Угоститељско-трговинско-туристичка школа.Бања Лука

МАТУРСКИ РАД

Туристички потенцијал Бардаче

Ученик: Ментор: Желимир Урић Проф.Драган Поповић

Бања Лука,мај 2012.

Страница | 2

Садржај

1 УВОД..................................................................................................................... ....................3.1. ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ..........................................................................................4.2.1 Географски положај............................................................................................. ....................4.2.2 Рељеф и земљиште............................................................................................. ....................5.2.3 Клима................................................................................................................. .....................5.2.4 Вода.................................................................................................................... .....................6.3 БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВИЈЕТ........................................................................................7.3.1 Вегетација...........................................................................................................................7.3.2 Ихтиофауна Бардаче(Риба и рибњаци)..................................................................................8.3.3 Птице Бардаче...................................................................................................................10.4 АНТРОПОГЕНЕ ВРИЈЕДНОСТИ.............................................................................................12.4.1 Становништво.....................................................................................................................12.4.2 Култура и традиција...........................................................................................................13.4.3 Историја..............................................................................................................................15.5 ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ................................................................................................17.5.1 Сеоски туризам.................................................................................................... .................17.5.2 Риболовни туризам............................................................................................. ................18.5.3 Спортско-рекреативни туризам..........................................................................................18.5.4 Манифестациони туризам...................................................................................................19.5.5 Научни туризам.................................................................................................... ................20.6 СМЈЕШТАЈ И ИСХРАНА...........................................................................................................21.7 ЗАШТИТА ПРИРОДНОГ КОМПЛЕКСА БАРДАЧА...................................................................22.8 ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................................23.9 ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................24.

Страница | 3

1.Увод

Сви смо чули за Бардачу,мало туристичко мјесто на сјеверу Републике Српске у којој се крије непроцјењиво благо нашег земље. Oвај прелијепи резерват је на свом простору угостио врло ријетке групе птица, риба, заједница микро организама и микрофита. Oбилује чистом и незагађеном водом, здравом климом и блиставим језерима који се простиру уз обале ријека Врбаса, Саве, Матуре, Брзаје и Стублаје. Осим природе туристима нуди и здравствено-рекреативни боравак, мноштво манифестација, гастронимских понуда и етно-социјалних вриједности. Oво богаство надопуњује и гостопримство локалног становништва који се сродило са природом и који представља један од симбола овог краја.

На наредним страницама сазнаће те много нових информација.Видјећете да Бардача у себи носи много потенцијала,који без праве бриге државе не доживљава свој процват,али која у наредном периоду треба да постане окосница туризма и мјесто које ће наше љепоте показати свијету.

(слика 1,фото извори:фејсбук страница „Фан Клуб Бардача и Желимир Урић)

Страница | 4

2.Природно-географске одлике

2.1 Географски положај

Бардача се налази на сјеверу Републике Српске, уз десну обалу ријеке Саве и лијеву обалу Врбаса. Заузима сјеверо-источни дио Лијевча Поља у општини Србац. Тачан географски положај је 45˚08' сјеверне географске ширине и 17 ˚ 25'источне географске дужине. Надморска висина износи око 100 м.Од сједишта општине удаљена је 16 км, док од већих градова Градишка 25 км, Лакташи 30 км, Бања Лука 45 км. Саобраћајно је повезана магистралним путом Србац-Лакташи те локалним Бардача-Долина-Градишка. 20 км од Бардаче пролази магистрални пут Бања Лука-Градишка, те истоимени ауто-пут,35 км од Бардаче се налази Аеродрум „Маховљани“.Ово је веома повољан географски и саобраћајни положај који омогућава несметан развој бардачког подручја. Као и заједнички развој ширег дјела Лијевча,односно Градишке,Српца и Лакташа као једне засебне туристичке регије.Послије уласка у Европску унију близина ауто-пута Загреб-Београд може позитивно утицати на развој овог подручја.

(Слика 2:мапа Бардаче и већих градских центара ) (Слика 3:мапа рамсарског подручја Бардаче)

Страница | 5

2.2 Рељеф и земљиште

Простор Бардаче се наслања на ушће Врбаса у Саву.Због свог ниског положаја ово мјесто преставља типично влажно станиште.Посматрано у геолошком времену ове двије ријеке су у периодичним циклусима плавиле земљиште Бардаче остављајући глину и муљ.Зато су земљишне наслаге слабо водопропусне и на својој површини омогућавају задржавање воде дуже вријеме,што представља основу за развој мочварног екосистема.Типови земљишта Бардаче:

Еуглеји – мочварно-глејна земљиштаХумофлувисоли – семиглејна земљиштаФлувисоли – алувијална земљишта

Ова земљишта у Бардачи су највећим дијелом под водом,затим под ораницама,ливадама,пашњацима и шумском вегетацијом.

