MISLI GLOBALNO : DELUJ LOKALNO : YELLOW PAGESarhiva.emins.org/uploads/useruploads/knjige/02-dugo-putovanje.pdf · Ideal moderne Evrope nisu Sjedinjene Evropske Države u kojima bi

MISLI GLOBALNO : DELUJ LOKALNO : YELLOW PAGES

D u g o p u t o v a n j e u E v r o p u

19

92

- 2

00

2

Pisci, putopisci, slikari i rani fotografi svedoče da su se u prošlom veku po skoro svim našim palankama pojavili hotel ili kafana »Evropa« ili »Jevropa«, još uvek smešteni u orijentalne zgrade od ćerpiča. Žudnja za pripadanjem svom kontinentu postojala je, dakle, još tada i – kako vidimo – postoji i sada. Je li i danas ovde samo na staru kuću postavljena novo namalana moderna firma? Ili će u njoj, bez obzira na skromnu spoljašnost, brzo početi nešto evropsko i da se događa, kao što su, na primer, u opisanim lokalima stali da se prikazuju prvi filmovi, odmah pošto su ih braća Limijer snimili?Odgovor zavisi od mogućnosti prvih i novih članova ovoga Pokreta i od nekih procena koje su oni već dali ili će da daju. U teškim, strahovito teškim trenucima nije lako usredsrediti se, a kamoli biti jasan. Ipak, neke se osnove za razmišljanje i opredeljivanje mogu predložiti. Ovakav pokret, iako nepolitički i širok, ne može da bude vrednosno mlitav. Za ljude koji hoće da upražnjavaju toleranciju teško je da budu “fanatično trpeljivi”, ali se za evropsko određenje u duhovnom smislu mora znati da sadrži neka odlučna odbijanja. U našem slučaju, ovaj otklon počiva i na poimanju evropske i naše tradicije.

Dobra i loša tradicija

Kada govori o tradiciji, razuman čovek se ne oslanja na ce-lokupnu prošlost, pa i na sve ono što je u njoj bilo srazmerno stalno, nego misli na “dobru” tradiciju. Žele se sačuvati i održati oni pravci koji sadašnjost čine boljom od prošlosti, a odbaciti oni koji su doveli dotle da žalimo za dobrim vremenima.Na loše evropske tradicije neprekidno nas podsećaju za-govornici našeg usamljivanja. Da su živi, o naličju Evrope bi povodom petstogodišnjice Kolumbovih plovidbi mogli da posvedoče američki starosedeoci: oni su, kao i mi ponekad, na vrlo ružan način otkrili Evropu zavojevanja, bahatosti, bolesti, gramzivosti, verske zatucanosti, mučenja i uništavanja prirode. Evropljani nisu bili milosrdniji ni jedni prema drugima: to je bio kontinent neprekidnih sukoba, u koje je samo u ovom veku dva puta bio uvučen i ceo svet. Evropa je, međutim, umela da uči. Ta sposobnost se, do duše, prvo ispoljavala u oblastima udaljenim od uređivanja odnosa u društvu i među društvima. Iz filozofije, nauke i umetnosti nemirenje s prirodnim zakonima i stanjem stvari prenosilo se na

Evropa je bila i kontinent neprekidnih sukoba, u koje je samo u XX veku dva puta bio uvučen i ceo svet. A mračna Evropa i mračna Srbija vrlo se dobro razumeju. Evropa je, međutim, umela da uči

dr Vojin Dimitrijević«

Dve Srbije u dve Evrope



19

92

- 2

00

2

Sledeći “evropejski princip”, oslobođena Srbija se vrlo brzo uključila u razvijeni svet, razvila svoj jezik, školstvo, univerzitet, nauku, umetnost, privredu i

- jednu od upečatljivijih demokratija Evrope

očovečenje ljudske sudbine. Evropa je kontinent na kome je nastao sam pojam uređenih ljudskih prava i u kome su ta prava prvi put kodifikovana.Posle Drugog svetskog rata, istovremeno s nas-tajanjem obnovljenog Međunarodnog evropskog pokreta, kome danas prilazi pokret u Srbiji, u Evropi se savlađuje i rat, to do skoro sveto pravo suverenih država: ne čini se to idealističkom zabranom agresije, nego razumevanjem uzroka sukoba.

Funkcionalna integracija, koja je u osnovi prve od evropskih zajednica, rešila je kvadraturu kruga francusko-nemačkih odnosa i poslužila kao odličan obrazac za uređivanje drugih. Evropski pokret je duhovni tvorac Saveta Evrope, u kome opet nastaje prvi međunarodni sud kome se pojedinac može obratiti za zaštitu svojih prava, mimo volje i protiv volje svoje države.Za to vreme je jedna druga Evropa živela u zamračenom i zastrašenom garnizonu, metući pod tepih svoje najteže probleme da bi nestala ostavljajući za sobom retardiranu, zadrtu pustoš. Na žalost, bili smo bliži ovoj poslednjoj polovini kontinenta, u mislima, ako ne telom: što je gore, privid srazmernog blagostanja uspešno je prikrivao duhovnu bedu.I pre toga, naša je prošlost bila u znaku borbe dva načela. Jedno je uživanje u kalu i prostakluku, »pozlaćeno« pozivanjem na izvitoperena sećanja na iskonsku religiju i nestala carstva, obožavanje svake vlasti, naročito one koja je prgava i nepredvidiva i koja je činila da na ovom prostoru nijedan misleći čovek ne umre a da bar jednom ne okusi zatvor i da se kao veličina sećamo ljudi koji za života nisu mogli da znače ništa ili su to postigli po cenu velike pakosti i ponižavanja.Drugi je princip koji hoćemo da nazovemo ev-ropejskim. Sledeći njega, oslobođena Srbija se vrlo brzo uključila u razvijeni svet, razvila svoj jezik, školstvo, univerzitet, nauku, umetnost i privredu. Sve do skora, ovde se nije znalo za »odliv mozgova«: visoko obrazovni ljudi vraćali su se kući, iako su znali da kapetanska i podanička Srbija neće da ih mazi i vukli su, zajedno sa strancima koji su se ovde rado nastanjivali, zemlju kroz uspone i

padove do jedne od upečatljivijih demokratija Evrope. Seljak je bio podstican da bude domaćin, a njegova obdarena deca su se školovala, a ne lutala gradovima kao veštački proleteri. Prva godina privredne razmene Srbije sa SAD završila se platnim suficitom u korist Srbije!Treba biti za Nušića a ne za one koji su ga hapsili; za Gligorija Geršića, a ne one koji su hteli da ga streljaju; za Gecu Kona, a ne one koji su knjige

zabranjivali; za Lazu Pačua, a ne za one koji su mu dali ulicu dugu dvadeset koraka.Ne iznenađuje to što se pobornici naše loše tradicije pozivaju na ono što je bilo ili jeste rđavo u Evropi. Setimo se samo koliko se često razne represivne mere, uključiv i zločin mišljenja, moralno-političku podobnost i svakovrsno diskri-minisanje, pravdaju time što slični propisi postoje i u evropskim zakonima, makar oni poticali i iz davne prošlosti i danas se ne primenjivali. Mračna Evropa i mračna Srbija vrlo se dobro razumeju.

Odbijanje slobode

Stavljanje na stranu dobre tradicije znači čvrst stav u odnosu na nova pitanja. On se može utvr-diti ustanovljavanjem osnovnih uzroka sadašnje tragedije na jugoslovenskom prostoru. Po mom mišljenju, tri su najvažnija.Prvo, odbijanje slobode i nelagodnost sa slobo-dom. Lišivši se autoritarne vlasti, pohitali smo da, kao što mačka svom gospodaru pokazuje mrtvog miša, svoju sposobnost izbora ostavimo na prag kolektiva ili njegovih takozvanih rukovodilaca.Drugo, nepriznavanje opšteg u ljudskom biću. Između Hegela, koji je napisao da se čoveku du-guje poštovanje zato što je čovek, a ne zato što je Nemac, Francuz ili Italijan, i Benžamena Konstana, koji je rekao da nije nikada video čoveka, nego Nemca, Francuza ili Italijana, opredelili smo se za Konstana, dakle za goru i odbačenu evropsku tradiciju.Treće, neshvatanje i nepoštovanje razlika. Došli smo dotle da drukčijega od sebe ne možemo trpeti u svojoj blizini i da ga izbacujemo iz zajednice. Ispalo je da je razlikovati se, u najmanju ruku,


nesavesno i nepošteno, a vrlo često i izdajnički. Umesto dijaloga, koji se tumači kao znak slabosti, i kompromisa, koji je uvek »truo«, na našim pro-storima se otvoreno zagovara aparthejd: opet jedna od ružnih evropskih tradicija.U skladu s onim što se podrazumeva kao Evropa-

ideal, umesto etnocentrizma, rasizma i fašizma, treba birati poštovanje ljudskog dostojanstva i sveopštih ljudskih prava; umesto nasilja i van-dalizma, uvažavanje kulture i bogatstva kulturnih razlika. Konačno, život nas uči da i Evropa i mi treba da prihvatimo i vrednosti o kojima se nije mnogo vodilo računa i koje sada preuzimamo iz nekih drugih civilizacija: to su vrednosti pove-zane s poštovanjem prirode i zaštitom Zemlje od zagađivanja i potrošačkog traćenja.

Ideal

Takav ideal Evrope nisu Sjedinjene Evropske Države u kojima bi od granica do granica svi

gradovi i sva sela bili istovetni, s jednakim reklamama za Koka Kolu i Marlboro. Sadašnja Evropa već uspešno prihvata sve nacionalizme i nacionalna osećanja i jemči im razvoj. Nema su-koba između nacionalne kulture, međunarodne organizacije i nadnacionalnog zajedničkog

vođenja svetskih i evropskih poslova.Oni koji će pohitati da Evropski pokret u Srbiji oglase za anacionalan treba da razmisle da li su svojim narodima više sreće doneli velikonacionalni i šovinistički pokreti poput nacional-socijalizma, fašizma ili falangizma, od socijaldemokrata, liberala, demohrišćana i evrokomunista, koji su, čuvajući svoju ideologiju i nacionalnu pripadnost, gradili integrisanu Evropu.Mržnja nije jedina emocija. neosećanje mržnje nije znak bezosećajnosti. Priznavanje razuma ne znači ravnodušnost i odsustvo volje.Možemo li se složiti bar o ovome?

Ideal moderne Evrope nisu Sjedinjene Evropske Države u kojima bi od granica do granica svi gradovi i sva sela bili istovetni, s jednakim reklamama

za Koka Kolu i Marlboro

«Autor je bio predsednik Evropskog pokreta u Srbiji od 1992. do 1994, godine, a tekst je njegov govor na osnivačkoj skupštini EPuS 1992.



19

92

- 2

00

2

Mnogi među proevropskim i demokratskim pripadnicima intelektualne i političke elite Srbije, pred usponom diktature Miloševića i uzavrelim ratnim pokličima iz same Srbije, izlaz vide u spašavanju Jugoslavije kroz reforme oslonjene na koncept građanina i građanske države. Oni Evropu vide kao cilj, ali i kao sredstvo u suprotstavljanju nacionalističkoj euforiji.Zahvaljući Sonji Biserko, Snežani Mihajlović i Branislavi Alen-dar, početkom 1991. godine, upoznajem neke od ovih ljudi, pre svih Srđu Popovića i Vesnu Pešić. Oni, tada, vredno rade na organizovanju Evropskog pokreta u Jugoslaviji. Odlazim na nekoliko njihovih sastanaka i prihvatam da razgovaram s predstavnicima Hrvatskog Europskog Vijeća da prisustvuju osnivačkom sastanku Evropskog pokreta u Jugoslaviji.

Virtual reality

Naravno, njihovo kolektivno članstvo ne dolazi u obzir, ali je izuzetno važno da se obezbedi njihova saradnja. Lerotić, Balog i Ćučić prihvataju saradnju, a na osnivačku skupštinu jugo-slovenskog pokreta, u beogradskom Hyatt Hotelu, dolazi Čučić. U Zagrebu smo se dogovorili da ne bi trebalo otežavati napore međunarodne promocije ovog projekta, ali smo i podelili sumnju u to da se može išta učiniti na ideji jugoslovenstva, a pogotovo ako se ona oslanja na nepostojeće građansko društvo.Uz to, znalo se da Evropi ni nacionalizam nije stran. No, bo-ravak u Zagrebu učvrstio me je u uverenju da, uoči raspada bivše Jugoslavije, konstruisanje virtualne realnosti predstavlja slabu utehu, a da “prava” realnost nameće ojačavanje de-mokratskih osnova izgradnje Srbije. Demokratski odgovor na duboku krizu nacionalnog ideniteta Srba i državnog identiteta Srbije omogućava izmirenje s “Drugim” u samoj Srbiji, u susedstvu... - a to je pretpostavka našeg puta u Evropsku uniju.Razgovori s Franom Cetinićem i Dušanom Šiđanskim – zalju-bljenicima u ideju evropskog federalizma – osnažuju moje uverenje novim i novim argumentima za federalističku Evropu. Dakle, ne bežeći od podrške osnivačima jugoslovenskog ev-ropskog pokreta, opredeljujem se da sačekam bolju priliku za stvaranje Evropskog pokreta u Srbiji. Razgovori u Londonu s

Početkom devedesetih, javnost bivše Jugoslavije i Srbije podeljena je između očekivanja relativno brzog uspeha reformi i ulaska u Evropu, s jedne, i vrtoglavog uspona etno-nacionalističke mobilizacije, govora mržnje i pretećih sukoba, s druge strane

Evropa kao lekdr Dušan Janjić«



19

92

- 2

00

2

Vanetom Ivanovićem, koji je bio među osnivačima Evropskog pokreta 1947., uveravaju me da je to pravo rešenje.Kasnije nailazim na novo ohrabrenje - na podatak da je Udrženje federalista Srbije, kojim je predse-davao dr Dragiša Kešeljević, osnovano 1956.

godine u Parizu. Naravno, među osnivačima je bio i neumorni i nepopravljivi demokrata Desimir Tošić. I danas smatram da je izuzetna prednost i čast što se Desimir uključio u rad Evropskog pokreta u Srbiji.

Srpsko-hrvatska veza

Odlazim sa Srđom i Vesnom, aprila 1991. godine, u Frajburg, u Švajcarskoj, na skup “Mi-norities and Nationalism in Europe”, u organizaciji međunarodnog Evropskog pokreta. Naravno, nismo u istoj “delegaciji”. Oni su predstavnici Evropskog pokreta u Jugoslaviji, a moje put-ovanje je podržalo Hrvatsko Vijeće. Jasno mi je: mi nismo iz iste priče, ali se razumemo. Ali, nije mi ni dan-danas jasno zašto u Srbiji i tzv. “građanske demokrate” i tzv. “demokratski nacionalisti”, a tek šovinisti... - ne žele da Srbija bude samostalna država.Slaven Letica i Zvonko Lerotić su, pak, podržavali osnivanje Evropskog pokreta u Srbiji, verujući, kao i ja, da se i tako nalivaju temelji za saradnju koja će, posle svih strahota rata, nužno doći. Dakle, bio je to tek jedan od prvih koraka ljudi iz hrvatskog Pokreta u razvijanju saradnje koja je nastavljena sve do danas. To je svojevrsna in-vesticija u budućnost hrvatsko-srpskog pomirenja koje tek dolazi.

Kraj, pa početak

U Frajburgu upoznajem Max Ambuhla, pot-predsednika međunarodnog veća Evropskog pokreta i, od prvog časa, znam da sam stekao novog pouzdanog prijatelja. U razgovoru s Cha-trine Lalimier prolazimo kroz dolazeće teške godine etničkih sukoba, ratova i propadanja Jugoslavije

i Srbije, uz zajedničku konstataciju da Srbija mora da bude prepoznata kao članica evropske poro-dice. Ona me, jasnim i oporim iskazima o tome kako će Srbija, ukoliko JNA na bilo koji način prenese ratna dejstva na susedne zemlje, biti izolovana i kako će sankcije Evropske zajednice

trajati barem desetak godina, priprema za ono što dolazi.Kasnije, kada je helikopter posmatrača Evropske zajednice oboren iznad Kapošvara, u Mađarskoj, znao sam: dolaze sankcije i izolacija! Max je sve vreme razgovora ćutljiv, ali vidno zainteresovan i zabrinut. Osećao sam da je nekako bliži snu o građanskoj Jugoslaviji, ali ni demokratska Srbija nije mu daleka.Max me, krajem leta, u bašti beogradske “Moskve”, podseća na moju argumentaciju iz Frajburga i traži da, u osloncu na osnivače Fo-ruma za etničke odnose, osnujem Evropski pokret u Srbiji. Ponavljao sam sebi: “Šta mi bi da budem vidovit?! Da li je trebalo da ćutim u Frajburgu?”. Naravno, prihvatam, ali pod uslovom da mi Max pomogne da pridobijemo zajedničkog prijatelja Konstantina Obradovića. S Kostom sam se osećao sigurnijim.I, krenuli smo od onoga što smo imali, a to nije bilo malo. Osnivači Foruma bili su i Bransilava Alendar, Behljul Beqa, Srđan Bogosavljević, Vo-jin Dimitijević, Nina Dobrković, Drinka Gojković, Jasminka Hasanbegović, Branislava Jojić, Boško Kovačević, Vera Marković, Radmila Mileusnić, Fahri Musliu, Branka Novaković, Milan Simić, Laslo Tot, Vladan Vasilijević i Laslo Vegel, ali i neki od osnovača Evropskog pokreta u Jugoslaviji, pre svih Sonja Biserko, Biljana Kovačević – Vučo i Vesna Pešić. U saradnji sa njima, sve je teklo nekako samorazumljivo i izgledalo je mnogo lakše nego što je stvarno bilo.U brojnim razgovorima s Ivanom Stambolićem ponavljali smo da je put u Evropsku zajednicu je-dina razvojna šansa za Srbiju. Ali, pre toga, posao mora da se obavi u Srbiji. Srbija bez Miloševića

Mnogi među proevropskim i demokratskim pripadnicima intelektualne i političke elite Srbije pred usponom Miloševićeve diktature Miloševića

i uzavrelim ratnim pokličima iz same Srbije Evropu vide kao cilj, ali i kao sredstvo u suprotstavljanju nacionalističkoj euforiji



19

92

- 2

00

2

i bahatog šovinizma je ona Srbija koja pripada Evropi. Zato je skoro prirodno proizlazilo da je naš put u Evropu put antiratnog angažovanja i upornog rada na okupljanju demokratskih snaga. Znali smo da to uključuje i brojne neuspehe, ali tada nisam ni slutio da će to ići do Ivanovog ubistva i do sramnog svrstavanja uz zid ćutanja mnogih koji sebe nazivaju “Evropljanima” i “demokratama”.Kako Srbija nikada nije obilovala demokratama, a pogotovo ne 1992. godine, bilo je od životne važnosti da se u Evropski pokret u Srbiji uključi što više osnivača Evropskog pokreta u Jugoslaviji koji su živeli u Srbiji. Bilo je premalo ljudi spremnih da se, tada, angažuju na javnom promovisanju evropskih vrednosti, a previše posla. Zato mi je jedan od najmilijih događaja vezanih za Osnivačku skupštinu bio, i ostao, pozdravni telegram Srđe Popovića, predsednika jugoslovenskog Pokreta, koji se tada nalazio u SAD.Ivan nam je, bez ikakvog premišljenja, pružio utočište (kancelariju) i finansijsku podršku, a Goran Cetinić, tada zaposlen kod Ivana, bio je taj koji je, radeći u Jugoslovenskoj banci za međunarodnu ekonomsku saradnju, odvajao vreme za pripremu osnivačke konferencije. S malo novca, mnogo rada i podrške mnogih, a posebno Mirjane i ostalih iz porodice Šaletić, stigli smo do osnivačke konfer-encije na Kolarcu.

Srbija pripada Evropi

Sve vreme rada na mestu generalnog sekretara osnovno uverenje mi je bilo da Evropski pokret u Srbiji izraste u pokret u kome će svoje mesto naći i ljudi iz sveta biznisa (angažovanje Miška Stevovića, Mikija Savićevića i Milana Vujačića bila je potvrda da smo na dobrom putu), vođe političkih partija (u vremenu dok sam ja bio generalni sek-tretar pridobili smo Dušana Mihajlovića iz Nove demokratije i Danicu i Vuka Drašković iz SPO),

nezavisni pojedinci i nevladine organizacije.Bio sam uveren, a to sam i sada, da će u dolazećoj post-miloševićevskoj Srbiji, na prve izbore za Evropski parlament, Evropski pokret u Srbiji biti nosilac zbirne liste demokratskih, proevropskih partija, grupa i pojedinaca. Tada me je užasavala

mogućnost da bi Evropski pokret u Srbiji mogao da bude tek samo jedna od brojnih nevladinih organizacija.U traženju izlaska iz izolacije Srbije, punopravno članstvo u Federalnom veću međunarodnog Ev-ropskog pokreta, koje je ostvareno 18. decembra 1993. godine, bilo je više od tračka nade. Činjenica da smo međunarodno priznati u istom danu kada i evropski pokreti Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Grčke, Rumunje i Poljske, predstavljala je jasnu poruku: Srbija pripada Evropi!Ogromni posao za sticanje ovog međunarodnog priznanja obavio je tadašnji predsednik Vojin Dimitrijević. Ali, pomogli su i Miki Savićević, Branislava Alendar, Snežana Mihajlović i drugi. Naravno, o tome tadašnja javnost Srbije nije znala mnogo. To i nije bila vest za tadašnje urednike. Ne sećam se ni čestitki sadašnjih lidera koji bi, navodno, da nas vode tamo - u Jevropu!

Postmoderna diktatura

U Srbiji pod Miloševićem javnost je ukinuta. Tada smo se navikli da raspravljamo i onome o čemu se ne raspravlja – o činjenicama. Mediji su se bavili propagandom, a činjenice su bile ono što se kao takvo izviče. Odluke su donošene izvan očiju javnosti, a njoj se u oči bacala prašina neistine i poluistina. A i međunarodna javnost počinje da Srbe i Srbiju gleda u okvirima jed-nostranih stereotipova koje, unutar zemlje, nameće Miloševićeva propagandna mašinerija.Potreba za nezavisnim medijima koji će jezikom činjenica govoriti domaćoj javnosti o Evropi, a Evropi o Srbiji, postaje san. Od 1992. do kraja 1994. godine, tragali smo unutar Evropskog pokreta u Srbiji za bilo kakvim mogućnostima da ovaj san i realizujemo u javi. Okupio sam tim u kome su bili Srđan Bogosavljević, Stojan Ðorđević, Ljiljana Nikolić, Fahri Mulsiu, Radmilo Kljajić,

Novica Kocić, Vesna Knežević – Simonović, Rade Krstinić, Danko Polić, Mileta Prodanović, Jovan Radulović, Nebojiša Spaić, Milka Stanišić, Mina Vidaković, Laslo Vegel, Emilija Vukadin. Ovom timu snova nije bio problem da pravi časopis “Evropa”.

Činjenica da je Evropski pokret u Srbiji međunarodno priznat u istom danu kada i evropski pokreti Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Grčke, Rumunje i Poljske,

predstavljala je jasnu poruku: “Srbija pripada Evropi!”



