of 23 /23
Vol. 12, No 3, 2015: 5-28 Miljojko Bazić * UDK 001.891 Neđo Danilović ** Originalni naučni rad NACRT NAUČNE ZAMISLI PROJEKTA ISTRAŽIVANJA Svako naučno istraživanje podrazumeva sistematsko proučavanje pojava i procesa koji se odigravaju u prirodi i društvu. Takvo sistematsko proučavanje nije moguće bez primene objektivnih instrumenata za prikupljanje, obradu i analizu podataka i bez primene naučnih metoda za izvođenje zaklјučaka, pravil- nosti i zakonitosti o svojstvima predmeta istraživanja. Upravo zato, sva sistematska naučna proučavanja zahtevaju da se unapred planiraju i projektuju, odnosno da se u jednom naučnooperativnom i planskom dokumentu, nazvanom projekat istraživanja unapred osmisli način sticanja naučnog saznanja, koje će predstavljati logički strukturiranu celinu, racionalnih i svrsishodnih, međusobno saglasnih i funkcionalno povezanih stavova, sudova i zaključaka o predmetu istraživanja. Opšta metodologija naučnog istraživanja definisala je naučne standarde, pravila i procedure po kojima se izrađuje projekat naučnog istraživanja. Projekat naučnog istraživanja ima standardnu strukturu elemenata projekta koja se sastoji od: a) nacrta naučne zamisli; b) planova istraživanja, i v) instrumenata istraživa- nja, uključujući i plan sređivanja i obrade podataka. S obzirom na brojne teškoće na koje nailaze mladi istraživači u zasnivanju nacrta naučne zamisli u svojim master radovima i doktorskim disertacijama, u prethodnom broju „Megatrend revije“, naučnoj i stručnoj javnosti ponudili smo prva tri elementa strukture nacrta naučne zamisli projekta istraživanja: formula- ciju problema istraživanja, određivanje predmeta istraživanja i formulisanje nauč- nih i društvenih ciljeva istraživanja. U ovom broju časopisa „Megatrend revija“, prema strogim zahtevima opšte metodologije nauka i posebnih metodologija nauka, naučnoj i stručnoj javnosti prezentujemo sledeća tri elementa nacrta naučne zamisli istraživanja: hipotetički okvir istraživanja, način istraživanja i naučnu i društvenu opravdanost istraživanja. Klјučne reči: hipoteze istraživanja, varijable istraživanja, indikatori istraži- vanja, način – metode istraživanja, naučna i društvena opravdanost istraživanja * Redovni profesor Fakulteta za kulturu i medije i predsednik Komisije za standard kvaliteta doktorskih disertacija na Univerzitetu „Džon Nezbit“ (Megatrend univerzitetu) u Beogradu, e-mail: [email protected] ** Redovni profesor Fakulteta za pravo, javnu upravu i bezbednost i prorektor za nastavu Univerziteta „Džon Nezbit“ (Megatrend univerziteta) u Beogradu i predsednik Sekcije metodologa društvenih nauka Republike Srbije, e-mail: [email protected]

NACRT NAUČNE ZAMISLI PROJEKTA ISTRAŽIVANJA · Klјučne reči: hipoteze istraživanja, varijable istraživanja, indikatori istraži- vanja, način – metode istraživanja, naučna

  • Author
    others

  • View
    4

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of NACRT NAUČNE ZAMISLI PROJEKTA ISTRAŽIVANJA · Klјučne reči: hipoteze istraživanja, varijable...

  • Vol. 12, No 3, 2015: 5-28

    Miljojko Bazi* UDK 001.891 Neo Danilovi** originalni nauni rad

    NACRT NAUNE ZAMISLI PROJEKTA ISTRAIVANJA

    Svako nauno istraivanje podrazumeva sistematsko prouavanje pojava i procesa koji se odigravaju u prirodi i drutvu. Takvo sistematsko prouavanje nije mogue bez primene objektivnih instrumenata za prikupljanje, obradu i analizu podataka i bez primene naunih metoda za izvoenje zakluaka, pravil-nosti i zakonitosti o svojstvima predmeta istraivanja.

    upravo zato, sva sistematska nauna prouavanja zahtevaju da se unapred planiraju i projektuju, odnosno da se u jednom naunooperativnom i planskom dokumentu, nazvanom projekat istraivanja unapred osmisli nain sticanja naunog saznanja, koje e predstavljati logiki strukturiranu celinu, racionalnih i svrsishodnih, meusobno saglasnih i funkcionalno povezanih stavova, sudova i zakljuaka o predmetu istraivanja.

    opta metodologija naunog istraivanja definisala je naune standarde, pravila i procedure po kojima se izrauje projekat naunog istraivanja. projekat naunog istraivanja ima standardnu strukturu elemenata projekta koja se sastoji od: a) nacrta naune zamisli; b) planova istraivanja, i v) instrumenata istraiva-nja, ukljuujui i plan sreivanja i obrade podataka.

    S obzirom na brojne tekoe na koje nailaze mladi istraivai u zasnivanju nacrta naune zamisli u svojim master radovima i doktorskim disertacijama, u prethodnom broju Megatrend revije, naunoj i strunoj javnosti ponudili smo prva tri elementa strukture nacrta naune zamisli projekta istraivanja: formula-ciju problema istraivanja, odreivanje predmeta istraivanja i formulisanje nau-nih i drutvenih ciljeva istraivanja.

    u ovom broju asopisa Megatrend revija, prema strogim zahtevima opte metodologije nauka i posebnih metodologija nauka, naunoj i strunoj javnosti prezentujemo sledea tri elementa nacrta naune zamisli istraivanja: hipotetiki okvir istraivanja, nain istraivanja i naunu i drutvenu opravdanost istraivanja.

    Klune rei: hipoteze istraivanja, varijable istraivanja, indikatori istrai-vanja, nain metode istraivanja, nauna i drutvena opravdanost istraivanja

    * Redovni profesor Fakulteta za kulturu i medije i predsednik Komisije za standard kvaliteta doktorskih disertacija na univerzitetu Don Nezbit (Megatrend univerzitetu) u Beogradu, e-mail: [email protected]

    ** Redovni profesor Fakulteta za pravo, javnu upravu i bezbednost i prorektor za nastavu univerziteta Don Nezbit (Megatrend univerziteta) u Beogradu i predsednik Sekcije metodologa drutvenih nauka Republike Srbije, e-mail: [email protected]

  • Miljojko Bazi, Neo Danilovi

    Megatrend revija ~ Megatrend Review

    6

    1. Uvod

    u uvodu lanaka u prethodnom broju asopisa Megatrend revija istakli smo da je projekat istraivanja zamiljeni model sticanja naunog saznanja o predmetu istraivanja, i da je to dokument u kojem je sadran zamiljeni ciljni, svrsishodni, racionalni i funkcionalni sistem saznanja koja ine ovaj doku-ment naunim. Stanovite da je to nauni dokument argumentujemo sledeim injenicama: prvo, projekat istraivanja se zasniva na prethodnim naunim saznanjima; drugo, on je nuno logika struktura stavova, sudova, zakljuaka i hipoteza o problemu i predmetu istraivanja, i tree, u projektu istraivanja sadr-ani su nauni stavovi, sudovi, zakljuci i hipoteze o najefikasnijim putevima naunog saznanja o problemu i predmetu istraivanja.1

    Takav jedan sloeni nauni dokument predstavlja strukturirani sistem, sastavljen iz tri isto tako sloena dela: nacrta naune zamisli, planova istraiva-nja i instrumenata istraivanja, ukluujui i plan sreivanja i obrade podataka.2

    Nacrt naune zamisli je deo projekta istraivanja koji se smatra iskljuivo naunim delom projekta. u nacrtu naune zamisli saoptavaju se nauna sazna-nja od kojih se polazi u istraivanju, naune i druge kategorije, pojmovi, stavovi sudovi, zakljuci, hipoteze i metode istraivanja pojave, problema i predmeta koji se istrauje. otuda je po svom naunom karakteru, nacrt naune zamisli jedna sloena celina, odnosno sistem naunoteorijskih i metodolokih stavova o pojavi, problemu i predmetu istraivanja kojim se projekat istraivanja bavi.3

    Nacrt naune zamisli se sastoji od est logikih delova celina: 1) formula-cije problema istraivanja; 2) odreenja predmeta istraivanja; 3) ciljeva istra-ivanja; 4) hipoteza od kojih se polazi u istraivanju; 5) naina istraivanja, i 6) naune i drutvene opravdanosti istraivanja.4

    Formulacijom problema istraivanja obavla se prelaz od stvarnog drutve-nog problema do problema koji se reava konkretnim istraivanjem ili serijom istraivanja.

    Odreenjem predmeta istraivanja neposredno se utvruje ta e se zaista istraivati u okviru teme (naslova, naziva) istraivanja.

