Moždano oštećenje Moždano oštećenje ii poremećaji emocijaporemećaji emocija

Nedeljko Platiša Nedeljko Platiša psiholog psiholog

KlinKlinički centar Vojvodine ički centar Vojvodine Klinika za medicinsku Klinika za medicinsku rehabilitacijurehabilitaciju

““Čovek je razumno biće osim Čovek je razumno biće osim

kad je uzbuđen.”kad je uzbuđen.”

Osećanja ili emocije su psihičke funkcije Osećanja ili emocije su psihičke funkcije koje označavaju specifičan lični odnos koje označavaju specifičan lični odnos (doživljaj) čoveka prema informacijama, (doživljaj) čoveka prema informacijama, konkretnim predmetima i pojavama sveta konkretnim predmetima i pojavama sveta koji nas okružujekoji nas okružuje..

Osećanja imaju isključivo lični pečat.Osećanja imaju isključivo lični pečat.

Predstavljaju:Predstavljaju:

• subjektivan način doživljavanja stvarnosti subjektivan način doživljavanja stvarnosti

• lični stav pojedinca prema toj stvarnostilični stav pojedinca prema toj stvarnosti

Iza emocionalnog ponašanja individue stoji Iza emocionalnog ponašanja individue stoji veoma složen i artikulisan funkcionalni veoma složen i artikulisan funkcionalni sistem, koji obuhvata pozitivne i negativne sistem, koji obuhvata pozitivne i negativne emocije, interpersonalnu emocionalnu emocije, interpersonalnu emocionalnu komunikaciju, subjektivno emocionalno komunikaciju, subjektivno emocionalno iskustvo i autonomno-vegetativne reakcije.iskustvo i autonomno-vegetativne reakcije.

Poremećaji afektivitetaPoremećaji afektiviteta (psihopatološki aspekt)(psihopatološki aspekt)

Razlika: Razlika: afekat-osnovnoafekat-osnovno raspoloženje raspoloženje

AfekatAfekat je intenzivno i kratkotrajno stanje je intenzivno i kratkotrajno stanje

emocija praćeno spolja vidljivim telesnimemocija praćeno spolja vidljivim telesnimmanifestacijama.manifestacijama.

• utiče na suženje polja svesti utiče na suženje polja svesti • remeti logičko mišljenje (strah i gnev)remeti logičko mišljenje (strah i gnev)

Osnovno raspoloženjeOsnovno raspoloženje je manje-više je manje-više

trajno stanje emocija koje predstavljatrajno stanje emocija koje predstavlja

ukupnost osnovnog emocionalnog ukupnost osnovnog emocionalnog

biotonusa (temperamenta) i stalno biotonusa (temperamenta) i stalno

pridolazećih emocija.pridolazećih emocija.

Dugotrajno i ravnomerno opšte stanjeDugotrajno i ravnomerno opšte stanje

osećanjaosećanja..

Poremećaji afektivnog životaPoremećaji afektivnog života

Kvantitativni poremećaji:Kvantitativni poremećaji:

• depresivno raspoloženjedepresivno raspoloženje

• manično raspoloženjemanično raspoloženje

• apatija apatija

• emocionalna labilnost - emocionalna emocionalna labilnost - emocionalna inkontinencijainkontinencija

• patološka razdražljivostpatološka razdražljivost

Kvalitativni poremećaji:Kvalitativni poremećaji:

• afektivna krutost - spora i otežana afektivna krutost - spora i otežana modulacija afekta, emocije se ne modulacija afekta, emocije se ne prenose na okolinu prenose na okolinu

• paratimija - afektivna inverzijaparatimija - afektivna inverzija

• paramimija - nesklad između emocija i paramimija - nesklad između emocija i mimike, osnovnog raspoloženja i mimike, osnovnog raspoloženja i njegovog izražavanjanjegovog izražavanja

Promene emocija i ličnosti nakon oštećenja Promene emocija i ličnosti nakon oštećenja

mozga:mozga: - - Organske promeneOrganske promene

- Sekundarne ili reaktivne promene- Sekundarne ili reaktivne promene• Organske promene - direktna Organske promene - direktna

posledica oštećenja mozga.posledica oštećenja mozga.

