MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA - prirucnik -MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA UVOD Ovaj Prirucnik je namenjen predstavnicima lokanih samouprava i mesnih zajednica i sadr i informacije i preporuke za stvaranje efikasne mesne zajednice koja bi bila stvarni predstavnik potreba g radana, kao i informacije o znacaju mesnih zajednica u jacanju demokratske i otvorene lokalne samouprave u Srbiji. U njemu su detaljno prikazani nacini definisanja prepreka i mogucnosti za pobolj anje odnosa izmedu mesne zajedn ice i lokalnih vlasti, kao i mogucnosti za ukljucivanje gradana, medija i predstavnika lokalne samouprave u p roces izrade i realizacije trajnog, realisticnog i uspe nog plana promena odnosa izmedu lokalne vlasti i gradana. Prir ucnik se oslanja na iskustva stecena u dve op tine u Srbiji, Zrenjaninu i Kragujevcu, koje su primenilie mnoge od aktivnosti iz Prirucnika uz pomoc Programa za reformu lokalne smouprave u Srbije (SLGRP), projekta koji je f inansiran od strane Agencije Sjedinjenih Americkih Dr ava za medunarodni razvoj (USAID). Iako ne postoje dve op t ine ni mesne zajednice koje imaju istovetne potrebe, mi se nadamo da ce iskustva iz ove dve op tine biti korisna svim predstavnicima lokalne samouprave i drugim predstavnicima lokalne samouprave koji ele da unapred e i ojacaju ulogu mesnih zajednica u svojoj op tini. Ovaj proces je trenutno u toku u jo cetiri op tine Aleksi nac, Bujanovac, Ivanjica i Medveda. Ovaj Prirucnik je pripremila Eva Jandlov u saradnji sa Anom Brnabic, Du anom Vasilj evicem, Ejontom Pashaj, Ivanom Teodorovic, Lidijom Gladovic, Milicom Milo evic i Tatjanom Pavlovic-Kri anic. Prirucnik je za tampanje uredila Leah April. Stalna konferencija gradova i op tina je takode imala znacajan doprinos u izradi Prirucnika. Prirucnik je podeljen u pet poglavlja. U prvom poglavlju se govori o ulozi mesne zajednice u pro losti, sada njosti i buducnosti. U istom poglavlju se govori o najznacajnijim pitanjima vezanim za me sne zajednice u 2003. godini. U drugom poglavlju je opisan procesa razvoja mesnih zajednica. U trecem su date pr eporuke za stvaranje uspe nijih mesnih zajednica, a u cetvrtom poglavlju se prikazani primeri najboljih mesnih z ajednica u op tinama u Srbiji. Na kraju Prirucnika je Dodatak u kome su dati primeri korisnih akata koji se mogu p rilagoditi svakoj mesnoj zajednici. Posebno je koristan nacrt modela odluke o mesnim zajednicama i obja njenja koja su data uz ovaj dokument. Ovo izdanje je deo serije prirucnika koji su izradeni u okviru programa SLGRP za op tine u Srbiji. Pored ovoga dostupna su i sledeca izdanja: Kako uspostaviti efikasnu komunikaciju sa gradanima Kako osnovati Op tinski uslu ni centarKako osnovati Centar za izdavanje dozvola Kako uspostaviti Zonu unapredenog poslovanja (BID) Ovi prirucnici su nastali kao rezultat tehnicke pomoci koju program SLGRP pru a lo kalnoj samoupravi u Srbiji i predstavljaju najbolje primere iskustava iz Srbije i drugih zemalja, radi unapre divanja i promovisanja uce ca gradana u radu lokalne samouprave. Iako lokalna samouprava u Srbiji prolazi kroz period transformacije, uce ce gradana u funkcionisanju op tina je u procvatu. Mnoge op tine primenjuju i nove i st are tehnike iz prakse za povecanje uce ca gradana, to je kroz primere prikazano u ovom Prirucniku kao i u dr ugim prirucnicima iz ove serije. Izdanja prirucnika su dostupna preko Stalne konferencije gradova i op tina, a mo ete ih pronaci i na veb sajtu programa SLGRP: http://www.slgrp.usaid.org.yu/eng/root/library.html. Infor macije koje se nalaze u prirucnicima su znacajne, pravovremene i bice korisne za va rad. . Srdacan pozdrav, Steven Rosenberg, direktor Programa SLGRP Jul 2004. godineMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA SADR AJ 1. UVOD: ZNACAJ MESNIH ZAJEDNICA U PRO LOSTI, SADA NJOSTI I BUDUCNOSTI...................................................................... ....................................................................4 A. ULOGA MESNE ZAJDENICE U SRBIJI ..................... .....4 ................................................B. MESNE ZAJEDNICE OD 2003. GODINE PA NA DALJE 2. PROCES UNAPREENJA RADA MESNIH ZAJEDNICA A. ANALIZA STANJA . . .9. ....8......5B. IZRADA PLANA ZA UNAPREENJE RADA MESNIH ZAJEDNICA C. REALIZACIJA PLANA .. 13... ...........113. MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA........14A. INFORMISANJE I EDUKACIJA ..................................................... ................. .......15 B. PRIKUPLJANJE POVRATNIH INFORMACIJA . 17 . ..21C. UCE CE GRAANA, KONSULTACIJE I ZAJEDNICKO DONO ENJE ODLUKA D. PRENO ENJE PRAVA ODLUCIVANJA NA GRAANE 4. NAJBOLJI PRIMERI IZ PRAKSE U SRBIJI 5. DODATAK A. UPITNIK ZA PREDSTAVNIKE MESNIH ZAJEDNICA .30 . . .24 ..26.......31 . 35B. UPITNIK ZA OP TINSKE ZVANICNIKE............................... C. AKTIVNOSTI SAVETODAVNOG ODBORA MESNE ZAJEDNICE D. MODEL ODLUKE O MESNOJ SAMOUPRAVI SA OBJA NJENJIMA . ..41 . .43E. PLAN AKTIVNOSTI ZA UNAPREENJE RADA MESNIH ZAJEDNICA U KRAGUJEVCU F. KRITERIJUMI ZA DODELU NAGRADE ZA NAJBOLJU MESNU ZAJEDNICU... ...56 . .59G. INTERNET PREZENTACIJA ZRENJANINA O MESNIM ZAJEDNICAMA H. INFORMACIJE O TAKMICENJU ZA NAJBOLJU OGLASNU TABLU I. MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA , OP TINA BUJANOVAC J. BRO URA ZA INFORMISANJE GRAANA O POSTAVLJANJU KUTIJA ZA PREDLOGE I ALBE GRAANA........................ 60 . 63 . 6467MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 1. Uvod: Znacaj mesne zajednice u Srbiji u pro losti, sada njosti i buducnosti U ovom poglavlju ce biti predstavljena: a. Uloga mesnih zajednica u Srbiji b. Odnos izmedu mesne zajednice i lokalne samouprave u oblasti: i. Razmene informacija ii. Uce ca gradana iii. Pru anja usluga gradanima A. Uloga mesne zajednice u Srbiji Mesna zajednica je institucija lokalne samouprave koja je nasledena iz prethodno g politickog sistema, a predstavlja oblik samo-organizovanja gradana prema teritorijalnom principu. Obzi rom da se mesne zajednice bave pitanjima od znacaja za ivot gradana i poma u unapredivanju celokupn e lokalne samouprave, one i dalje predstavljaju znacajno naslede demokratije. Istovremeno, kada su dobro organizovane, mesne zajednice su sredstvo za kontrolu lokalne samouprave i smanj enje tenzija izmedu op tine i gradana. Mesne zajednice su va ni cinioci u pribli avanju lokalne samouprave gradanima, pogot ovo onima koji ive u seoskim podrucjima. Gradani u mesnim zajednicama biraju svoje predstavnike koji zastupaju njihove interese i iznose zahteve za re avanje konkretnih problema. Mesne zajednic e su okvir za aktivno uce ce gradana koji se preko njih informi u o mogucnostima za re avanje potreba koje i m lokalna samouprava vrlo cesto ne ispunjava. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je usvojen u februaru 2002. godine mesne zajednice su izborni oblik lokalne samouprave kroz koji gradani ostvaruju svoje lokalne potrebe u gra dskim i seoskim podrucjima. Svaka lokalna samouprava mo e da odluci o osnivanju i nacinu organizov anja mesne uprave. Zakon o lokalnoj samoupravi ne predvida jedinstven oblik mesnih zajednica. U tom smislu, oblici mesnih zajednica mogu biti razliciti i mogu imati razlicitu strukturu, nacin izbora, pr ocedure za odlucivanje, nadle nosti, velicinu, stvarni uticaj i sredstva kojima raspola u. Prema Zakonu o lo kalnoj samoupravi, postoje brojne mogucnosti za jacanje mesnih zajednica i njihovih funkcija. Na pr imer, zakon predvida da se jedan broj funkcija iz delokruga izvornih funkcija lokalne samouprave, koje s u od znacaja za svakodnevni ivot gradana mesne zajednice, mo e preneti na sve ili pojedine mesne za jednice ili na neki drugi oblik mesne uprave (clan 75). Tako osna ene mesne zajednice mogu da slu e kao jaka veza izmedu op tine i gradana. U periodu velikih reformi u Srbiji mi ljenja o ulozi i znacaju mesnih zajednica se znacajno razlikuju. Neki misle da su mesne zajednice osnova lokalne samouprave i kroz njih gradani direkt no ucestvuju u procesuodlucivanja to predstavlja najveci oblik demokratije. Drugi, pak, smatraju da su mesne zajednice ostaci socijalisticke pro losti i kao takve trebalo bi ih ukinuti. Uprkos tome tranzicija ne znaci obavezno raskidanje sa tradicijom i njenim dobrim nasledem. Na protiv, Srbija ima vekovnu tradiciju lokalne samouprave (iz perioda pre Karadorda1), a na zadatak da tradiciji udahnemo novi iv ot. One koji zagovaraju ukidanje mesnih zajednica treba podsetiti da gradovi i op tine u Srbiji sa prosecnim brojem stanovnika od 50.000 spadaju medu najvece u Evropi i kao takvi su cesto distanci rani od svojih gradana (u Madarskoj na primer 54% op tina ima manje od 1.000 stanovnika, a u Ce koj Republici oko 60% op tina 1 Voda Prvog srpskog ustanka (1804-1813) i osnivac dinastije Karadordevica (prim edba prevodioca)MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA ima manje od 500 stanovnika!). Na drugoj strani, zemlje sa vecim op tinama imaju m esne zajednice (u Poljskoj postoje solectwa, u Bugarskoj kmetstva, itd.). Pored toga, Srbija ima veoma razvijenu kulturu lokalne samouprave u kojoj gradani imaju naviku da se okupljaju u mesnim prostorijama, pogotovo u prigradskim i seoskim podrucjima, i raspravljaju o zajednickim problemima. Samodoprinos je fenomen koji se javlja u mesnim zajednic ama u Srbiji i nigde drugde, mada neki smatraju da njega treba takode ukinuti kao naslede socijalizma . Nasuprot tome, strani strucnjaci smatraju da je samodoprinos i ucestalost njegovog uvodenja, dokaz da gradani u Srbiji pokazuju odgovornost prema zajednici u kojoj ive i da su spremni da izdvajaju deo sredstav a na dobrovoljnoj osnovi kako bi popravili kvalitet ivota u svom neposrednom okru enju. Stoga autor o vog Prirucnika zastupa ideju o revitalizaciji i transformaciji mesnih zajednica u mesta gde ce gradani razmatrati i odlucivati o pitanjima koja su od njihovog neposrednog i zajednickog interesa. B. Mesne zajednice od 2003. godine pa na dalje Iako su sve mesne zajednice u Srbiji jedinstvene i razlicite, svakoj od njih neo phodna su znatna pobolj anja u tri usko povezane oblasti. 