Montazni elementi

7/22/2019 Montazni elementi

1/22

1

1. UVOD

Veze montanih betonskih objekata su jedna od najvanijih komponenatakoja estoodreuje svojstvo objekta u eksploataciji. Njima se na pogodan nain od prefabrikovanihelemenata formira konstruktivni sistem objekta pogodan da primi i prenese predviena iiznenadna mogua optereenja, a izolacionim svojstvima obezbeuje nesmetano korienjeprostora uz ispunjenje estetskih zahteva. Izbor sistema veza ne utie samo na sigurnostzgrade, ve i na trajnost, proces proizvodnje i montae.

Sistem spajanja elemenata ima direktan uticaj na modularnu koordinaciju, to seispoljava kroz uvaavanje tolerancije pri modularnom dimenzionisanju elemenata.

Da bi se postigla opta unifikacija, potrebno je postii ujednaavanje oblikaelemenata, u skladu sa njihovim poloajm u sklopu, i tehnike spajanja, sa aspekta prijema iprenoenja optereenja kod konstruktivnih i zaptivanja kod zatitnih veza. Ovo je znaajnozato to veze mogu bitno uticati na ponaanje konstruktivnih elemenata i objekta kao celine injegove ekonominosti.

Reenje spojeva je vezano i za procesproizvodnje, transporta i montae. Nosivostkranova i metod montae utiu na izbor veliine elemenata, a time i na broj i mesto spojeva.

Poto stanje montae moe dovesti konstrukciju u neeljena naponska stanja,

potrebno ga je uzeti u obzir pri projektovanju. Za razliite faze graenja, zavisno od nainapovezivanja, mogu se menjati statike sheme zgrade.

Zavrna faza izrade montanih betonskih objekata, povezivanje noseih elemenata ispajanja u posebnu celinu, najee se izvodi popunjavanjem prostora spoja betonom ilimalterom, odnosno monolitiziranjem. Zbog razliite starosti betona elemenata i materijala zamonolitiziranje esto nastaju razlike u stvarnom statikom sistemu u odnosu na projektovani.Zbog toga je znaajno prouiti uticaj propustljivosti veza na statiko ponaanje konstrukcije,koje je naroito izraeno kod viespratnih zgrada.

Za uspenu realizaciju projektovanja montanih veza, u projektantski tim, semarhitekte i konstruktora, treba da se ukljue i strunjaci iz oblasti graevinske fizike,

organizacije graevinskih radova, tehnologije i montae, kao i strunjaci za razne instalacijeu zgradama.


2/22

2

2. KLASIFIKACIJA MONTANIH VEZA

Pri izboru vrste veze, znaajno je odrediti primarnu ulogu spoja. On moe imati

razliite namene, pa se najee sree podela na dilatacione, zatitne i konstruktivne. Dilatacione razdelnice razdvajaju zgradu na pojedine delove koji uglavnom rade

nezavisno. Njihovo rastojanje zavisi od niza inilaca, meu kojima je i popustljivost spojeva.Ono se kree oko 60 m za skeletne i oko 50 m za krupnopanelne zgrade.

Kada su spojevi podvrgnuti atmosferskim uticajima, projektuju se kao zatitni. Oni bitrebalo da obezbede termiku, zvunu i higrometrijsku izolaciju. Oni moraju da iskljuemogunost pojave prslina usled deformacija spojenih elemenata.

Najznaajniji su konstruktivni spojevi. Tu spadaju spojevi nenoseih elemenata sanoseim, kao i spojevi kojima se povezujunosei elementi meusobno.Konstruktivni spojeviimaju zadatak da poveu pojedine elemente u celinu i obezbede jedinstvo konstrukcije.

Klasifikacija montanih veza se moe izvriti prema:- primenjenim materijalima za povezivanje,

- nainu povezivanja,- vrsti spojenih elemenata,

- prirodi sila koje deluju u spoju.

Klasifikacija prema primenjenim materijalima za povezivanje je na metalne,

armiranobetonske i prednapregnute veze.

Prema nainu povezivanja izvrena je klasifikacija montanih veza na suveveze iveze sa betoniranjem na licu mesta, odnosno polumokre i mokre veze. Termin suvaveza ovde treba uslovno shvatiti jer se u tu grupu obino svrstavaju i one veze kod kojih se

vri premazivanje povrina koje se spajaju, postavljanje slojeva maltera ili drugih materijalaza nivelisanje.

U suveveze nisu svrstani oni montani spojevi kod kojih je nuno postavljati oplatuza dobetoniranje delova montanih elemenata u cilju pokrivanja statike i konstruktivnearmature i formiranja konanog preseka.

U okviru ove prve podele, montane veze su svrstane prema statikom kapacitetuveze, tj. prema statikim uticajima koje veze mogu da prime i prenesu.

