Migracioni Potencijal Srbije 2009

MIGRACIONI POTENCIJAL SRBIJE

Beograd, juna 2009.

Mr Tanja PAVLOVGRUPA 484

IZDAVAČ:

GRUPA 484

ADRESA:

GRAČANIČKA 10, BEOGRAD

ZA IZDAVAČA:

MIODRAG SHRESTHA

LEKTURA:

SMILJKA BLAŽIN

DIZAJN I PRIPREMA ZA ŠTAMPU:

AGENCIJA ZAKOVSKI DESIGN

ŠTAMPA:

STANDARD 2, BEOGRAD

TIRAŽ:

300 PRIMERAKA

GODINA IZDANJA:

2009

ISBN 978-86-86001-21-4

www.grupa484.org.rs

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд314.15(=163.41)(4-672EU)314.1:519.2

ПАВЛОВ, Тања, 1969-Migracioni potencijal Srbije / Tanja Pavlov. - Beograd : Grupa 484, 2009 (Beograd : Standard 2). - 62 str. : graf. prikazi, tabele ; 21 cmPrema uvodu rad Grupe 484 je u okviru projekta “Zapadni Balkan ka beloj Šengenskoj listi”. - Tiraž 300. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografi ja: str. 60-62.

ISBN 978-86-86001-21-4

a) Срби - Миграције - Земље Европске уније b) Миграције - Истраживање - Статистички методи

COBISS.SR-ID 171686924

UvodMetodologija istraživanjaUzorakMigracioni potencijalProfi l potencijalnog migrantaMotivi i prepreke migriranju

Razlozi migriranja Kontekst u kojem se razvija migracioni potencijal Jačina motivacije za migriranjemMigraciono iskustvoSocijalna mrežaPrepreke migriranju

Zemlje destinacijeZaključci i preporukeLiteratura

Sadržaj

5

7

7

12

18

27

48

57

60

27

30

34

37

41

44

GRUPA 484: MIGRACIONI POTENCIJAL SRBIJE

5

Uvod

Grupa 484 je u okviru projekta „Zapadni Balkan ka beloj šengenskoj listi“ htela da istraži da li priključivanje Srbije Evropskoj Uniji predstavlja imigracionu pret-nju zemljama članicama Evropske Unije. U tom cilju uradili smo istraživanje mi-gracionog potencijala na reprezentativnom uzorku u Srbiji kako bi dobili uvid u opseg, strukturu ali i determinante migracionog potencijala.

Proširenje Evropske Unije često je praćeno strahom zemalja članica od dolaska talasa imigranata iz zemalja novih članica. Stoga se od devedesetih godina rade brojne studije, u nastojanju da se predvidi broj imigranata iz zemalja potencijal-nih članica. U istraživanjima se koristi izraz „migracioni potencijal“, iako se radi zapravo o emigracionom potencijalu zemalja potencijalnih članica. Božić i Burić (2004) smatraju da treba da se koristi „neutralniji“ termin – „migracije“, kako bi se izbegla politizacija termina „emigracija“ i „imigracija“, budući da su ispitivači uglavnom iz imigracionih, a ispitanici iz emigracionih zemalja.

Jedna od najčešće korišćenih metoda za predikciju migracionog potencijala jeste primena upitnika o migracionim namerama u zemljama porekla (Fass-mann and Hintermann 1997; Wallace, 1998; Fassmann and Munz, 2002; Alvarez-Plata i dr. 2003; Krieger 2003; Božić i Burić, 2004; Rangelova, R, Vladimirova, 2004; Mintchev i dr. 2004; Fouarge and Ester, 2007).

Teorijska osnova ovog pristupa jesu mikroanalitički modeli u čijem je središtu pojedinac (i/ili porodica) koji donosi odluku da li će migrirati ili ne. Analiziraju se lične želje, vrednosti i očekivanja, za razliku od makromodela u kojima se anali-ziraju političke, ekonomske i kulturne strukture na nivou države, zemlje porekla i destinacije i svetski sistem; i mezomodela u kojima se analizira struktura, snaga, broj i sadržaj socijalnih veza migranata (Mesić 2002, Brettel i Hollifi eld, 2008). Ipak, makro i mezo nivoi su uključeni u mikroanalizu, ali kroz prizmu pojedinca.

Međutim, postoje i zamerke istraživanju migracionog potencijala pomoću upi-tnika o migracionim namerama. Osnovna zamerka ovom načinu istraživanja jeste da se ne zna da li će se i kada migracione intencije ostvariti i koliko dugo će se osoba zadržati u inostranstvu. Drugo, procena migracionog potencijala zavisi od tipa pitanja i načina na koji je osmišljen upitnik. Treće, nije jasno da li su u migracione intencije uključene pravne barijere i da li će situacija biti drugačija kada se uklone te pravne prepreke sa ostvarivanjem članstva u Evropskoj un-iji. Konačno, teško je utvrditi da li su se predikcije realizovale i zbog teškoća u praćenju i merenju migracionih kretanja. Autori uključeni u Evropski integracioni konzorcijum (2009) smatraju da je kontroverzan odgovor na pitanje da li su tre-nutni migracioni tokovi iz zemalja novih članica u EU u skladu sa predviđanjima pre proširenja EU. Ukazuju da je većina istraživanja migracionog potencijala iz zemalja novih članica procenjivalo njihov dugoročni migracioni potencijal od


6

3-5% od njihove ukupne populacije, a godišnji migracioni tok između 300.000 – 400.000 osoba u prvim godinama nakon proširenja, što je 0,3-0,4% od populaci-je u tim zemljama. Ova migraciona predviđanja su se bazirala na pretpostavci da članice EU 15 imaju otvoreno tržište rada u isto vreme. Međutim, selektivna primena tranzicionih ugovora uticala je i na opseg i na smer migracija iz zemalja novih članica (Drew, 2006). Ipak, godišnji migracioni tok od 200.000 – 250.000 osoba iz 8 zemalja novih članica (NČ 8)1 u EU-152 je pokazao da iskustvo nakon proširenja nije potpuno nekonzistento sa većinom projekcija, premda su opet imigracioni tokovi u Irskoj i Velikoj Britaniji premašili predviđanja.

U svakom slučaju, upitnik o migracionim namerama može pružiti važne infor-macije o karakteristikama potencijalnih migranata, razlozima migriranja i zem-ljama destinacije (što može da pomogne kod analize prostorne distribucije mi-granata iz zemalja novih članica u zemlje Evropske Unije). Ovi podaci su značajni za izradu migracionih politika zemlje – na koju ciljnu populaciju treba uticati i koje faktore uzeti u obzir za zadržavanje potencijalnih migranata ili podsticanje njihovog cirkularnog kretanja i investiranja u zemlju porekla. Takođe su važni za procenu demografskih, ekonomskih i socijalnih gubitaka, ali i procenu njihovog povrata kroz veze migranata sa zemljom porekla i eventualnog vraćanja u do-movinu.

Ovo istraživanje je značajno i zato što je jedno od retkih istraživanje migra-cionog potencijala u Srbiji. Međunarodna organizacija za migracije (IOM) je sprovela istraživanje migracionog potencijala na ovim prostorima 1998. godine. Istraživanje je uključivalo 11 zemalja Centralne i Istočne Evrope, među kojima je bila i tadašnja Savezna Republika Jugoslavija (Srbija i Crna Gora, bez Kosova i Metohije). Nalazi su pokazali da najveći migracioni potencijal imaju SRJ, Hrva-tska i Rumunija. U SRJ 61% građana je htelo da radi u drugoj zemlji na nekoliko nedelja, 60% na nekoliko meseci, 53% na nekoliko godina i 26% je želelo da se trajno iseli iz zemlje. Ovako visok migracioni potencijal svakako je zahtevao proveru, kako zbog promenjenog političkog i socioekonomskog konteksta, tako i zbog primenjene metodologije.

Grupa 484 je odabrala mikroanalitički istraživački model migracionog po-tencijala koji su primenili Fassmanna i Hintermannova 1996.godine u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i Mađarskoj, ali i Božić i Burić 2004. godine u Hrvatskoj, zbog sličnih okolnosti u kojima su se nalazile ove zemlje pre pridruživanja EU i mogućnosti upoređivanja nalaza. U operacionalizaciji ovog modela u prvom planu su opažanje sopstvene situacije i lična motivacija, ali je isto tako važno da su uvedena tri nivoa migracionog potencijala, prema stepenu konkretizacije migracionih intencija potencijalnih migranata - „ukupni“, „verovatni“ i „stvarni“. 1 NČ 8 - Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka, Slovenija, NČ 2 – Bugarska i Rumunija 2 EU 15: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portu-galija, Španija, Švedska, Velika Britanija


7

Grupa 484 je dopunila ovaj model dodavanjem pitanja o godinama razmišljanja o iseljenju iz zemlje, sa ciljem da se utvrdi politički, ekonomski i socijalni kon-tekst u kojem se najviše razmišlja o iseljenju iz zemlje, ali i da se proceni ostva-rivost migracionog potencijala. Takođe smo uradili modifi kaciju pitanja kojom se utvrđuje migracioni potencijal, tako da smo identifi kovali osobe koje nikad nisu razmišljale o iseljenju, osobe koje su razmišljale o iseljenju ali odustale od iseljenja i osobe koje još uvek razmišljaju o iseljenju. Upoređujući te tri grupe hteli smo da bolje identifi kujemo faktore koji dovode do iseljenja.

Analiza migracionog potencijala Srbije je prikazana u osam poglavlja. U prvom poglavlju prikazana je metodologija istraživanja. U drugom poglavlju je opisan uzorak na kojem je sprovedeno istraživanje. U trećem poglavlju je prikazan migracioni potencijal Srbije. U četvrtom poglavlju je prikazan profi l potencijal-nog migranta. U petom poglavlju su prikazani motivi - lični razlozi migriranja, objektivne okolnosti u kojima se razvija migracioni potencijal, jačina motivacije potencijalnih migranata, migraciono iskustvo, socijalna ili migrantska mreža i prepreke migriranju. U šestom poglavlju su prikazane zemlje destinacije po-tencijalnih migranata, motivacija za njihov izbor i izvori informisanja o njima. U sedmom poglavlju su izvedeni zaključci i preporuke za migracionu strategiju i politike. U osmom poglavlju je navedena literatura.

Ovo istraživanje realizovano je u okviru projekta Zapadni Balkan ka beloj šengenskoj listi uz fi nansijsku podršku Balkanskog fonda za demokratiju (BTD), projekta Nemačkog Maršalovog fonda (GMF) Sjedinjenih Američkih Država. Ovom prilikom izražavamo našu zahvalnost BTD i GMF za iskazanu podršku, ali i za prepoznavanje značaja migracionih istraživanja uopšte.


8

1. Metodologija istraživanja

Istraživanje u Srbiji je sprovedeno u saradnji sa istraživačkom agencijom „Stra-tegic Marketing“, u okviru njihovih redovnih mesečnih omnibusa na reprezen-tativnom uzorka za populaciju Srbije od 15 i više godina. Veličina ciljne popu-lacije je bila 6.321.000, dok je veličina uzorka bila 1.109 ispitanika. Tip uzorka je troetapni stratifi kovani slučajni uzorak, sa etapama: 1) Teritorija biračkog mesta (oko 200 domaćinstava) birana sa verovatnoćom proporcionalnom veličini – PPS, 2) Domaćinstvo izabrano metodom slučajnog koraka od zadate adrese (simulacija SPSWoR uzoračke šeme), 3) Član domaćinstva izabran primenom Kiš tablica (simulacija SPSWoR uzoračke šeme). Stratifi kacija se vršila na osnovu: tipa naselja – urbana/ruralna i šest geo-ekonomskih regiona. Poststratifi kacija se vršila na osnovu: pola, godina, tipa naselja i šest geo-ekonomskih regiona. Urađena je terenska kontrola na 12% uzorka, logička kontrola i kontrola konzis-tencije u 100% slučajeva. Način prikupljanja podataka je bila terenska anketa rađena u domaćinstvu kod ispitanika, „licem u lice“. Prikupljanje podataka obav-ljeno od 15. do 19. februara i od 17. do 25. marta 2009. godine.

U istraživanju je korišćen upitnik koji sadrži 29 pitanja o migracijama i 14 doda-tnih pitanja o domaćinstvu i imovini, od kojih je 23 pitanja zatvorenog tipa i 20 pitanja otvorenog tipa.

2. Uzorak

Osnovne karakteristike uzorka, a time i populacije Srbije starije od 15 godina jesu da su u nešto većem procentu zastupljene žene (52%). Stanovništvo je prilično „staro“: najviše je osoba starijih od 60 godina (28%), zatim od 50-59 godina (18%). Uglavnom su srednjoškolskog (47%) i osnovnoškolskog obra-zovanja (32%). Veći je procent ukupno nezaposlenih (26%) i penzionera (28%), nego zaposlenih (33%). Trenutno zanimanje najvećeg broja zaposlenih jeste kvalifi kovan radnik (15%). Najviše osoba je u braku (57%) i najviše osoba živi u višegeneracijskim porodicama (34%). Nešto malo više osoba je iz gradske sredi-ne (57%) i iz Vojvodine (27%) i Beograda (22%) u odnosu na ostala četiri regiona (Zapadna Srbija, Centralna Srbija, Istočna Srbija i Južna Srbija).


9

KARAKTERISTIKE UZORKA N %

POL 1109 100

žene 580 52

muškarci 529 48

STAROST

15 - 24 161 15

25 - 29 88 8

30 - 39 172 16

40 - 49 171 15

50 - 59 203 18

60+ 312 28

OBRAZOVANJE

bez škole 62 6

osnovna škola 357 32

srednja škola 521 47

viša škola 76 7

fakultet, akademija ili visoka

škola88 8

magistarske i doktorske studije 6 0.5

RADNI STATUS

nezaposlen/a 284 26

zaposlen/a 364 33

domaćica 88 8

penzioner/ka 306 28

poljoprivrednik/ca 29 3

nešto drugo 39 4

ZANIMANJE

nekvalifi kovan radnik 41 4

kvalifi kovan radnik 163 15

zaposleni izvan neposredne

proizvodnje (administracija i sl.)62 6

visokokvalifi kovani intelektualac 27 3

srednji rukovodeći kadar 19 2

visoki rukovodeći kadar 9 1

visokokvalifi kovani intelektualac-

samostalno obavlja posao14 1

poseduje manju fi rmu, radion-

icu - manje od 20 zaposlenih22 2

poseduje veću kompaniju,

deoničar - više od 20 zaposlenih2 0

poljoprivrednik, ribar 29 3

sam zarađuje na drugi način 39 4

učenik 68 6

student 51 5

domaćica 88 8

porodiljsko bolovanje 3 0

penzioner 306 28

trenutno nezaposleni 165 15

BRAČNO STANJE

neoženjen / neudata 291 26

oženjen/ udata/ živi sa part-

nerom/kom626 57

razveden / razvedena / udovci/

ice192 17

TIP DOMAĆINSTVA

živi sam 149 14

bračni par bez dece 80 7

bračni par sa decom 281 25

bračni par sa odraslom decom

(preko 27 godina)58 5

višegeneracijska porodica 381 34

samohrani roditelj 51 5

bračni par, deca žive odvojeno 96 9

drugo 14 1

MESTO STANOVANJA

selo 477 43

grad 632 57

Regija

Vojvodina 300 27

Beograd 243 22

Zapadna Srbija 119 11

Centralna Srbija 191 17

Istočna Srbija 102 9

Južna Srbija 154 14

Tabela 1. Sociodemografske karakteristike uzorka (15+)


10

Što se tiče mesečnih prihoda, najviše osoba ima lični prihod viši od 18 000 dinara (32%), a najveći broj prihoda domaćinstava se nalazi između 20 001 – 42 000 dinara (28%) i preko 42 000 dinara (26%), ali treba imati u vidu i veliki procenat odbijanja da se odgovori na ova pitanja (17% za lični prihod i 23% za prihod domaćinstva). Imovinsko stanje ispitanika je sledeće: 86% poseduje stambeni prostor, 56% poseduje automobil, 42% poseduje zemlju (imanje), 12% ušteđevinu, 7% vikendicu i 3% poslovni prostor. Vrednost imovine treba posma-trati sa oprezom, budući da je veliki procenat građana odbio da odgovori na ova pitanja (33-70%).

