MR - Vojni Potencijal u Turističkoj Ponudi Republike Srbije

UUNNIIVVEERRZZIITTEETT SSIINNGGIIDDUUNNUUMM

DDeeppaarrttmmaann zzaa

ppoosslleeddiipplloommsskkee ssttuuddiijjee

Poslovni sistemi u turizmu i hotelijerstvu MMAASSTTEERR SSTTUUDDIIJJSSKKII PPRROOGGRRAAMM

VOJNI POTENCIJAL U TURISTIKOJ PONUDI REPUBLIKE SRBIJE

Mentor: Kandidat: Prof. dr Milan Miljevi Dragana Radenovi Br. Indeksa: 405250/2009

Beograd, 2014.

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije _______________________________________________________________________

2

SADRAJ:

Lista grafikih prikaza ........3

UVOD ..............5

I. TEORIJSKO-METODOLOKI PRISTUP......................9

II. PROCES FORMIRANJA TURISTIKE PONUDE U OKVIRU VOJSKE RS ..12

1. Proces izgradnje vojnih turistikih objekata ....13 2. Razvoj sadraja vojne turistike ponude .....20

III. NAIN ORGANIZOVANJA I UPRAVLJANJA TURISTIKIM OBJEKTIMA U VLASNITVU VOJSKE NEKAD I SAD...............................................24

1. Kvalitet turistike ponude i njihovo stanje u vlasnitvu Vojske RS .................................................................................................25

1.1. VU Tara ...............................................................................................28

1.2. VU Vrnjaka Banja ..............................................................................33 2. Organi i organizaciona struktura turistikih

vojnih objekata ................................................................................................40

IV. AEROMITING KAO SAVREMENI VID TURISTIKE

PONUDE.........................................................................................................45 1.Istorijski razvoj srpske avijacije.............................................................46 2.Sportsko vazduhoplovstvo i aeroklubovi u Srbiji.....................................................................................................55 3.Aeromiting kao turistiki dogaaj..........................................................58 3.1.Aeromitinzi u Srbiji..............................................................64 ZAKLJUAK......................................................................................................70 LITERATURA.....................................................................................................78


3

Lista grafikih prikaza:

Tabele:

Tabela 1. Rast turizma u svetu, str. 6

Tabela 2. Investiciona ulaganja u osnovna sredstva ugostiteljstva

drutvenog sektora, str. 15

Tabela 3. - Smetajni kapaciteti na Tari, str. 29

Tabela 4. - Vrsta i broj smetajnih jedinica u hotelu Omorika, str. 29

Tabela 5. - Vrsta i broj smetajnih jedinica u hotelu Javor , str. 30

Tabela 6. - Promet turista u hotelima Vojne ustanove Tara, str. 32

Tabela 7. - Broj turista u Vojnoj ustanovi Breza u Vrnjakoj Banji, str. 35 Tabela 8. - Proseno zadravanje turista i iskorienost kapaciteta Vojnog odmaralita hotel Breza, str. 36

Tabela 9. - Promet turista u Vrnjakoj Banji i hotelu Breza, str. 37 Tabela 10. - Promet turista u Vrnjakoj Banji u decembru 2005.godine, str. 38

Tabela 11 - Program odravanja aeromitinga Batajnica 2009, str. 68


4

Slike:

Slika 1. -Hotel i izletite Morovi, str. 39 Slika 2. -Organizacija Vojske Srbije u 2010. godini, str. 41

Slika 3. -Zvanina organizaciona struktura MO RS, str. 42 Slika 4. -Organizacija Sektora za materijalne resurse, str. 43

Slika 5. -Princ Aleksandar Karaorevi, prvi srbin u avionu u drutvu grofa De Lambera, str. 48 Slika 6. -Dva izuzetna sportska akrobatska aviona Cristensen Eagle u

manevru, str. 55

Slika 7. - Fotografija sa aeromitinga Batajnica 1997., str. 63

Slika 8. - Aerodrom Batajnica slika sa satelita, str. 65

Slika 9. - Zvanine informacije o aerodromu Batajnica, str. 66 Slika 10. - Fotografija sa aeromitinga Batajnica 2009, str. 66