1. Razmena informacija IRazmena informacija podrazumeva protok informacija od vlasti prema gradanima i obratno. Mesne zajednice mogu da poslu e kao mesta gde ce se vr iti razmena informacija izmedu loka lne samouprave i javnosti. Na taj nacin one ce olak ati dvosmernu razmenu informacija: izmedu lokalne samouprave i mesnih zajednica, izmedu mesnih zajednica i gradana Ovo podrazumeva razlicite metode informisanja: Informisanje medija koji zatim informi u javnost Mesne zajednice mogu da pobolj aju:: ..Razmenu informacija ..Uce ce gradana ..Pru anje usluga Informisanje javnosti preko saop tenja i informativnih centara Pikupljanja informacija od gradana putem anketa, javnih tribina i radio emisija sa pozivima slu alaca. Svi ovi napori su deo jedne sveobuhvatne strategije lokalnih vlasti za prevazila e nje nepoverenja. Sve dok lokalne vlasti ne preduzmu efikasne mere i osiguraju adekvatnu komunikaciju sa j avno cu, ta ista javnost ce biti nepoverljiva zbog toga to ljudska priroda lako podle e glasinama i dezinformacijama kada nema informacija koje bi to opovrgle. Jedan od problema je taj to gradani nisu dovoljno informisani o strukturi i aktiv nostima lokalne samouprave, a delom zbog toga to mediji cesto nedovoljno izve tavaju o sprovedenim aktivnostima. Mesne zajednice najce ce nedovoljno informi u svoje gradane o svakodnevnim aktivnost ima, programima i uslugama koje izvr avaju u njihovo ime. Cesto se de ava da se mesne zajednice ne k oriste dovoljno za prosledivanje informacija od strane op tine prema gradanima. Razlog tome je nepost ojanje koordinacije izmedu lokalne samouprave i mesnih zajednica.MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 2. Uce ce gradana Uce ce gradana podrazumeva ukljucivanje gradana u sve oblasti javnog biti:ivota. To moguAktivnosti vezane za proces dono enja odluka od va nosti za celokupnu zajednicu, kao na primer zasedanja lokalne skup tine Aktivnosti vezane za unapredivanje p tine ivotnih uslova, poput projekata za ulep avanje oAktivnosti neprofitnih organizacija, kao to su sportska i kulturna dru tva. Lokalne vlasti koje svojim gradanima ne obezbede mogucnost da ucestvuju u op tinsk im poslovima ce za posledicu imati apaticne gradane. Proces pobolj anja rada mesnih zajednica u Zrenj aninu i Kragujevcu koji je opisan u drugom poglavlju je pokazao niz prepreka i cinjenica koje potkr epljuju sumnju i stvaraju nepoverenje gradana prema vlastima. Jedan od razloga za to je to se odbornici u s kup tinama op tina biraju sa lista politickih partija a ne direktnim izborom tako da mnogim gradani ma nije sasvim jasno da li oni u skup tini predstavljaju interese gradana ili politickih partija ciji su clan ovi. Pored toga odbornici u skup tinama op tina cesto i ne ive u mesnim zajednicama u kojima su izabrani. Cini se da gradani nisu dovoljno motivisani da ucestvuju u radu mesnih zajednica zbog cinjenice da nemaj u dovoljno mogucnosti da uticu na odluke lokalne samouprave. Samoorganizovanjem gradana u mesne zajednice stvara se mogucnost sna nijeg uticaja na lokalnu samoupravu i veceg uce ce gradana. Posebno treba obratiti pa nju na vece uce ce mladih ljudi u razvoj mesnih zajednica. 3. Pru anje usluga Kvalitet usluga koje op tina pru a gradanima podrazumeva: U kojoj meri su gradani zadovoljni ili nezadovoljni uslugama U kojoj meri su usluge dostupne gradanima Re avanje albi gradana na kvalitet usluga Sve dok lokalna samouprava ne obezbedi gradanima usluge na nacin koji zadovoljav a njihove potrebe, bice otudenosti i uverenja gradana da vlasti ne brinu o njihovim potrebama. Opet je u procesu za unapredenje rada mesnih zajednica identifikovano niz prepreka i cinjenica koji p otkrepljuju sumnju i stvaraju nepoverenje gradana prema vlastima, a usled neadekvatnog pru anja usluga. Posebno se stice utisak da mesne kancelarije ne pru aju dovoljno usluga na nivou mesnih zajednica u seoskim podrucjima.Ova cinjenica nije ni malo ohrabrujuca uzimajuci u obzir da nadle nosti mesne zaje dnice i lokalne samouprave nisu jasno podeljene. Pored toga op tine cesto zanemaruju potrebe manji h mesnih zajednica i time stavljaju u neravnopravan finansijski polo aj gradske i seoske mesne zajednic e. Zbog nedostatka sredstava mnoge mesne zajednice su veoma slabo tehnicki opremljene (nemaju kompj utere, tampace, nemaju kompjutersku mre u). Neophodno je istaci razliku izmedu gradskog i seoskog podrucja kao i razliku izm edu manjih i vecih op tina. U seoskim podrucjima postoje mesne kancelarije koje predstavljaju isposta vu op tinske administracije i one pru aju odredene usluge gradanima. Mesne kancelarije mogu da obavljaju aktivnosti iz delokruga nadle nosti op tinske uprave, a pored toga mogu da vr e i poverene poslov e dr avne administracije. Na taj nacin stvaraju preduslove za efikasnije vr enje poslova i p ribli avaju se domovima gradana. U gradskim sredinama mesne kancelarije se najce ce ne osnivaju, jer je za konom predvideno da gradani koji ive u gradskim sredinama mogu da zadovolje svoje potrebe dolaskom u zgradu op tine.MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA Potrebno je takode istaci da su ova tri elementa: razmena informacija, uce ce grad ana i pru anje usluga veoma povezana cime se jo vi e nagla ava neophodnost pobolj anja komunikacije izmedu gr adana, mesnih zajednica i op tinske uprave. Na primer, op tina mo e da ima odlicne mehanizme za podsticanje uce ca gradana, ali ako gradani nisu upoznati sa tim mehanizmima, nece ni ucestvov ati. Kako bi ucesce gradana bilo uspe no, op tina mora da se postara da gradani iz seoskih podrucja dobi ju dovoljno informacija o svrsi uce ca gradana, a da bi pru anje usluga na lokalnom nivou bilo u spe no gradani moraju znati da imaju pravo na primedbe i albe, i moraju biti obave teni o tome ta c e op tina uraditi da osigura vece uce ce gradana u svojim poslovima. Ukoliko se ova tri kljucna element a ne uzmu u obzir velika je verovatnoca da lokalne vlasti nece uspeti da prepoznaju prepreke i mog ucnosti za unapredivanje odnosa sa gradanima. Proces unapredenja rada mesne zajednice, o kome ce biti reci u narednom poglavlj u, ukljucuje sistematsku analizu sva tri elementa.MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 2. Proces unapredenja rada mesnih zajednica U ovom poglavlju ce biti reci o: Op tim principima za transformaciju mesnih zajednica u predstavnike gradana Koracima u procesu za unapredenje rada mesnih zajednica Unapredenje odnosa izmedu mesne zajednice i lokalne samouprave koje je ovde pred stavljeno je sistematski proces od sedam faza koje podrazumevaju: Prikupljanje podataka o stanju na lokalnom nivou Utvrdivanje prepreka i mogucnosti za re avanje tri osnovna pitanja iz poglavlja 1: razmena informacija, uce ce gradana i pru anje usluga Izradu plana za unapredenje rada mesnih zajednica Pomoc u implementaciji plana za unapredenje rada mesnih zajednica Dok se podaci koji se ticu stanja na lokalnom nivou, prirode prepreka i mogucnos ti, kao i plan za unapredenje rada mesnih zajednica mogu razlikovati od op tine do op tine, pomenutih sedam faza prakticno znace sprovodenje istovetnog procesa u svim op tinama. Proces razvoja me sne zajednice koji je ovde predstavljen je omogucen uz tehnicku pomoc koju je obezbedio program SLGRP2 . U slucaju da program SLGRP prestane sa aktivnostima u Srbiji, ili ukoliko vi elite da inicirat e vlastiti model u svojoj op tini, postoje dve mogucnosti. Jedna je da op tina zadu i jednu osobu za koordinacij u celokupnog procesa, a druga da ukljuci i neku lokalnu organizaciju ili mesnu zajednicu u ov aj posao. Prikaz 1: Proces unapredenja rada mesnih zajednica A. Analiza stanja Faza 1 Prikupljanje podataka o odnosu lokalne samouprave prema mesnim zajednicam a Faza 2 Prikupljanje podataka o odnosu mesnih zajednica prema lokalnoj samoupravi Faza 3 Osnivanje me ovitog savetodavnog odbora (mesna zajednica/lokalna samouprava (MSO) B. Izrada plana za unapredenje rada mesnih zajednica Faza 4 U saradnji sa MSO vr i se pregled rezultata analize stanja i definisanje oblasti n a koje ce se fokusirati plan Faza 5 Formiranje radnih grupa MSO i izrada strategija delovanja Faza 6 Zavr etak izrade plana za unapredenje rada mesnih zajednica i odobrenje izv r nog odbora C. Implementacija Faza 7 Implementacija plana za unapredenje rada mesnih zajednica od strane lokalne samouprave uz pomoc programa SLGRP2 Vidi kratak opis projekta Mesna zajednica kao predstavnik gradana iz op tine Buj anovac u Dodatku IMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA Op ti principi Proces razvoja mesnih zajednica ne treba zapocinjati ako ne postoje sledece pret postavke: Zainteresovanost zajednice da obezbedi sredstava za implementaciju aktivnosti ko je ce omoguciti da mesna zajednica postane to efikasniji predstavnik gradana Spremnost op tinskih celnika i predstavnika mesnih zajednica da ulo e vreme i trud k ako bi mesna zajednica postala to efikasniji predstavnik gradana Spremnost op tinskog koordinatora da ulo i vreme i trud kako bi mesna zajednica post ala to efikasniji predstavnik gradana Pregled i usvajanje modela odluke o mesnoj zajednici (vidi model odluke u Dodatk u D) Osnovni preduslov za uspe no sprovodenje ovog procesa jeste predanost lokalne samo uprave da preduzme mere u cilju pobolj anja odnos izmedu lokalne samouprave, mesnih zajednic a i gradana. Neophodna je zainteresovanost lokalne samouprave za unapredenje rada mesnih zaje dnica. To na samom pocetku podrazumeva odr avanje neformalnih sastanaka sa gradonacelnikom i relevant nim clanovima izvr nog odbora i informisanje o procesu razvoja mesne zajednice. Ovim bi trebalo da lokalna samouprava poka e spremnost da izdvoji deo op tinskih sredstava za unapredenje rada mesnih zajednica. Od kljucnog je znacaja da op tinsko rukovodstvo imenuje koordinatora koji ce biti odgovoran za implementaciju ovog projekta. To ne mora da bude op tinski slu benik zadu en za mesne zajednice. Dobro bi bilo izbor koordinatora prilagoditi oblastima delovanja (npr. slu benik z a odnose s javno cu informativna kampanja, koordinator mesne zajednice redovni sastanci svih mesnih zajednica, itd.). Najva nije karakteristike koordinatora su dobre organizacione sposobnosti, pouzdanost i spremnost da ulo i vreme i trud kao bi se unapredio rad mesnih zajednica. Veoma je va no ukljuciti predstavnike CRDA programa od samog pocetka procesa i informisati ih tokom trajanja citavog procesa Veoma je znacajno da se u proces razvoja mesnih zajednica ukljuce i lokalne nepr ofitabilne organizacije, mediji, clanovi odbora CRDA programa, druge institucije od lokalnog znacaja, kao i sami gradani. A. Analiza stanjaGlavni cilj analize stanja jeste da se prikupe podaci o preprekama i mogucnostim a za pobolj anje odnosa izmedu mesne zajednice i lokalne samouprave s tacke gledi ta i lokalne samouprave i mesnih zajednica. Na pocetku ovog procesa neophodno je napraviti procenu stanja. Svrha procene jes te analiza strukture mesnih zajednica u op tini. Procena stanja na pocetku podrazumeva sastanke sa op tin skim predstavnicima (npr. koordinatorom mesne zajednice), kako bi se prikupile bitne informacije i dokumenta o stanju u op tini. Rec je o dokumentima kao mesne zajednice i slicno. to je odluka mesne zajednice, op ti aktiMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 1. faza - Prikupljanje podataka o stavu lokalne samouprave prema mesnim zajednic ama Za prvu fazu je zadu en savetnik projekta ili organ koji imenuje lokalna samouprav a. Svrha procene stanja u mesnoj zajednici jeste da se identifikuju glavni problemi i prepreke u odnosu izmedu mesne zajednice i op tine u tri kljucne oblasti: razmena informacija, uce ce gradana i pru anje usluga s aspekta lokalne samouprave, kao i moguce aktivnosti koje bi doprinele transformaciji mesne zajed nice u predstavnika gradana. Savetnik projekta vodi razgovore sa svim relevantnim clanovima samouprave, sekre tarom op tine, nacelnicima svih odeljenja i svim direktorima slu bi koje ostvaruju najveci broj k ontakata sa gradanima i mesnim zajednicama. Tokom ovih razgovora savetnik projekta ce dobiti podatke o r azmeni informacija, uce cu gradana i pru anju usluga. 