PSIHOLOGIJA EMOCIJA

ZADOVOLJSTVO I FRUSTRACIJA

FRUSTRACIJA

• Frustracija ili nezadovoljstvo – neprijatno osećanje koje subjekt oseća u situaciji u kojoj nije u mogućnosti da zadovolji svoju aktuelnu, važnu želju ili potrebu

• Osećanje frustracije – svrsishodno, ima motivišuće dejstvo na subjekt, podstiče ga da uloži dodatne napore kako bi ostvario svoju želju

• Frustracija – unutrašnje subjektivno osećanje; ovaj termin je potrebno razlikovati u odnosu na frustrirajuću situaciju

Želja ili potreba dovodi do akcije, akcija postiže cilj, a cilj zadovoljava potrebu/želju

AKCIJA

POTREBAŽELJA

CILJ

OSUJEĆENJE/ PREPREKA

OSUJEĆENJE/PREPREKA

FRUSTRACIJA

• Da bi se razvilo osećanje frustracije, potrebno je da postoji potreba ili želja za nekim objektom ili stanjem, čije zadovoljenje onda mora biti zaprečeno nekim uzrokom

• Frustracija – veoma pojačana želja u situaciji kada je želja/ostvarenje želje suočeno sa preprekom

• Frustracija je afirmacija želje i potvrda da subjekt nije od nje odustao

• Šta može biti prepreka na putu ka ostvarenju želje/potrebe?

FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA FRUSTRACIJU

• Značajne individualne razlike u stepenu tolerancije na frustraciju

• Značajna razlika i u sposobnosti istog čoveka da se odupre frustraciji u razna vremena i u odnosu na razne izvore frustracije

• Rozencvajg: frustraciona tolerancija – “sposobnost ličnosti da se odupre odlaganju zadovoljenja potrebe, sprečavanju zadovoljenja potrebe ili konfliktu potreba, bez maladaptivnih reakcija”

• Individualne razlike u sposobnosti ličnosti da se odupre frustracijama imaju, najčešće, poreklo u porodičnoj situaciji (deca koja prožive razvod, situaciju smrti jednog roditelja, odvajanje iz bilo kog razloga i sl

Izvori frustracija:

1. Fizička prepreka u doslovnom smislu. (npr. dete - kolači na polici)

2. Prepreke mogu biti socijalne prirode, drugi ljudi, njihova shvatanja (npr. roditelji – dete)

3. Izvor može biti u samoj osobi (nedovoljna hrabrost, veština...)

REAKCIJE NA FRUSTRACIJE

Frustracije mogu da izazovu dve vrste reagovanja:

a) Realističko reagovanje na frustracijeb) Manje realističke reakcije, “odbrambeni mehanizmi”

REAKCIJE NA FRUSTRACIJE

Realističko reagovanje na frustracije: Najzdraviji i najrealističniji način reagovanja na frustraciju:

• povećano ulaganje napora da se prepreka otkloni ili da se lični nedostatak nadoknadi dužim i kvalitetnijim radom,

• promena u načinu pristupanja problemu, • svesna zamena cilja,• Indirektna, posredna zamena cilja

Odbrambeni mehanizmi

• Potiskivanje/represija• Reakciona formacija• Poricanje/negiranje• Identifikacija • Kompenzacija • Sublimacija• Regresija• Racionalizacija

ODBRAMBENI MEHANIZMI

• RACIONALIZACIJA – umesto pravih razloga i uzroka neuspeha i neostvarene želje, iznose se “izmišljeni”, iskonstruisani razlozi

• Sportista koji poraz obrazlaže pristrasnošću sudije

• -”kiselo grožđe” – cilj koji nije postignut, omalovažava se i potcenjuje

• “slatki limun” – ako je postignut manje vredan cilj, a ne onaj koji smo želeli, taj mali cilj se uvažava, predstavlja kao veliki i značajan

IDENTIFIKACIJA

• Motive koje nismo uspeli da zadovoljimo, zadovoljavamo preko drugih, poistovećivanjem sa drugima: roditeljima, sportistima, umetnicima itd