2.3 Клима

Клима Бардаче је умјерено-континентална. Налази се у средишту умјереног појаса.На овом простору у којем су специфичне расподјеле поља високог и ниског атмосферског притиска. Па је присутна интезивна размјена тропских и поларних ваздушних маса, те знатна циклонска активност. Поред рељефног и географског положаја на климу Бардаче,посебно на мезо и микроклиматске карактеристике знатно утичу комплекси зелених,мочварних и водених површина те језера и ријеке Сава и Врбас.

ТЕМПЕРАТУРА:Просјечна годишња температура износи 10.8˚C те годишњим колебањем од 22.4˚C,и високом амплитудом екстремних температура ваздуха која у овом крају износи око 66.4˚C.Најнижа просјечна температура је у јануару и износи -1.8˚C.Највиша просјечна љетна температура је у јулу и износи: 20.6˚C, док апсолутни максимум температуре се јавља у августу и износи 38.9˚C

У Бардачи се тропски дани јављају у мају и трају до септембра.Веома је мали број сунчаних дана око 83 што је свега 20% на годишњем нивоу, док 80% преовладава тмурно вријеме.

Страница | 6

Највећа количина падавина је у Јуну у опсегу од 102мм до 107мм, те се падавине јављају сразмјерно 128 дана годишње. На овом подручју у просјеку је 83 дана са мразом.

(Слика 4.магла у октобру извор:www.slobodankrstic.com)

Снијег се јавља од новембра до априла. Пошто овај простор припада перипанонској области снијежни покривач је нестабилан брзо се отапа, и поново формира. Средња годишња влажност ваздуха у широј околини Бардаче износи око 80%.У просјеку се јавља само пет дана са јаким вјетром и један са олујним.Такви услови омогућавају задржавање магле од октобра до фебруара.

2.4 Вода

Воду Бардаче карактерише веома добар квалитет од подземних резервоара до задовољавајућег у водотоцима и продукционим језерима,па све до каналских вода чији је резултат негативан због лошег утицаја људи.Углавном бардачка вода према заступљености органотрофа спада у 2.категорију тј.бета-мезосапробном типу.

Страница | 7

Класе воде еко-система Бардача према броју огранотрофа

1.категорија2.категорија2-3.категорија1-2.категорија3.категорија 3-4-категорија4.категорија

3.Биљни и животињски свијет

3.1 Вегетација

У Бардачи је регистровано око 280 биљних микрофитских врста које се дјеле у 71 фамилију чиме је исказано богаство фотодиверзитета. Биљке овог подручја насељавају различита ходро микростаништа и копнена микростаништа.

У Бардачи се појављују биљне врсте које су веома ријетке у свијету као што су: Nympaea alba(слика 5),Nyphar luteum(слика 6),Nymphoides flava,Trapa natanas...које треба потпуно заштитити.

Фитолошки еко-систем Бардача с обзиром на употребне вриједности дјеле се на 3 значајне зоне:

Природни резерват (очување биодиверзитета)Еко-туристичка зона (за едукативне,рекреативне,етно,манифестационе потребе...)Производна зона (производња рибе,сјетва...)

Страница | 8

(Слика 5, извор www.bardaca.com) (слика 6 извор www.bardaca.com)

3.2 Ихтиофауна Бардаче-Рибе и рибњаци-

У Бардачи је откривено 26 врста риба,од којих 3 врсте преовладавају у масовној производњи а то су:Шаран,сиви Тостолобик и Амур. Мање су заступљени: Сом,Смуђ и Штука. Док су остале врсте евидентиране у околним ријекама и ободним каналима који представљају природна станишта рибље фауне овог воденог еко-система.

Штука Амурски чебачок

Бодорка БабушкаПлотица Шаран

Клен Бијели Тостолобик

Јез Амур

Лињак Сом

Шкобаљ Гргеч

Мрена Смуђ

Уклија Мали Вретенац

Крупатица Шарени Балавац

Деверика Обични Балавац

Буцов Сунчица

Шљивар Амерички Сомић

Страница | 9

(Слика 7 извор: www.bistro.ba) (Слика 8 извор: www.bistro.ba)

Рибњак Бардача настао је након изградње савских одбранбених насипа на мочварном тлу између ријеке Матуре и Брзаје,у периоду од 1902. и 1906.год.