Prema prirodi sila koje deluju u spoju i konstruktivnim osobinama bitno se razlikuju

metalni i armiranobetonski spojevi.

U naoj zemlji i veini zemalja Evrope u upotrebi su armiranobetonski spojevi. U

prostor spoja se isputa armatura iz elemenata koja se povezuje zavarivanjem ili preklopom.Za njihovu bolju vezu mogu biti dodate posebne ipke, ankeri. Prostor se popunjava,odnosno monolitizira, sitnozrnim betonom ili malterom. Ispuna titi eline delove i armaturuod korozije.

Prema vrsti spojenih elemenata, moe se izvriti klasifikacija na veze: stub - temelj;nastavak stuba; grede i stuba; grede sa gredom, kao nastavak ili veza glavnih i sekundarnih

greda; veze tavaninih panela i grede; povezivanja zidnih panela; sueljavanja zidnih panela;nastavka panela tavanica; tavanica i zidnih panela... Ova podela se moe uoptiti na vezehorizontalnih elemenata meusobno, vertikalnih elemenata meusobno iveze horizontalnih ivertikalnih elemenata.


3/22

3

3. PARAMETRI ZA IZBOR MONTANE VEZE

Na izbor monanih veza naroito utiu oblik elemenata i primenjeni konstruktivni

sistem, tehnologija i montaa, i priroda sila koje prima i prenosi spoj.Oblik elemenata - linijski, povrinski, prostorni, i namena u sklopu - stub, greda, zid,

ploa, znaajno utiu na izbor mesta i oblik veze. Tei se da se rade elementi veihdimenzija da bi se smanjio broj spojeva i obim radova na montai. Time se poveava obimradova u fabrici, a smanjuje obim radova na gradilitu. Ipak, mora se ograniiti veliinaelemenata po dimenzijama i teini, zato to ona moe znaajno iskomplikovati izradu,transport, uskladitenje i dizanje istih.

Veza mora da omogui prenoenje svih uticaja koji se u montanom spoju javljaju,kao i sva potrebna pomeranja.

Svi montani elementi zahtevaju odreene tolerancije dimenzija, koje zavise od

raspona i tehnologije proizvodnje, pa montane veze treba izabrati tako da tolerancijedimenzija elementa budu obuhvaene. Veze bi trebalo da prihvate netanosti u merama bezveih problema pri montai i da spree neeljena naponska stanja.

Pri proceni pogodnosti sistema spajanja treba imati u vidu i vremenske uslove

montae i mogunost izvoenja betonskih radova.Kod spojeva koji su otkriveni treba povesti rauna i o estetskim zahtevima.Loizbor veze moe u znatnoj meri da povea cenu ukupnih radova na konstrukciji.

4. NOSIVOST MONTANIH VEZA

Montane veze armiranobetonskih elemenata moraju biti izabrane i proraunate takoda prenesu sve statike uticaje koji se u konstrukciji javljaju u svim fazama izgradnje,montae i

eksploatacije.

Horizontalnim vezama se prenose i predaju sile pritiska sa gornjeg dela na donju

noseu konstrukciju, a pri izvijanju zidova mogu se javiti u njima i smiue sile. U ovimspojevima pretene su sile pritiska.

Vertikalni spojevi preuzimaju smiue sile koje potiu od uzajamnog pomeranjapanela du spoja, a usled neravnomernog sleganja i temperaturnih promena mogu se javiti izateuei pritiskujue sile. Kod ovih spojeva dominantne su sile smicanja.

Prema prirodi sila koje deluju u njima, montane veze se mogu podeliti na vezeizloene: pritisku, zatezanju, smicanju, savijanju, smicanju, torziji i kombinovanom dejstvu.Retko se kod montanih veza javlja samo jedno naponsko stanje. Zato ovu podelu trebashvatiti prema preovlaujuem uticaju.

Pri izboru i konstrukciji spojeva tei se da se iskoriste osobine materijala u smisluprenoenja optereenja, tako da se pritisak i smicanje prenose betonom, a zatezanjaarmaturom.

Posebnu panju treba obratiti na veze koje su predvidjene da prenesu momentesavijanja. Takve veze zahtevaju kontiualizaciju zategnute armature ili primenu visokovrednih


4/22

4

zavrtnjeva ili prethodno napregnutih kablova i ipki. Kod ovako projektovanih veza, po praviluje potrebno dodatno betoniranje ili injektiranje, to znatno komplikuje radove i poveavanjihov obim.

U nekim sluajevima uticaji koji se javljaju u spojevima i elementima u fazi montae

mogu biti znatno vei od onih u eksploataciji. Ukoliko ovi uticaji nisu obuhvaeni, javljaju seznaajna oteenja koja naruavaju funkcionalnost i trajnost konstrukcije (veliki ugibi iprsline).