• Navijači koji se identifikuju sa svojim klubom i igračima

REPRESIJA

• Motive koji su u suprotnosti sa društvenim normama i vrednostima i neprijatnosti koje smo imali u procesu zadovoljavanja određenih motiva, potiskujemo iz svesti

• Zaboravimo da ispoštujemo neku obavezu, zaboravili smo na nju jer u stvari ne želimo da to uradimo

REGRESIJA

• Vraćanje na načine reagovanja i ponašanja koji su bili karakteristični u ranijem periodu našeg života, vraćanje na niže, primitivnije načine ponašanja – dete usled razvoda roditelja počne da ponovo sisa prst

KOMPENZACIJA

• Zamena motiva koje je teško ostvariti, motivima koji se mogu lakše ostvariti

• Nadkompenzacija – neostvareni cilj se ostvaruje u oblasti u kojoj postoji hendikep

• Demosten – govorna mana koja prerasta u vrhunsko govorništvo

SUBLIMACIJA

• Zadovoljavanje određenih motiva posrednim putem koji je društveno značajan i priznat

• Umetničko i naučno stvaralaštvo kao sublimacija nezadovoljenih potreba i motiva – posebno seksualne prirode

NEGIRANJE/PORICANJE

• Odbijanje da se vide i prihvate neprijatnosti• Bežanje od neprijatne realnosti i od neprijatne istine

• Sportista koji gubi, a nada se da će se meč okrenuti u njegovu korist

REAKCIONA FORMACIJA

• Potisnuti sadržaj se okreće u svoju suprotnost

• Potisnuta agresivnost i neprijateljski stav prema nekoj osobi okreće se u preteranu ljubaznost prema njoj

• Ljudi koji imaju “prljave”želje, zle namere i sl, a koji se pretvaraju u preterane moraliste - čistunce

VEŽBA

Dajte primere za svaki od navedenih odbrambenih mehanizama

Odbrambeni mehanizmi

• Potiskivanje/represija - motive koji su u suprotnosti sa društvenim normama i vrednostima i neprijatnosti koje smo imali u procesu zadovoljavanja određenih motiva, potiskujemo iz svesti

• Reakciona formacija - potisnuti sadržaj se okreće u svoju suprotnost

• Poricanje/negiranje - odbijanje da se vide i prihvate neprijatnosti

• Identifikacija - motive koje nismo uspeli da zadovoljimo, zadovoljavamo preko drugih, poistovećivanjem sa drugima: roditeljima, sportistima, umetnicima itd

• Kompenzacija - zamena motiva koje je teško ostvariti, motivima koji se mogu lakše ostvariti

• Sublimacija - zadovoljavanje određenih motiva posrednim putem koji je društveno značajan i priznat

• Regresija - vraćanje na načine reagovanja i ponašanja koji su bili karakteristični u ranijem periodu našeg života, vraćanje na niže, primitivnije načine ponašanja

• Racionalizacija - umesto pravih razloga i uzroka neuspeha i neostvarene želje, iznose se “izmišljeni”, iskonstruisani razlozi

POTREBE

MASLOVLJEVA HIJERARHIJA POTREBA

Pet nivoa različitih prirodnih (fizioloških) i duševnih (psiholoških) potreba koje se nastoje ispuniti određenim

redom

Fiziološke potrebe

Potrebe za sigurnošću

Socijalne potrebe

Poštovanje

Realizacija samog sebe

MASLOV je motive rasporedio na sledeći način:

• Fiziološke potrebe: odmor, spavanje, kretanje,želja za stanjem dobre forme, zdravlja...