• Sekundarne ili reaktivne promene Sekundarne ili reaktivne promene nastaju zbog doživljaja gubitka, nastaju zbog doživljaja gubitka, ograničenja, frustracija i promene ograničenja, frustracija i promene dosadašnjeg stila života.dosadašnjeg stila života.

Bolesnici sa “organskom” osnovom ponašanjaBolesnici sa “organskom” osnovom ponašanja

Najčešće organski uslovljene promene:Najčešće organski uslovljene promene:

- dezinhibicija- dezinhibicija

- emocionalna labilnost (do inkontinencije)- emocionalna labilnost (do inkontinencije)

- naglašena anksioznost- naglašena anksioznost

- depresija- depresija

- preosetljivost u interpersonalnim interakcijama- preosetljivost u interpersonalnim interakcijama

- emocionalna tupost, ravnodušnost, apatija- emocionalna tupost, ravnodušnost, apatija

- snižena anksioznost i euforija- snižena anksioznost i euforija

- smanjena osetljivost za druge ljude- smanjena osetljivost za druge ljude

Moguće su i:Moguće su i:

- psihotične reakcije- psihotične reakcije- opsesivno-kompulzivna obeležja - opsesivno-kompulzivna obeležja - snižena frustraciona tolerancija, - snižena frustraciona tolerancija,

iritabilnost iritabilnost - agresivnost- agresivnost

Na oboljenje reaguju neodgovarajuće: Na oboljenje reaguju neodgovarajuće:

Nekritičnost, usmeravanje interesa na manjeNekritičnost, usmeravanje interesa na manjeznačajne sadržaje,značajne sadržaje, morija (ekspanzivna,morija (ekspanzivna,klovnovska veselost), erotski ekscesi, pklovnovska veselost), erotski ekscesi, promene uromene useksualnom nagonu, seksualnom nagonu, puerilno ponašanje i dr.puerilno ponašanje i dr.

Takav odnos prema oboljenju remeti socijalnuTakav odnos prema oboljenju remeti socijalnukomunikaciju, odnos prema porodici i drugimkomunikaciju, odnos prema porodici i drugimlicima, otežava lečenje i rehabilitaciju.licima, otežava lečenje i rehabilitaciju.

Pod stresom i jakim umorom promenePod stresom i jakim umorom promenemogu biti jače i trajnije.mogu biti jače i trajnije.

Na vrstu i stepen promena utiču:Na vrstu i stepen promena utiču: - opseg i lokalizacija lezije- opseg i lokalizacija lezije

- neurološki deficiti- neurološki deficiti

- premorbidne crte ličnosti- premorbidne crte ličnosti

- ostale akutne i hronične bolesti- ostale akutne i hronične bolesti

- trenutna životna situacija- trenutna životna situacija

- socijalni zahtevi postavljeni pojedincu- socijalni zahtevi postavljeni pojedincu

- stepen socijalne podrške- stepen socijalne podrške

Ponašanje bolesnika reaktivnog karakteraPonašanje bolesnika reaktivnog karaktera

UviđajuUviđaju ugrožavajući karakter oboljenja i ugrožavajući karakter oboljenja i

svoju bespomoćnost da predvide dalji toksvoju bespomoćnost da predvide dalji tok

procesa.procesa.

Svest o gubitku ranijih potencijala bitnoSvest o gubitku ranijih potencijala bitno

utiče na reakcije:utiče na reakcije:

- anksioznost i strah da se ugrožavajuća- anksioznost i strah da se ugrožavajuća

situacija ne ponovisituacija ne ponovi

- depresivne reakcije: najčešće u formi - depresivne reakcije: najčešće u formi gubitkagubitka

interesovanja za oporavak, socijalne izolacije interesovanja za oporavak, socijalne izolacije i i

fatalizma, osećanja bezvoljnosti, gubitkafatalizma, osećanja bezvoljnosti, gubitka

životnog elana, borbenosti i motivacije.životnog elana, borbenosti i motivacije.