    Naunim i drutvenim cilevima istraivanja definiu se zadati nivoi koje treba ostvariti sprovoenjem istraivanja, kao i drutvena svrha samog istraivanja.

    Hipotetikim okvirom istraivanja se kroz sistem hipoteza (opte gene-ralne, posebnih i pojedinanih), njihovih varijabli i odnosa izmeu njih i bitnih indikatora, saoptavaju osnovne pretpostavke o predmetu istraivanja.1 Milosavlevi, S., Radosavlevi, I. (2006): Osnovi metodologije politikih nauka, Slubeni

    glasnik, Beograd, 419.2 Ibid, 420. 3 Ibidem.4 Danilovi, N., Radosavljevi, I., Termiz, D., Gordi, M. (2015): Statistika u istraivanju

    drutvenih pojava, Zavod za izdavanje udbenika, Beograd, 16.

  • Vol. 12, No 3, 2015: 5-28

    Nacrt naune zamisli projekta istraivanja 7

    U nainu istraivanja saoptavaju se metodoloko-teorijska polazita, metode, tehnike, instrumenti, postupci i bitna svojstva istraivanja. Akcenat ovog dela projekta istraivanja je na nainima prikuplanja podataka, njihove obrade i korienja.

    Naunom i drutvenom opravdanou istraivanja izraava se upotreblivost (nauna i drutvena) istraivanja.

    Da bi istraivanje imalo nauni karakter, svaki od ovih elemenata nacrta naune zamisli projekta istraivanja ima svoju specifinu naunu ulogu koja mora da se elaborira u nacrtu naune zamisli projekta istraivanja, do nivoa koji e omoguiti potpuno razumevanje sutine projekta istraivanja.

    u prethodnom broju asopisa Megatrend revija, zbog obimnosti rada, naunoj javnosti smo na sintetizovan nain prezentovali prva tri elementa nacta naune zamisli projekta istraivanja: formulaciju problema istraivanja, odree-nje predmeta istraivanja i postavljanje cileva istraivanja.

    u ovom broju asopisa Megatrend revija, naunoj i strunoj javnosti pre-zentujemo naredna tri dela nacrta naune zamisli projekta istraivanja: postav-ljanje hipotetikog okvira istraivanja, utvrivanje naina istraivanja i dru-tvene i naune opravdanosti istraivanja.

    2. Postavljanje hipoteza istraivanja

    etvrti deo nacrta naune zamisli odnosi se na postavlanje hipoteza ili pret-postavki na kojima e istraivanje poivati. Hipoteze predstavlaju znaajan deo projekta kod svih vrsta istraivanja. u naunim istraivanjima, hipoteze treba postavlati, razvijati, izvoditi iskluivo po pravilima metodologije nauka, uz poto-vanje specifinosti pojedinih naunih oblasti u kojima se realizuju istraivanja.5

    u udbenicima metodologije daju se razliite odredbe hipoteza prema kojima je hipoteza mogue reenje problema istraivanja; stav koji se mora podvrgnuti istraivanju da bi se odredila vrednost; gledanje unapred; meuod-nos promenlivih; postavla ono to predviamo; priblino predvianje, ili pribli-an zakluak. Na osnovu navedenih definicija moemo zakluiti da je u njima izraeno samo neko od vanih svojstava hipoteza, bez sveobuhvatnog i preci-znog definisanja ovog pojma.

    Radi lakeg razumevanja sutine i znaaja hipoteza u ovom radu dajemo sledeu radnu definiciju: Pod hipotezama podrazumevamo nauno zasnovane pretpostavke o jo nepoznatim svojstvima predmeta istraivanja koje e dalom istraivakom procedurom biti podvrgnute proveri i potom, zavisno od rezultata istraivanja, usvojene, delimino usvojene, ili odbaene6.5 Danilovi, N., Blagojevi, S., Gostovi, D. (2015): Metodologija istraivanja sporta,

    univerzitet union Nikola Tesla, Beograd, 59.6 Ibidem, 59-60.

  • Miljojko Bazi, Neo Danilovi

    Megatrend revija ~ Megatrend Review

    8

    Hipoteze ine stvaralaku stranu istraivanja i one su neka vrsta instru-menta pomou kojih upoznajemo nepoznato. Najveim delom one su rezultat ideja do kojih istraivai dolaze prouavajui literaturu, a koja su u direktnoj vezi sa predmetom istraivanja, neposredno se bavei iskustvenim injenicama, ili jednostavno, na osnovu vlastite intuicije. Ti oblici istraivake aktivnosti pod-stiu istraivae da uoavaju nove veze meu injenicama, nove pretpostavke o pravilnostima i zakonitostima koje vladaju meu pojavama, i drugo.7

    u literaturi se mogu nai mnogobrojni i raznovrsni stavovi o ulozi i funk-cijama hipoteza u istraivanjima, njihovim vezama i odnosima sa ostalim delo-vima projekta istraivanja. ono to je primetno u literaturi je da postoji skoro potpuna saglasnost meu autorima da hipoteze predstavlaju osnovne misaone pretpostavke o predmetu istraivanja koje tek treba dokazati, odnosno proveriti rezultatima istraivanja.8 Tim misaonim pretpostavkama se iskazuje odreeni stav o odnosima ili meusobnim vezama koje se odnose na pojave ili procese istraivanja. Stav predstavla osnovnu sutinu i smisao iskaza jedne formulisane hipoteze.

    u praksi se esto susreemo sa situacijom da se hipotetiki stav o pro-blemu istraivanja i hipoteze istraivanja izjednaavaju. To je velika metodo-loka greka, koja se odraava na same rezultate istraivanja. Hipotetiki stav se odnosi na formulaciju problema istraivanja. Hipotetiki stavovi su stavovi za koje se veruje da su istiniti, jer za tu istinitost postoje odreeni dokazi. Hipo-teze kao misaone pretpostavke su neto to treba dokazati ili opovrgnuti. Zato kod postavlanja hipoteza treba izneti precizan stav o predmetu istraivanja u celini ili nekom od njegovih strukturalnih inilaca identifikovanih u predmetu istraivanja, a ne opisivati, ili objanjavati nairoko i nadugako ono to se eli istraiti.9 Stav mora da bude iskazan logiki, precizno i jasno, a istraivanjem se dokazuje ili opovrgava stav hipoteze.

    Bitna pretpostavka za postavlanje hipoteza je dovolno precizno i jasno definisanje predmeta istraivanja i njegovo operacionalno odreenje. Iako su hipoteze zasnovane na prethodnom saznanju, odnose se na nauno nedovolno poznato, a upravo je to ono to je odreeno predmetom istraivanja. Dakle, hipoteze su osnovne pretpostavke o predmetu ili delu predmeta istraivanja i one sa njim ine koherentan, sadrajno adekvatan i simetrino postavlen sistem. Hipoteze, prema tome, mogu imati kao svoj sadraj samo ono to je dato kao sadraj predmeta istraivanja i to je razraeno u operacionalnom odreenju premeta istraivanja.

    Znaajna pretpostavka za postavljanje hipoteza je dovoljno precizno i jasno definisanje predmeta istraivanja i njegovo operacionalno odreenje. ova pret-postavka podrazumeva:7 Danilovi, N., Blagojevi, S., Gostovi, D., 60-61.8 Bazi, M. (2013): Istraivanje komunikacijskih procesa, Nauna KMD, Beograd, 92.9 Ibid, 93.

  • Vol. 12, No 3, 2015: 5-28

    Nacrt naune zamisli projekta istraivanja 9

    Prvo, da hipoteze ne treba da budu ni ue ni ire od predmeta istraivanja.Drugo, da hipoteze moraju biti adekvatne i simetrine operacionalnom

    odreivanju predmeta istraivanja, to znai da treba da budu razvijene na nivou optosti na kojem je razvijeno operacionalno odreenje predmeta istraivanja.

    To u praksi naunih istraivanja znai da se generalna hipoteza odnosi na osnovne pojmove istraivanja koji su u teorijskom delu istraivanja objanjeni, i iz kojih se dalom operacionalizacijom izvode posebni, a iz posebnih pojedinani poj-movi istraivanja. Svi ovi pojmovi moraju da budu objanjeni u operacionalnom odreenju predmeta istraivanja. posebne hipoteze se odnose na posebne pojmove ili strukturalne inioce predmeta istraivanja koji su identifikovani u operacional-nom odreenju predmeta istraivanja. A pojedinane hipoteze se odnose na poje-dinane pojmove ili potinioce pojedinih strukturalnih inilaca predmeta istrai-vanja koji su navedeni u operacionalnom odreenju predmeta istraivanja.