UKUPAN LIČNI PRIHOD U PRETHODNOM MESECU U DINARIMA N %

bez prihoda 308 28

do 8 000 54 5

8 001-18 000 199 18

preko 18 001 363 32

odbija da odgovori 185 17

UKUPAN PRIHOD DOMAĆINSTVA U PRETHODNOM MESECU U DINARIMA

bez prihoda 51 5

do 20 000 202 18

20 001-42 000 319 28

preko 42 001 284 26


IMOVINSKO STANJE

STAMBENI PROSTOR

da 956 86

ne 90 8


VREDNOST STAMBENOG PROSTORA 956 100

do 20 000 evra 192 20

20 001-49 999 163 17

50 000 evra i više 184 19

Odbija da odgovori 417 44

PROSEK N=539 39 030 evra

AUTOMOBIL

da 621 56

ne 488 44

VREDNOST AUTOMOBILA 621 100

Tabela 2. Prihodi i imovinsko stanje


11

do 1 000 evra 148 24

1 001-2 500 125 20

Preko 2 500 evra 142 23


PROSEK N=415 2425 evra

ZEMLJA IMANJE

da 467 42

ne 579 52


VREDNOST ZEMLJE IMANJA 467 100

do 3 000 evra 68 15

3 001-9 000 62 13

preko 9000 evra 85 18



VIKENDICA

da 82 7

ne 964 87


VREDNOST VIKENDICE 82 100

do 10 000 evra 21 26

10 001-25 000 10 12

preko 25 000 evra 14 16



POSLOVNI PROSTOR

da 32 3

ne 1014 91


VREDNOST POSLOVNOG PROSTORA 32 100

do 10 000 evra 5 15

10 001-50 000 6 18

preko 50 000 evra 4 13




12

UŠTEĐEVINA

da 130 12

ne 979 88

VISINA UŠTEĐEVINE 130 100

do 500 evra 13 10

501-2 000 13 10

preko 2 000 evra 14 10


PROSEK N=40 3018 evra

3. Migracioni potencijal

Migracioni potencijal je u ovom istraživanju operacionalno defi nisan kroz pi-tanje: „Da li ste ikada razmišljali da se, zbog posla ili nekih drugih razloga, iselite iz Srbije i da se na određeno vreme ili trajno, nastanite u nekoj drugoj zemlji?“ Tri moguća odgovora su bila: 1) Nisam nikad razmišljao/la o iseljenju iz Srbije, 2) Razmišljao/la sam i odustao/la sam od iseljenja i 3) Razmišljao/la sam i još uvek razmišljam o iseljenju iz Srbije.

Na ovaj način prvo smo utvrdili migracione intencije (Tabela 6). Krieger (2004) govori o migriranju kao o procesu koji prolazi kroz različite faze. Prvu fazu karakteriše inercija u odnosu na migriranje, druga faza predstavlja razvijanje inklinacije ka migriranju prevazilaženjem „prirodne inercije“ i integrisanje mogućnosti za migriranje u moguće alternativne akcije. Treća faza jeste razvi-janje konkretne intencije ka migriranju upoređivanjem različitih alternativa, npr. u okviru modela racionalnog izbora i pridavanjem zemlji destinacije većeg stepena korisnosti nego sadašnjem mestu življenja. I na kraju dolazi do migra-cionog ponašanja.

Osobe koje su odgovorile da nikad nisu razmišljale o iseljenju iz Srbije karakteriše inertnost u odnosu na migriranje. Osobe koje su razmišljale o iseljenju pa odu-stale od iseljenja su razmatrale mogućnost migriranja kao alternativu, ali je nisu izabrali kao konačnu. Osobe koje još uvek razmišljaju o iseljenju imaju raz-vijenu intenciju ka migriranju, ali je pitanje da li će je realizovati u migraciono ponašanje.


13

„Da li ste ikada razmišljali da se, zbog posla ili nekih drugih razloga, iselite iz Srbije i da se na određeno vreme ili trajno, nastanite u nekoj drugoj zemlji?“

Odgovori N %

Nikad nisu razmišljali 756 68,2

Razmišljali i odustali 136 12,2

Razmišljali i nisu odustali 213 19,2

Bez odgovora 4 0,4

TOTAL 1109 100

Tabela 3. Migracione intencije

Iz Tabele 3 može se videti da 68% populacije nikad nije razmišljalo o iseljenju iz Srbije. 12% je razmišljalao, ali i odustalo, što je zapravo nerealizovan migracioni potencijal. 19% građana Srbije još uvek razmišlja o iseljenju iz Srbije i predstavlja tzv.„ukupni migracioni potencijal“ Srbije, što je ukupno 1.200.990 ljudi.

Pošto smo ipak hteli da utvrdimo koliko je „ukupni migracioni potencijal“ do-bra mera za predikciju migracionog ponašanja, postavili smo dodatna pitanja potencijalnim migrantima - koliko često razmišljaju o iseljenju iz Srbije, koliko vremenski dugo razmišljaju o iseljenju iz Srbije i koliko sami veruju da će se u dogledno vreme iseliti iz Srbije.

UČESTALOST RAZMIŠLJANJA N %

vrlo retko 15 7,0

ponekad 92 43,2

često 80 37,6

stalno 25 11,7

bez odgovora 1 0,5

TOTAL 213 100

Tabela 4. Učestalost razmišljanja o iseljenju iz Srbije

Iz Tabele 4 može se videti da najveći broj potencijalnih migranata razmišlja „ponekad“ (43%) i „često“ (38%) o iseljenju iz Srbije, a manji broj razmišlja „stalno“ (12%) i „vrlo retko“ (7%). Potencijalne migrante koji vrlo retko razmišljaju o iselje-nju smo odmah, zbog niske subjektivne uključenosti u proces migriranja, isključili iz dalje analize. Međutim, takođe bi mogli da povećamo prediktivnost migracion-og ponašanja isključivanjem potencijalnih migranata koji „ponekad“ razmišljaju o iseljenju i umanjimo ukupni migracioni potencijal za 50% i svedemo ga na 9%.

U daljoj analizi ukupnog migracionog potencijala, hteli smo da utvrdimo koliko dugo potencijalni migranti (bez onih koji „vrlo retko“ razmišljaju o iseljenju) u Sr-biji razmišljaju o iseljenju iz Srbije.


14

U nekim istraživanjima, kao što je npr. u istraživanju autora Gordona i Molhoa (1995) na britanskoj populaciji 1980.godine, dobijen je nalaz da se 90% poten-cijalnih migranata isele u periodu od pet godina posle intervjua, a polovina njih čak jednu godinu posle intervjua.

U našem istraživanju (Tabela 5), 54% potencijalnih migranata razmišlja više od 5 godina o iseljenju iz Srbije, a bez onih koji razmišljaju „vrlo retko“ 49%. Naravno, treba imati na umu da su u Srbiji uslovi za migriranje mnogo teži nego u Ve-likoj Britaniji i da je period od razmišljanja o migriranju do realizacije verovatno i duži od pet godina. Međutim, iz Tabele 5 može se videti da 21% ljudi razmišlja o iseljenju iz Srbije više od 10 godina, pa možda ako ne možemo da uzmemo granicu od 5 godina kao kriterij da li će se migracione namere realizovati, deset godina bi mogao da bude taj kriterij i da pretpostavimo da se ove osobe neće ni iseliti iz Srbije. Bez njih bi ukupan migracioni potencijal spao na 15% ili 948.150 građana Srbije, a bez onih koji razmišljaju više od 5 godina na 8,9% ili 562.569 građana Srbije.

Pitali smo i same potencijalne migrante šta oni misle koliko je verovatno da re-alizuju svoje migracione namere, odnosno da se isele iz Srbije.

VEROVATNOĆA ISELJENJA N %

neverovatno 24 12

malo verovatno 85 43

osrednje verovatno 69 35

jako verovatno 16 8

u potpunosti siguran/a 3 2

TOTAL 197 100

Tabela 6. Subjektivna procena verovatnoće realizacije migracionih namera

GODINE RAZMIŠLJANJA N %

do 2 godine 65 33

3-4 godina 30 15

5-6 godina 28 14

7-8 godina 10 5

9-10 godina 18 9

više od 10 42 21

bez odgovora 5 3

TOTAL 197 100

Tabela 5. Godine razmišljanja o iseljenju iz Srbije


15

U Tabeli 6 može se videti da 55% građana koji čine ukupan migracioni potencijal (bez onih koji „vrlo retko“ razmišljaju o iseljenju) smatra da je „neverovatno“ ili „malo verovatno“ da se isele iz Srbije., što smanjuje ukupan migracioni potenci-jal na 7,9% ili 499.359 građana Srbije.

Iz svih ovih dodatnih pitanja može se videti da zapravo „ukupni migracioni po-tencijal” nije dobra mera za predikciju migracionog ponašanja i da više ukazuje na broj građana Srbije koji su nezadovoljni situacijom u zemlji, nego na one koji će se iseliti iz zemlje. Odgovori na tri dodatna pitanja smanjuju ukupni migracio-ni potencijal gotovo na pola. Ovim nalazima treba dodati i nalaz da 24% poten-cijalnih migranata još uvek nema pasoš, što je ipak manje od ukupne populacije u kojoj 47% građana nema pasoš ili od procenta onih koji nemaju pasoš među osobama koje nikad nisu razmišljali o iseljenju – 57%.

Iz istog razloga su Fassmann i Hintermann (1998) predložili izračunavanje „vero-vatnog migracionog potencijala“ kroz utvrđivanje broja potencijalnih migra-nata koji su preduzeli neke korake u realizaciji svojih migracionih namera. U našem istraživanju 66 osoba je preduzelo neki od koraka kako bi se pripremilo za iseljenje iz zemlje (Tabela 7). To znači da je „verovatni migracioni potencijal“ Srbije 6% ili 379.260 građana.

Tabela 7. Poduzeti koraci u realizaciji migracionih namera

PREDUZETI KORACI N %

Prikupili informacije o zemlji destinacije 57 29

Zatražili pomoć agencije / međunarodne organizacije 6 3

Podneli zahtev za vizu 10 5

Potražili stan / smeštaj 3 1

Potražili radno mesto 2 1

Podneli zahtev za radnu dozvolu 4 2

Podneli zahtev za boravišnu dozvolu 3 2

Bez odgovora 1 0

Fassmann i Hintermann (1998) su otišli korak dalje i defi nisali „stvarni migracioni potencijal“ – broj osoba koji je podneo zahtev za radnu ili boravišnu dozvolu. U Srbiji je stvarni migracioni potencijal 0,5% ili 31.605 građana.

U Tabeli 8 prikazana su sva tri migraciona potencijala Srbije – ukupni, verovatni i stvarni.


16

Tabela 8. Migracioni potencijal Srbije

OPERACIONALNA DEFINICIJA UZORAK POPULACIJA

Ukupni migracioni potencijal: Razmišljam o iseljenju („vrlo retko“, „ponekad“, „često“, ili „stalno“)

213 (19,2%) 1.200.990

Verovatni migracioni potencijal:

Razmišljam o iseljenju („ponekad“, „često“, ili „stalno“) i preduzeo/la sam korake pripreme

66 (6,0%) 379.260

Stvarni migracioni potencijal:

Razmišljam o iseljenju iz Srbije („ponekad“, „često“, ili „stalno“) i zatražio/la sam radnu odnosno boravišnu dozvolu

6 (0,5%) 31.605

Ukoliko uporedimo migracioni potencijal Srbije sa migracionim potencijalom Hrvatske utvrđenim 2004. godine (Tabela 9), ukupni i verovatni migracioni po-tencijal naše zemlje je viši, a stvarni migracioni potencijal je sličan. Razlog tome može da bude u različito postavljenim pitanjima u identifi kaciji ukupnog i vero-vatnog migracionog potencijala. U našem pitanju za identifi kaciju ukupnog mi-gracionog potencijala bilo je „da li ste ikada razmišljali... da se iselite iz Srbije...“, a u hrvatskom istraživanju je bilo pitanje „da li ste u poslednje vreme, primerice u poslednjih godinu dana razmišljali... da se iselite iz Hrvatske...“ U identifi kaciji verovatnog potencijala u našem istraživanju su bili predloženi koraci – „zatražio/la pomoć agencije/međunarodne organizacije“ i „podneo/la zahtev za vizu“, koji nisu bili uključeni u hrvatsko istraživanje. Međutim, takođe treba imati u vidu da je naše istraživanje sprovedeno u periodu svetske ekonomske krize, koja se teško odrazila na našu zemlju i povećala nezadovoljstvo naših građana.

Tabela 9. Migracioni potencijal Hrvatske 2004.godine (uzorak 14+ ), Božić i Burić

OPERACIONALNA DEFINICIJA UZORAK POPULACIJA

Ukupni migracioni potencijal: Razmišljam o iseljenju („vrlo retko“, „ponekad“, „često“, ili „stalno“) u poslednjih godinu dana

12,5% 460.000

Verovatni migracioni potencijal: Razmišljam o iseljenju („ponekad“, „često“, ili „stalno“) i poduzeo/la sam korake pripreme

2,5% 92.000

Stvarni migracioni potencijal:

Razmišljam o iseljenju („ponekad“, „često“, ili „stalno“) i zatražio/la sam radnu odnosno boravišnu dozvolu

0,4% 14.700

U poređenju sa istraživanjem Fassmanna i Hintermannove (1998) migracioni po-tencijal naše zemlje se pokazao nižim u odnosu na migracioni potencijal Češke (opšti: 20, verovatan: 12, stvaran: 2), Slovačke (opšti: 30, verovatan: 18, stvaran:


17

Istraživanje migracionog potencijala u Srbiji je pokazalo da 68% građana Srbije nikad nije razmišljalo da se

iseli iz Srbije i nastani u drugoj zemlji, bilo privremeno ili trajno. 12% građana je razmišljalo o iseljenju iz

zemlje, ali je odustalo od iseljenja. 19% građana Srbije, odnosno 1.200.990 osoba iznad 15 godina starosti,

razmišlja o iseljenju iz Srbije, što predstavlja „ukupni migracioni potencijal“ Srbije.

Međutim, kada se za tih 19% potencijalnih migranata utvrdi koliko često i dugo razmišljaju o iseljenju, kao i

koliko sami veruju da će se u dogledno vreme iseliti iz Srbije, njihov broj se prepolovljuje. 50% građana koji

čine ukupan migracioni potencijal „vrlo retko“ i „ponekad“ razmišlja o iseljenju, 54% razmišlja više od 5 go-

dina i 55% smatra da je „neverovatno“ ili „malo verovatno“ da će se iseliti iz Srbije. Takođe 24% potencijalnih

migranata nema pasoš.

Stoga je utvrđen „verovatni migracioni potencijal“ tako da je identifi kovan procenat potencijalnih migranata

koji je preduzeo korake pripreme za iseljenje iz zemlje – 6% ili 379.260 osoba i „stvarni migracioni potencijal“

kroz identifi kovanje procenta potencijalnih migranata koji je podneo zahtev za radnu ili boravišnu dozvolu –

0,5% ili 31.605 osoba.

Migracioni potencijal utvrđen ovim istraživanjem je znatno niži od migracionog potencijala koji je utvrdio IOM

u SRJ 1998.godine, ali i od migracionog potencijala zemalja Srednje i Istočne Evrope – Poljske, Češke, Slovačke

i Mađarske, koji je utvrđen 1996. godine. Nešto je veći od migracionog potencijala Hrvatske koji je utvrđen

2004. godine, što se može tumačiti razlikama u političkom, ekonomskom i socijalnom kontekstu, pogotovo

trenutnom ekonomskom krizom, ali i razlikama u metodologiji.