2. faza - Prikupljanje podataka o stavu mesne zajednice prema lokalnoj samouprav i Svrha detaljne procene mesne zajednice jeste da se identifikuju glavni problemi i prepreke u odnosu izmedu mesne zajednice i op tine u tri kljucne oblasti (razmena informacija, uce ce gradana i pru anje usluga) a s aspekta mesne zajednice ,kao i potencijalne aktivnosti koje bi dopri nele transformaciji mesne zajednice u predstavnika gradana. Procena sadr i anketu koja se sprovodi u svim me snim zajednicama. Postoji velik broj instrumenata za dobijanje informacija od relevantnih ciljnih grupa, kao to su razgovori, ankete, fokus grupe, panel diskusij itd. Koji ce instrument op tina izabrati zavis i od raspolo ivih sredstava (vreme i finansijska sredstva) i lokalnih potreba. Jedna mogucnost je dostavljan je upitnika svim mesnim zajednicama preko odgovarajucih op tinskih funkcionera (npr. koordinator za rad sa mesnim zajednicama). Dobra strana ovog instrumenta jeste to se dobijaju odgovori na ista pitanja od svih mesnih zajednica. Primerak upitnika je prilo en u dodatku A. Pored toga, veoma su korisni sastanci sa predstavnicima gradskih i seoskih mesni h zajednica. Postoji nekoliko tehnika za organizovanje tih sastanaka, od razgovora, preko fokus grupa ili panel diskusija sa predstavnicima mesnih zajednica. U svakom slucaju, po to se problemi gradskih i se oskih mesnih zajednica razlikuju, bilo bi svrsishodnije odr ati odvojene sastanke za ove dve ci ljne grupe. Svrha sastanaka jeste dobijanje preciznih odgovora na postavljena pitanja. Izbor preds tavnika gradskih i seoskih mesnih zajednica zavisi od potreba op tine. Jedna mogucnost jeste da koordinator z a rad sa mesnim zajednicama preporuci aktivne i zainteresovane predstavnike mesnih zajednica sa kojima ce biti obavljenrazgovor. Druga mogucnost je da se na osnovu pomenutih upitnika odaberu oni koji su dali najbolje komentare i ideje. 3. faza - Uspostavljanje me ovitog savetodavnog odbora (MSO) Lokalna samouprava formira me oviti savetodavni odbor mesne zajednice/lokalne samo uprave (MSO) da rukovodi projektom. Glavna uloga MSO-a je: identifikacija i odredivanje priorite ta, implemetacija i nadgledanje aktivnosti za unapredenje rada mesnih zajednica. Broj clanova MSO za visi od velicine op tine i broja mesnih zajednica, ali ne bi trebalo da bude veci od petnaest. U ra d MSO treba ukljuciti u svoj sastav predstavnike razlicitih nivoa lokalne samouprave, mesnih zajednica, clanove odbora za razvoj zajednice pod pokroviteljstvom CRDA programa, predstavnike lokalnih medija i obi cne gradane. Neophodno je da clanovi MSO-a budu iz razlicitih segmenata zajednice. Efikasan M SO mora da preispita tri kljucna segmenta iz razlicitih perspektiva i na osnovu dobijenih podataka i iskustva clanova, utvrdi aktivnosti za unapredenje mesnih zajednica. Ukljucivanjem predstavnika razliciti h grupa u MSO posti e se saglasnost svih interesnih grupa za buduce promene koje cesto nailaze na otpo r. Na osnovu rezultata koji se posti u u 1. i 2. fazi savetnik projekta bira zainteresovane i sposobne po jedinace za rad u MSO-u.MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA Veoma je va no imenovati odgovarajuce clanove me ovitog savetodavnog odbora!!! Za clanove MSO-a se preporucuju: Clan izvr nog odbora zadu en za mesne zajednice Op tinski slu benik zadu en za rad sa mesnim zajednicama Nekoliko predstavnika seoskih i gradskih mesnih zajednica Nekoliko predstavnika odbora za razvoj zajednice pod pokroviteljstvom CRDA progr ama Op tinski slu benici i predstavnici komunalnih preduzeca (u zavisnosti od ciljnih po drucja i aktivnosti) Gradani Ostali clanovi zavisno od potreba zajednice (mediji, neprofitne organizacije, it d.) Cilj prvog sastanka MSO-a je upoznavanje sa projektom. Clanovima se daje pregled projekta, obja njava njihova uloge i opisuje proces u sedam faza. Bira se predsedavajuci MSO-a, defin i e se opis aktivnosti i zakazuje datum odr avanja sledeceg sastanka. (Vidi primer opisa aktivnosti MSO-a u Dodatku C). Veoma je va no na samom pocetku jasno definisati zadatke MSO-a, ukljucujuci obim poslova , prava i obaveze odbora. Da bi se izbegli moguci sukobi potrebno je definisati odnose lokalne sam ouprave sa MSO-om i obezbediti spremnost op tine da uzime u obzir preporuke odbora. MSO treba da bude aktivan tokom citavog procesa razvoja mesne zajednice. B. Izrada plana za unapredenje rada mesnih zajednica Priprema plana za unapredenje rada mesnih zajednica jeste najkreativniji deo ovo g procesa. MSO ima kljucnu ulogu u ovoj fazi projekta. Dok savetnik projekta obezbeduje informacije na osnovu analize stanja i predla e aktivnosti koje su se pokazale kao uspe ne u ostalim op tinama, MSO (zbog p oznavanja okolnosti na lokalnom nivou i razlicitih gledi ta), odlucuje o oblastima unapreden ja rada mesnih zajednica i aktivnostima koje lokalna samouprava treba da preduzme u cilju unapredenja odn osa izmedu gradana, mesne zajednice i lokalne samouprave . Plan za unapredenje rada mesnih zajednica reba da sadr i aktivnosti koje lokalne samouprava mora da preduzme kako bi efikasno re ila proble me iz 'ciljanih oblasti'. Takode, u planu se moraju predvideti i tro kovi za svaku aktivnost. 4. faza - Pregled analize stanja i priprema ciljnih oblasti i aktivnosti za unap redenje rada mesnih zajednicaSavetnik projekta vr i analizu informacija dobijenih u fazi 1 i 2 i priprema izve ta j za MSO. U Dodatku E prilo en je plan za unapredenje rada mesnih zajednica za grad Kragujevac. Izve taj s adr i rezime rezultata razgovora i odgovore iz upitnika. Na osnovu ovih informacija analiziraju se rezu ltati, pripremaju se podrucja delovanja i aktivnosti koje treba da doprinesu da mesna zajednica posta ne to efikasniji predstavnik gradana u sve tri kljucne oblasti. Savetnik projekta vr i pripremu i prezentaciju liste potencijalnih podrucja delova nja kako bi se olak ao posao MSO-a. Lista potencijalnih podrucja delovanja se pravi kako bi se zapocela diskusija, i ona ne treba da diktira ishod diskusije. Na osnovu podataka dobijenih iz analize stanja i na osnovu poznavanja mesne zajednice, MSO priprema listu oblasti delovanja i aktivnost za unapredenje rada. Oblasti delovanja su one oblasti za koje je na osnovu dobijenih podataka zakljuc eno da predstavljaju prepreku ili mogucnost re avanja kljucnih problema. Na primer, ukoliko je odnos sa komunalnimMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA preduzecem od velikog znacaja za mesnu zajednicu, javna komunalna preduzeca ce b iti podrucje delovanja, a spadaju u kategoriju pru anja usluga. Aktivnosti za unapredenje rada mesnih zajednica su one aktivnosti koje MSO predl a e op tini za pobolj anje odnosa izmedu mesne zajednice i lokalne samouprave u tri kljucne oblas ti. Sve aktivnosti podrazumevaju jasno i koncizno opisane promene u strukturi ili procedurama. One takode moraju biti odr ive, realne i efikasne. Da bi bila odr iva, aktivnost treba da ima dugorocni ili stalni efekat ili promenu . Preporuka da op tina treba da izda saop tenje za medije u kome su date funkcije mesne zajednice jeste pr imer aktivnosti koja nije odr iva jer je jednokratna; dok aktivnost za unapredenje rada mesnih zajednic a koja nala e da op tina ima kolumnu u svim izdanjima op tinskog lista u kojoj ce obave tavati javnost o vremenu, mestu i dnevnom redu sledeceg sastanka saveta mesne zajednice jeste primer odr ive aktivn osti. Da bi aktivnost za unapredenje rada mesnih zajednica bila realna mora biti u okv iru finansijskih, zakonskih i politickih kapaciteta op tine. Ona takode treba da bude brzo primenlji va. Aktivnost prema kojoj ce se svi sastanci izvr nog odbora biti javni nije ni zakonski ni politicki re alna. Efikasna aktivnost za unapredenje rada mesnih zajednica je ona koja poma e op tini d a ostvari ili da se pribli i nekom cilju. Ponekad je te ko proceniti da li ce neka ideja biti uspe na. Jed an od pokazatelja uspe nosti aktivnosti za unapredenje rada mesnih zajednica jeste njena uspe na prime na u slicnim situacijama na nekom drugom mestu u Srbiji. Op tinske vlasti se radije odlucuju za aktivnosti koje su vec negde na le primenu. Bez obzira na to, op tinski funkcioneri ne bi trebalo da odbija ju neke aktivnosti samo zato to predstavljaju novinu. Mo da ce biti korisno sprovesti probne aktivnost i. Takve aktivnosti ce eventualno ukazati na nove ideje koje mogu imati sna an uticaj na odnose izmedu gr adana, mesne zajednice i samouprave. Predstavnici lokalne samouprave ne mogu mnogo da izgube, ali mogu da dobiju ako isprobaju nove ideje i procene njihove rezultate. Na osnovu procene mogu pre kinuti, nastaviti ili prilagoditi aktivnost. 5. faza - Formiranje radnih grupa MSO-a i izrada strategije delovanja Clanovi MSO-a obrazuju radne grupe koje vr e analizu podataka i razmatraju potenci jalne aktivnosti za unapredenje rada mesnih zajednica. Postoji nekoliko nacina za podelu u radne gru pe:Prema oblastima delovanja (JKP, bud et) Prema pitanjima - uce cu gradana, razmeni informacija i pru anju usluga Prema potrebama op tine Radne grupe ce odr ati nekoliko sastanaka na kojima ce osmisliti strategiju za pre dlo ene oblasti delovanja i definisati aktivnosti za unapredenje rada mesnih zajednica. Zajednic ki izve taji radnih grupe cine predlo eni plan za unapredenje rada mesnih zajednica. Raznovrsno clanstvo MSO -a ima kljucnu ulogu u ovom procesu. Strucnost i znanje clanova omogucava radnim grupama da don esu odr ive i efikasne mere za re avanje kljucnih problema. Broj clanova radnih grupa ne treba d a bude veliki kako bi svi imali priliku da aktivno ucestvuju ali istovremeno mora da odra ava sve intere sne grupe (od pet do sedam clanova. Kod imenovanja clanova radnih grupa potrebno je voditi racuna o sledecem: Ukljuciti bar jednog predstavnika mesne zajednice Pozvati sve one koji nisu clanovi MSO-a a koji imaju odredene sposobnosti koje c e doprineti raduMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA Primer clanova me ovite radne grupe: Jedan ili dva visoka funkcionera lokalne samouprave, iako je radna grupa za uce ce radana prvenstveno sastavljena od clanova MSO-a iz reda gradana Radna grupa za razmenu informacija je sastavljena prvenstveno od clanova iz redo va medija, ali trabalo bi da ukljuci i op tinskog slu benika zadu enog za odnose s javno cu Radna grupa za ekonomski razvoj treba da ima ekonomistu, koji nije clan MSO-a Direktoru javnog komunalnog preduzeca treba ponuditi da iznese svoje mi ljenje i p redloge o komunalnim uslugama u okviru radne grupe za komunalne usluge 6. faza Zavr etak izrade plana za unapredenje rada mesnih zajednica i odobrenje Iz vr nog odbora Da bi se ucvrstio plan za unapredenje rada mesnih zajednica i postigao konsenzus za njegovu implementaciju, potrebno je da svi clanovi MSO-a dobiju priliku da pregledaju pl an i daju svoje komentare na predloge i preporuke radnih grupa. Kada svaka radna grupa predlo i sv oje zakljucke MSOu, njegovi clanovi mogu da izbace, promene ili dodaju stavku. Kada se plan za un apredenje rada mesnih zajednica odobri, dostavlja se izvr nom odboru ili drugom nadle nom organu na usvaja nje. (Primer plana za unapredenje rada mesnih zajednica je dat u Prilogu E). Kao to je ranije pomenuto, jedini preduslov za uspe no sprovodenje ovog procesa jes te spremnost lokalne samouprave da preduzme mere za unapredivanje odnosa izmedu mesnih zajednica i lo kalne samouprave. Kada postoji spremnost lokalne samouprave da njeni predstavnici ucestvuju u MSOu radnim grupama realno je ocekivati da ce op tinske vlasti usvojiti odr ive, realne i efikasne mere. C. Realizacija plana Implementacija je najva nija faza u procesu razvoja mesnih zajednica. Cak iako se plan za unapredenje rada mesnih zajednica ne ostvari u potpunosti, aktivnosti vezane za njegovu izra du ce uticati na stvaranje novih odnosa i predstavljati bazu za buducnost. Iako su to pozitivni pomaci, op ti na ipak mora da ispuni svoje obaveze, tj. op tina mora ispuniti plan do kraja jer su se ocekivanja gradan a povecala samim tim to su bili ukljuceni u ceo proces. U suprotnom, lokalna vlast ce izgubiti kredibili tet i podr ku gradana. 