- hipohondrijaza- hipohondrijaza

- tuga razdražljivost, impulsivnost, - tuga razdražljivost, impulsivnost, agresivnostagresivnost

- regresivno ponašanje koje onemogućava- regresivno ponašanje koje onemogućava

adekvatan odnos prema oboljenju i merama adekvatan odnos prema oboljenju i merama

namenjenim njegovoj redukciji.namenjenim njegovoj redukciji.

Slabljenje mentalnih sposobnosti teže seSlabljenje mentalnih sposobnosti teže se

prihvaća od neuroloških deficita.prihvaća od neuroloških deficita.

Promene su Intenzivnije kod osoba koje Promene su Intenzivnije kod osoba koje

su premorbidno imale razvijene neurotskesu premorbidno imale razvijene neurotske

crte ličnosti.crte ličnosti.

Obe vrste emocionalnih promenaObe vrste emocionalnih promena

(organske i reaktivne) mogu se javiti(organske i reaktivne) mogu se javiti

istovremeno ili jedna za drugomistovremeno ili jedna za drugom..

U osnovi obe forme promena je U osnovi obe forme promena je aktuelno stanjeaktuelno stanje u u

kojem se bolesnik nalazi ali i njegov kognitivnikojem se bolesnik nalazi ali i njegov kognitivni

status, premorbidna ličnost, obrazovni, status, premorbidna ličnost, obrazovni,

sociokulturni nivo, odnos radne, porodičnesociokulturni nivo, odnos radne, porodične

sredine i dr.sredine i dr.

S obzirom o kakvom se poremećaju radi, štaS obzirom o kakvom se poremećaju radi, šta

je u njegovoj osnovi gradi se i strategija ije u njegovoj osnovi gradi se i strategija i

konkretni postupci u procesu rehabilitacije.konkretni postupci u procesu rehabilitacije.

FUNKCIONALNA SPECIFIČNOSTFUNKCIONALNA SPECIFIČNOSTMOŽDANIH HEMISFERAMOŽDANIH HEMISFERA

FUNKCIONALNA SPECIFIČNOSTFUNKCIONALNA SPECIFIČNOSTMOŽDANIH HEMISFERAMOŽDANIH HEMISFERA

Kako u perceptivno-kognitivnoj sferi, tako i uKako u perceptivno-kognitivnoj sferi, tako i uoblasti emocionalnog funkcionisanja postojeoblasti emocionalnog funkcionisanja postojerazlike u funkcionalnoj specifičnosti moždanihrazlike u funkcionalnoj specifičnosti moždanihhemisfera.hemisfera.

Dvodimenzionalni model kortikalneDvodimenzionalni model kortikalne organizacije:organizacije:

• Leva hemisfera - Leva hemisfera - pozitivne emocijepozitivne emocije• Desna hemisfera - Desna hemisfera - negativne emocijenegativne emocije

U neposrednoj vezi sa funkcionalnom U neposrednoj vezi sa funkcionalnom

asimetrijom su i termini:asimetrijom su i termini:

- Lateralizacija funkcija- Lateralizacija funkcija - proces diferencijacije, - proces diferencijacije,

stvaranja i izdvajanja vodeće hemisfere velikogstvaranja i izdvajanja vodeće hemisfere velikog

mozga. mozga.