    Tree pravilo jeste da hipoteze moraju biti odgovarajue, saglasne sa cilevima istraivanja, i to, kako sa naunim, tako i sa drutvenim cilevima. Saglasnost hipoteze sa naunim cilevima istraivanja ostvaruje se tako to su one usmerene na sticanje naunog saznanja onog nivoa koji je predvien cilevima istraivanja. Slino tome, saglasnost sa drutvenim cilevima istraivanja hipoteze ostvaruju dovolnim i odgovarajuim bavlenjem iniocima predmeta istraivanja, bitnim za omoguavanje korienja rezultata istraivanja u odreene drutvene svrhe.

    etvrto pravilo je da je hipoteza teorijski ili empirijski proverliva. Ako je praksa vrhovni verifikator saznanja, hipoteze moraju, u konanom, biti i empi-rijski proverlive.10 Ako polazimo od injenice da je teorija nauno verifikovano i od prakse provereno saznanje, kao i da je teorija deo ludske prakse i njene stvar-nosti, onda se izvodi zakluak da se hipoteze postavlaju i proveravaju i kada je u pitanju teorijsko istraivanje.

    prema savremenim metodolokim shvatanjima osnovne odlike hipoteza su: a) da je iskaz hipoteze smislen, da sadri odgovarajui stav o predmetu

    delu predmeta na koji se odnosi; b) da je iskaz hipoteze logiki i teorijsko-empirijski osnovan;c) da je iskaz hipoteze predmetno-konkretan i u tom smislu strogo odreen;

    10 Neki autori (npr. poper, 1973) naroito insistiraju na odbacivosti kao jednom od osnovnih svojstava hipoteze: ona mora biti tako formulisana da jasno tvrdi: 1) ta jeste pojava ili svojstvo koje ona opisuje, tj. ta je njena oblast vaenja i 2) ta nije to to ona tvrdi, tj. koji empirijski konstatovani podaci, uvidi ili logiki zakluci znae da ona nije istinita. ovo drugo svojstvo odgovara na pitanje: ta se smatra dokazom da je hipoteza pogrena? Najpoznatiji primer za to jeste sud Svi labudovi su beli. poto niko nikada nije video sve labudove koji su ikada postojali na svetu, taj sud je u izvesnom smislu hipoteza, ali se on dugo uzimao kao primer dokazane hipoteze: budui da je kategoriki postavlena i da niko u Evropi, Aziji i Severnoj Americi nije video labuda neke druge boje. Kasnije su, meutim, u Australiji uoeni labudovi crne boje, to je, naravno, razlog da se pomenuta hipoteza odbaci. primer se navodi kao kolski jer se na njemu jasno vidi ta je oblast vaenja, a ta se smatra razlogom odbacivanja hipoteze.

  • Miljojko Bazi, Neo Danilovi

    Megatrend revija ~ Megatrend Review

    10

    d) da je iskaz hipoteze precizan i jasan po svim svojstvima znaenja kori-enih u hipotezi;

    e) da je iskaz uhipotezi, kao i stav, dovolno sadrajan i obuhvatan.11

    Iz napred navedenih odlika hipoteza, moe se zakluiti:1) Ako je metodoloki zahtev da iskaz hipoteze bude smislen i da sadri

    odgovarajui stav o predmetu ili delu predmeta istraivanja na koji se odnosi, to znai da iskaz hipoteze ne moe da bude neka prazna pria u kojoj se provlai ili iznosi vie stavova o predmetu istraivanja ili njego-vom delu. Ako se iznosi vie stavova u iskazu hipoteze, to izaziva konfu-ziju u dalem istraivanju, a hipotezu ini nejasnom, viesmislenom, pa samim tim i teko dokazivom, jer se nee znati koji stav hipoteze treba da se dokazuje ili opovrgava.

    2) Ako se pojavluje potreba da je iskaz o stavu logiki i teorijsko-empirij-ski zasnovan, to znai da logika namee nunost da se iskaz mora odno-siti na jedan deo operacionalnog odreenja predmeta istraivanja koji ima svoje uporite u naunim saznanjima do kojih se dolo u teorijskom i operacionalnom odreenju predmetu istraivanja.

    3) Ako se pojavluje potreba da je iskaz predmetno-konkretan, strogo odreen, ili precizan i jasan po svim svojstvima znaenja, to znai da je iskaz hipoteze tako koncipiran da se moe izraziti kroz jednu reenicu. Ta reenica mora da se odnosi na jedan segment predmeta istraivanja, da je vrlo jasna i razumliva svakom ko je zainteresovan za proces ili ishod istraivanja.

    4) Ako se pojavluje potreba da je iskaz, kao i stav hipoteze dovolno sadr-ajan i obuhvatan, to znai da se jedan iskaz mora odnositi na jedan deo predmeta istraivanja. Iskaz koji se odnosi na generalnu hipotezu mora da bude tako koncipiran da se odnosi na ceo predmet istraivanja. Sle-dei iskazi moraju da odgovaraju delovima iz operacionalnog odreenja koji imaju poseban i pojedinani karakter.

    poto hipoteze imaju uticaja na dostizanje odreenog nivoa naunog sazna-nja, razlozi za njihovo postavlanje u nacrtu naune zamisli su najmanje dvostuki:

    Prvo, uz pomo hipoteza potrebno je to vie svakodnevnog iskustvenog saznanja pretvoriti u nauno.

    Drugo, uloga hipoteza treba da se ogleda, kako u sticanju novog naunog saznanja, tako i u proirivanju ve postojeeg naunog saznanja, ali i u proveri postojeeg naunog saznanja o pojavama ili procesima koji se istrauju. Zato se za hipoteze moe rei da predstavlaju pokazatel pravca istraivanja. Bez hipoteza svako istraivanje bi bilo uzaludno ili bi imalo kao rezultat sluajna saznanja.11 Videti ire: Milosavljevi, S. (1980): Istraivanje politikih pojava, Institut za politike

    studije Fakulteta politikih nauka, Beograd, 98.

  • Vol. 12, No 3, 2015: 5-28

    Nacrt naune zamisli projekta istraivanja 11

    Izvori hipoteza mogu biti razliiti, ali se svi oni mogu razvrstati u dve kate-gorije:

    opti izvori hipoteza, posebni izvori hipoteza.

    opte izvore hipoteze nalazimo u ludskom ivotu, njegovoj delatnosti, tenji ka novim pitanjima i saznanjima, u nedostacima ve steenih sazna-nja, bilo da se radi o neobjanjenim pojavama, nepoznatim ili protivurenim injenicama. posebne izvore hipoteza ine metode naunih saznanja (analizasinteza, indukcijadedukcija), zatim analogija, komparativna analiza... Hipoteze su esto plod intuicije, invencije ili line kreacije istraivaa.12

    u postavlanju hipoteza utvrena su pravila koja se moraju potovati, a nji-hov akcenat je na logiko-metodolokoj i epistimolokoj dimenziji.

    2.1. Vrste hipoteza

    u literaturi se mogu nai mnogobrojne klasifikacije ili vrste hipoteza. Za klasifikovanje hipoteza koriste su razni kriterijumi.

    prema kriterijumu broja promenlivih iji se odnosi u hipotezama pretpostavlaju, moemo govoriti o: a) prostim hipotezama one koje pretpostavlaju odnos dve promenlive; b) sloenim hipotezama koje pretpostavlaju odnose izmeu vie promenlivih.

    prema kriterijumu klasifikacije vrsta naunog sadraja koje one nude, to je u direktnoj vezi sa cilevima istraivanja, razlikujemo: a) hipoteze o prostoj povezanosti nekih pojava / svojstava kod kojih se ne moe dokazati uzrono-posledina veza, i b) hipoteze o uzrono-posledinim vezama meu pojavama.

    Trei kriterijum klasifikacije moe biti statistiki i tu razlikujemo: a) nultu hipotezu i b) istraivake hipoteze, koje, u stvari, elimo da dokaemo.

    etvrti kriterijum klasifikovanja hipoteza odnosi se na nain verifikacije hipoteze i po ovom merilu razlikujemo: a) teorijske hipoteze to su one hipo-teze kod kojih se valanost pretpostavke ispituje teorijskom i logikom analizom i b) iskustvene hipoteze one kod kojih se pretpostavlena svojstva pojave ili pretpostavleni odnosi meu njenim iniocima testiraju sprovoenjem iskustve-nih istraivanja.

    peti, najzastupleniji kriterijum klasifikovanja hipoteza jeste stepen opto-sti onoga to hipoteza tvrdi, tj. koliki deo predmeta istraivanja zahvata svojom tvrdnjom. u skladu sa ovim kriterijumima moemo postaviti hipoteze na naj-manje tri nivoa optosti:

    generalnu ili optu hipotezu, posebne hipoteze, pojedinane hipoteze.