7. fazaLokalna samouprava primenjuje plan za unapredenje rada mesnih zajednicaPredstavnicima lokalne samouprave nece biti te ko da implementiraju veci deo plana . Medutim, mo e imbiti potrebna pomoc i instrukcije za realizaciju nekih aktivnosti. Savet mogu da zatra e od savetnika projekta ili clanova MSO-a koji ce osmisliti strategiju delovanja i dostaviti je lokalnoj samoupravi na razmatranje. Strategija za implementaciju treba da sadr i precizne podatke o: Koracima koje treba preduzeti prilikom realizovanja svake aktivnosti za unaprede nje rada mesnih zajednica Imena ljudi zadu enih za pojedinacne aktivnosti Potrebne resurse Vremenski okvir za realizacijusvakog koraka Potrebno je da se MSO redovno sastaje tokom implementacije, i da prati ostvareni napredak u op tini i daje konstruktivne savete.MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 3. Mesna zajednica kao predstavnik gradana U ovom poglavlju ce biti reci o preporukama mesnim zajednicama kako da postanu p redstavnici gradana u sledecim oblastima: Informisanje i edukacija Prikupljanje povratnih informacija Uce ce i konsultovanje Zajednicko dono enje odluka Preno enje prava odlucivanja na gradane Predlozi aktivnosti koje mogu doprineti da mesne zajednice postanu efikasni pred stavnici gradana prikazani su na slici 2. Prema skali stepena uce ca gradana erija Arnstajma (Sherry Arnsteim), aktivnosti su podeljene na pet grupa informisanje i edukacija, dobijanje povratne informaci je, uce ce i savetovanje, zajednicko dono enje odluka i preno enje ovla cenja za dono enje odluka gra danima. Iako se mnoge od ovih oblasti uzajamno preplicu, medu njima ipak postoji hijerarhija prema stepenu ukljucenosti gradana. U ovom poglavlju ce biti prikazan model za mesne zajednice i tehnike i preporuke koje ce pomoci mesnim zajednica da postanu efikasniji predstavnik gradana. Obzir om da se stepen ukljucenosti mesnih zajednica u dono enje odluka na lokalnom nivou razlikuje od op t ine do op tine, svaka op tina, pored konsultacija sa relevantnim op tinskim ciniocima, treba da defi ni e ciljne oblasti i aktivnosti za unapredenje rada mesnih zajednica prilagodene lokalnim potrebama. Slika 2: Skala stepena uce ca gradana Preno enje prava odlucivanja na gradane Zajednicko dono enje odluka Uce ce i konsultacije Prikupljanje povratnih informacija Informisanje i edukacijaMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA A. Informisanje i edukacija 1. Medijska kampanja Novine, radio i televizija su glavna sredstva za komunikaciju sa irim auditorijum om. Mediji se mogu koristiti za informisanje javnosti o projektu, programu ili politici, za predsta vljanje kljucnih pitanja ili za informisanje gradana o odluci koja je doneta. Za nosioce politike i javnog sekto ra medije bi trebalo da budu javno sredstvo koje utice da javnost ostane zainteresovana, informisana i u kljucena tokom du eg perioda. Za podizanje svesti gradana o znacaju mesnih zajednica na vi i nivo, potr ebno je da lokalna samouprava podstice i podr ava lokalne medije u pru anju informacija o aktivnostima mesnih zajednica. U tom smislu potrebno je uciniti sledece: 1. Organizovati veliku medijsku kampanju o znacaju mesnih zajednica 2. Pru ati redovne informacije o tekucim aktivnostima (kako uspe nim tako i neuspe nim) p ojedinih mesnih zajednica koristeci sledeca sredstva: Redovna kolumna u lokalnim novinama Redovne informacije objavljene u listu mesne zajednice Redovne informacije objavljene u slu benom glasniku op tine Redovni radio ili televizijski program Vece op tine verovatno imaju slu bu za odnose s javno cu ili efa protokola koji ima isk ustva u radu s medijima i uspostavljene kontakte s njima. Pored toga, lokalna samouprava verova tno ima usvojene procedure za pripremanje saop tenja za tampu i ostalih vidova komunikacije i verova tno ce moci da da pravi savet o najadekvatnijim vidovima obracanja putem lokalnih medija. Da bi osigurala tacnost izve tavanja, lokalna samouprava treba da: Pripremi i distribuira saop tenje za tampuUspostavi direktan kontakt sa novinarom ili urednikom Organizuje konferencije za tampu Bez obzira koji se metod izabere, potrebno je najpre utvrditi koje novine pokazu ju najvece interesovanje za projekat i koje mogu dopreti do ciljane publike. Treba pa ljivo proveriti u koj oj meri te novine pokrivaju ciljno podrucje, jezik i stil koji koriste, kao i njihovu reputaciju ( da li su pod kontrolom vlasti ili su u pitanju nezavisne, objektivne novine) 2. Informativni bilteni, glasila, bro ure i leciInformativni bilteni, bro ure, leci i izve taji se mogu objavljivati na nivou op tine ili mesne zajednice. Informacije koje se objavljuju na op tinskom nivou treba da pokriju zajednicka pit anja svih mesnih zajednica. Informativni bilteni, bro ure, leci i izve taji se mogu koristiti za pru an je informacija o organizaciji, strukturi, obavezama i slicnim pitanjima. Informacije na nivou mes ne zajednice treba da se odnose na tekuca pitanja u pojedinim mesnim zajednicama. Na primer, mo e se korist iti bilten koji daje informacije gradanima o zbivanjima u mesnoj zajednici u poslednja tri meseca. Pregledna bro ura koja opisuje sistem mesnih zajednica, njihove odgovornosti, mogu cnosti za javnost da ucestvuje u radu mesnih zajednica i slicno, se mo e koristiti za informisanje grad ana o znacaju mesnih zajednica.MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA Pisani materijali moraju biti razumljivi, zanimljivi i objektivni kako bi bili s vrsishodni. Sledeca jednostavna pravila se primenjuju na sve vrste pisanog materijala: Te ite jednostavnosti: Tekst treba da bude to jednostavniji i sa to manje tehnickih detalja Koristite jezik javnosti: koristite to manje argonskih izraza i skracenica ili tehnickih termina. Zamolite nekoga ko bi mogao biti javno mnjenje da pregleda tekst i grafikone koji treba da budu jasni i razumljivi Neka poruka bude od znacaja za citaoca: birajte teme koje ce privuci pa nju ciljane publike Bro ura mo e davati odgovore na sledeca pitanja: ..Kakva je uloga mesnih zajednica ..Koji su zadaci mesnih zajednica ..Kako se biraju clanovi saveta mesne zajednice ..Kakve se informacije mogu dobiti na nivou mesne zajednice ..Kako se mo e ucestvovati u radu mesne zajednice Koristite grafikone i zanimljive detalje: javnost pozitivno reaguje na zanimljiv e slike, grafikone i detalje, a ignori e sve to deluje kao jo jedan zvanicni dokument Dajte jasna uputstva za uce ce javnosti: publikacija treba da sadr i kontakt adresu, broj telefona ili podatke o tome gde mogu dobiti eljene informacije Ne obecavajte ono to ne mo ete ispuniti ili u ta niste potpuno sigurniZatra ite pomoc od javnosti u pripremi i pregledu materijala: publikacija je inter esantnija ukoliko sadr i komentare citalaca ili cak kratke tekstove zainteresovanih grupa 3. Oglasne table Zanimljive i dobro osmi ljene oglasne table koje sadr e najbitnije informacije o akt ivnostima svake mesne zajednice mogu biti efikasno sredstvo pravovremenog informisanja gradana o aktiv nostima pojedinacnih mesnih zajednica. Oglasne table mogu da sadr e sledece informacije:Informacije o sastancima saveta mesne zajednice (poziv, dnevni red, zapisnik, it d.) Informacije o sednicama skup tine grada/op tine (poziv, dnevni red, zapisnik, itd.) Informacije o javnim raspravama koje se organizuju u svakoj od mesnih zajednica(poziv, dnevni red, zapisnik, itd.) Op te informacije o mesnim zajednicama koje informacije gradani mogu dobiti u mesn oj zajednici mogucnost uce ca javnosti u odlucivanju, radno vreme kancelarije mesne z ajednice, itd. Spisak informacija koje su gradanima dostupne u kancelariji mesne zajednice Va ni brojevi telefona, itd. Neka jednostavna pravila va e za sve vrste oglasnih tabli: Jedna osoba je odgovorna za osmi ljavanje izgleda i sadr aja oglasnih tabli Oglasna tabla ne treba da bude prenatrpana dugim tekstovima, narocito ako su nap isani sitnim slovima Du e tekstove obele ite podnaslovima u boji Obratiti pa nju na doslednost strukture oglasne table Obratiti pa nju na a uriranost informacija Obratiti pa nju na jednostavnost i razumljivost tekstova Oglasne table treba da budu postavljene na odgovarajucem i pogodnom mestu (ispre d lokalnih prodavnica, autobuska stajali ta, itd.)MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 4. Sve relevantne informacije dostupne na nivou mesne zajednice Sva op tinska odeljenja kao i komunalna preduzeca treba da sastave spisak sa infor macijama koje su neophodne za izdavanje dozvola i uverenja koja bi mogla da se izdaju u mesnim za jednicama i/ili mesnim kancelarijama, narocito u selima. Pored toga, svi obrasci neophodni za izdavanje dozvola i uverenja treba da budu dostupni u kancelariji mesne zajednice. Na taj nacin ce gradani na nivou mesne zajednice dobiti sve neophodne informacije koje se odnose na dobijanje dozvola (npr. gradevinske dozvole). Na osnovu ove informacije oni mogu pripremiti sva relevantna dokumenta i u op tini podneti zahtev za izdavanje dozvole. Kada op tinska uprava eli da cuje mi ljenje gradana o odredenim pitanjima (preko upitnika o bud etskmi prioritetima) ili da obavesti iru javnost(npr. putem bro ura kao to je kratak pregled bud eta, itd), mesne zajednice treba koristiti kao kanal za preno enje informacija do gradana. Mesne zajednice mogu slu iti kao centri za pru anje informacija gradanima U kancelariji mesne zajednice se mogu davati sledece informacije i dokumenta: Dokumenta koja izdaju op tinska odeljenja Procedure za dobijanje odredenih dokumenata, dozvola za preduzeca i gradevinskih dozvola Ovla cenja i nadle nosti op tine, skup tine op tine, izvr nog odbora, komunalnih preduzeca i drugih javnih ustanova Vodic kroz op tinu Informacije o neprofitnim organizacijama, medijima, preduzecima i mogucnostima r azvoja privrede u mesnoj zajednici Op te informacije o mesnoj zajednici (statisticki podatci i op te informacije) Bilteni op tine Materijali sa sednica skup tine op tine (dnevni red, izve taji). B. Prikupljanje povratnih informacija 1. Javne rasprave Mesne zajednice treba da organizuju dobro pripremljene i adekvatno najavljene ja vne rasprave o kljucnim pitanjima od lokalnog znacaja. Javna rasprava je jedna od osnovnih tehnika za po vecanje uce ca javnosti. Ovo je najce ce kori cena tehnika za gradane koju lokalne vlasti primenjuju kada ele da cuju njihova mi ljenja i komentare o va nim odlukama bitnim za zajednicu (odluke o bud etu ili urba nistickim planovima). Javne rasprave su adekvatno najavljeni formalni sastanci kojima predsedavaju ljudi zadu eni za dono enja odluka u lokalnim samoupravama. Sastanak koji je otvoren za sve zaint eresovane gradane slu i da se ucesnici informi u o konkretnim pitanjima i temama i da se prikupe njiho vi komentari i mi ljenja. Iako organi koji donose odluke i op tinske vlasti u Srbiji nemaju zakonsku obavezu da odr avaju javne rasprave neke op tine ih organizuju, pogotovo u vreme bud etskog procesa kako bi inf ormisale i prikupile mi ljenja gradana o ovom va nom pitanju. Veoma je va no da se javne rasprave odr avaju redovno, da su otvorene za gradane, i da su strucno i profesionalno