Slika 11. - Fotografija publike i statinog dela izlobe sa aeromitinga Batajnica 2009, str. 67 Slika 12. - Rekonstruisani kontrolni toranj na aerodromu Batajnica, str. 67


5

UVOD

Turizam kao opti fenomen ovog veka predstavlja delatnost koja je prva poprimila

globalne dimenzije. Gotovo da nema zemlje u svetu koja, u veem ili manjem obimu, ne razvija inostrani ili domai turizam. Osnovna karakteristika turizma je njegova dimenzijalnost, odnosno masovnost. Odlikuje se velikim brojem uesnika turistikih putovanja, koje, po nekim procenama, dostie i do etiri milijarde ljudi. To turistiku delatnost, po ekonomskim, sociolokim, politikim i drugim konotacijama ini izrazitim fenomenom, koji e se po obimu transakcija pribliiti naftnoj i automobilskoj industriji. Na to ukazuje i ekonomski podatak da je u najrazvijenijim zemljama

sveta, u sektoru usluga, u kojem se nalazi i turizam, zaposleno u proseku oko 65% od ukupnog

broja zaposlenih. Dakle, uloga turizma u meunarodnoj ekonomiji je viestruka, a uobiajeno je da se njegovi efekti, poetno, sagledavaju prikazom turistikog prometa i prihoda ostvarenih od turizma.1 Uopteno, dimenzije turistikog trita, sa svih aspekata, neprekidno se ire.2

Tabela 1. Rast turizma u svetu

1 erovi Slobodan, Strategijski menadment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. str. 7 2 Dugorone tendencije meunarodnog turistikog prometa i potronje izuzetno su povoljne. Na primer, poev od 1950. godine pa do 2000. godine, broj dolazaka u meunarodnom turizmu povean je sa 25 na 698,3 miliona, tj. 27, 9 puta. Prihodi od meunarodnog turizma (bez prihoda od meunarodnog putnikog saobraaja) u istom intervalu uveani su za 226 puta, odnosno sa 2,1 na 475 milijardi u USD.


6

PERIOD Prosena godinja

stopa rasta u % DOLAZAKA

Prosena godinja stopa rasta u %

PRIHODA

1950. 1960. 10,6 12,6

1960. 1970. 9,1 10,1

1970. 1980. 5,7 19,4

1980. 1990. 4,8 9,7

1990. 1996. 4,4 8,0

1996. 2000. 5,6 7,4

2000. 2005. 2,3 3,3 Izvor: UNWTO, Compendium of Tourism Statistics, 2005.

Kada govorimo o razvoju i irini turistikog trita, neizostavno se moraju pomenuti i motivi turista, odnosno to, da doivljaj predstavlja psihiku sutinu turistikog putovanja, a sve to je pre i posle njega ima sekundarni znaaj.3 Ukoliko ga veemo za slobodno vreme4, moe se konstatovati da ono pre svega predstavlja neobavezu. Slobodno vereme se najpre karakterie

svojom oslobodilakom snagom.

Iako na prvi pogled turizam, turisti i Vojska kao institucija, ini se nemaju mnogo zajednikih imenitelja, moramo se sloiti da savremena svetska integrativna kretanja nedvosmisleno diktiraju

nunost promena u svim sferama i strukturama drutva. Naime, civilizacijski napredak a kasnije

globalizacione tekovine nuno diktiraju promene i prilagoavanja koja u poslednjim decenijama postaju uslov ekonomskog pa i politikog opstanka.