- Lateralnost- Lateralnost - raspored funkcija na jednoj strani - raspored funkcija na jednoj strani telatela

Neki od pristupa u izučavanju asimetričneNeki od pristupa u izučavanju asimetrične

uloge hemisfera u emocionalnim procesima:uloge hemisfera u emocionalnim procesima:• emocionalni status nakon unilateralne moždane emocionalni status nakon unilateralne moždane

lezijelezije

• emocinalni status nakon hemisferektomijeemocinalni status nakon hemisferektomije

• emocionalno reagovanje nakon selektivne emocionalno reagovanje nakon selektivne anestezije moždane hemisfereanestezije moždane hemisfere

• emocionalni odgovor na osnovu izazvanih emocionalni odgovor na osnovu izazvanih potencijala u mozgupotencijala u mozgu

Navedeni pristupi kao i druga istraživanjaNavedeni pristupi kao i druga istraživanja

potvrđuju opšte prihvaćenu potvrđuju opšte prihvaćenu generalizaciju:generalizaciju:

- levostrana moždana oštećenja su u vezi sa- levostrana moždana oštećenja su u vezi sa

disforičnim reakcijamadisforičnim reakcijama

- desnostrana oštećenja – euforične reakcije - desnostrana oštećenja – euforične reakcije

Ili indiferentnostIli indiferentnost

Mogući razlog funkcionalne asimetrije:Mogući razlog funkcionalne asimetrije:

- pojava međusobnog inhibitornog uticaja između- pojava međusobnog inhibitornog uticaja između

dve moždane hemisferedve moždane hemisfere

- inhibitorni mehanizmi unutar iste hemisfere koju- inhibitorni mehanizmi unutar iste hemisfere koju

više kortikalne strukture vrše nad nižimviše kortikalne strukture vrše nad nižim

strukturamastrukturama - asimetrija biohemijskih metaboličkih procesa u- asimetrija biohemijskih metaboličkih procesa u

mozgumozgu

Specijalizacija hemisfera na nivouSpecijalizacija hemisfera na nivou

emocionalnosti je manje izražena u emocionalnosti je manje izražena u

poređenju sa kognitivnim funkcijama.poređenju sa kognitivnim funkcijama.

I za emocionalne procese važi isto što i za druge složene psihičke funkcije tj. da zavise od integrisanih nervnih mreža koje sadrže kortikalne i subkortikalne strukture.

Kliničke manifestacijeKliničke manifestacije

Bolesnici sa oštećenjem Bolesnici sa oštećenjem desne hemisferedesne hemisfere imaju imaju

teškoće u razumevanju emocionalne prozodije iteškoće u razumevanju emocionalne prozodije i

mimičke ekspresije drugih osoba kao i u izražavanjumimičke ekspresije drugih osoba kao i u izražavanju

sopstvenih emocija putem prozodije i mimike lica.sopstvenih emocija putem prozodije i mimike lica.

• Prozodija - varijacije u ritmu govora, visini glasa,Prozodija - varijacije u ritmu govora, visini glasa,

melodijskoj liniji i rasporedu akcenta melodijskoj liniji i rasporedu akcenta

(ima jezičko i emocionalno značenje).(ima jezičko i emocionalno značenje).

Većina istraživanja govori u prilog dominantnostiVećina istraživanja govori u prilog dominantnosti

desne hemisfere u generisanju emocionalnogdesne hemisfere u generisanju emocionalnog

’’’’arousal-a’’povezanog sa vegetetivnimarousal-a’’povezanog sa vegetetivnim

reakcijama i komunikacionim aspektima emocija.reakcijama i komunikacionim aspektima emocija.

Leva hemisfera jeLeva hemisfera je superiornija u kontroli superiornija u kontroli

emocionalnog ponašanja.emocionalnog ponašanja.

• Arousal - odraz povećane aktivnosti Arousal - odraz povećane aktivnosti nespecifičnog mehanizma aktivacije koji se na nespecifičnog mehanizma aktivacije koji se na bihevioralnom planu odražava kao spremnost bihevioralnom planu odražava kao spremnost jedinke za akciju.jedinke za akciju.

Kod levostranih oštećenjaKod levostranih oštećenja ponašanje može biti ponašanje može biti

dramatično ali ostaje ADEKVATNO. dramatično ali ostaje ADEKVATNO.