• Potrebe za sigurnošću: obezbeđivanje stabilnih finansijskih izvora, potreba za jasnim informacijama, imati odgovore u slučaju incidenata/kriza, imati jasno podeljene uloge i zadatke, jasno razumeti sankcije i nagrade

• Socijalne potrebe: potreba da smo dobro primljeni u grupi, da smo cenjeni, da nismo odbijeni, da doživimo pozitivne emocije vezane za grupu, da imamo uzore, diviti se, slediti druge, da nađemo svoju ulogu, da poštujemo mesto i ulogu svakog pojedinca u grupi

• Poštovanje: biti među najboljima, biti najbolji, da drugi prepoznaju i dodele poštovanje, biti poštovan kao ličnost, biti drugačiji, imati moć, snagu, imati prepoznatljive rezultate

• Realizacija samog sebe:

• Imati viziju života i posla, • imati dugoročne ciljeve, • napredovati prema ciljevima,• biti kreativan, • raditi na samostalan način,• imati jasnu predstavu šta se želi postići u životu i poslu

SPOLJAŠNJI I UNUTRAŠNJI IZVORI FRUSTRACIJE

IZVORI FRUSTRACIJE

• Kada subjekta sprečavaju spoljašnje okolnosti u nastojanju da ostvari svoju želju ili potrebu – spoljašnji izvor frustracije

• Unutrašnji izvor frustracije nalazi se u samom subjektu koji istovremeno želi neki objekat i sebe sprečava da stupi u akciju kako bi ostvario tu želju

• Unutrašnji konflikt, konflikt između dva dela ličnosti, dve psihičke strukture – deli subjekta na deo koji nešto želi i drugi deo koji mu to zabranjuje i odvraća ga od toga

• Samofrustracija – sposobnost frustriranja sopstvene želje, jedan od osnovnih mehanizama upravljanja sobom, samokontrole i samodiscipline

• Nedovoljna samofrustracija – niska tolerancija na frustraciju koja kasnije može eskalirati

• Preterana samofrustracija – kada ljudi sebi ne dozvoljavaju ispunjenje nekih zdravih želja

• Adekvatna samofrustracija – racionalna procena od kojih želja treba odustati

INFANTILNA FRUSTRACIJA

• Mala deca dramatično doživljavaju spoljašnju frustraciju neke njihove želje

• Dete ne pravi razliku između sebe i svoje želje, pa roditeljsko odbijanje ispunjenja želje shvata kao odbacivanje i nevoljenje

• Nemogućnost da se napravi razlika, mešavina osećanja frustracije i osećanja odbačenosti – infantilna frustracija

• Dete dodatno ulaže napore kako bi nateralo roditelje da mu ispune želju, ali pre svega, u potrebi da potvrdi da je prihvaćeno i voljeno

VEŽBA: dečije želje

1. dete koje želi da se igra kada je vreme za odlazak na spavanje

2. dete koje želi da mu se kupi još jedna u nizu igračaka

3. dete koje želi da jede čokoladu pre ručka

Formulišite šta ćete reći detetu i kako ćete se postaviti u datoj situaciji detetove želje

INFANTILNA FRUSTRACIJA

• Kada roditelji popuštaju i ispunjavaju detetove želje i kada to postane hronični obrazac oblikuje se razmaženo dete koje ima nizak nivo tolerancije na frustracije

• Razvijanje deteta u pravcu da je ono sposobno da podnese osećanje nezadovoljstva i da kasnije samo odustane od ispunjenja nekih svojih želja (ostvari samofrustraciju), jedan je od osnovnih zadataka socijalizacije i izgradnje detetove ličnosti

• Kada roditelji nedovoljno socijalizuju dete da ono prevaziđe osećanje infantilne frustracije, dete ostaje na infantilnom nivou i pokazuje da nije u stanju da podnosi frustriranost svojih želja

• Ovo dete kada odraste ima nisku toleranciju frustracije, ispoljava snažno i neadekvatno osećanje frustracije, odustaje od udaljenih želja i nema razvijen mehanizam samofrustracije

ZADOVOLJSTVO

ZADOVOLJSTVO

• Osećanje koje subjekt oseća kada procenjuje da je zadovoljio neku svoju važnu želju - zadovoljstvo

