja psihikog integriteta oteenog. Pruanje satisfakcije nije vie integralno, kako je bilo u predzakonskoj praksi. Ta praksa je, naime, u poetku za sve vrste psihikih bolova predvidela (po osnovu) optu naknadu, tzv. bolninu. Bolnina je bila novana naknada za sve vrste neimovinske tete i njena je visina zavisila od vrste tete i okolnosti sluaja. Satisfakcija kao vid naknade je teorijski (opti) pojam za obeleavanje razliitih moguih vrsta odtete u oblasti neimovinske

26

tete (npr. novana naknada, objavljivanje presude, povlaenje izjave i dr.). No, satisfakcija nije samo opti izraz za razne vrste naknade neimovinske tete. Satisfakcija je termin kojim se ujedno oznaava i cilj naknade neimovinske tete, tj. pruanje zadovoljenja oteenom licu. Dok je povraaj u preanje stanje osnovni efekat odtete u materiji imovinske tete, dotle u oblasti neimovinske tete osnovni odtetni rezultat je u pruanju satisfakcije. Kod neimovinske tete odtetno pravo odstupa od naela egzaktnosti naknade. U nedostatku matematikih, egzaktnih kriterija daje mesta zahtevima satisfakcije koji se na prvi mah ine prilino nesigurnim. Nesigurnost kriterijuma naknade na polju naknade nematerijalne tete proizlazi prividno iz pravnog znaenja satisfakcije, zasnovane naizgled na (arbitre noj) sudskoj proceni iznosa naknade. Stvara se na taj nain privid da se naknada iz kruga egzaktnih inioca prenosi u subjektivni domen, slobodne procene suda zasnovan na oekivanjima oteenika. Sud kriterijume satisfakcije, naime, mora nai u afekcijama oteenog. Ovaj privid postaje realnost ako se uzme u obzir da pruanje satisfakcije nije oslonjeno na oekivanja oteenog, ve na pravne standarde predviene zakonom. Izmeu tih zakonskih standarda, pored drugih kriterijuma, pojavljuje se i subjektivno oekivanje oteenika. Nema sumnje da novana naknada neimovinske tete pri odreivanju njene visine mora biti odmerena i prema znaaju povreenog dobra tetnika i kroz to se ima u vidu i njegov subjektivan stav prema toj vrsti oteenja. Meutim, ovaj kriterijum oekivanja oteenika korigovan je zakonskom odredbom prema kojoj prilikom odreivanja iznosa satisfakcije sud mora da vodi rauna o nameni naknade, tj. o svrsi koja se postie naknadom (kod pojedinih sluajeva o intenzitetu i trajanju povrede psihikog integriteta), o znaaju povreenog dobra, ali i o tome da se naknadom ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom ili drutvenom svrhom odnosno da naknada ne slui osnovom sticanja dobiti. Drugim reima, naknada ne sme da poslui cilju bogaenja oteenika bez pravnog razloga. Nain pruanja satisfakcije je odreen u zavisnosti od vrste neimovinske tete. U principu, satisfakcija se moe odrediti u naturi i u novcu. Satisfakcija ,,u naturalnom vidu" je najee simbolina i slui uspostavi ranijeg psihikog stanja oteenika pa je u svojim vidovima umerena ovoj svrsi. Tako, oteenik moe predloiti sudu, a sud moe narediti, da se na troak tetnika objavi presuda odnosno, ispravka odnosno, da tetnik povue izjavu kojom je povreda uinjena. Zakon dozvoljava i druge vidove pruanja satisfakcije kojima se moe ostvariti svrha satisfakcije. Novana satisfakcija se esto naziva i novanom naknadom neimovinske tete. U naoj ranijoj sudskoj praksi pod uticajem predratnih zakona ova naknada se esto nazivala bolninom.

27

Prema zakonu, za pretrpljene fizike bolove, za pretrpljene duevne bolove zbog uman