Muharem Durić, Bulonjska Šuma

7/26/2019 Muharem Duri, Bulonjska uma

1/34


2/34

130 Muharem Duri}

MUHAREM DURI], poznat je prevashodno kao novinarPolitike. Studiji kwièvnosti nisu opredelili wegovput ka katedri i literaturi, nego je posve neo~ekivano u{aou ùrnalizam i to na velika vrata, ponajpre kao pozori{ni

kriti~ar, a kasnije kao hroni~ar politi~kih zbivawa i to unajè{}im i najsmutnijim vremenima, prethodno i kao ot-kriva~ i istraìva~ najve}ih afera na prostoru uzdrmanomaferom Agrokomerc, sarajevskom naci ùrkom i bankar-skom aferom u vezi sa vilama u Neumu...

Kulturni ìvot ostaje wegova stalna preokupacija, do-bitnik je Zlatnog beo~uga Kulturno-prosvetne zajedniceBeograda za trajni doprinos kulturi Beograda i me|una-rodnih priznawa, izme|u ostalog, poveqe koja nosi ime Laze

Kosti}a, Internacionalnog festivala Interfer. Poznatii su, u wegovom publicisti~kom opusu, objavqeni feqtonio Beloj ku}i, o posledwem izdanku ha{emitske carevine, po-tomku proroka Muhameda, zatim o miru i ratu, Olimpijskimigrama, Sarajevu gradu kojeg nema i, pored ostalog, veomadramati~an feqton o gladijatorima. Tri grada, ro|ewa iìvota, odre|uju wegovu sudbinu:

Dubrovnik, Sarajevo, Beograd, isto kao i aerodromi u LosAn|elesu, Wujorku, Londonu, Splitu, Dubrovniku, i piste u

Sarajevu i Beogradu.Pi{e drame, pripovetke, romane.


3/34

LICA

HARI, kontraverzni biznismen

HANA, wegova èna, biv{a manekenka

DON, wen brat

MERI, majka

FRED, tajkun

LIKA, prijateqica, stjuardesa

SENKA, prijateqica, balerinaGOLUB, prijateq, novinar

Deca, sekretarice, klijenti, telohraniteqi, kelneri...

Ovo je preslikana ~uvena balada. Takvih pesni~kih pri~a pun jesvet, sna i jave, ali ova ima poseban zna~aj. Peva o qubavi, a ufokusu je, ~ini se, qubavni nesporazum i wegovo nerazre{ewe. Oddavnina, a pogotovo u moderno vreme, qubavne trzavice nisu iz-gubile na aktuelnosti, naprotiv...

Stara balada koju je, putuju}i kroz Dalmaciju, kao {to se zna,davno, davno izna{ao znameniti talijanski putopisac izdvojila se i, uprvoj poznatoj verziji, veoma je, kako je zabeleìo Vuk, bila zapaènau u~enoj Evropi. Svi su bili fascinirani. Baladu su prepevali JohanVolfgang Gete, Valter Skot, A. S. Pu{kin, A. Vickijevi~.

I danas je ova povest mogu}a, ali na drugi na~in, sa starimprimesama, u drugim uslovima kontraverznog biznisa, u duhu brzogvremena. Od Beograda do Brisela, Berlina, Wujorka, Pariza, Be~a,Stokholma... svuda deluje intrigantno. U senci piramida, na trgo-vima, u predgra|ima, pod mostovima...

Varijacija ima bezbroj, ali su{tina je ista.Qubavni jadi na ovom svetu jo{ postoje.

Bulowska {uma 131

Muharem DURI]

BULOWSKA [UMA(Hasanaginica ili La locura de un hombre)


4/34

I ÎN

PRVA SLIKA

Hari je rawen i jo{ se oporavqa od te{kih rana koje su ga duèvreme prikovale za postequ. Posle ukazane prve pomo}i i bolni-~ke nege koja je potrajala, vreme provodi u svom radnom kabinetu i

jo{ se ne vra}a ku}i. Ruka mu je u gipsu, glava u zavojima, nosiokovratnik zbog povreda pr{qena, da bi se izbegle nesaglediveposledice. Uprkos ozbiqnim, te{kim povredama, kontraverzni

biznismen je danono}no u svojoj firmi. Nije se posle oporavka ubolnici jo{ vratio èni, deci, ku}i, jer ga ne{to mu~i, vi{e odzadobijenih rana. Mu{ka sujeta je nabubrila kao ~ir, qubomora

raste kao balon... Ne{to mora da pukne. Zaseo je u svoju ko`nufotequ, ali vi{e od poslovnih briga zaokupqen je sopstvenimemocijama, dilemama koje ga razdiru kad pomisli na suprugu koja gakod ku}e ~eka, ali nije do{la da ga poseti u bolnici. Wegovkabinet napuwen je modernim kancelarijskim name{tajem, ra~u-narima, beì~nim telefonima, klima ure|ajima. Tu je i cela jednavojska telohraniteqa, stru~nih saradnika, prevodilaca, sekre-tarica...

HARI: Bela, kao... kao sneg bela, moja nova velika lepa jahta,kao... kao labudica, sa ure|ajima na daqinsko upravqawe,koju sam skupo platio, mora}e malo da sa~eka, mirnoplutaju}i usidrena i vezana u marini, umesto da osvajaplavetna prostranstva mora i okeana, da plovi do mon-denskih sastajali{ta, plaà... A ja...? Umesto da pijemviski iz velike ~a{e s puno leda pod nekim palmama,ostajem ovde, u ovom velikom belom neboderu, pod oluj-nim nebom. I ovde sam, u nemirnom moru koje se spaja sa

yunglom na afaltu, okruèn ajkulama koje èle da meprogutaju. Zasad uglavnom kruè, krug im je sve mawi,primi~u se, ali jo{ ne prilaze, samo iz daqine motre...Izuzev ako neka ne probije blokadu, zbog ~ega sam ne-davno jedva ìvu glavu izvukao... Opasan posao, opasnozanimawe... Borba neprestana...(Sa uzdahom)Ono {to ~oveku preostaje, to je qubav. Ose}am da sam seupravo tu nasukao. U ovom svetu nema qubavi. Tako mi se~ini, gledaju}i oko sebe. Imao sam sre}u i nai{ao na

qubav. Ali, sre}a se iznenada rasto~ila, kad sam naj-mawe o~ekivao... Sada sedim sam... êkam. [ta ~ekam?

132 Muharem Duri}


5/34

êkam wu, danima, mesecima... I pijem ~aj od nane. Vili-

ca mi je slomqena, boli me, sav sam uvezan ìcama izavojima, utrnuo sam od lekova... Jedva sam ìv ostao. Doksu streqali, ose}ao sam se kao glineni golub... Pro-turena je u javnost vest da sam povre|en u saobra}ajnojnesre}i... I ako jeste bila saobra}ajka, prokomentari-sali su mnogi, to je bila ~ista name{taqka...

Hari je malo nervozan. Zvoni telefon. Hari podiè slu{alicu,umorno, ali znatièqno.

HARI: Da... da...? Ko? O, mama...! Iza{la si u {etwu. Mislio samda je ona i da se kona~no setila da me bar pozove, ako ve}ne}e da do|e... Uop{te ti nisam prepoznao glas. [ta jesad opet, za{to se ponovo javqa{? Pa, malopre si zvala.Reci... Dobro... Zna{ da oboàvam tvoju pitu od jabuka,ali sada zaista ne mogu. U ku}i jo{ ne mogu da se pojavim.Imam svoje razloge. Vide}u... Brine{ o meni? Budispokojna, bi}e sve u redu... Oporavqam se... Dobro sam,sjajno!

Hari spu{ta slu{alicu.

HARI: [ta me keva stalno zove. Ako neki prislu{kuju, pro-

glasi}e me jo{ za edipovca... O Boè, {ta da radim?

Ponovo zvoni telefon. Mobilni, ovaj put.

HARI: O... }ao sestrice... Da, odmah podièm slu{alicu... Jeste, iovaj put sam pomislio da je ona... Uz sve tvoje poslovenalazi{ vremena da mi se javqa{... ne, ne... taman posla dami dosa|uje{... Kako se sve desilo? Ne znam. U sekundi...Zna{, nesre}a se brzo dogodi, kad se najmawe nada{...Nisam vozio brzo... malo sam bio zami{qen... Da, misliosam na wu, na decu, naravno, jer... dugo se nismo videli...