U tom smislu, dosadanje posmatranje vojske kao rigidne hijerarhijske institucije koja se vezuje

iskljuivo za odbranu zemlje (u ovom sluaju Republike Srbije), ne znai promenu inicijalne

3 omi ore, Psihologija turizma, Turistika tampa, Beograd, 1990., str. 63 4 Sociologija slobodnog vremena u turizmu kao specifina grana socioloke nauke mora u ontolokom i gnoseolokom smislu imati celinu gnoseoloke strukture od filozofskih pretpostavki, opteg teorijskog znanja, empirijskih istraivanja do primene u praksi. Jedino na taj nain ona moe stvarati upotrebljiva znanja za menadment slobodnog vremena u turizmu. Izvor: Vukievi Slobodan, Menadment slobodnog vremena u turizmu, CID, Podgorica, 2007., str. 38


7

namene pomenute institucije, ve njeno prilagoavanje savremenim svetskim tokovima u smislu iskorienja kapaciteta koji se koriste (ne koriste) namenski.5 Posmatrano iz pomenute perspektive, a kroz prizmu potencijalne turistike ponude, kapaciteti koji su u vlasnitvu drave odnosno Vojske Republike Srbije, predstavljaju izuzetan potencijal. Otuda

je predmet naeg istraivanja vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije. Struktura ovog master rada: Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije , koncipirana je u etiri poglavlja gde e biti prikazani potencijali Vojske Srbije, pre svega, u turistikom smislu. Prvo poglavlje obrauje teorijsko-metodoloki pristup master rada. Takoe, dat je definisan: predmet, cilj, metode, i hipoteze koriene prilikom izrade ovog master rada. U drugom poglavlju- Proces formiranja turistike ponude u okviru Vojske Republike Srbije, bie prikazan istorijski pregled, hronoloki prikazan, formiranja vojnih objekata za rekreaciju, odmor i ishranu. Formiranje vojnih turistikih objekata obraeno je u periodu od II Svetskog rata pa do danas. S tim u vezi, dat je opis njihove iskorienosti kapaciteta, lokacije vojnih odmaralita, sa osvrtom na lepezu raznovrsnosti u geografskom, klimatskom, i kulturolokom

smislu.

U treem poglavlju- Nain organizovanja i upravljanja turistikim objektima u vlasnitvu Vojske- nakad i sad , bie prikazani zahtevi savremenog turiste. Osim toga, u ovom poglavlju ukazae se na potekoe kroz koje je prolazila vojska, u smislu ouvanja vojnih hotelskih smetaja i njihovog kvaliteta, uvoenje inovacija, kao to je otvaranja ka irem turistikom tritu. Posebna panja posveena je opisu Vojnih Ustanova: Tara i Vrnjaka Banja, njihovim raznovrsnim mogunostima, kao jedinstvenog banjsko-zdravstvenog centra turizma. Dalje bie prikazana organizaciona ema Vojske Srbije sa objanjenjem, kao i struktura Ministarstva odbrane.

Na kraju, u etvrtom poglavlju- Aeromiting kao savremeni vid turistike ponude , teite rada odnosie se na istorijski razvoj avijacije u Srbiji, kao i hronoloko-istorijski period razvoja

5 Tajnost rada i nepristupanost viih institucija dugo su predstavljale barijeru za sve vrste istraivanja. Tajnost proizilazi i iz psiholokih i sociolokih razloga. Izvor: ugi B. Rade dr, Cvilna kontrola vojske kontrola budeta, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 2007., str. 14 . Psiholoki razlog je injenica da rat prdstavlja redak i protivrean, potpun preokret normalnog ovekovog i drutvenog stanja. uveni kineski filozof, vojni pisac i vojskovoa, Sun Cu Vu, istie da rat predstavlja neizbenu stvarnost, pitanje od vitalnog znaaja za dravu i ujedno oblast ivota i smrti. To je put koji vodi u opstanak ili unitenje. On posebno insistira na znaaju psiholokog faktora u ratu, pa se zato zalae za odravanje vrstog duha i discipline u sopstvenim redovima. Socioloki razlog ogleda se u izdvojenosti profesionalnog vojnika i ratnika od ostalog dela drutva, to je bitna odlika vojne profesije uopte. Izvor: Sun Cu Vu, Vetina ratovanja, VINC, Beograd, 1991.; Todorovi Slobodan, Civilno-vojni odnosi, VIZ, Beograd, 2004., str. 8