19

92

- 2

00

2

“Evropa” je, kao glasilo Evropskog pokreta u Srbiji, izlazila na srpskom i engleskom jeziku i izdržla je godinu i po dana. Imena autora (Max Ambuhl, Vicko Arpad, Stojan Babić, Živko Baljkas, Stefano Bianchini, Dragan Bisenić, Safeta Biševac, Srđan Bogosavljević, Branko Bojović, Srbobran Branković, Radoslav Bratić, Goran Cetinić, Aleksa Ðilas, Stojan Ðorđević, Dragana M. Ðurić, Vladimir Goati, Dušan Gajić, Zeke Gecaj, Drinka Gojković, Vida Golubović, Michel Graham, Jovan Ćirilov, Vladimir Ćurguz – Kazimir, Miroslav Hadžić, Ismet Haydari, Gordana Ilić – Popov, Tamara Ivančić, Željko Ivaniš, Dušan Janjić, Borjana Jazić, Aleksandra Jovanović, Dragan Jovanović, Ibrahim Kadriu, Ana Kara – Pešić, Vesna Knežević – Simonović, Mila Korugić – Milošević, Boško Kovačević, Dragan Kremer, Bora Kuzmanović, Olga Kudrin, Mladen Lazić, Milka Lučić, Dubravka Marković, Dragoljub Mićunović, Jelica Minić, Alma Midžić – Šoštarić, Ratko Nešković, Dušan Pajin, Milan Panić, Žarko Paunović, Ratko Petković, Branka Petrović, Jelica Petrović, Vesna Pešić, Tomislav Popović, Mileta Prodanović, Mirjana Radojčić, Jovan Radovanović, Darko Radović, Jovan Rodić, Nebojša Spaić, Svetlana Spaić, Vasilije B. Sujić, Jelena Šantić, Carl-Urlick Shieroup, Marija Šimoković, Paul Shoup, Dragan Štavljanin, Milko Štimac, Nenad Šurić, Svetilsav Taboroši, Mirko Tepavac, Desmir Tošić, Vladan A. Vasilijević, Laszlo Vegel, Mina Vidaković, Emilija Vukadin, Maja Vučić, Mirjana Zdravković), zatim imena

ljudi koji su govorili za “Evropu” (Max Ambuhl, Rafael Argullol, Jean Boudriar, Zbigniev Bzezinsky, Ivica Dačić, Richard Demarcko, Vuk Drašković, Zoran Ðinđić, Hans Magnus Enzensberger, Leny Fisher, Renzo Imbenio, Gyorgy Konrad, Vojislav Koštunica, Sonja Licht, Dušan Mihajlović, Gian Piero Orsello, Slobodan Selenić, Dragoslav Srejović, Ritha Susmuth, Vladimir Štambuk, Des-mir Tošić, Dragan Velikić, Willy Wimmer, Želimir Žilnik), kao i teme i činjenice koje je “Evropa” objavila govore o tome kako smo videli otvoreno društvo i naš put u Evropu.Naravno, nikakvu podršku od tadašnje većinske javnosti i medija u Miloševićevoj službi nismo ni očekivali, niti smo je dobili. No, kada je postalo jasno da “Evropu” podržavaju neki ljudi u zem-lji i kada je tek najavljena pomoć Evropske zajednice preko “Press Now”, dogodilo se ono što je bilo za očekivanje. Aprila 1996. godine, famozni haški K-3, Ratomir Tanić, u osloncu na ljudsku sitničavost i zlobu balkanskih špijuna, fabrikujući omiljenu priču Slobino – Stanišićevog DB-a o finansijskim i inim malverzacijama, uspeo je da onemogući dalje izlaženje “Evrope”.Znao sam i govorio onima koji su tada to želeli da čuju: “To je zaslužena kazna za uspeh, posebno za izvrsni intervju koji je Drinka Gojković napravili s Hansom Enzensbergerom. Zar je trebalo doz-voliti da nam se, u broju 4, objašnjava da je Miloševićeva vladavina prvi primer postmoderne dikatature?”

«Autor je bio generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji od 1992. do 1994



19

92

- 2

00

2

Preko trnja do zvezdaMirko Tepavac«

Upravo se navršava tri godine otkad je Evropski pokret u Srbiji postao punopravan član međunarodnog Evropskog pokreta i dve od naše predhodne izborne godišnje skupštine. Od te dve burne godine, jedna pripada besmislenom ratu, a druga - sadašnjem nestabilnom miru.Tokom celog tog perioda, naš Pokret je dosledno ustajao protiv rata i nacionalističkog divljanja, protiv velikodržavnih projekata i etničkog progona, protiv otimanja za teritorije i komandne pozicije, protiv teorija i prakse razdvajanja stanovništva po kriterijima nacije i vere, krvi i tla. A pre svega, razume se, protiv nasilnih metoda koje oni podrazumevaju i podstiču. Pokazalo se da takvim ciljevima odgovara državno dirigovanje privredom, jednopartijski monopol, autoritarna vlast i simulirani parlamentarizam.

Obeshrabrujuće daleko od Evrope

Iznuđeni mir, Dejtonski kompromis i nedavno ukidanje sankcija razotkrili su svu nespojivost postojećeg stanja stvari sa evrops-kim normama. Pokazalo se da mi nismo mimo Evrope i sveta jedino zato što smo ratovali, nego, naprotiv, da smo i ratovali baš zato što nismo hteli da menjamo anahrono državno i društveno biće, suštinski inkompatibilno slobodnoj ekonomici i demokratskom ustrojstvu.Mislim, razume se, na onakve promene kakve je pre pola veka prihvatila zapadna Evropa, a posle pada Berlinskog zida i skoro cela istočna, sa retkim izuzecima, među kojima danas, nažalost, mi zauzimamo jedno od poslednjh, ako baš ne poslednje mesto. Upravo zato je i bila moguća populistička zamena teza: nam-etanje apsolutnog prioriteta nacionalnog i separatnog, nad demokratskim i integrativnim, prevaga konzervativnog nad reformskim, militantnog nad miroljubivim.Zato se i pokazalo da je i promena zvanične politike od ratovanja ka privređivanju i od izolacije ka Evropi i svetu na vrlo tankoj podlozi, da se želi onakav mir koji štiti poredak iz koga se krenulo u rat. Ništa ne menja ni činjenica što su i neki naši susedi na isto sudbonosno pitanje dali slično rđav odgovor. Validan je i ostaje da važi samo jedan meritorni znak raspoznavanja: Srbija je samo onoliko bliska Evropi koliko je njena unutrašnja evolucija u skladu sa evropskim normama.

Pokazalo se da mi nismo mimo Evrope i sveta jedino zato što smo ratovali, nego, naprotiv, da smo i ratovali baš zato što nismo hteli da menjamo anahrono državno i društveno biće, suštinski inkompatibilno slobodnoj ekonomici i demokratskom ustrojstvu



19

92

- 2

00

2

Iz toga sledi neveseo zaključak, da je Jugoslavija, a još više sama Srbija, obeshrabrujuće daleko od Evrope! Daleko je čak i od članstva u Savetu Evrope, a o učlanjenju u Evropsku uniju, zadugo neće moći biti ni govora.

“Evropoklonici”

Nećemo se ipak prepustiti očajanju. Što je put duži, to pre treba krenuti i brže ići. Srbija (Jugoslavija) će

kad-tad morati da pređe taj put, jer nije moguće da će se njeni građani trajno miriti sa poslednjim mestom na skali evropske razvijenosti, tim pre što je još 1980. Jugoslavija bila pred statusom pridruženog člana Dvanaestorice, kao prva, i tada jedina, među istočnoevropskim zemljama koja je ispunjavala uslove. Danas, eto, nismo ni među čak 40 članica Saveta Evrope. Svest o potrebi odlučujućeg preokreta može danas, moralno kvalifikovanije nego iko, da zastupa upravo naš Pokret, koji je, ako ne jedini, onda sigurno jedan od malobrojnih koji se za to zauzimao od samog svog nastanka.I danas Evropski pokret u Srbiji, iako nevladina i vanstranačka organizacija, ili baš zbog toga, lakše može da komunicira sa svim sličnim subjektima u zemlji i van nje. Upravo zbog toga ne treba ovom prilikom prećutati da smo propustili da osetnije proširimo krug pristalica i pripadnika Evropskog pokreta izvan Beograda i to je sigurno najoprav-daniji prigovor koji bi nam se mogao uputiti. Takođe smo, ali sa mnogo manje naše krivice, propustili da se tešnje povežemo sa Evropskim pokretima država bivše Jugoslavije - gde oni

postoje - kao i sa Evropskim pokretima drugih susednih zemalja. Naše inicijative su postojale, ali su rezultati, nažalost, ostali sasvim skromni. Sve što je iziskivalo osetnija materijalna sredstva, nije se moglo dogoditi.Ipak nas i ono što smo postigli obavezuje da činimo i mnogo više. Srbiji i Jugoslaviji su potrebna ev-

ropska rešenja: za organizaciju društva, države i privrede, za tranziciju i demokratiju, za položaj nesrpskog stanovništva, za status Kosova, Vojvo-dine i Sandžaka, za susedsku i regionalnu saradnju, za građanske slobode, slobodu kulture i medija. Ta rešenja nam se sve neodložnije nude, ako ne kao jedina, a ono, sigurno, kao najproverenija. Potrebna je samo politička volja da se ono što mora biti, preduzme što pre.

Verujem da su, u celini uzev, sva nastojanja EPuS - i deklarativno i faktički - bila u skladu sa suštinskim interesima Srbije i Jugoslavije, kao društva i kao države. Nismo ni za trenutak zapadali u krizu političke savesti, iako su nam, izričito ili posredno, lepljene etikete “mondijalizma”, “kvazi-patriotizma” i “evro-poklonstva”.

Moralna i akciona obaveza

Političko nasilje, prerušeno u patriotizam, nije poštedelo ni naša evropska zalaganja. Mislim da se može tvrditi da je naš Pokret u čitavom tom vremenu, aktivno delovao u duhu svojih pro-gramskih načela, da danas ne mora da opozove ni jedan svoj potez, ni jedno svoje javno zalaganje. Glavni odbor, njegova tela i publikacije, pri čemu naročito ističem Forum za međunarodne odnose, odgovarali su i blagovremeno i politički jasno na dramatična pitanja koja je postavilo proteklo vreme. Treba istaći i kreativni doprinos pojedi-naca, istaknutih članova našeg Pokreta i članova Foruma za međunarodne odnose u rasvetljavljanu i razumevanju problema koje je nametnulo naše uzburkano vreme.

Poslednji događaji vezani za izborne manipulacije i stranačku diskriminaciju dramatično su potvrdili alarmantno zaostajanje Srbije za evropskim merili-ma političke kulture i građanskih sloboda. Građani kojima danas u Evropi nije garantovana sloboda izbora, ne mogu računati ni na kakvu slobodu, pa ni na civilizovanu budućnost. Društvo koje se ne

Srbiji i Jugoslaviji potrebna su evropska rešenja - ako ne kao jedina, a ono, sigurno, kao najproverenija

Nismo ni za trenutak zapadali u krizu političke savesti, iako su nam, izričito ili posredno, lepljene etikete “mondijalizma”, “kvazi-patriotizma” i

“evro-poklonstva”


leči izborima, bira nasilje kao lek. Suviše opasno za sredinu u kojoj je sila uvek bila brža od razuma, a silnici dugovečniji od reformatora.Evropski pokret u Srbiji nije mogao mnogo više da učini, ali je, ipak, činio koliko je mogao. Srbija je pred imperativima suštinskih promena i za Ev-ropski pokret tu ima više prostora nego snaga da ga ispuni. Srbija ne može preurediti svet prema svojim potrebama, ali može i mora nešto mnogo

teže - mora se sama preurediti, da ne ostane izolovana, konzervativna i ksenofobična i, kao takva, destabilizirajući faktor na Balkanu.Ovakva, kakva je sada, ne odgovara Evropi, ali ne odgovara ni sopstvenim građanima. Programski moto - “za demokratsku Srbiju u ujedinjenoj Ev-ropi” - ostaće, verujem, još dugo naša politička inspiracija, naša moralna i akciona obaveza.

«Autor je bio predsednik Evropskog pokreta u Srbiji od 1994. do 1996. Tekst je njegov govor na Godišnjoj skupštini Evropskog pokreta u Srbiji 1996. godine.

16



19

92

- 2

00

2

Mesto, vreme, način...dr Jelica Minić«

Prve dve godine nakon osnivanja, 1993/94, Evropski pokret u Srbiji okupljao je intelektualce iz akademskog sveta, uglavnom pravnike, manji broj novinara i nekoliko umetnika, nekolicinu poslovnih ljudi koji su imali privatni biznis, nekoliko uglednih bivših političara. Aktivnosti su bile pretežno usmerene na kritiku ratne politike, ksenofobije, nacionalizma. Isticanje evropske opcije bio je oblik otpora narastajućoj plimi militantne velikos-rpske ideologije i ikonografije.Organizacija je bila mala, bavila se etničkim pomirenjem, dijalogom sa albanskim intelektualcima sa Kosova i iz Albanije, uticajem religije na etničke sukobe, analizom političke scene u Srbiji i SRJ. Razvijale su se postepeno partnerske relacije sa drugim nevladinim organizacijma koje u to vreme nisu bile brojne, kao i sa partnerima iz inostranstva, posebno iz regiona. Tema regionalne saradnje je već tada prisutna u glavnim aktivnostima Evropskog pokreta.

Hrabri ljudi

Nakon početnih, osnivačkih aktivnosti u prostorijama YUBMES banke, koje je podržao Ivan Stambolić, tadašnji direktor, Ev-ropski pokret se ubrzo preselio u Institut ekonomskih nauka, čiji je direktor, Tomislav Popović, i sam angažovano podržavao ovu nevladinu organizaciju i bio njen član. Ni jedan od ove dvojice hrabrih ljudi, koji su se, svaki na svoj način, suprotstavili zastrašujućoj retrogradnoj orijentaciji velikog dela tadašnje političke scene u Srbiji, nije više živ. Obojica su žrtve režima. Političko ubistvo i stradanje od stalnog političkog nasilja. Bilo je veoma teško zadržati ličnu i političku autonomiju i integritet i brinuti o ustanovi, zaposlenima, tražiti perspektivu kada ona nije bila dogledna. Ta dva čoveka su dali suštinsku pomoć u nastanku Evropskog pokreta u Srbiji, uz sav rizik koji je to podrazumevalo. Neka im je slava i hvala.Do leta 1996, Evropski pokret u Srbiji nije imao svoje prostorije u pravom smislu. Koristio je prostranu kancelariju u Institutu ekonomskih nauka na drugom spratu i od troškova se plaćao samo telefon i sekretarica. Sve ostalo je bila nepisana donacija Instituta i volonterski rad grupe entuzijasta, koji su voleli to što su radili i verovali u svoju misiju. Za veće sastanke korišćena je sala Instituta.

Evropski pokret u Srbiji oslobodio se svog početnog elitizma i stekao kapacitet da se, baveći se običnim dnevnim temama, sa običnim ljudima, po malim i velikim gradovima i opštinama, nametne kao autentična evropska opcija



19

92

- 2

00

2

Troškovi telefona i skromna zarada sekretarice plaćani su iz individualnih i kolektivnih članarina. Kolektivne su bile po 300 DEM i plaćalo ih je de-setak privatnih firmi koje su bile učlanjene u Biznis forum Evropskog pokreta. Neki od projekata su nakon izvesnog vremena dobili finansijsku podršku za organizovanje skupova i štampanje rasprava ili studijskih tekstova. Bilo je pravo slavlje kada je od Soros fonda dobijen faks, a zatim i prvi i, zadugo, jedini kompjuter, koji je dramatično unapredio rad kancelarije Tako je počeo razvoj organizacije, kadrovski, finansijski, tehnički.

Traženje identiteta

Teme kojima se u tom periodu bavio Evropski pokret nisu mogle da privuku masovno članstvo. Čak je i unutrašnja struktura organizacije bila razuđena, heterogena i bez čvrste unutrašnje funkcionalne povezanosti. Nije bilo ni sredstava za razvoj programa i aktivnosti. U drugoj polovini 1994. godine, došlo je do zamora, krize i gotovo gašenja organizacije. Propao je i pokušaj pokre-tanja glasila sa evropskim sadržajem.Tokom 1995. počinje traganje za novim temama, aktivnostima, struktur om, ciljnim grupama. Evrop-ski pokret se orijentiše na prostor koji nisu zauzele političke stranke. Analizom programa političkih

stranaka u SRJ ustanovljeno je da nijedna od njih nije posvetila adekvatnu pažnju lokalnom razvoju i razvoju preduzetništva, sem fragmentarno. Lokalni razvoj je jedino bio naglašen u programu Nove demokratije, a preduzetništvo se kod većine poja-vljivalo kao knjiška kategorija i deklarativno.I u sferi političkog delovanja ove dve oblasti su bile zanemarene. Čak ni dva daleko najobuhvatnija i najsadržajnija politička programa Demokratske stranke, u Srbiji, i Demokratske partije socijalista, u Crnoj Gori, nisu se obratila dvema ciljnim grupama (lokalna samouprava i preduzetnici) na pravi način. Na tom nepokrivenom političkom polju Evropski pokret je sagradio svoju današnju razuđenu strukturu, brojno članstvo za jednu NVO i atraktivnost za različite ciljne grupe.

Underground

Idući tim putem, Evropski pokret u Srbiji oslobo-dio se svog početnog elitizma i stekao kapacitet da se, pričajući o običnim dnevnim temama, sa običnim ljudima, po malim i velikim gradovima i opštinama, nametne kao autentična evropska opcija. Sve vreme, osnov koordinatnog sistema bila je ujedinjena Evropa i saradnja sa susedima - reintegrisanje regiona po svim osnovama.Političke stranke ni ovim pitanjima nisu posvetile neophodnu pažnju. Miloševićev režim je svima nametnuo svoju matricu - samoispitivanje, traženje neprijatelja, samokažnjavanje i kažnjavanje dru-gih. Ideologiji zatvorenog društva delimično su podlegali čak i oni koji su se protiv nje najiskrenije borili. Imperijalna politika koja se zaodevala u ruho žrtve suzbijala je sposobnost vizije i građenja ravnopravnog partnerstva i u zemlji i izvan nje.Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, 1995, prestanak rata i nešto lakše komuniciranje sa svetom omogućili su prvi veći projekt Evropskog pokreta sa Fondacijom Fridrih Ebert, koja je tek započinjala svoje aktivnosti u SRJ. U maju 1996, održana je međunarodna konferencija i štampani radovi sa konferencije “Proširenje EU, Jugoslavija i Balkan”. Jedini prostor koji se mogao dobiti za ovaj

vrlo uspešan skup sa uglednim učesnicima iz zemlje i Evrope bila je kockarnica u hotelu Metropol. Niko nije bio spreman da rizikuje. Tako su elitne akcije počele u stilu “Underground”.

Moralna dijaliza

Evropskom pokretu se u to vreme priključio Forum za međunarodne odnose, koji je do tada delovao pri Građanskom savezu Srbije i u kome su bile ugledne političke ličnosti - publicisti, stručnjaci za međunarodne odnose i novinari. Značajan broj članova Foruma nije bio učlanjen u političke stranke, ali su svi bili pripadnici izrazito građanske i proevropske opcije. Sa statusom foruma pri Evropskom pokretu u Srbiji, koji je bio i ostao nestranačka organizacija, proširen je broj njegovih

Za nas koji smo mu posvetili godine teškog življenja, ostaće u mislima kao uspešni društveni eksperiment sa važnom političkom porukom onima koji

umeju da čitaju



19

92

- 2

00

2

članova iz većeg broja stranaka građanske i de-mokratske opcije (sem GSS i DC, uključili su se i predstavnici DS, SDU, ND, manjinskih stranaka i drugih nestranačkih i nevladinih organizacija).

Svima koji smo tada dolazili na redovne sas-tanke jednom nedeljno kao na neku moralnu, intelektualnu i političku “dijalizu” ostaće prelepi osećaj građenja jedne škole mišljenja, razvijanja analitičkih kapaciteta, lepog prijateljstva i soli-darnosti. Bili smo svi ravnopravni i niko nije bio sam. Nije nas ometala hijerarhijska disciplina stranaka, niti dnevnopolitička logika. Razmišljali smo slobodno, jedino oružje su bili argumenti i informacije, a jedina potvrda i satisfakcija razvoj događaja koji smo nastojali da analiziramo i pred-vidimo. Uticaj Foruma je vremenom postao im-presivan, a uloga u političkim promenama veoma bitna. Oko 15 tadašnjih članova Foruma danas radi u Saveznom ministarstvu inostranih poslova, mnogi su stranački lideri, istaknuti NVO aktivisti, urednici u medijima... Mnogih više nema. Onih, od kojih smo toliko naučili.

Ubrzani rast

U proleće 1996, Boris Vukobrat, uticajni predstavnik imućne jugoslovenske dijaspore iz Francuske, odlučio je, nakon nekoliko razgovora sa tadašnjim predsednikom Evrop-skog pokreta, Mirkom Tepavcem, predsednikom Foruma za međunarodne odnose Aleksandrom Nenadovićem i Živoradom Kovačevićem, da značajno pomogne organizaciju time što će omogućiti iznajmljivanje prostora za rad. Sep-tembra 1996, Evropski pokret u Srbiji se useljava u Ðure Jakšića 5, gde se i sada nalazi. Od tada nastaje ubrzani rast i razvoj organizacije, koja je pored svih svojih aktivnosti bila i svojevrsni inkubator za nove nevladine organizacije: G17, Udruženje poslovnih žena, Viktimološko društvo, Generacija 21, Udruženje za kvalitet života, Transparency International...U tom izuzetno dinamičnom periodu, cirkulacija kroz stan na prvom spratu u Ðure Jakšića 5 bila je celodnevna, a deo romantične i vrlo radne atmosfere i, ponekad, realne opasnosti sa

nama su delile komšije u zgradi, kafić i radnja u prizemlju. Preko puta, gledali smo u prozore i izloge jednog od glavnih neprijatelja građanske opcije, tvrđavu Miloševićevog režima i inspiraciju

njegove ideologije - Srpsku akademiju nauka.Višemesečni građanski protesti krajem 1996. i početkom 1997. zbog Miloševićevog neprizna-vanja izbornih rezultata, a, zahvaljujući tome, i prva građanska pobeda u Srbiji otvorili su najzad prostor za suštinsku komunikaciju sa dve ključne ciljne grupe: lokalne uprave u kojima je opozicija dobila vlast i preduzetnička popu-lacija, koja je videla šansu za izlazak iz izolacije i legalno poslovanje preko do tada zatvorenih granica zemlje.Tako je otpočeo proces zajedničkog učenja Ev-ropskog pokreta i svih onih kojima se obraćao i sa kojima je sarađivao. Počinje saradnja sa značajnim partnerima. Sa Kancelarijom za vezu UNDP u Beogradu počinje rad na pro-jektu razvoja preduzetništva na lokalnom nivou. Nakon obilaska niza gradova u Srbiji, urađene su studije slučaja u Novom Pazaru, Zrenjaninu i Vranju, a u oktobru 1997. u Zrenjaninu orga-nizovana je međunarodna konferencija “Kako podržati preduzetništvo u SRJ?” Konferenciju je podržala Fondacija Konrad Adenauer, kao svoj prvi projekt u SRJ.Nakon ove konferencije, aktivnosti su se širile kao požar. Prvo, sistematski rad sa nevladinim organizacijama u Vršcu, Kikindi i Zrenjaninu, a potom i osnivanje lokalnih veća Evropskog pokreta u tim gradovima. Kasnije se “osvajaju” i Niš, Kragujevac, Smederevska Palanka, Pirot, Novi Pazar, Užice, Velika Plana, Kovin...Danas Evropski pokret ima svoja lokalna veća, ili su u osnivanju, u tridesetak gradova u Srbiji. Teme stalne komunikacije su uvek bile životne i sa pitanjem kako to rade u Evropi i susedstvu - razvoj lokalne uprave, preduzetništvo, region-alna saradnja, mladi, žene, komunalni servisi, informisanje... Promovisane su brojne publikacije Evropskog pokreta koje su uvek imake evropsku dimenziju i region kao okvir. Pokrenuto je glasilo Evropa plus.

Sve vreme, osnov koordinatnog sistema bila je ujedinjena Evropa i saradnja sa susedima - reintegrisanje regiona po svim osnovama.



19

92

- 2

00

2

Rast je dobijao sve veće ubrzanje. Uloga je bila sve vidljivija. U pozivanju građana na glasanje 2000. Evropski pokret je tesno sarađivao sa drugim nevladinim organizacijama i bio veoma vidljiv, posebno u provinciji. Uz svu dramatiku i opasnost, iskusili smo svu lepotu i radost prelom-nih događaja, kada jedno razoreno i utučeno društvo dobija novu šansu. Osetili smo snagu i moć socijalnih procesa i na njih smo uticali, delujući iz samih korena.Evropski pokret u Srbiji se razvijao kao nehijerarhi-jska organizacija po principu mreže ravnopravnih partnera. Lokalna veća su bila pravna lica sa punom odgovornošću. Svačiji uspeh je zavisio od njega samog i od efikasnosti čitave mreže. Tako je eliminisano svako rivalstvo i uspostavljen princip da je svaki, i najmanji, uspeh zajedničko dobro.Unutar organizacije su samostalno delovali

Forum za međunarodne odnose, Grupa za ženska prava, Biznis forum, Razni dugoročni i kratkoročni projekti, koji su svi delovali uz određeni stepen koordinacije i, opet, po prin-cipu mreže. Taj osećaj slobode, samostalnosti i uzajamne podrške, osećaj da svi učimo jedni od drugih i da poštujemo tuđe uspehe možda je i bio ključ organizacionog, ali i suštinskog uspeha u promovisanju evropske ideje. Decen-tralizovana, institucionalno kreativna, raskošno raznolika Evropa.Imalo bi još mnogo toga da se kaže. Došle su nove generacije i Evropski pokret je sada mlad. Počeo je kao grupa sredovečnih i starijih građana odlučnih da deluju. Za nas koji smo mu posvetili godine teškog življenja, ostaće u mislima kao uspešni društveni eksperiment sa važnom političkom porukom onima koji umeju da čitaju.