Dugo sam bio odsutan, jeste, ali zna{ da su moje obavezevelike. Potom, ove povrede... Ona?... Ona se ne javqa!.. Onane}e da se javi. Nemoj to da me pita{, ni ja tebe ne pitam zatvoje veze... Dobro, ovo je brak, dug sre}an brak. Tako videqudi sa strane! Ne... ne, optuùjem nikoga, ali molim te iti svoje mi{qewe zadrì za sebe... Ma ostavi to, lekari sebrinu o meni... Zadobio sam povrede po telu, glavi... alipreìve}u... Auto je opasna igra~ka... Te pri~e o sukobu upodzemqu ostavi i slobodno odbaci... Znam da su mi drugive} pripremili posmrtne govore... Iznena|ena si? Mene

ni{ta ne iznena|uje... ]ao, ~ujemo se...Iskqu~uje telefon. Okre}e se elektronskom ra~unaru.

Bulowska {uma 133


6/34

HARI: Ne razumem... Ona se ne javqa. Ne dolazi... Mi

smo bili u o~ima drugih zaista sre}na poro-dica. Sada se ispostavqa, da ipak nismo imalisre}e... ovo je kraj... Dosta je bilo. Mislim da}u joj poslati poruku elektronskom po{tom,ili SMS? Ne, boqe je mejl...(Umorno)Pa to je prosto neverovatno! Ne javqa se... Nedolazi... Svi zovu, pitaju, ho}e da do|u, da meposete... Jedino, ona ne! Dosta mi je wenogbezobrazluka i prevrtqivosti... Ipak, bila je

divna. Se}am se onog. Kad se pojavila u ko-stimu, svi na pla`i su se zabuqili u wu. Sjajno

je izgledala, sa telom bogiwe, koja se ra|a izmorske pene. Tako je privla~ila pa`wu i uve-~e, u haqini sa dubokim dekolteom, prepla-nula... Kada sam ronio i povredio rame uda-riv{i u onu o{tru stenu, gledala me iz da-qine, zbuweno, kao da me prvi put vidi... Onda

je, sva uplakana dotr~ala, obrisala mi krv,liznula ranu... Nije se odvajala od mene celu

no}. Kasnije se, iznenada, uvukla u sebe, okre-nula deci, u nekim trenucima kao da ja nepostojim... Mo`da ne mo`e od poslovnih part-nera... Sada su joj ponudili neke va`ne po-slove, sprema nove kolekcije ili...(Qutito)Uop{te me ne interesuje!

Ulazi sekretarica u uskoj, kratkoj sukwi, u sandalama sa visokim{tiklama.

SEKRETARICA: Zvali ste me da ne{to prekucam?

HARI: Da... samo jednu kratku poruku... U stvari... ne,ne treba. Ovo }u sam. Hvala. Zva}u ako mi budene{to potrebno.

Hari je ispod oka posmatra dok izlazi. Okre}e se ka ra~unaru.

HARI: Ne mogu da ra~unam na diskreciju ove koko-{ke. Odmah }e se raskokodakati... Nije biladiskretna ni kada mi je pokazivala tange... Svi

su odmah saznali za taj striptiz.Po~iwe da kuca tekst. Jednom rukom, jednim prstom.

134 Muharem Duri}


7/34

HARI: Tako, uop{te nije bitna forma. Ho}u da shvati, jedno-

stavno... neka ne dolazi! Kao da smo hiqadama kilo-metara udaqeni jedno od drugog... i mora se galopiratipra{wavim drumovima, kroz kr{, kao da nema auto-mobila i kao da jo{ nisu stvoreni, konstruisani, heli-kopteri i Bel jo{ nije izmislio telefon... Kad nijedosad, ne mora ni odsad i... ta~ka! I neka mi ne dolazipred o~i, neka ide... Neka napusti ku}u. Ne treba mitakva èna!

Grmqavina.

DRUGA SLIKA

Hana sedi u sobi, zami{qena. Deca se igraju, ulaze izlaze.

HANA: Ostavi tog pli{anog medu, ne stavqaj ga u usta... Hajdedeco, jo{ malo se poigrajte, pa na spavawe. Moli vas,voli vas i qubi vas mama.

Ustaje i seda ispred ra~unara.

HANA: Kako li mu je danas? Za{to ne dolazi ku}i? Da pogledamelektronsku po{tu... Stiglo je mnogo poruka... Da vidim{ta je ovo... Prire|uju koktel na splavu... Poziv zapremijeru... Aha... Evo, ponovo zovu iz meksikanske amba-sade na prijem... Boè, pa zar je ve} pro{la godina dana?

Kao da smo ju~e bili zajedno sa ambasadorom. U me|u-vremenu, stigao je i novi... Evo, javqa mi se prijateqicaiz Instituta za jezike. Prave promociju... Evo i mejlakoji sam o~ekivala... Organizuju modnu reviju za novusezonu... èle supervajzera...Vide}u... Oh, ovo je, izgleda,wegova poruka! Da vidim {ta pi{e... Jao!.. Odlazi! Ne~ekaj me! Zar tako glasi wegova poruka. [ta? Da ga ne~ekam?! Presuda kao u sredwem veku! Da napustim ku}u idecu. Da li je mogu}e? Ne mogu da verujem da je on poslaotu poruku... Jeste, to je upravo poslato s wegovog lap-

-topa... Bez ijedne re~i obja{wewa! Boè...! [ta daradim?

Bulowska {uma 135


8/34

Ustaje, bezvoqno se igra sa decom.

HANA: O~ajna sam... Mo`da da pozovem moju homeopat-kiwu? Ne vredi... Da ne{to zna, sredila bi sop-stveni ìvot. Da ga zovem ili da sednem u kola iodem da ga ipak posetim? To ne dolazi u obzir! Odstida ne mogu... I ranije me je to sputavalo. Ustvari, ne znam kako }e me do~ekati. To je kod wegauvek veliko iznena|ewe. Prasne kad se najmawenadam... Wegova majka mi je govorila da je on prek,lako i brzo mewa odluke... kasnije se kaje... U tosam se uverila. Nosi ga srce, u su{tini je dobar

~ovek... Mu{karci su ~udni. Imamo i tu slatkude~icu, stekli smo novac, jahtu, kola, vikendicu,ku}a je puna slika. Imamo ~ak i prijateqe... Ni-{ta nam ne nedostaje... pa, opet... Mislila sam dasam na{la pravog muà... Sad nam se ìvot okrenuonaopa~ke. Od onih ratnih vremena, kada je po~eo dase bavi tim poslovima o kojima ni{ta nisam znala,

jer on to nije hteo. Saznala sam iz novina da sebavi sumwivim poslovima, pomiwe se ~ak i {vercoru`jem... Stra{no... Ova wegova poruka nije {a-

la. Ozbiqno misli, poznajem ga. Moram oti}i...Sad mi se ~ini da je ìvot bez wega besmislen.Petoro dece smo izrodili. Bio je dobar otac,pa`qiv mu`. Bili smo normalna porodica i od-

jednom... sve se ru{i, kao kula od karata.

DEVOJÎCA: Mama, za{to si tu`na? Plakala si? Je li se tatajavqao? Kada dolazi? Ho}emo li da idemo da gaposetimo i vidimo? Baka kaè da je bolestan...[ta mu je?

HANA: Ti si mamina pametna devoj~ica. Ali puno pitawapostavqa{ u isti mah. Ne stignem da ti odgovorim.

DEVOJÎCA: (Mazno)Mama, i ja }u da budem manekenka, a ona neka budebalerina... A on neka bude bodigard, specijalac.Ima li tata bodigarda? Onaj ~ika sa istetovi-ranim zmajem, stalno stoji pred ulazom. Pitalasam ga za{to ne u|e, a on se smejao. Je li on ~uvatatu? Ili ~uva i tatu i nas. Od koga nas ~uva? Ho}eli da iz {ume do|e vuk da nas pojede?

HANA: Vi ste pametna de~ica. Shvati}e te... Va{ otac jequt na mene. Ja ne smem da ga ~ekam u ku}i.

136 Muharem Duri}


9/34

Napoqu se ~uje {kripa guma i ko~nica.

HANA: To je on! Tako samo on brzo vozi i naglo ko~i. Zatomu se to sve i dogodilo jer je naglo uleteo u krivinu.Uvek je prebrzo vozio. Prepoznajem zvuk motora i{kripu guma. ûdim se da je tako brzo stigao. On iwegova luda vo`wa... Ne smem da ga sa~ekam... Idem...Odlazim. Beìm... Ne smem da se suo~im s wim.

DEVOJÎCE: (U jedan glas)Mama, mama! Nije tata. U~inilo nam se. Ovo je ujkado{ao! On i tata voze iste yipove.

Ulazi Don.HANA: Ti si to brate moj mili! Hvala Bogu. Upla{ila sam

se da nije Hari.

DON: Ne pla{i se... Kako si? Kako su deca?

HANA: Deca su moja radost.

DON: Jesi li se ~ula sa Harijem?