U svakom slučaju treba imati u vidu da bi potencijalni odlazak oko 380.000 ljudi iz Srbije, kao i 30.000 ljudi

imao značajne političke, ekonomske, socijalne i demografske posledice za zemlju.

2), Poljske (opšti: 17, verovatan: 6, stvaran: 1) i Mađarske (opšti: 21, verovatan: 9, stvaran: 0.7), prema parametrima koji su utvrđeni 1996.godine.

Upoređujući sa istraživanjem koje je IOM uradio 1998. na području Savezne Re-publike Jugoslavije, naše istraživanje je pokazalo da mnogo manji broj građana Srbije razmišlja o iseljenju (19% naspram 26% u IOM-ovom istraživanju), a još manji broj je preduzeo konkretne korake ka realizaciji migracionih namera (6% naspram 20% koji su prikupili informacije o zemlji destinacije u IOM-ovom istraživanju).

Ipak, potencijalni odlazak oko 380.000 ljudi iz Srbije („verovatni migracioni po-tencijal“), pa čak i 30.000 ljudi („stvarni migracioni potencijal“) mogao bi da ima značajne političke, ekonomske, socijalne i demografske posledice za zemlju. U Srbiji 96% opština ima negativni prirodni priraštaj, a prosečna starost populacije je 40,6 godina. Demografske projekcije za 2052. godinu pokazuju 27% učešća os-oba starijih od 65 godina i 12% učešća osoba mlađih od 15 godina (Bajec 2008).

Međutim, jedino longitudinalnim praćenjem realizacije migracionog potencijala može se utvrditi migraciono ponašanje i dati odgovor na pitanje koja je najefi ka-snija metoda njegove predikcije.


18

4. Profi l potencijalnog migranta

Za analizu profi la potencijalnog migranta uzeli smo ukupni migracioni potenci-jal, odnosno sve osobe koje još uvek razmišljaju o iseljenju iz Srbije ali bez osoba koje su subjektivno nisko uključene u proces razmišljanja o migriranju, odnosno koje „vrlo retko“ razmišljaju o iseljenju iz Srbije.

U Tabeli 10 prikazan je profi l potencijalnih migranata.

Karakteristike potencijalnih migranata N % statistička značajnost

TOTAL 197 17,8%

POL

Muškarci 106 20% /

Žene 92 16% /

STAROST

15 - 24 71 44% 0,01

25 - 29 24 27% 0,05

30 - 39 48 28% 0,01

40 - 49 34 20% /

50+ 20 4% 0,01

OBRAZOVANJE

bez škole 3 5% 0,05

osnovna škola 52 15% /

srednja škola 107 20% /

viša škola 13 17% /

fakultet, akademija ili visoka škola 21 24% /

magistarske i doktorske studije 2 33% /

RADNI STATUS

nezaposlen/a 93 33% 0,01

zaposlen/a 84 23% 0,01

domaćica 7 8% 0,05

penzioner/ka 4 1% 0,01

poljoprivrednik/ca 0 0% 0,05

nešto drugo 9 23% /

Tabela 10. Sociodemografske karakteristike potencijalnih migranata (15+)


19

ZANIMANJE

Nekvalifi kovan radnik 7 17 /

Kvalifi kovan radnik 28 17 /

Zaposleni izvan neposredne proizvodnje (administracija i sl) 20 32 0,01

Visokokvalifi kovani intelektualac 7 26 /

Srednji rukovodeći kadar 7 37 /

Visoki rukovodeći kadar 5 56 /

Visokokvalifi kovani intelektualacsamostalno obavlja posao 2 14 /

Poseduje manju fi rmu, radionicu - manje od 20 zaposlenih 4 18 /

Poseduje veću kompaniju, deoničar - više od 20 zaposlenih 2 100 /

Poljoprivrednik, ribar 0 0 0,05

Sam zarađuje na drugi način 9 23 /

Učenik 28 41 0,01

Student 23 45 0,01

Domaćica 7 8 0,05

Porodiljsko bolovanje 2 67 /

Penzioner 4 1 0,01

Trenutno nezaposleni 42 25 0,05

BRAČNO STANJE

neoženjen / neudata 109 37 0,01

oženjen / udata / živi sa partnerom/kom 72 12 0,01

razveden / razvedena / udovice/ci 16 8 0,01

TIP DOMAĆINSTVA

Živi sam 16 11 0,05

Bračni par bez dece 9 11 /

Bračni par sa decom 61 22 /

Bračni par sa odraslom decom (preko 27 godina) 9 15 /

Višegeneracijska porodica 78 20 /

Samohrani roditelj 14 27 /

Bračni par, deca žive odvojeno 1 1 0,01

Drugo 9 64 /


20

MESTO STANOVANJA

Selo 67 14 0,05

Grad 131 21 /

REGIJA

Vojvodina 39 13 0,05

Beograd 58 24 0,05

Zapadna Srbija 15 13 /

Centralna Srbija 37 19 /

Istočna Srbija 18 18 /

Južna Srbija 31 20 /

Nema statistički značajne razlike u učešću žena i muškaraca u ukupnom migra-cionom potencijalu u Srbiji. 16% od svih ispitanih žena i 20% od svih ispitanih muškaraca razmišlja da se iseli iz Srbije. U većini istraživanja (Fassmann i Hinter-mann 1998; Wallace 1998; Goedings 1999, IOM 1999, Alvarez-Plata i dr. 2003, Rangelova, R, Vladimirova 2004, Mintchev i dr. 2004, Božić i Burić 2005, McKenzie 2007) veći procenat muškaraca želi da emigrira iz zemlje, ali se takođe uočava trend „feminizacije migracija“ (Morokvasic, 1983, 1984; Buijs 1993, Ghosh, 2009.) koji potvrđuje i naš nalaz. Pre su žene uglavnom migrirale kako bi se priključile porodici, međutim u novije vreme postoje potpuno odvojeni migracioni tokovi žena od muškaraca. Morokvasic (1996) je uočila nove oblike migriranja žena iz Istočne Evrope, koji se bazira na rotacionom sistemu, i omogućuje ženi da radi kućne poslove, negu, čišćenje i prodaju, paralelno sa porodičnim obavezama u zemljama porekla.

Feminizacija migracija se objašnjava povećanjem obrazovnog nivoa žena u novopriključenim zemljama i zemljama kandidatima za EU, njihovim čestim gu-bitkom posla zbog ekonomske transformacije, traženjem novih mogućnosti za zapošljavanje i promenom uloge („role model“) muškarca kao tradicionalnog „hranitelja“ porodice. Takođe se objašnjava i porastom mogućnosti na tržištu rada za žene u specifi čnim segmentima rastućeg sektora usluga, kao što su zdravst-vena briga i kućni poslovi u zemljama prijema.

U odnosu na starost potencijalnih migranata, najviše potencijalnih migranata nalazi se u kategorijama od 15-39 godina (44% svih u uzrastu od 15-24 godina, 27% svih u uzrastu od 25-29 godina i 28% svih u uzrastu od 30-39 godina, što je statistički značajna razlika u odnosu na ukupnu populaciju). Statistički značajno je manje osoba iznad 50 godina starosti među potencijalnim migrantima – svega 4% od svih ispitanih građana te starosti.

Mlađi ljudi su mobilniji, sa ekonomskog stanovišta iz dva razloga (Fassmann and Hintermann, 1997; Kalter, 1997; Bauer and Zimmermann, 1999; Krieger 2004).


21

Oni imaju bolju perspektivu na tržištu rada u zemljama destinacije, pogotovo što su spremni da rade manje plaćene poslove, uglavnom u uslužnim delatnostima. Prihvataju poslove ispod njihovog obrazovnog nivoa, omogućujući poslodavcu da manje plaća veću produktivnost. Drugi ekonomski razlog proizlazi iz teorije o ljudskom kapitalu, koja ukazuje na bolji povrat ulaganja u migracije za mlade ljude. Stariji ljudi imaju manje podsticaja da migriraju, budući da je „period otplate duga“ za njihova ulaganja kraći. Socioekonomski modeli ukazuju na veći stepen nezadovoljstva mladih sa postojećim okolnostima u zemlji porekla, koji u kombi-naciji sa višim nivoom aspiracija dovodi do snažnog osećanja relativne deprivacije i frustriranosti. Takođe mesto mladih u porodičnoj hijerarhiji može objasniti njiho-vo veće učešće u migracionom potencijalu. Stariji članovi porodice ostaju u zemlji porekla da očuvaju porodicu, a mlađi se šalju u inostranstvo da zarade novac.

Što se tiče obrazovanja potencijalnih migranata, među potencijalnim migrantima statistički značajno manje (5%) je jedino građana bez završene osnovne škole. Iz Tabele 10 takođe se može videti trend da sa porastom obrazovanja raste i želja za migriranjem. Pogotovo je zabrinjavajuće za našu zemlju, a ohrabrujuće za zemlje destinacije da 33% od ispitanih magistranata i doktoranata razmišlja o iseljenju iz Srbije, kao i 24% visoko obrazovanih.

Iz perspektive teorije ljudskog kapitala, viši nivoi obrazovanja omogućuju veći povrat zarade za specifi čne segmente tržišta rada. Takođe viši stepen obrazovanja omogućuje bolje prikupljanje i obradu informacija, što umanjuje rizik i povećava motivaciju za migriranjem. Mada ima i suprotnih nalaza. Npr. Bauer i Zimmer-mann (1999) su pronašli neznačajan ili čak negativan koefi cijent između nivoa obrazovanja i namere da se migrira. Objasnili su ga dominacijom tržišta rada ni-skokvalifi kovane radne snage u zemljama destinacije, koja ne privlači visokoobra-zovane osobe.

U odnosu na radni status, među onima koji razmišljaju o iseljenju iz Srbije statistički značajno je više zaposlenih (23%) i nezaposlenih (33%), a manje poljoprivrednika, penzionera i domaćica (0-8%). Zaposleni izvan neposredne proizvodnje (admin-istracija i sl), učenici, studenti i trenutno nezaposleni više razmišljaju o iseljenju, u odnosu na osobe sa drugim zanimanjima.

Teorija tržišta rada navodi razlike u platama i razlike u zaposlenosti, kao ključne faktore koji utiču na migriranje. Osnovna pretpostavka jeste da su nezaposleni, posebno u zemljama sa visokom stopom nezaposlenosti, mobilniji nego zapo-sleni. Međutim, postoji i kontraargument baziran na socioekonomskim konce-ptima, da su potrebna minimalna sredstva kako bi migriranje bilo realistična op-cija. Kombinacija ova dva argumenta zapravo postavlja migracioni prag – ispod određenog praga osobe su suviše siromašne da bi migrirale, a iznad tog praga su dobrostojeće i nemaju motivaciju da migriraju. Takođe iz perspektive ekonom-skih teorija osobe koje imaju manje troškova za istraživanje i informisanje o mi-


22

gracionim opcijama, imaju veću sklonost ka migriranju, a to su upravo zaposleni izvan neposredne proizvodnje (administracija i sl.), učenici, studenti i trenutno nezaposleni.

Bračni status je očigledno značajna determinanta razmišljanja o iseljenju – više je neudatih i neoženjenih među potencijalnim migrantima (37% od svih ispitanih), a manje je udatih, oženjenih (12%) i onih koji su bili u braku (8%). Međutim, u odnosu na tip domaćinstva manje je onih koji žive sami (11%) i onih koji žive u braku odvojeno od dece (1%) među potencijalnim migrantima. Ova dva tipa domaćinstva mogu ukazivati na bolji standard i na stariji uzrast ispitanih osoba, što su faktori koji utiču da se manje razmišlja o iseljenju iz zemlje. I druga istraživanja su ukazala da su potencijalni migranti uglavnom neoženjeni/neudati.

Stanovnici ruralnih područja manje razmišljaju o iseljenju iz zemlje (14% seoskog stanovništva, a 20% gradskog). Od šest regiona (Vojvodina, Beograd, Zapadna Srbija, Centralna Srbija, Istočna Srbija i Južna Srbija) najmanje potencijalnih mi-granata ima u Vojvodini (13%), a najviše u Beogradu (24%).

Svi nalazi o profi lu potencijalnog migranta su uglavnom u skladu sa nalazima drugih autora (Fassmann i Hintermann 1998; Wallace 1998; Goedings 1999, IOM 1999, Alvarez-Plata i dr. 2003, Rangelova, R, Vladimirova 2004, Mintchev i dr. 2004, Carletto i dr. 2004, Božić i Burić 2005, McKenzie 2007).

Prema Ajzenovoj (1980, 1991) teoriji planiranog ponašanja, razlike između na-mere i ponašanja su manje u socijalnim grupama sa većom unutrašnjom kontro-lom i manjom spoljašnjom zavisnošću, a tako bi mogli da se okarakterišu poten-cijalni migranti. Dobro edukovani, mladi i neoženjeni/ neudate imaju veći stepen unutrašnje kontrole u svojim ličnim životima nego manje edukovani, stariji i oženjeni/udati, pa je i veća verovatnoća da svoju nameru pretvore u ponašanje.

Budući da su ekonomski faktori glavne odrednice migracionog ponašanja, istražili smo prihode i imovinsko stanje potencijalnih migranata, što je prikazano u Tabeli 11.

UKUPAN LIČNI PRIHOD U

PRETHODNOM MESECU U DIN.

Potencijalni migranti Ukupna populacija statistička

značajnostN % N %

Bez prihoda 85 43 308 28 0,01

Do 8 000 5 3 54 5 /

8 001-18 000 16 8 199 18 0,01

Preko 18 001 61 31 363 32 /

Odbija da odgovori 30 15 185 17 /

Tabela 11. Prihodi i imovinsko stanje potencijalnih migranata (15+)


23

UKUPAN PRIHOD DOMAĆINSTVA U PRETHODNOM MESECU U DIN.

Bez prihoda 011 05 51 5 /

Do 20 000 027 13 202 18 /

20 001-42 000 054 28 319 28 /

Preko 42 000 062 31 284 26 /

Odbija da odgovori 044 22 252 23 /

IMOVINSKO STANJE

STAMBENI PROSTOR

Da 145 73,4 956 86 /

Ne 30 15,0 90 8 0,01

Odbija da odgovori 23 11,6 62 6 0,01

VREDNOST STAMBENOG PROSTORA 956 100

Do 20 000 evra 25 17,3 192 20 /

20 001-49 999 27 18,7 163 17 /

50 000 evra i više 35 24,3 184 19 /

Odbija da odgovori 58 39,7 417 44 /

PROSEK N=8747.579,6

evraN=539

39 030

evra0,01

AUTOMOBIL

Da 116 58,6 621 56 /

Ne 82 41,4 488 44 /

VREDNOST AUTOMOBILA 621 100

Do 1 000 evra 23 19,7 148 24 /

1 001-2 500 25 21,5 125 20 /

Preko 2 500 evra 33 28,2 142 23 /


PROSEK N=803 212,1

evraN=415

2425

evra0,01

ZEMLJA IMANJE

Da 63 31,7 467 42 0,05

Ne 112 56,7 579 52


VREDNOST ZEMLJE IMANJA) 467 100

Do 3 000 Eur 13 20,6 68 15 /

3 001-9 000 7 11,8 62 13 /

Preko 9 000 Eur 8 12,8 85 18 /

Odbija da odgovori 34 54.8 253 54 /


24

PROSEK N=2859.450,4

evraN=214

9.428

evra0,01

VIKENDICA

Da 13 6,5 82 7 /

Ne 162 81,9 964 87 /


VREDNOST VIKENDICE 82 100

Do 10 000 evra 2 17,5 21 26 /

10 001-25 000 2 13,9 10 12 /

Preko 25 000 evra 4 27,5 14 16 /


PROSEK N=833.366,6

evraN=45

19.257

evra0,01

POSLOVNI PROSTOR

Da 8 4,2 32 3 /

Ne 166 84,2 1014 91 /


VREDNOST POSLOVNOG PROSTORA 32 100

Do 10 000 evra 2 25,9 5 15 /

10 001-50 000 0 0,0 6 18 /

Preko 50 000 evra 3 42,0 4 13 /


PROSEK N=5134.163,4

evraN=15

64.143

evra0,05

UŠTEĐEVINA

Da 27 13.5 130 12 /

Ne 171 86.5 979 88 /

VISINA UŠTEĐEVINE 130 100

Do 500 Eur 1 3.7 13 10 /

501-2000 13 10 /

Preko 2000 Eur 7 25.8 14 10 /

Odbija da odgovori 19 70.5 90 70 /

PROSEK N=88.485.9

evraN=40

3018

evra0.01

Osobe bez prihoda su sklonije da razmišljaju o iseljenju iz zemlje, dok su osobe koje zarađuju između 8 001-18 000 dinara mesečno manje sklone da razmišljaju


25

o iseljenju iz zemlje. Nema statistički značajne razlike u odnosu na mesečni pri-hod domaćinstva.