Бардачки рибњаци се могу подјелити на 2.цјелине:

Прва цјелина површине 422 ha.Друга цјелина 310 ha,тј.данашња површина

рибњака износи 732 хектара,која се дјели на 11 језера а то су:Превлака,Луг,Ракитовац,Сињак,Нецик,Мали и велики Дајковац,Брзајски,Дуго поље 1 и 2 и Језеро Стублаја.

Од укупних 732 хектара риба се производи на 66о хектара.Рибњак дјелује као Акционарско Друштво „Рибњак Бардача“,а тренутно је под концесијом приватног предузећа „Агроимпекс“Бања Лука.

Страница | 10

Биопродукција у воденом екосистему Бардаче има велики утицај и на производњу рибе.Наиме као главна природна храна риба јављају се одређени фитоплангтони групе зооплангтона и зообентоса.

(слике:9,10 и 11,Извор: www.fanclubbardaca.com,www.predragzec.com,www.slobodankrstic.com)

3.3 Птице Бардаче

На бардачком простору гнијезде си веома велики број птица. Постоје сталне и миграционе птичије врсте,те многе врсте које су само у пролазу задржавају. Веома велики утицај на гнијежђење птица има вегетација цијелог комплекса Бардача.Она обезбјеђује и гнијежђење и зимовање те њихову исхрану,као и мјесто и заклон од предатора.Географски положај,различити еколошки услови,геолошко-пеолошке карактеристике и водени режим на овом комплексу стварају раскрсницу путева многим врстама птица,које се током сеобе са сјевера на југ и

Страница | 11

обрнуто,повремено или стално задржавају и гнијезде.Ове птице чине велико богаство оринтофауне БиХ.

На комплексу Бардаче регистровано је 178 врста птица,те је то једини локалитет гдје се гнијезде следеће врсте:

Plegadis falcinellus – Ражањ туркоч(слика 16)Platalea leucorodia – КашикараLarus ridibundus – Обични галеб(слика 12)Chlidonias hybrida – Чигра бјелобрадаSterna hirundo – Обична чигра

(слика 12.извор: www.tolweb.org) (слика 13.извор:Боб Томсон)

Од свих 178 врста у доба гнијежђења присутно је 84 врсте птица. За 31 врсту још није утврђено мјесто гнијежђења.Најзначајније гнијездарице су:Црни ибис,Кашикара,(слика 13.)Патке,Плазице вуге,Чапља дангуба...У заједнци јасена и бријеста на „ади“Ракитовац на истоименом језеру гнијезде се:Бијела Чапља,Жута Чапља и Гак квакавац.Примјећено је и гнијежђење веома ријетке врсте Ражња туркоча на стаблу бијеле тополе.На бардачком пространству гнијезди се и 5 врста патака:Дивља патка,Кржа гогротовац,Патка главата,Њорка...

На отвореној воденој површини гнијезде се колоније обичног галеба,чигре бјелобраде,те чигре обичне(слика 14),треба још напоменути да је ово једини локалитет у БиХ гдје се гнијезде ове три врсте.

Страница | 12

(слика 14 извор: www.botanic.hr)

На основу цјелокупног сагледавања фауне птица на комплексу Бардача,констатује се велико богаство врста птице.Антропогени фактори у новије вријеме много су дјеловали да дође до измјене станишта овог комплекса.Потребна нова и обилнија истраживања да би се предузеле одређене мјере на очувању овог непроцјењивог природног богаства.

(слика 15.извор www.slobodankrstic.com) Јато Ждралова,веома ријетка птица (слика 16. Извор:www.treknature.com)

4.Антропогене вриједности

4.1 Становништво

Страница | 13

Простор Бардаче и њено окружење су веома погодни за насељавање становништва.Саобраћајни положај,климатски услови,плодно земљиште,богаство шумом,водом,пашњацима омогућили су насељавање овог простора и у далекој прошлости. Препреке које су смањивале насељавање биле су:мочваре,периодичне поплаве и неискрчене шуме.Бардача и њена шира околина значајни су као некадашња веома важна раскрсница битних путних праваца од Паноније до Јадрана.На овом простору пронађени су трагови старих култура:праисторије,антике,турског и аустроугарског доба.Најстарији становници били су племена:Осеријата,Мезеја,Јапода,Бреуца,Клета,Римљана те Словена.Према званичном попусу из 1991.године,на ужем подручју Бардаче у 6 насеља било је 1564 становника.А према анкети из 2003 године у Бардачи живи 1435 становника,односно 35,6 становника на км2,тј 95,5 % становника је православне вјероисповјести.Број становника се у периоду од 1991.до 2003. у Бардачи смањио за 8,3% док се на читавој општини повећао за 10,7%.Број рођених се смањује,умрлих повећава па је природни прираштај негативан од 1966. године.Склапа се све више бракова али се смањује број новорођенчади.Просјечан бр.чланова породице је 3.0.Полна структура је повољна: 49,2 % мушких напрема 50,8 % женских.Образовни систем на овом подручју има дугу традицују.Највише становника завршило је само основну школу(43,7 %),затим средњу,вишу и високу (3,2 %).