HANA: Preti mi i poru~uje da ga ne ~ekam kod ku}e. Sramo-ta... i tuga, pre svega... Sramota za mene, pa onda zacelu na{u porodicu.

DON: Sve znam. Ne}u te pitati za wegove razloge. To meuop{te ne interesuje. Vama ènama to izgleda som-nambulno. Mu{karci misle na drugi na~in. I jamislim druga~ije. Smatram da je najboqe da odmahode{ iz ove ku}e... i da na|e{ novog, pristojnogmuà. Ti se lepa èna, jo{ mlada... Zar da se zatvo-ri{ u ~etiri zida? Ne dolazi u obzir. Ja to ne}u dadozvolim. Evo ti kqu~evi mojih kola... Po mene }edo}i Majk. Idemo na tenis. ]ao! Pazi kako vozi{.

HANA: Kakvi su ti mu{karci?! [ta mi sve u jednoj sekundinapri~a. Da jo{ jedan ìvot proìvim, ne bih ihrazumela. Oni govore o tome kako ène imaju kroko-dilski mozak. A {ta je s wima.

Zvoni mobilni telefon. Hana se javqa.

HANA: Ti si, sestrice! Ti jesi wegova sestra, ali kao da simoja. Isto kao i mama, tako je i zovem... Evo sad je mojbraco bio tu. Ni{ta mi nije rekao... Da li znamza{to je to u~inio? Poznajem ga, ali ne znam. Danije u pitawu druga èna? Da, okruèn je ènama...

U firmi, ve~ere, ru~kovi, prijemi, potom teretana,tenis... svuda se vrte te ma~ke. Znaju ko je on, impo-

Bulowska {uma 137


10/34

nuje im da se s wim bar pojave. Brat ti je. Znam da on

nije svetac. Ipak, on je ~ovek od stila, nije pokva-ren, ~ak je pomalo naivan. I mislim da me voli...Nije ni peder, vaqda. Pa da, mo`da sam i ja naivna.Jeste, on je poslovan ~ovek, stalno na putu, ali nemadrugu vezu... @ena to odmah oseti... I da ima, to nijerazlog da me otera... tako brutalno. Kao kuju. Izro-dila sam mu toliku decu. To su na{a deca. Wegovopoimawe mu{ko-ènskih odnosa je specifi~no,znam. Ponekad sam pomi{qala da on ~ak umi{qakako ima pravo na vi{e èna... ali ne, druga èna ne

postoji. Ovo je neki wegov hir za koji je on uveren da}u ga samo ja razumeti. I ja ga shvatam. Ne znam da li

je problem u wemu ili u meni. Ja sam }utala, nisamoti{la da ga posetim, nisam mu se javqala. On jemislio da se ja inatim s wim. Sa svoje strane, mislida je on zakon... Nije lako razumeti nas. Ni wega, nimene. U svakom slu~aju, ceo ìvot sam poku{avalada mu ugodim. A on? Uzvra}ao je moju qubav... Dosta otome. Zdravo sejo... Ne preostaje mi drugo nego da sepakujem... Ne brini. û}emo se. Pripazi na mamu.

Drago mi je da misli{ na mene.Hana iskqu~uje mobilni telefon. U istom trenutku, zvoni te-lefon na stolu.

HANA: Zdravo mama!Znam da si u {etwi, vidim, nema te uku}i. Ti si mi kao majka... nemoj, molim te, jo{ tisada da me sekira{. U~ini}u onako kako mi je bratnaloìo. Ispo{tova}u ono {to Hari zahteva. Da, jaslu{am mu{karce... brata i muà... Biv{eg.

Ti{ina.

TRE]A SLIKA

Ulazi Don.

HANA: Vratio si se tako brzo? A tenis? Mislila sam da }eme~ biti vimbldonski.

DON: Pusti gluposti. Morao sam da se vratim. Ovo jeva`nije... Znao sam da jo{ nisi krenula... Daj mi

kqu~eve od kola, ja }u te odvesti. Zato sam sevratio. Nisi u stawu da vozi{.

138 Muharem Duri}


11/34

HANA: Samo s decom da se oprostim. Molim te.

Hana se opra{ta sa decom.

HANA: Do|i sine, da te mama poqubi. Zna{, imam neke poslove.Budi dobar.

Qubi sina u ~elo. Prilazi drugom sinu.

HANA: Mamino ~edo... Nemoj da se sva|a{ s bratom. ûvaj se-strice. Mama }e brzo do}i.

I drugog sina qubi u ~elo. Privla~i na grudi devoj~icu.

HANA: Mamina voqena k}erka.(Miluje je po kosi)[ta }e{ ti da bude{? Balerina? Glumica? U~iteqica!Dobro, qubi te majka. Slu{aj bra}u i seku.

Qubi k}erku u obraz. Uzima i drugu devoj~icu.

HANA: Mamina pametnica... Za{to pla~e{? Spava ti se? Sakri-li su ti lutku? Dobi}e{ drugu, cakana. Ajde na spavawe iti.

Qubi i drugu k}er u obraz... Zastaje. Prilazi posteqi u kojojspava najmla|e dete, sin~i}.

HANA: Mamino ~edo... Spavaj, spavaj zlato moje... Tebi mogu sveda kaèm tiho, da te ne probudim. Ni{ta ne}e{ razu-meti, kao {to ni mi odrasli ni{ta ne shvatamo... Os-tavqa vas majka... Moram da idem...(Kroz pla~)kako da vas ostavim tako male, nemo}ne... Boè...! Za{to?

Prilazi joj Don.

DON: Hana, priberi se. Ne vredi plakati. Za decu ne brini.Ni{ta im ne}e nedostajati.

HANA: (Kroz tihi pla~)Ni{ta, sem majke... Avaj... Nisam srca kamenoga! Ne, nemogu da ih ostavim... ni jedno... a kako tek ovo maleno daostavim, ne, ne... Du{a moja... boli me.

Don je blago uzima za ramena.

DON: Ipak idemo.

HANA: (Bri{u}i suze)Dobro...

Bulowska {uma 139


12/34

DON: Gde su kqu~evi od automobila? Ja }u da te odvezem.

Ispred nas i iza nas i}i }e po jedna kola na{ihprijateqa. Oni rade za mene. Brzo }emo i bezbednosti}i sporednim putem.

HANA: Odlazim iz ove ku}e! Provela sam u woj najva`nijido ìvota. Tu sam ìvela sa muèm. Nisam bilawegova svojina. Nisam teglila kao druge ène, nijeto dozvolio. Bila sam slobodna. Bila sam wegovamiqenica.

DON: Poùri... Udario je {amar celoj na{oj porodici, ne

samo tebi.Hana i Don izlaze. Razleè se de~ji pla~.

ÊTVRTA SLIKA

Hana u ku}i svog brata. Sklawa zavese i gleda kroz prozorskaokna. Ulazi sluàvka.

SLU@AVKA: Zvali ste me?

HANA: Dugo nisam bila ovde. Sve se izmenilo. Podignuta je,kako vidim, nova ograda u dvori{tu. Ispred wepore|ane crne limuzine, kao domine. Okolo, vrzmajuse neki nabildovani, istetovirani, }elavi tipovi...Pu{teni su i psi. Vidim par dobermana. I ti sinova, nisam te ranije vi|ala... [ta se to de{ava?

SLU@AVKA: Nije mi poznato, gospo|o. Ja sam odskora ovde. Nisamodavde. Ni{ta ne znam i ni{ta ne vidim.

Ulazi Don drè}i u ruci mobilni telefon. Razgovara, ne prikidavezu dok ulazi. Qubi sestru u ~elo.

DON: Dobro, brate... Zna~i, sve je jasno. OK. Javqajte mise... Znam za onaj kamion. To }e biti sanirano. Vidi-mo se na splavu.(Prekida telefonski razgovor, obra}a se Hani)Kako si sestrice, kako se ose}a{? Jesi li lepospavala?

HANA: Ne vidim nikakvu razliku u ambijentu... I ovde i

tamo isto... telefoni, mi{i}avi momci... pi{toqiim vire... Kao da je opsadno stawe.

140 Muharem Duri}


13/34

DON: Nemoj da brine{ o onome {to nije tvoja briga. Prepusti

sve meni. Javqaju mi se neki stari znanci, pitaju zatebe... @ele da te vide, da te izvedu na ru~ak, ve~eru...koncert, zabavu.

HANA: Zna{ da mi nije do zabave, da me to ne interesuje. Celogìvota mi name}ete ne{to {to mi nije bitno.

DON: Mora{ da se kre}e{... Priznajem i po{tujem sva tvojana~ela, ali mora{ da misli{ pre svega na sebe, ali i dane zanemari{ mene i celu familiju.

HANA: Sve mi se gadi.