8

sportskog vazduhoplovstva, kao loginog nastavka razvoja avijacije. S tim u vezi, posebna panja je posveena aeromitingu, kao potencijalnom turistikom dogaaju. U zakljunom delu ovog master rada, istaknute su kljune konstatacije proistekle iz izuzetno tekog istraivakog rada, u smislu teke dostupnosti podataka. Takoe, date su nade da Vojska moe i treba da uzme vee uee u turistikoj ponudi Republike Srbije. Time bi se obogatila turistika ponuda Republike Srbije , a Vojsci donela dodatni benefit. Vano je naglasiti da su rezultati izloeni u ovom radu, kao i istraivanje u skladu sa temom,

rezultat iscrpnog i iznenaujue dugotrajnog rada. Pored nepostojanja relevantnih izvora niti kompetentne literature, prikupljanje podataka nije nailazilo na adekvatnu zainteresovanost

nadlenih institucija, a informacije koje su ovde prikazane, po svojoj prirodi vezane su za autoritet

Institucije koji podrazumeva nedostupnost istih.


9

I

TEORIJSKO-METODOLOKI PRISTUP


10

U istraivakom radu je definisan metodoloki koncept:

- Predmet6 istaivanja ovog rada je turistiki potencijal sa kojim Vojska Srbije raspolae, a koji nije dovoljno ukljuen u kompletnu turistiku ponudu Republike Srbije.

Istraivanje ima viestruki znaaj koji se ogleda u :

1. Hronolokom prikazu turistikih kapaciteta u vlasnitvu Vojske. 2. Prepoznavanju postojeih vojnih kapaciteta u sferi turizma. 3. Prikazu novih vidova savremenih turistikih potreba kojima postojei kapaciteti mogu

odgovoriti.

- Cilj istraivanja i analize postojeeg vojnog potencijala u turistikoj ponudi Republike Srbije ogleda se u sagledavanju mogunosti njegovog maksimalnog iskorienja zarad poboljanja ukupne turistike ponude kao i doprinos njenoj raznovrsnosti.

- Nauni cilj istraivanja master rada: Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije , jeste analiza i deskripcija turistikog potencijala sa kojim raspolae Vojska Srbije. Odnosno, znaaj za razvoj i unapreenje turistike ponude.

- Drutveni cilj istraivanja ovog rada ogleda se u pruanju informacija pojedincima,

grupama, i organizacijama o uvidu u turistiki potencijal Vojske Srbije.

- Hipoteze istraivanja:

Polazimo od sledee generalne hipoteze da li su, i ako jesu, kada i kako vojni potencijal prisutni u turistikoj ponudi Republike Srbije. U proces istraivanja generalnu hipotezu teorijski radno operacionalizujemo preko sledeih posrednih hipoteza:

Mogunost iskoritenja vojnog potencijala u potpunosti zavisi od spremnosti Vojske kao institucuje da prihvati i primeni pravila savremenog turistikog trita.

6 Videti opirnije: Prof. dr Miljevi Milan, Metodologija naunog rada, Filozofski Fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, Pale, 2007.


11

Iskoristivost postojeih kapaciteta Vojnih Ustanova zahteva savremeni menadment koji e kvalitativno podii nivo usluga.

Svojevrstan vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije predstavlja i aeromiting kao internacionalni dogaaj. Metode7 istraivanja kao sistema misaonih i tehnikih postupaka posebno su determinisane hipotezama, predmetom i ciljem istraivanja. U analizi posmatranih pojava i

procesa kao opti filozofski metod koristie se dijalektiki metod. Radi analize predmetnih pojava i procesa vojnog potencijala u turistikoj ponudi Republike Srbije, koristie se osnovne analitike i sintetike metode, a od opte naunih hipotetiko-deduktivna i komparativna metoda.

U prikupljanju podataka primenjen je metod analize sadraja i metod studije sluaja. Prikupljeni podaci bie obraeni standardnim statistikim metodama kao i primenom deskriptivne analize.

7 Videti opirnije: Prof. dr Miljevi Milan, Doc. dr Suboti Dragan, Sociologija preduzetnitva sa osnovama metodologije istraivanja, Prva knjiga, KIZ, Beograd, 1997.