Redosled montiranja elemenata moe da izazove ekscentrina optereenjaelemenata u fazi montae i njihovog oteenja. Takodje, eventualni privremeni osloncidovode do promene

statikog sistema, to moe proizvesti ak i promenu znaka uticaja u montanimelementima i vezama.

Kod montanih veza koje se izvode dobetoniranjem, elementi kojise u njima sustiusu, po pravilu, redukovanog poprenog preseka, to moe da narui nosivost na

transverzalne sile u fazi montae.Vertikalna nosivost veze zavisi od materijala koji se koristi pri naleganju jednog

elementa na drugi. Ukoliko se u tu svrhu koristi ter-papir doputeni pritisak je 1.0 MPa, zajastuk od maltera 2.5 MPa, za filc 2.5 MPa, za azbest 5.0 MPa, nearmirana guma ili neopren

2.0 do 5.0 MPa i armirana guma ili neopren 5.0 do 15.0 MPa. Pri korienju ovih materijalatreba voditi rauna da njihova ivica bude udaljena od ivice elementa najmanje 1.0 do 2.0 cm.

5. POMERLJIVOST MONTANIH VEZA

Veza koja spreava poprena horizontalna pomeranja moe se ostvariti prekoeline ploe (slika 1.). Tako se poveava i vertikalna nosivost, pogotovu ako se doda i slojza nivelisanje od filca. Ovakva veza se koristi za grede manjih teina i jednake irine saelementom na koji nalee.

Slika 1.


5/22

5

Veza koja spreava poprena i poduna horizontalna pomeranja moe se ostvaritipomou modanika (slika 2.i slika 3.). Ukoliko je potrebno obezbediti mala pomeranja, otvorna gredi koji nalee na modanik treba ispuniti nekom elastinom materijom.

Slika 2. Slika 3.

6. BETONIRANJE MONTANIH VEZA

Beton kojim se ispunjavaju montane veze mora da zadovolji potrebnu vrstou, a daskupljanje tako ugraenog betona bude to je mogue manje. U tom cilju treba obezbeditimaksimalnu negu betona ugraenog u montanu vezu.

Da bi se obezbedilo to bolje prijanjanje novog i starog betona potrebno je posebnoobraditi spojne povrine i po potrebi ih premazati nekim od polimernih premaza.

U cilju to breg ovravanja betona u montanim vezama mogua je upotrebaaditiva za brzo ovravanje, pogotovu u nepovoljnim klimatskim uslovima.

Kod betoniranja malih zapremina u montanoj vezi (debljine slojeva od 1 do 4 cm)treba koristiti meavine sa to manjom koliinom vode ("suvi beton''). I kod slojeva veedebljine zavrni sloj treba izvesti na isti nain.

Prilikom zavarivanja elinih elemenata ili ipki u montanoj vezi treba povesti raunada ne doe do pregrevanja okolnog betona. U tom cilju treba odrediti redosled zavarivanjada bi se beton dovoljno hladio i obezbediti da mesto zavarivanja ipki bude udaljenonajmanje pet prenika ipke od mesta gde ipka ulazi u beton.

Kod svih montanih veza koje sadre i eline elemente, neophodno je uraditiantikorozivnu zatitu. Sve eline elemente ili ipke koje ostaju izloene atmosferskimuticajima treba zatiti slojem epoksija, zatitne boje ili bitumena. Posebno treba obratitipanju na mesta gde elini delovi ulaze u beton.

Ako se elini elementi zavaruju, antikorozivnu zatitu treba uraditi posle zavarivanjajer su materijali za zatite dobri provodnici toplote.


6/22

6

Montane veze treba, kao i celu konstrukciju, podvrgnuti protivpoarnoj zatiti. To jeovde jo znaajnije jer visoke temperature prvo naruavaju nosivost montanih vezaizvedenih pomou elinih zavrtnjeva ili kablova.

U cilju protivpoarne zatite treba obezbediti pravilno ugraivanje elinih elemenata

u beton, premazivanje istih bojama otpornim na visoke temperature ili pokrivanjem otpornimmaterijalima.

7. KONSTRUKTIVNE MONTANE VEZESKELETNIH ZGRADA

7.1. VEZA STUB TEMELJ (ST)

7.1.1. Zglobna veza stuba i temelja

Ovakva veza omoguava slobodnoobrtanje preseka i ne prenosi momente savijanja.

U varijanti A (slika 4.) stub se postavlja na

leite od cementnog maltera. Kratak modanikkoji viri iz temelja prihvata transverzalne sile.

Pomerljivost veze se moe poveatiukoliko se umesto cementnog maltera upotrebi

elastomerno leite.

U varijanti C (slika 4.) veza je izvedenapreko cilindrinih naleuih betonskih povrinaizmeu kojih je postavljen sloj od bitumena iliteflona. U varijanti C cilindrine povrine su odelika i ankeruju se u stub i temelj preko elinihploa.