organizovane. Neki od osnovnih principa organizovanja uspe ne javne rasprave su:MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANABudite spremni da iskoristite rezultate javnih rasprava rganizovati!u suprotnom nemojte ih oSvrha javne rasprave mora biti veoma jasna (ako su ocekivanja prevelika, i ucesn ici i organizatori ce biti nezadovoljni) Pobrinite se da se informativna kampanja o javnoj raspravi organizuje na pravi n acin Zabele ite sve komentare koje ste dobili Informi ite gradane kako mogu saznati u kojoj meri su njihovi komentari uzeti u ob zir Potrebno je da javne rasprave vode iskusne i ve te osobe Utvrdite rok za dostavljanje komentara gradana nakon javne rasprave (najce ce 14 d ana) Tribine Tribine su oblik javne rasprave kojoj prisustvuju predstavnici op tinske, clanovi izvr nog odbora, predstavnici komunalnih preduzeca i drugi bitni zvanicnici i one se redovno orga nizuju u mesnim zajednicama. Svrha tribina je da se gradani informi u o tekucim aktivnostima lokal ne samouprave kao i da se prikupe komentari i sugestije gradana. One treba da pobolj aju saradnju izmedu gradana i loklane samouprave, komunalnih preduzeca i drugih institucija na nivou mesne zajednice. Tribine treba odr avati u svakoj mesnoj zajednici najmanje jednom godi nje. 2. Ankete gradana Ankete predstavljaju zvanican mehanizam uz pomoc koga se stice uvid u stavove i mi ljenja javnosti o razlicitim pitanjima od va nosti za zajednicu. Ankete se mogu koristiti i kako bi se objasnila i predstavila neka pojava i mogu se sprovesti telefonom, po tom ili direktnim razgovorima. Mogu se koristiti za evaluaciju programa ili za predvidanje buducih dogadaja. U cilju dobijanja mi ljenja javnosti o razlicitim pitanjima mogu se koristiti razl icite tehnike sprovodenja anketa. Pri razmatranju ankete kao nacina za prikupljanje informacija, moraju se uzeti u obzir sledece cinjenice: Informacije dobijene od malog broja ljudi mogu biti reprezentativan uzorak i za znatno vecu grupu Da su odgovori na pitanja realni (pouzdani i tacni)Da postoji povezanost izmedu onoga o cemu ljudi razmi ljaju i onoga to rade Upitnik je vrsta ankete u vidu formulara koji ispitanik popunjava olovkom. Upitn ik najce ce ima pitanja sa ponudenim odgovorima i nekoliko otvorenih pitanja gde ispitanici sami daju od govor. Intervju je tehnika koja se sprovodi direktnim razgovorom ispitanika i anketara i pitanja se mogu postavljati u zavisnosti od toka diskusije. Najveci stepen uce ca ispitanika u anketama se dobij a kori cenjem tehnike razgovora sa pojedincima ili malim grupama. Procenat uce ca u anketama sprovedenim putem po te je najvi e 10%, ali 5% je najce ci. Svaka anketa se sastoji iz sledecih koraka (i upitnik i intervju): Definisanje eljenih odgovora ili rezultataOdredivanje nacina kori cenja informacija u toku projekta i/ili procesa dono enja odluka Provera da li neka druga organizacija prikuplja iste informacije Dobijanje dozvole za anketu od nadle nog op tinskog odeljenja Ankete se dele u dve kategorije: ..Upitnik ..Intervju (ukoliko to propisi zahtevaju) Mini anketa na malom uzorku ciljne populacije kako bi se proverila razumljivost i nedvosmislenost pitanja3 3 Bitno je imati najmanje 100 odgovora u svakoj kategoriji kako bi se izvr ila val idna analiza. Da bi se analizirali rezultati moraju se koristiti razlicite statisticke tehnikeMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA Ankete moraju sprovoditi i sastavljati ljudi koji imaju iskustva u tom poslu, ka ko bi se osiguralo da: o Uzorak bude reprezentativan o Pitanja podsticu korisne odgovore o Pitanja budu nepristrasna Ako nemate ljude koji su osposobljeni za sprovodenje anketa, mo ete anga ovati neku agenciju koja je specijalizovana za istra ivanja javnog mnjenja. Sastavljanje upitnika I kod upitnika i intervjua, pitanja moraju biti jasna, nepristrasna i formulisan a tako da obezbede tra enu informaciju. Za dobar upitnik potrebno je mnogo iskustva i ve tine. Upitnik mora i mati jedan cilj i ne sme biti predugacak. Takode je potrebno da ispitanika vodi kroz temu bez i malo pris trasnosti. Upitnik treba da ima rubriku u koju ispitanik mo e slobodno da napi e svoje mi ljenje o temi koja se is pituje. Prilikom izrade upitnika potrebno je voditi racuna o sledecem: Koristiti pitanja bez ponudenih odgovora kao to su Kakvo je va e mi ljenje o ponudenimre enjima, a rede koristite pitanja koja od ispitanika zahtevaju da razlicita re enj a poredaju prema va nosti Izbegavajte pitanja koja zahtevaju dugacke odgovore. Manja je verovatnoca da ce ispitanici popunjavati komplikovane upitnike koji zahtevaju puno vremena Jasno naznacite da ispitanici nisu obavezni da odgovore na pitanja u upitniku, i da je upitnik samo jedan od nacina da se gradani ukljuce u rad mesne zajednice. Postoje jasno utvrdeni standardi o broju intervjuisanih ljudi od ukupnog broja s tanovnika kako bi se dobili pouzdani rezultati4. Nivo pouzdanosti odgovora se mo e povecati ako se poveca broj anketiranih gradana. 3. Kutija za predloge i albe gradana Kutije za predloge i albe gradana u svim mesnim zajednicama mogu obezbediti vece uce ce gradana u procesu dono enja odluka na lokalnom nivou. Ova aktivnost treba da bude koordinisa na sa osobljem op tinskog uslu nog centra i op tinskim slu benicima koji su zadu eni za albe i primedbe gr adana. Pre bilo kakvih aktivnosti potrebno je razmotriti sistem za albe, predloge i komentar e na nivou lokalne samouprave i prilagoditi ga potrebama mesne zajednice. Primeri su dati u odeljku Najbolji primeri iz Srbije, a primer letka koji informi e gradane o postavljenim kutijama je u dodatku J.Postavljanje kutije za predloge i albe gradana podrazumeva: 1. Imenovanje osobe zadu ene za postupanje sa albama, sugestijama, predlozima i koment arima 2. Osnivanje radne grupe koja ce nadgledati proces postupanje sa albama 3. Definisanje procesa postupanja sa albama, sugestijama, predlozima i komentarima 4. Osmi ljavanje znaka koji ce se naci na kutijama i obrascima za predloge i albe i nj ihovo dostavljanje svim mesnim zajednicama (vidi obrazac za sugestije gradana koji se koristi u Zrenjaninu u Poglavlju o najboljim primerima) 5. Postavljanje kutija u svim mesnim zajedicama 6. Obave tavanje mesne zajednice o proceduri postupanja sa albama 7. Pripremu informativne kampanje (mediji, bro ure, i slicno) 8. Razmatranje rezultata iz razlicitih uglova (broj primljenih albi, broj re enih albi, itd.) 4 Po nekim statisticarima mora se izvr iti ispitivanje najmanje 1% stanovni tva kako bi uzorak bio reprezentativanMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA Nekoliko jednostavnih pravila za proceduru postupanja sa dlozimakomentarima: Svi komentari i primedbe gradana se moraju objaviti Informi ite sve gradane koji su imali relevantne primedbe i komentare (ako niste u mogucnosti da odgovorite na pitanja gradana objasnite razlog) Procedura za komentare i primedbe mora biti otvorena i ista za sve 4. Internet prezentacija Internet prezentacija op tine je va an izvor informacija za iru javnost. Iako je broj korisnika interneta danas u Srbiji veoma mali, on ce se u narednih nekoliko godina dramaticno poveca ti. Zbog toga je veoma va no da intrenet prezentacija op tine pru i sve znacajne informacije o mesnim zajedni cama. Preporucuje se i specijalna internet prezentacija o mesnim zajednicama. Nekoliko jednostavnih pravila za osmi ljavanje internet prezentacije: Odrediti jednu osobu zadu enu za prikupljanje informacija od mesnih zajednica i po stavljanje na internet prezentaciju Sve mesne zajednice moraju biti u kontaktu sa osobom zadu enom za internet prezent aciju Redovno a uriranje internet prezentacije Aktivnosti koje je potrebno preduzeti: Imenovati jednu osobu zadu enu za prikupljanje i postavljanje informacija o mesnim zajednicama na internet prezentaciju Odluciti o strukturi internet prezentacije o mesnim zajednicama Odluciti o proceduri za a uriranje informacija Svim mesnim zajednicama poslati upitnik sa podacima o mesnim zajednicama, obja nje njem procedure za a uriranje informacija na internet prezentaciji, kontakt informacijam a osobe zadu ene za internet prezentaciju, i slicno Prikupiti informacije i postaviti ih na internet prezentaciju Informisati javnost o internet prezentaciji o mesnim zajednicama (preko medija onferencije za tampu, itd.) Redovno a urirati informacije o mesnim zajednicama Model internet prezentacije o mesnim zajednicama: k albama, sugestijama, pre1. Op te informacije o mesnim zajednicama Uloga mesnih zajednica Organizacija i struktura mesnih zajednica Nadle nosti mesnih zajednica Mogucnosti uce ca javnosti u radu mesnih zajednica Spisak svih mesnih zajednica sa imenima sekretara, kontakt informacijama, i slic no. Druge aktivnosti u vezi sa mesnim zajednicama (npr. nagrade, javne rasprave o bu d etu, itd.) Akta o mesnim zajednicama (odluka o mesnim zajednicama, itd.) 2. Informacije o konkretnoj mesnoj zajednici: Op te informacije o mesnoj zajednici (istorija, kultura, infrastruktura, itd.) Kontakt informacije (sekretar, predsednik i drugi clanovi saveta) Radno vreme mesne kancelarijeMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANASastanci saveta mesne zajednice (poziv, dnevni red, zapisnik), Sednice gradske skup tine (tema, poziv, dnevni red, zapisnik), Informacije o de avanjima na lokalnom nivou (sportski dogadaji i dogadaji u oblast i kulture) Fotografije mesnih zajednica (dogadaji od lokalnog znacaja) Relevantna dokumenta (odluka o mesnim zajednicama) Na zvanicnoj internet prezentaciji op tine Zrenjanin (www.zrenjanin.org.yu), nalaz i se prezentacija o mesnoj samoupravi. Vi e informacija o zrenjaninskoj internet prezentaciji mo ete pro naci u poglavlju o najboljim primerima i u Dodatku G. 5. Povezivanje op tinskog uslu nog centra sa mesnim zajednicama Op tinski uslu ni centar (OUC) je prostorija u zgradi op tine gde gradani mogu dobiti sve informacije o nadle nostima i radu lokalne, republicke i savezne uprave, ali i sve usluge koje i m lokalna uprava mo e pru iti.. OUC poma e gradanima u re avanju problema vezanih za usluge lokalne samoupra ve, podno enju albi i davanju komentara i sugestija. OUC je novi model za ostvarivanje odnosa izmedu gradana i op tine u okru enju koje podstice njihovu komunikaciju. OUC predstavlja no vi nacin direktnije i otvorenije komunikacije sa javno cu. Da bi pru anje usluga bilo uspe nije, OUC treba povezati sa mesnim zajednicama i/ili mesnim kancelarijama. Uspostavljanjem mre e sa mesnim zajednicama i/ili mesnim kancelarijama, gradani koji ive daleko od op tine ce imati pristup informacijam u njihovim mesnim zajednicama/kancelarijama kao i neke osnovne usluge na raspolaganju (kao to su razna uverenja). Gradani ce biti u Ciljevi op tinskog uslu nog centra: ..Da gradani dobiju informacije o op tini ..Da usluge postanu otvorene i efikasne ..Prikupljanje povratnih informacija od gradana kako bi se pobolj ao rad op tinske administracije mogucnosti da podnesu zahtev ili albu u svojoj mesnoj zajednici/kancelariji, koja ce nakon toga proslediti informaciju op tinskoj upravi i obezbediti im povratnu informaciju o nj ihovom zahtevu. Ovakav nacin rada i tehnicka opremljenost u mesnim zajednicama imaju za cilj da pojednostave rad. Gradanima treba pru iti mogucnost da koriste kompjutere. Obzirom da je tehnicka op rema skupa mo dace u pocetku samo manji broj mesnih zajednica biti