Depresivno ponašanje ovih pacijenata u velikoj meriDepresivno ponašanje ovih pacijenata u velikoj meri

zavisi odstepena UVIDA u neurološke ispade.zavisi odstepena UVIDA u neurološke ispade.

Kod oštećenja desne hemisfereKod oštećenja desne hemisfere sreće se: sreće se:

negiranje deficita, poricanje, ravnodušnost,negiranje deficita, poricanje, ravnodušnost,

indiferentan stav prema ličnim simptomima i indiferentan stav prema ličnim simptomima i

invalidnosti.invalidnosti.

Ove forme ponašanja direktna su posledicaOve forme ponašanja direktna su posledica

SNIŽENOG UVIDA u lično stanje.SNIŽENOG UVIDA u lično stanje.

RAZLIKA: LEVO - DESNOADEKVATNO - NEADEKVATNO PONAŠANJE

OŠTEĆENJE LEVE HEMISFERE

negativno objektivno stanje uvid postoji

negativne emocijeADEKVATNO

negativno objektivno stanjeuvid snižen ili ne postoji

indiferentan stav ili pozitivne emocijeNEADEKVATNO

OŠTEĆENJE DESNE HEMISFERE

Neuroantomska područja važnaNeuroantomska područja važnaza emocionalno procesiranje:za emocionalno procesiranje:

• limbički sistemlimbički sistem• talamustalamus• hipotalamushipotalamus• moždano stablomoždano stablo• frontalna moždana korafrontalna moždana kora

Oštećenja tih područja odnosno njihovihOštećenja tih područja odnosno njihovih

veza može dovesti do promena uveza može dovesti do promena u

emocijama. emocijama.

Važnu ulogu u emocionalnom ponašanjuVažnu ulogu u emocionalnom ponašanju

imaju amigdalna jezgra kao mesto gdeimaju amigdalna jezgra kao mesto gde

spoljašnji stimulusi dobijaju emocionalnospoljašnji stimulusi dobijaju emocionalno

značenje.značenje.

Frontalni režnjeviFrontalni režnjevi

Poremećaji emocija i afekta predstavljajuPoremećaji emocija i afekta predstavljaju

ključne komponente frontalnog sindroma pa seključne komponente frontalnog sindroma pa se

i oni mogu smatrati poremećajem egzekutivnihi oni mogu smatrati poremećajem egzekutivnih

funkcija kako u slučaju sindroma apatije tako ifunkcija kako u slučaju sindroma apatije tako i

u slučaju sindroma euforije (Ocić).u slučaju sindroma euforije (Ocić).

Disegzekutivni sindrom je u literaturiDisegzekutivni sindrom je u literaturi

izjednačen sa frontalnim sindromom.izjednačen sa frontalnim sindromom.

Oštećenja moždanih strukturaOštećenja moždanih struktura

Oštećenje čeonog režnja i emocije:Oštećenje čeonog režnja i emocije:

- emocionalna labilnost- emocionalna labilnost- snižena inicijativa- snižena inicijativa- apatija, emocionalna tupost- apatija, emocionalna tupost- egocentričnost- egocentričnost- iritabilnost i ekscitabilnost- iritabilnost i ekscitabilnost- nekritična bezbrižnost i euforija- nekritična bezbrižnost i euforija- dezinhibicija u izražavanju emocija - dezinhibicija u izražavanju emocija - agresivnost - agresivnost - socijalno neadekvatno ponašanje i nebriga - socijalno neadekvatno ponašanje i nebriga za socijalna pravilaza socijalna pravila

Bazalne ganglijeBazalne ganglije

Emocionalne promene su uobičajene kliničke Emocionalne promene su uobičajene kliničke manifestacije oštećenja bazalnih ganglija.manifestacije oštećenja bazalnih ganglija.