Slika 4.

7.1.2. Veza izmeu stuba i temelja preko ankera sa zavrtnjem

Kod ovakve veze na stubu postoje otvori za ankere koji izviruju iz temelja. Veza

prenosi i momente savijanja.

U varijanti A (slika 5.) ankeri su ukriveni u presek stuba to redukuje presek uosloncu.

U varijanti B (slika 5.) to je izbegnuto, ali je oplata stuba iskomplikovana.


7/22

7

Ispod stuba se postavlja ploica zanivelisanje, a posle postavljanja i zatezanja

ankera, spoj se ispunjava tankim slojem

cementnog maltera.

Ankeri su razliitih visina zbog lakemontae stuba.

Slika 5.

7.1.3. Veza izmeu stuba i temelja preko etiri bolcna

Veza moe da prenese velike momentesavijanja.

U varijanti A (slika 6.) iz temelja vire etiribolcna razliite visine. Stub sa etitri rupe sepostavlja preko ploice za nivelisanje a zatim sespoj i rupe injektiraju kroz ostavljene otvore.

U varijanti B (slika 6.) u temelju se ostavljaju

rupe u koje ulazi armatura isputena iz stuba.Neposredno pre postavljanja stuba, rupe u temelju

se ispunjavaju malterom. Preko ugaonika i

zavrtnjeva sa strane stub se postavlja u

projektovani poloaj.U obe varijante duina isputenih ankera

mora da zadovolji uslove sidrenja ili preklapanja.

Slika 6.


8/22

8

7.1.4. Veza izmeu stuba i temelja preko eone eline ploe sa ukruenjem

Veza moe da ponese vrlo velikemomente savijanja. Kod ove veze na stub se

postavlja tanka eona elina ploa savertikalnim ukruenjima zavarenim za plou iarmaturu stuba (slika 7.).

Na ploi postoje otvori kroz koje prolazenarezani ankeri isputeni iz temelja. Na ankerupostoje dve matice, jedna ispod ploe koja sluiza nivelisanje, i druga kojom se anker pritee.Spoj se ispunjava suvim betonom. ak i maloskupljanje ovog betona moe danarui ovu vezu,pa matice za nivelisanje treba ostaviti slobodne

za naknadne korekcije.

Slika 7.

7.1.5. Veza stuba i temelja preko armiranobetonske aice

Veza prenosi velike momente

savijanja. Kod ove veze stub se postavlja

na ploicu za nivelsanje i pomou drvenihklinova dovodi u projektovan poloaj, azatim se aica ispunjava betonom (slika8.1).

Varijanta ovog reenja je da se utemelju ostavi prostor za smetanje stuba(slika 8.2). aica moe biti nazubljena imora da bude armirana tako da prihvati sve

uticaje u ukljetenju.U fazi montiranja stabilnost stuba se

moe obezbediti kosnicima.

Slika 8.


9/22

9

7.1.6. Veza izmeu stuba i temelja preko zavarivanja armature na sueljak

Veza (slika 9.) prenosi velike momente savijanja i praktino predstavlja monolitanspoj.

Posle postavljana stuba na leite od nekog blago elastinog materijala, ugaoneipke sehvataju u stege (kleme) koje treba da budu dovoljno vrste da osiguraju stabilnoststuba u fazi montae.

Prvo se zavaraju ipkeprihvaene klemama, a zatimostale, i to dijaginalno, da bi

se u to veoj meri smanjiouticaj kontrakcije vara.

Posle skidanja stega

postavljaju se uzengije i vri

dodatno betoniranje.Varijanta ovog reenja

je spoj koji prenosi momente

samo u jednom pravcu.

Slika 9.

7.1.7. Veza izmeu stuba i temelja preko zavarivanja preklopljene armature

Veza (slika 10.) prenosi velike momente savijanja i praktino predstavlja monolitanspoj.

Posle postavljanja stuba u

projektovan poloaj i prihvatanja kosnicimavri se zavarivanje preklopljene armatureredosledom opisanim u prethodnoj vezi.

Posle obavljenog zavarivanja

postavljaju se uzengije i vri se dodatnobetoniranje.

Varijanta ovog reenja je spoj kojiprenosi momente samo u jednom pravcu.

Slika 10.

7.1.8. Veza izmeu stuba i temelja preko armature nastavljene mufom

Veza (slika 11.) prenosi velike momente savijanja i praktinopredstavlja monolitan spoj.

Treba proveriti da li ovako nastavljena armatura prenosi samo

zatezanje, pa se pri dimenzionisanju stuba ne moe raunati kao pritisnutaarmatura.

Slika 11.


10/22

10

7.1.9. Veza izmeu stuba i temelja preko zavarenih elinih ploica- podvezica

Veza (slika 12.) prenosi velike momente savijanja. Presek stuba je redukovan i prsten

od elinihploica zavaren na glavnu armaturu stuba.