Страница | 14

(слика:17 Бардачани на освећењу свога храма извор:Фан Клуб Бардача )

4.2.Култура и Традиција

И ако је овај крај насељиван веома раније у далекој прошлости,данашње насеље Бардача настало је око 1901.године. У вријеме изградње водоодбрамбених насипа те почетка изградње рибњака. До тада се на овом простору налазила прашума Јовача која је била непроходна.Бардача је низинско равничарско насеље.По густини насељености

спада у „раштркано“ тј.не ушорене засеоке,мада су куће много збијеније него у већини србачких села.Куће првих досељеника биле су углавном грађене на стубовима ради заштите од воде,док је за зидове основа била од тесаног дрвета, и непечене цигле. Тек много касније грађене су веће куће од опеке,а у другој половини 20.вијека почињу се градити куће на спрат.

Намјештај је углавном био ручно израђиван.Па тек половином 20.вијека све више домаћинстава добија индустријски намјештај.

Кућа у односу на друге објекте има централно мјесто,и обично је окренута према прилазном путу. Раније се за ограду користило коље са плетеном трском или шибљем док се сад користе металне и пилане дрвене тарабе.(слика 18.примјер старе бардачке куће,извор:www.srpskekuce.com)

Воду за пиће први досељеници користили су са ријечице Матуре и Стублаје,а затим из бунара.Први бунар је ископан код управне зграде рибњака око 1905.год.

Страница | 15

Заједнички пашњак,тзв.Утвај се налазио на западном дјелу Бардаче, који је служио за напасање сеоске стоке. 1960. године то је земљиште претворено у језеро.

Гробље се налази на источном дјелу Бардаче,уз обалу ријечице Брзаје.Ово мјесто представља једино брежуљкасто подручје које се истиче међу равницом.У њему се налази новоизграђени храм „Васкрсења Лазаревог“који је подигнут у рекордном року.Градња је трајала од априла 2007. до августа исте године. Освећен је годину дана касније уочи Видовдана 2008. Овај храм је замјенио трошну капелу с почетка 30-тих година.

(слика 19.бардачки храм,извор:Желимир Урић)

Сеоска светковина се у Бардачи обиљежава друге недеље по св.Илији.То је дан када мјештани,заједно са свештеником иду на гробље,моле се за здравље породице,за бирићет и напредак,те запале свијеће на гробивима својих предака. Церемонија се наставља истог дана по кућама уз богату трпезу за укућане и госте. На овај празник долазе и Бардачани који су расејани по читавом свијету.

Језик бардачана је српски,у чијој основи је новоштокавски дијалект са ијекавским нарјечјем.Писмо је у латиничној и ћириличној форми.Бардачани говоре једним од најчистији варијанти српског језика са одређеним архаизмима који воде поријекло из старе Херцеговине (Црна Гора) .

Према традицијалном фолклору Бардача припада крајишком изразу.Њихов натпјев је веома сличан пјевању Срба у Крајини.

„Ој Бардачо село покрај воде,У теби су цуре ко јагоде“

(слика 20.Бардачко-лијевчанска ношња,извор:КУД „Младост“Разбој Љ.)

Ношња у прошлости је била прелазног карактера од ношње „правих Посаваца“ те ношње Лијевча поља,ова традиционална ношња била је у употреби углавном до 2.св.рата.

Бардачани су једноставно један посебан народ. Који неизмјерно показујући своју љубав према природи доказује да човјек са њом може живјети у хармонији.Ваљда је то насљедство Бурде,прво старијег па затим и

млађег,који је давао предност бардачанима код пријема на посао. Иако су се неке навике живота промјениле однос бардачана је у супштини остао исти. Они су се сродили са природом и без ње не би могли.

Страница | 16

(слика 21.бардачки копачи кукуруза 1961.год:Архива породице Урић)(слика 22.бардачка приредба(представа)

4.3. Историја

Бардача је настала крајем 19.и почетком 20.вијека.Најзначајнија особа за развој и досељавање у овај крај био је Пољски привредник Виктор Будра.Виктор је био поријеклом из Галиције.Био је познат као стручњак у развоју рибарства.Постао је веома познат и цијењен пошто је веома успјешно организовао рибњаке у Пруској и Шлезији.На предлог заједничког министра финансија Бењамина Калаја долази у Сарајево да преговара са Земаљском владом око развоја рибарства у БиХ.Видјевши велики потенцијал на простору Бардаче добија право да на том простору изгради рибњаке.