Autori Faini i Venturini (1993, 2001) su, posmatrajući emigracioni tok iz Španije, Grčke, Portugalije i Turske između Drugog svetskog rata i kraja 80-tih, zaključili da je odnos između zarada i emigracije u obliku obrnutog slova „U“. Kada je godišnja zarada manja od 3 500 dolara ljudi nemaju sredstva da emigriraju, a kada je veća od te sume ljudi nemaju motivaciju da emigriraju.

U našem istraživanju se pokazalo da se iznos ličnog dohotka koji demotiviše mi-griranje kreće u vrednosti od 8 001-18 000 dinara mesečno. Međutim, u našem uzorku potencijalnih migranata nalaze se i učenici i studenti i nezaposleni koji nemaju prihode, ali mogu da imaju materijalnu podršku porodice za emigrira-nje.

U odnosu na imovinu, među potencijalnim migrantima ima više onih koji ne-maju stambeni prostor ili odbijaju da odgovore na ovo pitanje, u odnosu na ce-lokupnu populaciju. Međutim, prosečna vrednost stambenog prostora potenci-jalnih migranata je veća od prosečne vrednosti stambenog prostora populacije. Ne postoji razlika u posedovanju automobila, ali je opet prosečna vrednost automobila potencijalnih migranata veća od prosečne vrednosti automobila populacije. Među potencijalnim migrantima je manje onih koji imaju zemlju i više onih koji odbijaju da odgovore na ovo pitanje, a prosečna vrednost zemlje potencijalnih migranata je opet veća nego u ukupnoj populaciji. Prosečna vre-dnost poslovnog prostora, vikendice i ušteđevine je viša kod potencijalnih mi-granata u odnosu na ukupnu populaciju, ali zbog velikog procenta odbijanja da se odgovori na ovo pitanje, pogotovo među potencijalnim migrantima, odgo-vori o vrednosti imovine nisu pouzdani.

Takođe je ispitana i razlika između profi la tri grupe osoba sa različitim migra-

cionim namerama: 1) osobe koje nikad nisu razmišljale o iseljenju iz Srbije, 2) osobe koje su razmišljale o iseljenju i odustale i 3) osobe koje još uvek razmišljaju o iseljenju iz Srbije. Upoređujući ove tri grupe hteli smo da utvrdimo obeležja koja karakterišu potencijalne migrante, a ne karakterišu ostale dve grupe, i da uz pomoću njih unapredimo prediktivnost migracionog potencijala.

Ustanovili smo da se ove tri grupe razlikuju gotovo po svim faktorima (Tabela 12): godinama starosti, obrazovanju, radnom statusu, trenutnom zanimanju, bračnom statusu, tipu domaćinstva, mestu stanovanja, regionu u kojem žive, i ličnom prihodu. Nema razlike u polu i u mesečnom prihodu domaćinstva. U imovinskom statusu se razlikuju u: posedovanju stambenog prostora, zemlje, vikendice i poslovnog prostora. Nema razlike u vrednosti te imovine, osim u prosečnoj vrednosti stambenog prostora koja je veća kod osoba koje su odu-stale od iseljenja u odnosu na osobe koje nikad nisu razmišljale o iseljenju.


26

Ukratko, iz ove komparativne analize može se zaključiti da su osobe koje nikad

nisu razmišljale o iseljenju iz Srbije uglavnom starije, niskog obrazovnog nivoa, domaćice i penzioneri, oženjeni/ udati i sa bračnim iskustvom (razvedeni/e,

Karakteristike

Nikad nisu razmišljali o

iseljenju iz Srbije

(1)

Razmišljali su o

iseljenju iz Srbije i

odustali od iseljenja

(2)

Razmišljaju o iseljenju

iz Srbije

(3)

Starost 50+ 40-49 15-39 (najviše do 24)

Obrazovanje bez OŠ, OŠ fakultetviše OŠ nego grupa (2),

više SSS nego grupa (1)

Radni status domaćice, penzioneri zaposleni

nezaposleni

(ali i više zaposlenih u

odnosu na grupu 1)

Trenutno zanimanje domaćice, penzionerivisokokvalifi kovani

intelektualci

učenici

(ali i više: zaposlenih

izvan neposredne

proizvodnje, visoko

rukovodećih kadrova i

studenata u odnosu na

grupu 1)

Bračni status

oženjeni/ udate i

imali bračno isksutvo

(razvedeni/e, udovci/

ice)

više je oženjenih/

udatih od grupe (3)neoženjeni/ neudate

Tip domaćinstvasami ili u braku

odvojeno od dece

manje žive u braku

odvojeno od dece za

razliku od grupe (1)

-

Mesto stanovanja ruralno urbano urbano

Region Vojvodina Beograd Beograd

Lični prihod 8000 – 18000 - bez prihoda

Stambeni prostor više nego grupa (3)

više nego grupa (3),

vrednost iznad 50 000

više nego grupa (1)

manje nego grupa (1),

više odbijenih

odgovora u odnosu na

obe grupe

Zemlja više poseduju zemlju

od grupe (3)-

više odbijenih


obe grupe

Vikendica više nema nego grupa

(3)

više ima nego grupa

(1)

više odbijenih


obe grupe

Poslovni prostorviše nema nego grupa

(3)

više nema nego grupa

(3)

više odbijenih


obe grupe

Tabela 12. Razlike u profi lu tri grupe različitih migracionih namera


27

Potencijalni migranat ili migrantkinja jeste mlada osoba najverovatnije od 15 do 24 godina starosti, ali i do 39 godi-

na, jednog i drugog pola. Manje je verovatno da nema završenu osnovnu školu. Zapravo, sa stepenom obrazovanja

raste i stepen želje za iseljenjem iz zemlje – 24% visokoobrazovanih i 33% od ispitanih magistranata i doktoranata

razmišlja o iseljenju iz Srbije. Najverovatnije je učenik, student, nezaposlen ili radi izvan neposredne proizvodnje.

Nije još osnovao porodicu, premda ne živi sam. Manje je verovatno da je iz ruralne sredine i iz Vojvodine. Verovatnije

je da je iz Beograda. Nema stambeni prostor i zemlju, uglavnom bez prihoda i verovatno nema lični dohodak u

vrednosti od 8000-18000 dinara.

U poređenju sa osobama koje su razmišljale o iseljenju pa odustale, među potencijalnim migrantima je procentu-

alno više mlađih osoba, a samim tim i manji procenat zaposlenih, obrazovanih i kvalifi kovanih, oženjenih i udatih,

sa rešenim stambenim pitanjem i imovinom. Isto su iz gradskih sredina i iz Beograda.

U poređenju sa onima koji nikad nisu razmišljali o iseljenju iz Srbije, potencijalni migranti su znatno mlađi, obrazo-

vaniji, defi nitivno nisu domaćice i penzioneri, manji procenat je oženjen, udat ili sa bračnim iskustvom (razvedeni

i udovci), u manjem procentu su iz ruralnih sredina i iz Vojvodine, ali i u manjem procentu sa rešenim stambenim

pitanjem i sa zemljom u posedu.

Profi l potencijalnog migranta pokazuje da bi njihovo iseljenje pogodilo Srbiju ne samo zbog brojnosti, na šta uka-

zuje migracioni potencijal, već i zbog toga što se radi o mladim ljudima u punoj snazi koji kreću u rešavanje egz-

istencijalnih pitanja, obrazovanijim i iz gradskih sredina. Njihovo iseljenje bi smanjanjilo procenat aktivno radnog

stanovništva, koje već godinama ima opadajući trend, i to verovatno ireverzibilno, budući da su zbog mladosti i

obrazovanja, konkurentni na tržištu rada i adaptabilniji, a time su i spremniji za uspešniju integraciju u zemlji desti-

nacije i manje motivisani za povratak u Srbiju.

udovci/ice), koji žive sami ili odvojeno od dece, iz ruralnih područja i iz Vojvodine, i koji poseduju stambeni prostor i zemlju. Osobe koje su odustale od iseljenja

iz Srbije su osobe srednjih godina, fakultetskog obrazovnog nivoa, visokokvalifi kovani intelektualci, zaposleni, oženjeni/ udati, iz gradskih područja i iz Beograda, i poseduju stambeni prostor i vikendice. Što sve ukazuje na jedan sloj stanovništva koji se snašao u životu, osnovao porodicu i obezbedio egzistenciju, i prestao da razmišlja o emigriranju. Osobe koje žele da se isele iz Srbije su mladi ljudi, učenici i studenti, iz gradskih sredina, uglavnom iz Beograda, neoženjeni/ neudati, dakle oni koji još nisu oformili porodice, niti rešili egzistencijalna pitanja i žele da to učine odlaskom iz zemlje.

5. Motivi i prepreke migriranju

U prethodnom poglavlju smo prikazali sociodemografske determinante potenci-jalnog migracionog ponašanja, odnosno migracionih namera, a u ovom poglavlju ćemo predstaviti eksplicitne motive za iseljenje iz zemlje, kao i za odustajanje od iseljenja i nerazmišljanja o iseljenju.

5.1. Razlozi migriranja

Prema „Push-pull“ teoriji (Lee 1972, Zimmermann 1996) postoje faktori „pritiska“ u zemljama porekla, koji „teraju“ ljude da napuste svoju zemlju i postoje faktori


28

„privlačenja“ u zemljama destinacije, koji ih privlače da se nastane u određenim zemljama. Međunarodna organizacija za migracije (Walles, 1999) razlikuje pet „pull“ faktora - bolji uslovi života i zarada, iskustvo drugih ljudi sa migriranjem, dobra perspektiva zapošljavanja i više individualne slobode; i dva „push“ faktora: etnički problemi i ekonomski problemi u zemlji porekla. Božić i Burić (2004) su u istraživanju potencijalnih razloga migracija u Hrvatskoj ponudili sledeće razloge svojim ispitanicima: zarada, uslovi rada, nezaposlenost, posao u struci, obrazovne mogućnosti, politička situacija, upoznavanje novog/znatiželja, porodica u inostr-anstvu, ekološki problemi, napredovanje u karijeri, loši porodični odnosi, teškoće nacionalne manjine.

U našem istraživanju ispitanicima nisu ponuđeni gotovi odgovori već su im po-stavljena dva pitanja otvorenog tipa: „Koji je osnovni razlog zbog kojeg želite da se iselite iz Srbije?” i “Koji su još razlozi doprineli Vašoj želji da se iselite iz Srbije?“. Na ovaj način smo omogućili potencijalnim migrantima da daju svoje odgovore, bez limi-tiranja ili usmeravanja u slučaju ponuđenih odgovora.

Na Grafi konu 1 i 2 mogu se videti odgovori potencijalnih migranata na ta dva pitanja. To bi trebalo da budu „push“ faktori, ali su potencijalni migranti navodili i „pull“ faktore, odnosno šta ih po njihovom mišljenju očekuje i „privlači“ u inostr-anstvu.Grafi kon 1. Koji je osnovni razlog zbog kojeg želite da se iselite iz Srbije?


29

Najčešći odgovori potencijalnih migranata su bili: „ekonomska situacija“, „fi nansije“, „egzistencija“, „materi-

jalna situacija“, „zbog posla“, ali je bilo i drugih odgovora:

„Zbog nestabilnosti u zemlji, ne vidim rezultat i perspektivu demokratije kod nas.“•

„Loš odnos države prema meni kao svom građaninu.“ •

„Sin igra fudbal u inostranstvu i bila bih sa njim.“ •

„Ovde je žvot katastrofalan.“ •

„Mlada osoba može dosta više da postigne ako radi u inostranstvu.“ •

„Da doktoriram gastronomiju u inostranstvu.“ •

„Da probam život u inostranstvu.“ •

„Da deci omogućim bolji život.“ •

„Osećaj uzaludnih napora da nešto promenim.“•

„Jer ne vidim budućnost ovde, političari i kriminalci se bogate i sve ih je više.“•

„Moj otac ima platu 15 000 a poslanici 150 000 i oni govore o štednji, ovo nije moja Srbija o kojoj sam •

razmišljao.“

„Izučavanje francuske kulture, jezika, kuhinje.“•

„Da pobegnem od mita i korupcije koje ovde ima previše.“•

Razlozi koji se nalaze u osnovi migracionih namera potencijalnih migranata su uglavnom ekonomske prirode – 43% potencijalnih migranata želi da se iseli iz Srbije zbog lošeg životnog standarda i teške ekonomske situacije. Ve-liki broj razloga je vezan i uz posao – mogućnost nalaženja posla (19%), bolje plaćen posao (6%), mogućnost napredovanja na poslu (2%) i posao u skladu sa kvalifi kacijama (0,5%), što je takođe velikim delom vezano za ekonomski faktor. Jedan broj razloga je vezan za celokupnu krizu i nestabilnu situaciju u

zemlji – opšta kriza u zemlji (5%), nestabilna politička situacija (3%); potreba za sigurnošću, bezbednošću i mirom (1%); potreba za demokratijom, poštovanjem prava i zakona (2%). Jedna velika grupa razloga je vezana za bolju perspektivu, bilo vlastitu, bilo dece – 10%. Usko sa tom grupom razloga je povezan i razlog – mogućnost školovanja, usavršavanja – 3%. Zanimljivo je da jedan broj oso-ba želi da se iseli zbog profesionalnog bavljenja sportom (2%), što bi trebalo svakako da zainteresuje vladina tela i institucije zadužene za sport. Zatim je važan razlog i postojanje porodice i rodbine u inostranstvu – 2%. I konačno, postoje osobe koje žele da na ovaj način steknu nova iskustva i putuju – 1%.

Na dodatno pitanje „Koji su još razlozi doprineli Vašoj želji da se iselite iz Srbije?” dobili smo iste odgovore, jedino se još izdvojila korupcija – 4% i lični razlozi (lečenje, ljubav) – 2%.


30

Grafi kon 2. Koji su još razlozi doprineli Vašoj želji da se iselite iz Srbije?

Dakle, prvenstvena motivacija za emigriranje iz Srbije jesu dva potisna faktora prisutna u zemlji – individualna i društvena loša ekonomska situacija i neorga-nizovan i nestabilan društveni sistem. U inostranstvu se vidi bolja perspektiva, mogućnost da se steknu nova iskustva i da se spoji sa porodicom. Ova vrsta motivacije za migriranjem je utvrđena i u drugim istraživanjima (Grečić, 1996. i 1998, Fassmann i Hintermann 1998; IOM, 1995,1997, 1999; Božić i Burić 2004, Kaczmarczyk i Okolski, 2005; Hooghe i dr, 2008).