«Autorka je bila generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji od 1994. do 2001.



19

92

- 2

00

2

Evropska ideja među SrbimaDesimir Tošić«

Ideja o udruživanju ili ujedinjenju evropskih naroda stara je vekovima. Bilo je pokušaja da se ona ostvari nasiljem, upotre-bom vojne sile. Uporedo s tim događajima, ideja se razvijala na svim stranama, ali je ostajala marginalna sve do Drugog svetskog rata. Tek tada, u emigraciji francuskih političkih i javnih radnika, našao se čovek koji se na mnogim stranama obeležava “ocem evropskog ujedinjenja” - Žan Mone (Jean Monnet, 1888 - 1979). On se nije mnogo pojavljivao u javnosti, ali je, već tokom rata, posebno među Francuzima, dejstvovao kao “čovek Evrope”, odnosno pomirenja i udruživanja evropskih država.Među našim ljudima tog vremena, opet u Londonu, jedan politički čovek, i možda jedini “Evropljanin”, bio je Milan Grol (1876 - 1952), vođ Demokratske stranke, pozorišni rukovodilac četvrt veka i književnik. On je u svojim dnevnicima i u pisanju jednog eseja, koji je objavljen četrdeset godina posle njegove smrti, “Iskušenja demokratije”, otvorio problematiku Evrope na najjasniji i najneposredniji način: “Jer Evropi nema života ako u njoj, razorenoj i iscrpljenoj, zbog grehova vlastodržaca i za zablude jedne generacije, milioni ljudi ostanu ograđeni bodljikavom žicom”.

Evropejci u emigraciji

Ali, posle Drugog svetskog rata, ideji evropskog udruživanja nije pruženo objektivno tle za njeno razvijanje kod nas. Jugoslavija je do pedesetih godina bila prethodnik “svetske revolucije”, uperene protiv evropskih zemalja i njihovog sistema. Nakon toga, Jugoslavija se sa svojim režimom dugo bavila namerom da okupi izvesne komunističke stranke i zemlje u front porotiv Sovjetskog saveza. Ali, pošto ni ta ekskurzija nije uspela, Jugo-slavija i njeno javno mnjenje bacili su se na takozvani “pokret nesvrstanosti” od šezdesetih godina i tu je bilo dosta uspeha na političkom i na ekonomskom polju.Međutim, ta i takva Jugoslavija politički je ignorisala rađanje ujedinjene Evrope od 1952. do 1957 . godine, iako je us-pevala da se ekonomski poveže sa tadašnjom Evropskom ekonomskom zajednicom, još od 1970. godine. Mnogi su verovali u Evropi - ne u samoj Jugoslaviji - da je naša zemlja, logično i praktično, prvi kandidat za ulazak u evropski krug posle izvesnih političkih promena, koje da su bile na pomolu. Ni jedna zemlja s jednopartijskim, odnosno nedemokratskim,

Na osnivačkom kongresu Evropskog pokreta u Srbiji, u Beogradu 1992. godine, misao “naših” Evropljana iz emigracije i dijaspore prešla je, najzad, u Beograd



19

92

- 2

00

2

režimom nije mogla i ne može ni danas postati član evropske zajednice.Ako nije bilo nade za evropsku ideju u samoj

Jugoslaviji, postavlja se pitanje kako je s njom stajalo u krugu rasejanih jugoslovenskih državljana koji su nekih desetak godina posle 1944. godine bežali iz Jugoslavije? Položaj evropske ideje ni među njima nije bio bolji, iako tu nije bilo političke represivnosti. Emigranti, u većini konzervativni ili čisti ekstremisti, nisu bili skloni evropskoj ideji, jer je ona bila ideja pomirenja i udruživanja - emigranti su, svaka etnička grupa, priželjkivali “treći svetski rat u borbi protiv komunizma” na čelu sa SAD. Kod hrvatskih emigranata nastavljala se stara istorijska iluzija da su oni “prirodno na Zapadu”, da se “istorijski” bore za interese Zapada, pa su očekivali automatsku podršku i protiv sistema u Jugoslaviji i protiv Jugoslavije kao međunacionalne zajednice.Međutim, bilo je izuzetaka i ovde. Na desetogodišnjicu Evropskog pokreta u Srbiji, valja se zadržati na nekim pojedinostima. Naime, kada je došlo do obrazovanja Evropskog pokreta u Hagu 1948. godine, to je bila organizacija koja je okupljala društvene radnike iz zemalja koje su bile slobodne, ne samo nacionalno, nego i politički. Jedan čovek, kome ovde treba odati priznanje, ne samo da nije prihvatao takvo stanje stvari, nego je preuzeo i inicijativu da ga, na neki način, i izmeni. To je bio Vane Ivanović (1913 - 1999), koji je od svoje dvanaeste godine živeo u Engleskoj. Privrednik, izdavač i sportista, Ivanović je preko evropske aktivnosti ušao i u politički život jednog užeg kruga naprednijih emigranata. Naime, on je još 1949. , dakle godinu dana posle osnivanja Evropskog pokreta, uspeo da ubedi svoje britan-ske prijatelje da sve učine da se obrazuje jedan poseban odbor od evropskih aktivista iz zemalja pod komunističkom vlašću. U prvom trenutku, tu su se našli emigrantski političari, među kojima od Hrvata Juraj Krnjević (1895 - 1991), a od Srba Živko Topalović (1886 - 1972), ali je stalno dolazilo do sukoba i javnih polemika, pa su se oni sami udaljili od Evropskog pokreta.

U međuvremenu, pojavljuje se nova inicijativa od strane emigranata u Francuskoj. Već 1949. go-dine, osniva se organizacija evropskih federalista

među Srbima, predvođenih od strane izvesnih kontroverznih ličnosti, i ona je trajala bez ikakvog rada i uspeha nekih sedam godina. Bilo je ne samo nerada i neuspeha, već i sukoba i svađa, i to pred evropskim aktivistima i organizacijama. Zato je centrala francuskog Federalističkog pokreta odlučila da se osnuje nova organizacija, te je 1956. godine osnovano Udruženje srpskih federalista, na čelu s dr Dragašem Kešeljevićem (1914). Iako se ova organizacija razvijala u miru, i ona je posle nekoliko godina iščezla sa horiznota.

Evropa među Srbima

Treba za istoriju naših evropskih aktivnosti zabeležiti još dva značajna datuma evropskog karaktera, i to baš u Francuskoj. Juna 1946. godine, pojavila se, štampana na geštetneru, brošura u vidu programa Srpske demokratske omladine. Ova je publikacija preštampavana docnije u Nemačkoj. To je bio poziv omladini da se pridruži programu ove organizacije, koja se prva izjasnila za “Evropu među Srbima”. Ta ista evropska ideja, kao evropski program, pojavila se ponovo u organizaciji koja je nasledila Srpsku demokratsku omladinu - Programskim pogledima Saveza “Oslobođenje”, januara 1955. godine.U međuvremenu, Vane Ivanović preuzima novu inicijativu da okupi ponovo Slovence, Hrvate i Srbe oko jednog evropskog foruma u okviru Evropskog pokreta. Godine 1960., obrazuje se poseban Ju-goslovenski odbor (za Evropski pokret) u okviru pomenutog Odbora, za predstavnike zemalja sa evropskog Istoka pod vlašću komunista. Glavnu ulogu u toj zajednici igrali su Poljaci i Mađari. U jugoslovenskom Odboru nalazili su se Franjo Sekolec, Vladimir Predavec, Vane Ivanović i pi-sac ovih redova. Mi smo nekih tridesetak godina učestvovali na svim evropskim kongresima, prven-stveno Ivanović i ja. Kao i ostali društveni radnici iz istočne Evrope, imali smo pravo da govorimo

Posle Drugog svetskog rata Jugoslavija je politički sasvim ignorisala rađanje ujedinjene Evrope


na kongresima, ali ne i pravo da odlučujemo u samom Pokretu i na kongresima.Kada se promenila atmosfera i mnogo toga drugog devedesetih godina, na osnivačkom kongresu Evropskog pokreta u Beogradu 1992. godine učestvovali smo Ivanović i ja po vlastitoj inicijativi. Misao “naših” Evropljana iz emigracije i dijaspore prešla je, najzad, u Beograd...

Breme istorije

Neće biti na odmet da na kraju postavim pi-tanje zašto se u prošlim decenijama evropska misao razvijala tako sporo i bez velikih uspeha u svim jugoslovenskim oblastima? Među istočnoevropskim i srednjeevropskim zemljama izvesna evropska ideja pojavila se samo u Češkoj, još sredinom XVI veka.Jugoslovenske oblasti, izlazeći iz srednjeg veka, stavljane su pod kontrolu ili okupaciju ondašnjih snažnih država, kakve su bile Austrija i Mađarska, s jedne, i Turska, s druge strane. Boreći se za svoju samostalnost, jugoslovenske zemlje obraćale su se za pomoć prvim moćnim susedima koji su ih mogli braniti ili pomoći da postanu samostalne. Za Srbiju je, recimo, u XIX veku Austrija bila značajna, počev od vremena ustanka 1804. godine, pa sve do poslenjih go-dina vladavine Obrenovića. Prve četiri decenije XX veka, Srbija je živela delimično od pomoći Rusije i Francuske.Na hrvatskoj strani, veza s Mađarskom nastala je još početkom XII veka, da bi tu patronažu zamenila Austrija u XVI veku, sve do austro-ugarskog sporazuma 1867. godine, kada je Hrvatska došla opet pod mađarsku kontrolu, uživajući od 1868. autonomiju po osnovu svog državnopravnog statusa još od 1102. godine.

Sasvim je logično to što su takve zemlje, bez manevarskog prostora, bile primorane da daju otpor jednoj zemlji ili da traže pomoć druge, veće zemlje.

Ignorisanje Evrope

Na taj način ideja evropske celine, odnosno ev-ropskog ujedinjenja, stiže sasvim dockan. Pojava Evropske ekonomske zajednice 1957. nije izuzetno uticala na našu sredinu, a nije ni mogla, s obzirom na režim pod kojim su jugoslovenski narodi živeli. Najpre žestoki sovjetski sateliti između 1945. i 1948. godine, jugoslovenski rukovodioci dali su se na palanetarnu politiku, ostavljajući politički Ev-ropu po strani. Još značajnije, nisu davali mnogo pojedinosti svojoj javnosti ne samo o razvijanju evropske ideje, nego nisu davali ni podatke o značaju koji je imala Evropska zajednica, kako ekonomskom, tako i političkom.Mada u zadocnjenju, Srbija je dužna da se danas suoči sa evropskom stvarnošću. Uprkos tome što mnogi politički ljudi često, i demagoški, ističu posvećenost našem ulasku u Evropsku uniju, treba voditi računa da postoji potencijalno snažan segment antievropskih snaga u našoj zemlji. Tome ima više razloga, ali možda najviše zbog procesa razbijanja jugoslovenske zajednice pod pritiskom unutrašnjih snaga takozvanog “republičkog nacionalizma” i nacionalizma izraženog u ksenofobiji dosta starog datuma, ali i posredno, uz pomoć izvesnih velikih sila, posebno SAD.Uzevši sve činjenice u obzir, Evropski pokret u Srbiji suočava se sa izuzetnim teškoćama. I sa teškim zadacima. To bi bila poruka svim članovima i prijateljima Evropskog pokreta u Srbiji.

«Autor je bio predsednik Evropskog pokreta u Srbiji od 1996. - 1999.



19

92

- 2

00

2

Kontra strujiŽivorad Kovačević«

U vreme kad su same reči “Evropa” i “evropske vrednosti” bile prokažene, osnivači Pokreta videli su Jugoslaviju kao modernu evropsku državu, koja je, ne samo geografski, već i civilizacijski, kulturno i duhovno deo Evrope i koja mora poštovati evropske standarde - od mirnog rešavanja konflikata, do zaštite ljudskih prava

Evropski pokret u Srbiji osnovan je 1992. godine, dok je na ovim prostorima besneo bratoubilački rat, svesno sejana mržnja prema onima sa kojima smo tolike godine živeli zajedno, a mediji trubili o velikoj međunarodnoj zaveri protiv “nebeskog naroda”. U vreme kad su same reči “Evropa” i “evropske vred-nosti” bile prokažene, osnivači Pokreta videli su Jugoslaviju kao modernu evropsku državu, koja je, ne samo geografski, već i civilizacijski, kulturno i duhovno deo Evrope i koja mora poštovati evropske standarde - od mirnog rešavanja konflikata, do zaštite ljudskih prava.

Vapaj u pustinji

Dakle, potpuno kontra struji. Ali, upravo na tom programu, koji je izgledao u to doba utopistički, Evropski pokret se razvijao, širio, jačao uticaj. U predvečerje demokratskih promena, Ev-ropski pokret je već bio vrlo velika i razuđena organizacija, sa mnoštvom oblika delovanja - i horizontalno, i vertikalno. Na Skupštini početkom 1999. godine, rekli smo da nam se čini da je Evropa od nas daleko, dalje nego ikad u našoj savremenoj istoriji. Izolacija u koju nas je Miloševićeva politika odvela cementirala se samoizolacijom.Zato je ovo što mi radimo, podvučeno je, koliko god da može izgledati marginalno i neuticajno i da ponekome zvuči kao glas vapijućeg u pustinji koji se ne može čuti od zaglušujuće “patriotske” buke, ipak važno i ne bez šanse i smisla, jer održava i razvija duh tolerancije, saradnje, otvorenosti prema duhovnim, kulturnim, političkim, informatičkim uticajima drugih, prihvatanja evropskih standarda i, istovremeno, neopozivog suprotstavljanja etničkoj i političkoj netrpeljivosti i represiji, duhovnom provincijalizmu, totalitarnom mentalitetu, kulturnoj začaurenosti i zatvorenosti, širenju mita o mržnji naroda oko nas, Evrope i sveta prema nama.Aktivnost Pokreta dobijala je sve više na obuhvatu i raznovrs-nosti. Nekoliko komponenti koje su svesno i strpljivo razvi-jane tokom više godina, u poslednjem periodu postale su preovlađujuća karakteristika Evropskog pokreta, po kojima je postao posebno prepoznatljiv u mnoštvu nevladinih organizacija



19

92

- 2

00

2

u Srbiji. Prvo, to je činjenca da je Pokret podržavao i pomagao osnivanje mnogih drugih nevladinih organizacija, kojima je nesebično pružao okrilje, davao logističku i drugu podršku i pomagao da se osamostale i stasaju, pri čemu su neke od njih postale kolektivni članovi Pokreta (Generacija 21, Asocijacija poslovnih žena, Transparency Interna-tional itd.).Drugo, preovlađujući udeo u aktivnostima imaju mladi, koji čine osnovnu snagu i glavni pokretački

i inovativni resurs Pokreta dajući mu svežinu, dinamičnost, modernost i kritički impuls. Treće, mreža od trideset lokalnih veća, koja se osnivaju po strogo utvrđenim kriterijumima i dobijaju stručnu, tehničku i koordinacionu podršku Pokreta, zadržavajući pritom punu akcionu samostalnost, čini Evropski pokret u Srbiji snažno utemeljenom i diversifikovanom organizacijom, jedinstvenom u regionu.Treće, Pokret je razvio široku saradnju sa lokalnim zajednicama (prvo sa opozicionim opštinama u vreme starog režima, a kasnije se taj krug znatno proširio), realizujući najraznovrsnije projekte i ak-cije modernizacije lokalne uprave i obuke njenih kadrova (reforma budžetiranja i transparentnost javnih nabavki, jačanje učešća i uticaja građana u lokalnoj samoupravi, biranje najboljeg opštinskog službenika, lokalni vodič za domaćinstva u 50 opština itd.). Četvrto, Evropski pokret ima vrlo moderno organizovanu stručnu službu koju vode mladi i obrazovani ljudi, sa znanjem stanih jezika, obučeni za koncipiranje i realizovanje projekta i veoma predani misiji Pokreta.

Put u Evropu i svet

Među mnogim forumima Evropskog pokreta (politički, ekonomski, preduzetnički, etnički), prvi je osnovan Forum za međunarodne odnose. Ustvari, Forum je organizovala grupa uglednih profesora i istraživača u oblasti međunarodnog prava i međunarodnih političkih i ekonomskih odnosa, iskusnih diplomata i vodećih spoljnopolitičkih komentatora iz nezavisnih medija, koji su odlučili

da se priključe Evropskom pokretu u Srbiji. Bio sam predsednik Foruma prve četiri godine i za mene to ostaje neponovljiva institucija po sastavu, kompetenciji i demokratičnosti. Već skoro deset godina članovi Foruma se sastaju svake srede u 18 časova (bez izuzetka), uvek povodom aktuelnih tema, sa uvodničarima koji se brižljivo pripremaju kao da govore na nekom međunarodnom skupu i u jednom vrlo tolerantnom dijalogu, znalačkom i negnjavatorskom, nastoje da ocene našu

unutrašnju situaciju sa stanovišta međunarodne pozicije zemlje, spoljnu politiku Jugoslavije i de-lovanje njene diplomatije.Forum se često obraćao najširoj javnosti svojim ocenama, stavovima, inicijativama i dokumentima. Forum je, pored ostalog, izašao sa Predlogom platforme za alternativnu spoljnu politiku, doku-mentom “Jugoslavija na kraju veka: kojim putem u Evropu i svet” i publikacijom “Jugoslavija i svet” u kojoj je tridesetak kompetentnih analitičara, članova Foruma, iznelo svoja gledišta o svim bit-nim pitanjima naših spoljnopolitičkih odnosa sa međunarodnim činiocima (UN, EU, OEBS, MMF itd.) i pojedinim državama – velikim, evropskim, susednim itd. Ta analiza je poslužila kao osnova za raspravu o spoljnopolitičkim prioritetima koja je održana odmah posle demokratskih promena u oktobru 2000.“Spoljnopolitičke sveske” u kojima su štampane anlaize Foruma bile su neizostavno štivo za one koji su želeli da kritički promišljaju našu međunarodnu poziciju. Ne mali značaj imali su redovni prilozi i intervjui članova Foruma u nezavisnim domaćim medijima i inostranim novinama, TV i radio stanicama, što je samo jačalo njihovu “izdajničku” reputaciju. Nažalost, nekoliko najistaknutijih i najvisprenijih članova i osnivača Foruma, čija je znalačka i britka javna reč ostavljala uvek snažan trag, nije više među živima. Mnogo bi nam danas značili kompetencija, iskustvo i analitičnost No-vaka Pribićevića, Koste Obradovića, Dragoslava Adamovića, Ranka Petkovića, Nikole Burzana, Dušana Štrpca i Ivana Veselinovića.

Već sama orijentacija na Evropu, na pridruživanje Evropi i prihvatanje evropskih vrednosti i standarda bila je veoma politična i oštro suprotstavljena

Miloševićevoj politici i režimu



19

92

- 2

00

2

Korektivni faktor

Evropski pokret u celini, a ne samo preko Foruma za međunarodne odnose, bio je od samog početka politički opredeljen i aktivan. Već sama orijentacija na Evropu, na pridruživanje Evropi i prihvatanje evropskih vrednosti i standarda bila je veoma politična i oštro suprotstavljena Miloševićevoj politici i režimu. Evropski pokret je učestvovao u svim javnim protestima i demonstracijama protiv

pogubne politike režima, izlazio sa javnim osu-dama i zahtevima, pomagao opštinama u kojima je opozicija bila na vlasti i odigrao nemalu ulogu u predizbornim i proizbornim kampanjama, kojima su duh i modernost najvećma dale nevladine organizacije.Međutim, već tokom ovih kampanja, Evropski pokret i druge nevladine organizacije su jasno isticali da ne žele samo da pomognu izbornoj pobedi DOS-a, već i da DOS-u jasno kažu šta od njega očekuju posle te pobede. Mnoge ideje za koje su se ove organizacije borile u nemogućim uslovima u protekloj deceniji dobile su šansu da budu realizovane, mada će i u novim okolnostima nailaziti na otpor inercije, oportunizma i konzer-vativizma.Evropski pokret u Srbiji bio je svestan toga da ćemo se susresti sa specifičnim problemom koji se javlja posle duge vladavine autoritarnog režima. Naime, dosadašnja opozicija postaće vrlo jaka vlast, sa više nego dovoljnom većinom u parlamentu, a, suštinski, nećemo imati opoziciju u smilu demokratskog ko-rektiva, kritike i kontrole vlasti. Socijalisti i radikali svakako neće moći da odigraju tu ulogu. Stoga će tu ulogu demokratskog korektiva moći i morati da igraju nevladine organizacije, posebno moderni i jaki sindikati i stvarno slobodni, stvarno nezavisni i visokoprofesionalni mediji.Oni treba da budu jake grupe za pritisak koje će pomoći, inspirisati i tražiti što potpuniju i bržu izgradnju novih, snažnih demokratskih i odgov-ornih institucija po evropskom modelu, novo pravosuđe i pravnu državu sa visokim, evropskim standardima zaštite ljudskih prava, nepolitizovanu i profesionalizovanu vojsku, policiju i javnu upravu, novi univerzitet i novi kulturni model koji će kara-

kterisati demokratska politička kultura i vrednosti otvorenog civilnog društva.Razume se da nevladine organizacije prema demokratski izabranim vlastima imaju odnos ko-operativnosti umesto konfrontacije. Ali, ako su do sada nevladine organizacije prirodno bile pretežno antivladine, one ne smeju postati provladine. Mi uporno ističemo da nevladine organizacije moraju sačuvati svoju nezavisnu i kritičku poziciju. Ta

kritička pozicija nije totalna opozicija kakvu smo ispoljavali u vreme Miloševićeve vladavine. Ali, nije ni gledanje kroz prste onima čijoj smo pobedi i mi doprineli. Vidljiva je tendencija da se stavi znak jednakosti između kvalifikativa “nevladin” i “nepolitički”.Mi želimo da sarađujemo sa državnim oganima i da budemo partneri u zajedničkim projektima, ali ne kao područne organizacije, izvršioci ili ikebana, već želimo da utičemo i na politiku. Tu i leži prednost civilnog društva kao važnog dela ukupnog političkog društva i korektiva i kritičara rada državnih organa. Ovo je utoliko važnije u situaciji rudimentarnog parlamentarnog života i nedovoljnog uticaja Parlamenta, retrogradne uloge miloševićevske opozicije i rascepljenosti DOS-a.

Tragikomične afere

Na poslednjoj skupštini konstatovali smo da sukob u DOS-u eskalira i da bitno opredeljuje, opterećuje i monopoliše čitav politički život, gurajući u stranu ključne teme - reforme i evropsku transformaciju društva. Jedna tužno-smešna afera smenjuje drugu; svaka od njih je nova stepenica ka daljoj eskalaciji; sve je u funkciji njihovog sukoba – važnije je da protivnik bude ocrnjen i oslabljen u nekakvoj predizbornoj kalkulaciji, nego kako da očuvamo, učvrstimo i unapredimo poziciju koju smo u svetu stekli petim oktobrom.Nije nam bilo drago da to kažemo, ali ispalo je da oni kojima smo dali poverenje na izborima umesto garanta stabilnosti postaju glavni izvor nesta-bilnosti u zemlji i slabljenja naše međunarodne pozicije i ugleda. Mi nismo politički neutralni; ipak, ne želimo da se politički svrstavamo. Bliži

Ako su do sada nevladine organizacije prirodno bile pretežno antivladine, one ne smeju postati provladine



19

92

- 2

00

2

su nam oni koji se okreću Evropi i reformama, ali oni ne mogu dobiti “carte blanche” za njihovo delovanje, već svaki njihov potez treba da bude posmatran kroz prizmu realnog približavanja proevropskim strateškim ciljevima, a ne u funkciji njihovih političkih sukoba sa drugom stranom.Evropski pokret nije prihvatio ocenu da je načinjen “radikalni diskontinuitet sa bivšim sistemom”. To mi ne vidimo. Vidimo da su dva sistema bezbednosti - vojni i policijski – još uvek van civilne kontrole i parlamentarnog nadzora, da je pravosuđe dobilo savremeni evropski institucionalni okvir, ali da novu sadržinu treba da udahnu mahom oni koje je Milošević imenovao, korumpirao i zaplašio, da je borba protiv korupcije još u početnoj fazi i da antikorupcijski zakoni još nisu doneti, da je govor mržnje, diskriminacije i ksenofobije bio

samo privremeno potisnut da bi se ponovo vratio ne samo u nekim medijima koji kao da su se specijalizovali za to, već i u govorima nekih DOS-ovskih političara, da nacionalistička interpretacija antifašističke borbe, nedavnih ratova i međunarodnog okruženja sve više dobija na zamahu.