    12 Mihailovi, D. (2012): Metodologija naunih istraivanja, FoN, Beograd, 98.

  • Miljojko Bazi, Neo Danilovi

    Megatrend revija ~ Megatrend Review

    12

    Generalna ili opta hipoteza svojom sadrinom se neposredno odnosi na preliminarno ili teorijsko odreenje predmeta istraivanja. ona pokriva ceo predmet istraivanja i iskazuje se kao stav o teorijskom odreenju predmeta istra-ivanja. Zato se ona tretira kao najoptija hipoteza jednog istraivanja, odnosno najoptija hipoteza u nacrtu naune zamisli projekta istraivanja. Svoju optost ona iskazuje i kroz saglasnost sa naunim i drutvenim cilevima istraivanja.

    poto je po svojoj sadrini najoptija hipoteza koja se odnosi na ceo predmet istraivanja, ona mora biti tako postavlena da, s jedne strane, odraava opti stav na kome mogu da se nadograuju ili izvode posebne hipoteze, a s druge, mora biti izuzetno precizna, jasna i konkretna, tako da se ne shvati kao deo posebnih ili pojedinanih inilaca koji su izvedeni iz operacionalnog odreenja predmeta istraivanja.

    uzmemo li za primer da je istraivaka tema odnosi s javnou u izgradnji imida organizacije, u teorijskom odreenju predmeta istraivanja definisana su dva kategorijalna pojma istraivanja, a to su: (1) odnosi s javnou i (2) imid organizacije.

    u ovom sluaju generalna hipoteza bi mogla da glasi: to se pridaje vei znaaj odnosima s javnou u organizaciji, to se moe

    oekivati i boli imid organizacije u javnosti, i suprotno, ili:Ako su odnosi s javnou jasno pozicionirani kao deo upravlakog tima

    organizacije, onda oni imaju glavnu ulogu ili uticaj na izgradnju poelnog imida organizacije u javnosti, i suprotno, ili:

    Ukoliko su odnosi s javnou vie pozicionirani kao deo upravlakog tima organizacije, utoliko su u veoj mogunosti da utiu na izgradnju poelnog imida organizacije u javnosti, i suprotno.

    Iz navedenih primera se moe videti da kod postavlanja hipoteza uvek mora da postoji tvrdnja (ako ..., onda, to se ..., to se, ukoliko ..., utoliko, je, jeste, nije, utie, ne utie, zavisi, ne zavisi, doprinosi, ne dopri-nosi, poveava, smanjuje, itd., i varijable (nezavisna, zavisna i interveni-ua). Nezavisna je ona kojom istraiva manipulie (sistematski je varira) ili je meri da bi odredio njen uticaj na zavisnu varijablu. Zavisna je ona koju istraiva neposredno ili posredno istrauje da bi odredio prirodu njenog odnosa sa neza-visnom varijablom. Interveniua je ona kojom se intervenie (utie) na zavisnu, nezavisnu ili na obe varijable.

    u koncipiranju hipoteza istraivanja, kada se kao jedna pretpostavka koristi to se, kao ravnotea mora da bude to se, ili ako se kao pretpostavka koristi ako su, ravnotea mora da bude onda su, ili kod ukoliko su, kao ravno-tea mora da bude utoliko su, i tako dalje. ovim se iskazuje loginost koja mora da bude zastuplena kod postavlanja hipoteza. Bez loginosti svaka hipo-teza je besmislena.

  • Vol. 12, No 3, 2015: 5-28

    Nacrt naune zamisli projekta istraivanja 13

    u nacrtu naune zamisli potrebno je postaviti jednu generalnu ili optu hipo-tezu. Ako jedan generalni projekat, kao predmet istraivanja, ima jednu celo-vitu sloenu pojavu, koju izuava interdisciplinarno, razumlivo je da bi jedna generalna hipoteza o njegovom ukupnom ponaanju bila mogua i poelna. Ali, isto tako, ako je u okviru ovog generalnog projekta postavlen poseban proje-kat, razumlivo je da je mogue i korisno postaviti po jednu generalnu hipotezu. polazei od principa da se nivoi optosti, time i generalnosti, utvruju uvek u meusobnom odnosu, da neto to je opte u odnosu na neko posebno u jednom sluaju, moe u drugom sluaju biti neto posebno u odnosu na neto drugo optije, smatramo da se moe govoriti o sistemu generalnih hipoteza.13

    Kod onih istraivanja koja nisu koncipirana kao sloena ne moe da bude vie generalnih i optih hipoteza. u takvim istraivanjima moe da bude samo jedna generalna hipoteza.

    Posebne hipoteze idu u pravcu dale razrade generalne hipoteze. posebne hipoteze se odnose na posebne inioce ili pojmove koji su navedeni u operaci-onalnom odreenju predmeta istraivanja. Koliko e biti postavleno posebnih hipoteza, zavisi od broja posebnih delova koji su navedeni u operacionalnom odreenju predmeta istraivanja. Dakle, potrebno je postaviti onoliko posebnih hipoteza koliko ima navedenih posebnih delova u operacionalnom odreenju predmeta istraivanja.14

    posebne hipoteze se pojavluju u poziciji konkretizovanja generalne hipo-teze, kroz iskazivanje posebnog stava o jednom posebnom delu operacionalnog odreenja predmeta istraivanja. posebne hipoteze koje se odnose na delove operacionalnog odreenja predmeta istraivanja treba da pomognu u ostvarenju istog naunog cila kao i generalna hipoteza. posebne hipoteze su osnov za izvo-enje pojedinanih hipoteza.

    Ako se vratimo na predmet istraivanja iz gornjeg primera videe se da smo u teorijskom odreenju predmeta istraivanja izdvojili dva glavna kategorijalna pojma, a to su:

    1. odnosi s javnou 2. Imid organizacije

    u operacionom odreenju predmeta istraivanja ove pojmove razloili smo na posebne inioce, odnosno, u ovom sluaju odnose s javnou razloili smo na:

    1.1. Interne odnose s javnou1.2. Eksterne odnose s javnou itd.

    Drugi pojam imid organizacije razloili smo na:2.1. unutranje manifestacije imida2.2. Spolne manifestacije imida itd.

    13 Milosavljevi, S., Radosavljevi, I., 448-449.14 Bazi, M., 99.

  • Miljojko Bazi, Neo Danilovi

    Megatrend revija ~ Megatrend Review

    14

    u ovom sluaju kombinovaemo posebne inioce 1.2. i 2.2. Na osnovu naziva posebnih inilaca predmeta istraivanja, posebna hipoteze bi mogla da glasi:

    Ukoliko se pridaje vei znaaj eksternim odnosima s javnou, utoliko se moe oekivati da spolne manifestacije imida u javnosti budu bolje, i suprotno.

    Dale mogu da se prave hipoteze i od sledeih kombinacija 1.1. i 2.1, 1.2. i 2.1. 1.2. i 2.2.

    Iz posebnih hipoteza dalim preciziranjem izvode se pojedinane hipoteze. one predstavlaju dalu razradu i konkretizaciju posebnih hipoteza. Svaka od pojedinanih hipoteza nuno obrauje po jedan inilac iz navedenih pojedina-nih delova u operacionalnom odreenju predmeta istraivanja. Zato se kae da ove vrste hipoteza iskazuju stav o elementarnim iniocima operacionalnog odre-enja predmeta istraivanja. Za svaki elementarni inilac predmeta istraivanja neophodno je postaviti jednu pojedinanu hipotezu. To znai da pojedinanih hipoteza mora da bude najmanje toliko koliko i elementarnih inilaca operacio-nalnog odreenja predmeta istraivanja.15

    u svakom nacrtu naune zamisli potrebno je postaviti takav sistem hipo-teza koji mora da bude adekvatan predmetu istraivanja. To znai da za svaki nivo operacionalnog odreenja predmeta istraivanja treba postaviti najmanje po jednu hipotezu odgovarajueg nivoa optosti.

    posebni inioci koji su navedeni u operacionalizaciji predmeta istraivanja razloeni su na pojedinane inioce. Na primer, interni odnosi s javnu razlo-eni su na:

    1.1.1. Komunikaciju putem telefona1.1.2. Komunikaciju putem poslovnih sastanaka1.1.3. Komunikaciju putem poslovnih razgovora itd.

    2.2. unutranje manifestacije imida razloene su na:2.2.1.Visoku motivisanost zaposlenih2.2.2.Visoku identifikaciju zaposlenih sa organizacijom2.2.3.Visok novo saradnje meu zaposlenima itd.

    u ovom sluaju kombinovaemo 1.1.1. i 2.2.1. Na osnovu toga pojedinana hipoteza bi mogla da glasi:

    Ukoliko se komunikacija putem telefona u organizaciji odvija na viem kul-turnom nivou, utoliko se uolivije ispolava visoka motivisanost zaposlenih u organizaciji, i suprotno.