12

II PROCES FORMIRANJA TURISTIKE PONUDE U OKVIRU VOJSKE RS


13

1. Proces izgradnje vojnih turistikih objekata

Kada se govori o objektima u turizmu uopte, mora se pomenuti da hotelsko, kao i restoransko

preduzee predstavlja trino orijentisano preduzee koje, nastojei da ostvari rentabilitet, posluje po principima koji su uobiajeni za svako drugo privredno preduzee. U tom poslovanju ono se susree sa nizom osobenosti koje diktira trite, kao i sama pozicija preduzea u ostvarivanju njegove osnovne misije, tj. uloge i svrhe koju ima u odgovarajuim privrednim tokovima. Hotelsko ili restoransko preduzee pri tom esto izlazi iz okvira ekonomike i organizacije i sree se sa jakim uticajem psiholokih, sociolokih i drugih faktora koji se znaajno odraavaju na njegove poslovne rezultate, odnosno na tu istu ekonomiku i organizaciju. Kombinacija trinih osobenosti i faktora vezanih za misiju (ulogu) hotelskog ili restoranskog

preduzea stvara podlogu koja ga u poslovanju razlikuje od preduzea iz drugih privrednih oblasti i delatnosti.8

Naime, nakon zavretka Drugog svetskog rata krenula je nova faza razvoja, kako drave, tako i

vojske u njenim raznim segmentima. U tom smislu, jedan od pravaca razvoja i unapreenja vojske bio je i izgradnja turistikih objekata koji su po svojoj sutini bili namenjeni vojsci. Ovi objekti bili su u vlasnitvu drave, meutim, promenom vlasnike strukture nakon 1945. godine, jedan odreeni deo preuzima vojska za svoje potrebe. Njihova prevashodna namena bila je pre svega, usmerena na odmor i rekreaciju vojnih lica te lanova njihovih porodica. Obnavljanje turistike ponude nakon Drugog svetskog rata, zapoeto je naime restauracijom postojeih objekata, nacionalizacijom, kao i konfiskacijom objekata iji su vlasnici bili, prema stavu tadanjeg reima u saradnji sa okupatorom. Dalja obnova ogledala se u dobrovoljnom radu i

angaovanju na nivou radnih akcija te preusmeravanjem namene objekata, a izmedju ostalog, i za

turistike svrhe, kasnijom izgradnjom turistikih objekata.

8 Sve te aspekte i razlike preduzee treba da poznaje i respektuje u poslovnim operacijama pripremanja i odravanja svog uslunog programa, bez obzira da li je ono novo i tek poinje sa radom ili je re o postojeem preduzeu sa uhodanim trinim poslovanjem. Prema ovom kriterijumu postoji vie podela hotelskih objekata. Zavisno od svrhe za koju slue, sve te podele u osnovi imaju dva pristupa: a) analitiki, u kome se najee polazi od turistikog smetaja i u tim okvirima posmatraju odgovarajue vrste i kategorije hotela i b) poslovni, u kome se polazi od praktinih podela hotelskih objekata za razne potrebe preduzea, a pre svega u cilju prilagoavanja njegove ponude zahtevima ciljnih trinih segmenata. Izvor: ai Krunoslav, Poslovanje hotelskih preduzea, igoja tampa, 1995., str. 149 i 160.


14

Zavretak Drugog svetskog rata doneo je mnoge organizacione promene u cilju prilagoavanja kompletnog drutva novom drutvenom sistemu. Pomenute promene ogledale su se u tome9, to je

Jugoslovenska narodna armija, na temeljima oficirskih zadruga Vojske Kraljevine Jugoslavije,

razvijala svoje organizacije za pruanje usluga linog standarda, a to su:

menze za ishranu oficira, podoficira i vojnika; preduzea za izradu vojne odee i obue; vojna odmaralita za odmor i rekreaciju pripadnika Vojske i vojne ekonomije.

Navedene organizacije imale su svoj istorijski razvoj posle Drugog svetskog rata, koji se moe

posmatrati u tri osnovna perioda:

period od 1945. do 1968. godine, perid od 1968. do 1978. godine i period od 1978. godine do danas.

Ovakva podela je napravljena na osnovu regulative kojom je bilo blie ureeno poslovanje navedenih organizacija.