Podrška

Ako najvažniji politički činioci budu dovoljno odgovorni da u prioritete svoje političke op-tike i svojih ambicija zaista stave tranziciju, reforme, izgradnju demokratskih institucija i ubrzani privredni razvoj, u tome će imati punu podršku institucija civilnog društva, među njima i Evropskog pokreta u Srbiji.

«Autor je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji od 1999.



19

92

- 2

00

2

Lično i sentimentalnodr Duško Lopandić«

Ulazak u Evropski pokret u ono olovno vreme na mene je ostavio utisak ulaska u zavetrinu iz velike bure, okretanje leđa namrštenoj stvarnosti, nalaženje ostrvca normalnosti i smirenja, u okeanu buke i besa...

Pisac ovih redova pripada onoj, verovatno većinskoj, vrsti Zemljana čija memorija nije tako jaka da bi do detalja mogli rekonstruisati zbivanja iz davnih dana. Zbog toga ponekad i zažalim što nisam češće vodio dnevnik ili beleške. Ipak, sasvim pristojno mogu rekonstruisati zbivanja koja su se dešavala nakon što sam u zimu 1995. godine prešao prag prostorija Evropskog pokreta u Srbiji, kako bih, na poziv tadašnjeg gen-eralnog sekretara, Jelice Minić, učestvovao u pripremama nastupajućeg Dana Evrope.Ranije osnivanje prvog Evropskog pokreta u Beogradu - onog jugoslovenskog - propratio sam iz daljine, na radu u Briselu. Do mene je tada stigao samo poziv “Hoćeš li nam se pridružiti”? “Naravno”, pomislio sam u sebi i, okupiran poslom, kao i kovitlacima istorije oko naših glava, odmah zaboravio i na poziv i na Pokret.

Pogršeno vreme, pravo mesto

Ali, kada sam se nakon nekoliko godina vratio u Beograd, odlazak u EPuS je za mene predstavljao sasvim prirodan korak. Naravno, nisam bio svestan koliko će taj korak imati značajne posledice u mom daljem, privatnom, životu, ali sam vrlo brzo osetio da sam na pravom mestu.U to vreme, Evropski pokret je, kao podstanar, koristio jednu kancelariju na prvom spratu Instituta ekonomskih nauka, dok su se sastanci Glavnog odbora održavali u prizemlju iste zgrade. Arhitektura je asocirala na pomalo uvelu gospođu iz nekada dobrostojeće građanske porodice.Bilo je to vreme kada se Istorija sa velikim “I” još valjala i kovitlala beogradskim ulicama i po prostorima naše bivše domovine, razbacujući i gazeći naše male živote poput slamki u vihoru. Da samo podsetim, na primer, one mlađe, da se tih meseci, ne samo jednom Beograđaninu desilo da započne dan tražeći neki dokument u policiji, ili pogrešno parkirajući auto, a da ga prilično neočekivano završi - u nekom neiden-tifikovanom logoru specijalnih jedinica, ili na nekoj dalekoj čuki sa oružjem u šaci.Iako, generalno, nisam previše sklon metafizičkim razmišljanjima, u to vreme sam definitivno bio zaključio da Zlo nije samo apstraktna kategorija ili pojam, nego da se u pojedinim vre-menima, poput tadašnjeg, ono zaista fizički ovaploćuje, da se



19

92

- 2

00

2

skoro može opipati ili omirisati i da poput pihtijaste mase iz horor-filmova pokušava da preplavi čitav naš svet, kao i svaki delić naših sitnih života.Stoga je ulazak u Evropski pokret u to olovno vreme na mene ostavio utisak ulaska u zavetrinu iz velike bure, okretanje leđa namrštenoj stvarnosti, nalaženje ostrvca normalnosti i smirenja, u okeanu buke i besa. Ovo ne znači da se u Evropskom pokretu dremalo. Naprotiv, kroz kancelariju su stalno promicala i “zujala” razna, poznata i nepoznata lica, pisali su se projekti i kovali planovi, pripremale publikacije i časopisi.

Razbarušena živost

Razbarušena živost i vedar duh organizacije proisticali su i iz večitog optimizma i entuzijazma

tadašnjeg generalnog sekretara i njene šarmantne saradnice, koja je imala zvanje izvršnog sekretara, i koja me je strogo podsetila da pravo na člansku kartu podrazumeva i - plaćanje članarine.Ali, najvažnije za mene je bilo to da su se u Ev-ropskom pokretu pričale neke druge priče i da su se okupljali neki drugi ljudi, koji kao da nisu imali nikakve veze sa onim kovitlacima “Istorije” koji su strujali ulicama Beograda. Mogle su se tu videti neke poznate sede i mudre glave, ugledni kulturni radnici, studenti, novinari, stručnjaci (tj, kako bi se to sada reklo, “eksperti”), pojedini ljudi angažovani u opoziciji, kao i teško definisani primerci iz beo-gradskog kulturno-političkog miljea.Šarolik ali zanimljiv svet. Vodile su se priče, ne o nacijama i o granicama, nego o tome kako osmisliti i poboljšati svakodnevni život građana i kako pomoći običnim ljudima, posebno onim ugroženim licima, ženama, mladima, izbeglicama. A u momentima kada bi predstavnici operativnog dela Evropskog pokreta zapadali u dublju depresiju zbog hronične besparice, pojavljivao bi se, kao duh iz boce, svima dobro znani poslovni čovek (koji je i danas član IO), koji bi, poput mađioničara, umesto zeca izvlačio nešto novca, i time popravljao opšto raspoloženje.

U našem Odboru za obeležavanje Dana Evrope, 9. maja, koji se već od februara redovno i sa entuzijazmom sastajao, iznošeni su, kao i obično, vrlo ambiciozni, pa i grandiozni, planovi i ideje za dostojno obeležavanje praznika, u kojima su nagoveštavana gostovanja stranih operskih diva, pominjani masovni koncerti bivših rokerskih Yu-starova, predviđani nastupi visokih evropskih političara...Novac i objektivne teškoće za organizaciju takvih zbivanja bili su u drugom planu. Ja sam, kao i obično, imao zadatak da pišem, odnosno da pri-premim prilog za posebnu publikaciju posvećenu Danu Evrope - odnosno da po slobodnom izboru nešto napišem i prevedem (bio je to prilog o “očevima Evrope”, jedan tekst iz memoara Žana

Monea i slično), kao i da pripomognem “drafti-ranju” godišnje rezolucije ili deklaracije EPuS-a.

Cvetni dezen

U ovoj tačci moja priča postaje sasvim privatna. Da se u mom životu nešto posebno dešava, prvo su mi skrenule pažnju neke neobične indicije, poput pojave cvetića ili srdašca na marginama drafta deklaracije o stanju u SRJ, koju sam faksirao gospođici izvršnom sekretaru EPuS-a. Situacija je postala sasvim alarmantna sa pojavom lirske pesme posvećene istoj osobi, na papiru na kome je normalno trebalo da prevedem deo iz memo-ara Žan Monea, jednog od “očeva Evrope”, deo u kome on meditira o tome kako izbeći novi rat između Nemačke i Francuske.I tako, neprimetno, od pitanja Evrope između juče, danas i sutra, prešao sam na temu sopstvene budućnosti. I tako je započela jedna romansa... I tako je, nenadano, za mene EPuS postao i nešto mnogo važnije i značajnije od udruženja građana i institucije koja se bori za evropsku integraciju. To je postalo mesto gde sam upoznao svoju sadašnju suprugu i gde je rođena naša ljubav. Zbog toga, naša dva klinca sa pravom mogu da budu smatrana za “evropsku decu”. Hvala evropskoj integraciji!

U Evropskom pokretu pričale su se neke druge priče i okupljali neki drugi ljudi, koji kao da nisu imali nikakve veze sa onim kovitlacima “Istorije” koji su

strujali ulicama Beograda

Kroz kancelariju su stalno promicala i “zujala” razna, poznata i nepoznata lica, pisali su se projekti i kovali planovi, pripremale publikacije i časopisi...


A šta se desilo sa proslavom Dana Evrope? Pa, operska diva i Yu-rok star, naravno, nisu došli - kao ni evropski političar visokog ranga. Ali, bilo je tu ipak nekih finih događanja, poput održane aukcije slika čiji je prihod bio namenjen ugroženima i nekoliko skromnih, ali lepih kon-certa. Objavljena je i predviđena brošura, koja je sadržala deklaraciju EPuS-a, Moneov tekst, biografiju “očeva Evrope” itd. Samo su cvetići

nedostajali... Na kraju, skromna svečanost u prostorijama “Kinoteke” je, kao i ranijih godina, imala ulogu krunskog događaja.U godinama koje će slediti Evropski pokret će se dalje razvijati, stalno rasti i okupljati sve više ljudi u Srbiji, u Beogradu i izvan njega. Ipak, za mene, pripreme za taj Dan Evrope 1995. godine ostaće sasvim i zauvek posebna uspomena.

«Autor je rukovodilac projekata “Pripreme SRJ i Srbije za evropsku integraciju” i “Potencijali za saradnju i integraciju regionalnih inicijativa na Balkanu”.


Jedno sjećanjeGoran Cetinić«

Ivan Stambolić je bio jedan od jako malo političara koji su bili u stanju gledati unaprijed i odmah je shvatio, možemo reći, historijsku važnost osnivanja Evropskog pokreta u Srbiji u momentu kada je nacionalna i fašistička ideologija dominirala na političkoj sceni. Nažalost, nije dočekao priznanje za ovaj i mnogo drugih doprinosa rušenju Miloševićevog režimaGodine 1992 radio sam u Jugoslavenskoj banci za međunarodnu ekonomsku suradnju kao savjetnik predsjednika banke Ivana Stambolića. Negdje u oktobru te godine, Dušan Janjić došao je u Banku i izložio Stamboliću ideju o osnivanju Evropskog pokreta u Srbiji. Do tada je postojao Evropski pokret u Jugoslaviji, ali, osnovan pred sam rat, zapravo nije bio aktivan. Poslije razgovora sa Stambolićem Dušan je došao u moju kancelariju i rekao mi da je Ivan spreman podržati i pomoći osnivanje Evropskog pokreta. Narednih mjesec dana obavljali smo pripreme i zakazali osnivačku skupštinu za kraj novembra. Sjećam se da se Ivan iznenadio kako brzo smo pripremili i zakazali Skupštinu.Tehničke pripreme obavljane su uglavnom u mojoj kancelariji, u koju su gotovo svaki dan dolazili Duško Janjić, Mirjana Šaletić, Branka Prpa, Šefko Alomerović, Darko Dunjić, Mi-lan Prodanović, Nenad Švrakić, Jablan Obradović, Milorad Tešanović i mnogi drugi. Materijale za Skupštinu pripremali smo snalazeći se na različite načine, ali je presudno za tehničku pripremu bilo korišćenje štamparije JUBMES banke.Pouzdano znam da je Ivan bio upozoren da nije posao Banke da pomaže osnivanje nevladine organizacije. Ipak smo pripreme dovršili i održali osnivačku skupštinu na vrijeme. Poslije Skupštine, Evropski pokret smjestio se i aktivno radio u Institutu ekonomskih nauka uz podršku direktora Instituta i veliki angažman gospođe Jelice Minić suradnika Instituta.Mislim da je uloga Ivana Stambolića u osnivanju Evropskog pokreta bila izuzetna. U to vrijeme, on je imao kontakte sa svim opozicionarima tadašnjeg režima i, zahvaljujući sposobnosti da strateški razmišlja, pomagao je sve konstruktivne ideje koje su bile na liniji demokratije i antitotalitarizma. On je tada bio jedan od jako malo političara koji su bili u stanju gledati unaprijed i odmah je shvatio, možemo reći, historijsku važnost osnivanja Evropskog pokreta u Srbiji u tom momentu, kada je nacionalna i fašistička ideologija dominirala na političkoj sceni.Nažalost, Ivan Stambolić nije dočekao priznanje za ovaj i mnogo drugih doprinosa rušenju Miloševićevog režima.

«Autor je predsednik Foruma ekonomskog foruma Evropskog pokreta u Srbiji


Postepena demokratska konsolidacija koja traje i danas, sa svojstvima imanentnim društvima koja su prošla traume vla-davine autokratskih režima, donela je i izazov transformacije “trećem sektoru” u Srbiji, sa usmerenjem ka rešavanju mno-gobrojnih, realnih i teških razvojnih problema, akumuliranih tokom protekle decenije.

Post-totalitarno doba

U roku od samo nekoliko meseci nakon demokratskog proboja EPuS je uspeo da ustanovi svoje nove prioritete u delovanju, u skladu sa novonastalim okruženjem. Fokus je postavljen na angažman na sektorima koji su ključni za našu demokratsku tranziciju u pravcu Evropske unije. Osnova ovako brzog definisanja novih prioriteta ležala je u aktivnim pripremama za nastupajuće post-totalitarno doba i anticipi-ranju nastupajuće društvene situacije, kao i u uverenosti u kvalitet sopstvenih, pre svega, ljudskih resursa.Za razliku od drugih zemalja u Evropi u kojima se Evropski pokreti pre svega bave promocijom koncepta evropske integracije, naš Pokret je danas u poziciji da, sem toga, aktivno učestvuje u izgradnji i osnaživanju demokratskih institucija post-komunističke Srbije.Pri tome, nismo se odrekli uloge aktivnog promotera ideja i vrednosti evropske integracije u Srbiji, što podrazumeva i za-uzimanje stavova prema raznorodnim političkim fenomenima u još uvek mladoj i nestabilnoj srpskoj demokratiji, sa jedne strane, i analizu odnosa naše zemlje i međunarodne zajed-nice, koji su tako dugo bili u neskladu, sa druge strane.Aktivno nastojimo da potpomognemo održavanje pažnje prema našoj zemlji i konstruktivnog angažmana relevantnih faktora u međunarodnoj zajednici, u pravcu rešavanja naših esencijalnih razvojnih problema. Uvereni smo da je sinhorn-izacija programa inostrane pomoći sa stvaraocima domaće političke agende i činiocima iz “trećeg sektora” ključna za uspešnu demokratsku transformaciju našeg društva i države i njihovo pristupanje EU, što je naša osnovna misija.

Nakon upornog zalaganja Evropskog pokreta u Srbiji, kao sastavnog dela demokratskog fronta, došlo je do istorijskog, političkog preokreta 24. septembra i 5. oktobra 2000. godine. Počeli su da se stvaraju uslovi za rad na istinskoj modernizaciji

mr Danijel Pantić«

Dan posle


Mnoge značajne ideje i koncepti su inkubirani kod nas da bi prerasle u značajne inicijative i, potom, u projekte i cele organizacije

Pokretna meta

Ne treba gubiti iz vida i da pristupanje EU predstav-lja neku vrstu “pokretne mete”. Evropska integracija je živ i veoma dinamičan proces koji preoblikuje Evropu. Sama EU u trenutku našeg sazrevanja za članstvo neće biti ista ona organizacija kakva je

danas. Kriterijumi za učlanjenje će biti viši i složeniji, a naš napor da pristupimo Uniji biće veći i teži. Sve će to biti donekle lakše ukoliko budemo aktivno pratili evoluciju evropskih struktura, uz održavanje jasnog reformskog kursa kao opšteusaglašenog nacionalnog interesa koji za cilj ima punopravno članstvo, što implicira trajni mir i stabilnost.

Inkubator ideja

Na personalnom nivou, nakon demokratskog proboja, mi u EPuS-u možemo sa ponosom da istaknemo da smo pomogli novoj vlasti, posebno jugoslovenskoj diplomatiji, tako što su mnogi naši istaknuti članovi preuzeli odgovornost na mestima bitnim za ubrzani razvoj zemlje i nadoknađivanje našeg zaostatka za susedima, koji su odmakli na putu ka Evropi. Posebno želim da istaknem

zahvalnost koleginici dr Jelici Minić, sadašnjem pomoćniku ministra inostranih poslova SR Jugoslavije, koja je bila generalni sekretar u periodu 1994 – 2000. i presudno doprinela da EPuS izraste u održivu i snažnu nevladinu organizaciju.

EPuS je bio i ostao epicentar ideja progresa i modernizma u srpskom društvu. Mnoge značajne ideje i koncepti su inkubirani kod nas da bi pre-rasle u značajne inicijative i, potom, u projekte i organizacije (na primer, G17, inicijalni Chapter Transparency International u Srbiji, Viktimološko društvo, Udruženje poslovnih žena, Generacija 21 i mnogi drugi), koje jačaju sektor civilnog društva i stabiliziju demokratski poredak, popunjavajući kod nas ranije tako veliki prazan prostor između javnog sektora (partija, vlasti) i građana.EPuS je tokom poslednje dve godine unapredio svoje kapacitete u meri koja mu omogućuje da deluje širom Srbije i sprovodi značajne razvojne programe sa partnerima poput Evropske agencije za rekonstrukciju i Američke agencije za među-narodni razvoj.

«Autor je generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji od 2001


Forum za međunarodne odnose nastao je 1992. godine, prvo-bitno kao Komisija za međunarodne odnose pri Građanskom savezu Srbije, da bi se 1995. godine, pod svojim sadašnjim imenom izdvojio u samostalno telo u okviru Evropskog pokreta u Srbiji. Od svojih početaka Forum je okupljao neke od najuglednijih spoljnopolitičkih analitičara u Jugoslaviji i taj njegov sastav je bio i ostao njegov najdragoceniji ulog.Sastav Foruma u toku 2002. godine dopunjen je jednim brojem novih ličnosti, delimično da bi se nadoknadio odlazak znatnog broja članova koji su, posle demokratskih promena u zemlji, upućeni na diplomatske dužnosti u inostranstvu, a takođe i da bi se sastav Foruma popunio nekim perspektivnim mlađim članovima.Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević u svom uvodnom tekstu u ovom Almanahu dosta podrobno je opisao aktivnosti Foruma u prvim godinama po njegovom osnivanju, pa ćemo se ovde detaljnije zadržati na nekim skorijim pomacima i planovima za budućnost. Neke od tradicija iz ranijih godina, kao što su redovni sastanci članova Foruma svake srede u 18 časova, nastavljaju se i na njima se odvijaju podjednako nadahnute i prosvećene debate o ključnim spoljnopolitičkim preokupacijama zemlje i stanju na međunarodnoj političkoj sceni.Na tim skupovima, sem članova Foruma, uvodničari su dosad bile i istaknute ličnosti međunarodne političke scene, kao što su, da pomenemo samo neke, Erhard Busek, Morton Abramovic, Danijel Server, Aleksandar Jakovljev, Johan Galtung, takođe i ambasadori vodećih svetskih sila akreditovani u Beogradu, a posle demokratske promene u zemlji i naši ambasadori koji odlaze na dužnost u prestonice vodećih svetskih sila.Održana su i dva otvorena zasedanja Foruma posvećena ak-tuelnim temama međunarodne politike, a između 1996. i 2000. godine izdato je i osam publikacija u ediciji “Spoljnopolitičke sveske” u kojima su autori, članovi Foruma, obrađivali ak-tuelne teme trenutka, posebno one koje se odnose na mesto Jugoslavije u svetu i zbivanja u njenom okruženju. Neke od

Danas se među 83 člana Foruma nalaze i tri bivša jugoslovenska ministra inostranih poslova, desetak bivših i još toliko aktivnih ambasadora, direktori i analitičari vodećih jugoslovenskih instituta koji se bave temama međunarodne politike, profesori međunarodnog prava i međunarodnih ekonomskih odnosa, glavni i spoljnopolitički urednici vodećih jugoslovenskih medija

Dušan Simić«

Forum za međunarodne odnoseJedinstven u zemlji


“Svezaka” uvršćene su među udžbenike na Dip-lomatskoj akademiji Saveznog sekretarijata za inostrane poslove.

Svetla tradicija...

Te tradicije nameravamo da nastavimo, utoliko lakše što su demokratske promene ostvarene

ujesen 2000. godine otvorile mogućnost da bogatstvo ideja koje iznose članovi Foruma i njihovi gosti, u većoj meri nego ranije, dospe u širu javnost. Kao ilustrativan primer promene koja je u i tom domenu nastupila posle demokratskih promena u zemlji, navešćemo Okrugli sto “Haški tribunal i Jugoslavija - Izazovi saradnje”, koji je, u organizaciji Foruma za međunarodne odnose, i uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo, održan u beogradskom Sava centru 13. juna 2002. godine. Tu javnu tribinu otvorio je savezni sekretar za inostrane poslove i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Goran Svilanović, a panelisti su bili zamenik glavnog tužioca Haškog tribunala Grejem Bluit, predsed-nik sudskog veća Tribunala na procesu generalu Krstiću, optuženom za zločine u Srebrenici, Almiro Rodriges, predsednik Saveznog ustavnog suda dr Momčilo Grubač, profesori dr Milan Šahović i dr Vojin Dimitrijević i direktor beogradskog Centra za antiratnu akciju Ivan Janković.O interesovanju na koje je naišao ovaj skup svedoči činjenica da su ekipe četiri TV mreže - RTS, B92, BK TV,YU Info - svojim kamerama pratile zasedanje i da su objavile, za televizijske standarde, čak veoma iscrpne izveštaje u svojim glavnim informativnim emisijama. Ekipa RTS snimila je i posebne intervjue sa tužiocem Bluitom i sudijom Rodrigesom, koji

su emitovani u programu “ Haški dnevnici”. Svi vodeći dnevni listovi objavili su podrobne izveštaje o radu Okruglog stola, a intervjue sa Bluitom i Rodrigesom, načinjene u pauzama zasedanja, objavili su dnevnici Politika i Danas.

... i nove obaveze

Pre oktobra 2000. godine takav publicitet, posebno u Politici i na Radio- televiziji Srbije, nije se mogao ni zamisliti, što potvrđuje da sadašnja situacija otvara daleko šire mogućnosti, ali nameće i nove obaveze Forumu. Zato smo se opširnije i zadržali na ovom skupu, jer on ukazuje na jedan

od pravaca izlaska Foruma za međunarodne odnose u širu javnost.Na osnovu tog iskustva, Izvršni odbor Foruma je predložio, a članovi se saglasili, da se ubuduće svaka dva meseca održava slična javna debata. Finansijska ograničenja nam neće omogućiti da svaki naredni put pozovemo tako ugledne strane goste, ali ćemo se truditi da okupimo što eminent-niji sastav domaćih učesnika.Druga ideja koju je predložio Izvršni odbor je da se, umesto dosadašnjih povremenih izdanja kao što su bile “Spoljnopolitičke sveske”, pokrene stalna publikacija koja bi, pod imenom “Forum”, izlazila jedanput mesečno, ili, eventualno, dvomesečno. Revija bi, pored sažetaka diskusija na Forumu, sadržala i autorske priloge uglednih autora i bila namenjena širem krugu zainteresovanih za teme naše spoljne politike i svetska kretanja. U času kada ovaj Almanah ulazi u štampu, ideja je još u fazi detaljnije razrade, ispituju se načini finansiranja publikacije, ali, sudeći po prvim reakcijama, znatni su izgledi da se Forum sa ovim svojim novim izdan-jem predstavi u relativno bliskoj budućnosti.Jedan od zaključaka rasprava o budućoj aktivnosti je da treba i na druge načine iskoristiti sadašnju relativno povoljnu konstelaciju u zemlji i njenom okruženju, pre svega u smislu intenziviranja razmene poseta i organizovanja zajedničkih de-

bata sa članovima sličnih tela drugde u okruženju, posebno u zemljama bivše Jugoslavije. Prvi takav kontakt već je ostvaren u martu 2001. godine, kada je u Beogradu, kao gost Foruma, boravila dvočlana delegacija Društva za međunarodne

Sastav takvog spoljnopolitičkog znanja, iskustva i ugleda, kakvim raspolaže Forum za međunarodne odnose, verovatno je jedinstven u našoj sredini

Situacija posle oktobra 2000. godine otvara daleko šire mogućnosti, ali nameće i nove obaveze


odnose iz Ljubljane, u kojoj su bili ambasador Marko Kosin i dr Marijan Svetličič.Kao što se iz napred izloženog vidi, Forum za budućnost ima neke dosta smele planove, koji će iziskivati dodatne napore i koji će zavisiti od

materijalnih sredstava. Ali, to su, smatramo, i ciljevi dostižni za sastav takvog spoljnopolitičkog znanja, iskustva i ugleda, verovatno jedinstven u našoj sredini, kakvim raspolaže Forum za međunarodne odnose.