    Dale, ovde mogu da se prave hipoteze i od sledeih kombinacija: 1.1.1. i 2.2.2., 1.2.1. i 2.2.3, 1.1.2. i 2.2.1, 1.1.2. i 2.2.2, 1.1.2. i 2.2.3, itd.

    Kako kod generalne i posebnih hipoteza, tako i kod pojedinanih hipoteza, kada se koristi tvrdnja to se kao ravnotea mora da bude to se, ili ako

    15 Ibid, str. 101.

  • Vol. 12, No 3, 2015: 5-28

    Nacrt naune zamisli projekta istraivanja 15

    su kao ravnotea mora da bude onda su, ili ukoliko su kao ravnotea mora da bude utoliko su, i tako dalje.

    2.2. Varijable istraivanja

    Varijable ili promenlive su nuni, sastavni inioci svake hipoteze. Varijable se izvode ili preuzimaju iz operacionalnog odreenja predmeta istraivanja.16 osnovno je svojstvo svake varijable da joj se znaenje moe menjati. Dakle, vari-jabla je svaka karakteristika bilo koje pojave kod koje posmatramo kvalitativne ili kvantitativne razlike koje se u njoj javlaju.

    u svakom istraivanju postoje dve vrste varijabli: nezavisna, zavisna varijabla.

    Nezavisne varijable su osnov tumaenja, objanjavanja ili opisivanja zavi-snih varijabli. Nezavisne varijable su one varijable koje vre neki uticaj, one predstavlaju uzroke neke pojave, a zavisne varijable su su one na koje se vri uticaj, odnosno koje predstavlaju posledice takvih uticaja. Zato od nezavisne varijable zavisi ono to definiemo u zavisnoj varijabli. Nezavisne varijable imaju konstantan i stalan uticaj, a zavisne varijable se menjaju zavisno od samog tog uticaja. Svaka nezavisna varijabla sadri indikatore koji indukuju neki proces. Dakle, indikator se sadri u varijabli i vri uticaj na neki proces, pojavu, ili slino.17

    Varijabla se javla kao posledica odreenih uzroka i kao uzrok odreenih posledica. Zato istraiva ne moe proizvolno da postavla varijable, ve mora da ih izvodi iz operacionalnog odreenja predmeta istraivanja, ime zapoinje i izvoenje hipoteza.

    Na primer, ako se problem istraivanja odreuje kao uticaj informisanosti graana na njihovo politiko opredelenje, informisanost graana je nezavisna varijabla, a politiko opredelenje je zavisna varijabla.

    po sadraju moemo razlikovati: kvalitativne i kvantitativne varijable. Kvalitativnim varijablama se iskazuju promenliva svojstva, oblici, odnosi itd. pojave ili inilaca pojave koja se istrauje. Kvantitativne varijable se odnose na dimenzije, koliine, uestalost i druge kvantitativne odredbe ili obeleja pojave ili inioce pojave koja se istrauje. Kvantitativna varijabla ne mora da bude iska-zana samo numeriki u obliku broja 5, 7, 10 itd., ve moe da se iskae opisno ili verbalno kvantitativnim pojmovima ili terminima kao to su: velikomalo, rastopadanje, jaeslabije, mnogomalo, viemanje, preposle, i tome slino.

    16 Ibidem17 ukovi, F. (1988): Metodologija istraivanja socio-psiholokih problema uOUR-u, Kultura,

    Beograd, 85.

  • Miljojko Bazi, Neo Danilovi

    Megatrend revija ~ Megatrend Review

    16

    S obzirom na znaaj varijabli moe se zakluiti da se njene dominantne funkcije ogledaju u 1) ueu u strukturi hipoteze i njenog stava, i 2) neposred-nom povezivanju sa indikatorima istraivanja.

    Mogunost da varijable imaju kvantitativna svojstva omoguava im da imaju znaajnu funkciju u merenju odreenih pojava koje se istrauju.

    2.3. Indikatori istraivanja

    operacionalizacija predmeta istraivanja podrazumeva da se za svaku hipo-tezu odreuju indikatori, tj. vrsta podataka do kojih se istraivanjem moe doi, a koji su takvog kvaliteta da mogu da potvrde ili opovrgnu hipotezu.18

    postoji mnogo elemenata koji utiu na to da li e jedno istraivanje biti uspeno ili ne. Jedan od bitnih elemenata podrazumeva jasno i precizno defi-nisan stav hipoteze. Indikatori treba da odraavaju osnovnu sutinu na koju se stav hipoteze odnosi. Ta sutina moe da se iskazuje u razliitim oblicima i svojstvima. S obzirom na to da se indikatorima iskazuju neke osobine, svojstva, stanja, procesi itd., to znai da se pojam indikator moe izjednaiti sa pojmom pokazatel.

    Zato se za indikatore ili pokazatele najee kae da predstavlaju spolanje ispolavanje unutranjeg stanja odreene pojave ili procesa koje moemo opaziti u stvarnosti.19 Spolna injenica je vidliva, dok je unutranja injenica nevidliva (ne moe se precizirati), ali je teorijski relevantna. Indikator je, dakle, vidliv lan jednog para, on je znak ili simbol varijable.20

    Zamislimo da smo postavili pitanje zaposlenima: ta vie volite da nosite van radnog vremena, majice sa simbolom organizacije u kojoj radite, ili majice bez simbola organizacije?. pretpostavimo da bi se za majicu sa simbolima orga-nizacije opredelilo 35%, a 65% bez simbola organizacije. Dakle, noenje majice sa simbolom organizacije je spolna manifestacija koja odraava identifikaciju zaposlenog sa organizacijom kao unutranjom injenicom. u ovom sluaju spolna manifestacija je majica koja se vidi, a unutranja manifestacija (ili stanje) je identifikacija zaposlenog sa organizacijom koja se ne vidi.

    procesi i pojave se u drutvenoj stvarnosti ispolavaju na razne naine. Ipak, svako ispolavanje ne mora da ima znaenje indikatora. Jedno ispolavanje postaje indikator tek kada o njemu postoji odreena svest. Mi danas imamo toliko pro-cesa ili pojava koje se svakodnevno ispolavaju oko nas a koje ne primeujemo, ili im ne pridajemo znaaj. To je zbog toga to te pojave ili procese ne doivlavamo kao bitne. oni postaju bitni i uolivi onog trenutka kada postoji svest o njihovoj prisutnosti ili znaenju. Zato neka ispolavanja mogu da postanu indikatori tek kada postoji svest da odraavaju izraz bitnih odredbi pojave ili procesa i ako 18 Danilovi, N., Blagojevi, S., Gostovi, D., 65-66.19 Bazi, M., 105.20 upanov, J. (1989): Metodologija drutvenih nauka, Savremena administracija, Beograd, 263.

  • Vol. 12, No 3, 2015: 5-28

    Nacrt naune zamisli projekta istraivanja 17

    se mogu neposredno staviti u funkcionalan odnos sa hipotezom, predmetom i naunim cilevima istraivanja. Indikatori se mogu odnositi na prole, sadanje ili neke budue pojave ili procese.

    u projektu istraivanja indikatori su manifestacije neke pojave, neposredne ili posredne, koje se mogu ulno evidentirati i prepoznati i preko kojih se moe stei istinito i proverlivo saznanje o toj pojavi.

    postoje razliite klasifikacije indikatora. Jedna od najee citiranih klasifi-kacija kae da sve indikatore moemo podeliti na:

    1) ekspresivne indikatore stavova i predikativne indikatore realnih dimenzija svojstava;

    2) kvantitativne indikatore veliina, koliina, uestalosti, gustine, i kvalita-tivne indikatore kakvoe, svojstava, osobina, itd.;

    3) objektivne indikatore koji su realne objektivne injenice koje se mogu empirijski, iskustveno opaziti, i subjektivne indikatore koji su proizvod, mani-festacija subjektivnog suda, doivlavanja, oseanja, oseta, itd.21.

    Dakle, indikatori mogu biti raznovrsni i mnogobrojni. oni mogu da budu injenice materijalne prirode, razne drutvene tvorevine, odreena ponaanja ludi, i drugo.

    Za sve indikatore vai jedan isti imperativ: da budu valani. Bez valanosti nji-hova funkcija se dovodi u pitanje. Zato se odlike valanih indikatora ispolavaju kroz: objektivnost, pouzdanost, jednoznanost, preciznost i reprezentativnost.

    Izbor indikatora uslovlen je prvenstveno potrebnim istinitim i adekvatnim podacima koji:

    potvruju ili opovrgavaju hipotezu; odraavaju svojstva predmeta i cileva istraivanja; imaju uporita u prethodnim naunim saznanjima o predmetu istraivanja.