DON: Verujem ti. Ali, budi razumna... Nisu te zaboravili.Nude ti veliki honorar samo da ode{ i da pogleda{probu i neke mlade manekenke... ni{ta vi{e... i samo daim postavi{ jednu igra~ku numeru. Mora{ ponovo da seaktivira{. Ne samo zbog novca.

HANA: U prvi mah sam pristala. Ali, kad sam ~ula ko toorganizuje... Odbijam. Ne èlim da radim sa tim polu-svetom, ratnim profiterima, sumwivim, kontraverznimbiznismenima... Ne svi|a mi se u {ta si se upetqao...

Tako radi i on. Niko ne zna da li je to bio atentat,me|usobni okr{aj, saobra}ajka... Ima vi{e verzija. Ot-kako sam oti{la od ku}e sve mi se vrti po glavi, ne moguda na|em osnovnu nit.

DON: (Pomirqivo)Ti si sada kod svoje ku}e. Uskoro }e{ imati novi krovnad glavom. Palatu, dvor, ono {to zasluùje{.

HANA: (Kroz pla~)Sada ne znam koje je moja ku}a, imam li je? Ne mogu vi{eda izdrìm... Svega mi je dosta. Prekipelo...

DON: Misli{ da se meni dopada u {ta si se ti upetqala.

HANA: Ti se me dovukao ovde.

DON: On te je oterao! Milije su mu one narkomanke i nim-fomanke! I wegovi pederi koji ga u stopu prate. Vi{evremena je provodio s wima nego s tobom.

Don izazi treskaju}i vratima. Zvoni mu mobilni telefon... Hanaostaje sama.

HANA: Imam svoj ìvot, a nemam ga. Imam porodicu, a nemam je,

volim svoju decu koju sam izrodila, a daleko su, ne mogu~ak ni da ih vidim... ne dozvoqavaju mi... On mi ne

Bulowska {uma 141


14/34


15/34

II ÎN

PRVA SLIKA

U Harijevom kabinetu. On je i daqe u zavojima, ali ustaje, kre}e sevrlo te{ko.

HARI: Uskoro }u ku}i... Ne znam da li je ona oti{la...Ne bih voleo da se sretnemo... Nikako... Wenosrce je prazno. Kada sam je upoznao, stalno sena to podse}am, imala je toplinu koja me jeprivukla, vi{e nego wena lepota... Ipak, isto-vremeno, ne{to me je odbijalo, kao hladanmermer. Od te hladno}e svi momci su se od-bijali, jedino sam ja prodro do wenog srca.

Kucawe. Ulazi sekretarica.

SEKRETARICA: Do{ao je onaj gospodin...

HARI: Rekao sam da nikoga ne primam. Zar ja govorimkineski?

SEKRETARICA: Mislila sam da je on vaàn klijent...HARI: Reci da sam zauzet... neka do|e drugi put, pret-

hodno neka se najavi.

Sekretarica brzo izlazi.

HARI: Do|avola i klijenti i posao. Svi ne{to mu-qaju... Ovaj je ba{ sad na{ao da do|e... Znam {taho}e, ali me ne interesuje. Neka se potamaneme|usobno. Ne}u vi{e da budem miro|ija u sva-koj ~orbi. Dobro znam takve fine tipove... Kadsam do{ao u Kaliforniju, u Los An|elesu sam,ispod onih solitera koji dodiruju nebo, susretaougla|ene, ozbiqne qude u tamnim pantalonama ibelim ko{uqama, obavezno s kravatom. Sveu~tiv svet, mislio sam, i pitao se gde je li je tamafija o kojoj se toliko govori i pi{e, a onda sumi rekli... pa oni su mafija. Moja naivnost.Nisam ~ak znao da je Long Bi~, gde sam ìveo, ustvari carstvo Vite Korleonea...

Zvoni telefon.

HARI: Molim... mama... Dobro sam. Uskoro }u do}i...Je li ona oti{la? Nisam prenaglio! Tako je

Bulowska {uma 143


16/34

moralo biti! Svi su do{li da me obi|u, samo

ona ne... Stid! Stid? êga da se stidi?... û}e-mo se kasnije, majko. Dolazim, uskoro.

Spu{ta slu{alicu.

HARI: âk i stara majka je na wenoj strani...Veli mida gre{im. I uverava me da je volim... da,zaista je volim, priznajem, ali... ne}u da od-stupim. Ve} sam doneo odluku.

Ponovo zvoni telefon.

HARI: Molim... Mama? Opet ti! Nisi spavala? Samo

kratko... I {ta si sawala?... [ta ho}e{ ustvari? Da ja wu pozovem. Eh, vi ène. Imam i

ja svoj ponos. [ta misli{ ti, {ta mislite viène, da su mu{karci krpe? Razgovara}emo kaddo|em.

Ulazi sekretarica.

SEKRETARICA: Va{i qudi ~ekaju... Ako èlite, moète dakrenete.

HARI: Neka u|u.

Sekretarica izlazi, odmah potom ulaze dva nabildovana momka ucrnim odelima, obrijanih glava, sa tamnim nao~arima.

TELOHRANITEQ: [efe... tu smo... spremni. Idemo li?

HARI: Odmah... samo da pokupim neke papire. Ti uzmilap-top i ne odvajaj se od wega. I ne zaviruj miu poruke... Ne svi|a mi se tvoja radoznalost.

Hari izlazi oslawaju}i se na {taku.

Jedan telohraniteq ide ispred, drugi iza Harija.

Me{aju se zvuci mobilnih telefona.

DRUGA SLIKA

Ambijent restorana na splavu. Za jednim stolom, u prijatnom{timungu, sedi Don sa prijateqem Golubom, novinarom.

DON: (Kelneru)

Donesite nam {ampawac! Nismo mi epski junaci pa dapijemo rujno vino.

144 Muharem Duri}


17/34

GOLUB: Za{to na ulazu stoje ovi momci? To su tvoji ~uvari,

o~igledno. Ne ose}a{ se bezbedno, pa su ti potrebne ovegorile?

DON: To su stare navike.

GOLUB: Iz rata?

DON: Nisi omirisao barut, pa nema{ pojma.

GOLUB: Znam da se se jo{ uvek pla}a danak.

DON: Potraja}e ova smutna vremena. Kockice se jo{ uvek nisusloìle.

GOLUB: Je li ovo opasan grad?

DON: Ti mene to pita{, a zna{ boqe od svih.

GOLUB: Ne gledam samo s jedne strane... Znam da ovaj grad imadu{u, ba{ kao i ove patke koje plove rekom, oko splava.

DON: Plove patkice... a mi nismo glineni golubovi. Bar ne}uda dozvolim da me lako streqaju i skinu.

GOLUB: Da nastavimo...

DON: Tvoje prvo pitawe je i posledwe... Nije moglo doveka dase oteè s tim opasnim tipovima. Jednom je moralo da

do|e do obra~una.Kelner donosi {ampawac u srebrnoj kofi punoj leda. Sipa go-stima u ~a{e.

GOLUB: Nastavi...

DON: Dosta o poslu... Ipak smo nas dvojica dobri prijateqi.Godinama se znamo.

GOLUB: Ako je tako, poveri mi {ta se, zapravo, desilo sa tvojomsestrom? Dospela je na naslovne strane tabloida. Je li serazvela? Objavqene su i neke fotografije.

DON: Ne volim da se ta pri~a {iri.

GOLUB: Ali, qudi su veoma zainteresovani... Sva{ta se pri~a...da ona ima novog prijateqa... da on ima drugu... pomiwu sedroga, bahanalije.

DON: A on? Ima li on neku ènsku? To bi ti, kao obave{ten~ovek morao da zna{.

GOLUB: Ne znam sve, ali setim se onog ~uvenog pravila znam kozna... Qude interesuje {eva, ko s kim spava, kres vari-

janta, tucawe... Jesi li, ili nisi, bio preneraèn kada su

mediji otkrili da su neki ugledni qudi u seksualnimvezama sa svojim sekretaricama? Nisi! âk i predsednik

Bulowska {uma 145


18/34

SAD. Skandal je uzbudio planetu, ali je nije pomerio.

Zna se da su se ranije sve{tenici pokazali kao bludnici,~ak i sam Sveti Avgustin... priznao je o~instvo...

DON: Kao i obi~no, poku{ava{ da izvrda{. Ostavi popove namiru. [ta zna{ o wemu?

GOLUB: O wemu se uvek govorkalo da voli da flertuje sa glumi-cama. Pojedinosti o wemu su vrlo {ture.

DON: Znam. Procuri ne{to, o nekoj sekretarici. Kao i obi-~no, ispostavi se na kraju da ni{ta od toga nije ta~no.