Takoe, u analizi ovog perioda ne treba gubiti iz vida injenicu u kakvom drutveno-politikom sistemu se zemlja tada nalazila.10 Finansiranje investicija u turizam, najveim delom zavisilo je od ekonomske politike zemlje. Privredni razvoj zemlje i politika finansiranja investicija, prolazili su

kroz razliite faze. S tim u vezi i politika finansiranja investicija u turizam esto se menjala i prilagoavala vremenu.

U periodu od 1946. do 1952. godine tercijernom sektoru se nije poklanjala gotovo nikakva panja.

Poklanjana je vea panja izgradnji radnikih i slubenikih odmaralita, koji su uglavnom imali

9 Dalje u tekstu videti opirnije: Informacija: Lini standard profesionalnih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske - Istorijat, Pravilnik o ustanovama Vojske Jugoslavije, 1968., Slubeni Akt Ministarstva odbrane

10 Dalje u tekstu videti opirnije: Genov Georgi, Investiranje u razvoj novih turistikih destinacija, uro Salaj, Beograd, 2004., str. 129


15

karakter zatvorenog tipa. Tom cilju je podreivana i politika finansiranja investicija u turizam Jugoslavije.

Sa uvoenjem novog privrednog sistema 1952. godine, dolo je do niza promena u oblasti privreivanja. Uvia se mogunost ostvarenja izvesnih efekata od inostranog turizma, i uvodjenja nekih instrumenata za unapreivanje inostranog turizma. U oblasti ugostiteljstva ukidaju se odmaralita i restorani drutvene ishrane zatvorenog tipa. Zatim se

stvaraju osnovni uslovi za poslovanje ugostiteljskih preduzea na trinim principima. Politikom niskih cena ugostiteljstvu je bilo onemogueno stvaranje vee akumulacije u cilju proi-renja materijalne osnove. Pored toga, dobar deo sredstava zahvatan je od strane drutvene zajednice

putem kamate na poslovni fond i poreza na promet alkoholnih pia. Pogodnije reenje u pogledu amortizacije postignuto je od 1957. godine, kada poinju da se primenjuju savezne stope amortizacije (osim za graevinske radove) koje su bile znatno povoljnije. Tek od tada ugostiteljske organizacije su mogle da koriste amortizaciju u punom iznosu.

Razvoju materijalne baze turizma i ugostiteljstva drava je pruala pomo monetarnim i fiskalnim merama na razne naine, koji se mogu svesti na sledee: dotacije, premije, zajmovi i kursne razlike.

Tabela 2. Investiciona ulaganja u osnovna sredstva ugostiteljstva drutvenog sektora

Godina Ulaganje u osnovna

sredstva % uea u ukupnim

investicijama 1947. 270,0 0,6 1950. 606,0 0,9 1952. 1101,0 0,4 1955. 3534,0 0,7 1960. 4780,0 1,3 1965. 354,9 1,8 1970. 2859,4 7,4 1975. 3625,0 2,7 1980. 11804,0 2,5 1985. 65147,0 3,0

Izvor: Savezni drutveni sekretarijat za poslove robnog prometa, Razvoj i problemi ugostiteljstva, Beograd, 1959., 1968., 1972., 1976., 1981.


16

Sedamdesetih godina, meutim, investicije u ugostiteljstvo i turizam su imale veu stopu rasta. Do promena u strukturi finansiranja investicija u ugostiteljstvo i turizam dolo je uglavnom zbog

izmene u sistemu finansiranja proirene reprodukcije u ovim delatnostima.11

Po definiciji, objekti Vojnih Odmaralita su dravno vlasnitvo dato na korienje vojsci.12 Oni se od 1945. godine vode kao vojna imovina. Nalazili su se na moru i u kontinentalnim delovima

nekadanje SFRJ (Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije). Svi objekti nalazili su se na atraktivnim poloajima, to je omoguavalo povoljne uslove za odmor i rekreaciju vojske i ostalih gostiju.