(сл.23.Виктор Бурда,син оснивача рибњака,пољски вицеконзул)

У овом периоду долази и до насељавања простора Бардаче од стране Срба који махом долазе из локалних мјеста,те ширег простора српских земаља.Први становници долазе у прашуму Јовачу,која недуго затим бјеше искрчена од стране Аустро-угара и одвежена у Беч.

Назив Бардача настало је од ријечи бара,те су тако овај простор становници назвали.Самим развојом рибарства породица Бурда је тежила да развије и инфраструктуру.У Бардачу долази први макадамски пут,први телефон и прво ауто,чувена дајмлерова

лимузина.У том периоду 0д 1901.до 1930.Бардача се претвара у велико градилиште.Постаје познато рибарско мјесто које није ни слутило своју туристичку будућност.

Страница | 17

Доласком 2.св.рата производња у рибњацима опада. Развој се обуставља.Настају жестоке борбе између Усташа и Четника у непосредној близини,али која је на сву срећу заобишла овај крај. Након потписивања мира и стварања нове Југославије рибњаци су конфисковани,тј.одузети од породице Бурда.Нова држава је старом власнику дала радно мјесто у процесу координације и управе рибњака. Одштету је уплатила у виду обвезница које ова породица никад није уновчила,јер самим тим би прихватила ове услове својевољно. Послије великог пада прије 2.св.рата требало је дуго времена да се предузеће опорави. Почетком 60-тих долази од масовне потражње конзумне рибе,те се рибњаци проширују за 220 хектара. 1981.производња рибе износила је 850 тона.А Бардачки рибњак постаје значајан извозник на западно-европско тржиште.

1960.год.изграђен је мањи угоститељски објекат,мали базен и основна школа.Највећу заслугу за то имало је предузеће „Рибњак Бардача“ и његов тадашњи директор Василије Шево.

1969.године „Завод за заштиту споменика културе БиХ“ ово подручје је прогласио специјалним резерватом природе. То је била прва фаза у заштити овог подручја.Након тога изграђује се модеран мотел са 24 собе,ресторан са 450 мјеста,асфалтни прилазни пут,центар за спорт и рекреацију,велики базен(највећи у БиХ)и паркинг простор.Ово преставња темељ за развој туризма и биће одлична основа за даљи напредак.

Богаством птичијег свијета,те одређених врста дивњачи: у првом реду фазана и дивљи патака, овај простор постаје интересантан и за ловце. Ловцима углавном Италијанима су помагали водичи који су морали бити спретни у вјештинама управљања чамца,доброг познавања терена,станишта и ћуди дивљачи(сл.24).

Овај риједак резерват природе постаје веома занимљив и за школске ескурзије и др.спортске скупове,прославе осмог марта,нове године... У препуној бардачкој сали су одржавани и концерти познати југословнеских звијезда,те скупови самог врха СФР Југославије.

Почетком 1990.долази до наглог развоја пољопривреде,пилићарства и воћарства.Рибњаци су радили пуним капацитетом,као мотел и базен. Током сезоне било је запослено преко 200 радника. Хроничари тог времена су с поносом говорили о феномену који се зове Бардача. Говорили су о њеном развоју називајући тај период златним добом развоја.

Нажалост 1991. и 1992.године долази од ратних сукоба.Туризам престаје да живи,рибњаци престају са радом,манифестације су на самом издисају. У мотел „Бардача“долази прва група избјеглица из Хрватске.

Био је то почетак једног веома тешког периода,који ће се нагативно одразити на привреду и живот уопште.

Страница | 18

Тек 2000. године долази до опоравка привреде и туризма. Рибњаци почињу са раде у приватном власништву, прекинуте манифестације настављају са радом,оне не прекинуте и даље трају. Долази до модернизације рибарске производње.Мотел се реновира и туризам биљежи прве позитивне резултате.Ти резултати нису задовољавајући као прије,али дају наду у боље сутра.Тако да од развојеног туристичког мјеста Бардача пада на мјесто са потенцијалима који су огромни и којих треба правилно искористити.Јер њено богаство је непроцјењиво,и треба много времена и труда да јој се врати стари и још бољи сјај. (слика 25. Извор:www.bistro.ba)

(слика 24.извор:Фејсбук“Моја Бардача“)

5.Туристички потенцијал

5.1.Сеоски и еко туризам

Сеоски и еко туризам представља једну од најповољнијих солуција за развој бардачког краја.Еко туризмом би се обезбједила заштита већ постојећих ресурса,те би читава активност у смјеру развоја овог вида туризма била јако позитивна. Унаприједила би ниво заштите и задржала аутентичност и начин живота овог подручја.У будућем развоју сеоског и еко туризма треба водити рачуна о очувању традиционалне архитектуре и начина живљења. Подстицање традиционалног облика пољопривреде,сточарства,занатства и производње здраве хране у функцији развоја туризма.