«Autor je predsednik Foruma za međunarodne odnose pri Evropskom pokretu u Srbiji


Početkom 2001. godine, Evropski pokret u Srbiji je organi-zovao konferenciju pod nazivom “Etničko pomirenje kao uslov ekonomskog razvoja” (Kruševac 2.-3. februar 2001.). Ideja o potrebi za ovakvim skupom počivala je na uverenju o nužnosti započinjanja neformalnog dijaloga između predstavnika al-banske i srpske etničke zajednice sa područja opština koje se graniče sa Kosovom. Neposredan povod bili su oružani incidenti u ovoj oblasti, izazvani od strane albanskih ekstremista, nezadovoljnih rezultatima rata na Kosovu, odnosno željnih da se i ova teritorija nastanjena albanskim stanovništvom nađe pod nekom vrstom protektorata Ujedninjenih nacija.

Govor oružja

Govor oružja ukazivao je na dve stvari: nesposobnost sukobljen-ih strana da putem pregovora dospeju do zajedničkog rešenja, i drugo, postojanje nagomilanih nerešenih problema koji de-cenijama pritiskaju jug Srbije. I organizatorima i učesnicima ovog skupa bilo je jasno da se u postojećoj konstelaciji sukoba između albanske i srpske strane ne mogu očekivati ni neki veliki stepen saglasnosti, niti brza i efikasna rešenja.Upravo zato smo smatrali da je dijalog potreban i nužan, da se iznađe makar minimalni stepen tolerancije i razumevanja, da se pronađu neke zajedničke tačke oko kojih bi mogla da se odvija buduća saradnja i omogući postepena normalizacija odnosa. Mislili smo da je ekonomski oporavak pitanje dana, da je to plodna pretpostavka za uspostavljanje poverenja i ubrzano vraćanje svih sfera života u normalne tokove.Verovali smo da su interesi da se reše konkretni životni problemi nešto mnogo delotvornije i efikasnije nego globalne političke strategije profesionalnih političara i ideologa. Kao medijator, Evropski pokret apelovao je na to da strane u sporu zabo-rave stare razmirice i da se racionalno okrenu budućnosti, da pokušaju da uz podršku međunarodne zajednice i Vlade Srbije pronađu rešenja koja će, pre svega, doprineti boljem životu, miru i ekonomskom oporavku.Ovaj angažman Evropskog pokreta ukazao je na očiglednu činjenicu da su nerešeni etnički sporovi tokom poslednje decenije bili jedan od ključnih razloga za vođenje pogrešne državne politike, devestiranje bogatstva zemlje i zaostajanje u političkim i ekonomskim reformama.

Nerešeni etnički sporovi tokom poslednje decenije bili su jedan od ključnih razloga za vođenje pogrešne državne politike, devastiranje bogatstva zemlje i zaostajanje u političkim i ekonomskim reformama

dr Dragan Lakićević«

Etnički forumPodsticanje dijaloga


Čak i nakon pada Miloševićevog režima, u Srbiji su ostali na dnevnom redu mnogi nerazrešeni etnički sporovi. Oni predstavljaju veliku prepreku za oblikovanje ne samo stabilne moderne političke zajednice, već i za uključivanje Srbije u evropske integracione procese.Iz uvida o važnosti daljih aktivnosti u vezi sa širenjem međuetničke tolerancije, s idejom o važnosti eko-nomskih reformi u područjima gde postoji napetost između stanovnika različitih nacija (područja koja su, po pravilu, i nerazvijena), kao i potrebom za

stalnim otvorenim dijalogom između predstavnika vlasti i civilnog društva, u okviru Evropskog pokreta počeo je sa radom Etnički forum.

Aktivnosti

Najvažnije aktivnosti Etničkog foruma u proteklom periodu se mogu sumirati u sledećim tačkama:• Istraživački rad, konsultacije, preporuke:

“Conflict Prevention and Transformation in FR Yugoslavia”, studija, objavljena u knjizi “Search-ing for Peace in Europe and Euroasia”, Boul-der-London, 2002, “Municipality Assessment – Presevo, Bujanovac, Medveđa”, istraživanje, rađeno za UNDP.

• Organizovanje seminara i radionica:”Workshop on skills for dialogue and integration” - radi-onica održana 16.-20. jula 2001. zajedno sa Institutom za mir SAD (US Institute for Peace) iz Vašingtona; “Pomirenje i reintegracija” - ra-dionica, održana u Vranju 5. marta 2002., u čijem radu su učestvovali predstavnici opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, Kooridnacionog tela, UNDP, UNHCR, EAR i OEBS-a).

• Učestvovanje na stručnim skupovima: Sarajevo, 3.-5. april 2001; Soseberg, Holandija 31. maj - 1. jun 2001; Villars, Švajcarska 19.-20. novem-bar 2001; Beograd 15. -17. septembar 2001; Beograd 10. januar 2002, Zagreb, 17. -18. jun 2002.

Reintegracija i oporavak

Tim Etničkog foruma pripremio je dvogodišnji pro-jekt “Republika Srbija: Reintegracija i oporavak”.

Polazna ideja o jednom ovakvom globalnom projektu bila je konstatacija da je u Jugoslaviji tokom poslednje decenije jedna nepolitička dimen-zija – etnička pripadnost, dominirala u stvaranju političke zajednice (države).Ova nelogičnost je dovela do isključivanja jednog dela stanovništva iz nečega što bi trebalo da bude univerzalno. Samim tim, izostala je mogućnost konstituisanja demokratskog poretka. Sve dok je etnička ili religiozna pripadnost primarna politička činjenica, a ne pravno zaštićena privatna

stvar svakog građanina, sam čin posedovanja državljanstva nije i garancija da je neko postao član političke zajednice.S druge strane, isforsirani partikularni naciona-lni identitet (bilo da se radi o titularnoj naciji ili nacionalnoj manjini), razbio je ideju pripadnosti zajedničkoj državi (Jugoslaviji, Srbiji), odnosno doveo do međusobnog isključivanja ova dva identiteta. Ako se tome doda bolna činjenica raspada bivše države, koja se odvijala kroz rat pripadnika različitih nacija, jasno je u kojoj meri je problem poremećenih odnosa među etničkim zajednicama na tlu zajedničke države postalo važno političko pitanje.Etnički forum Evropskog pokreta polazi od konstatacije da je Srbija kao multietnička za-jednica zbog izraženog etno-nacionalizma već čitavu deceniju u dubokoj krizi. Brz ekonomski i politički oporavak moguć je tek rehabilitacijom građanina kao zrele političke ličnosti, sposobne da prevaziđe ograničenost etničkih podela i deoba, odnosno građanina kome su garantovani svaka sigurnost i prava, bez obzira na etničko poreklo i veroispovest.A pojam građanina nije apstraktna kategorija, već, pre svega, politički projekat koji podrazumeva, između ostalog, prevazilaženje etničkih distanci, novi pravno-politički pristup etničkim zajednicama, stalni otvoreni dijalog različitih stanovišta, slobodu informacija i elastičan školski sistem, itd.Polazeći od načelnog opredeljenja izabranih lidera svih etničkih zajednica da aktivno streme konceptu evropske integracije, što podrazumeva politiku

Čak i nakon pada Miloševićevog režima, u Srbiji su ostali na dnevnom redu mnogi nerazrešeni etnički sporovi


otvorenog dijaloga, tolerancije, poštovanja ljudskih prava i ubrzani ekonomski prosperitet, projekat Etničkog foruma kao svoj osnovni cilj vidi u pružanju dobrih usluga u svim onim oblastima gde je Evropski pokret stekao bogato iskustvo izgradnje civilnog društva: izgradnje lokalnih kapaciteta u domenu demokratskih ustanova, kontrole vlasti, međuetničke tolerancije, privat-

nog preduzetništva, edukacije žena i omladine, lokalne uprave i borbe protiv korupcije. Tek ovakvim kompleksnim pristupom moguće je rastvoriti međunacionalne tenzije i na dugi rok kreirati uslove za multietničku zajednicu.Stoga naš projekat ima za cilj pružanje stručne i organizacione pomoći u procesu pomirenja između etničkih zajednica na tlu Republike Srbije. Zato bi se formiralo šest regionalnih centara koji bi na terenu identifikovali ključne uzroke postojećih tenzija, istražili njihovu pozadinu i u saradnji s ekspertskim timom predlagali konkretna rešenja.Dalje, izvršila bi se i obuka aktivista u regionalnim centrima s akcentom na ovladavanje veštinom izgradnje poverenja među etničkim zajednicama, kao i veštinom pravovremenog identifikovanja mogućih konflikata. Ovo podrazumeva sagle-davanje svih relevantnih kulturnih, ekonomskih i socijalnih aspekata koji oblikuju život datog re-giona, odnosno republike Srbije kao celine. Ova

obuka bi uključivala i ovladavanje praktičnim znanjima iz domena pravne pomoći, procene etničkih i ekonomskih problema kao potenci-jalnih kriznih tačaka, organizovanje dijaloga na lokalnom nivou, kao i kvalifikovanog izveštavanja (Early Warning System).Predviđeno je i organizovanje regionalnih seminara u kome bi eksperti Evropskog pokreta, vladinih

organizacija i inostranih organizacija moderirali inter-etnički dijalog i definisali neophodne uslove pomirenja i prevazilaženje postojećih napeto-sti. U tom smislu, u zavisnosti od problema koji konkretna zajednica ima na dnevnom redu teme seminara ne podležu krutoj šematici, već su kon-cipirane prema gorućim potrebama: na primer, primena novog zakona o nacionalnim manjinama, jačanje opštinskih kapaciteta u demokratskim re-formama, Transparency programme, konsultacije o mogućnostima korišćenja zajmova za ekonomski oporavak, korišećenje evropskih iskustava o re-gionalnim programima razvoja, itd.Takođe, organizovaće se regionalne i internacio-nalne konferencije na kojima bi se analizirali uslovi prevazilaženja etničkih sporova unutar Srbije, kao i odnosi sa susednim državama, nekadašnjim re-publikama bivše zajedničke države. Od posebnog je interesa razvijanje dobrosusedskih odnosa sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom.

«Autor je predsednik Etničkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji

Etnički sporovi predstavljaju veliku prepreku za oblikovanje ne samo stabilne moderne političke zajednice, već i za uključivanje Srbije u evropske integracione procese


U periodu do 5. oktobra 2000. osnovna ideja Ekonomskog foruma bila je da popuni veliku prazninu u informisanju javnosti u Jugoslaviji o aktuelnim događanjima u svetskoj i, posebno, u evropskoj privredi. Tadašnji izvanredno dinamični ekonom-ski trendovi i ubrzana ekonomska i finansijska globalizacija događala se u vreme kada je Jugoslavija čamila izolovana u autarhičnoj privredi potpuno centralizovanoj kao da je početak 20. veka.Pad Miloševićevog režima javnosti je, između ostalog, ot-krio sliku uništene privrede. Podsećanja radi, decenija pod Miloševićem ostavila je, pored svima poznatih tragičnih političkih, ne manje tragične ekonomske posledice od kojih su mnoge jedinstvene u evropskoj istoriji 20. veka: prosečna stopa rasta bila je neverovatnih minus 7 odsto, što je najduži period bez razvoja u jednoj evropskoj zemlji u 20. veku, najveća i najduža hiperinflacija u istoriji, enormna pljačka drugih i sopstvenog monetarnog sistema, uz sasvim neproduktivno trošenje opljačkanih fondova, uništenje srednje klase u rekordno kratkom roku, centralizacija privrede slična onoj u Sovjetskom Savezu, život i privreda nisu poznavali konkurenciju, već gotovo isključivo monopole, enormno širenje siromaštva koje je danas šest puta veće od evropskog proseka i, uz BiH i Albaniju, najveće u Evropi. Prethodna decenija donela je sivu ekonomiju, privredu bez štednje i akumulacije, stalno rastući platni deficit i, što je možda najgore, potpunu ekonomsku izolaciju od sveta i vrlo veliku informacionu izolaciju.

Zaostalo i zatvoreno

Istovremeno, u prošloj dekadi, u svetskoj privredi napravljen je do sada najveći razvojni prodor. Globalizacija privrede, posebno finansijskih tokova, potpuno je promenila veliki broj ekonomskih postulata i donela bezbroj ekonomskih inovacija, finansijskih proizvoda i tehnika prilagođenih informatizaciji i globalizaciji. Jugoslavija, nažalost, ne samo da nije učestvovala u ovim kretanjima, nego većinu nije niti registrovala.Jedna od tužnih posledica Miloševićeve dekade je i to da je u njoj stasala generacija ekonomista koja - u vreme kada ko-mercijalne banke i finansijska tržišta u svetu dnevno proizvode

Kao i mnogi drugi u ovoj zemlji, i Ekonomski forum Evropskog pokreta u Srbiji morao je posle demokratskih promena da preispita svoje aktivnosti. Nažalost, to se uglavnom odnosilo na ublažavanje posledica desetogodišnje destruktivne vladavine i u evropskoj ekonomiji nezabeležene prakse

Goran Cetinić«

Ekonomski forumIdemo dalje


nove bankarske proizvode i ekonomske inovacije - nije imala priliku da se sretne sa praksom kredita, bezgotovinskog plaćanja ili sličnim finansijskim i ekonomskim veličinama. I danas, nakon ot-varanja zemlje, još uvek veliki broj informacija

nije dostupan ekonomskoj javnosti, novi dinamični tranzicioni tokovi nedovoljno su transparentni. Konzervativno ekonomsko obrazovanje i rad nove generacije ekonomista u zaostaloj i zatvorenoj privredi i nerazvijenoj ekonomskoj infrastrukturi preti teškim posledicama za razvoj.

Mladi lavovi

Ti razlozi doveli su nas do ideje da se u okviru Ekonomskog foruma organizuje Ekonomski forum mladih, koji bi zainteresovanim mladim ekonomistima i starijim studentima Ekonomskog i srodnih fakulteta pokušao da nadoknadi deo propuštenog, približavanjem realnosti i informacija do kojih je teško doći iz udžbenika ili iz sredstava informisanja. Ideja Ekonomskog foruma mladih je da moderne ekonomske trendove približi mladim jugoslovenskim ekonomistima, da poboljša nivo njihove informisanosti o tržišnoj ekonomiji, glo-balnim ekonomskim trendovima, evropskim eko-

nomskim postulatima i tranzicionim procesima u Jugoslaviji.Teži se, dakle, popunjavanju informacionog jaza, a kroz direktne kontakte sa donosiocima odluka. Reč je o razmeni mišljenja sa visoko

pozicioniranim ličnostima koje praktično deluju u našoj privredi u tranziciji ili u relevantnim centrima odlučivanja u Evropi i svetu. To su domaći kreatori ekonomske politike, pretstavnici Svetske banke, IFC, Međunarodnog monetarnog fonda, EBRD, EAR, Pakta stabilnosti, inostranih banaka itd.Ekonomski forum mladih Evropskog pokreta, uz podršku i pomoć Studentske unije Ekonomskog fakulteta, osnovan je 29. oktobra 2001. godine. Do sada je održao nekoliko skupova, a prvi gost bio je Rori O’Salivan, direktor pretstavništva Svetske banke u Beogradu. U februaru, gost je bio Henri Rasel, direktor pretstavništva Evropske banke za obnovu i razvoj u Beogradu, a nedavno i Božidar Ðelić, ministar finansija republičke vlade. Do kraja godine, na Forumu očekujemo još nekoliko istaknutih domaćih kreatora ekonom-ske politike, nekoliko predstavnika međunarodnih finansijskih institucija i inostranih banaka.

I nakon otvaranja zemlje, još uvek veliki broj informacija nije dostupan ekonomskoj javnosti

«Autor je predsednik Ekonomskog Foruma Evropskog pokreta u Srbiji


U periodu od velikih promena na društveno-političkoj sceni oktobra 2000, briga za razvoj preduzetništva postala je još izrazitija u Evropskom pokretu u Srbiji. To je i razumljivo, jer su sa ovim promenama revitalizacija privrede i ekonomski razvoj počeli na listi društvenih prioriteta da zamenjuju neka druga, pre svega politička pitanja. Pitanja (re)afirmacije preduzetništva i uloge malih i srednjih preduzeća (MSP) u ukupnoj privredi i društvu spadaju, svakako, među najznačajnija u kontekstu uvođenja i jačanja tržišnih oblika privređivanja i pokretanja posustale privrede.Forme i sadržaji delovanja Preduzetničkog foruma su bili raznovrsni i protežu se na sledećih nekoliko najvažnijih oblasti.

Istraživačke aktivnosti

Razvoju preduzetništva i MSP u Srbiji se daje, na prvi pogled, reklo bi se, naglašena podrška od strane državnih i ostalih društvenih institucija. Nažalost, to često ostaje na nivou verbalnog, bez odgovarajućih konkretnih mera u domenu, na primer, ekonomske politike (monetarno-kreditne, fiskalne i dr.), kao i sistemskih i institucionalnih promena. Stoga su u okviru Preduzetničkog foruma EPuS činjeni napori da se na realan i objektivan način identifikuju stanje i potencijali MSP u Srbiji, kao neophodnog preduslova za kreiranje odgovarajuće politike u ovom domenu.U okviru ovih aktivnosti članovi EPuS učestvovali su na više međunarodnih i domaćih konferencija i savetovanja (Bari - Italija, Sofija – Bugarska, Skoplje – Makedonija, itd.), na kojima su suočena i razmenjena iskustva u domenu razvoja MSP i preduzetništva sa zemljama u tranziciji, ali i zemljama sa razvijenom tržišnom privredom.

Promotivne aktivnosti

Imajući upravo u vidu stanje u kojem se nalaze MSP i društveni status i način na koji se tretira preduzetništvo u Srbiji, u Preduzetničkom forumu EPuS poseban značaj dat je njihovoj promociji i popularisanju. To je činjeno, pre svega, kroz organizaciju serija radionica, sa posebnim akcentom na lokalni nivo, u opštinama širom Srbije. Radionice sa temama

Razvoju preduzetništva i, u okviru njega, posebno razvoju malih i srednjih preduzeća, kao jednom od njegovih najvažnijih nosilaca, naročito u zemljama u razvoju, u Evropskom pokretu u Srbiji poklanjana je značajna pažnja od samog njegovog osnivanja

dr Zvonko Brnjas«

Preduzetnički forumMala preduzeća, veliki značaj


vezanim za razvoj i podsticanje preduzetništva, kao što su, na primer, uloga preduzetništva u prestrukturiranju velikih sistema, u kreiranju novih radnih mesta, u prevazilaženju ekonomske krize i pokretanju privrednog razvoja i slično. Posebno uspešne bile su radionice ovog tipa posvećene

faktorima uspešnog poslovanja u MSP i izradi biznis planova, koje su realizovane u 12-tak opština širom Srbije.

Akcione/razvojne aktivnostiSa otvaranjem zemlje, uspostavljene su, ili reaf-irmisane, brojne veze sa međunarodnim instituci-jama; među njima i sa onima čije se aktivnosti odnose na preduzetništvo i MSP. Preduzetnički forum je i na ovom polju potvrdio svoju misiju iniciranjem osnivanja Euro info korespodentskog centra u Srbiji, oficijalne Evropske institucije za pružanje podrške MSP. To je učinjeno tako što je, najpre, šira javnost upoznata sa aktivnostima i značajem ove institucije, njenom promocijom kroz organizovanje posebne radionice u sarad-nji sa Privrednom komorom Jugoslavije, zatim uspostavljanjem veza i razmenom iskustava sa sličnim centrima u Segedinu (Mađarska) i Temišvaru (Rumunija), da bi se, konačno, inici-ralo i formalno osnivanje prvog EICC u Srbji, u Beogradu, uz učešće 12 domaćih subjekata iz različitih oblasti (privreda, komora, bankarstvo, mediji, itd.).

EdukacijaRazvoj kadrova posebno obučenih i obrazovanih za rad u MSP i za razvoj preduzetništva uopšte od presudnog je značaja za pokretanje razvoja preduzetništva i njegovog usvajanja u širim slojevima, kao ključnog faktora individualnih i

kolektivnih kreativnih sposobnosti u društvu.EPuS je i u ovoj oblasti dao svoj doprinos. Tako je, u saradnji sa GEA koledžom iz Ljubljane (Slovenija) i Institutom ekonomskih nauka iz Beograda, organizovan petonedeljni seminar za obuku trenera za preduzetništvo, na kome je obučeno 25 budućih trenera za preduzetništvo u Srbiji. Jedan broj polaznika ovog seminara je već zauzeo pozicije rukovodilaca i konsultanata u regionalnim i lokalnim institucijama za razvoj MSP i preduzetništva u Srbiji.Pored ovoga, Preduzetnički forum EPuS je pred velikim poduhvatom pokretanja obrazovnog programa za preduzetništvo »Junior Achivement« (JA). JA program aktivan je preko osam decenija, a danas se sprovodi u preko sto zemalja sveta (kako u najrazvijenijim zemljama tržišne privrede, tako i u zemljama u tranziciji). JA program za preduzetništvo je namenjen deci od predškolskog uzrasta, pa do srednje škole, a program čine kratke, ad hoc aktivnosti, tipa radionica, upoznavanje mladih sa preduzetništvom i poslovnim svetom u uslovima realnog života, do jednosemestralnih i dvosemestralnih obrazovnih programa.

U Preduzetničkom forumu poseban značaj dat je promociji i popularisanju malih i srednjih preduzeća

«Autor je predsednik Preduzetničkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji


Evropski pokret u Srbiji započeo je novembra 2001. godine trogodišnji međunarodni projekt “Zakonodavna tela i građani”, koji se radi u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. U ovom projektu učestvuju nevladine organizacije i članovi parlamenata sedam balkanskih zemalja (Albanija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Jugoslavija, Makedonija i Rumunija), uz učešće predstavnika Crne Gore.Njegov je osnovni cilj unapređenje saradnje civilnog društva i parlamenta, kao i da omogući bolji uvid građana u rad vladinih tela i pomogne vladama u donošenju relevantnih zakonskih predloga. Ova komunikacija je zamišljena po modelu feed-back procesa: s jedne strane, parlamentu se nudi mogućnost da koristi savete i podršku nevladinih organizacija u procesu kreiranja zakona, dok, na drugoj strani, nevladine organizacije stiču uvid “iznutra” o radu parlamenta, njegovim inherentnim ograničenjima i tehnikama rada. U konkretnom slučaju, svojim javnim delovanjem, lobiranjem za donošenje demokratskih zakona, neposrednom razmenom iskustva svoje ekspertske baze i članova parlamenta, nevladine organizacije se direktno uključuju u proces demokratskih reformi i jačanju poverenja između parlamenta i civilnog društva.

Tajno i javno

Naš ekspertski tim sačinjavaju: mr Danijel Pantić, Nemanja Nenadić, Dragana Aleksandrić, dr Predrag Simić i dr Dragan Lakićević. Predstavnici parlamentarnih stranaka u okviru našeg tima su dr Stevan Lilić (Demokratski centar), Ðorđe Mamula (DSS), Nataša Milojević (Socijaldemokratija), Saša Pašić (Skupština Vojvodine, DOS) i Milena Milošević (DS).Naš ekspertski tim je odlučio da podrži nacrt Zakona o dostupnosti javnih informacija u toku zakonodavnog procesa eventualnog donošenja ovog zakona u Skupštini Republike Srbije. Specifičnost ovog nacrta zakona ogleda se u tome što je reč o predlogu koji je pisan od strane nevladinih organizacija (Jugoslovenski komitet za ljudska prava, Forum za etničke odnose, Centar za proučavanje alternativa, EPuS) i pravnih eksperata angažovanih kao spoljašnji članovi.

Unapređenje saradnje civilnog društva i parlamenta, bolji uvid građana u rad vladinih tela i pomoć vladama u donošenju relevantnih zakonskih predloga - glavni su ciljevi ovog trogodišnjeg međunarodnog projekta koji se radi u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope

dr Dragan Lakićević«

Zakonodavna tela i građaniGrađani se pitaju


Razlozi da se izabere ovaj nacrt su mnogobrojni. Demokratsko društvo podrazumeva veliki ste-pen transparentnosti u radu državnih organa. Nažalost, kod nas niti državni organi, niti građani, ne poseduju gotovo ni elementarni uvid o tome šta je državna tajna, a šta javna informacija. U tom smislu, razna administrativna tela na različitim

nivoima vlasti nemaju jasnu predstavu o tome da su obavezna da svoj rad učine javnim, odnosno da imaju obavezu da određene informacije kojim raspolažu pruže javnosti na uvid.Do sada nije postojalo jasno razgraničenje između informacije koje se moraju čuvati kao državna tajna i onih informacija koje se moraju dati na uvid građanima (na primer, o tome kako se troše poreska sredstva). Zbog toga su državne službe često bile u prilici da pod velom tajnosti zapravo štite svoj privilegovani položaj posedo-vanja određenih informacija, koje bi, u principu, trebalo da budu svima dostupne.