U zavisnosti od lokalizacije oštećenja može doćiU zavisnosti od lokalizacije oštećenja može doćido: apatije, dezinhibicije, impulsivnosti i do: apatije, dezinhibicije, impulsivnosti i neadekvatnog ponašanja, depresije pa ineadekvatnog ponašanja, depresije pa ipsihotičnih manifestacija.psihotičnih manifestacija.

Oštećenja slepoočno-limbičkih strukturaOštećenja slepoočno-limbičkih struktura

Napadi besa ili iznenadne promene raspoloženja.Napadi besa ili iznenadne promene raspoloženja.

Neka od Neka od neuropatoloških stanja neuropatoloških stanja

Traumatske povrede glaveTraumatske povrede glave Različite promene, češće reaktivne.Različite promene, češće reaktivne.

Lakše kraniocerebralne povredeLakše kraniocerebralne povrede

Reaktivne promene, nema organskih promena.Reaktivne promene, nema organskih promena.

Teže kraniocerebralne povredeTeže kraniocerebralne povrede

Promene kao direktna posedica organskog Promene kao direktna posedica organskog oštećenja moždanih struktura. oštećenja moždanih struktura. Dolazi do značajnog pojačavanja ili izostajanjaDolazi do značajnog pojačavanja ili izostajanjaemocionalnih reakcija.emocionalnih reakcija.

Moždani udar i cerebrovaskularni Moždani udar i cerebrovaskularni poremećaji poremećaji

Promene zavise od premorbidnih crta,Promene zavise od premorbidnih crta,

životne situacije, lokalizacije leziježivotne situacije, lokalizacije lezije..

- - depresijadepresija

- - zabrinutostzabrinutost

- emocionalna labilnost- emocionalna labilnost

- apatičnost - apatičnost

- poremećaj mehanizama kontrole- poremećaj mehanizama kontrole

- poremećaj emocionalne ekspresije (plač) - poremećaj emocionalne ekspresije (plač)

BolestiBolestiDemencijeDemencije

Gubitak interesa, energije, spontanosti. Agitacija,Gubitak interesa, energije, spontanosti. Agitacija,

sumnjičavost i paranoidnost, destruktivnost.sumnjičavost i paranoidnost, destruktivnost.

Istraživanja Istraživanja ukazuju da je oko 20% bolesnika ukazuju da je oko 20% bolesnika

sa demencijom depresivno.sa demencijom depresivno.

Zvog otežane komunikacije sa ovim osobama Zvog otežane komunikacije sa ovim osobama

prevalenca je verovatno i viša.prevalenca je verovatno i viša.

Nekada je jedini znak depresivnosti kod dementnihNekada je jedini znak depresivnosti kod dementnih

aagitacijagitacija i i agresivnost.agresivnost.

Izmene ličnosti kod demencijaIzmene ličnosti kod demencijaImpulsivnost, apatija, anksioznost, agresivnost,Impulsivnost, apatija, anksioznost, agresivnost,

dezinhibicija, sklonost lutanju, mrmljanje i ječanje,dezinhibicija, sklonost lutanju, mrmljanje i ječanje,

izmena nagona za ishranom, neadekvatnoizmena nagona za ishranom, neadekvatno

seksualno ponašanje poremećaj spavanja i sl. seksualno ponašanje poremećaj spavanja i sl.

Sekundarni simptomi ugrožavaju i Sekundarni simptomi ugrožavaju i

uznemiravaju članove porodice više oduznemiravaju članove porodice više od

kognitivnih disfunkcija i najčešći su uzrokkognitivnih disfunkcija i najčešći su uzrok

hospitalizacije ovih bolesnika.hospitalizacije ovih bolesnika.