GOLUB: Ne bih se zakleo. Ali {ta je istina o woj? Wenom

sudbinom bave se i ozbiqni hroni~ari, pro{iruju}itemu wene neobi~ne sudbine, upore|uju}i je sa anti~kom

junakiwom. Mene vi{e interesuje ko je u wihovoj ku}igospodario ~ijim `ivotom, ko je kome naneo bol?

DON: Istina je da su se oni razi{li, taj wihov brak je pukao.Ona }e ponovo da se uda.

GOLUB: Za koga?

DON: Poznaje{ ga!

GOLUB: Ko?

DON: Fred...GOLUB: Na{ Fred... iz kraja? Uvek upara|en. I{li smo zajedno u

{kolu. Sada je jedan od vode}ih tajkuna. Ne zna se kojustranku ne poma`e. Pliva kao riba u vodi. Preleta~koga svi rado primaju u svoje jato. Ali, mislio sam da jeubijen!

DON: Upravo on.

GOLUB: Uvek je bio zaqubqen u wu.

DON: Pa i ti si bio zaqubqen u wu.

GOLUB: Svi smo bili zaqubqeni u wu... Znam kad je po~ela da sebavi manekenstvom, jo{ u {koli su je zapazili, nudili jojuloge na filmu... Odjednom se odnekud pojavio taj pro-kleti Hari... kao da je pao s neba... i odvede je... na na{eo~i, svima nama ispred nosa. Primitivac koji ne prezani od ~ega, ne po{tuje pravila igre. On je, u stvari, ostaoseqa~ina, a ona je uvek bila i ostala dama. On se ume|uvremenu popeo na lestvici uspeha, ali je uvek bioispod we. Pro~uo se po nekim uspe{nim, ali mutnimposlovima. Sa ameri~kim pedigreom, znao je vi{e nego

drugi i iskoristio je tu prednost. Ali je u drugimstvarima ostao ograni~en, zatucan.

146 Muharem Duri}


19/34

DON: Ona je ostala u wegovoj senci.

GOLUB: Gotovo da je zaboravqena. Niko nije znao kakva joj jekosa, koje boje su wene o~i. Nije volela da se foto-grafi{e, sklonila se sa javne scene.

DON: Ti sada zna{ sve... Nadam se da ne}e{ zloupotrebiti vesto ven~awu... Fred ima jake veze, svuda.

GOLUB: Ne mora{ da me opomiwe{. Taj tip je bez veze. [ta je sad,~ime se bavi? Postao je sudija? U gimnaziji smo mu sepomalo podsmevali. Ali, sada je vaàn igra~, kaù. Nezna se na ~ijoj je strani, u kojoj stranci, ve{t je pre-

leta~... Jesi li siguran u to da }e ona pristati da se udaza Freda?

DON: S wom nikad ni{ta nije izvesno. Svojeglava je... Takva jebila kao devoj~ica. Ovo ~inim zbog we.

GOLUB: Ti to radi{ zbog sebe, a ne zbog we.

DON: Brat sam joj, sestra mi je... Nisam mogao da dozvolim da jeistera na ulicu.

GOLUB: Zna~i, ipak je on wu isterao, nije oti{la samovoqno...Wen odgovor je stid. Ona je bila plemenita, a on je ostao

ograni~en kao {to je i bio. I ona i on su iskazaliegoizam.

DON: Nije èleo da se vrati ku}i dok je ona ne napusti. Nijeoklevao da je otera.

GOLUB: A razlog?

DON: Pa, eto, navodno, nije na{la za shodno da ga poseti, kadaje bio rawen.

GOLUB: Je li stvarno bio rawen? Postoji verzija da je povre|en usaobra}ajnoj nesre}i.

DON: U ovom poslu ne vaqa i}i u krajnosti.

GOLUB: Ali, ovde je re~ upravo o krajnostima... On rawen. Svi gapose}uju, ona ne. Stid je. On je tera od ku}e. Ona seponovo udaje. Ali, ne svojom voqom. Shvata{ li ti da onane èli da se uda?

DON: Eto imate o ~emu da pi{ete. Tira` raste, zar ne?

GOLUB: Ja imam drugu ideju. Pripremi}u ozbiqan feqton, kao oonoj nesre}noj princezi...

DON: U svakom slu~aju, bi}e{ rado vi|en gost na wenoj svadbi.Zveckawe ~a{a. Lepet krila divqih pataka.

Bulowska {uma 147


20/34

TRE]A SLIKA

Soba u porodi~noj ku}i. Hana sedi. Dolazi Don.

DON: Kako si, mila sestrice?

HANA: Bilo bi mi boqe da nije ove zbrke oko mene.

DON: Ne mora{ da ~ita{ novine... iskqu~i TV, slu{aj mu-ziku...

HANA: (Razdraèno)Sve kako ti kaè{... Sve po nare|ewu.

DON: Nije naredba, nego savet... Ne treba da gubi{ vreme i dase nervira{.

HANA: Nerviraju me tvoji planovi.

DON: [ta?

HANA: Pa to... {ta radi{. Samo {to nisi dao oglas u novine ina vrata stavio natpis Devojka na udaju ili na pro-daju... ili kako ve} ho}e{.

DON: Svi znaju da si sad slobodna èna. Od rane mladosti su te

gledali i ùdeli za tobom. Poènili su se, porazvo-dili... ali ti si im u srcu. Normalno je {to te ponovoèle.

HANA: Ali, ja sam nesre}na èna... ne mogu da prebolim. Neèlim ponovo brak. Jo{ sam rovita.

DON: Hana... ne mislim na sve one koji se sad ponovo javqaju.Mislim samo na jednu osobu, na Freda. On je ozbiqan,uspe{an poslovan ~ovek. Ima svoje fabrike, trgovinu,razgranate veze u celom svetu, ovde jaku politi~ku zale-

|inu. Izabran je za glavnog sudiju... Ako je to va`no...nije se ènio... Mo`da te je ~ekao celog ìvota.

HANA: Fred...? Da li ti to ozbiqno misli{?

DON: Ne {alim se.

HANA: (Qutito)Ne èlim nikoga. I ne trpim nare|ewa. [ta ho}e{? Daponovo budem ne~ija verna quba? Da mi soba miri{e nauveli bosiqak i na ùte duwe. Da idem od ruke do ruke.Kao u vreme aga i begova! Pa ne}u! Znam, do{li su novi,

jo{ gori od aga i begova... Gori ste... Jedan me je oterao,drugi odmah ho}e da me udomi. Ko ste vi? Gospodari

148 Muharem Duri}


21/34

tu|ih ìvota? Vozite automobile, umesto da ja{ete

dorate i |ogate. To je jedina razlika. Ni{ta drugo nijese promenilo.

DON: (Hladnokrvno)Ne histeri{i, molim te.

HANA: (Smireno)Ali, molim te, nemoj ti... Ne zna{ ti {ta je ènskoprokletstvo. Svaka èna i svaka porodica nose pe~atsvoje nesre}e.

DON: Nije to nesre}a. To je ìvot. Deo ìvota.

HANA: Onda je boqe da odmah umrem.

DON: Ne pri~aj gluposti. Svadba je ve} ugovorena!

HANA: Svadba... Kakva, ~ija? [ta? Ali, ja ne èlim da se ponovoudajem... Ja imam decu. Petoro dece! Sve sam podredilawima. Ostavila posao, zapostavila karijeru. Ni{ta nijebilo vredno moje porodi~ne ne`nosti i topline doma.Bila sam sre}na majka i supruga.

DON: Sve si podredila wemu.

HANA: Svi misle da sam bila wegova robiwa. Da je tako, na vesto wegovim ranama, otr~ala bih da mu zagrejem ruke istopala... U stvari, on me je, izgleda, zvao. Videla samupisan propu{ten wegov telefonski poziv. Ali, nisamodgovorila na wegov poziv.

Sevaju muwe.

ÊTVRTA SLIKA

Hari se vratio ku}i. Momci su uneli wegov prtqag.

HARI: Moète i}i, momci. Ali, ostanite u blizini ine iskqu~ujte telefone.

TELOHRANITEQ: Vaì, {efe.

Izlaze. Hari ostaje sam. Osvr}e se po sobi.

HARI: Ku}a je prazna bez we... Svaki detaq me pod-se}a na wu. Weno prisustvo davalo je toplinuovom domu. To je bilo na{e gnezdo u koje smo se

vra}ali, a koje je ona sad napustila. Odle-tela... Prhnula kao ptica slomqenih krila.

Bulowska {uma 149


22/34

Kao da jo{ ose}am miris wene kose. Ispu-

wavala je ovu ku}u svojom dobrotom, lepotom,qubavqu. Ovo je bila ku}a puna strasti. Sa-tima smo sedeli sami. A potom...Voleli smo sei po celu no} nismo spavali, qube}i se, uzagrqaju.