Страница | 19

Сеоски туризам би довео до бољег економског развоја како локалне средине тако и економске моћи становништва,наравно у склопу очувања природе.Туристима би се могао понудити смјештај у приватним кућама, које би морале да задовољавају закон о туризму.Туристима би била занимљива презентација живота на селу уз могуће њихово укључивање у сеоске активности:нпр.берба грожђа,печење ракије...

Такође туристе би привлачила и народна традиционална кухиња,посебно рибљи специјалитети који су специфични за овај крај.Разговор са старијим сељанима о начину живљења,култури у обичајима који су дио прошлости. Јахање коња или вожње у кочијама престављале би велику атракцију.Посјета туриста се највише очекује из урбаних средина.Па би сеоски и еко туризам потенцијалним туристима представљао велику атракцију.Имао би забавну и едукативну улогу. Туристе би мотивисала враћању природи,обичајима и заштити природе која је плућа наше планете.

(слика 26,типичан примјер бардачког традицијалног ресторана) (Слика 27,примјер

смјештаја туриста у скопу природе)

5.2.Риболовни туризам

Риболовни туризам преставља један од највећих потенцијала бардачког краја.У веома је активној функцији али потребно је даље унапређење овог вида туризма; кроз разне услове у оквиру смјештаја,едукације,организовање такмичарских манифестација...

Страница | 20

Бардача је дуги низ година магнет за љубитеље риболова.Некада гигант и у лову(који је сада забрањен),данас у активној улози остаје риболов како рекреативни тако и професионални.

Највеће стјециште туриста-спортских риболоваца јесте на обали језера Стублаја.А за њом не заостају ни ријеке Матура и Брзаја које представљају потенцијал у развоју рибарства.

Језеро Стублаја дужине око 2000м и ширине око 120м представља бисер овог вида туризма.На њеним обала су изграђене платформе са пратећим садржајима,те смјештајни капацитети за преноћиште.Овдје се догађају све манифестације у склопу рибарства,као што је овогодишња „Државно такмичење у пецању“ које је угостило госте из цјеле БиХ и поједине чланове из земаља бивше Југославије.

Стублаја представља и једно мистеријозно мјесто,наиме ово језеро је немогуће исушити. У њему налазе бројни примјерци сома,старих и до 20 година и тешких преко 100 килограма.Међутим веома је риједак улов ових капиталаца,јер се крију у дубоком и муљовитом дну.

(слика 28,језеро Стублаја,извор:Фан Клуб Бардача)

5.3.Спортско-рекративни туризам

Спортско-рекреативни туризам представља потенцијал који би могао бити остварен у скором времену.Бардача већ располаже са спортским теренима које треба модернизовати. У Бардачи је могуће

организовање тренинга спортских екипа,такмичења у фудбалу,кошарци,одбојци и пливању,те остали видови рекреације,одмора и опуштања.

У склопу „Спортско-рекреативног центра Бардача“налазе се терени за фудбал,одбојку на пијеску,кошарку,олимпијски и дјечији базен,простор за камповање,роштиљање,забавни садржаји за дјецу(Љуљачке,тобогани...).

(слика 29;“базени Бардача“ извор:Фан Клуб Бардача)

Бардача је дуги низ година угошћавала спортске екипе,које су своје тренинге одржавале на бардачким теренима. Ипак сва инфраструктура је недовољна и потребно је проширење спортских терена и њихово

модернизовање,те праћење спортских трендова. Да би овај вид туризма заживио потребо је изградити терене за тенис,голф,те бициклистичке стазе,теретану и сауна-центар.

Страница | 21

Кад би се ови фактори задовољили,спортско-рекреативни туризам би доживио процват и био би основа за даљи ток развоја. Бардачки туризам би добио своју једниственост у споју природе и антропогених фактора.

5.4 Манифестациони туризам

Манифестациони туризам у Бардачи има већ дугу традицију почев од 1977.када се у Бардачи одржавала привредно-спортска манифестација „Октобарске рибарске вечери“. Ова манифестација је трајала 4 викенда,а поред такмичарског имала је и пословни,те културно-забавни карактер.