5.2. Kontekst u kojem se razvija migracioni potencijal

U istraživanju Grupe 484 postavljeno je pitanje „Kada ste razmišljali o iseljenju iz Srbije? (Navedite mi sve godine tokom kojih ste razmišljali o iseljenju iz Sr-bije)“, sa ciljem da se utvrdi koliko traje proces pretvaranja migracionih namera


31

Grafi kon 3. Godine razmišljanja o iseljenju iz zemlje – svi ispitani koji su razmišljali o iseljenju iz zemlje

Grafi kon 4. Godine razmišljanja o iseljenju iz zemlje – oni koji su odustali od iseljenja

u migraciono ponašanje (ili odustajanje od migracionog ponašanja), ali da se ustanovi i politički, socijalni i ekonomski kontekst u kojem građani razmišljaju o iseljenju iz zemlje. U sledećim grafi konima (Grafi kon 3, Grafi kon 4 i Grafi kon 5) su prikazane godine razmišljanja o iseljenju iz zemlje – u prvom je prikazano za sve ispitanike koji su razmišljali o iseljenju iz Srbije, u drugom za one koji su razmišljali o iseljenju iz zemlje pa odustali od iseljenja i u trećem za potencijalne migrante, odnosno one koji još uvek razmišljaju o iseljenju.


32

Grafi kon 5. Godine razmišljanja o iseljenju iz zemlje – potencijalni migranti

Iz grafi kona se može videti da je najveći procenat osoba koje su razmišljale o iseljenju iz Srbije pa odustale od iseljenja razmišljalo o iseljenju u periodu 1990-2000, a vrh je dostignut 1995. godine. Potencijalni migranti su isto označili 1995. kao godinu razmišljanja o iseljenju, ali ipak najviše njih razmišlja o iseljenju u periodu od 2005. godine do danas, sa vrhom u 2008. godini.

Ukoliko pogledamo dešavanja u periodu 1990-2000, dominirala su ratna dešavanja i teška ekonomska, politička i socijalna situacija koja prati ratna vre-mena. U 1995. godini je veliki broj izbeglica iz Hrvatske došao u Srbiju – oko 250.000, zbog akcija hrvatske vojske „Bljesak“ i „Oluja“. Takođe je potpisan mirovni sporazum u Dejtonu. Razumljivo je što su građani Srbije tada razmišljali o iseljenju iz zemlje.

Što se tiče perioda od 2005. godine, kada počinju potencijalni migranti da razmišljaju o iseljenju iz zemlje, političku situaciju takođe karakteriše niz previ-ranja. U martu 2004. formirana je nova manjinska vlada pod vođstvom premijera Vojislava Koštunice, kao rezultat ranih parlamentarnih izbora u decembru 2003. Vlada je bila formirana od predstavnika Demokratske stranke Srbije (DSS), G17 plus i koalicije Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije, uz podršku Socijalistiĉke partije Srbije (SPS). U junu 2004. je u drugom krugu predsedničkih izbora pobe-dio predsednik Demokratske stranke – Boris Tadić.

Srbija i Crna Gora je započela pregovore o Stabilizaciji i pridruživanju Evrop-skoj uniji u oktobru 2005. Međutim kako SCG nije sarađivala sa Haškim sudom za bivšu Jugoslaviju Evropska komisija je prekinula pregovore u maju 2006. U junu 2006. godine Srbija je postala nezavisna država, nakon što je Crna Gora objavila nezavisnost, nakon referenduma. U novembru 2006. Srbija je usvojila novi Ustav. Odmah po usvajanju Ustava raspisani su parlamentarni izbori za 21. januar 2007. godine.


33

Nova Vlada je formirana tek u maju 2007.godine kroz koalicioni dogovor između Demokratske stranke (DS), Demokratske stranke Srbije-Nove Srbije i G17+.

U 2008.godini Skupština Kosova jednostrano je proglasila nezavisnost 17. feb-ruara. Nezavisnost Kosova priznale su Sjedinjene Američke Države i većina zem-alja EU. To je dovelo do nemira u Beogradu i drugim gradovima Srbije; kameno-vanja i paljenja ambasada zapadnih zemalja i napada na pripadnike i imovinu muslimanske zajednice. I pored zaoštrenih nacionalističkih osećanja, odnosno njihove upotrebe u cilju promovisanja ekstremističkih političkih ideja, na parla-mentarnim izborima održanim u maju 2008, Koalicija za evropsku Srbiju odnela je ubedljivu pobedu sa osvojenih 102 mandata. Da bi se formirala vlada bila je, ipak, potrebna koalicija sa Socijalističkom partijom Srbije.

Ekonomski indikatori (Tabela 13, 14 i 15) takođe ukazuju na tešku ekonomsku situaciju, pogotovo 2005. i 2006. godine. Tada je bila najmanja stopa zaposle-nosti i najveća stopa nezaposlenosti. Rast bruto domaćeg proizvoda bio je isto tako manji u 2005. i 2006. u odnosu na 2004. godinu. Prosečne plate nisu visoke. Nažalost, čak i bolji indikatori tržišta rada u Srbiji poslednjih dve godine su, pre-ma objašnjenju Republičkog zavoda Republike Srbije, rezultat promene u met-odologiji prikupljanja podataka, a ne odraz stvarnog unapređenja u toj oblasti.

Stope 2004 2005 2006 2007 2008

Aktivnosti 66,4 65,2 63,6 63,4 62,6

Zaposlenosti 53,4 51,0 49,8 51,5 53,3

Nezaposlenosti 19,5 21,8 21,6 18,8 14,7

Tabela 13. Pokazatelji tržišta rada u Srbiji 2004-20083

BDP 2004 2005 2006 2007 2008

BDP - ukupno, mil. EUR 19075,0 20358,0 23520,6 29542,7 33861

BDP - po stanovniku, EUR 2555,9 2736,0 3173,5 4002,2 4597

Prosečan kurs, EUR 72,57 82,91 84,19 79,98 88,60

Stopa rasta (%) 8,3 5,6 5,2 6,9 5,4

Tabela 14. Bruto domaći proizvod u Srbiji 2004-2008, u evrima4

Plate 2004 2005 2006 2007 2008

Bruto 20.555 25.514 31.745 38.744 45.674

Neto14.108

(194 evra)

17.443

(210 evra)

21.707

(258 evra)

27.759

(347 evra)

32.746

(370 evra)

Prosečan kurs, EUR 72,57 82,91 84,19 79,98 88,60

Tabela 15. Prosek plata u Srbiji 2004-2008, u dinarima i evrima5

3 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php / 4 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php 5 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php


34

Prema istraživanju Beogradskog centra za ljudska prava koje je sprovedeno u septembru 2005. godine, u odnosu na prethodna dva istraživanja, u septembru 2003. godine i u julu 2004. godine, građani su pokazali znatno veći pesimizam u pogledu pravca u kome se kreće Srbija. Procenat građana koji smatraju da je taj pravac loš – 56%, bio je jednak procentu u septembru 2000. godine pre izbora na kojima je smenjen tadašnji predsednik Srbije i Crne Gore - Milošević. Jedino je bila razlika u procentu građana koji su smatrali da Srbija ide u dobrom pravcu – 31% naspram 19% u 2000.godini. Takođe je, u odnosu na 2004. godinu, znatno porasla zabrinutost građana za ekonomske probleme, posebno strah od neza-poslenosti (56% građana je ovaj problem naveo kao najviše zabrinjavajući). Po-rastao je i broj građana koji među tri najznačajnija problema svrstavaju korupciju (24% građana u odnosu na 15% u 2004).

Ovaj prikaz socioekonomskog i političkog konteksta je prikaz objektivne situacije koja je u osnovi potisnih faktora koje su potencijalni migranti naveli kao razloge zbog kojih žele da se isele iz Srbije.

5.3. Jačina motivacije za migriranjem

Jačinu motivacije za migriranjem, a time i verovatnoću realizacije migracionog potencijala pokušali smo da ispitamo upoređivanjem grupe koja je odustala od svojih migracionih namera i grupe koja još uvek ima migracione namere, prema sledećim varijablama:

Vreme razmišljanja o migriranju

Da bi ustanovili vremenski period razmišljanja o iseljenju pitali smo osobe koje su razmišljale i osobe koje još uvek razmišljaju o iseljenju iz Srbije da navedu sve godine tokom kojih su razmišljali o iseljenju i izračunali smo koliko je to ukupno godina. Grafi kon 6. Vreme razmišljanja o iseljenju iz Srbije


35

Grafi kon 7. Učestalost razmišljanja o iseljenju iz Srbije

Očigledno da je subjektivna uključenost u proces migriranja veća kod poten-cijalnih migranata nego onih koji su odustali od iseljenja iz Srbije. Statistički značajno razlika između ove dve grupe kada se isključe oni koji o migracijama razmišljaju vrlo retko pokazuje da procentualno više potencijalnih migranata o migracijama razmišlja „stalno“ (13% naspram 3%), a manje razmišlja „ponekad“ (46% naspram 63%).

Preduzeti koraci ka realizaciji migracionih namera

Zanimalo nas je da li postoji razlika u stepenu realizacije migracionog potencijala kod osoba koje su odustale od iseljenja iz Srbije i onih koji još uvek razmišljaju o iseljenju. Zato smo ih pitali da li su preduzeli prve korake kako bi otišli u inostr-anstvo, sa pretpostavkom da oni koji još uvek razmišljaju o iseljenju iz Srbije više i preduzimaju korake da se isele, odnosno da oni koji su odustali od iseljenja u stvari nisu bili dovoljno aktivni u realizaciji svojih namera.

Ispostavilo se da se ove dve grupe statistički značajno ne razlikuju u vremenu u kojem su razmišljale o iseljenju, odnosno da nema razlike u periodu donošenja odluke da se neko iseli iz zemlje i donošenja odluke da se ne iseli. Na Grafi konu 6 vidi se da procentualno najviše ima onih koji su razmišljali o migriranju dve godine – 33% i 44%, ali su odmah zatim oni koji razmišljaju više od 10 godina – 21% i 19%. Iz ovih nalaza teško je defi nisati period koji je potreban da se mi-gracione namere realizuju.

Subjektivna uključenost u proces migriranja

Da bi ustanovili subjektivnu uključenost u proces migriranja pitali smo osobe koje su razmišljale i osobe koje još uvek razmišljaju o iseljenju iz Srbije, koliko često su razmišljale ili koliko često sada razmišljaju o iseljenju iz Srbije.


36

Grafi kon 8. Preduzeti koraci ka realizaciji migracionih namera

Iz Grafi kona 8 se može videti da obe grupe uglavnom ne preduzimaju korake ka realizaciji migracionog potencijala – 69% osoba koje su odustale od iseljenja i 66% potencijalnih migranata nisu preduzeli korake pripreme za inostranstvo. Najviše što su preduzeli jeste da su prikupili informacije o zemlji destinacije - 22% osobe koje su odustale od iseljenja i 29% potencijalnih migranata. Ne postoji statistički značajna razlika između dve grupe u odnosu na to da li su preduzele neki korak ka realizaciji migracionih namera ili nisu, i izgleda da ni ova varijabla nije dovoljno distinktivna da ukaže da li će neko migrirati ili neće.

Verovatnoća migriranja

Zanimalo nas je koliko same osobe koje razmišljaju o iseljenju iz Srbije veruju da će se u dogledno vreme iseliti iz Srbije i da li je njihova „vera“ veća od vere onih koji su odustali od iseljenja iz Srbije. Zato smo ih pitali „Koliko je, po Vašem mišljenju, verovatno da će te se u dogledno vreme iseliti iz Srbije?“

Grafi kon 9. Subjektivna procena verovatnoće realizacije migracionih namera


37

Pokazalo se da su osobe koje su odustale od iseljenja iz Srbije, stvarno odustale i da 93% njih smatra da je neverovatno ili malo verovatno da će se iseliti iz Sr-bije. Međutim, iako potencijalni migranti imaju više vere da će se iseliti iz Srbije, izgleda da i njihova vera nije dovoljno jaka – 55% smatra da je neverovatno ili malo verovatno da će se iseliti iz Srbije. Ipak 10% smatra da je jako verovatno ili sigurno da će se iseliti iz Srbije, i 35% osrednje veruje u tu mogućnost.

Ukratko, upoređivanje grupe koja je odustala od iseljenja iz Srbije i grupe koja još uvek razmišlja o iseljenju u odnosu na njihovu motivaciju da realizuju migra-cione namere, pokazalo je da postoji razlika u subjektivnoj uključenosti u proces - čestini razmišljanja o migriranju i veri da će se migriranje realizovati, ali ne i razlika u njihovom ponašanju u realizaciji migracionih namera.

5.4. Migraciono iskustvo

U literaturi (Fassmann, H; Hintermann C, 1998; Krieger, 2004) se migraciono iskustvo navodi kao važna odrednica migracionog ponašanja. Osobe koje su im-ale migracije u svom iskustvu, verovatnije će opet migrirati, u odnosu na osobe koje nikad nisu migrirale. Da proverimo ove nalaze pitali smo građane Srbije da li su menjali mesto boravka u Srbiji i da li su nekad živeli u inostranstvu.

Grafi kon 10. Iskustvo u unutrašnjim migracijama („Da li ste menjali mesto boravka u Srbiji?“)

Nalazi pokazuju da 72% ispitanih građana Srbije nije menjalo mesto boravka u Srbiji. Grafi kon 10 pokazuje da osobe koje su razmišljale o iseljenju iz Srbije pa su odustale su više (statistički značajno, hi kvadrat=6,17, p=0.05) migrirale unutar Srbije, nego osobe koje nikad nisu razmišljale o iseljenju i osobe koje još uvek razmišljaju o iseljenju. U ovom slučaju migraciono iskustvo je podstaklo na razmišljanje o iseljenju iz zemlje, ali nije bilo garant da će doći i do samog ponašanja.


38

Grafi kon 11. Broj promenjenih mesta boravka u Srbiji

Onima koji su menjali mesto boravka u Srbiji, postavili smo i pitanje koliko puta su to činili, i njihovi odgovori su prikazani na Grafi konu 11.

Ukupno najviše osoba je menjalo mesto boravka od 1-2 puta – 84% osoba. Nema statistički značajne razlike u broju selidbi između tri grupe.

Takođe smo hteli da utvrdimo da li se tri grupe razlikuju po regionima u kojima su se selili unutar Srbije.

Grafi kon 12. Regioni u kojima se odvijaju unutrašnje migracije

Može se videti da se u globalu najviše unutrašnjih migracija ostvaruju u regionu Beograda i Vojvodine, a najmanje u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji. Postoji statistički značajna razlika (hi kvadrat=20,07, p=0,03) između tri grupe u odnosu na region u Srbiji u kojima se sele. Potencijalni migranti i oni koji su odustali od iseljenja


39

Grafi kon 13. Iskustvo u migracijama van zemlje („Da li ste nekad živeli u inostranstvu?“)

Nema statistički značajne razlike između tri grupe u odnosu na njihovo međunarodno migraciono iskustvo (Grafi kon 13). Takođe nema razlike i u odno-su na broj selidbi u inostranstvu (Grafi kon 14).

Grafi kon 14. Broj promenjenih mesta boravka u inostranstvu

Najviše osoba nije menjalo mesto boravka u inostranstvu ili ga je menjalo samo jedanput. Nema statistički značajne razlike između tri grupe u odnosu na broj selidbi u inostranstvu.

se više sele u regionu Beograda u odnosu na one koji nikad nisu razmišljali o iseljenju iz Srbije, dok se ovi poslednji više sele unutar Vojvodine u odnosu na druge dve grupe.

Što se tiče života u inostranstvu i međunarodnih migracija 13% ispitanih građana je živelo u inostranstvu, ali kada isključimo bivše republike Jugoslavije, to je 6,67% građana.