Na temelj se postavlja propisno usidrena horizontalna ploa. Stub se postavlja naploicu za izravnanje i zavarivanjempodvezica spaja sa elinom ploomusidrenom u temelj.

Prostor izmedju stuba i temelja

se injektira, a presek stuba se

dobetonira na licu

mesta.

Varijanta A ove veze prenosi

momente u oba pravca, a varijanta B

samo u jednom.

Slika 12.

7.2. VEZA STUB-STUB (SS)

7.2.1. Zglobna veza izmeu dva stuba - suva veza

Veza (slika 13.) je analogna

zglobnoj vezi stuba i temelja.

Slika 13.

7.2.2. Veza izmeu dva stuba preko zavarenih eonih elinih ploa- suva veza

Ova veza (slika 14.) moe da prenese male momente savijanja.Oba stuba imaju eone eline ploe u obliku ugaonika (varijanta A) ili ravne

(varijanta B). U oba sluaja armatura je zavarena za eline ploe s tim to je tojednostavnije uiniti u varijanti A.

Zahteva se potpuno naleganje dve

eline ploe, pa je potrebno u tom ciljuobezbediti i elinu ispunu. Za lakepostavljanje stuba u projektovani poloajkoristi se kratki modanik na sredini stuba.

Zavarivanje se vri po obodu elinih ploa.Slika 14.


11/22

11

7.2.3. Veza izmeu dva stuba preko zavrtnjeva - suva veza

Ova veza (slika 15.) moe da prenesemale momente savijanja. Treba uzeti u obzir

redukciju preseka stuba na mestu spoja. Vezaje analogna odgovarajuoj vezi stuba i temelja.

Slika 15.

7.2.4. Veza izmeu dva stuba preko etiri bolcna- suva veza

Veza (slika 16.) je analogna odgovarajuoj vezi stuba itemelja.

Slika 16.

7.2.5. Veza izmeu dva stuba preko zavarenih elinih ploa - podvezica - mokra veza

Veza (slika 17.) moe da prenese velike momente savijanja.Na oba stuba su za armaturu zavarene vertikalne eline ploe koje opasuju

redukovani presek stuba.

Po postavljnju stuba u projektovani poloajdodatne podvezice se zavarivanjem povezuju za oba

stuba. Prostor izmeu dva stuba se zapunjavacementnim malterom, pa ova veza doputa velikuvertikalnu toleranciju.

Varijanta A je namenjena za stubove kojiprenose momente savijanja u oba pravca, a varijanta

B za jedan pravac.

Posle zavarivanja vri se dodatno betoniranjepreseka stuba.

Slika 17.

7.2.6. Ostale veze sa betoniranjem na licu mesta - mokre veze

To su veza izmeu dva stuba preko armature zavarene na sueljak, veza izmeu dva

stuba preko armature zavarene na preklop i veza izmeu dva stuba preko armaturenastavljene mufom. Ove veze su analogne odgovarajuim vezama stuba i temelja.


12/22

12

7.3. VEZA STUBGREDA (SG)

7.3.1. Veza izmeu stuba i grede preko elinog ugaonika- suva veza

U varijanti A (slika 18.) ove veze greda se

oslanja preko ugaonika vezanog zavrtnjima za

stub. Ovakva veza je zglobna i moe da prenesemale transverzalne sile, pa je pogodna samo za

privremene konstrukcije.

U varijanti B (slika 18.) greda se oslanja

na ugaonik koji je ugraen u stub. Ugaonik jezavaren za armaturu stuba i postoje dodatne

zavarene poprene ipke ispod ugaonika kod

srednjeg stuba (detalj 9), a kod krajnjeg stubajedna iznad a jedna ispod ugaonika (detalj 7).

Ispod i iznad ubetoniranog ugaonika se

postavljaju i dodatne uzengije.

Slika 18.

7.3.2. Veza izmeu stuba i grede preko elinog kratkog elementa- suva veza

Kod ove veze, koja je zglobna i moe daprenese velike transverzalne sile, greda sa

uputenim krajem se oslanja na elini kratkielement formiran iz vertikalnih elinih rebara sa

horizontalnom flanom od elinog lima zaoslanjanje (varijanta A, slika 19.) ili vertikalno

postavljenim ugaonicima i flanom (varijanta B, slika19.).

U oba sluaja vae iste napomene ovezivanju ovih elemenata za armaturu stuba kao u

prethodnom sluaju.

Slika 19.


13/22

13

7.3.3. Veza izmeu stuba i grede preko vertikalnih elinih ploa- suva veza

Veza (slika 20.) je zglobna i

moe da prenese velike

transverzalne sile preko malepovrine oslanjanja. Ploe supropisno usidrene u gredu i stub.