Поред те манифестације која се током рата угасила,у мају 1984.године одржана је прва југословенска ликовно еколошка колонија,која је постала традиционална. На њу долазе академски сликари из цијеле Југославије биљежећи бардачке љепоте на своје платно. Ове слике су стизале на изложбе широм Балкана те у галерије западно-европских земаља,посебно Италије и Њемачке. . ( слика 30;ЛЕК-Бардача,извор:Дејан Јовичић)

Незаобилазне су манифестације приређене за 1.мај(дан рада),када Бардачу преплаве хиљаде туриста-кампера.Надметајући се у спремању јела са роштиља и пецању удицом на пловак.

2001.године у Бардачи је одржана манифестација „Савски котлић“.Када се у котлићу од 2000 литара кувала највећа рибља чорба на свијету.Наиме овај подухват је био номинован за Гинисову књигу.Рекорд је оборен али због правних проблема није уврштен на списак. Ова манифестација је привукла

око 3000 домаћих и страних гостију. Манифестација се није поновила,али је створила темељ за нову која се одржала 3 године касније,и која је постатала традиционалана.

(Слика 31;савски котлић,извор:Независне новине)

2004.године туристичка организација општине Србац заједно са „Спортско-рекреативним центром Бардача“ и Мотелом „Бардача“организује нову манифестацију „Гастро фест Србац-Бардача“. Ова манифестација је такмичарског духа,на којој се такмичари надмећу у следећим

дисциплинама:Припремање најбоље рибље чорбе,јела од пилетине,повлачење конопца,брзо испијање пива... На овој манифестацији наступају разна културно-умјетничка друштва,музичке групе,представници државних институција и општина како домаћих тако и иностраних.

Страница | 22

богата је презентација рукотворина,производа од меда,те разних етно мотива као и разних штандова других туристичких центара из бивше Југославије.“Гастро фест“ привуче око 2000 гостију,заљубљеника у природу и добар гурмански ужитак.

Од 2007. Под управом СКУД „Просвјета“-Србац одржава се књижевна манифестација „Сусретња“,на којој своје пјесничко и књижевно стваралаштво приказују пјесници из Републике Српске и Србије.Са њима заједно наступају и млади литерални таленти са простора општине Србац.

У зградама Природно-математичког факултета у Бардачи се већ дужи низ година одржава камп црвеног крста,тј.његових волонтера.Камп окупља омладину из цјеле Републике Српске на коме гостују пријатељи из Србије. На овом кампу се савлађују основне вјештине давања прве

помоћи,едукација у оквиру репродуктивног здравља, трафикинга,преносивих болести, еколошко освјешћеног живота.

Од 2011.одржава се изложба „Олдтајмера“ на којој буде изложено око 200 аутомобила,чија је епоха одавно прошла.Ова манифестација угости преко 300 заљубљеника у лимене машине на четири точка.

(слика 32;камп црвеног крста,извор:Дејан Јовичић)

5.5 Научни туризам

Бардачу од њеног постојања посјетило је много научника.Дивећи се њеној љепоти и богаствима биљежили су бројне птичије,биљне и рибље врсте.А вршили су и одређена археолошка испитивања која су довела до занимњивих открића.Наиме надомак језерског комплекса налази се насеље Доња Долина у коме је регистровано археолошко налазиште у чијем склопу се налази 27 праисторијских,4 античка и 14 средњовјековних локалитета.Ово подручје је поприлично запуштено, али има веома велику вриједност која уз љепоту Бардаче представља феномен.Зато је основано удружење „Природно-археолошки парк Доња Долина-Бардача“које има за циљ заједничко наступање на тржиште ова два туристичка потенцијала.

Страница | 23

(слика 33.Чамац из Доње Долине,Античко доба,извор:Галерија земаљског музеја,Сарајево)

6.Смјештај и Исхрана

Смјештај туриста се углавном врши у мотелу „Бардача“.Овај мотел располаже са 24 двокреветне собе и 2 апартмана.Изграђен је 70-тих година,али је реновиран и у одличном стању.Има тв,климу,интенет. У склопу мотела се налази ресторан са салом која прима 450 гостију. Ово је савршено мјесто за припремање свадби,конгреса,научних скупова. У оквиру мотела некада је радила дискотека и куглана. Данас не раде али се планира обнова куглане,изградња теретане и просторија за стони тенис. Мотел лежи поред једног ог најљепших бардачких језера;Сињака што употпуњује комплетан амбијент.Зато је овај хотел омиљен међу Српчанима,те се у њему одржавају матуре и важнији општински скупови и манифестације. У склопу мотела дјелује и Спортско-рекреативни центар „Бардача“,језеро за пецање,док је парк у изградњи.