opremljen kompjuterima. C. Uce ce, konsultacije i zajednicko dono enje odluka Veoma je bitno da se odnos izmedu mesne zajednice i lokalne samouprave instituci onalizuje. Potrebno je uspostaviti mehanizam koji ce regulisati odnose izmedu mesne zajednice i op tine. Postoji nekoliko pravila koja va e za ovaj odnos:Svi instrumenti koji se koriste za pobolj anje odnosa izmedu mesne zajednice i lok alne samouprave moraju biti medusobno povezani i koordinisani Uloga i obaveze moraju biti jasno definisane Odnos izmedu svih mehanizama mora biti jasno definisan Instrumenti koje mesne zajednice mogu koristiti za ukljucivanje u proces dono enja odluka na lokalnom nivou dati su u daljem tekstu.MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 1. Savetodavni odbor mesne zajednice Neke op tine u Srbiji su oformile odbore za saradnju sa mesnim zajednicama (Kru evac i Zrenjanin), mada se njihove uloge i nacin formiranja razlikuju od op tine do op tine. Preporucuj e se da svaka lokalna samouprava osnuje zvanicni odbor za saradnju sa mesnim zajednicama. Funkcije odbora: ..Daje preporuke o pravnim pitanjima ..Ucestvuje u re avanju kljucnih pitanja u op tini ..Priprema predloge i preporuke za izvr ni odbor i skup tinu op tine Uloga odbora je da podstice i podr ava mesne zajednice i mesne kancelarije kao glavnu sponu izmedu gradana i lokalne samouprave. Vi e informacija o osnivanju odbora mo ete naci u poglavlju o razvoju mesnih zajednica. Primer opisa aktivnosti savetodavnog odbora mesnih zajednica je dat u Dodatku C. Nekoliko pravila za odbore: Mesne zajednice moraju mati predstavnika u odboru Lokalna uprava mora da konsultuje odbor oko najva nijih pitanja koja se ticu mesni h zajednica (bud et, urbanisticki planovi, strate ko planiranje) Odbor treba da zastupa interese i seoskih i gradskih mesnih zajednica 2. Sastanci svih mesnih zajednica op tine Svrha organizovanja sastanaka mesnih zajednica je razmena ideja i iskustava kao i razmatranje zajednickih problema. Sastanci mesnih zajednica mogu poslu iti kao platforma za in stitucionalizaciju odnosa izmedu lokalne samouprave i mesnih zajednica. Sastanci se mogu organizovati na razlicite nacine: Plenarni sastanci svih mesnih zajednica Sastanci mesnih zajednica koje imaju iste probleme Sastanci u jednoj mesnoj samoupravi (vidi poglavlje o tribinama) Sastanci mogu biti organizovani zajednicki ili posebno za seoske i gradske sredi ne u zavisnosti od situacije u op tini. Na sastanke treba pozvati odgovarajuce predstavnike op tine i k omunalnih preduzeca (npr. clanovi izvr nog odbora, predstavnici komunalnog preduzeca, nacelnici op tinsk ih odeljenja, predstavnci policije, itd.) a sve u zavisnosti od teme razgovora. 3. Konsultacije sa odbornicima skup tine op tine U mnogim op tinama i mesnim zajednicama u Srbiji odbornici redovno odr avaju akciju reme vnamenjeno gradanima u svojoj mesnoj zajednici (npr. jednom nedeljno petkom u vece rnjim satima). Tada gradani mogu da dodu i razgovaraju sa odbornicima, postavljaju im pitanja, daju komentare, sugestije, i slicno. Iako ovakve akcije zavise, pre svega, od spremnosti odborni ka, trebalo bi ih podstaci na tako ne to kako bi bili na raspolaganju gradanima svoje mesne zajednice. Takode, t rebalo bi i da redovno prisustvuju sastancima saveta mesnih zajednica. Sa druge strane, va no je omoguciti mesnim zajednicama da preko svojih odbornika d aju predloge vezane za odluke koje donosi skup tina op tine. Stoga, preporucuje se da sednice skup tine op t ine i sastanci saveta mesnih zajednica budu koordinirani. Na primer, raspored sednica skup tina o p tina se mo e planirati tri ili est meseci unapred. Na taj nacin sastanci saveta mesnih zajedni ca mogu biti organizovaniMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA u skladu sa planom. Neke mesne zajednice u Srbiji redovno odr avaju sastanke savet a, svakog prvog ponedeljka u mesecu. Mesnim zajednicama treba ranije dostavljati materijale za s ednice skup tine op tine kako bi mogle da daju svoje mi ljenje. Mesnim zajednicama treba pismeno odgovoriti i obavezno pru iti odgovarajucu argume ntaciju na njihove sugestije. 4. Konsultacije sa lokalnim institucijama Konsultacija sa lokalnim institucijama se mogu vr iti na nekoliko nacina. Okrugli stolovi su dogadaji koji okupljaju predstavnike vi e interesnih grupa. Raz lika izmedu sastanaka komisija i okruglih stolova je u tome to za razliku od komisija okrugli stolovi n emaju stalno clanstvo. Njihov cilj je da stimuli u interesne grupe da same re e medusobne probleme. Forumi su slicni okruglim stolovima, osim to su manje formalni. Jedna od stvari o kojoj treba voditi racuna u vezi sa forumima je da na forum treba pozvati relevantne ucesnike koji su zainteresovani za problem. Razgovori/konsultacije sa lokalnim strucnjacima o va nim op tinskim odlukama koje mo gu imati uticaja na celu zajednicu su veoma va no sredstvo za sticanje uvida u mi ljenje javnosti. Tr eba pronaci prave strucnjake koji ce davati mi ljenje o op tinskim odlukama. Preporucuje se organizovanje okruglih stolova/foruma na nivou mesnih zajednica p ri cemu ucesnici moraju biti direktno zainteresovani za pitanje o kojem se diskutuje. Moguce inte resne grupe su neprofitne organizacije, predstavnici razlicitih lokalnih institucija kao to su mesne zajedn ice, kole, preduzeca, omladinske organizacije, odbori za razvoj zajednice koje je uspostavila CRDA. Sv rha okruglih stolova je da okupe sve interesne grupe kako bi se pobolj ala njihova medusobna saradnja u ci lju boljeg razvoja njihove zajednice. Ponekad mo e biti korisno posebno se konsultovati sa lokalnim n eprofitnim organizacijama koje su aktivne u mesnoj zajednici. 5. Ukljucivanje mesnih zajednica u bud etski proces Preporuke za ukljucivanje gradana u bud etski proces se mogu naci u Prirucniku za finansije i bud etski proces u lokalnoj samoupravi u Srbiji koji je oktobra 2003. godine izdao Program za reformu lokalne samouprave u Srbiji. Mehanizmi koje op tine mogu koristiti za ukljucivanje mesnih zajednica u bud etski p roces su:Distrbucija publikacija, upitnika i drugog materijala gradanima preko mesnih zaj ednica. Mogu se koristiti oglasne table i slicno. Materijali takode mogu biti dostupni u kancela rijama mesnih zajednica, ili se mogu dostaviti svim domacinstvima. Javne rasprave i javni sastanci u mesnim zajednicama Rad sa odborima za razvoj zajednice koje je uspostavila CRDA u cilju promocije j avnih rasprava o bud etu Zajednicki sastanci svih mesnih zajednica sa op tinskim zvanicnicima/izabranim pre dstavnicima (prilikom zakazivanja sastanaka sa op tinskim odeljenjima, predstavnici mesnih zaj ednica se unapred izja njavaju sa kojim odeljenjima ele da se sastanu)MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 6. Ostale aktivnosti Centri mesnih zajednica Centri mesnih zajednica se obicno formiraju u saradnji sa op tinom, organizacijom CRDA i mesnom zajednicom. Centri slu e kao mesto za okupljanje gradana i obicno se nalaze u prostorijama mesnih zajednica. Jedan takav centar je formiran u MZ Drugi oktobar u op tini Vr ac, pod imenom Agora . Vi e informacija mo ete videti u poglavlju Najbolji primeri iz prakse u Srbiji. Centri mesnih zajednica se mogu koristiti u razlicite svrhe: ..Kao ucionica sa racunarima ..Internet kafe ..Ucionica za odr avanje raznih kurseva ..Prostor za sastanke lokalnih organizacija ..Mogu izdavati u zakup lokalnim ustanovama Manifestacije, nagrade, takmicenja Svrha organizovanja razlicitih manifestacija u mesnoj zajednici je da podstaknu osecanje gradanskog duha i uce ce gradana u ivotu i radu zajednice. Ovakve aktivnosti mogu se organizovati u saradnji sa kolama, lokalnim neprofitnim i drugim organizacijama kao to su: dan za albe i sugestije gr adana, akcije ci cenja, sportski, kulturni i drugi dogadaji. Cilj urucivanja nagrada je da se oda priznanje onim mesnim zajednicama i gradani ma koji su se narocito zalagali u radu za zajednicu. Nagrade bi trebalo da podstaknu takmicarski duh me du mesnim zajednicama i motivi u ih da pobolj aju svoj rad. Moguce je organizovati takmicenja za najbolju mesnu zajednicu, najlep e dvori te (ba tu), itd. Vi e informacija mo ete pronaci u poglavlju Najbolji primer i iz prakse u Srbiji. D. Preno enje prava odlucivanja na gradane Preno enje prava odlucivanja na gradane predstavlja najvi i nivo ukljucenosti gradan a u funkcionisanje uprave na lokalnom nivou. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi oblici direktnog uc e ca gradana su referendumi, gradanske inicijative i zborovi gradana. 1. Referendum Referendum je oblik neposrednog uce ca gradana u kome oni odlucuju o pitanjima koj a su u nadle nosti skup tine op tine a koja su od interesa za mesnu zajednicu. Referendum raspisuje sku p tina lokalne samouprave o bilo kom pitanju iz svog delokruga, na zahtev gradana doticne jedin ice lokalne samouprave i na nacin utvrden statutom op tine i zakonom. Odluka o raspisivanju referenduma c e biti donesena ako seza nju izjasnila vecina gradana koji su glasali, pod uslovom da je broj gradana koji su glasali veci od 50% ukupnog broja gradana. 2. Gradanske inicijative Gradani putem gradanske inicijative predla u jedinici lokalne samouprave dono enje a kata kojima ce se urediti odredeno pitanje iz izvornog delokruga. Gradanske inicijative omogucavaj u gradanima da pokrenu i re e odredene probleme koji se ticu mesne zajednice. Izmene op tinskog statuta i d rugih akata moraju biti u skladu sa zakonom i statutom. Skup tina je du na da raspravlja o predlozima i dostavi obrazlo en odgovor gradanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga. Statutom jedinice lok alne samouprave utvrduje se broj potpisa gradana potreban za punova no pokretanje gradanske inicij ative, koji ne mo e da bude manji od 10% biraca.MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 3. Zborovi gradana Na zboru gradana se raspravlja i daju predlozi u vezi s pitanjima u okviru nadle n osti jedinice lokalne samouprave. Postupak za sazivanje zborova gradana, njihove aktivnosti i nacin do no enja stavova su utvrdeni op tinskim statutom i posebnom odlukom op tinske skup tine. Zbor gradana odob rava zahteve i predloge vecinom glasova prisutnih gradana i o njima obeve tava skup tinu op tine i or gane i slu be jedinice lokalne samouprave. Organi i slu be jedinice lokalne samouprave razmatraj u zahteve i predloge koje daju gradani i donose svoje mi ljenje o njima odnosno donose odgovarajuce odl uke ili utvrduju odredene mere i o njima obave tavaju gradane u roku od 60 dana po odr avanju zbora g radana.MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 4. Najbolji primeri iz prakse u Srbiji Nagrada najboljoj mesnoj zajednici Inicijativa za dodeljivanje nagrade za najbolju mesnu zajednicu potekla je od Grada Kragujevca pocetkom septembra 2003. godine. Informacije o takmicenju i kriterijumima za izbor koje je utvrdila Radna grupa za mesne zajednice dostavljeni su svim mesnim zajednicama (videti dodatak F). Oformljena je komisija za ocenu sastavljena od odredenog broja predstavnika lokalnih interesnih grupa. 