ûje se de~ja graja. Upadaju deca. Dva sin~i}a i dve k}erkice.

DECA: (Uglas)Vratio si se tata! A gde je mama?

Ulazi Harijeva majka, sa jo{ jednim unu~etom u naru~ju.

MERI: (Sa uzdahom)Eto, svi ste sad tu... Sve bi moglo da bude kaopre. Samo we nema. Ona je bila dobra èna.Druge jedva ~ekaju da mu` iza|e, okrene le|a,pa da prihvate prvi poziv, odlaze na splavove...ûjem, moda je da se pewu na stolove pa igraju...Nisko nose pantalone i sukwe. Stomak im jeotkriven, pupak im se vidi...

HARI: Nemoj da si tako staromodna.

MERI: U moje vreme to nije tako bilo. @ena je po{to-vala svog ~oveka, decu, ogwi{te... Ona je bilauprava takva èna, ~edna, mirna... I meni jepomagala.

HARI: Znam da ste bile bliske s wom. I ti i mojasestra. Gde je ona?

MERI: Do}i }e. Ni woj nije drago. Sve je bilo ne-potrebno.

HARI: (Iznenada qutito)Ma {ta je àlite... i {titite! Eno, jedva je do~ekala.Udaje se!

MERI: Ma nije to ta~no, to su samo pri~e. Ona èli jedinoìvot s tobom. I s decom. Oprosti joj, molim te!

HARI: Ona se udaje... Zar ti to ne shvata{? Ni nedeqa dana nijepro{la, a ona se ponovo udaje! Svi o tome pri~aju, novinepi{u o tom skandalu na prvim stranama. Poslate supozivnice za svadbu, rezervisan splav za veseqe i medenimesec u Gr~koj, Tunisu i Monaku, da oku{aju sre}u naruletu... Taj wen tajkun je pun ko brod.

(U besu)Ona ostavqa decu, ku}u, muà... A ja sam o~ajan.

150 Muharem Duri}


23/34

MERI: Gorko kajawe ne pomaè. Svojevoqni ste oboje.

HARI: Za{to je uvre|ena?

MERI: Ti si je uvredio.

HARI: Nisam ja kriv! Ona je kriva.

MERI: Neko je kriv. Svaki ~ovek na ovom svetu nosi bremekrivice. Nedu`nih nema.

HARI: Za{to sam ja kriv?

MERI: Uvek radi{ na svoju ruku... a onda se kaje{.

Hari se javqa na telefon koji je u tom trenutku zazvonio.

HARI: Budite spremni... ~im vas pozovem. Moram to da spre~im.

MERI: (Prekida ga)Dovoqno si zabrqao... Slutim da ponovo ho}e{ da na-pravi{ neku glupost. Novu, ve}u, goru. I opet }e{ sekajati. To ti je svojstveno. Sklon si ekscesima. Zatoodmah otpusti te momke i prestani da ratuje{ protiv we.Wenu svadbu na taj na~in, silom, ne moè{ spre~iti.Samo }ete se me|usobno poubijati. Prestani, sine, daratuje{ s drugima. Prestani da ratuje{ protiv sebe.

Bori se za wu, ne protiv we. Ako si borac, tvoja borbamora da ima nekog smisla. Ovako, kako radi{, ~ini mi seda nisi odrastao. Ne budi dete.

HARI: Rastu}i, ipak, nau~io sam da primam i uzvra}am udarce.Moram da na pravi na~in odgovorim tom pederu, o{tro,beskompromisno. Ona mora tome da se povinuje! Uzmakanema.

Zati{je.

PETA SLIKA

U istom prostoru, Hana i Don.

HANA: Znam da si u {kripcu. Nije ti lako. Razumem te... ali,shvati i ti mene. Nije mi do svadbe, ni muà.

DON: On je stalno na putu, ima puno obaveza. Na{ao je i nekiizgovor da kad svatovi krenu, on ne do|e po tebe... I to

dovoqno govori o tome da }e{ biti slobodna, ruke }e tibiti odre{ene za sve tvoje prohteve.

Bulowska {uma 151


24/34

HANA: Kakve prohteve? Nemam prohteva. Nisam neiìvqena

èna.DON: @ene uvek ne{to èle. Dosad si gledala samo u jednu

ta~ku. Sada se osvrni malo oko sebe, pogledaj svet drugimo~ima.

HANA: êmu tolike pripreme oko svadbe? Zna{ da ne podnosimtaj ki~... trube koje zaglu{uju, kum s kesom, kolone auto-mobila prekrivenih zastavom i to dràvnom, cve}em...Svuda cveta ki~. Sve to prezirem.

DON: To }e brzo pro}i. Posle si slobodna.

HANA: Zna{ da sam jaka. Sva{ta sam preìvela i pretrpela.

DON: Znam {ta ho}e{ da kaè{. O tome sam razgovarao s onimtvojim drugom iz gimnzije, uglednim novinarom i piscem.To je deo ènskog ìvota. Tragika, od anti~kih vremena.@ena uvek strada...

HANA: Koji moj {kolski drug?

DON: Golub.

HANA: Se}am ga se, naravno.

DON: Treba i on da do|e na svadbu.HANA: Ne znam kako }u ja? Najradije bih u zemqu propala.

Postoji li ìvot posle smrti?

DON: Iz ove koè ne moèmo. Ni ti, ni ja...

HANA: Najradije ne bih sela u ta luksuzna, iznajmqena kola zaven~awe. Ali, ako je to ve} tako, dogovorite se dazastanemo pored Harijeve ku}e. Tim putem ionako mo-ramo pro}i. To je nezaobilazno.

DON: [ta? @eli{ wegov opro{taj?

HANA: Ja sam wemu oprostila... Nego èlim ne{to posebno.

DON: Pa, reci, {ta.

HANA: Bi}e to najteì trenutak u mom ìvotu... @elim davidim decu! Da ih izqubim. Jo{ jednom. Imam i nekeigra~ke za wih. Znam da imaju sve {to im treba, nisugladni, nisu èdni... ali bez majke, oni su sirotani. Itako }e ostati.

DON: Kao da nari~e{.

HANA: Ovo je vreme plakawa.Jarka svetlost slabi.

152 Muharem Duri}


25/34

III ÎN

PRVA SLIKA

Hana, okruèna prijateqicama, Likom i Senkom. Tu su jo{ fri-zerka i {minkerka. Pomaù u pripremama za ven~awe.

LIKA: Ej, devojka je svoje o~i klela...

SENKA: [ta ti je?

LIKA: Kad je svadba, treba igrati i pevati. To je najva`niji,najveseliji doga|aj u ìvotu... Zna{, studirale smo na-rodnu kwièvnost.

SENKA: Znam onu pesmu {to se peva uz tamburice... Odvi se bisergrana od jorgovana... i... odvila se zlatna ìca od vedraneba

LIKA: Lepe su neke od tih pesama. Nevesta se opisuje kaoko{uta... I na{a mlada je lepa, kao srna. Se}am se kada jeprolazila pistom na modnim revijama, vitka, elegantna...

kao princeza.

SENKA: (Iznenada)Koliko si se ti puta udavala?

LIKA: Nevestinski veo, ako te interesuje, nosila sam dva puta...Uskoro }u ponovo. Opet me prose. Zar si zaboravilasvoje brakove? Kako provodi{ samotne no}i?

SENKA: Da je, kao {to nije... tako kaè ona narodna pesma.

LIKA: Devojka bez dragog je kao trava bez rose... Da sam voda,

znala bih gde bih izvirala...

SENKA: Uvek si volela narodnu poeziju, a umesto u literaturu,oti{la si nebu pod oblake... Stjuardesa...

LIKA: I to je jedno od zanimawa koje je nekad privla~ilodevojke na{e generacije. Putovawa, piloti, zanimqiviputnici, {valeracije.

SENKA: Zna{ onu.(Veselo, bezobrazno pevu{i)

Sve }u kleti, mog {valera ne}u.LIKA: Ti si ba{ nadahnuta narodnom lirikom.

Bulowska {uma 153


26/34

SENKA: Paunice... jeleni... vile... lutaju tim prostorima... vino

je u kondirima, kolo se vije, pevaju se vesele i sme{nepesmice... Svi|a mi se ta atmosfera. [timung, ugo|aj,kako bi rekla ona na{a stara prijateqica koja je obe-}ala da }e do}i na svadbu.

LIKA: Ima i setnih pesama i tragi~nih.

SENKA: Lo{a sre}a... Smrt mlade se tako|e opisuje...

LIKA: A ima i ona... uda}e{ se, pokaja}e{ se...

SENKA: [ta jo{ treba da uradimo... Da lakiramo nokte mladoj?Mlada, za{to si se u}utala?

HANA: Ne}u da me kite za svadbu!!! Niko ne zna koliko sam suzaprolila.