Strah od vlasti

Empirijska istraživanja sprovedena u ovoj oblasti pokazuju da građani, po pravilu, nemaju ni elementarno saznanje da imaju pravo da od državnih službi traže određene informacije. Na-protiv, građani se još uvek pribojavaju vlasti i ne znaju šta su njihova osnovna prava. Zbog toga je neophodno razvijati svest građana o tome da država treba da bude njihov servis, budući da su oni ti koji je izdržavaju, odnosno oni koji biraju njihove predstavnike u politička tela.Izborom nacrta zakona koji u zakonodavnu proceduru ulazi kao predlog građana nevla-dine organizacije u ovom zajedničkom projektu

će organizovati veliku javnu kampanju radi sku-pljanja 15.000 potpisa. Na taj način će veliki broj građana iz različitih krajeva Srbije biti upoznati sa sadržajem ovog važnog zakona i steći predstavu o vlastitim građanskim pravima.Naš ekspertski tim uspostavio je saradnju sa Zakonodavnim odborom Skupštine Republike

Srbije. Kada nacrt Zakona o dostupnosti javnih informacija stigne u skupštinsku proceduru, mi ćemo pratiti diskusije u ovom telu povodom predloženog akta. Na taj način ćemo biti u prilici da iznutra pratimo tok zakonodavnih procesa, da izveštavamo o njima, kao i da ponudimo ovom skupštinskom telu dobre usluge naših i stranih eksperata. U tom smislu, naš ekspertski tim vršiće izvesnu vrstu “nadgledanja” zakono-davnog procesa, organizovati stručne konsul-tativne sastanake, organizovati konferencije i javne rasprave. Sve ove aktivnosti odvijaće se u koordinaciji sa rukovodstvom organizacije “Istok - Zapad projekat parlamentarne prakse” (EWPPP) u Amsterdamu.

Saradnja sa susedima

Posebna vrednost i značaj ovog projekta ogleda se u jačanju veza, saradnje i poverenja sa susednim državama, od kojih većina potiču iz nekadašnje zajedničke države, upoznavanje sa njihovim parlamentarnim iskustvima, kao i sa iskustvima rada nevladinih organizacija. S tim u vezi, naša je želja da posetimo parlament Bosne i Hercegovine, kao i da budemo gosti nekog od ekspertskih timova država iz regiona koji učestvuju u ovom projektu.

«Autor je Menadžer projekta

Nažalost, kod nas niti državni organi, niti građani, ne poseduju gotovo ni elementarni uvid o tome šta je državna tajna, a šta javna informacija


Srbija se, prema mnogim pokazateljima, nalazila na samom vrhu po stepenu korumpiranosti među evropskim zemljama; promena vlasti donela je novi entuzijazam i šansu za brze promene; izabrane oblasti rada bile su bolne tačke, sa neodgovarajućom regulativom, što je otvaralo širok prostor cvetanju korupcije. Odabran je rad sa lokalnim vlastima, jer su one bile najspremnije za promene, pa je bilo moguće brzo doći do pozitivnih pomaka.Početak je bio skroman. Saradnja je ostvarena prvo sa tri opštine koje su od ranije imale demokratsku vlast (Niš, Čukarica, Kikinda). Organizovani su seminari na temu vođenja budžeta i javnih nabavki po evropskim standardima, sa uglednim gostima iz inostranstva, kao i jedna radionica za mlade novinare na temu istraživačkog novinarstva. Seminare su pratile mnoge akcije koje su imale za cilj otvaranje lokalnih samouprava prema građanima i koje su bile dobro propraćene, naročito u lokalnim medijima.Zbog toga su se mnoge opštine zainteresovale za učešće u pro-jektu. To je ohrabrilo EPuS i TI Srbija da formulišu ambiciozniji nastavak projekta, u koji je uključeno čak 29 jedinica lokalne samouprave iz svih delova Srbije. Prva faza ovog projekta uspešno je okončana leta 2002.

Kor@k bliže

Prva u seriji radionica u okviru projekta bila je “Korak bliže donatorima”, na kojoj su predstavnici najaktivnijih donatorskih agencija i implementirajućih organizacija (Evropska agen-cija za rekonstrukciju, DFID, SLGRP, UNDP i Halifax) pred-stavili svoje programe političkim rukovodiocima 29 opština Srbije. Prva faza u okviru programa reformi javnih nabavki i budžetiranja opština Srbije, uspešno je okončana isporukom prvoklasne opreme i softvera za vođenje budžeta.Evropski pokret u Srbiji i Transparency International Srbija organizovali su, 29. maja 2002. godine, u prostorijama “In-formatike”, svečano uručivanje računara i prateće opreme predstavnicima 29 lokalnih samouprava uključenih u projekat TASPP. Pored nosilaca i učesnika projekta TASPP, svečanom uručivanju su prisustvovali i brojni predstavnici medija. Opšti

Još pre promene režima, “transparency” grupa Evropskog pokreta u Srbiji (koja je nešto kasnije formirala i nacionalni ogranak organizacije Transparency International) osmislila je projekat reforme budžeta i javnih nabavki u opštinama Srbije. Razloga za rad na ovom antikorupcijskom projektu bilo je mnogo...

Nemanja Nenadić

Program reformi javnih nabavki i budžetiranja u opštinama Srbije (TASPP)Protiv korupcije i birokratije


je utisak bio da ovakvi događaji predstavljaju izvanredne primere konkretne saradnje nev-ladinih organizacija, lokalnih samouprava i domaćih preduzeća, što bi, svakako, valjalo dalje unapređivati.U svaki od računara ugrađen je softver za vođenje budžeta koji je obuhvatio poslednje izmene propisa. Autor ovog softvera je softver-ska firma INKO, koja je još pre nekoliko go-dina počela sa razvojem programa za vođenje opštinskog budžeta. Program je konstantno usavršavan kako bi se izašlo u susret potrebama prakse. U okviru pilot projekta EPuS i TI Srbija koji je bio realizovan u periodu 2000-2001., program je testiran u opštini Čukarica, koja, po kompjuterskoj opremljenosti, spada u sam vrh u Srbiji. Nakon što je uspešno prošao fazu testiranja i pošto su unete sve potrebne izmene, program je bio spreman za instalaciju.U međuvremenu su, međutim, doneti Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o lokalnoj samou-pravi, kao i novi kontni plan (stupa na snagu 1. januara 2003. godine), koji su zahtevali dodatna prilagođavanja programa. Nakon što su sve potrebne izmene unesene, uključujući tu i novi kontni plan, program je pregledao mr Milivoje Cvetanović, direktor odeljenja revizije u Deloitte&Touche i ocenio ga kao veoma do-bar. Tek tada je program instaliran u računare namenjene opštinama.Pravovremenim dostavljanjem računara i budžetskog softvera (6 meseci pre stupanja na snagu novog kontnog plana), opštine su dobile dovoljno vremena i mogućnosti da se kvalitetno pripreme za rad po novim propisima. Takođe je važno napomenuti da softverska firma ima obavezu da besplatno ažurira program svaki put kada se to pokaže neophodnim usled promene propisa, tokom naredne dve godine, dok traje realizacija TASPP projekta.

Po MMF standardima

Uz alate (hardver i softver), opštine su dobile i odgovarajuću obuku. Najpre su rukovodioci

budžetskih odeljenja upoznati sa budžetskim standardima Međunarodnog monetarnog fonda (Government Finance Statistics - GFS), koji će početi da se primenjuju u Srbiji. Predavanje je održao mr Milivoje Cvetanović, direktor odeljenja revizije u Deloitte&Touche, inače licencirani predavač MMF u oblasti lokalnih finansija.Potom su prof. dr Božidar Raičević i prof. dr Gordana Ilić-Popov održali seminar za opštine uključene u projekat o tome kakve promene u vođenju budžeta lokalnih samouprava donose novi Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o lokalnoj samoupravi. Sami učesnici su vrlo visoko ocenili kvalitet radionice u evaluacionom upitniku koji su popunili po završetku radionice: 98 odsto učesnika je ocenilo sadržaj radionice kao dobro odabran, dok je 74 odsto njih smatralo da su informacije dobijene na radionici bile od velikog praktičnog značaja.Takođe, službenici koji će operativno raditi na poslovima budžetiranja na računarima koji se specijalno za tu namenu poklanjaju opštinama, prošli su kurs obuke za korišćenje budžetskog softvera. I ovde su ocene kursa od strane po-laznika bile vrlo povoljne: 75 odsto je ocenilo da je sadržaj bio veoma dobar, oko 70 odsto smatra da je prezentacija bila vrlo dobra, a 88 odsto je visoko ocenilo i organizaciju. Svi učesnici su ocenili kurs korisnim, s tim što je 63 odsto učesnika smatralo da je kurs bio veoma koristan.Time je okončana prva faza TASPP projekta koja je imala za cilj da lokalnim samoupravama olakša prelazak na novi sistem budžetiranja i da im pomogne da ubuduće efikasnije, profesional-nije i transparentnije vode svoje budžete.

Druga faza

U naredne dve godine, TASPP će se fokusirati na pomoć lokalnim samoupravama u primeni novog Zakona o javnim nabavkama. Pošto je ovaj Zakon, koji je po prvi put u Srbiji uredio ovu oblast po evropskim standardima, usvojen u Skupštini Republike Srbije, očekuje se donošenje

Pravovremenim dostavljanjem računara i budžetskog softvera (6 meseci pre stupanja na snagu novog kontnog plana), opštine su dobile dovoljno vremena i

mogućnosti da se kvalitetno pripreme za rad po novim propisima


odgovarajućih podzakonskih akata. Po usvajanju propisa, u okviru TASPP će početi pripreme za realizaciju druge faze programa.Tokom dvogodišnjeg perioda njene realizacije, predviđeno je da opštine dobiju: a) obuku u oblasti primene Zakona o javnim nabavkama, kao i odgovarajućih podzakonskih akata, b) softver za javne nabavke i c) “brand name” računar u kome će se nalaziti instaliran softver za javne nabavke.Faza II podrazumeva da će opštine biti povezane preko Interneta u jedinstven (u početku zatvoren) sistem javnih nabavki. U prvoj fazi, softverska fir-ma (podizvođač EpuS-a) će proceniti hardverske i softverske kapacitete svih opština za potrebe instaliranja Internet sistema javnih nabavki. Na-kon toga, sledi nabavka računara i instaliranje softvera. Nakon uspostavljanja internet sistema javnih nabavki, svaka od opština bi oglašavala svoje planirane nabavke u toku godine sa preciznim vremenskim rasporedom na zajednčkom sajtu javnih nabavki. Na sajtu će se dobiti informacije vezane za aktuelne tendere. Na te tendere javljaće se zainteresovane firme. Ukoliko se tender, iz ne-kog razloga, odlaže, informacija sa novim rokom se stavlja na sajt. Osim na sajtu, informacije koje se odnose na tendere zainteresovane firme će

moći da dobiju i putem e-maila, telefonom ili drugim načinom komunikacije. Odluka komisije o pobedniku tendera, uključujući i obrazloženje o kriterijumu na osnovu koga je izabran pobed-nik, takođe bi bila objavljena na sajtu, tj. bila bi javna. Ovakvom procedurom omogućila bi se i pod-stakla zajednička nabavka dobara i usluga više zainteresovanih opština, koje bi, pojavljujući se na istom tenderu, privukle veći broj ponuda i bile u prilici da postignu najpovoljniju cenu na tržištu. Mreža bi se kasnije mogla otvoriti za pristup novim zainteresovanim opštinama, kao i firmama koje su zainteresovane da se kao kupci oglase na sajtu. Paralelno sa reformom javnih nabavki, sprovodiće se akcija »Građani biraju najboljeg opštinskog službenika« u 10 opština Srbije, u saradnji sa DAI (SLGRP - Program reformi lokalne samouprave) koju finansira US AID.Cilj akcije jeste poboljšanje funkcionisanja samih lokalnih samouprava, time što se podstiče moti-vacija njenih službenika. Građani će ponovo biti u prilici da izaberu najboljeg civilnog službenika koji će biti adekvatno nagrađen od strane same opštine. Bolja informisanost o nadležnostima i funkcionisanju lokalnih uprava, učiniće da opštine budu na usluzi građanima.


Sama Odluka o osnivanju Prve evropske kuće – Čukarica doneta je na osnivačkoj skupštini 21. juna 2001. godine u Evropskom pokretu u Srbiji. Za predsednika Kuće izabran je Živorad Kovačević, pored ostalog, aktuelni predsednik Evrop-skog pokreta u Srbiji i jedan od najzaslužnijih za osnivanje Kuće. Potpredsednici su postali: Desimir Tošić, publicista i potpredsednik Demokratskog centra, Jelica Minić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, idejni pokretač akcije, Zoran Alimpić, predsednik opštine Čukarica i najaktivniji domicilni pokrovitelj Kuće, profesor Univerziteta Mijat Damjanović, di-rektor Palgo centra i Zigfrid Gereke i spiritus movens razvoja ekoloških i zdravstvenih programa Kuće (preminuo iznenada krajem 2001.god.). Generalni sekretar kuće je Stamenko Joksimović, kreator koncepta osnivanja i razvoja Kuće, a njegovi prvi saradnici su Vladimir Grbić, naučni savetnik u Ekonomskom institutu i Dragoslav Kandić, primarijus, gastroenterolog u KBC Dr Dragiša Mišović u Beogradu.Opština Čukarica je, inače, jedna od najvećih i najlepših beo-gradskih opština (u njoj živi danas blizu 300.000 stanovnika), što je takođe uticalo na odluku o lociranju naše prve evropske kuće baš na njenoj teritoriji. Sa jedne strane, ona se naslanja na centralnu gradsku zonu, a sa drugih strana je okružena rekom Savom i nizom najpoznatijih beogradskih sportsko-rekreativnih i turističkih destinacija (Ada Ciganlija - Makiš, Hipodrom, Košutnjak, Topčider, Lipovačka šuma). Lokacija Kuće je takva da se iz nje ima veoma dobar pogled na veći deo Beograda (nalazi se na bregu iznad reke Save).Posle dve godine volonterskog rada brojnih članova lokalnog Veća Evropskog pokreta na Čukarici i drugih učesnika, sa zadovoljstvom ističemo činjenicu da je ova nova proevropska nevladina organizacija, kao još jedno “evropsko dete” Evrop-skog pokreta u Srbiji, uz njegovu stalnu podršku i saradnju, pustila duboko korenje i realizovala veći broj prepoznatljivih projekata: “Evropske večeri” u Beogradu (sa dodeljivanjem prestižnih priznanja pod nazivom “Najevropljanin”), “Dani Evrope” na Čukarici (sa popularnim “Evropskim piknikom”), “Balkanski mostovi ka Evropi” (realizovani mostovi sa Vukova-rom i Sarajevom) itd.

Prva evropska kuća u Beogradu je još jedna uspešna kreativna aktivnost članova i rukovodstva Evropskog pokreta u Srbiji. Realizovana je u saradnji sa lokalnim Većem Evropskog pokreta na Čukarici i rukovodstvom opštine Čukarica u prvoj polovini 2000. godine

Saša Joksimović«

Evropska kućaPrva u Srbiji


Specifične stalne akcione forme kao što su Zdravstveni ili Forum malih preduzetnika upot-punjavale su svojim aktivnostima ono što se već

dugo i uspešno odvijalo u forumima Evropskog pokreta u Srbiji (Forum za međunarodne odnose, Ekonomski ili Preduzetnički forum). Naravno, logička i neraskidiva simbioza Evropskog pokreta u Srbiji, odnosno njegovog lokalnog veća na

Čukarici i Prve evropske kuće, može i mora u narednom periodu da donese još bolje rezultate. Šanse za to su brojne i proizilaze iz sve većeg

broja aktivnih članova Kuće – mladih, žena, preduzetnika, eksperata – kao i sve složenijih, ali i konkretnijih zadataka koje uključivanje naše zemlje u evropsku zajednicu ravnopravnih država, naroda, građana i regiona donosi.

Osim otvaranja “evropske kuće”, Veće Evropskog pokreta na Čukarici realizovalo je veći broj prepoznatljivih projekata: “Evropske večeri” u Beogradu

(sa dodeljivanjem prestižnih priznanja pod nazivom “Najevropljanin”), “Dani Evrope” na Čukarici (sa popularnim “Evropskim piknikom”),

“Balkanski mostovi ka Evropi”...

«Autor je generalni sekretar Prve evropske kuće

68


Evropski pokret u Srbiji (EpuS) je samostalna i dobrovoljna društvena organizacija građana Srbije. Osnovan 1992. kao nevladina, nepartijska i neprofitna organizacija, Evropski pokret je nezavisna ustanova demokratskog javnog mnjenja i oblik okupljanja građana koji se zalažu za miroljubivu, demokratsku, sveevropsku integraciju, kao i za demokratsku i modernu Srbiju kao deo Evrope.Od 1993. godine, Evropski pokret u Srbiji postao je punopravni član Međunarodnog Evropskog pokreta koji se ubraja u međunarodne nevladine organizacije sa velikom tradicijom i značajnim idejnim uticajem na političke činioce u evropskim državama.

EpuS ima više od 900 individualnih i 12 kolektivnih članova. U ovom trenutku EPuS ima 21 Lokalno veće - Zrenjanin, Kraljevo, Kovin, Čukarica, Smederevska Palanaka, Pančevo, Vršac, Kikinda, Požarevac, Velika Plana, Pirot, Kruševac, Užice, Majdanpek, Leskovac, Lazarevac, Zaječar, Kragujevac, Paraćin, Bor, Vrbas i 8 inicijativnih odbora za formiranje Lokalnih veća u gradovima: Novi Sad, Novi Pazar, Požega, Čačak, Smederevo, Sombor, Negotin i Niš.

Misija

Osnovna misija je uticanje na javnost u Srbiji da se angažuje u stvaranju demokratskog, višestranačkog društva, u ostvarivanju jednakosti među ljudima i njihovim zajednicama i promocija evropskih vrednosti i tekovina, uz podržavanje procesa i pojava u Srbiji koji tome vode.EPuS kao deo Međunarodnog Evropskog pokreta u svom delovanju polazi od punog poštovanja ljudskih vrednosti, sloboda i prava; ostvarivanja vladavine prava i uvažavanja različitosti, kao i od svih onih civilizacijskih vrednosti na kojima je utemeljen Savet Evrope. U saradnji sa svima koji podržavaju ova opredeljenja, EPuS radi na stvaranju političkih i drugih us-lova za ulazak SRJ u EU. To podrazumeva obnavljanje i normalizaciju pokidanih veza sa evropskim zemljama, posebno sa bivšim jugoslovenskim republikama.

Ciljevi Evropskog Pokreta u Srbiji

•Učlanjivanje naše zemlje, kao ravnopravnog člana, u sve evropske institucije i organizacije;•Širenje ideje evropskog ujedinjenja u Srbiji, unapređivanjem kulturne, političke i ekonomske saradnje

među građanima, narodima, regijama i državama Evrope, u cilju stvaranja Sjedinjenih država Evrope;

•Demokratska, federalna Evropa, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi sposobna da štiti i razvija ljudska prava;

•Uticanje na javnost Srbije da svoje angažovanje usmeri ka demokratskoj tranziciji Srbije.

Misija, ciljevi, aktivnosti

Oblici delovanja•Javne rasprave, okrugli stolovi•Radionice, seminari•Organizacija međunarodnih skupova•Učešće na međunarodnim sastancima•Obrazovni programi •Mreža lokalnih i regionalnih veća EpuS •Istraživanja i Izdavačka delatnost •Javne i medijske kampanje•Primenjena istraživanja (politika, ekonomija,

pravo)

Redovne aktivnosti ostvaruju se kroz:•Forum za međunarodne odnose•Politički forum•Ekonomski Forum•Etnički Forum•Preduzetnički Forum •Grupa za ženska prava •Evropske studije

70


71

Forum za međunarodne odnose okuplja građane koji prihvataju deklarisane programske osnove na kojima deluje Evropski pokret u Srbiji, kao deo Međunarodnog evropskog pokreta. Oni se udružuju u želji da stvore okvir u kojem će se – na bazi punog poštovanja ljudskih vrednosti, sloboda i prava, tolerantnog uvažavanja različitosti – voditi kvalifikovana rasprava o svim relevantnim aspektima međunarodnih političkih i ekonomskih odnosa. Forum je otvoren za sve koji u svom naučnom, profesionalnom i političkom radu prate i proučavaju kretanje odnosa među državama i narodima i koji nezavisnim misaonim prilazom mogu da doprinesu razumevanju i tumačenju unutrašnje suštine tih odnosa.Forum nije stranački usmeren i otvoren je za sve koji deluju u prilog miroljubivog rešavanja otvorenih međunarodnih pitanja, u duhu solidarnosti, saradnje, povezivanja i dijaloga. Delujući u prilog pribižavanja Srbije integracionim procesima koji obuhvataju ceo kontinent, Forum će posebnu podršku pružiti svim onim naporima koji su usmereni prema izgradnji poverenja i plodne, svestrane saradnje na prostoru bivše Jugoslavije, Balkana i jugoistočne Evrope – regiona kome pripadamo i čija evolucija u pravcu stabilne bezbednosti, dobrosusedskih odnosa i otvorenih granica predstavlja dugoročni i zajednički interes. Forum će se suprotstavljati svim idejama i pojavama uskogrude isključivosti, šovinističkih opterećenja i hegemonističkih aspiracija, koje su i do sada bile osnovni uzrok udaljavanja i zaostajanja za pozitivnim promenama koje su obeležile kraj stoleća.

Forum se sastaje jednom nedeljno na zatvorenim sednicama na kojima se raspravlja o aktuelnim temama spoljne politike. Otvorene sednice se održavaju jedan put godišnje, uz učešće jugosloven-skih i/ili inostranih stručnjaka, diplomata i novinara. Razgovori sa sednica objavljuju se u publikaciji ‘Spoljnopolitičke sveske’ (prikaz svake može se naći na www.emins.org ).

Svim ovim, Forum teži da pruži doprinos građenju u našoj javnosti realnih predstava o današnjem izmenjenom svetu i našim šansama u njemu, kao i formiranju politike zemlje na tim osnovama.

Predsednik Foruma za međunarodne odnose: Dušan SimićIzvršni sekretar: Nina Lopandić, e-mail: [email protected]

Forum za međunarodne odnose

70


71

Članovi Foruma za međunarodne odnose

1. Aćimović, dr Ljubivoje, 2. Al Pinto Brkić Bojan,3. Alendar Branislava, 4. Anastasijević Duška, 5. Babović, dr Budimir, 6. Biserko Sonja, 7. Bulatović Vladislava,8. Cerović Stojan, 9. Cetinić Goran, 10. Čolović Dragan, 11. Crnobrnja Mihajlo, 12. Dašić David, 13. Delević Milica, 14. Ðerić, dr Vladimir, 15. Despot, dr Milivoj, 16. Dimitrijević, dr Vojin, 17. Dobrković Nina, 18. Ðukić Ilija, † 19. Ðurišić Ðorđe, 20. Erdeljan Borivoj, 21. Goati, dr Vladimir, 22. Gojkov Slobodan, 23. Grujičić Spomenka, 24. Gustinčić Jurij, 25. Hatibović, dr Džemal, 26. Ilić, dr Vladimir, 27. Ivačić Sanja, 28. Ivaniš, dr Željko, 29. Janča, dr Dejan, 30. Jauković Milovan, 31. Jevremović Pavle,32. Korać, dr Žarko, 33. Kovačević Živorad, 34. Kurjak, dr Jelica, 35. Labus, dr Miroljub, 36. Lazić Dušan, 37. Ljajić Rasim, 38. Logar Gordana, 39. Lutovac Zoran, 40. Maksić Milivoje, 41. Malići Škeljzen, 42. Manojlović Srboljub,43. Marković Ljubica, 44. Marković, dr Brana, 45. Mićunović, dr Dragoljub, 46. Mihajlov Mihajlo,47. Milić Jelena, 48. Milinković Branislav,

49. Minić, dr Jelica, 50. Mišić Milan, 51. Nenadović Aleksandar, 52. Nikšić Stevan, 53. Pajević Milan, 54. Pantelić Momčilo,55. Pantić Danijel, 56. Pejić Dragoslav, 57. Pobulić Simeon, 58. Popović Zoran S., 59. Pribićević, dr Ognjen, 60. Prica Slađana, 61. Reljić Dušan, 62. Šahović, dr Milan, 63. Šaponja-Hadžić Milanka, 64. Sekulić Ljubiša, 65. Simić Dušan, 66. Simić, dr Predrag, 67. Stajić Olivera, 68. Stojanović, dr Radoslav, 69. Stupar Jelena, 70. Tepavac Mirko, 71. Todorović Biljana, 72. Tošić Desimir, 73. Varadi, dr Tibor, 74. Vegel, dr Laszlo, 75. Vekarić, dr Vatroslav, 76. Vereš Vladimir, 77. Visković, dr Ivo, 78. Vučković Slobodan,79. Vladimir Biladžić80. dr Budimir Lazović81. Slavko Šuković82. Hadžić, dr Miroslav83. Timotić Milorad 84. Vasić Miloš 85. Stanojlović Seška 86. Ranković Vera,87. Ivan Veselinović, †88. Dragoslav Avramović, † 89. Nikola Burzan, †90. Konstantin Obradović, †91. Ranko Petković, †92. Novak Pribićević, †93. Dušan Štrbac, †

72


73

Politički forum EPuS-a je projekat koji ima za cilj povezivanje lokalnih vlasti, nevladinih organizacija, relevantnih međunarodnih institucija, političkih partija, profitnog sektora i pojedinaca u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi. Radionice foruma omogućavaju stvaranje neformalnih, međusektorskih mreža na održivim osnovama, okupljenim oko EPuS-a, opredeljenih za demokratske reforme.U projektu se posebna pažnja poklanja regionima nastanjenim nacionalnim manjinama, kao što su Sandžak ili Banat, kako bi se predupredili konflikti i stvorile osnove za svestranu saradnju različitih etničkih zajednica. Agenda: Kroz 27 radionica započeta je intenzivnija komunikacija civilnog sektora sa demokratskim političkim partijama, domaćim i stranim ekspertima, predstavnicima stranih nevladinih organizacija, privrednicima, lokalnim medijima, mladim liderima i predstavnicima nacionalnih manjina. Istovremeno je rađeno na povezivanju lokalnih zajednica i regiona u Srbiji sa međunarodnim institucijama koje vode programe za razvoj jugoistočne Evrope, kao i organizacijama koje pomažu razvoj prekogranične saradnje. Sadržaj radionica: Prvi set radionica, održan posle NATO bombardovanja, bio je fokusiran na otvaranje zemlje prema svetu, naročito na regionalnu i susedsku saradnju, na ujedinjavanju demokratskog fronta protiv sve veće represije tadašnjeg režima i edukaciji građana, naročto mladih, za predstojeće izbore. Posle uspostavljanja demokratske vlasti, radionice su bile usmerene na konsolidaciju i razvoj demokratskog procesa, opet iz ugla gorućih problema.