• Svrha zadovoljstva – nagrađivanje subjekta za ponašanje kojim je postigao ostvarenje želje, čime se razvija, učvršćuje ili pojačava dato ponašanje

• Zadovoljstvo – osećanje, nastaje usled zadovoljenja želje, posledica je psihičkog reagovanja, često je prati uzbuđenost (aktivacija simpatičkog nervnog sistema)

• Prijatnost – oset, nastaje usled zadovoljenja potrebe, posledica je telesnog reagovanja na spoljašnje i unutrašnje draži, prati je smirenost i imobilizacija organizma (dominacija parasimpatičkog nervnog sistema)

ZADOVOLJSTVO, SREĆA, RADOST

• Zadovoljstvo osećamo kada zadovoljimo neku želju, a sreću kada zadovoljimo neku od naših najvažnijih želja

• Radost – posebna vrsta zadovoljstva vezana za budućnost, izvesnost da će neka želja biti ispunjena

• Samozadovoljstvo – subjekt je zadovoljan sobom, zadovoljan je nekim svojim ponašanjem koje je proizvelo zadovoljenje želje

• Osećanje olakšanja – rezultat je readaptacije, uvek mu prethodi neko neprijatno osećanje koje subjekta pokreće na adaptivne aktivnosti

ZADOVOLJSTVO

• Zadovoljenje potreba povezano je sa preživljavanjem

• Zadovoljenje želja povezano je sa kvalitetom života

• Trenutno zadovoljstvo i udaljeno zadovoljstvo često su u konfliktu

• Uživanje, traženje zadovoljstva i prijatnosti može postati dominantan motiv ličnosti koji određuje njen celokupan životni stil

• Hedonizam – konstantno traženje zadovoljstva, prenaglašeno izbegavanje neprijatnosti i neprijatnih osećanja

• Određeno “uslovljavanje” ljubavi, postavljanje granica potrebno je da bi dete uspostavilo princip realnosti

• Ukoliko se detetu pružanje ljubavi ničim ne uslovljava, dete ne nauči da toleriše i prevaziđe osećanje nezadovoljstva

• Roditelji mu ispunjavaju sve želje, pa ono, kad odraste, očekuje, kako od partnera, tako i od ostalih da mu ispunjavaju želje i da ga “ispunjavaju” zadovoljstvom

HEDONIZAM

HEDONIZAM: ZADOVOLJSTVO KAO SMISAO ŽIVOTA

• Hedonisti su razmažene osobe koje pokušavaju da rekonstruišu svoju infantilnu situaciju iz detinjstva

• Osnovni princip organizovanja života je izbegavanje neprijatnosti i postizanje prijatnosti – isključivanje oblika ponašanja povezanih sa osećajem neprijatnosti poput, rada, odgovornosti za druge itd

• Uloga (uobraženog) bolesnika

• Infantilna frustracija kod odrasle osobe odlikuje se preteranim intenzitetom frustracije – za osobu nepodnošljivim, koji ona ne može izdržati; frustracija je nediferencirana od osećaja odbačenosti, i osoba ispoljava teškoće da upravlja sobom

• Osobe niske tolerancije frustracije imaju uverenje da po svaku cenu moraju ostvariti svoju želju, u protivnom se suočavaju sa nepodnošljivom patnjom

• Iz istih razloga, one su usmerene samo na kratkoročne životne ciljeve

Pitanja koja prate temu:

• Šta je frustracija?• Koje vrste prepreka postoje u osnovi frustracije?• Koji su načini razrešavanja/odgovora na frustracije?• Koje vrste odbrambenih mehanizama postoje?• Šta označava termin frustraciona tolerancija?• U čemu se ogledaju individualne razlike u reagovanju na

frustraciju?• Koji su oblici realističnog reagovanja na frustraciju?• Šta je infantilna frustracija na dečijem uzrstu i koje su njene

posledice po dete?• Koje su odlike infantilne frustracije kod odraslih?• Šta označava hedonizam?

HVALA NA PAŽNJI!