(слика 34.мотел „Бардача;извор:www.bardaca.com)

Поред мотела „Бардача“ постоје још 2 ресторана,то су „Маестро МД“ и „2М“. Оба ресторана се првенствено базирају на специјалитетима од рибе,али припремају и роштиљску храну.Ресторан „2М“ се такође налази уз обалу језера Стублаја,док је ресторан „Маестро МД“ у непосредној близини СРЦ „Бардача“.Специјалитет кухиње у оба ресторана је традиционално јело „Бардачки пијани шаран“,што је заоставшина некадашњег газде Артура Бурде. Друга познатија јела су:Смуђ на кајмаку или жару,штука на кајмаку,Рибља чорба или чорбанац.Уз све то најбоље иде домаћа кромпир салата.

Страница | 24

Што се тиче осталог смјештаја(типа:приватне куће или викендице)то још није заживјело.У тај вид туризма треба доста улагати,али постоји велики туристички потенцијал који ће у будућем периоду постати стварност.

7.Заштита природног комплекса Бардача

У фебруару 2007.године Бардача је добила статус Рамсарског мјеста(Ramsar Site),ова титула која се тешко добија а веома лако губи омогућава да се Бардача развија под правом бригом и пажњом свјетских организација,и омогућава већи степен заштићености.

На простору БиХ постоји само још један овакав природни резерват а то је Хутово Блато.На цијелом свијету оваквих подручја је 1200.То је велик број,али ријетко који од њих располаже оваквим богаством које је препуштено на немилост лоше организоване и финанцијски слабе државе. БиХ није у стању да преузме све адекватне мјере у заштити у рехабилитацији ове зоне.Да се не би пореметио раст туризма, и да заштита не би дала негативне резултате по становнике овог краја,који се баве пољопривредом.Комисија је бардачки простор подјелила у 3 зоне.Ове зоне уједно омогућавају потпуну заштити одређених локалитета.Развој туризма и несметано пољопривредно,пословно и привредно дјеловање(слика 36).

Страница | 25

(слика 35.лого рамсарког мјеста;извор:ramsar.org)

(слика 36.зоне заштите,извор Фан Клуб Бардача)

8.Закључак

Бардача је мјесто које ће једног дана бити једна од главних дестинација у БиХ. То је несумњиво,само је потребно још много времена,новца и труда да дође на заслужено мјесто.

Финанцијска ситвација наше државе не дозвољава заслужени развој,али се труди да успостави ред и зацрта неке основне смјернице.

Када се говори о Бардачи,говори се о мјесту које има непроцјењљиве вриједности,првенствено природне,затим антропогене,спортско-рекреативне,манифестационе и конгресне,али све то ће доћи до изражаја када се посвети много више пажње и када се на прво мјесто буде ставио интерес заштите и рехабилитације овог резервата.

Страница | 26

У прилог томе иде одличан географски положај,саобраћајна повезаност и веома мала активност „прљаве“индустрије. Са тим условима Бардача се увезује са свијетом,али остаје сачувана од развоја индустријских грана које би штетиле еко-систему.

Кооперација становништва са могућим улагачима довешће до промјене основне дјелатности становништва. Одбациће се штетна модификована производња и омогући ће се развој и узгајање огранске хране. Велики број становништва ће за свој основни посао узети туризам. Пружаће услуге смјештаја,исхране и едукације. Тиме ће се повећати социјална моћ,и омогућити развој инфраструктуре.

Овим поступцима Бардача ће да буде добро заштићена,а интерес заштите ће бити и материјализован.Становништво и локална заједница ће више значаја придавати заштити уз интегрисан развој туризма,и то ће доносити обострану корист.Како еко-система тако и локалне заједнице.

(слика 38:презентација јела од полетине;извор Фан Клуб Бардача)

(слика 37:“Гастро фест“извор;Желимир Урић)

9.Литература

-Живот у мочвари,Жарко Шарић,Чедо Максимовић,Миленко Станковић,Давид Бутлер-Урбанистички завод Републике Српске 2004.-Еколошке вриједности Бардаче:Михајло Марковић,Миленко Редевић,Петар Беговић

-www.bardaca.com-facebook page:Fan Club Bardaca-facebook profile:Moja Bardača-www.srbac.net-www.srbac-rs.com

Страница | 27

-www.slobodankrstic.com-www.bistro.ba-www.srpskekuce.com-www.botanic.hr-Фотографије аутора:Дејан Јовичић,Желимир Урић,Слободан Крстић-Туристичко-пропагандни материјал туристичке организације општине Србац-Документарни филм:“Птице Бардаче“

Страница | 28