Hana pla~u}i izlazi, u pratwi prijateqica.

Grmqavina.

DRUGA SLIKA

Ulaze Don i Golub.GOLUB: @enske suze...

DON: Pro}i }e.

GOLUB: Imam lo{ predose}aj.

DON: Uzmi pi}e da spere{ gor~inu.

GOLUB: Hvala... Ponovo nevesta! Oti{la je iz ku}e prvog muà.On smatra da se nije udostojila da ga poseti... Wenbudu}i mu` ne smatra za shodno da do|e po wu...

DON: Do}i }e. Ima vaàn sastanak.

GOLUB: Ja }u je izvesti iz ku}e i povesti.

DON: Ti si stari svat.

GOLUB: Ima li mlada prsten? Da li je skinula svoju prvu burmupozla}enu? Pisao sam povodom smrti engleske princezeo wenom vereni~kom prstenu. U wega je ugra|eno stotrideset {est brilijanata, stotinu vi{e nego {to jeprinceza imala godina, uz to i ~etiri dijamanta i jo{

jedan veliki dijamant, bru{en kao smaragd. To je bioprincezin prsten koji su nazvali Svetle}a zvezda, a

verenik ga je namenio èni svog ìvota. Na wenoj sa-hrani, posle tragedije koja se dogodila u pariskom tu-

154 Muharem Duri}


27/34

nelu, pevao je slavni italijanski tenor. Wen prijateq,

~uveni kompozitor, komponovao je pesmu koju je sam iotpevao pod nazivom Sve}a na vetru. Princeza je sa-hrawena na ostrvu, u jezeru...

DON: Za{to sada to pri~a{? Pomiwe{ smrt nesre}ne prin-ceze. Sahranu. [ta sluti{?

GOLUB: Prsten skriva tajnu. Slutim... slutim da su i jedna idruga osetile da su ène... Lepe, a nesre}ne. Novine susva{ta pisale, bilo je puno neta~nih podataka, vrvelo jeod {tamparskih gre{aka... ali, papir sve trpi.

DON: Moj advokat je reagovao na bujicu ogovarawa.GOLUB: Ne znam koliko je ta~no, ali ~uo sam da Hari namerava da

unajmi neke revolvera{e da spre~e svadbu... Mo`da zatoFred izbegava da do|e po nevestu.

DON: Svi mi nosimo glave u torbi.

GOLUB: Mnogi poslovi odvijaju se na samoj ivici zakona. Otkri-vaju se nove afere.

DON: Ali, sve se brzo zata{ka.

GOLUB: Ve{ti ste u tome, besumwe.

DON: U ovom vrtlogu, te{ko je dokazati optu`be. Mnoge te-rete za kriminal, ~ak i za zlo~ine. Napravi se, odjednom,velika galama, ali sve se vremenom sti{a.

GOLUB: I ti igra{ na tu kartu.

DON: Ja nemam {ta da krijem. Svi znaju {ta i koliko imam iodakle mi. Ono {to sam stekao u posledwe vreme...

GOLUB: Pla{i{ se da ne izgubi{? Zato i èli{ da se ~vrstopoveè{ sa Fredom. On je uvaèn u politi~kim, pra-vosudnim i drugim javnim krugovima.

DON: Samo èlim da plovim mirnim vodama.

GOLUB: Bez obzira {to je voda mutna?

DON: I ti lovi{ u mutnom.

GOLUB: Ti me uvla~i{ u svoju mreù.

DON: To je dokaz tvoje nedoslednosti.

GOLUB: Ja ovo ne ~inim zbog tebe... ni zarad sebe.

DON: Ona ti leì na srcu, znam... Ali, niko ne moè prome-

niti wenu sudbinu.GOLUB: Ti uti~e{... Ti je primorava{ na udaju.

Bulowska {uma 155


28/34

DON: Spasavam je... Oterana je, pqunuta, odgurnuta. On je zli-

kovac.GOLUB: Ni ti nisi puno boqi. Ona je izme|u vas dvojice, ne-

mo}na.

DON: Teàk joj je bio ìvot s wim. Poku{avam da je spasem.

GOLUB: Niko ne zna tajnu wihove lo`nice. Proveli su tolikegodine zajedno.

DON: Tokom svih tih godina je patila.

GOLUB: Nisi joj zavirivao pod krevet da zna{.

DON: Znam, siguran sam u to... Svaki brak je u krizi!GOLUB: Brat si joj, ali ne shvata{ wenu sudbinu... Ja poku{avam

da je razumem, ali ukazuju mi se {upqine. Sukob me|usupru`nicima je mogu}, ~esto i neizbeàn, ali ne moèse lako objasniti.

DON: Previ{e se uìvqava{ u ulogu.

GOLUB: Jedna velika qubav je zavr{ena...

DON: Nije velika i nije zavr{ena... Po~iwe veseqe! Za{tojo{ nema truba~a?

GOLUB: Do{li su.DON: Ne ~ujem trube.

GOLUB: Ona ne dozvoqava. Ne èli muziku.

DON: Za muziku je lako. Postoji teì problem.

GOLUB: Koji?

DON: Ne znam kako }emo pro}i pored wegove ku}e.

GOLUB: Tamo su joj deca. Prepozna}e je.

DON: Devojka mora da bude pod velom.

GOLUB: Nije ona devojka.

DON: Udaje se. Nevesta je.

GOLUB: Ona ne èli da se udaje.

DON: To je za weno dobro.

GOLUB: To je mimo wene voqe.

DON: @eqa joj je da vidi decu. Zaustavi}e kolonu. Ho}e{ li tis wom biti u kolima? Imam poverewa u tebe, najpouz-daniji si me|u svatovima.

GOLUB: Bi}u u wenoj blizini.Zvuci automobilskih motora se poja~avaju.

156 Muharem Duri}


29/34

TRE]A SLIKA

Hana i Golub. Okolo svatovi.

GOLUB: Bleda si.

HANA: Ne podnosim {minku.

GOLUB: Na pisti, kao manekenka, bila si na{minkana.

HANA: Nisam na pisti. [minka mi vi{e nije potrebna.

GOLUB: U {ta si se zagledala?

HANA: Videla sam moje devoj~ice na prozoru...GOLUB: U~inilo ti se.

HANA: To su one...

GOLUB: Sad vidim i ja... Dva sin~i}a su iza{la iz ku}e, predkolonu.

HANA: Hvala ti {to si zaustavio kola.

GOLUB: Deca su te prepoznala, vidim kako ti ma{u i zovu te.

HANA: Da nisi zaustavio, isko~ila bih iz kola... Srce je htelo

da mi isko~i iz grudi.GOLUB: Shvatio sam koliko èli{ da ih vidi{.

HANA: Imam poklone za wih... Igra~ke koje se prave su uvekstra{no glupe. Sve neki plasti~ni noèvi kao u Ramba,pa neki plasti~ni mitraqezi, pi{toqi... Kao da ih oddetiwstva spremaju za glupe ratove... a za devoj~ice, istokao i ja kad sam bila mala... lutke, da se igraju da budumame i u~e da ~ame u ku}i... Ali, {ta deca znaju. Raduju sesitnicama. Nosim im i neke cipelice, haqinice...

GOLUB: Igra~ke im ne}e zameniti majku.HANA: Znam to. Ovo je samo izgovor, ho}u da ih vidim, zagrlim.

GOLUB: @eli{ li, mo`da, i wega da vidi{?

HANA: Dugo ga nisam videla... Ne znam... Leào je rawen, nisamoti{la da ga posetim.

GOLUB: Kaù da se nije mnogo promenio.

HANA: ^vrst je on... Znala sam, prebole}e. Zato i nisam punobrinula. Brigu sam posvetila deci.

GOLUB: On je to druga~ije protuma~io.HANA: Ne znam {ta je mislio.

Bulowska {uma 157


30/34

GOLUB: I on je, sada, sigurno, tu?

HANA: Ne vidim ga... U stvari, nisam ni gledala, ni obra}alapa`wu na wega.

GOLUB: Vaàn ti je.

HANA: Deca su mi najva`nija.

GOLUB: Trebaju im roditeqi... dok ne odrastu.

HANA: Za ceo ìvot. Ne mogu bez majke. Oni su jo{ mali, ni{tane znaju... Ne shvataju da su bez majke siro~i}i.

GOLUB: I on je, sigurno, usamqen.

HANA: Ja sam ostavqena.

GOLUB: Zar niste mogli da sti{ate, svako svoje ja?

HANA: Nadala sam se da }e on da popusti.

GOLUB: A ti?

HANA: I ja bih popustila.

GOLUB: Mo`da jo{ nije kasno.

HANA: Misli{ da bi ovo moglo da se zavr{i hepiendom?