Vojna odmaralita po svom odreenju pruaju usluge ugostiteljskog karaktera13, prvenstveno aktivnim vojnim i graanskim licima na slubi u JNA, ratnim vojnim invalidima i lanovima njihovih porodica za vreme godinjeg odmora uz naknadu. Izvan glavne sezone otvorene su za sve

graane. Vojno-ugostiteljska preduzea javljaju se u razliitim oblicima, kao menze, restorani, bifei, hoteli i drugo. Posluju pod nazivom vojnougostiteljska ustanova. Menza se, naelno, organizuje na garnizonskom principu. Osniva se samo kod jedinica i ustanova koje posluju kao

materijalno-finansijski organ IV stepena. Moe imati jedan ili vie odeljaka, bifea, povrtnjaka i

kantina. Restoran se moe formirati pri domovima JNA, vojnim kolama i nekim drugim

jedinicama i ustanovama. Status mu se odreuje pravilnikom ustanove, a nain pruanja usluga na osnovu ugovora. Posluje kao samostalna ugostiteljska radnja. Vojni hotel posluje kao samostalna

ugostiteljska radnja, s tim da prvenstveno prua usluge vojnim licima.

Na moru odmaralita Vojnih ustanova svojevremeno su bila: u Faani i Crikvenci (kod Rijeke),

Perni na Orebiu (naspram Korule), u Bakom polju kod Makarske, Kuparima (kod Dubrovnika), Ostrvo cvea (kod Tivta), Valdanosu (kod Ulcinja). U kontinentalnom delu bili su na: Bledu, Jahorini, Tari, Vrnjakoj Banji i Karaorevu.14 Ova odmaralita imala su pozitivno poslovanje. Princip je bio da svaki stareina i druga lica

neposredno zaposlena u Vojsci, sa porodicom, tri ili etiri godine koriste odmaralite, a viak neprodatih kapaciteta je plasiran za civilno trite.

11 Dalje u tekstu videti opirnije: Genov Georgi, Investiranje u razvoj novih turistikih destinacija, uro Salaj, Beograd, 2004., str. 139 12 Dalje u tekstu videi opirnije: Petkovi Mirjana, Mesto vojnih odmaralita u turistikoj ponudi Srbije i Crne Gore, odbranjena magistarska teza, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2006. godina 13 Dalje u tekstu videti opirnije: Vojna Enciklopedija, Druje, Vojnoizdavaki Zavod, Beograd, 1978., str. 585 14 Karaorevo predstavlja lovno-umsko, poljoprivredno gazdinstvo u okviru Vojnih ustanova u Vojvodini.


17

U vansezoni su hoteli primali i kolektive iz civilstva, sluili su za odmor i rekreaciju, kao i

odravanje simpozijuma i kongresa. Takoe, dolazile su Organizacije civilnih turistikih preduzea, kao i stranci. Istorijski posmatrano, period od 1945. do 1968. godine karakteristian je po budetskom materijalno-finansijskom poslovanju i mestu u organizacijskom sastavu komandi jedinica i

ustanova (komande armije i komande garnizona).

Tokom 1968. godine, na osnovu prava pojedinaca profesionalnih pripadnika Vojske, propisanih

Zakonom o sredstvima i finansiranju u Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji, donet je Pravilnik o

ugostiteljskim ustanovama u JNA, koji uslune delatnosti JNA profilie kroz organizaciju usluga u

novoformiranim vojnim ustanovama i odreivanje pretpostavljenog organa u SSNO. U tom periodu, formira se odreeni broj vojnih ustanova kao to su: VU ,,Partizan'' u Ljubljani, VU ,,Zvijezda'' u Zagrebu, VU ,,Romanija'' u Sarajevu, VU ,,Niava'' u Niu, VU ,,Vardar'' u

Skoplju, VU ,,Dalmacija'' u Splitu, VU ,,Ribnica'' u tadanjem Titogradu, a u Beogradu VU

,,Topider'', VU ,,Dedinje'', VU ,,Avala'' i VTU ,,Jedinstvo''. Iste godine, Dravno poljoprivredno i lovnoumsko gazdinstvo ,,Karaorevo'' odlukom radnikog saveta i uz saglasnost Saveznog izvrnog vea prelazi u sastav JNA. U navedenom periodu sve ove ustanove poslovale su po budetskom principu.