25 gradskih, 5 prigradskih i 6 seoskih mesnih zajednica ucestvovalo je u takmicenju. Ceremonija dodele nagrade odr ana je 14. oktobra 2003. u Skup tini grada. Mesne zajednice Stanovo, Ilicevo i Ramaca su bile pobednici takmicenja mesnih zajednica. Lokalna samouprava obezbedila je klupe i korpe za otpatke za mesne zajednice koje su pobedile u takmicenju. Gradonacelnik, funkcioneri lokalne samouprave, predstavnici SLGRP-a i lokalnih medija prisustvovali su ceremoniji. Cilj ove nagrade je da se oda priznanje onim mesnim zajednicama koje su se istakle svojim radom, pod stakne takmicenje medu mesnim zajednicama kao i da se one motivi u da pobolj aju kvalitet svog rada. Kutija za predloge i albe gradana u ZrenjaninuGradonacelnik Kragujevca na dodeli nagrada najboljoj mesnoj zajednici Ideja o postavljanju kutija za predloge i albe od op tina Zrenjanin i sprovedena je u saradnji SLGRP i programom CRDA. Kutije su postavljene u mesnim zajednicama a oznake za kutije i obrasci albe su distribuirani svim mesnim zajednicama. gradana potekla je sa programom svim za predloge iSvrha ove inicijative je da pribli i rad lokalne samouprave gradanima i da predstavnici mesnih zajednica dobiju povratne informacije od gradana koje ce im pomoci u odrdivanju prioritet zajednice. Kutije za predloge i albe moraju biti postavljene na vidnim mestima a informacije prikupljene na taj nacin moraju se javno prezentovati da bi se pokazalo da se komentari gradana zaista citaju i uzimaju u obzir. Predstavnici lokalne vlasti moraju biti spremni da prihvate konstruktivnu kritiku po to ove kutije cesto sadr e mnogo albi ali i stavove o temama i problemima koji nisu u domenu lokalne vlasti. Obrazac za predloge i albe koji se koristi u Zrenjaninu Procedura za razmatranje predloga: Mesne zajednice: Savet ili sekretar mesne zajednice su zadu eni za razmatranje pre dloga i albi (u zavisnosti od njihove prirode). Odgovori se gradanima dostavljaju licno ili u fo rmi dopisa. U slucajuMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA anonimnih albi ili predloga, na njih se mo e odgovoriti na nekoliko nacina, npr. pu tem oglasne table, javnih rasprava, zborova gradana i sl. Op tina i komunalna preduzeca: Mesne zajednice redovnom po tom alju albe i predloge odeljenju Protokola koji ih dalje distribuira odgovarajucim odeljenjima, komunal nim preduzecima ili izvr nom odboru. Relevantne ustanove zatim imaju tri dana da dostave svoj odgo vor Protokolu. Protokol zatim prosleduje njihove odgovore svim mesnim zajednicama. Odbor za sar adnju sa mesnim zajednicama nadgleda celokupan albeni postupak. (Vidi primer bro ure o kutijama za albe i predloge u Dodatku J) Redovni sastanci mesnih zajednica u op tini Zrenjanin Uvodna sednica svih mesnih zajednica odr ana je 30. septembra 2003. godine u op tini Zrenjanin. Predstavljene su tri inicijative Radne grupe za mesne zajednice kutije za predlo ge i albe gradana, odr avanje redovnih sastanaka svih mesnih zajednica i program obuke i obrazovanja za sve mesne zajednice. Redovni sastanci se organizuju sa ciljem razmene ideja i iskustava izmedu predstavnika mesnih zajednica i razgovora o zajednickim problemima. Ovi sastanci mogu poslu iti kao vrlo delotvoran mehanizam za unapredenje odnosa izmedu op tine i mesnih zajednica. Mesne zajednice su se slo ile da organizuju svoje redovne sastanke svakog prvog utorka u mesecu u prostorijama mesnih zajednica. Kao predstavnici op tine, sastanku su prisustvovali podpredsednik Izvr nog odbora i koordinator Odbora za saradnju sa mesnim zajednicama, ef Protokola, rukovodilac odeljenja za informacione tehnologije i koordinator za rad sa mesnim zajednicama. Clanovi Radne grupe za mesne zajednice aktivno su ucestvovali u pripremi i organizaciji uvodnog sastanka, kome su prisustvovali i predstavnici ADF-a i SLGRP-a. Sastanak svih mesnih zejdinica u Zrenjaninu Predstavnici mesnih zajednica u poseti Op tinskom uslu nom centru Op tinski uslu ni centri i njihovo mre no povezivanje sa mesnim zajednicama Op tinski uslu ni centar (OUC) otvoren je u op tini Zrenjanin 28. februara 2003. godine, kao rezultat saradnje op tine Zrenjanin i Programa za revitalizaciju zajednice putem demokratske akcije (CRDA) i SLGRP-a. Op tinski uslu ni centar i Objedinjeni centar za izdavanje dozvola koji je njegov sastavni deo, sme teni su u renoviranom prostoru biv e pisarnice u zgradi op tine. Otvaranje Op tinskog uslu nog centra i Objedinjjenog centra za izdavanje dozvolaje znacajan korak za unapredenje rada sa gradanima koji sada mogu da dobiju osnovne usluge na jednom mestu. Te usluge obuhvataju izdavanje dozvola za gradnju, izvoda iz maticne knjige rodenih, re enja o decjem dodatku, propise koji se ticu poslovanja preduzeca i informacije koje se ticu komunalnih preduzeca. Op tinski uslu ni centri ne samo da gradanima omogucavaju pristup informacijama i ostvarivanje prava na samo jednom mestu u zgradi op tne, vec i doprinose promeni stavova op tinskih zvanic nika prema gradanaima. Na ovaj nacin gradani se tretiraju kao klijenti i zadovoljenje njiho vih potreba postaje prioritetMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA svakog op tinskog zvanicnika. U drugoj fazi projekta pet mesnih zajednica/kancelar ija dobice racunare i bice povezane u mre u sa Op tinskim uslu nim centrom. Zvanicna internet prezentacija op tine Zrenjanin Op tina Zrenjanin je sacinila vrlo dobro dizajniranu internet prezentaciju u sarad nji s SLGRP-om na kojoj postoji poseban deo posvecen mesnim zajednicama, na adresi http://www.zrenjanin.org.yu/opstina/mesnezaj/mz_org.htm. Osnovni cilj posebne pr ezentacije mesnih zajednica je da se javnost bolje upozna sa delovanjem mesnih zajednica (pogledat i u Dodatku G odabrane sadr aje sa internet prezentacije op tine Zrenjanin). Internet prezentacija posvecena mesnim zajednicama sadr i sledece informacije: Nadle nosti mesnih zajednica Kako su organizovane mesne zajednice Ukljucivanje gradana u proces odlucivanja Finansiranje mesnih zajednica Podaci o svim mesnim zajednicama, koje su podeljene na gradske i seoske Emisija na RTK (radio televizija Kragujevac) posvecena mesnim zajednicama Radio televizija Kragujevac zapocela je sa emitovanjem programa posvecenog mesni m zajednicama cetvrtkom u 18 casova. Ta emisija, pod nazivom Panorama , prikazuje ivot ljudi u mes nim zajednicama. Svaka emisija je posvecena jednoj mesnoj zajednici. Tema jedne su b ile aktivnosti lokalne radne grupe za mesne zajednice, a jedna se bavila nagradom koja se urucuje najus pe nijoj mesnoj zajednici. Svrha ovog programa je posvecivanje vece medijske pa nje mesnim zajedni cama. Centar Agora u Vr cuAgora , centar je oformila mesna zajednica Drugi oktobar u saradnji sa op tinom Vr ac, i programom CRDA. Agora je centar gde se okupljaju stanovnici mesne zajednice a smesten je u prostorijama mesne zajednice. Jedna prostorija u zgradi slu i kao kancelarija sekretara mesne zajednice i efa mesne kancelarije. Druga prostorija je besplatno ustupljena Agenciji za mala i srednja preduzeca. Postoji i jedna mala prostorija gde se odr avaju obuke i jedna velika sala za sastanke koju mogu koristiti razne lokalne ustanove. Osim toga postoji i ucionica sa racunarima koju uglavnom koriste mladi me tani. Svrha ovih aktivnosti je budenje gradanskog ponosa i podsticanje uce ca zajednice.Konsultacije sa gradanima u vezi sa Agendom 21LokalnomMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA Takmicenje za najbolju oglasnu tablu Takmicenje za najbolju oglasnu tablu je pokrenuto u okviru programa CRDA. Glavni cilj ove inicijative je da podstakne sve zajednice koje su obuhvacene programom CRDA da odrede mesto na kome ce se nalaziti informacije znacajne za zajednicu. Oglasne table se ocenjuju na osnovu brojnih kriterijuma kao to su: lokacija table, estetska komponenta, trajnost, vrsta informacija koje se stavljaju na tablu i informacije o lokalnim aktivnostima. (Vidi Dodak H za informacije o takmicenju za najbolju oglasnu tablu). Oglasna tabla u MZ Merovac , dobitnik nagrade Ukljucivanje mesnih zajednica u bud etski proces Gradani i predstavnici mesnih zajednica razgovaraju o bud etu grada Kragujevca u MZ Gro nica Grad Kragujevac je izradio vrlo detaljan plan aktivnosti u vezi s komunikacijom i uce cem gradana u bud etskom procesu za 2004. godinu. Jedna od primarnih aktivnosti koja je preduzeta je odr avanje niza javnih rasprava u mesnim zajednicama sa ciljem da se ukljuci to veci broj gradana. Odr ano je devet takvih javnih rasprava u kojima je direktno ucestvovalo vi e od 500 gradana koji su imali priliku da izraze svoje potrebe i odrede prioritete koji ce se finansirati iz gradskog bud eta. Na raspravama su deljeni i upitnici u kojima su gradani pitani za mi ljenje o najva nijim problemima koje najpre treba re iti kao i prioritetima za finansiranje iz gradskog bud eta. Metod organizovanja javnih rasprava po mesnim zajednicama pre centralne javne ra sprave o bud etu se pokazao korisnim i gradani su ga pozdravili jer nisu svi u mogucnosti da dodu na javnu raspravu koja se organizuje daleko od njihovog mesta stanovanja. Na ovim javnim raspravama u mesn im zajednicama svi gradani, ukljucujuci i one koji ive u udaljenim seoskim oblastima, imali su prili ku da izraze svoje mi ljenje o prioritetima i bud etu.MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA DODACI A Upitnik za predstavnike mesnih zajednica ..................................... ...................................31 B Upitnik za predstavnike op tinskih vlasti ...................................... ......................35 C Aktivnosti savetodavnih odbora mesnih zajednica .............................. ..............................41 D Model odluke o mesnoj samoupravi; Obja njenje odluke ........................... .....................43 E Plan aktivnosti za unapredenje rada mesnih zajednica u Kragujevcu ............ ............56 F Kriterijumi za dodelu nagrade za najbolju mesnu zajednicu .................... ................59 G Internet prezentacija Zrenjanina odabrani sajtovi o mesnim zajednicama ....... .....60 H Informacije o takmicenju za najbolju oglasnu tablu ........................... .................................63 I Mesna zajednica kao predstavnik gradana , Op tina Bujanovac ...................... ..............64 J Bro ura za informisanje gradana o postavljanju kutija za predloge i albe ........ .................67MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA Dodatak A UPITNIK za predsednike/sekretare MZ-a Program za reformu lokalne samouprave u Srbiji (SLGRP) poma e va oj op tini u iznala enj u mogucnosti da mesne zajednice postanu uspe niji oblik izja njavanja gradana. SLGRP je izradio p ristup (Proces razvoja mesne zajednice) za unapredenje odnosa izmedu gradana, mesne zajednice i op tinske vlasti, koji ima sedam faza, kako bi se sakupili podaci o uslovima, preprekama i mogucnostima za razmatranje tri kljucna pitanja razmenu informacija, uce ce gradana i pru anje usluga - kako bi se p ripremio akcioni plan za otklanjanje uzroka i pru ila pomoc u realizaciji akcionog plana. Jedna od faza je osnivanje Savetodavnog odbora mesne zajednice. Savetodavni odbor ima kljucnu ulogu u citav om procesu (narocito u dono enju akcionog plana i njegovoj realizaciji). Molimo vas da odgovorite na sledeca pitanja kako bismo dobili va e ideje i komenta re u vezi sa radom i problemima mesnih zajednica. Zahvaljujemo se na va oj pomoci. 