    To znai da indikatori u projektu naunog istraivanja nisu bilo koja ispolavanja, ve samo ona koja se odnose na strukturu hipoteze, a prvenstveno na njen stav. Razlog je to ispolavanje jedne pojave u razliitim situacijama, pro-jektima istraivanja, u razliitim vremenima i prostorima moe imati razliita znaenja pogotovo za razliite drutvene subjekte. Da bi indikatori zaista bili pokazateli, oni moraju biti jasno definisani, a mora se opisati i relacija na koju se odreeni pojmovi odnose tj. relacija kojom se pokazuju.

    Primer: uzmimo jednu proizvoljno formulisanu posebnu hipotezu: Nera-zvijena funkcija planiranja, nedostatak vizija, nepostojanje valjane politike i stra-tegije razvoja srpskog fudbala doprinose loim rezultatima fudbalske reperezen-tacje u prethodnih deset godina.22 21 Milosavljevi, S., Radosavljevi, I., 456. i 457.22 Danilovi, N., Blagojevi, S., Gostovi, D., 66.

  • Miljojko Bazi, Neo Danilovi

    Megatrend revija ~ Megatrend Review

    18

    Indikatori za testiranje ovako formulisane hipoteze su: 1) podaci do kojih se dolo o postojanju/nepostojanju vizije, politike, stra-

    tegije kao polaznih dokumenata za razvoj fudbala, postojanje/neposto-janje planskih dokumenata, sadraji ovih dokumenata, kompletnost, sveobuhvatnost, realnost planiranja u odnosu na postojee okolnosti, planirana/utroena sredstva za razvoj fudbala, konkretni rezultati posti-gnuti na sportskim takmienjima.

    2) podaci koje su ispitanici u intervjuu dali odgovarajui na pitanje: u kojoj meri se slaete sa stavom da je za loe rezultate koje je u prethodnom desetogodinjem periodu prikazala fudbalska reprezentacija Srbije odgo-vorna nerazvijena planska funkcija?.

    3) Indikatori za ovu posebnu hipotezu mogu biti i brojni drugi stavovi u vezi sa ovim problemom.

    3. Nain istraivanja

    Nain istraivanja, tj. metode pribavljanja podataka i njihova obrada u istra-ivanju u skladu sa optim pravilima metodologije nauka je znaajan deo nacrta naune zamisli projekta istraivanja.

    Nain istraivanja moe se shvatiti kao sistem misaonih i tehnikih postu-paka kojima se realizuje istraivanje. Taj sistem je odreen problemom, predme-tom, cilevima i hipotezama istraivanja. priroda predmeta istraivanja, nauni cilevi i hipoteze zahtevaju odreene metode i tehnike istraivanja.23

    Moe se rei da smo teorijskim odreenjem predmeta istraivanja, kojim je izraen na pogled, ve preuzeli odgovarajue obaveze u pogledu izbora i kori-enja metoda istraivanja. ovim delom nacrta naune zamisli samo blie preci-ziramo i taksativno navodimo koje emo metode, tehnike i instrumente koristiti u prikuplanju, obradi i interpretaciji podataka i saznajnih injenica.

    Nain istraivanja, kao poseban deo nacrta naune zamisli, po osnov-nom sadraju smatra se delom naunog dokumenta. Nain istraivanja sadri osnovne odluke o tome:

    kako emo istraivati predmet istraivanja koji je razraen u teorijskom i operacionalnom odreenju;

    kako emo istraivanjem ostvariti postavlene naune i drutvene cileve istraivanja;

    kako emo proveriti postavlene hipoteze po nivou optosti.osim naunog, ovaj deo nacrta naune zamisli ima i karakteristike opera-

    tivnog dokumenta jer normira mnotvo postupaka u izboru i definisanju krite-rijuma i njihove primene, u ostvarivanju funkcionalnih odnosa izmeu metoda, tehnika i instrumenata istraivanja, i tako dalje.23 Bazi, M., 111.

  • Vol. 12, No 3, 2015: 5-28

    Nacrt naune zamisli projekta istraivanja 19

    Nain istraivanja direktno zavisi od svojstava i strukture predmeta istrai-vanja, cileva istraivanja, postavlenih hipoteza istraivanja, naunoistraivake prakse istraivaa i razvijenosti metodolokih saznanja.

    u ovom delu nacrta naune zamisli konkretno se navode metode, tehnike i instrumenti koji e biti korieni u istraivanju.

    u literaturi postoji veliki broj klasifikacija naunih metoda. u ovom radu emo se drati ranije navedene klasifikacije naunih metoda prema kojima ih svrstavamo u osnovne metode saznanja, optenaune metode i metode priku-pljanja podataka.

    3.1. Osnovne metode saznanja (miljenja) i istraivanja

    osnovne metode saznanja i istraivanja nalaze se u osnovi svih drugih nau-nih metoda i koriste se u istraivanju. u svakom naunom istraivanju koriste se gotovo sve analitike i sintetike osnovne metode saznanja i miljenja: (1) ana-liza; (2) apstrakcija; (3) specijalizacija klasifikacija i dihotomija; (4) dedukcija; (5) sinteza; (6) konkretizacija; (7) generalizacija, i (8) indukcija.

    ovoj grupi metoda opravdano je u istraivanjima dodati jo i metode analo-gije i komparacije, kao i metode dokazivanja i opovrgavanja. Zajednika svojstva i inioci navedenih osnovnih, a moemo ih slobodno nazvati i analitiko-sinte-tikih metoda naunog saznanja, miljenja i istraivanja su sledei.24

    a) pojave i procesi u prirodi i drutvu predstavljaju sloen predmet koji se ovim metodama istrauje, odnosno, predstavljaju sloenu celinu odnosa izmeu delova i celina, opteg i posebnog.

    b) ove metode su u osnovi svih drugih metoda naunog saznanja pomou kojih moemo istraivati sve pojave i procese u prirodi i drutvu i zbog toga su one osnovne i najoptije.

    c) Sve ove metode nalaze se u odnosu meuzavisnosti i povezanosti.d) upotrebom ovih metoda stie se nauno saznanje o injenicama stvar-

    nosti, njihovim odlikama, kao i o pojmovima, stavovima, sudovima i zakljucima.

    e) Svaka od ovih metoda ima svoje norme, regulisane procedure koje omo-guavaju njihovu primenu u istraivanju.

    f) priroda i svojstva predmeta istraivanja zahtevaju specifinu primenu ovih metoda, a one pokazuju visok stepen adaptibilnosti, odnosno upotrebljivosti.

    g) Sve ove metode nemaju isti status u procesu istraivanja i sve se nuno upotrebljavaju u jednom istraivanju.

    h) one imaju veliki gnoseoloki znaaj, ali sve one ne omoguavaju isti stepen istinitosti saznanja. Neke od njih (induktivna metoda) preteno omoguavaju sticanje verovatnog saznanja, a neke (deduktivna metoda) sticanje preteno izvesnog ili nunog saznanja.

    24 Videti ire: Danilovi, N., Blagojevi, S., Gostovi, D., 67-69.

  • Miljojko Bazi, Neo Danilovi

    Megatrend revija ~ Megatrend Review

    20

    u nacrtu naune zamisli navode se samo one metode iz korpusa osnovnih metoda saznanja koje se nameravaju primeniti u istraivanju i opisuju se nain njihove primene u konkretnom predmetu istraivanja.

    3.2. Optenaune metode

    optenaune metode su one metode koje imaju ili mogu imati primenu u svim naukama i naunim disciplinama. prema veini savremenih metodologa, u optenaune metode ubrajaju se:25

    1) Hipotetiko-deduktivna metoda2) Statistika metoda3) optenauna metoda modelovanja4) Aksiomatska metoda5) Istorijska metoda6) Komparativna metoda

    optenaunim metodama se smatraju one metode koje se, kao celine, kori-ste ili se mogu koristiti za sticanje naunog saznanja u svim naukama i svim naunim disciplinama. Konceptualno i metodoloki razlikuju se od svih osta-lih metoda saznanja. osnovu optenaunih metoda ine tzv. osnovne metode saznanja (npr. osnovu statistike metode ine indukcija i generalizacija, a osnovu metode modelovanja ine analogija, analiza, apstrakcija, sinteza i generalizacija). u svakom naunom istraivanju jedna od optenaunih metoda mora biti domi-nantna, primarna, dominirajua, dok druga moe da bude istovremena (para-lelna), a ostale se podrazumevaju kao delotvorne u skladu sa vrstom istraivanja i svojstvima predmeta istraivanja.

    Zbog ogranienog obima ovog rada nismo u prilici da opisujemo mogu-nosti svake od navedenih metoda, ali je neophodno da naglasimo da se u nacrtu naune zamisli precizno navode dominantna, primarna, dominirajua, paralelna, a ostale optenaune metode koje se primenjuju u konkretnom istraivanju i opi-suje detaljnija primena njihovih tehnika, instrumenata i metodskih postupaka.