Multipla sklerozaMultipla skleroza- sreće se: depresija, kod nekih - sreće se: depresija, kod nekih

manično-depresivne epizode, euforija,manično-depresivne epizode, euforija,

nekontrolisani smeh i poricanje simptomanekontrolisani smeh i poricanje simptoma

Parkinsonova bolestParkinsonova bolest

- depresija - kao disfunkcija mozga, a ne- depresija - kao disfunkcija mozga, a ne

reaktivnoreaktivno

Korsakovljev sindromKorsakovljev sindrom

- gube interes, inicijativu, uvid, razljute se na- gube interes, inicijativu, uvid, razljute se na

beznačajne podražaje beznačajne podražaje

TumoriTumoriPromene zavisne od lokalizacije lezije. Apatija i Promene zavisne od lokalizacije lezije. Apatija i

gubitak inicijative već u početnim fazama.gubitak inicijative već u početnim fazama.

Među psihijatrijskim bolesnicima se ponekad neMeđu psihijatrijskim bolesnicima se ponekad ne

prepoznaju osobe s tumorom slepoočnog ili prepoznaju osobe s tumorom slepoočnog ili

čeonog režnja (1-2%, Lezak, 1995)čeonog režnja (1-2%, Lezak, 1995)

Uobičajene psihičke reakcije tokom Uobičajene psihičke reakcije tokom prilagođavanja na realnost:prilagođavanja na realnost:- opšta zbunjenost i nesigurnost- opšta zbunjenost i nesigurnost- panika, anksioznost, noćne more- panika, anksioznost, noćne more- strahovi- strahovi- povećana osetljivost- povećana osetljivost- osećanje da se bitno razlikuju od drugih fizički i- osećanje da se bitno razlikuju od drugih fizički i psihičkipsihički- nekontrolisano neprijateljstvo prema drugima- nekontrolisano neprijateljstvo prema drugima- osećanje odbačenosti od drugih ljudi- osećanje odbačenosti od drugih ljudi- povlačenje, emocionalno zatvaranje što dovodi- povlačenje, emocionalno zatvaranje što dovodi do apatijedo apatije- iskorišćavanje drugih kao zamene za pretrpljeni- iskorišćavanje drugih kao zamene za pretrpljeni gubitakgubitak

Moždana oštećenja, emocionalne Moždana oštećenja, emocionalne

promene i postupci okolinepromene i postupci okoline

Prikazani su najčešći problemi i predloženi načini Prikazani su najčešći problemi i predloženi načini za pomoć bolesniku.za pomoć bolesniku.

Problem Znaci Šta činiti Problem Znaci Šta činiti

-Teškoće kontrole - Nagle promene - Očekivati iznenadne-Teškoće kontrole - Nagle promene - Očekivati iznenadne emocija raspoloženja od promeneemocija raspoloženja od promene anksioznosti - Očuvati mir, anksioznosti - Očuvati mir, preko tuge sigurnosti i preko tuge sigurnosti i do gneva samopouzdanje akodo gneva samopouzdanje ako - Neprimeren dođe do emotivnog- Neprimeren dođe do emotivnog smeh ili plač ispadasmeh ili plač ispada - Snižena - Odvesti osobu u- Snižena - Odvesti osobu u frustraciona miran prostor (sobu)frustraciona miran prostor (sobu) tolerancija dok se ne smiri itolerancija dok se ne smiri i ponovo uspostaviponovo uspostavi kontrolukontrolu

Problem Znaci Šta činiti Problem Znaci Šta činiti - Blago i uz podršku- Blago i uz podršku obezbediti povratnuobezbediti povratnu informaciju nakon što osobainformaciju nakon što osoba uspostavi kontroluuspostavi kontrolu - Izbeći poređenje prethodnog- Izbeći poređenje prethodnog i sadašnjeg ponašanjai sadašnjeg ponašanja - Blago preusmeriti ponašanje- Blago preusmeriti ponašanje na drugačije teme ilina drugačije teme ili aktivnostiaktivnosti - Prepoznati da li je osoba- Prepoznati da li je osoba negativistična ili odbijanegativistična ili odbija pokušaj da kontrolišepokušaj da kontroliše svoje ponašanjesvoje ponašanje