1. Na koji nacin informi ete svoje gradane o aktivnostima u va oj zajednici? Zaokru ite b roj na skali od 1 do 5 (1 veoma retko, 5 veoma cesto). radio 1 2 3 4 5 TV 1 2 3 4 5 novine 1 2 3 4 5 leci i posteri 1 2 3 4 5 oglasne table 1 2 3 4 5 sastanci sa zborom gradana 1 2 3 4 5 licni kontakt 1 2 3 4 5 ostalo ______________________1 2 3 4 5 2. O cemu informi ete svoje gradane? Molimo vas da oznacite odgovarajuci kvadratic. rad sa Savetom mesne zajednice lokalni dogadaji (sportski, kulturni, ) informacije o uslugama lokalne samouprave komunalni problemi ostalo ___________________________________MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 3. Koliko cesto se sastaje Savet mesne zajednice? jednom nedeljno jednom u dve nedelje jednom mesecno svakog drugog meseca rede (molimo da naznacite koliko cesto) ______________________________ 4. Da li smatrate da su gradani informisani o prirodi rada mesnih zajednica? Molimo vas da oznacite odgovarajuci kvadratic. gradani znaju da mi postojimo gradani su svesni sadr aja na eg rada gradani su svesni konkretnih aktivnosti u na oj zajednici gradani ucestvuju u aktivnostima u na oj zajednici 5. Da li smatrate da su gradani zadovoljni radom va e mesne zajednice? gradani su veoma zadovoljni gradani su prilicno zadovoljni gradani su prilicno nezadovoljni gradani su nezadovoljni ne znamo 6. Kako dolazite do povratnih informacija od gradana? Molimo vas da oznacite odgova rajuce kvadratice. nezvanicna komunikacija u direktnom kontaktu zvanicna poseta kancelariji na e mesne zajednice putem pisama telefonom ostalo ____________________________ 7. Koliko gradana otprilike dolazi u va u kancelariju mesecno? ___________________ 8. Koju vrstu problema (zahteva) gradani re avaju u va oj kancelariji? 9. Kako va e mesne zajednice uticu na proces dono enja odluka op tine? Objasnite.Ukoliko ovo smatrate nedovoljnim, predlo ite neki drugi nacin: osnivanje Savetodavnog odbora mesne zajednice na nivou op tine redovni sastanci svih predstavnika mesnih zajednica sa predstavnicima op tinskih v lastiMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANAmogucnost da se komentari u op tinski dokumenti koji se odnose na mesne zajednice (t j. bud et, urbanisticko planiranje, itd.) drugo ___________________________________________________________________ 10. U kojoj meri vas lokalna samouprava informi e o svojim odlukama/planovima/aktivnos tima? dovoljno zadovoljavajuce malo nedovoljno ne znam 11. Koje informacije bisteeleli da dobijete od va e lokalne samouprave?zvanicni op tinski bilten op tinske odluke odluke u vezi va e mesne zajednice materijale sa sednica skup tine druge______________________________________________________________ 12. Da li va odbornik u gradskoj skup tini prisustvuje sastancima saveta mesne zajednic e? Odgovorite sa da ili ne. DA NEUkoliko je odgovor potvrdan, koliko cesto? uvek veoma cesto (svaki drugi sastanak saveta mesne zajednice) prilicno cesto (svaki treci ili cetvrti sastanak saveta) ponekad (najmanje jednom ili dva puta godi nje) nikada 13. Po va em mi ljenju, koji su najizazovniji problemi u komunikaciji izmedu gradana i m esnih zajednica, i mesnih zajednica i lokalne samouprave? Dajte opisan odgovor. Mesne zajednice i gradani:Mesne zajednice i lokalna samouprava:MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 14. Imate li ideje kako da unapredite komunikaciju izmedu mesnih zajednica i gra dana, i mesnih zajednica i lokalne samouprave? Mesne zajednice i gradani: Mesne zajednice i lokalna samouprava: 15. Da li imate jo neke ideje ili komentare u vezi ovog pitanja? Molimo da nam date neke osnovne informacije o va oj mesnoj zajednici: Naziv mesne zajednice:__________________________________________________________ _____ Tip mesne zajednice, zaokru ite jednu mogucnost: gradska prigradska seoska Broj stanovnika u va oj mesnoj zajednici: Udaljenost od op tinske zgrade: _________________________________________________ Srdacno vam se zahvaljujemo na pomoci!MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA Dodatak B UPITNIK ZA OP TINSKE ZVANICNIKE IME: FUNKCIJA: DATUM: Program za reformu lokalne samouprave u Srbiji (SLGRP) poma e va oj op tini u iznala enj u mogucnosti da mesne zajednice postanu efikasniji vid izja njavanja gradana. SLGRP je izradio pristup (Proces razvoja mesne zajednice) za unapredenje odnosa izmedu gradana, mesne zajednice i op tinske vlasti, koji ima sedam faza, kako bi se sakupili podaci o uslovima, preprekama i mogucnostima za razmatranje tri kljucna pitanja razmenu informacija, uce ce gradana i pru anje usluga - kako bi se p ripremio akcioni plan za otklanjanje uzroka i pru ila pomoc u realizaciji akcionog plana. Jedna od faza je osnivanje Savetodavnog odbora mesne zajednice. Savetodavni odbor ima kljucnu ulogu u citav om procesu (narocito u dono enju akcionog plana i njegovoj realizaciji). Molimo vas da odgovorite na sledeca pitanja kako bismo dobili va e ideje i komenta re u vezi sa radom i problemima mesnih zajednica. 1. Va a zadu enja i opis poslova koje obavljate. 2. Na koji nacin va a slu ba saraduje sa mesnim zajednicama? Molimo vas da zaokru ite bro j na skali od 1 do 5 (1 veoma retko, 5 veoma cesto). prisustvovanje na zborovima gradana 1 2 3 4 5 prisustvovanje sastancima Saveta MZ 1 2 3 4 5 sastanci svih MZ 1 2 3 4 5 licni kontakt (licem u lice) 1 2 3 4 5 posredstvom koordinatora za MZ 1 2 3 4 5 drugo ____________________ 1 2 3 4 5MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 3. Da li mesne zajednice kontaktiraju sa va om slu bom da bi dobili informacije ili zat ra ili pomoc od vas? DA .. NE Ako je odgovor potvrdan, navedite tri pitanja koja vam mesne zajednice najce ce po stavljaju? 1)______________________________________________________ 2)______________________________________________________ 3)______________________________________________________ 4. Da li obave tavate mesne zajednice o aktivnostima va e slu be? DA .. NE Ako je odgovor potvrdan, molimo vas navedite koju vrstu informacija im dajete i o kojim pitanjima: zvanicni op tinski bilten op tinske odluke odluke koje se ticu njihovih zajednica materijale sa zasedanja Skup tine op tine drugo_____________________________________________________ Na koji nacin informi ete mesne zajednice o svojim aktivnostima: zvanicna komunikacija u kancelariji putem pisama telefonskim pozivom na zborovima gradana preko koordinatora za rad sa mesnim zajednicama drugo ____________________________ 5. Da li vas mesne zajednice obave tavaju o svojim aktivnostima? DA .. NE Ako je odgovor potvrdan, navedite koju vrstu informacija vam dostavljaju:MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANAodluke saveta mesne zajednice zapisnike sa sastanaka saveta mesne zajednice materijale sa zborova gradana komentare gradana ostalo ____________________________ Na koji nacin vas obave tavaju o svojim aktivnostima? neformalnom komunikacijom u direktnom kontaktu zvanicnom posetom u njihovoj ili na oj kancelariji putem pisama preko telefona drugo ____________________________ 6. Da li postoje neke informacije koje biste a? Objasnite: eleli da dobijete od mesnih zajednic7. Da li smatrate da postoje neke aktivnosti/usluge koje se mogu pru ati na nivou mesnih zajednica i/ili mesnih kancelarija (da bi se lokalna samouprava pribli ila gradanima)? DA .. NE Ako je odgovor potvrdan, popunite kvadratic. pru anje informacija o odlukama lokalne uprave i njenim aktivnostima prijem primedbi i korisnih predloga gradana za lokalnu upravu izvr avanje nekih od obaveza lokalne vlasti. Navedite kojih: drugo (objasnite).......................................MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 8. Da li saradujete sa koordinatorom/osobom zadu enom za rad sa mesnim zajednicama ? Ako je odgovor potvrdan, objasnite. 9. Da li smatrate da mesne zajednice imaju dovoljno mogucnosti da uticu na proce s dono enja odluka u va oj op tini? sasvim dovoljno prilicno dovoljno prilicno nedovoljno nedovoljno ne znam Ako mislite da imaju dovoljno ili prilicno dovoljno mogucnosti, molimo objasnite ih. 10. Predlo ite neke druge mogucnosti za vece ukljucivanje mesne zajednice u proces dono enja odluka na lokalnom nivou (npr. bud etski proces, urbanisticko planiranje, strate ko planiranje, itd.)? osnivanje savetodavnog odbora mesne zajednice na op tinskom nivou organizovanje redovnih sastanaka predstavika svih mesnih zajednica sa zvanicnici ma op tine pru anje prilike mesnim zajednicama da daju svoj komentar o op tinskim dokumentima k oja se ticu mesnih zajednica (npr. bud et, urbanisticki planovi, strate ki planovi, itd.) drugo__________________________________________________________ 11. Da li smatrate da je javnost dovoljno informisana o radu mesnih zajednica? svakako uglavnom jeste uglavnom nije nedovoljno ne znam Ako smatrate da nije, da li imate ideju na koji nacin se mo e podici svest javnost i o radu mesnih zajednica? TV radioMESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANAtampa oglasne table leci i posteri informativni bilteni javne rasprave drugo_____________________________________________________________ 12. Da li smatrate da mediji pravilno izve tavaju o radu mesnih zajednica? da uglavnom da uglavnom ne ne ne znam 13. Da li smatrate da su mesne zajednice korisne? da uglavnom da uglavnom ne ne ne znam Ako je odgovor negativan, objasnite: 14. Da li smatrate da su gradani zadovoljni radom mesnih zajednica? gradani su veoma zadovoljni gradani su uglavnom zadovoljni gradani uglavnom nisu zadovoljni gradani nisu zadovoljni ne znam Ako smatrate da nisu, ta je po va em mi ljenju razlog?MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA 15. Da li imate ideju kako se mo e pobolj ati odnos izmedu mesnih zajednica i op tine? Objasnite. 16. Da li imate neku drugu ideju ili komentar? Objasnite. Da li ste zainteresovani da postanete clan savetodavnog odbora mesnih zajednica. Ako jeste, upi ite svoje kontakt informacije. Da li poznajete nekoga koga bi preporucili (gradanina, predstavnika mesne zajedn ice, op tinskog slu benika, itd.) za rad u savetodavnom odboru mesnih zajednica ili nekoga ko bi m ogao da razgovara sa nama u vezi ovog pitanja? Srdacno vam se zahvaljujemo na pomoci!MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA Dodatak C Aktivnosti savetodavnog odbora mesne zajednice Naziv i svrha osnivanja savetodavnog tela Cilj savetodavnog odbora mesne zajednice jeste da unapredi odnose izmedu mesne z ajednice i lokalne samouprave. Na osnovu procene koju je obavio Program za reformu lokalne samoupra ve u Srbiji (SLGRP), Odbor identifikuje probleme u odnosu mesnih zajednica i lokalne samoupr ave kao i mesnih zajednica i gradana a zatim izvr nom odboru i mesnim zajednicama predla e korake u c ilju pobolj anja odnosa. Odbor se bavi sledecim pitanjima: Ucestvovanje mesnih zajednica u dono enju odluka na nivou lokalne samouprave Mesne zajednice kao izvor informacija za gradane Mesne zajednice kao podr ka gradanskoj inicijativi Ucestvovanje mladih ljudi i ena u radu mesne zajedniceVolonterski rad u mesnim zajednicama Otvorenost lokalne samouprave za pitanja mesnih zajednica Po tovanje nezavisnosti i autonomije mesnih zajednica od strane lokalne samouprave Koordinacija rada mesnih zajednica od strane lokalne samouprave Profesionalizam predstavnika mesnih zajednica - obuka i obrazovanje Prisutnost mesnih zajednica u medijima Saradnja NVO, kola i drugih lokalnih organizacija na nivou mesne zajednice Posebne preporuke i aktivnosti koje imaju za cilj da pobolj aju odnose izmedu mesn ih zajednica i lokalne samouprave Clanstvo u odboru Odbor je nezavisno, nestranacko savetodavno