    3.3. Metode prikupljanja podataka

    Metode prikupljanja podataka se neopravdano, u oima mnogih autora, posmatraju kao tzv. tehnike istraivanja. Svakako, mi se ne slaemo sa ovakvim konstatacijama iz razloga to je prikupljanje podataka jedna od osnovnih karak-teristika svakog naunog, ali i svih drugih istraivanja.26

    prikupljanje podataka u svim situacijama podrazumeva i primenu osnov-nih metoda saznanja: analize, sinteze, indukcije, klasifikacije, specijalizacije i 25 Ibid., 79-98.26 Ibid., 99.

  • Vol. 12, No 3, 2015: 5-28

    Nacrt naune zamisli projekta istraivanja 21

    generalizacije, apstrakcije, dedukcije i konkretizacije, ali i primenu optenaunih metoda: modelovanja, hipotetiko-deduktivne, statistike, aksiomatske, istorijske i komparativne metode, i to samostalno ili u punoj meusobnoj povezanosti.27

    Dakle, da bi prikupili podatke, odnosno primenili metode za prikupljanje podataka, moramo biti dobri poznavaoci, kako predmeta istraivanja, tako i osnovnih i optenaunih metoda istraivanja. Ali, pre nego to podrobnije kre-nemo da razraujemo metode prikupljanja podataka, potrebno je da odreenu panju posvetimo i samom pojmu podatak. Najjednostavnije reeno, a u najirem smislu shvaeno, podatak predstavlja obavetenje o stvarnosti. ue posmatrano, podatak predstavlja pojedinana opaanja i saznanja o realnim injenicama.

    u literaturi, a i bogatoj istraivakoj praksi, bilo je i primera poistoveiva-nja pojmova podatak i obavetenje. Iako sadre brojne slinosti, ova dva pojma predstavljaju razliite realitete. podatak je konstatovanje postojanja/nepostoja-nja odreenog indikatora, dok obavetenje govori o kvantitativno-kvalitativnim svojstvima indikatora. primera radi, podatak profesionalni sportista konstatuje postojanje brojnih indikatora o kojima mogu da postoje brojna obavetenja. u ovom samo jednom podatku sadre se obavetenja: da je to lice kome je bavljenje sportom profesija, da zarauje bavei se sportom, da obavlja svakodnevne tre-ninge, uestvuje u takmienjima kao lan odreenog sportskog kluba, i drugo.28

    u nacrtu naune zamisli tano se navode metode prikupljanja podataka koje e se stvarno primeniti u evidentiranju empirijskih podataka i u okviru kojih se podrazumeva sreivanje, obrada podataka, kao i zakljuivanje na osnovu njih. prema miljenju veine savremenih metodologa, u metode za prikupljanje poda-taka ubrajaju se:

    1) Metoda ispitivanja, sa dve njene tehnike: anketa i intervju2) Metoda posmatranja (sa i bez uestvovanja)3) Metoda eksperimenta4) operativne metode za sakupljanje podataka:

    a) Metoda studije sluajab) Metoda analize sadraja dokumenatac) Test metoda d) Biografska metoda

    5) Metoda merenja

    obim ovoga rada nam ne dozvoljava da detaljnije govorimo o moguno-stima svake pojedinane metode za prikupljanje podataka u naunim istraiva-njima, ali se podrazumeva da izbor metoda za prikupljanje podataka, u nacrtu naune zamisli, mora da bude tano naveden i naglaen, tako da se unapred zna koja metoda e u kojim delovima istraivanja biti primenjena. Takoe, izbor teh-

    27 Ibidem28 Ibidem

  • Miljojko Bazi, Neo Danilovi

    Megatrend revija ~ Megatrend Review

    22

    nika i instrumenata istraivanja i uputstva za njihovu upotrebu sastavni su deo naina istraivanja.29

    planom obrade podataka se esto dobija oblik posebnog uputstva doku-menta u prilogu nacrta naune zamisli, koji nije uvek oformlen kao jedinstvena celina. Razlozi za to su, najee, nedovolna pripremlenost istraivanja i istra-ivaa, koji nemaju dovolno pouzdan osnov za prognoziranje karaktera i broja podataka, pa probleme sreivanja, obrade i analize podataka reavaju tek kad podaci pristignu.30

    u projektu istraivanja obavezno se radi plan obrade podataka koji sadri plan kontrole, sreivanja, iskazivanja, ifrovanja i analize podataka.

    4. Nauna i drutvena opravdanost istraivanja

    Na kraju nacrta naune zamisli projekta istraivanja govori se o njegovoj naunoj i drutvenoj opravdanosti. To znai da se u ovom delu istraivanja iznose predvianja koja treba da doprinesu nauci i razvoju drutva. S obzirom na to da je re o predvianjima esto se u nauci postavlaju pitanja poput ovog: Da li se na poetku koncipiranja istraivakog procesa moe objektivno i realno predvi-deti nauni i drutveni doprinos? Dodatno pitanje koje se takoe postavla je: moe li se precizno, jasno i konkretno iskazati taj doprinos?

    u praksi se esto susree okolnost da se nauna i drutvena opravdanost istraivanja izjednaavaju sa naunim i drutvenim znaajem istraivanja ili sa naunim i drutvenim cilevima istraivanja. Takav pristup je pogrean jer jedno znaenje imaju nauni i drutveni doprinos istraivanja, drugo nauni i drutveni cilevi istraivanja, a tree nauna i drutvena opravdanost istraiva-nja. Meutim, meu njima postoji logika povezanost.

    S aspekta realnog predvianja naunog i drutvenog doprinosa istraivanja, to predvianje moe da se posmatra sa vie aspekata, na primer:

    a) neposredni i posredni doprinos;b) aktuelni i budui doprinos;c) kratkoroni i dugoroni doprinos, itd.

    To praktino znai da se rezultati istraivanja moraju posmatrati sa dva aspekta, i to doprinosa nauci i doprinosa drutvu.

    Nauna opravdanost istraivanja povezana je i uslovljena doprinosom koje svako istraivanje daje nauci. ovaj doprinos moe se ostvaruje u dva vida:

    1) kao heuristiki rezultat i2) kao verifikatorni rezultat.

    29 Ibid., 100.30 Milosavljevi, S., Radosavljevi, I., 460.

  • Vol. 12, No 3, 2015: 5-28

    Nacrt naune zamisli projekta istraivanja 23

    Ako istraivanje ne doprinosi otkrivanju novog ili verifikovanju nauno nedovoljno poznatog, istraivanje nije nauno opravdano.

    Nauni doprinos istraivanja moe biti ostvaren u vie pravaca i to u vidu:a) spoznaje same pojave, koja se odvija unutar i u vezi sa predmetom istraiva-

    nja te pojave, pre svega, u njenom opisu, klasifikaciji, tipologizaciji, otkriu, naunom objanjavanju otkrivenog i prognozi deavanja u budunosti, i

    b) unapreivanja metodologije metode istraivanja nauka koje primenju-jemo u predmetu istraivanja, bilo u njihovom logiko-saznajnom delu, tehnikom delu, odnosno u delu o naunoj strategiji.

    Nauni doprinos ne mora biti istovrsan u obe oblasti, ve je ovaj doprinos uslovljen mnogim iniocima procesa istraivanja. postoji mogunost da u oblasti teorije ili spoznaje predmeta istraivanja doprinos bude heuristiki, a da dopri-nosa u oblasti metologije ima manje ili uopte nema.

    Zato se za nauno opravdano istraivanje smatra ono istraivanje koje dopri-nosi, s jedne strane, produblivanju ili proirivanju naunog saznanja, a s druge strane, primenlivosti i pouzdanosti metoda, tehnika i instrumenata istraivanja.

    u nacrtu naune zamisli projekta istraivanja, u smislu naune opravdano-sti, nuno je saoptiti:

    1) doprinos u saznatoj uoj naunoj oblasti ili naunoj disciplini iz koje je predmet istraivanja, i

    2) doprinos u oblasti logike, metodologije i primenjenih metoda, tehnika i instrumenata u toku naunog istraivanja.

    Drutvena opravdanost istraivanja uslovljena je doprinosom reava-nju drutvenih problema u okviru predmeta istraivanja. u principu, izmeu naune i drutvene opravdanosti postoji povezanost. Nauno opravdano istrai-vanje je, po pravilu, i drutveno opravdano. u naunoj zamisli projekta istrai-vanja potrebno je saoptiti kakav doprinos reavanju drutvenih problema prua konkretno istraivanje.31

    Drutveni doprinos istraivanja ogleda se u njegovoj mogunosti da pomo-gne u reavanju nekih drutvenih problema, odnosa ili procesa.32 Ako se posma-tra meuzavisnost naunog i drutvenog doprinosa istraivanja, mogu se uoiti odreene relacije:

    1) nauno opravdano istraivanje je po pravilu i drutveno opravdano;2) nauno nedovolno opravdano istraivanje moe da bude drutveno

    opravdano;3) nauno neopravdano istraivanje moe da bude drutveno opravdano;4) nauno neopravdano istraivanje moe da bude drutveno neopravdano.