Problem Znaci Šta činitiProblem Znaci Šta činiti

- - Razumeti daRazumeti da moždanamoždana

povreda često sprečava povreda često sprečava osobu da oseća krivicu iliosobu da oseća krivicu ili empatijuempatiju - Prepoznajte vaše - Prepoznajte vaše emocije za osobe saemocije za osobe sa moždanim oštećenjemmoždanim oštećenjem

Problem Znaci Šta činiti Problem Znaci Šta činiti -Interminentni - Tuga i razdrežljivost - Prihvatiti, priznati-Interminentni - Tuga i razdrežljivost - Prihvatiti, priznati distres (nagli - Lako dolazi do plača osećanjadistres (nagli - Lako dolazi do plača osećanja početak i kraj) - Reaguju ljutnjom bez - Dati osobi priliku da početak i kraj) - Reaguju ljutnjom bez - Dati osobi priliku da vidljivog povoda priča o svojimvidljivog povoda priča o svojim osećanjimaosećanjima - Saslušati pacijenta i- Saslušati pacijenta i izraziti želju da izraziti želju da razumemo njegovarazumemo njegova osećanjaosećanja - Ohrabriti ponašanje- Ohrabriti ponašanje koje pomaže osobi koje pomaže osobi da se bori sada se bori sa stresovima izstresovima iz prošlostiprošlosti

Problem Znaci Šta činitiProblem Znaci Šta činiti - Žalost - Uznemirenost - Podsetiti osobu da je- Žalost - Uznemirenost - Podsetiti osobu da je nespokojstvo žalost zdrav i nespokojstvo žalost zdrav i - Smetnje sna uobičajen odgovor- Smetnje sna uobičajen odgovor - Promene u - Objasniti da će uočeni- Promene u - Objasniti da će uočeni apetitu gubitak sposobnostiapetitu gubitak sposobnosti potrajati neko vremepotrajati neko vreme - Ponudite svaku - Ponudite svaku podršku koju možete podršku koju možete da obezbediteda obezbedite - Sarađujte i savetujte- Sarađujte i savetujte se sa članovima se sa članovima zdravstvenog timazdravstvenog tima______________________________________________________________________________________________

Važno je:Važno je:- dijagnostikovati promene ličnosti i pratiti ih- dijagnostikovati promene ličnosti i pratiti ih

- informisati bolesnika o njegovoj bolesti,- informisati bolesnika o njegovoj bolesti,

oštećenjima i trajanju oporavkaoštećenjima i trajanju oporavka

- pružiti suportivnu terapiju, savetovanje i- pružiti suportivnu terapiju, savetovanje i

psihoterapijupsihoterapiju

- informisati članova zdravstvenog tima- informisati članova zdravstvenog tima

- edukovati članove porodice- edukovati članove porodice

- istaći odgovornost porodice, okoline i društva - istaći odgovornost porodice, okoline i društva

u davanju podrške pacijentovim nastojanjimau davanju podrške pacijentovim nastojanjima

da ostvari samostalan i produktivan životda ostvari samostalan i produktivan život

ZAKLJUČAK

Emocionalni problemi osoba sa moždanim oštećenjem nisu uvek u direktnoj vezi samosa organskim oštećenjem.

Suočavanje sa hendikepom, zavisnošću od drugih, nesnalaženje u novonastaloj situaciji i svojoj nemoći, pojačava depresivna raspoloženjai može izazvati konfuziju i dezorijentaciju.

Takođe, sve navedeno može voditi socijalnojstigmatizaciji i izolaciji bolesnika, otežati oporavak i rehabilitaciju.

Moždano oštećenje Moždano oštećenje ii poremećaji emocijaporemećaji emocija

Nedeljko Platiša Nedeljko Platiša psiholog psiholog

KlinKlinički centar Vojvodine ički centar Vojvodine Klinika za medicinsku Klinika za medicinsku rehabilitacijurehabilitaciju