40

ZEMLJE N %

BIH 39 20,7

Hrvatska 36 19,1

Nemačka 17 09,0

Austrija 13 06,9

Crna Gora 11 05,9

Makedonija 09 04,8

Slovenija 09 04,8

Rusija 08 04,3

Francuska 07 03,7

Italija 06 03,2

SAD 05 02,7

Irak 03 01,6

Švajcarska 02 01,1

Grčka 02 01,1

Holandija 02 01,1

Mađarska 02 01,1

Libija 01 00,5

Malta 01 00,5

Belgija 01 00,5

Irska 01 00,5

Ukrajina 01 00,5

Australija 01 00,5

Španija 01 00,5

Angola 01 00,5

Bez odgovora 09 04,8

TOTAL 188 100

Tabela 16. Zemlje destinacije u migracionom iskustvu

Zemlje u kojima su živele osobe koje su živele u inostranstvu navedene su u Tabeli 16.

Osim u zemljama bivših republika Jugoslavije, najviše je osoba boravilo u zem-ljama tradicionalne srpske emigracije – u Nemačkoj i u Austriji. Ove zemlje de-stinacije u migracionom iskustvu su značajne jer su u njima naši emigratni raz-vili migracione mreže koje mogu biti podsticaj za dalje migracije, te ukazuju na mogući smer novih migracionih kretanja iz Srbije.

Osnovna pretpostavka u tvrdnji da migraciono iskustvo vodi novim migraci-jama jeste pretpostavka da će nove migracije biti „jeftinije“ i u ekonomskom i u psihološkom smislu, jer su „ponovni migranti“ iskusili migracije i manje vre-mena i sredstava treba da ulože u traženje informacija, smeštaja, posla i pri-jatelja, odnosno u integraciju u novu zajednicu. Migriranje unutar Srbije to ne omogućuje, ali se takođe pokazalo da potencijalni migranti nemaju ni veće emi-graciono iskustvo od osoba koje su odustale od iseljenja i onih koje nikad nisu razmišljale o iseljenju.

Međutim, migracioni potencijal među ljudima koji su se vratili iz inostranstva (bez onih koji su došli iz bivših jugoslovenskih republika), tzv. povratnicima je veći od migracionog potencijala u opštoj populaciji. Procenat povratnika koji razmišlja o iseljenju iz Srbije je 26%, u odnosu na broj građana Srbije koji razmišlja o iseljenju - 19%. Taj nalaz potvrđuje da migraciono iskustvo može da podstakne na nove migracije.


41

Grafi kon 15. Da li imate rodbinu ili prijatelje koji žive u inostranstvu? (ukupna populacija)

Na Grafi konu 15 se vidi da više od polovine građana Srbije ima prijatelje ili rodbinu u inostranstvu (56%), što je očekivano kada se uzme u obzir procena da srpska dijaspora broji 4 miliona ljudi. Uporedili smo tri grupe sa različitim migracionim namerama u odnosu na postojanje rodbine ili prijatelja u inostranstvu, kako bi utvrdili da li je ova varijabla dobar prediktor migracionog potencijala.

Grafi kon 16. Da li imate rodbinu ili prijatelje koji žive u inostranstvu? (tri grupe)

5.5. Socijalna mreža

Postojanje socijalne mreže, odnosno prijatelja i rodbine u inostranstvu je takođe značajan prediktor migracionog ponašanja, ali i smera migracija (Boyd, M, 1989; Gurak i dr, 1992; Palloni i dr, 2001; Guilmoto i Sandron, 2001; Krieger, 2004; Božić i Burić, 2004; Massey, 2005). Massey defi niše migracione mreže kao „setove in-terpersonalnih veza koje povezuju migrante, bivše migrante i nemigrante u područjima porekla i destinacije kroz rodbinske veze, prijateljstvo i deljenje za-jednice porekla“. Postojanje ovakvih mreža povećava sklonost ka migracijama jer umanjuje troškove istraživanja i prikupljanja informacija i rizik selidbe. One pred-stavljaju socijalni kapital koji podržava traženje posla i smeštaja i socijalnu inte-graciju novih emigranata.

Zato smo pitali građane Srbije da li imaju prijatelje ili rodbinu u inostranstvu, u kom broju i koliko su sa njima bliski, kao i u kojim zemljama se nalaze.


42

Iz Grafi kona 16 može se videti da čak 79% potencijalnih migranata ima prijatelje ili rodbinu u inostranstvu. Upoređivanje tri grupe pokazuje statistički značajnu razliku (hi kvadrat=65,80, p=0.00) u broju onih koji imaju rodbinu ili prijatelje u inostranstvu. Među osobama koje su razmišljale o iseljenju iz Srbije pa odu-stale i osobama koje još uvek razmišljaju o iseljenju iz Srbije ima više onih koji imaju prijatelje ili rodbinu u inostranstvu nego među osobama koje nikad nisu razmišljale o iseljenju iz Srbije.

Postavili smo i pitanje „Koliko vaših rođaka i prijatelja živi u inostranstvu?“ i „Ko-liko ste bliski sa rodbinom i prijateljima koji žive u toj zemlji?“

Grafi kon 17. Koliko vaših rođaka i prijatelja živi u inostranstvu? (tri grupe)

Na Grafi konu 17 se vidi da uglavnom sve tri grupe imaju najviše 3 do 5 prijatel-ja i rodbine u inostranstvu i nema statistički značajne razlike u broju prijatelja između tri grupe sa različitim migracionim namerama.

Grafi kon 18. Koliko ste bliski sa rodbinom i prijateljima koji žive u toj zemlji? (tri grupe)


43

Na Grafi konu 18 se vidi da u sve tri grupe postoji osrednja ili velika bliskost sa rodbinom i prijateljima u inostranstvu i nema statistički značajne razlike između njih u odnosu na bliskost.

I konačno, pitali smo u kojim zemljama se nalazi rodbina i prijatelji kako bi ut-vrdili mogući smer migriranja.

Grafi kon 19. U kojim sve zemljama u inostranstvu imate prijatelje / rodbinu? (potencijalni migranti)

Pod „ostalo“ se navodi: Bugarska, Rumunija, Belgija, Irak, Luksemburg, Slovačka, Češka, Poljska, Albanija,

Novi Zeland, Danska, Finska, Island, Turska, Egipat, Rusija, Belorusija, Španija i sl.

Pokazalo se da najviše potencijalnih migranata ima razvijene socijalne mreže u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, SAD-u, Australiji, Italiji, Francuskoj i Kanadi, pa su to ujedno i mogući pravci međunarodnih migracija.

Ovi nalazi pokazuju da postojanje socijalne mreže u inostranstvu podstiče razmišljanje o migriranju, nezavisno od razvijenosti tih mreža – njihove brojno-sti i bliskosti.


44

Grafi kon 20. Ukoliko ste nekada razmišljali o iseljenju iz Srbije pa ste odustali, koji su razlozi Vašeg odustajanja?

Odgovori osoba koje su odustale od iseljenja iz Srbije:

„Imao sam porodicu, stan i pristojan posao, tako da sam odustao.“•

„Nismo iskoristili mogućnost, imali smo stare roditelje.“•

„Zbog dobijanja papira potrebnih za odlazak.“ •

„Nisam znao engleski.“ •

„Svi su me odgovarali, „nemoj ići, nikog tamo ne znaš.“•

„Finansije i hrabrost, nisam imala dovoljno hrabrosti.“ •

„Prošle su mi godine.“•

5.6. Prepreke migriranju

U istraživanju smo hteli da ustanovimo koje su to prepreke koji naši građani opažaju u procesu iseljenja iz zemlje, pa smo pitali osobe koje su odustale od iseljenja iz Srbije, zašto su odustale, i osobe koje nikad nisu razmišljale o iseljenju iz Srbije, zašto nisu razmišljale o iseljenju iz zemlje.

Odgovori prikazani u Grafi konu 20 pokazuju da je osnovna prepreka migrira-nju osnivanje porodice ili briga o porodici (33%) i zasnivanje radnog odnosa (16%), odnosno rešavanje egzistencijalnih pitanja. Prepreka je i politika zema-lja destinacije prema imigrantima, odnosno teškoće u dobijanju iseljeničke


45

Grafi kon 21. Zbog čega nikad niste razmišljali o iseljenju iz Srbije?

vize (12%). Prepreke migriranju jesu i godine starosti (10%) i nedostatak fi na-

nsijskih sredstava (7%), što potvrđuje pretpostavku da se iz zemlje ne iselja-va najsiromašniji sloj stanovništva, budući da nemaju sredstva za migriranje. Neodlučnost i nedostatak hrabrosti (7%) kao razlog odustajanja od migrira-nja pokazuje da je psihološki ulog u migriranje važan da bi se ono realizovalo. Opažanje boljih uslova u zemlji („volim svoju zemlju/ ovde mi je dobro“ – 6%, bolja situacija u zemlji/ nada u bolje – 2%) i lošijih uslova u inostranstvu („ni u inostranstvu nisu bolji uslovi“ – 3%, „nisu našli odgovarajuću ponudu/ posao“ – 4%, „nepoznavanje jezika/ teško prilagođavanje“ – 4%) utiču na odustajanje od iseljenja iz zemlje. Nedostatak socijalne mreže takođe je prepreka migriranju – „nisu imali sa kim, nikog ne poznaju“ – 5%. Započeto školovanje (2%) u Srbiji takođe može da bude prepreka za iseljenje iz zemlje.

Osobe koje nikad nisu razmišljale o iseljenju pitali smo zašto to nisu činile i nji-hovi su odgovori prikazani na Grafi konu 21.


46

Osnovni razlog zbog kojeg ljudi ne razmišljaju o iseljenju iz Srbije jeste što vole

svoju zemlju i dobro se osećaju u njoj (37%, „tu su rođeni, tu su im koreni“ – 7%) i nemaju potrebe da se isele (18%). Svi ostali razlozi su isti kao i razlozi za odu-stajanje od iseljenja, osim što je navedeno i posedovanje imovine („ovde mi je imovina, stan, kuća i imanje“ – 4%).

Ovi nalazi pokazuju da što osoba ima manje onoga što je vezuje za zemlju pore-kla - od porodice, posla, školovanja, imovine do „korena“, i time verovatno i ma-nje da izgubi, i što ima više podrške u zemlji destinacije – poslovnu ponudu, lakše prilagođavanje, pomoć prijatelja ili rodbine, to je verovatnije da će se odlučiti na iseljenje iz zemlje porekla. Nalazi su u skladu sa pokazateljima da će neoženjeni/ neudati, mlađi ljudi sa nerešenim egzistencijalnim pitanjima, koji imaju razvi-jenu socijalnu mrežu u inostranstvu verovatnije migrirati. Takođe, važne deter-minante migriranje su i fi nansijski uslovi i politika zemalja destinacije prema imi-grantima, odnosno procedura dobijanja iseljeničke vize. Međutim, ovi odgovori su pokazali i da psihološki faktori imaju udela u donošenju odluke o migraci-jama – percepcija uslova života u zemlji porekla i zemlji destinacije, patriotizam, „neodlučnost“, „nedostatak hrabrosti“, anticipirane teškoće u prilagođavanju i sl.

Ispitivanje motivacije u osnovi migriranja je pokazalo dva ključna „potisna (push)“ faktora: loša ekonomska

situacija (životni standard), kao dominantan faktor (43%), i neuređen društveni sistem – 12% (opšta kriza

u zemlji; nestabilna politička situacija; nedostatak sigurnosti, bezbednosti i mira; nedostatak demokratije,

poštovanja prava i zakona; korupcija). Faktori „privlačenja (pull)“ su prvenstveno vezani za posao - mogućnost

zapošljavanja (19%) i ostali faktori u vezi posla (8.5%) – bolje plaćen posao, mogućnost napredovanja na

poslu i posao u skladu sa kvalifi kacijama. Slede i: opažanje bolje perspektive u zemlji destinacije (generalno ili

za decu) – 10%, mogućnost školovanja, usavršavanja – 3%, profesionalno bavljenje sportom (2%), porodica

i rodbina u inostranstvu – 2%, i sticanje novih iskustava i putovanje (1%).

Ove motive za iseljenjem potvrđuje i objektivna situacija u Srbiji, odnosno socioekonomski i politički kontekst

u kojem su potencijalni migranti razmišljali ili razmišljaju o iseljenju. Najveći procenat potencijalnih migrana-

ta koji su odustali od iseljenja razmišljalo je o iseljenju iz Srbije u periodu 1990-2000, a vrh je dostignut 1995.

godine, kada je 250.000 izbeglica iz Hrvatske stiglo u Srbiju. Najveći procenat potencijalnih migranata koji

sada razmišljaju o iseljenju, počelo je da razmišlja o iseljenju u periodu od 2005.godine do danas, a vrhunac

je 2008. godina. U 2005. godini, uz politička previranja koja karakterišu svaku godinu, bila je najmanja stopa

zaposlenosti i najveća stopa nezaposlenosti, a rast bruto domaćeg proizvoda je bio niži u odnosu na 2004.

godinu. Čak su te godine i građani pokazali znatno veći pesimizam u pogledu pravca u kojem se kreće Srbija,

u odnosu na 2003. i 2004. godinu.

Upoređivanje grupe koja je odustala od iseljenja iz Srbije i grupe koja još uvek ima migracione namere, odnos-

no grupe potencijalnih migranata, pokazalo je veći stepen motivacije potencijalnih migranata za iseljenje iz

Srbije – češće razmišljaju o iseljenju (više razmišljaju „stalno“ -13% naspram 3%, a manje „ponekad“ - 46%

naspram 63%) i više veruju da će realizovati svoje migracione namere i da će se iseliti iz Srbije (93% odustalih

i 55% migranata smatra da je neverovatno ili malo verovatno da će se iseliti iz Srbije, 1% odustalih i 10%


47

migranata smatra da je jako verovatno ili sigurno da će se iseliti iz Srbije, 4% odustalih i 35% migranata

osrednje veruje u tu mogućnost). Međutim, ta motivacija se ne ispoljava u ponašanju – i jedna i druga grupa

podjednako dugo razmišljaju o iseljenju (uglavnom 2 godine – 33% odustali i 44% migranti, ili preko 10

godina – 21% odustali i 19% migranti) i uglavnom ne preduzimaju korake ka realizaciji migracionih namera

(69% odustalih i 66% migranata nisu ništa preduzeli, 22% odustalih i 29% migranata su se informisali o

zemlji destinacije).

Migraciono iskustvo se pokazalo značajnim za ponovne migracije utoliko što su „povratnici“ iz inostranstva

(26%) više motivisani da se ponovo isele iz Srbije u odnosu na ukupnu populaciju Srbije (19%). Međutim,

nema razlike između tri upoređivane grupe (nemigranti, odustali migranti i potencijalni migranti) u njiho-

vom međunarodnom migracionom iskustvu (svega 13% građana je živelo u inostranstvu ili 6,67%, ukoliko

se isključe bivše jugoslavenske republike), a unutar Srbije oni koji su odustali od iseljenja (39%) su se više

selili nego oni koji nikad nisu razmišljali o iseljenju (27%) i potencijalni migranti (25%). Najviše unutrašnjih

migracija ostvaruju se u regionu Beograda i Vojvodine, a najmanje u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji, i to potencijalni

migranti i oni koji su odustali od iseljenja se više sele u regionu Beograda, a nemigranti unutar Vojvodine.

Socijalna ili migrantska mreža se pokazala kao značajan motivacioni faktor za iseljenje iz zemlje i pokazatelj

smera emigriranja. Više od polovine građana Srbije ima prijatelje ili rodbinu u inostranstvu (56%), i to ih ima-

ju više onih koji su odustali od iseljenja (69%) i potencijalni migranti (79%) nego oni koji nikad nisu razmišljali

o iseljenju (49%). Razvijenost socijalne mreže – broj rodbine i prijatelja i bliskost sa njima, nisu značajan in-

dikator migracionih namera. Uglavnom svi imaju 3 do 5 prijatelja/rodbine u inostranstvu i osrednje ili mnogo

su bliski sa njima. Najviše potencijalnih migranata ima prijatelje i rodbinu u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj,

SAD-u, Australiji, Italiji, Francuskoj i Kanadi, pa su to ujedno i mogući pravci njihovog emigriranja.