Ova veza ne doputavelike tolerancije pa je pogodna

samo za kratke grede kod kojih je

skupljanje betona u najveem deluveobavljeno.

Slika 20.

7.3.4. Veza izmeu stuba i grede preko armiranobetonskog kratkog elementa - suvaveza

Veza (slika 21.) je zglobna i doputaprenoenje transverzalnih sila proizvoljne veliineu zavisnosti od materijala od koga je naleuapovrina.

U varijanti A greda je iznad elementa, u

varijanti B kraj grede je uputen, a u varijanti Cbetonski kratki element je zavrtnjima vezan za

stub.

U svim varijantama se mogu upotrebiti

modanici i ankeri sa ili bez matice u zavisnosti odveliine aksijalne sile koju treba prihvatiti.

Slika 21.

7.3.5. Veza izmeu stuba i grede preko armiranobetonskog kratkog elementa ojaanogelinim elementima- suva veza

Veza je analogna prethodno opisanoj, s tim to elini elementi poveavaju

transverzalnu silu koju veza moe da ponese i smanjuju veliinu naleue povrine.


14/22

14

7.3.6. Veza izmeu stuba i grede na vrhu stuba - suva veza

Veza je analogna vezi izmeu stuba i grede preko armiranobetonskog kratkogelementa.

7.3.7. Veza izmeu stuba i grede na vrhu stuba sa leitem od elinih elemenata-suva veza

Veza je analogna vezi izmeu stuba i grede preko armiranobetonskog kratkogelementa ojaanog elinim elementima.

7.3.8. Veza izmeu stuba i grede preko zavarenih elinih ploica- suva veza

Veza (slika 22.) prenosi sve statike uticaje. Kontinuitet je ostvaren pomou elinih

ploica na dnu i vrhu grede. Ploice moraju biti proraunate na sve uticaje kojima su izloenei pravilno usidrene u beton.

Uticaj skupljanja

betona na ovakvu vezu je

vrlo nepovoljan, pa

skupljanje elemenata treba

da se u to veem obimuostvari pre montiranja.

Slika 22.

7.3.9. Veza izmeu stuba i grede preko prednapregnutih ipki ili visokovrednihzavrtnjeva - suva veza

Veza (slika 23.) u varijanti A prenosi

sve statike uticaje, a u varijanti B ne prenosimomente savijanja.

Tanak sloj maltera izmeu grede istuba treba da dostigne potrebnu vrstou preutezanja.

U varijanti A pri utezanju se mogu javitikontra momenti. Rupe za zavrtnjeve treba da

budu izraene sa posebnom preciznou, jerbi mala odstupanja onemoguila izvoenjeveze.

Na gredi treba da postoje depovidovoljne duine da omogue smetanjezavrtnjeva u rupe.

Posle utezanja depovi se moguispuniti suvim betonom.

Slika 23.


15/22

15

7.3.10. Veza izmeu stuba i grede preko kablova sa naknadnim prednaprezanjem -suva veza

Veza (slika 24.) prenosi sve uticaje i predstavlja monolitan spoj. Po postavljanju grede

na kratak element na stubu kroz otvore se provlai kabl. Prostor izmedju ela grede i stubase ispunjava tankim slojem betona koji

treba da dostigne potrebnu vrstou prepoetkaprednaprezanja.

Ukoliko mogu da se oekujualternativni momenti u spoju, donja strana

grede moe da se zavarivanjem usidreneploice vee za elino ojaanje nakratkom elementu.

Kod ovog spoja posebno je

znaajna antikorozivna i protivpoarnazatita.

Slika 24.

7.3.11. Veza izmeu stuba i grede na vrhu stuba preko kablova sa naknadnimprednaprezanjem suva veza - suva veza

Veza (slika 25.) prenosi sve uticaje i

predstavlja monolitan spoj.

Greda se postavlja na ploicu zanivelisanje i sloj suvog betona, a zatim se spoj

prednapree vertikalnim kablovima kojiprolaze dustuba.

Slika 25.

7.3.12. Veza izmeu stuba i grede preko nastavljanja armature i dobetoniranja presekagrede - mokra veza

Veza prenosi sve statike uticaje.Prefabrikovana greda se postavlja

na kratki element. Armatura koja viri iz

stuba se preklapa (slika 26., detalji 1 - 5) ili

zavaruje (slika 27., detalji 7 i 8) sa

armaturom grede. Uzengije koje vire iz

grede su otvorene i preklapaju se poto se

zavri preklapanje ili zavarivanje podunearmature. Slika 26.


16/22

16

U drugom sluaju broj takvih uzengija koje se naknadno preklapaju je manji.Preklapanje uzengija se moe izbei ako se delovi ipki koje treba da se preklope saarmaturom grede spoje sa svojni nastavkom u stubu preko narezane aure na ulazu u stub(slika 27., detalj 9). Ako se oekuju

alternativni momenti, greda moeda se privari za kratak element.