    31 Videti ire: Milosavljevi, S., Radosavljevi, I., 460; Bazi, M., 118; Danilovi, N., Blagojevi, S., Gostovi, D., 136.

    32 Bazi, M., 118.

  • Miljojko Bazi, Neo Danilovi

    Megatrend revija ~ Megatrend Review

    24

    u nacrtu naune zamisli projekta istraivanja potrebno je navesti kakav doprinos reavanju drutvenih problema prua konkretno istraivanje, odnosno treba obrazloiti ta se to istraivanjem reava, a to bez istraivanja ne bi bilo reeno.

    Drutvenu opravdanost istraivanja najee ocenjuje onaj ko je naruilac ili pak finansijer istraivanja. Ako naruilac nije iz naune sfere ili ako ne razume mogunosti istraivakog procesa, to ocenjivanje moe da bude subjektivno i pogreno.

    u sistemu poslediplomskog obrazovanja, naunu i drutvenu opravdanost izrade doktorskih disertacija, kao samostalnog i originalnog naunog dela kan-didata, procenjuju kompetentne komisije za ocenu podobnosti teme i kandidata za izradu doktorske disertacije (Komisija za ocenu doktorske disertacije), a te ocene potvruju nauno-nastavna vea fakulteta, matini odbori za pojedina polja nauke i senati univerziteta.

    5. Zakljuak

    Budui da je naunoistraivaka praksa, ne samo u Srbiji nego i u drugim zemlama, pokazala da su mnoga nauna istraivanja manjkava zbog nedostatka fundamentalnih metodoloko-metodikih znanja iz oblasti konceptualizacije naunoistraivakih projekata, autori ovog rada odluili su da u prethodnom i ovom broju asopisa Megatrend revija, iz svog bogatog teorijskog i praktinog naunoistraivakog iskustva ponude jedan sintetiki model zasnivanja nacrta naune zamisli projekta naunog istraivanja. Na to su nas ponukale manjka-vosti uoene u analizi brojnih naunoistraivakih projekata i doktorskih diser-tacija, koje su posledica nedovolnog poznavanja tehnika opaanja, zapaanja i evidentiranja problema istraivanja i nepotpunog paradigmatskog i teorijskog zasnivanja naunih istraivanja; nesnalaenja, pre svega, mladih istraivaa u identifikaciji, artikulaciji i izboru teme istraivanja, nedostatku fundamentalnih metodolokih znanja u formulaciji istraivakog zadatka, formulisanju idejne skice projekta istraivanja i u izradi planova i instrumenata istraivanja.

    otuda smo pokuali da u dva broju asopisa Megatrend revija, naunoj i strunoj javnosti ponudimo samo nune i elementarne naune osnove za bole razumevanje i shvatanje procesa projektovanja naunih istraivanja, pre svega, osnovnih elemenata strukture nacrta naune zamisli projekta istraivanja, koja se u oblasti drutveno-humanistikih nauka, ali i ostalih polja nauke, sastoji iz:

    1) formulacije problema istraivanja kojom se obavla prelaz od stvarnog drutvenog problema do problema koji se reava konkretnim istraiva-njem ili serijom istraivanja;

    2) odreenja predmeta istraivanja kojim se neposredno utvruje ta e se zaista istraivati u okviru teme (naslova, naziva) istraivanja;

  • Vol. 12, No 3, 2015: 5-28

    Nacrt naune zamisli projekta istraivanja 25

    3) naunih i drutvenih cileva istraivanja kojima se definiu zadati nivoi koje treba ostvariti sprovoenjem istraivanja, kao i drutvena svrha samog istraivanja;

    4) hipotetikog okvira istraivanja unutar koga se kroz sistem hipoteza (generalnu, posebne i pojedinane), njihovih varijabli i odnosa izmeu njih, i bitnih indikatora saoptavaju osnovne pretpostavke o predmetu istraivanja;

    5) naina istraivanja u okviru kog se saoptavaju metodoloko-teorijska polazita, metode i tehnike (postupci i instrumenti) i bitna svojstva istraivanja, kao i naini prikuplanja podataka, njihove obrade i kori-enja;

    6) naune i drutvene opravdanosti istraivanja kroz koje se izraava upotreblivost (nauna i drutvena) istraivanja.

    Svaki od ovih elemenata ima posebnu naunu ulogu u nacrtu naune zami-sli projekta istraivanja koju je neophodno ostvariti u procesu konceptualiza-cije konkretnog projekta istraivanja. otuda u zakljuku ovog rada elimo jo jednom da naglasimo da u metodolokom pogledu dobro koncipiran nacrt naune zamisli, svakom projektu istraivanja daje nauni karakter, jer bez valja-nih nacrta naune zamisli projekta istraivanja nije mogue realizovati nijedno nauno istraivanje u bilo kom polju nauke i bilo kojoj oblasti nauke.

  • Miljojko Bazi, Neo Danilovi

    Megatrend revija ~ Megatrend Review

    26

    Literatura

    Bazi, M. (2013): Istraivanje komunikacijskih procesa, Nauna KMD, Beograd

    Bazi, M. (2011): Savremeni odnosi s javnou, Nauna KMD, Beograd Danilovi, N., Radosavlevi, I., Termiz, D., Gordi, M. (2015): Stati-

    stika optenauna metoda u istraivanju drutvenih pojava, Zavod za izdavanje udbenika, Beograd

    Danilovi, N., Gostovi, D., Blagojevi, S. (2015): Metodologija istraiva-nja sporta, univerzitet union, Beograd

    Zelenika, R. (2014): Metodologija i tehnologija izrade znanstvenog i strunog djela, IQ pLuS d.o.o. Rijeka.

    Luki, R. (1989): Metodologija drutvenih nauka, Savremena admini-stracija, Beograd

    , V. (1978): , , . Milosavlevi, S., Radosavlevi, I. (2013): Osnovi metodologije politikih

    nauka, Slubeni glasnik, Beograd Milosavlevi, S. (1980): Istraivanje politikih pojava, Institut za poli-

    tike studije Fakulteta politikih nauka, Beograd Mihailovi, D. (2012): Metodologija naunih istraivanja, FoN, Beograd Termiz, D. (2009): Metodologija drutvenih nauka, NIK Grafit, Lukavac Termiz, D., Areina, V. (2015): Problemi istraivanja i naunog proua-

    vanja komunikologije, Fakultet politikih nauka, Sarajevo

    Rad primljen: 20. septembar 2015. paper received: September 20th, 2015 odobren za tampu: 25. septembar 2015. Approved for publication: September, 25th, 2015

  • Vol. 12, No 3, 2015: 5-28

    Nacrt naune zamisli projekta istraivanja 27

    Professor Milojko Bazi, PhD Faculty of Culture and Media, John Naisbitt university (Megatrend university), BelgradeProfessor Neo Danilovi, PhD Faculty of Law, public Administration and Security, John Naisbitt university (Megatrend university), Belgrade

    DRAFT SCIENTIFIC CONCEPT OF THE RESEARCH PROJECT

    S u m m a r y

    Every scientific research involves the systematic study of phenomena and processes that occur in nature and society. Such a systematic study is not possible without the use of objec-tive instruments for collecting, processing and analyzing data and without the application of scientific methods for drawing conclusions, propriety and legality of the researching object properties.

    That is why all systematic scientific studies require advance planning and design, and that in one scientific, operational and planning document, called the research project is devised a way of acquiring scientific knowledge, which will represent a logical, structured unit, rational and purposeful, mutually compatible and functionally related attitudes, judgments and conclu-sions of the research subject.

    The general methodology of scientific research has defined the scientific standards, rules and procedures by which a scientific research project is created. The project of scientific rese-arch has a standard structure element of the project which consists of: a) draft scientific con-cept; b) research plans; iv) research instruments, including a plan of arrangement and data processing.

    Since numerous difficulties encountered by young researchers in establishing draft scien-tific ideas in theirs Masters and Doctoral Theses in the last edition of the Megatrend journal, we have offered to scientific and professional public the first three elements of the scientific concept structure draft of the research project: formulation of the research problem, determi-nation of research subject and the formulation of scientific and social research objectives.

    In this edition of the Megatrend journal, according to the strict requirements of the gene-ral methodology of science and special methodology of science, scientific and professional community, we present the following three elements of the draft of the scientific concept of research: a hypothetical framework of the research, the method of the survey and the scientific and social justification of the research.

    Key words: research hypotheses, research variables, indicators of research, a way-research methods, scientific and social justification of the research