Prepreke iseljenju potencijalnih migranata mogu da budu prvenstveno „veze“ ostvarene u zemlji porekla kao

što su porodične obaveze (33%), zasnivanje radnog odnosa (16%), imovina (4%), započeto školovanje (2%).

Godine starosti (10%) mogu da smanje želju za migriranjem, jer se sa njima, verovatno, povećava i broj „veza“.

Međutim, teškoće u dobijanju vize (12%), dakle imigraciona politika zemlje destinacije i nedostatak fi nan-

sijskih sredstava (7%) takođe su važne prepreke iseljenju iz zemlje. Opažanje boljih uslova u zemlji porekla

(8%) i teškoća sa snalaženjem u zemlji destinacije (11%), pogotovo ako tamo nemaju nekog da im pomogne

(5%), kao i nedostatak hrabrosti (7%), utiču na odustajanje od iseljenja.


48

6. Zemlje destinacije

Potencijalne migrante smo pitali u koje zemlje bi želeli da se isele, kako bi ustanovili da li su već izabrali zemlju destinacije i koje su to zemlje koje bi mogle da očekuju imigrante iz Srbije.

Grafi kon 22. U koju zemlju želite da se iselite?

Pod „drugo“ se navodi: Slovenija, Slovačka, Novi Ze-

land, Južnoafrička Republika, Irak, Irska, San Marino,

Luksemburg, Urugvaj, Island, Namibija, Finska.

Utvrdili smo da je velika većina - 96% potencijalnih migranata već izabralo ze-mlju destinacije.

Navedene zemlje su zapravo one u kojima je prema poslednjem popisu stanovištva Srbije iz 2002. godine (Tabela 17) najveći broj građana Republike Srbije na radu - Nemačka, Austrija, Švajcarska, Francuska, Italija, SAD, Švedska, Kanada, Australija, Holandija, Mađarska, Ruska Federacija i Velika Britanija.


49

Tabela 17. Građani Republike Srbije na radu u inostranstvu kod stranog poslodavca ili na samostalnom radu i

članovi porodice koji sa njima borave, prema zemlji i dužini rada-boravka (Popis 2002.)

Ukupno

GO

DIN

E R

AD

AB

OR

AV

KA

U IN

OS

TR

AN

ST

VU

Prosečna dužina rada -

boravka

Isp

od

1

go

din

e

1-4

5-9

10

-14

15

-19

20

-24

25

-29

30

i vi

šen

ep

ozn

ato

Sve

ga

41

4 8

39

20

27

69

61

77

49

53

78

98

22

88

22

26

99

12

28

31

39

83

85

27

78

12

,9

Ne

mač

ka1

02

79

93

75

01

55

72

16

92

81

70

88

57

97

66

89

71

27

16

75

91

30

89

15

Au

stri

ja8

78

44

30

91

90

48

13

02

72

23

87

75

01

68

30

70

64

92

29

96

67

14

,6

Švaj

cars

ka6

57

51

20

06

84

16

12

11

71

57

93

76

32

62

43

27

03

24

08

84

33

12

,4

Fran

cusk

a2

70

40

95

23

21

13

08

13

57

62

31

42

75

62

71

45

36

53

07

11

7,6

Ital

ija2

04

28

22

35

65

94

54

82

31

37

67

75

39

21

61

73

13

75

6,8

SAD

16

24

01

16

94

68

83

43

72

69

59

67

60

64

35

94

01

30

39

,7

Šve

dsk

a1

40

49

60

21

70

42

23

03

01

31

03

59

12

77

91

76

12

01

31

4,4

Kan

ada

10

90

86

12

25

06

41

52

16

23

37

02

28

22

93

24

86

48

,6

Au

stra

lija

74

90

29

11

31

31

54

11

37

85

48

46

53

14

80

48

36

12

,9

Ho

lan

dija

62

80

30

31

85

21

22

59

36

26

62

92

26

15

26

61

91

0,7

Mađ

arsk

a5

34

32

97

15

83

18

26

11

91

64

27

10

13

33

26

,9

Ru

ska

Fed

era

cija

51

78

91

81

50

91

75

15

29

77

27

91

13

47

5,4

Ve

lika

Bri

tan

ija4

15

33

31

12

51

79

31

00

11

71

88

72

13

73

09

8,6

Ost

ale

ze

mlje

i n

ep

ozn

ato

41

33

63

47

01

03

70

73

63

46

35

14

03

12

89

89

81

38

81

05

20

8,5

Izvor: Republički zavod za statistiku


50

Izgleda da je ipak odlučujući faktor za izbor zemlje destinacije postojanje soci-jalne mreže u njoj, koja predstavlja značajan kanal komunikacije da se dobiju informacije o uslovima života u toj zemlji, ali i podrška prilikom doseljavanja i življenja u određenoj zemlji.

Takođe, blizina zemlje nije ključna determinanta za izbor zemlje destinacije, tako da je određeni procenat građana spreman i na iseljenje u zemlje koje se nalaze na daljim destinacijama - 10% u SAD-e, 6% u Australiju i 5% u Kanadu. To je dobra vest za zemlje članice Evropske Unije, jer je u tom slučaju migracioni potencijal usmeren prema njima manji, pogotovo ako se isključe još i nečlanice EU - Švajcarska, Norveška, Rusija i Hrvatska. To je svega 50% od ukupnog migra-cionog potencijala (koji je 19%) usmeren na članice EU.

Ukoliko se u Tabeli 18 pogledaju postojeći podaci o broju i procentu emigranta iz Srbije i Crne Gore u EU 15 zemalja (nažalost još uvek nema podataka za samo-stalnu Srbiju), može se videti da se njihov i broj i procenat (u odnosu na ukupnu populaciju u SCG) smanjuje poslednje dve godine.

emigranti 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Broj 679.548 835.178 806.739 777.571 342.551 521.495 508.255 471.764

Procenat u odnosu

na broj stanovnika

u SCG

6,39% 7,84% 8,60% 9,57% 4,22% 6,47% 6,30% 5,85%

Tabela 18. EU 15 -emigranti iz Srbije i Crne Gore 2000-20076

Potencijalne migrante smo pitali i da nam kažu mesto u koje žele da se isele, želeći da na taj način utvrdimo snagu njihove migracione namere, pretpostavljajući da je veća verovatnoća da se isele oni koji su već odredili i mesto iseljenja.

6 European Integration Consortium (2009): Izvori: Statistike o nacionalnoj populaciji, Eurostat, Anketa o radnoj snazi, vlastite kalkulacije i prezentacije; 2000: bez Austrije; 2000-2001: bez Luksemburga; 2000-2003: bez Irske, 2004-2007: Irska uključena


51

Grafi kon 23. U koje mesto želite da se iselite?

Ostala navedena mesta destinacije potencijalnih migranata:

Atina, Vašington, Madrid, Čikago, Johanesburg, Lucern, Den Boš, Florida, Okser, Hanover, Venecija, Malme,

Vankuver, Kejptaun, Maribor, Keln, Pert, Zadar, Nećef, Hamburg, Dablin, San Marino, Stokholm, Hersonis,

Salzburg, Verona, Mančester, Vićenca, Dizeldorf, Segedin, Luksemburg, Helsinki, Amsterdam, Bohum, Balti-

mor, Las Vegas, Budimpešta, Ženeva, Nica, Hajdelberg, Kalgari, Narvik, Holivud, Bazel, Lugano, Sakramento,

Nova Gorica, Krit, Solun, Medling, Tromzo, Ketlavich, Bir, Cug, Torino.

Pokazalo se da 20% potencijalnih migranata nije izabralo mesto iseljenja, kao i da je prisutna velika raznolikost u mestima koje su izabrali potencijalni migranti. Na Grafi konu 23 mogu se videti gradovi koji su više puta spominjani, ali treba


52

Grafi kon 24. Koji su razlozi zbog kojih ste izabrali baš tu zemlju?

imati u vidu da 30% potencijalnih migranata spominje neka druga mesta. I ovi podaci zapravo ukazuju na važnost socijalne mreže u izboru mesta destinacije.

Postavili smo pitanje potencijalnim migrantima koji su razlozi izbora određene zemlje destinacije, želeći da utvrdimo „pull“ faktore ili faktore privlačenja zem-alja destinacije. Na Grafi konu 24 su prikazani njihovi odgovori.


53

Odgovori potencijalnih migranata o razlozima izbora tri najčešće birane

zemlje destinacije:

ŠVAJCARSKA:

zbog ljubavi i zarade •

život mojih vršnjaka u toj zemlji•

sviđa mi se i ekonomski je stabilna •

srećena zemlja, socijalne prilike •

uređena zemlja, ekonomski stabilna, ima •

dosta našeg naroda tamo

zato što je najstabilnija i najsigurnija zemlja •

stabilnost•

zbog ekonomske sigurnosti •

dobar profi t, sigurnost •

ekonomski stabilna i mirna zemlja •

zbog standarda i posla•

povoljna ekonomska situacija •

imam tamo kolege •

već žive tamo moji prijatelji •

ima mnogo naših zemljaka i dobre su plate•

tamo se lepo živi, rodbina i drugarice su mi •

pričali, može lakše da se dođe do posla

sviđa mi se •

čula sam dosta lepo o toj zemlji, lepo žive•

fi nansijska situacija •

zbog visokog standarda •

zbog visokog standarda i uslova za svoju •

profesiju (elektroinžinjera)

stabilni fi nansijski •

bogata i lepa zemlja•

visok životni standard •

zato što postoji fi rma u kojoj mogu da se •

zaposlim

zbog rodbine•

imam rođake koji bi mi pomogli da nađem •

posao i da se sredim

poseta rodbini •

najlepša zemlja•

NEMAČKA:

zbog discipline •

ekonomski•

razvijena zemlja •

ekonomska stabilnost zemlje •

standard života •

može da se zaradi za normalan život •

ekonomska situacija•

dobar standard te zemlje •

zbog jezika•

dobra je za posao•

zbog posla i boljeg životnog standarda •

mogućnost nalaženja posla, radi kupovine, •

lepota grada, arhitektura

imam tamo poznanike•

rodbina•

svi moji žive tamo •

imam tamo prijatelja •

iskustva poznanika •

dosta ljudi iz našeg sela radi tamo •

ranije sam živeo i radio u toj zemlji, poznajem •

grad

da naučim nemački, više mogućnosti •

bavim se sportom, tamo bih imao više uspeha •

Nemačka je uvek zvučala jako i moćno •

mislim da je uspešna zemlja •

stabilna zemlja, ekonomski jaka •

tu su medicinske sestre najbolje plaćene •

rodbinska veza •

zbog prijatelja •

rodbina •

zbog babe koja živi tamo •

poznajem dosta ljudi koji žive tamo, sviđa mi •

se njihov način života


54

Uz ekonomske faktore (30%), gotovo jednako važna odrednica izbora zemlje jeste postojanje socijalne mreže - porodice i rodbine koja živi tamo (29%). Verovatno se i standard u pojedinoj zemlji procenjuje prema informacijama koje pristižu od rodbine i prijatelja. Posle ova dva dominantna faktora sledi stabilnost i uređenost zemlje – 11%, što ukazuje da je našim građanima dosta političkih turbulencija i nesređensoti društvenog sistema u vlastitoj zemlji, te očekuju da će u novoj zemlji zateći drugačiju situaciju. Mogućnost zapošljavnja navodi 10% potencijalnih migranata, i ovaj faktor može da se doda ekonomskim faktorima. Zatim slede emocionalni razlozi za izbor pojedine zemlje – lepa zem-

lja/grad (7%), kultura, običaji, način života (7%), volim tu zemlju, sviđa mi se (5%), ljudi, narod odnos prema nama (1%). Klimatski uslovi (6%), geografska

blizina (3%) i poznavanje jezika (3%) su takođe faktori koji utiču na izbor zem-lje. Jedan deo odgovora se odnosi na bolju perspektivu koje zemlje destinacije pružaju, bilo generalno (3%) ili za usavršavanje ili napredovanje u struci (4%). Dva procenta potencijalnih migranata su već boravili u zemlji destinacije, pa je to razlog zašto bi izabrali tu zemlju za nastanjenje. Interesantno je da nema razloga vezanih za proceduru dobijanja dokumenata, te da lakša procedura do-bijanja vize, boravišne ili radne dozvole nije faktor koji doprinosi izboru zemlje destinacije. Moguće je da ovaj faktor nije verbalizovan jer velika većina pote-ncijalnih migranata još uvek nije preduzela konkretne korake ka realizaciji mi-gracionih namera.

U istraživanju je bilo postavljeno pitanje i koji su izvori informisanja o zemlji u koju potencijalni migranti žele da se nastane.

najviše mi se dopada •

maštao sam o njoj kao mali i bio tamo dve •

godine

zato što je tamo toplo •

nude najbolje uslove za život •

zbog familije koja je tamo •

imam lepo mišljenje o ovoj zemlji •

veće šanse za ostvarenje mog sna •

velike mogućnosti •

primamljiva je, više se zarađuje nego ovdje •

mislim da je dobra za život mladih ljudi •

lepa zemlja, jaka, bogata •

zato što je pravna država i prava demokratija •

najrazvijenija zemlja •

uređeno društvo •

ima svega, najveći standard •

mislim da se tamo najbolje živi •

mali procenat nezaposlenih •

zato što mi tamo žive ćerka i zet •

tu imam sestru•

SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE


55

Grafi kon 25. Koji su Vaši izvori informisanja o zemlji u koju želite da odete?

Na Grafi konu 25 vidi se da je najveći broj osoba odgovorilo da se informiše preko rodbine i prijatelja, bilo da su oni iz Srbije (42%) ili su stranci (20%), i koji sada žive ili su živeli pre u zemlji destinacije (11%), što je opet potvrdilo koliko mezonivo, odnosno socijalna mreža ima važnu ulogu u procesu migriranja. Takođe, budući da su potencijalni migranti mladi ljudi, veliki broj njih u informisanju koristi in-ternet – 48%. U manjoj meri se u tu svrhu slušaju i gledaju radio i televizijske stanice u Srbiji – 15%, a još manje inostrane radio i televizijske stanice – 7%. Lično iskustvo koristi 10% potencijalnih migranata. Pisani mediji se najmanje koriste kao izvor informisanja – 4-5%, kao i ambasade i konzulati u zemljama destinacije – 4%.


56

Zemlje destinacije potencijalnih migranata iz Srbije jesu: Švajcarska (14%), Nemačka (12%), SAD (10%),

Austrija (7%), Italija (6%), Francuska (6%), Australija (6%), Kanada (5%), Velika Britanija (4%), Grčka (4%),

Norveška (4%), Španija (4%), Švedska (3%), Rusija (2%), Holandija (2%), Mađarska (2%), Hrvatska (1%),

itd.

Ovaj nalaz ukazuje da je svega 50% emigracionog potencijala iz Srbije usmeren na zemlje članice EU, a

statistički podaci pokazuju da se broj emigranata u tim zemljama iz Srbije i Crne Gore poslednjih godina

smanjuje.

„Pull“ faktori koji su privukli potencijalne migrante zemljama destinacije su gotovo u podjednakoj meri

ekonomski (30%) i socijalni – postojanje prijatelja i rodbine (29%). Zatim su i: stabilnost i uređenost zem-

lje – 11% i mogućnost zapošljavnja - 10%. Prisutni su i emocionalni razlozi za izbor pojedine zemlje – lepa

zemlja/grad (7%), kultura, običaji, način života (7%), volim tu zemlju, sviđa mi se (5%), ljudi, narod odnos

prema nama (1%). Klimatski uslovi (6%), geografska blizina (3%) i poznavanje jezika (3%) su takođe faktori

koji utiču na izbor zemlje. Jedan deo odgovora se odnosi na bolju perspektivu koju zemlje destinacije pružaju,

bilo generalno (3%) ili za usavršavanje ili napredovanje u struci (4%). Dva procenta potencijalnih migranata

navode iskustvo življenja u zemlji destinacije kao razlog njihovog izbora.