Ukoliko redukovan presek

prefabrikovane grede ne moe daponese uticaje od sopstvene

teine treba predvideti privremenedodatne oslonce.

Slika 27.

7.3.13. Veza izmeu stuba i grede preko naknadnog prednaprezanja kablova idobetiniranja preseka grede - mokra veza

Veza (slika 28.) prenosi sve uticaje.

U varijanti A prednapreu se sve grede uredu od jednom, a u varijanti B greda po greda, tozahteva kotve za nastavak koje zauzimaju dosta

mesta.

I ovde vae sve napomene iz predhodnogveze.

Slika 29.

7.3.14. Veza izmeu stuba i grede betoniranjem vora na licu mesta - mokra veza

Veza (slika 30.) prenosi sve uticaje.

Pre dobetoniranja vora vri se zavarivanje armature. U varijanti A se mogu prenetimale transverzalne sile, a u varijanti B, preko vute, znatno vee.

Prefabrikovana greda mora da ima posebne privremene oslonce dok novi beton ne

ovrsne. Povrine koje dolaze u dodir sa novim betonom moraju biti dobro orapavljene,oiene ipremazane nekim od polimernih premaza.


17/22

17

Novi beton treba da bude spravljen sa

aditivima za brzo ovravanje i protivskupljanja.

Slika 30.

7.3.15. Veza izmedju stuba i grede preko elinih ploica spojenih zavrtnjem - mokraveza

Veza moe da prenese male statike uticaje.Iz grede i stuba isputene su eline ploice koje se spajaju zavrtnjem, a zatim se vri

dobetoniranje do punog preseka grede.

Tolerancija se postie preko oblih rupa za zavrtanj to smanjuje nosivost ove veze namomente savijanja. Zavrtnjevi i ploice treba da budu sraunate na sve uticaje koje

veza treba da prenese, i ploice propisno usidrene. Dodatne uzengije treba predvidetina delu gde se ploice sidre, kao i u samom voru.

Novi beton treba da ima to manje skupljanje.

7.3.16. Veza izmeu stuba i grede na vrhu stuba betoniranjem na licu mesta mokraveza

Veza (slika 31.) prenosi aksijalne i

transverzalne sile i manje momente

savijanja.

U varijanti A greda se na stub

oslanja preko kratkog elementa, a u

varijanti B za gredu su u fazi montaeneophodni privremeni oslonci.

Vae sve napomene navedene zavezu izmeu stuba i grede betoniranjemvora na licu mesta.

Slika 31.


18/22

18

7.4. VEZA GLAVNA GREDASEKUNDARNA GREDA (GG)

7.4.1. Veza izmeu glavne grede i sekundarne grede preko elinog kratkog elementa i

eline papue- suva veza

Veza (slika 32.) ne prenosi momente savijanja.

U varijanti A ove veze kratak element je ugaonik ubetoniran u glavnu gredu u

horizontalnom poloaju. Ovakva veza moe da prenese male transverzalne sile.U varijanti B kratak element je

formiran od dva vertikalno postavljena

ugaonika i horizontalne zavarene elineploe na koju nalee sekundarna greda.Ovakva veza moe da prenese velike

transverzalne sile.U varijanti C kratak element je

formiran od dve vertikalno postavljene

eline ploe ubetonirane u glavnu gredu ina njih navarene horizontalne ploe na kojuse oslanja sekundarna greda. Ovakva veza

prenosi velike transverzalne sile.

U varijanti D sekundarna greda se

na glavnu oslanja preko eline papue.Ovakva veza moe da prenese male

transverzalne sile.Posebnu panju treba obratiti naarmaturu u glavnoj gredi (uzengije i

podune ipke) u okolini ugraenogelinog ugaonika.

Slika 32.

7.4.2. Veza izmeu glavne i sekundarne grede preko armiranobetonskog kratkogelementa - suva veza

Veza prenosi samo transverzalne sile.

Kratki element moe da bude izbetoniran u isto vreme kada i glavna greda,dobetoniran kasnije ili prikaen na glavnu gredu preko zavrtnjeva.

Takoe su mogui razliiti poloaji u vertikalnom pravcu sekundarne grede u odnosuna glavnu.

7.4.3. Veza izmeu glavne i sekundarne grede preko prednapregnutih ipki ilivisokovrednih zavrtnjeva - suva veza

Sekundarna greda se oslanja na glavnu preko betonskog kratkog elementa a zatim

povezuje pomou prednapregnutih ipki ili zavrtnjeva.

Veza prenosi velike aksijalne sile i velike transverzalne sile, a u nekim sluajevima ivelike momente savijanja.