Odabrani rezultati:

• Novi projekti: - Inicijativa ‘’Prsten dobre volje’’- začetak Etničkog foruma EPuS-a; - Projekat o prevencija korupcije - začetak Transparency International-a Srbija; - Formiranje Generacije 21 NVO-a mladih• Poruke javnosti o: - Neophodnosti promena i povezivanja sa regionom i svetom; - Ulaganjima u region i šteti koju Srbija trpi zbog nekooperativne politike pre 5. oktobra; • Promocija ženskog preduzetništva kao oblika društvene emancipacije;• Intenzivnija koordinacija lokalne samouprave, NVO-a i medija, • Deklaracije upućene nadležnim organima, partijama, NVO-a i medijima o: - Civilno-vojnim odnosima - Etničkom pomirenju kao uslovu ekonomskog razvoja - Ekološkoj strategiji za održivi razvoj lokalnih zajednica• Povećan broj članova, osnovana nova lokalna veća, usavršeni sajtovi LV-a i EPuS-a

Rukovodilac projekta: mr Danijel PantićAsistent na projektu: Dragana Aleksandrić, e-mail: [email protected]

Politički Forum

72


73

Pregled radionica Političkog foruma

Tema Datum Lokacija

1. Regionalna ekonomska saradnja i razvoj ženskog preduzetništva 08.1999. Zrenjanin

2. Euro-regionalizam - novi koncept prekogranične saradnje 08.1999. Vršac

3. Regionalna ekonomska saradnja i nevladine organizacije 10.1999.Smede re v s ka Palanka

4. Kako se boriti protiv korupcije 12.1999. Beograd

5. Umrežavanje privatnog biznisa i žensko preduzetništvo 12.1999. Čukarica

6. Za evropski model lokalne samouprave 02.2000. Niš

7. Uloga Interneta u povezivanju nevladinih organizacija 02.2000. Zrenjanin

8. Mladi i izbori 03.2000. Beograd

9. Izborni paket za mlade 04.2000. Beograd

10. Uloga MFI u rekonstrukciji zemalja JI Evrope 04.2000. Beograd

11. Uloga civilnog drustva u procesu demokratizacije u JI Evropi 05.2000. Sv. Stefan

12. Razvoj preduzetnistva i prekogranična saradnja 07.2000. Knjaževac

13. Pro-izborni PR 07.2000. Beograd

14. Civilno – vojni odnosi 11.2000. Beograd

15.Ekološka strategija za održivi razvoj lokalnih zajednica u Srbiji 2001

12. 2000. Beograd

16. Etničko pomirenje kao uslov ekonomskog razvoja 02. 2001. Kruševac

17. Kako napraviti dobar gradski Web Site ? 02.2001. Beograd

18.Savremeni koncept poljoprivredne proizvodnje u Evropi i razvoj srpskog sela

04.2001. Velika Plana

19 Okrugli sto o siromaštvu 04.2001 Beograd

20Strategija prestruktuiranja velikih privrednih sistema i razvoj Lokalne zajednice

04.2001. Majdanpek

21 Evropska integracija i mladi 05.2001. Beograd

22. Od decentralizacije do Lokalne samouprave 05.2001 Čukarica

23.Strategija prestruktuiranja velikih privrednih sistema: Preduzetništvo I MSP u funkciji razvoja lokalne zajednice

07.2001. Negotin

24. Razvoj mreže Internet sajtova odbora EPuS-a 07.2001 Beograd

25. Razvoj lokalnih zajednica putem preduzetničkih inicijativa 10.2001. Zaječar

26. Izrada predloga projekta 11.2001. Beograd

27. Pomirenje i integracija 03.2002. Vranje

28. Predstavljanje aktivnosti rekonstrukcije EU predstavnicima civilnog društva

06.2002 Beograd

29. Uloga nevladinih organizacija u pospešivanju privrednih reformi 07.2002 Novi Sad

30. Međunarodni kriminal i terorizam 07.2002 Beograd

74


75

Ekonomski forum EPuS-a, posle demokratskih promena u zemlji preorijentisao je svoje aktivnosti na ublažavanje posledica desetogodišnje destruktivne vladavine koja je ostavila tragične ekonomske posledice od kojih su mnoge jedinstvene u Evropskoj istoriji dvadesetog veka.

Istovremeni enorman razvojni prodor u svetskoj privredi izmenio je veliki broj ekonomskih postulata i doneo ogromnu količinu ekonomskih inovacija a da generacije studenata i ekonomista u Jugoslaviji nisu bili u stanju da prate ove trendove.

I danas posle otvaranja, još uvek veliki broj informacija nije dostupan ekonomskoj javnosti, novi tranzicijski tokovi nedovoljno su transparentni. Konzervativno ekonomsko obrazovanje i rad nove generacije ekonomista u zaostaloj i zatvorenoj privredi i nerazvijenoj infrastrukturi preti teškim posle-dicama za razvoj.

Ekonomski forum mladih osnovan je prošle jeseni, u okviru Ekonomskog foruma EPuS-a. Cilj foruma je da se kroz razgovore i razmenu mišljenja sa visoko pozicioniranim ličnostima iz institucija koje su aktivno uključene u tranzicijske procese u Srbiji, članovima foruma i gostima sesija ponude informacije do kojih ne mogu doći iz udžbenika i sredstava javnog informisanja. To su domaći kre-atori ekonomske politike, predstavnici Svetske Banke, IFC, MMF-a, EBRD, EAR, Pakta za stabilnost, inostranih banaka itd.

Ideja Ekonomskog foruma mladih je da moderne ekonomske trendove približi mladim jugoslovenskim ekonomistima, da poboljša nivo informisanosti mladih ekonomista o tržišnoj ekonomiji, svetskim i evropskim globalnim trendovima i ekonomskim postulatima i tranzicionim procesima u Srbiji.

Gosti foruma bili su Rorry O’Sullivan, direktor predstavništva Svetske Banke u Beogradu, Henry Rus-sell, direktor predstavništva Evropske Banke za Obnovu i Razvoj u Beogradu i Božidar Djelić, ministar finansija u vladi Srbije.

U toku su pripreme za organizovanje kurseva preduzetništva i sličnih aktivnosti za članove Ekonom-skog foruma mladih kao i obezbeđivanje sredstava kojima bi pomogli grupe mladih ekonomista iz Lokalnih veća da prisustvuju sastancima Ekonomskog foruma mladih i da se aktivno uključe u ostale aktivnosti.

Predsednik Ekonomskog Foruma EPuS-a: Goran Cetinić, e-mail:[email protected]

Ekonomski forum

74


75

Pitanju podrške razvoju preduzetništva i malih i srednjih preduzeća (MSP) poklanjana je značajna pažnja od osnivanja EPuS-a, s tim da su, od početka otvaranja Srbije ka svetu, teme ekonomskog razvoja i revitalizacije privrede, počele da na listi prioriteta postepeno zamenjuju, pre svega, političke teme. ISTRAŽIVANJA I IDENTIFIKACIJA STANJA MSP U SRBIJI, vršena su kontinuirano I predstavljana na međunarodnim konferencijama i korišćena od strane više domaćih i stranih institucija i eksperata kao referentni radovi u ovom domenu - The Recent Experience of SMEs In Serbia, The SME Financing in Serbia, (više detalja - web-site univerziteta u Bariju kao i www.emins.org ).

PROMOCIJA PREDUZETNIŠTVA, usmerena je na organizovanje skupova različitih sadržaja i formi u okviru radionica posvećenih širim društvenim pitanjima ili samostalno:

RADIONICA: RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA – u 15 gradova u Srbiji. Radionice uključuju promociju rada novo-osnovane institucije Euro info korespodentskog Centra, kreditne linije Evropske agencije za rekonstrukciju, kao i pripremu i izradu poslovnih planova. Do sada je održano 9 radionica (Novi Sad, Užice, Bor, Niš, Leskovac, Kovin, Kruševac, Požarevac i Čačak) sa više od 700 učesnika, predstvanika poslovnog sveta, lokalne vlasti, privrednih komora, NVO-a, istraživača i drugih.

EDUKATIVNI PROGRAM - U toku je realizacija programa ‘Obuke za učitelje preduzetništva’ (trening trenera) u saradnji sa GEA COLLAGE iz Ljubljane i Institutom ekonomskih nauka iz Begrada. Od 5 planiranih jednonedeljnih modula, prva tri su održana u Beogradu, preostala dva će se održati u Sloveniji i u nekoj od evropskih zemalja. Preduzetnički forum EPuS-a je u okviru ovog projekta realizovao selekciju budućih trenera i učestvovao u formulisanju i implementaciji nastavnih jedinica. Štaviše treći modul, posvećen izradi biznis planova zasnovan je na knjizi ‘Kako pripremiti biznis plan’ dr Zvonka Brnjasa (suizdavač EPuS).

RAZVOJNI PROGRAMI - Preduzetnički forum, aktivno učestvuje u realizaciji različitih programa podrške MSP u Srbiji. Pokrenuta inicijativa za osnivanje prvog Euro info korespodentskog centra u Srbiji, (jedinice oficijelne EU informacione mreže za podršku MSP) podrazumevala je javnu kampanju, profesionalnu promociju kroz radionice sa Saveznom privrednom komorom, saradnju sa Euro info centrima u Rumuniji i Mađarskoj i formalno osnivanje Centra uz učešće 12 domaćih subjekata (privredne komore, banke, preduzeća i EPuS), koji zvanično treba da počne sa radom tokom aprila 2002 godine.

Rukovodilac projekta: dr Zvonko Brnjas.Asistent: Dragana Aleksandrić, e.mail: [email protected]

Preduzetnički forum

76


77

Etnički forum je nastao kao rezultat potrebe razvijanja i daljeg koherentnog oblikovanja niza aktivnosti EPuS-a u vezi rešavanja etničkih konflikata. U uverenju da je medjuetnički dijalog jedini put za rešenje sporova EPuS je u februaru 2001. godine u okviru Političkog foruma organizovao radionicu ‘’Inter-etničko pomirenje kao uslov ekonomskog razvoja’’(Kruševac) na kojoj je okupio predstavnike obe etničke zajednice sa juga Srbije, učesnike iz drugih etničko mešovitih sredina (Sandžaka, Vojvodine, istočne Srbije), kao i predstavnike medjunarodne zajednice (UNDP,UNMIK,OEBS). Na kraju skupa izdat je dokument “Inicijativa za multietničku saradnju – Kruševačka deklaracija”, koji predstavlja i inicijalni dokument Etničkog foruma EPuS-a.

Najvažnije aktivnosti Etničkog foruma u proteklom periodu:

•Istraživački rad i pisanje poglavlja pod nazivom “Prevencija konflikata i transformacija u SR Jugo-slaviji” za knjigu o konfliktima u jugoistočnoj Evropi, koju objavljuje ‘’Evropski centar za prevenciju konflikata’’ iz Utrehta. Autori iz EPuS-a bili su dr Dragan Lakićević, mr Danijel Pantić u saradnji sa dr Zoranom Lutovcem i Mariom Theresom Mauro.

•“Seminar o veštinama dijaloga i integracije” organizovan sa Institutom za mir SAD iz Vašingtona. Seminar za 40 polaznika vladinih i nevladinih organizacija iz razlicitih etničkih sredina održan je na Zlatiboru jula 2001. Pored ekspertskih predavanja i simulacija rešavanja političkih sukoba putem dijaloga, seminar je imao još jednu dimenziju: direktan prijateljski i neformalni dijalog Srba i Albanaca iz područja Bujanovca, Preševa i Medvedje.

•Istraživački rad, rad na terenu i pisanje elaborata za UNDP o kapacitetima opštinskih struktura u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Izveštaj sadrži: procenu stanja opremljenosti, struktura i kvalifikacija opštinskih vlasti, procenu ekonomskih, etničkih i političkih problema, predloge za bolji rad opštinskih službi, međuetničku koegzistenciju i brzi ekonomski oporavak; predlog 6 programa edukacije za polaznike iz ovog područja, pod pokroviteljstvom EPuS-a.

•Radionica ‘’Pomirenje i reintegracija’’ (mart 2002) u Vranju okupila je relevantne predstavnike lo-kalnih zajednica Preševa, Bujanovca i Medveđe, predstavnike Ujedinjenih nacija, Evropske agencije za rekonstrukciju, OEBSa i Koordinacionog tela vlade republike Srbije. Na skupu su prezentovani rezultati inicijative EPuS-a sa skupa u Kruševcu, kao i rad međunarodnih agencija u cilju ekonomskog oporavka i poboljšavanja etničkih odnosa.

Rukovodilac projekta: dr Dragan LakićevićAsistent na projektu: Nebojša Milenković, e-mail: nebojsa [email protected]

Etnički forum

76


77

Glavni cilj Grupe za ženska prava EPuS-a, je afirmacija i unapređenje ljudskih prava žena, posebno zaštitom ljudskih prava žena u krivičnom postupku i u zatvoru, nasiljem nad ženama kao kršenjem ljudskih prava i ljudskim pravima žena izbeglica.

Aktivnosti: lobiranje za izmenu zakona i sudske prakse koji su diskriminatorski u odnosu na žene; orga-nizovanje razgovora, predavanja i konferencija o problemima ljudskih prava žena; akciona istraživanja; štampanje brošura i drugih informativnih publikacija; edukacija o ljudskim pravima; savetovanje i drugi oblici pomoći ženama prema kojima se vodi postupak ili se nalaze u zatvoru i ženama izbeglicama; javna kampanja za poboljšanje položaja zlostavljanih žena koje su ubile nasilnika ili izvršile drugo krivično delo u vezi sa nasiljem.

Grupa za ženska prava prikuplja podatke o nasilju nad ženama u ratu u bivšoj Jugoslaviji i o kršenju ljudskih prava žena tokom egzodusa i u izbeglištvu. Rezultati istraživanja, kao i svedočanstva žena obja-vljeni su u knjigama: »Žene, nasilje i rat« (1995), i »Žene Krajine: rat, egzodus i izbeglištvo«(1996).

Projekat: »Praćenje stanja ženskih ljudskih prava u krivičnom postupku i u zatvoru«, sprovodi se od 1995. god. sa ciljem sistematskog praćenja stanja ljudskih prava žena u krivičnom postupku i uslova života u ženskim zatvorima, pomoć ženama u zatvoru i lobiranje za izmene Krivičnog zakona i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Rezultati ovog projekta, između ostalog su i konačno uvođenje krivičnog dela nasilja u porodici u krivično zakonodavstvo Republike Srbije 2002. god., kao i osnivanje posebnog Kazneno popravnog zavoda za žene, kao poluotvorene utanove.

TEMIDA, časopis o viktimizaciji, ljudskim pravima i radu, Grupa izdaje u saradnji sa Viktimološkim društvom Srbije od 1998. god. Časopis izlazi četiri puta godišnje, a može se naći i na adresi www.emins.org. Sa Viktimološkim društvom Srbije Grupa je 2000. g. organizovala i Međunarodnu konferenciju: »Žrtve rata na prostoru bivše Jugoslavije«.

Grupa za ženska prava EPuS-a je i organizator brojnih tribina posvećenih afirmaciji ženskih ljudskih prava u gradovima u Srbiji. Osnovni cilj tribina održanih tokom 2001. god. bilo je političko osnaživanje žena.

Većina aktivnosti Grupe za ženska prava je tesno povezana sa profesionalnim radom članica, na kriminološkim i viktimološkim istraživanjima i proistekla je iz potrebe da se istraživački rad, povezujući ga sa aktivizmom, učini životnijim i podobnijim za delovanje u pravcu menjanja stvarnosti koja nas okružuje. Aktivnosti se realizuju zahvaljujući podršci sledećih donatora: fondacije Friedrich Ebert Stiftung, USAID-a, OXFAM-a, Evropskog fonda za ljudska prava, Ambasade Holandije, Fonda za otvoreno društvo, kao i zahvaljujući velikom aktivizmu članica.

Koordinator Grupe za ženska prava: Ivana Stevanović

Grupa za ženska prava


Jednogodišnji projekt, regionalnog karaktera, imao je za cilj da se formira mreža eksperata zemalja Balkana u cilju razmene mišljenja i izrade studija o efektima »Pakta o stabilnosti« i drugih regionalnih inicijativa. Projekat je orijentisan na jačanje »lokalnog učešća« u procesu iniciranja i razvoja regionalnih inicijativa u Jugoistočnoj Evropi. U ekspertsku mrežu projekta, pored EPuS, uključeni su Institut za tržišna istraživanja, Sofija, Rumunski centar za političku ekonomiju, Bukurešt, Institut za međunarodne studije, Tirana i »FORUM«, Skoplje. Projekat je dobio podršku Evropske komisije i Fonda za otvoreno društvo.

U okviru projekta, održana su dva okrugla stola, kao i velika međunarodna konferencija:

•Pripremna radionica, otvorenog karaktera – razmena mišljenja i priprema regionalnog projekta, održana je u Beogradu januara 2001. godine. Radu radionice prisustovalo je 10 učesnika.

•Radionica u Temišvaru (9-10. mart 2001. godine). Diskusija je vođena o stanju integrisanosti regiona, pograničnoj saradnji, oblicima i načinima za produbljivanje susedske saradnje u regionu, ulozi državnih inicijativa i drugih oblika prekogranične saradnje (nevladinih organizacija, udruženja poslovnih ljudi i slično), dosadašnjim iskustvima pojedinih organizacija u saradnji, iskustvima regiona Banata (Rumunija, SRJ, Mađarska) i drugo. Učestvovalo je oko 50 predstavnika mreže iz celog regiona.

•Međunarodna konferencija (16.12.2001) u Beogradu »Efekti regionalnih inicijativa u JIE«. Konferenciji je prisustvovalo 112 učesnika, uključujući predstavnike više regionalnih inicijativa i država regiona. U toku dva dana, podneto je 27 izlaganja (19 stranih i 8 domaćih). Radovi sa Konferencije uskoro će biti objavljeni u posebnoj publikaciji EPuS. Zaključci sa Konferencije ekstenzivno su distribuirani zemljama JIE, EU, predstavnicima regionalnih inicijativa i dr.

•Publikacija “Regionalne inicijative u Jugoistočnoj Evropi” (na srpskom i engleskom) autora dr Duška Lopandića (EPuS i IMPP, 2001, 276 str).

Rukovodilac projekta: dr Duško Lopandić Asistent na projektu: Nina Stefanović,e-mail: [email protected]

Pripreme SRJ i Srbije za ˝evropsku integraciju”


Pitanju podrške razvoju preduzetništva i malih i srednjih preduzeća (MSP) poklanjana je značajna pažnja od osnivanja EPuS-a, s tim da su, od početka otvaranja Srbije ka svetu, teme ekonomskog razvoja i revitalizacije privrede, počele da na listi prioriteta postepeno zamenjuju, pre svega, političke teme. ISTRAŽIVANJA I IDENTIFIKACIJA STANJA MSP U SRBIJI, vršena su kontinuirano I predstavljana na međunarodnim konferencijama i korišćena od strane više domaćih i stranih institucija i eksperata kao referentni radovi u ovom domenu - The Recent Experience of SMEs In Serbia, The SME Financing in Serbia, (više detalja - web-site univerziteta u Bariju kao I www.emins.org ).

Jednogodišnji projekt, regionalnog karaktera, imao je za cilj da se formira mreža eksperata zemalja Balkana u cilju razmene mišljenja i izrade studija o efektima »Pakta o stabilnosti« i drugih regionalnih inicijativa. Projekt je orijentisan na jačanje »lokalnog učešća« u procesu inciranja i razvoja regionalnih incijativa u Jugoistočnoj Evropi. U ekspertsku mrežu projekta, pored EPUS, uključeni su Institut za tržišna istraživanja, Sofija, Rumunski centar za političku ekonomiju, Bukurešt, Institut za međunarodne studije, Tirana i »FORUM«, Skoplje. Projekt je dobio podršku Evropske komisije i Fonda za otvoreno društvo.

U okviru projekta, održana su dva okrugla stola, kao i velika međunarodna konferencija:

•Pripremna radionica, otvorenog karaktera – razmena mišljenja i priprema regionalnog projekta, održana je u Beogradu januara 2001. godine. Radu radionice prisustovalo je 10 učesnika.

•Radionica u Temišvaru (9-10. mart 2001. godine). Diskusija je vođena o stanju integrisanosti regiona, pograničnoj saradnji, oblicima i načinima za produbljivanje susedske saradnje u regionu, ulozi državnih inicijativa i drugih oblika prekogranične saradnje (nevladinih organizacija, udruženja poslovnih ljudi i slično), dosadašnjim iskustvima pojedinih organizacija u saradnji, iskustvima regiona Banata (Rumunija, SRJ, Mađarska) i drugo. Učestvovalo je oko 50 predstavnika mreže iz celog regiona.

•Međunarodna konferencija (16.12.2001) u Beogradu »Efekti regionalnih inicijativa u JIE«. Konferenciji je prisustvovalo 112 učesnika, uključujući predstavnike više regionalnih inicijativa I država regiona. U toku dva dana, podneto je 27 izlaganja (19 stranih i 8 domaćih). Radovi sa Konferencije uskoro će biti objavljeni u posebnoj publikaciji EPUS. Zaključci sa Konferencije ekstenzivno su distribuirani zemljama JIE, EU, predstavnicima regionalnih inicijativa I dr.

•Publikacija “Regionalne inicijative u Jugoistočnoj Evropi” (na srpskom i engleskom) autora dr Duška Lopandića (EPuS i IMPP, 2001, 276 str).

Rukovodilac projekta: dr Duško Lopandić Asistent na projektu: Nina Stefanović,e-mail: [email protected]

Potencijali za saradnju i integraciju regionalnih inicijativa na Balkanu


Eksperti EPuS-a sproveli su istraživanje ‘’Izazovi u sprovođenju reformi: godinu dana posle pobede demokratije’’ koje je prezentovano u godišnjem izveštaju ‘’Sistema ranog upozoravanja’’ Programa razvoja Ujedinjenih nacija, UNDP. Istraživanje obuhvata vremenski period: juli 2000–oktobar 2001, uključujući poslednja tri meseca prethodnog režima (VII-IX 2000), tri meseca kohabitacije (IX-XII) kao i period demokratske konsolidacije novih vlasti (I-X.2001). Publikacija je sačinjena na osnovu osam sukcesivnih istraživanja javnog mnenja na području Srbije koja je obavio CPIJM/IDN (www.cpijm.org.yu) i analize EPuS-ovog tima eksperata u oblastima:

POLITIČKO JAVNO MNENJE- Početna nerealno visoka očekivanja vremenom su zamenjena ob-novljenim optimizmom i pojavom novog realizma; potencijalni destabilizatori demokratskih procesa su frustriranost građanstva zbog ekonomskog položaja i životnog standarda kao i spor prelazak na tržišnu ekonomiju i nedostatak rezultata u borbi protiv kriminala.