Izvori informisanja o zemljama destinacije su prvenstveno porodica i rodbina (73%) i internet (48%). Manje

se koriste sledeći izvori: radio i televizijske stanice u Srbiji – 15%, lično iskustvo - 10%, inostrane radio i tele-

vizijske stanice – 7%, pisani mediji – 4-5% i ambasade i konzulati u zemljama destinacije – 4%.


57

7. Zaključci i preporuke

Obim moguće emigracije iz Srbije1. kreće se od 1.200,990 osoba (ukupni mi-gracioni potencijal), preko 379,260 osoba (verovatni migracioni potencijal) do 31,605 (stvarni migracioni potencijal) osoba starijih od 15 godina.

Preporuke:

Migraciona strategija treba da sadrži stav prema ovom fenomenu (defi nisan • strateški cilj ili ciljeve), a zatim i mere kroz koje će se realizovati. Treba da defi niše da li će se raditi na sprečavanju ovakvih emigracionih trendova, da li će se oni nastojati regulisati i pratiti ili će se podsticati kao jedan od načina suočavanja sa ekonomskom krizom, ali i generalno, lošom ekonomskom situacijom u zemlji i omogućiti građanima Srbije da diversifi kuju svoje izvore zarade. Ili pak najverovatnije sve to zajedno uz razvijanje različitih ciljeva i različitih mera i politika za različite ciljne grupe.Za defi nisanje gore navedenog strateškog pravca potrebno je sprovoditi • istraživanja. Prvo, longitudinalnim istraživanjima treba pratiti stepen men-janja migracionih namera, kao i stepen njihove realizacije, budući da ovo istraživanje ne ukazuje da li i kada će se potencijalni migranti iseliti iz Sr-bije (pogotovo što je istraživanje pokazalo da nema razlike u migracionom ponašanju osoba koje su razmišljale o iseljenju iz Srbije pa odustale i onih koje još uvek razmišljaju o iseljenju). Drugo, potrebno je napraviti simulacije posledica odlaska različitog broja ljudi iz Srbije na ekonomski, politički, so-cijalni i demografski razvoj zemlje. Na osnovu ovih istraživanja treba razviti i odgovarajuće mere u skladu sa postavljenim ciljevima.

Profi l potencijalnog migranta2. ukazuje da se radi o mladim ljudima u punoj snazi pred kojima tek stoji rešavanje egzistencijalnih pitanja – zasnivanje radnog odnosa, sticanje stambenog prostora, osnivanje porodice i sl. Oni su obrazovaniji i iz gradskih sredina. Njihovo iseljenje bi smanjanjilo pro-cenat aktivno radnog stanovništva, koje već godinama ima trend opadan-ja, i to verovatno ireverzibilno, budući da su zbog mladosti i obrazovanja, konkurentni na tržištu rada i adaptabilniji, a time su i spremniji za uspešniju integraciju u zemlji destinacije i manje je verovatno da će se vratiti u Srbiju.

Preporuke:

Migracione politike treba posebno da budu usmerene prema ovoj ciljnoj • grupi odnosno prema mladima, pogotovo iz gradskih sredina. Takođe, strategije i politike za mlade treba da sadrže migracione politike i mere. Ove politike i mere treba da defi nišu da li će se i koji deo ove populacije motivisati da ostane, a koji da ode i stekne nova znanja i iskustva, ali i da deli ta znanja i veštine dok je u inostranstvu i da se vrati, ulažući svoj ljudski potencijal u razvoj zemlje.


58

Defi nisanje ovakvih mera i politika zahteva poznavanje situacije na tržištu • rada u Srbiji i identifi kovanje načina i uspešnih primera podsticanja „cirku-larnih“ migracija, održavanje veza i razvijanje saradnje između građana i zemlje porekla.

„Push“ i „pull“ faktori 3. pokazuju da su emigraciona kretanja iz Srbije prvenstveno motivisana ekonomskim faktorom, uključujući i mogućnost zapošljavanja, bolje plaćen posao, mogućnost napredovanja na poslu i pos-ao u skladu sa kvalifi kacijama. Međutim, uređenost i stabilnost društvenog sistema takođe igra važnu ulogu i u napuštanju zemlje porekla i u izboru zemlje destinacije. Socijalna ili migrantska mreža u zemlji porekla je snažan faktor privlačenja. Motivacija za izbor zemlje destinacije proizlazi i iz opažanja bolje perspektive u zemlji destinacije, bilo generalno bilo u odnosu na decu, uključujući i mogućnost školovanja, usavršavanja i profesionalno bavljenje sportom. Faktori privlačenje koji se još spominju su: lepa zemlja/grad; kul-tura, običaji, način života; volim tu zemlju, sviđa mi se; ljudi, narod i njihov odnos prema nama; klimatski uslovi, geografska blizina, poznavanje jezika, iskustvo življenja u zemlji destinacije i sticanje novih iskustava i putovanje.

Preporuke:

Ovi nalazi pokazuju da je uporedo sa ekonomskim razvojem zemlje, a pogo-• tovo omogućavanjem zapošljavanja, važan i proces demokratizacije i raz-vijanja institucija sistema, kao uslov „normalnog“ života u kojem migracije postaju izbor, a ne nužnost podstaknuta potrebom za preživljavanjem. Zbog izuzetnog značaja koji imaju socijalna ili migrantska mreža za proces • emigriranja, važno je da se one istraže. Osim njihove razvijenosti i identifi ko-vanja zemalja gde se nalaze, bilo bi važno da se istraži njihova struktura i način na koji se razvijaju i podržavju nove migracije. Pogotovo što Massey (2003) tvrdi da „imigrantski tokovi ne traju zauvek već imaju svoj prirodni životni vek koji može biti duži ili kraći ali nužno ograničeno trajanje.“ Podaci pokazuju da su sve evropske nacije prošle „emigracionu tranziciju“ od niskog preko visokog do opet niskog nivoa emigracije, uporedo sa ekonomskim razvojem. Istorijski posmatran, taj proces zahteva osam do devet decenija, iako novi podaci pokazuju da se ovo vreme tranzicije značajno skraćuje. Pojavljivanje faktora privlačenja „profesionalno bavljenje sportom“ ukazuje • da je potrebno posebno se „pozabaviti“ ovom ciljnom populacijom i defi ni-sati ciljeve i mere u odnosu na njih.

Prepreke iseljenju iz Srbije4. pokazuju da što je osoba bolje integrisana u zem-lju porekla i ukoliko je rešila egzistencijalna pitanja – započeto školovanje, posao, stambeni prostor i porodica, to je manje verovatno da će se iseliti iz Srbije. Takođe, opažanje teškoća u snalaženju i integraciji u zemlji destinacije, pogotovo ako tamo nemaju nekog da im pomogne, utiču na odustajanje od


59

iseljenja. Teškoće u dobijanju vize, dakle imigraciona politika zemlje desti-nacije i nedostatak fi nansijskih sredstava su važne prepreke iseljenju iz zem-lje. Neodlučnost i nedostatak hrabrosti jesu osećanja koja prate opažanje ovih prepreka i koja demotivišu iseljenje.

Preporuke:

Ovi nalazi potvrđuju važnost uklanjanja ili ublažavanja „push“ faktora i raz-• vijanje „pull“ faktora u Srbiji, ukoliko se želi smanjiti emigracija kao nužnost zbog nemogućnosti preživaljavanja i podstaknuti emigracija koja će dopri-neti razvoju iskustva i veština naših građana i njihovu saradnju sa zemljom porekla, koja će doprineti razvoju naše zemlje.

Smer emigracija 5. ukazuje na sledeće zemlje: Švajcarska (14%), Nemačka (12%), SAD (10%), Austrija (7%), Italija (6%), Francuska (6%), Australija (6%), Kanada (5%), Velika Britanija (4%), Grčka (4%), Norveška (4%), Španija (4%), Švedska (3%), Rusija (2%), Holandija (2%), Mađarska (2%), Hrvatska (1%), itd. Ovo su uglavnom zemlje tradicionalne srpske emigracije. Takođe se može videti da je svega 50% emigracionog potencijala iz Srbije usmeren na zemlje članice EU, a statistički podaci pokazuju da se broj emigra-nata u tim zemljama iz Srbije i Crne Gore poslednjih godina smanjuje.

Izvori informisanja o zemljama destinacije su prvenstveno porodica i rodbi-na i internet. Manje se koriste sledeći izvori: radio i televizijske stanice u Srbiji, lično iskustvo, inostrane radio i televizijske stanice, pisani mediji i ambasade i konzulati u zemljama destinacije.

Preporuke:

Ovaj nalaz ukazuje da je posebno važno da se sa ovim zemljama ostvari • saradnja u praćenju i regulisanju emigracionih tokova iz Srbije i ostvarivanju prava naših ljudi kao imigranata u tim zemljama. Prvenstveno bi trebali da se razviju bilateralni radni ugovori i bilateralni ugovori o socijalnom osiguranju, kako bi se omogućila adekvatna zaštita naših radnika u tim zemljama. Povezivanje nacionalnih službi za zapošljavanje i razmena podataka o • potrebnoj radnoj snazi, kao i uslovima rada i života u tim zemljama takođe bi doprineli regulisanju emigracionih tokova iz Srbije i unapređenju realizacije prava naših građana. Budući da se uz socijalnu mrežu, za informisanje o zemljama destinacije • najviše koristi internet, mogla bi da se poveća upotreba ovog medija za informisanje naših građana o uslovima u zemljama destinacije.


60

Literatura

Alvarez-Plata, P, Brücker, H, Siliverstovs, B. (2003): Potential Migration from 1. Central and Eastern Europe into the EU-15 – An Update, Report for the Eu-ropean Commission, DG Employment and Social Aff airs, Deutsches Institut Wirtschaftsforschung, BerlinBajec, J, Krstić G, Pejin Stokić, Lj, Penev (2008): Socijalna zaštita i socijalna 2. uključenost u Srbiji, Evropska komisija, Generalni direktorat za zapošljavanje, socijalnu politiku i jednake mogućnosti, BeogradBeogradski centar za ljudska prava (2006): Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 3. 2005, BeogradBoyd, M. (1989): Family and Personal Networks in International Migration – 4. Recent Developments and New Agendas, International Migration Review, 23(3):638-670Božić, S, Burić, I. (2005): Migracijski potencijal Hrvatske – mikroanalitički as-5. pekti, Migracijske i etničke teme 21, Institut za migracije i narodnosti, br.1-2: 9-33, ZagrebBrettell, Caroline, B, Hollifi eld, James, F. (2008): Migration Theory: Talking 6. Across Disciplines, New York: RoutledgeBuijs, G. (1993): Migrant Women, Crossing Boundaries and Changing Identi-7. ties, Berg, OxfordCarletto, C, Davis, B, Stampini, M, Trento, S, Zezza, A. (2004): Internal Mobility 8. and International Migration in Albania, ESA Working Paper No. 04-13, Ag-ricultural and Development Economics Division, The Food and Agriculture Organization of the United NationsDrew, C, Sriskandarajah, D. (2006): EU Enlargement: Bulgaria and Romania – 9. migration implications for the UK, Institute for Public Policy Research, 30-32 Southampton Street, London WC2E 7RAEuropean Integration Consortium (2009): Labour mobility within the EU in 10. the context of enlargement and the functioning of the transitional arrange-ments, Employment, Social Aff airs and Equal Opportunities Directorate Gen-eral of the European Commission, NurembergFaini i Venturini (1993, 2001), in Mansoor and Quillin (editors), 2006, Migra-11. tion and Remittances: Eastern Europe and the Former Soviet Union, World BankFassmann, H, Hintermann, C. (1998): Potential East-West Migration - Demo-12. graphic Structure, Motives and Intentions, Czech Sociological Review, Vol. 6 (No. 1: 59-72)Fouarge, D, Ester, P. (2007): Factors determining international and regional 13. migration in Europe, European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions


61

Ghosh, J. (2009): Migration and Gender Empowerment: Recent Trends and 14. Emerging Issues, Human Development Research Paper, UNDPGrečić, V. i dr. (1998) Jugoslovenske spoljne migracije, Savezno ministarst-15. vo za rad, zdravstvo i socijalnu politiku, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Savezni zavod za tržište rada i migracije: Beograd.Grečić, V, Matejić, V, Kutlača, Đ, Mikić, O. (1996): Migracije visokostručnih 16. kadrova i naučnika iz SR Jugoslavije, Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu, Institut za međunarodnu politiku i privredu: BeogradGuilmoto, C.Z, Sandron, F. (2001): The International Dynamics of Migration 17. Networks in developing Countries, Population: An English selection, 13(2), 2001, 135-164Gurak, Douglas T. and Fe Caces (1992): Migration networks and the shaping 18. of migration systems, in Mary Kritz, Lin Lean Lim, and Hania Zlotnik (eds), In-ternational Migration Systems: a Global Approach, Oxford, Clarendon Press, pp. 150-176Hooghe, M, Trappers, A, Meuleman, B, Reeskens, T. (2008): Migration to Eu-19. ropean Countries. A Structural Explanation of Patterns, 1980-2004, Interna-tional Migration Review, 42(2)IOM (1999): Migration potential in Central and Eastern Europe, Geneva: In-20. ternational Organisation for MigrationIOM (1997): Profi le and motives of potential migrants from Bulgaria, IOM, 21. Geneva, International migration, vol.35 (3)IOM (1995): Profi les and Motives of Potential Migrants from Albania, Buda-22. pest: International Organisation for MigrationKrieger, Dr Hubert (2004): Migration trends in an enlarged Europe, European 23. Foundation for the Improvement of Living and Working ConditionsKaczmarczyk, P, Okolski, M. (2005): International Migration in Central and 24. Eastern Europe – current and future trends, United Nations Expert Group Meeting on International Migration and Development, Department of Eco-nomic and Social Aff airs, Population Division, United Nations Secretariat, New YorkMassey, D, Arango, J, Huga, G. et al (2005), Worlds in motion. Understand-25. ing international migration at the end of the millennium, Oxford University PressMassey, S. Douglas (2003): Patterns and Processes of International Migration 26. in the 21st Century, University of Pennsylvania, United States of America, Pa-per prepared for Conference on African Migration in Comparative Perspec-tive, Johannesburg, South AfricaMcKenzie, David J. (2007): A Profi le of the World’s Young Developing Country 27. Migrants, Development Research Group, The World Bank


62

Mesić, Milan (2002): Međunarodne migracije: tokovi i teorije, Filozofski 28. fakultet, ZagrebMintchev, V, Kaltchev, Y, Goev, V, Boshnakov, V. (2004): External migration 29. from Bulgaria in the beginning of the XXI century: Estimates of potential emigrants’ attitudes and profi les, Economic Thought, XIX, Yearbook of the IE at BASMorokvasić, M. (1983): Women in Migration: Beyond the Reductionist Out-30. look, in A.Phizacklea (ed.), One Way Ticket: Migration and Female Labour, London: Routledge & Kegan PaulMorokvasić, M. (1984): Birds of a Passage Are Also Women, International Mi-31. gration Review, vol.18, no.4Palloni, A, Massey, D, Ceballos, M. et al (2001): Social capital and international 32. migration: a test using information on family networks, in: American Journal of Sociology 106, pp. 1262–1299Rangelova, R, Vladimirova, K. (2004): Migration from central and eastern Eu-33. rope: the case of Bulgaria, SouthEast Europe Review for Labour and Social Aff airs, issue: 03 / 2004, pages: 730Zimmermann, K. (1996): European migration: push and pull, in International 34. Regional Science Review 19 (1-2), pp. 95–12

Documents

Migracioni Potencijal Srbije 2009