GOLUB: @elim sre}an kraj, iako znam da je to privilegija.Predah.

ÊTVRTA SLIKA

Hari na terasi velelepne ku}e. Prilazi mu majka.

HARI: [ta se to de{ava?

MERI: Svadba.

HARI: Nalik je pogrebnoj povorci.

MERI: Weni svatovi. Prate je gotovo pla~u}i.

HARI: Gde je mladoèwa?

MERI: Mlada je sama.

HARI: Kakva je ona mlada? I kakav je on ènik...

MERI: Ona ne èli da te povredi.

HARI: To je licemerno. Za{to onda prolaze svatovi pored mojeku}e?

158 Muharem Duri}


31/34

MERI: Sve druge ulice su zakr~ene ili zatvorene za saobra}aj...

Stalno neki protesti.HARI: Ne, ona je èlela da ovuda pro|u. @eli da me ponizi. Da

patim.

MERI: Ona pati. Htela je da vidi decu, da im da poklone...igra~ke.

HARI: Ona se igra. Deca nisu igra~ke... Ja nisam wena igra~ka.

MERI: Nisu samo igra~ke.

HARI: Vidim, daje im neku ode}u... Kao da su prosjaci. Pozovi

decu! Ko im je dozvolio da izlaze iz ku}e. Neka pro|e ovacirkuska kolona.

MERI: Ona ne{to ~eka.

HARI: [ta ho}e jo{.

MERI: @eli da vidi i celiva ono najmla|e, ~edo u kolevci.

HARI: Ostavite bar to dete na miru. Neka spava.

MERI: Majka je... ja je razumem.

HARI: Uporna je... uvek je takva bila.

MERI: Onda ne o~ekuj da odustane. Dopro je do mene wen glas.Veli da ~ezne da vidi svoje ~edo, da ga ~uje kako gu~e.

HARI: Neka po{aqe to {to je naumila da mu da... ne buditedete... i, {ta ~ekate? Zovite decu.

Deca dolaze.

HARI: Do|ite deco... Do|ite tati. Majka vas je ostavila. Do|itesiro~i}i moji, tajko }e se brinuti o vama. Ni{ta vamne}e nedostajati. Uskoro }emo na jedrewe. Ona nemasrca!

MERI: ûla je to {ta kaè{.

HARI: Ona je bezdu{na! Prenemaè se. Pravi {ou. Dosta mi jewenih predstava.

MERI: Ona te ~uje.

HARI: Neka ~uje. Neka ide tamo gde je po{la... nek se neprenemaè. [ta je mislila? Da }u da je pozovem na ~aj?[ta ~ekaju ti weni svatovi? Za{to stoje, za{to nenastave put. Pogasili su ma{ine... Traìli su rat, ima}e

ga! Pozovite obezbe|ewe!Fijuk vetra.

Bulowska {uma 159


32/34

PETA SLIKA

Hari i Golub.

HARI: (Qutito)[ta ~ekate, svatovi? Putujte gde ste naumili! Ostaviteovu ku}u na miru. Ovo je provokacija.

GOLUB: (Savla|uju}i se)Smiri se, ~ove~e... Prestani da vi~e{. Ne zna{ {ta nas

je zadesilo.

HARI: Kako da se smirim?GOLUB: Ona se smirila...

HARI: Kod we se nikad ne zna, sve je mogu}e i sve neizvesno...(Slute}i ne{to lo{e)Kako smirila se?

GOLUB: Umrla je. Ona je mrtva...

HARI: Ko? Ona? Mrtva... [ta tru}a{ gluposti? Kad? Ona jepo{la na ven~awe.

GOLUB: Ona je umrla....

HARI: Kako?

GOLUB: Drhtala je... Pobledela... Samo je pala... sru{ila se, kaobreza.

HARI: (Tronuto)Zar ona... mrtva? Ne verujem... Gde se uputila?

GOLUB: Odlazi, zauvek... umesto da ide svojoj ku}i.

HARI: Ovo je wena ku}a. Ona je ìva.

GOLUB: @ive}e dok bude prisutna u na{im se}awima.

HARI: Moja èna... Ona je moja èna... Ja sam wen mu`. Zar jemrtva?

GOLUB: Ovo je kraj.

HARI: (Jo{ u neverici)Kraj... Ona je oti{la...?

GOLUB: (Tiho)Ona odlazi.

HARI: Mo`da }e nam se du{e ponovo sresti...

Ki{a. Jarka svetlost.ZATAMWEWE

160 Muharem Duri}


33/34

[ESTA SLIKA

Golub sam na sceni koja predstavqa kavez.

GOLUB: Jedan ~ovek i jedna èna...On, èstok frajer, ona sirotamala bogata{ica.U ~emu je, zapravo problem? Sve sesvodi na pitawe koje glasi: za{to? Mogu} je, naizgled,samo jedan odgovor. Nedovr{enost mu{ko-ènskih prin-cipa... Hir... mu{ki hir...! Ludilo! Postoje mesta gdereka pravi veliku krivinu.. Tako i ~ovek... Meandrira. Isam, evo, pravim veliku krivinu, pa izgleda kao da pri-

~am bajke. Ne, ne ne... Ne preta~em iz {upqeg u prazno.Logi~no je da meandriram i kao da, ispisujem bakropis...arabesku....Malo je ostalo od starih hrastovih {uma kaoi pri~a iz davnine; neke su izgubile boju, smisao... aliìve. Kao pismo... kao poveqe... kao svila. Nije mogu}esve ostvariti i spojiti dva dobra u radu i ìvotu, premdapokadkad izgleda i da jeste... Kada su, ono, hteli nastrmini da naprave ve{ta~ka jezera, nalivali su vodu,ali, ona se prelivala.Bio je to nemogu} arhitektonskipoduhvat.Nisu odustali, doveli su nove inèwere..I,

zamislite, {ta su uradili ? Nivelisali zemqi{te, zarne? Nisu mogli brdo da pretvore u ravnicu.Nego...oni sunapravili slapove. Eto..! Dobro su uradili. Brdo jeostalo... Opstala je, prelivaju}i se kroz vekove, i drevnapri~a iz kamewara... Izmigoqila se kroz vreme, sa~u-vala... Iz senki askerskih sabqi... i preto~ila se uslapove modernog vremena....u parkove koji su postalilegla kurvi i travestita. Naslu}ujete {ta bih da kaèm.Ono {to je svima dobro znano... o yungli na asfaltu.Vremena se mewaju. [ume su gorele, ali je korov ostao.

Zasa|eni su dudovi ili jorgovani... ali yunglu je te{kopretvoriti u park ili staklenu ba{tu... Ona, wegovalepa èna, ìvela je, svi tako misle, pod staklenimzvonom. To je mo`da bio wen izbor. Ili ju je, re}i }ete,on prisilio...sagradio je palatu za wu, u stvari ona jepostala zato~enik tog dvorca sazdanog od sujete... Nijelako ènu prisiliti... ako ho}e-ho}e, ako ne}e-ne}e... Aon? On se u yungli obreo tako|e svojom voqom. Izlazakna asfalt, na ulicu za wega je od detiwstva predstavqaoodlazak na hodo~a{}e... Upleo se, kasnije, u biznis, u

razne mutne poslove, izgradwe puteva i lovi{ta, u{ao uautomobilsku industriju, potom je iskazao interesovawe

Bulowska {uma 161


34/34

za kolekcije starih majstora... posebno su ga intere-

sovali impresionisti i jedna slika na{e poznate autor-ke iz ^a~ka... ona ~uvena slika pod nazivom Bulowska{uma... Impresionizam... za wega je to ostalo na margi-nama na koje je sve zgurao, a sam je, misle}i da idepre~icom, dospeo na stranputicu... U me|uvremenu i rat,oru`je, droga, okr{aji rivalskih narko bandi, seks...Usisao ga je svet prostitucije, travestije... I sam tra-vestit, oduvek je bio sklon tom polusvetu polutame,mraka... Vreme sve mewa. Sudaraju se galaksije koje subile udaqene jedna od druge i po 250 miliona svetlosnih

godina... posle sudara, kako se otkriva zahvaquju}i ra-dioaktivnim infracrvenim i Hzracima, formiraju serupe koje nekom ~udnom snagom privla~e svu materiju...stvaraju se nova jezgra iz kojih izlaze mlade zvezde... kaopili}i... Poimawe vremena svima nam je neo~ekivanokratko, a odnos nesavr{enih qudi nedovr{en.

Dopire buka automobilskih sirena i motora koja biva sve ja~a,postaje zaglu{uju}a. Golub nemo}no {iri ruke.

GOLUB: Bli`i mi je daleki topot kowskih kopita..

ZAVESA

162 Muharem Duri}

Documents

Muharem Durić, Bulonjska Šuma