ETNIČKI ODNOSI- Analiza pokazuje da su zadovoljavajući etnički odnosi na lokalnom i regionalnom nivou praćeni sa aktivnijom i pozitivnom politikom prema nacionalnim manjinama od strane nove vlade. Veliki broj građana (uključujući Mađare i Bošnjake) izražava zadovoljstvo sa etničkim odnosima u zemlji, izuzimajući situaciju na jugu Srbije, Kosovu i Crnoj Gori; 2/3 građana smatra da je saradnja sa međunarodnom zajednicom neophodna za rešavanje problema na jugu Srbije;

MAKROEKONOMSKA I FINANSIJSKA STABILNOST- Povratak Jugoslavije u većinu međunarodnih finansijskih institucija i obnova ekonomske saradnje sa većinom zemalja, liberalizacija cena i spoljne trgovine, regulisanje poreskog sistema i javnih finansija ipak nisu dovoljan preduslov za dugoročna finansijska ulaganja neophodna za ekonomski razvoj.

ZAPOSLENOST, TRŽIŠTE RADA I SIVA EKONOMIJA - nastavlja se trend porasta nezaposlenosti u društvenom sektoru; milion građana je uključeno u sivu ekonomiju većinom iz urbanih domaćinstava; očekuje se liberalizacija tržišta rada nakon usvajanja zakona o radu.

SOCIJALNOEKONOMSKA STABILNOST- Uprkos stabilnom porastu plata, penzija, socijalnih davanja ali i cena (potrošnja u urbanim domaćinstvima veća za 1/3), 80% građana je nezadovoljno svojim životnim standardom. Broj anketiranih koji predviđa soijalne nemire i štrajkove dostigao je nivo iz perioda pred oktobar 2000 godine.

KRIMINAL I KORUPCIJA – Uprkos novih zakonskih akata (poreski sistem, zakon o ekstra profitu, pri-prema zakona o javnim nabavkama i zakona o krivičnom postupku), i saradnji sa Haškim tribunalom, većina građana nije zadovoljan rezultatima Vlade u suzbijanju kriminala i korupcije: 46% građana smatra da nema promena, 26% da je situacija gora nego u vreme Miloševića a 18% ispitanih izražava zadovoljstvo postignutim.

Izveštaj je objavljen u intgralnoj verziji na adresi www.emins.org/publikacije

Koordinator projekta: mr Danijel Pantić

Sistem ranog upozoravanja


Socijalni dijalog

Jednogodišnji projekat koga EpuS sprovodi u saradnji sa CED-om (Centar for Economic Development) i BILSO-om( Balkan Institute on Labour and Social Policies), usmeren je razvoju socijalnog dijaloga kao instrumenta minimizacije socijalnih tenzija u periodu tranzicije.

Razvijanje i negovanje socijalnog dijaloga između glavnih aktera društvenog života jedna je od ključnih poluga stvaranja uslova za konstruktivno prevazilaženje društvenih potresa i obezbeđenje stabilnog funkcionisanja savremenih društava. Ona je u primeru Srbije iz najmanje sledeća tri razloga od posebne važnosti:

•Autoritarno iskustvo iz prethodnog perioda•Predstojeće radikalne tranzicione reforme•Duboka ekonomska kriza čije razrešenje zahteva preduzimanje mera i aktivnosti najmanje na

srednji rok.

U tom kontekstu socijalni dijalog treba posmatrati kao jedan od najvažnijih instrumenata za obezbeđivanje usklađenog društvenog razvoja i za uspešnu realizaciju društveno-ekonomskih re-formskih ciljeva.

CILJ

Iskustva zemalja Centralne i Istočne Evrope pokazuju da se socijalna politika koja prati privatizaciju najbolje razvija kroz socijalni dijalog između vlade, sindikata i poslodavaca, odnosno investitora. Stoga je cilj definisanje kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih paketa socijalnih programa koji su neophodan pratilac procesa privatizacije.

AKTIVNOSTI

•Policy paper i akcioni plan - razvijeni kroz socijalni dijalog•Sprovođenje i monitoring akcionog plana

Rukovodilac projekta : dr Zvonko BrnjasAsistent na projektu : Aleksandra Zamberlin


Sa ciljem da doprinese jačanju upravljačke, tehničke i operativne funkcije mreže NVO-a u istočnoj, zapadnoj Srbiji i Sandžaku, gde je prema istraživanjima najlošije stanje civilnog društva, EPuS kao izvršni partner Evropske agencije za rekonstrukciju, a u saradnji sa G 17 plus, počinje projekat podrške civilnom društvu u 50 opština u Srbiji.

Da bi se podstakao ujednačen stepen razvoja regiona, premostilo nepoverenje lokalnih vlasti i građana prema nevladinom sektoru,(koje u istočnoj i zapadnoj Srbiji još uvek postoji, a u cilju rešavanja socio-ekonomskih problema na lokalu, EPuS će organizovati:

•stvaranje mreže NVO trenera •edukaciju aktivista NVO-a •seminare i radionice•iniciranje zajedničkih projekata sa lokalnim vlastima•sprovođenje grantova za izabrane NVO i projekte •nabavku opreme i kancelarijskog materijala za izabrane NVO

Kroz dodatnu obuku i opremu, civilnom sektoru projekat pruža mogućnost kvalifikovanog uticaja i saradnje sa lokalnim centrima odlučivanja, kao i profesionalnijeg suočavanja sa najakutnijim prob-lemima u njihovim sredinama.

Program za reformu lokalne samouprave u Srbiji

Evropski pokret u Srbiji učestvuje u Programu za reformu lokalne samouprave u Srbiji ( SLGRP) Agencije SAD za međunarodni razvoj. U saradnji sa kompanijom DAI, stručnjaci EPuS-a rade na četvorogodišnjem programu obezbeđivanja tehničke pomoći u oblastima finansijskog menadžmenta, opštinskih usluga, upravljanja javnim preduzećima i informacionim sistemima kao i jačanju komuni-kacije sa građanima u 50 opština u Srbiji. Sinergija ovog programa u koji je uključeno 14 EPUS-ovih eksperata, sa našim drugim programima, prvenstveno TASPP-om, nametnula se sličnošcu ciljeva i neophodnošću komplementarne podrške jačanju opština i građanskih inicijativa.

Unapređenje civilnog sektora u istočnoj i zapadnoj Srbiji


Projekat Evropskog pokreta u Srbiji i Transparency International Srbija (partner u projektu do avgusta 2002.) ima za cilj povećanje transparentnosti i uvođenje evropskih standarda u budžetiranje i javne nabavke u opštinama u Srbiji. U projekat koji je zvanično počeo međunarodnom konferencijom ‘’Borba protiv korupcije – Antikorupcijski stubovi i reforma lokalne samouprave’’ uključeno je 29 opština, a implementacija je organizovana po regionalnom principu.

Pilot projekat (mart 2001 - mart 2002.) •Radionica Praksa javnih nabavki i metodi reforme (gost Vejn Vitig, ITC)•Radionica Izazovi istraživačkog novinarstva •Planiranje i sprovođenje akcije Građani biraju najboljeg opštinskog službenika•Okrugli sto Privatizacija i transparentnost•Druga anketa o funkcionisanju opštinske administracije •Druga radionica o javnim nabavkama (gost Džeremi Poup, TI)•Vodič kroz opštinsku upravu (Novi Beograd)•Međunarodna konferencija povodom završetka »pilot projekta«; ujedno je najavljen početak

trogodišnjeg projekta »Jačanje transparentnosti budžeta i javnih nabavki u opštinama Srbije«

TASPP (mart 2002- mart 2003.) Radionice:• Korak bliže donatorima (uz učešće EAR, DFID, UNDP, SLGRP, Halifax)• Klasifikacija budžeta po MMF standardima • Šta opštinama donose novi zakoni o budžetskom sistemu i lokalnim samoupravama?, Kikinda• Novi zakon o javnim nabavkama, Niš • Implementacija nove regulative javnih nabavki u opštinama, Niš- Obuka službenika budžetskih odeljenja za korišćenje budžetskog softvera- Nastavak akcije Biramo najboljeg opštinskog službenika u odabranim opštinama.- Krajem godine biće završen internet sistem za vođenje javnih nabavki u opštinama: tako će opštine

biti u mreži, koja će omogućavati i veću transparentnost i značajne uštede

Opštine uključene u projekat su: Aleksnadrovac, Apatin, Čukarica, Grocka, Kikinda, Kovin, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Majdanpek, Mladenovac, Negotin, Niš, Novi Beograd, Novi Kneževac, Pančevo, Pirot, Savski Venac, Sombor, Užice, Voždovac, Vršac, Zaječar, Zemun, Zrenjanin, Zvezdara i Grad Beograd.

Rukovodilac projekta: mr Danijel Pantić

Jačanje transparentnosti budžeta i javnih nabavkiu opštinama Srbije (TASPP)


‘’Zakonodavna tela i građani’’ trogodišnji međunarodni projekt u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, EPuS je započeo krajem prošle godine u saradnji sa Holandskom organizacijom ‘’Istok-Zapad projekat parlamentarne prakse’’ (EWPPP), kao partner za Srbiju. U ovom projektu učestvuju nevladine organizacije i članovi parlamenata 7 zemalja jugoistočne Evrope (Albanija, Bugarska, Hrvatska, Jugoslavija, Makedonija, Rumunija i Bosna i Hercegovina) uz učešće predstavnika iz Crne Gore.

Osnovni ciljevi projekta su:•da unapredi saradnju civilnog društva i parlamenta, •omogući bolji uvid građana u rad vladinih tela i •pomogne vladama u donošenju relevantnih zakonskih predloga.

Ova komunikacija je zamišljena po modelu povratnog procesa: Parlamentu (Narodnoj Skupštini Srbije) se nudi mogućnost da koristi savete i podršku nevladinih organizacija u procesu kreiranja zakona, dok NVO-e stiču uvid “iznutra” o radu Parlamenta, njegovim inherentnim ograničenjima i tehnikama rada. Lobiranjem za donošenje demokratskih zakona, neposrednim razmenom iskustva ekspertske baze i članova Parlamenta, nevladine organizacije se direktno uključuju u proces demokratskih reformi i jačanju poverenja između parlamenta i civilnog društva.Posebna vrednost i značaj ovog projekta ogleda se u jačanju veza, saradnje i poverenja sa susednim državama, upoznavanje sa njihovim parlamentarnim iskustvima, kao i iskustvima rada nevladinih organizacija.

Projekt uključuje brojne složene aktivnosti:•“monitoring” zakonodavnog procesa,•stručne konsultativne sastanke,•učestvovanja na konferencijama,•organizovanje javnih rasprava,•izdavanje literature o zakonodavnim problemima,•posete parlamentima susednih država,

Najznačajnije dosadašnje aktivnosti su :•Saradnja sa Zakonodavnim odborom skupštine Srbije radi daljeg sprovođenja projekta, •Učešće našeg ekspertsko-parlamentarnog tima na skupu EWPPP u Beču novembra 2001.•Uspostavljanje stalne saradnje sa Jugoslovenskim komitetom pravnika u izradi predloga Zakona o

dostupnosti javnih inforamcija.•Poseta Džil Adler, direktorke ‘’Istok-Zapad projekta parlamentarne prakse’’, našem ekspertskom

timu, kao i zvanična poseta Skupštini Srbije.

Rukovodilac projekta: dr Dragan Lakićević, Savetnik: mr Aleksandar SimićAsistent na projektu: Dragana Aleksandrić, e-mail: [email protected]

“Zakonodavna tela i građani’’


Evropski pokret u Srbiji inicirao je projekat za izgradnju stanica za tečni kiseonik u deset odabranih zdravstvenih centara u Srbiji, čime bi se ostvarili izrazito pozitivni ekonomski efekti i povećala pouz-danost snabdevanja.

Cilj projekta je da se, u odabranim zdrastvenim centrima u Srbiji, uz pomoć donatora, izvrši mod-ernizacija snabdevanja kiseonikom prelaskom sa gasovitog na tečni kiseonik, čime bi se troškovi snabdevanja smanjili za više od 60%.

U većini zdravstvenih centara u Srbiji za snabdevanje bolesnika kiseonikom koristi se gasoviti kiseonik iz boca, čak i tamo gde postoji interni razvod kiseonika. To doprinosi visokoj ceni koštanja kiseonika, uz dodatne visoke troškove transporta, manipulacije i angažovanja radne snage, pri snabdevanju kiseonika iz boca. U savremenim bolnicama koristi se tečni kiseonik što njihove troškove snabdevanja samanjuje za više od 60% u odnosu na snabdebanje kiseonikom iz boca.

EPuS je okupio grupu eksperata (lekara, inženjera,ekonomista i PR menadžera) sa ciljem da na osnovu analize trenutnog stanja, urade izvođačke projekte i izaberu 10 zdrastvenih centara u Srbiji u kojima bi se izgradnjom stanica postigao najveći efekat.

Realizacija projekta: • nabavka opreme• gradnja temelja za opremu i prilaznih platformi• transport i montaža opreme • obuka kadra za rad• puštanje stanice u rad

Prosečan zdravstveni centar na teritoriji Republike Srbije godišnje troši 60.000 kg kiseonika čija je cena tri puta veća ako se doprema u gasovitom stanju u bocama, umesto nabavke tečnog kiseonika. Ušteda za Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, prelaskom na korišćenje tečnog kiseonika, bi iznisila godišnje 330.000 eura. Obzirom da je vek korišćenja opreme za snabdevanje tečnim kiseonikom, 20 godina, ukupna ušteda za Republiku Srbiju u tom periodu bila bi 6,5 miliona eura.

Rukovodilac projekta: Milorad StevovićAsistent na projektu: Vojislav Milošević [email protected]

Kiseonik za bolnice


SKUPŠTINA

GLAVNI ODBOR

Predsednik ŽIVORAD KOVAČEVIĆ

Potpredsednik(Međunarodni odnosi)

JELICA MINIĆ

Potpredsednik(Obrazovanje)

BRANISLAVA ALENDAR

Potpredsednik(Odnosi sa javnošću) ZORICA ŽARKOVIĆ

Potpredsednik(Finansije)

MILORAD STEVOVIĆ

Generalni sekretarDANIJEL PANTIĆ

Zamenik gen. sekretaraVOJISLAV MILOŠEVIĆ

Project Managers GORAN CETINIĆ, ZVONKO BRNJAS, DUŠKO

LOPANDIĆ, DRAGAN LAKIĆEVIĆ

Asistent JELENA MILIĆEVIĆ

Finansije MILENA KIKIĆ

Public RelationsNEBOJŠA MILENKOVIĆ

ITI Suport DRAGAN JOKSIMOVIĆ

Organizaciona struktura

Office Manager NINA LOPANDIĆ

Urednik E+ PREDRAG URSIĆ

Account Managers DRAGANA ALEKSANDRIĆJELENA MILOVANOVIĆ

Pravni savetnik DRAGAN VUJČIĆ

P O O L V O L O N T E R A

Nadzorni odbor Odbor za budžet i finansije

Koordinacija lokalnih veća


1. Aleksandar Nenadović2. Alija Halilović3. Bojan al Pinto-Brkić4. Božidar Šević5. Branislav Milinković6. Branislava Alendar (potpredsednik)7. Danijel Pantić (generalni sekretar)8. Desimir Tošić9. Dragan Bradić10. Dragomir Vasić11. Duško Lopandić12. Dušan Makavejev13. Dušan Milić14. Dušan Lazić15. Fahri Musliu16. Goran Cetinić17. Goran Lapčević18. Ilija Ðukić19. Jelica Minić (potpredsednik)20. Jovanka Brkić21. Mihailo Vasiljević22. Milan Milošević23. Milan Pajević24. Milan Vujičić25. Milan Vukomanović26. Milorad Stevović (potpredsednik)27. Mirko Tepavac28. Nikola Šlajh29. Nina Dobrković30. Predrag Jovanović31. Predrag Ursić32. Rade Veljanovski33. Radiša Ðorđević34. Radmila Trifunović35. Radojica Mojsijev36. Ružica Veljović37. Sanja Popović-Pantić38. Spomenka Grujičić39. Stamenko M. Joksimović40. Stevan Lilić41. Suzana Mrgić42. Vesna Nikolić-Ristanović43. Vladimir Vereš44. Vojin Dimitrijević45. Zoran Laudanović46. Zoran Milićević47. Zorica Žarković (potpredsednik)48. Zvonko Brnjas49. Živorad Kovačević (predsednik)

Članovi glavnog odbora

1. Živorad Kovačević2. Jelica Minić3. Milorad Stevović4. Branislava Alendar5. Danijel Pantić6. Vojislav Milošević7. Goran Cetinić8. Predrag Ursić9. Duško Lopandić10. Zvonko Brnjas11. Dragan Lakićević12. Ivana Stevanović13. Zorica Žarković14. Nina Lopandić

Članovi izvršnog odbora


Mreža lokalnih veća

EPuS ima više od 900 individualnih i kolektivnih članova, 23 stalno, 20 honorarno zaposlenih saradnika i 80 volontera.

Mrežu EpuS-a čini 21 Lokalnih veća, 8 Lokalnih veća u osnivanju i dve nevladine organizacije (kolektivni članovi):

Udruženje poslovnih žena osnovano je 1998 go-dine sa ciljem da pomogne u promovisanju po-slovnih interesa žena; da uspostavi veze sa sličnim udruženjima u inostranstvu; da pruži podršku prof-itabilnim, kreativnim i specijalizovanim projektima svojih članica; organizovanje baze podataka o poslovnim ženama; uključivanje u odgovarajuce projekte međunarodnih specijalizovanih programa, i institucija preko mreže ženskih organizacija. Generacija 21, partnerska NVO EPuS-a na sprovođenju projekata vezanih za pitanja mladih

21 Lokalno veće:

•Zrenjanin, •Kraljevo,•Kovin, •Čukarica,•Smederevska Palanaka, •Bor•Pančevo, •Vršac,•Kikinda, •Požarevac,•Velika Plana, •Pirot,•Kruševac, •Užice,•Majdanpek, •Leskovac,•Lazarevac, •Zaječar,•Kragujevac, •Paraćin,•Vrbas

8 inicijativnih odboraza formiranje Lokalnih veća u gradovima:

•Novi Sad, •Novi Pazar, •Požega, •Čačak, •Smederevo, •Sombor, •Negotin, •Niš,

sa ciljem da podrži afirmaciju i edukaciju društveno aktivnih mladih ljudi, naročito kroz edukaciju, eko-nomsko osposobljavanje, međunarodnu promociju omladinske društvene scene u Srbiji.


1. Zrenjanin 8. decembar 1997.

Teplička 2023000 Zrenjanin

[email protected] Nikola

Šlajh

2. Kraljevo 17. septembar 1998.

Karađorđeva 6636000 Kraljevo

[email protected]

Dragan Bradić

3. Čukarica 28. septembar 1999.

Požeška 76-7811000 Beograd

[email protected]

Joksimović

4.Smederevska Palanka

26. april 2000.10. oktobra 511420 Smed. Palanka

[email protected]

Milošević

5. Pančevo 20. juli 2000.Braće Jovanovića 24c26000 Pančevo

[email protected]

Lončar

6. Kikinda 1. avgust 2000.Trg Srpskih dobrovo-ljaca 23,23000 Kikinda

[email protected]

Vlaisavljević

7. Požarevac 5. avgust 2000.

Stanoja Glavaša 812000 Požarevac

[email protected]

Gogić-Mitić

8. Velika Plana 22. avgust 2000.

Nikole Pašića 711320 Velika Plana

[email protected]

Brkić

9. Pirot oktobar 2000.Jevrejska 8/118300 Pirot

[email protected]

Milićević

10. Kruševac 27. oktobar 2000.

Nade Pavlović 237000 Kruševac

[email protected]

Lapčević

11. Užice 12. januar 2001.

Vojvode Mišića 2231205 Sevojno

[email protected]

Laudanović

12. Kovin 23. januar 2001.

Lole Ribara 226220 Kovin

[email protected]šan

Milić

13. Majdanpek 5. maj 2001. [email protected]

Maksimović

14. Leskovac juli 2001.Goce Delčeva 31/116000 Leskovac

[email protected]đan

Dimitrijević

15. Vršac 2001.Save Munćana 4426300 Vršac

[email protected] Mojsijev

16. Kragujevac 2001. [email protected]

Pajević

17. Lazerevac 5. februar 2001.

Kneza Stanoja 1411220 Lazarevac

[email protected] Ðoković

18. Zaječar 2001.Zmajeva 20,19000 Zaječar

[email protected]

Jovanović

19. Bor 2001.3. oktobar 25419210 Bor

[email protected]

Jovanović

20. Vrbas 2002. [email protected] Sadžakov

21. Paraćin 2002.Sutjeska 1835250 Paraćin

[email protected]

Jovanović

Lokalna Veća

red br. Lokalno veće datum osnivanja Adresa E-mail Kontakt osobe

mailto:zroffic

mailto:[email protected]














mailto:mojsije


mailto:exi






Regionalna struktura članstva(Beograd / van Beograda)

Regionalna struktura članstva(SRJ / van SRJ)

van Beograda Beograd SRJ van SRJ

49% 51% 97%3%

Starosna struktura članstva(Mlađi od 32 godine / stariji od 32 godine)

Tendencija porasta članstvau periodu od 22.11.1992. do 13.8.2002. godine

Mlađi od 32 godine

Ženski pol

69%31%

33%

Stariji od 32 godine

Muški pol

67%

Obrazovna struktura članstva

Visoka i viša stručna sprema

49%18%

Magistri i doktori nauka

10%

23%

Učenici i studenti Srednja stručna sprema

Mlađi od 32 godineStariji od 32 godine

Starosna struktura članstva od 22.11.1992 do 1.7.1999.

6%94%

139177

221 254289 313 326 333

432

709

839

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002.

150191

411

87

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

Obrazovna struktura članstva(Brojčano)

Polna struktura članstva

Statistički pokazatelji


Evropski pokret u Srbiji kao inkubator novih nevladinih organizacija

Civilno društvo, kao alternativa autoritarnom, kakvo je realsocijalističko ili nacionalističko, osnov je izgradnje demokratske, moderne države. Stoga je i razvoj civilnog društva, pojma podjednako ve-zanog za slobodnog pojedinca, kao i za najvažnijeg kolektivnog činioca civilnog društva - nevladine organizacije - jedan od prioriteta EPuS-a. Raznovrsne pro reformske inicijative koje smo mi podržali idejno, logistički i materijalno, danas su samostalne organizacije, nezamenljivi činioci neprofitnog sektora u Srbiji.

• Alijansa za lokalni održivi razvoj www.alcd.org.yu

• Asocijacija privatnih konsultanata

• East West Institut – kancelarija za Jugoslaviju www.iews.org

• G 17 + www.g17plus.org.yu

• German Marshal Fund –ad hoc kancelarija za Jugoslaviju www.gmfus.org

• Generacija 21 www.generacija21.org.yu

• Junior Achievement Program za Jugoslaviju (u osnivanju) www.ja.org

• Transparency International Srbija www.transparentnost.org

• Udruženje poslovnih žena www.poslovnezene.org.yu

• Udruženje za kvalitet života

• Viktimološko društvo [email protected]


DONATORI

U proteklih deset godina projekte EPuS-a finansirale su mnoge organizacije, razvojni programi, preduzeća kao i naši mnogobrojni članovi

Multilateralne organizacije

European Commission, DG XEuropean Agency for ReconstructionGlobal Fund for WomenOpen Source InitiativeOxfam InternationalUnited Nations Development Program

Bilateralni razvojni programi i ambasade

Dutch EmbassyGerman EmbassyGTZ - Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbeit NOVIB - Netherlands Organization for International Development Co-operationUnited States Agency for International Development

Fondacije

Bertelsmann StiftungCenter for International Private EnterpriseCharles Stewart Mott FoundationEuropean Cultural FoundationEuropean Fund for Human RightsFond za otvoreno društvoFondacija za mir i rešavanje krizaFreedom HouseFriedrich Ebert StiftungGerman Marshal FundKonrad Adenauer StiftungLocal Government Initiaitve OSINational Endowment for Democracy

Domaće privatne kompanije

InkoKon Tiki Travel AgencyLutraMiros

DrugiCentral European University

...i mnogobrojni individualni članovi

Documents

MISLI GLOBALNO : DELUJ LOKALNO : YELLOW PAGESarhiva.emins.org/uploads/useruploads/knjige/02-dugo-putovanje.pdf · Ideal moderne Evrope nisu Sjedinjene Evropske Države u kojima bi