19/22

19

7.4.4. Veza izmeu glavne grede na vrhu glavne grede - suva veza

Veza je zglobna. Ovde se mogu upotrebiti bolcnovi razliitih duina, sa ili bez navrtke.

7.4.5. Veza izmeu glavne i sekundarne grede preko naleuih povrina ojaanihelinimelementima - suva veza

Ovakva veza (slika 33.) moe daprenese velike transverzalne sile preko malih

naleuih povrina.Ako se elini elementi postavljeni na

mesto naleganja zavare, veza moe daprenese i male

aksijalne sile.

U varijanti B je mesto oslanjanjasekundarne grede u glavnu povuen ka osovinigrede da bi se smanjio ekscentricitet

oslanjanja.

Kod ove veze treba posebno obratiti

panju na antikorozivnu zatitu.

Slika 33.

7.4.6. Veza izmeu glavne i sekundarne grede na vrhu glavne preko prednapregnutihipki ili visokovrednih zavrtnjeva - suva veza

Za ovu vezu vae sve napomene navedene za vezu izmeu glavne i sekundarnegrede preko prednapregnutih ipki ili visokovrednih zavrtnjeva.

7.4.7. Veza izmeu glavne i sekundarne grede ispod glavne mekom armaturom ilivisokovrednim zavrtnjima - suva veza

Ovakva veza moe da prenese male vertikalne sile ako se upotrebi meka armatura.Veza sa visokovrednim zavrtnjima moe da prenese vrlo velike transverzalne sile a

veliina momenta savijanja koju ovakva veza moe da prenese zavisi od razmakazavrtnjeva.

Kod ovakve veza antikorozivna i protivpoarna zatita su od velikog znaaja.

7.4.8. Veza izmeu glavne i sekundarne grede na vrhu glavne preko armaturnih petlji -mokra veza

Veza (slika 34.) moe da prenese velike transverzalne sile.U varijanti A iz sekundarne grede je isputena horizontalna kuka koja se postavlja

oko bolcna isputenog iz glavne grede. Ovakva veza prenosi male aksijalne sile.


20/22

20

U varijanti B od glavne armature

sekundarne grede formirana je petlja koja se

postavlja preko dva bolcna iz glavne grede.

Ovakva veza moe da prenese velike aksijalne

sile.Po smetanju sekundarnih greda

spojevi se dobetoniraju na licu mesta betonom

koji mora dobro da se ugradi oko armaturnih

petlji.

Slika 34.

7.4.9. Veza izmeu glavne i sekundarne grede dobetoniranjem na licu mesta - mokraveza

Ovakva veza (slika 35.) prenosi velike

aksijalne i transverzalne sile, a u varijanti B,

gde zategnuta armatura kontinualno prelazi

preko spoja, i velike momente savijanja.

Slika 35.

7.4.10. Veza izmeu glavne i sekundarne grede preko nastavljanja zategnute armaturezavarivanjem - mokra veza

Veza prenosi sve uticaje. Sekundarna greda se postavlja na betonski kratak element

na glavnoj gredi a zatim se zavarivanjem gornja armatura sekundarne grede spaja sa

ankernim ipkama usidrenim u ivinu glavnu gredu.Druga varijanta je da se ova armatura spaja preko ipki za nastavljanje koje prolaze

kroz gornju flanu glavne grede.Dobetoniranje treba vriti betonom koji ima to je mogue manje skupljanje, a takodje

i skupljanje sekundarne prefabrikovane grede treba da je u to veoj meri obavljeno premontae.


21/22

21

8. ZAKLJUAK

Reavanju problema veza treba posvetiti punu panju u svim fazama projektovanja igraenja. Tip spoja treba uskladiti sakonstrukcijom objekta, prirodom sila koje se mogupojaviti u njima i tehnologijom izrade i montae.

Reavanjem veza trebalo bi obezbediti dovoljnu prostornu krutost zgrade, poduslovom da se na jednostavan nain ostvari prenoenje sila sa jednog elementa na drugi, uzobezbeenje potrebne izolacije i trajnosti zgrade.

Pri izboru sistema veza treba izbegavati reenja koja zbog ruenja jednog spoja ilielementa mogu dovesti do loma cele konstrukcije.

Realizacija veza predstavlja sloen i odgovoran posao od ijeg rezultata u mnogomezavisi kompletan poduhvat industrijskog graenja objekata, to nalae potrebu paralelnog

teorijskog i eksperimentalnog istraivanja u cilju neprekidnog usavravanja njihovih reenja idetalja.


22/22

22

9. LITERATURA

- MONTANI GRAEVINSKI OBJEKTI, ekonomika, Beograd, 1983.Spojevi veze montanih betonskih zgrada, Doc. mr Radomir Foli

- http://www.grf.bg.ac.rs/

Detalji montanih veza, Montane konstrukcije, prezentacija

Documents

Montazni elementi