U periodu 1968-1974. godine u SSNO se vre ozbiljna prouavanja dostignutog nivoa organizacije ustanova za pruanje usluga linog standarda radi predlaganja novog sistema reenja, koje bi bilo efikasnije i racionalnije, naroito u svetlu priprema drave za usvajanje Zakona o udruenom radu.

Poetkom 1975. godine sva vojnoprivredna preduzea proizvodnog ili uslunog karaktera prelaze na poslovanje po principu sticanja i raspodele dohotka, o emu se donose, po ovlaenju Saveznog izvrnog vea, reenja saveznog sekretara za odbranu o osnivanju vojnih ustanova koja posluju po prinipu sticanja i raspodele dohotka. Ovaj proces je zaokruen 1978. godine kroz osnivanje

sledeih organa SSNO: 1. U Sektoru pozadine-odeljenje za UKUS, odmor i rekreaciju i piljoprivrednu proizvodnju,

koje objedinjava rad svih vojnodohodovnih ustanova na teritoriji SFRJ;


18

2. Odeljenje po dubini osniva pored postojeih i sledee nove vojne ustanove: VU ,,Kupari''15, VO ,,Duilovo'', VO ,,Ostrvo cvea'', VO ,,Faana'', VO ,,Valdanos'', VO ,,Tara'' i VO ,,Breza''.

Osnovna karakteristika navedene odluke Saveznog Izvrnog Vea da se ustanove prevedu na dohodovni nain privreivanja, je u injenici da su dotadanji organizacioni oblici ovih ustanova i ostvareni privredni efekti, prevazili budetski nain rada, i da se ocenilo da bi kroz davanje vee samostalnosti navedenim organizacionim oblicima u narednom periodu, pored kvantiteta mogao

postii i mnogo vii kvalitet usluga. To je i ostvareno u periodu od 1974. do 1991. godine. Pored toga, budet sistema odbrane je bio

rastereen za oko 14.000 godinjih plata, jer su radnici u VDU bili u obavezi da sa osnovnim sredstvima koje im je drava dala na korienje, samo ostvaruju zarade. Vojne ustanove u periodu 1975 - 1986. posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, a 1986.

godine se donosi Pravilnik po kome i danas posluju.

Posle raspada SFRJ, odmaralita su pripala Republikama u okvirima ijih granica su i bila. Sva vojna imovina bila je predmet deobe na dravnom nivou (bive SFRJ).

Hoteli u Vrnjakoj Banji, hoteli na Tari i Karaorevo, su na teritoriji Srbije, u Crnoj Gori je Valdanos. Ostrvo cvea nije u funkciji, jer su tamo izbeglice od 1991. godine. Dalji opstanak i funkcionisanje zavisi od politikih okolnosti, ali i naina voenja procesa transformacije, gde su sve opcije mogue, poev od javnih preduzea pa do privatizacije. Od 90-tih godina, Vojni hoteli su se poeli oglaavati svojim turistikim ponudama i aranmanima za sve graane. U Saveznom Ministarstvu odbrane, 2002. godine, u sektoru za Graevinske urbanistike delatnosti, bilo je rei o prodaji zgrada Vojske Jugoslavije. Trebalo je da se oko 70% sume ostvarene od prodaje objekata upotrebi za reavanje stambenih problema pripadnika Vojske

Jugoslavije i zaposlenih u Saveznom Ministarstvu odbrane, a 30% za sanaciju i rekonstrukciju

Vojnih objekata. Vojni hoteli bili su izuzeti od te odluke. Objanjenje je bilo da su to

odmaralita turistiko-ekonomskog karaktera, otvorenog tipa, koje osim pripadnika VJ, mogu koristiti i ostali graani. Tako da su ti hoteli u tom trenutku bili izuzeti od privatizacije.

15 Videti opirnije: Mihi Ljubo dr, Kupari kod Dubrovnika, Vojno-ugostiteljska ustanova za odmor i rekreaciju Kupari, Kupari, 1973.


19

Najnovijim izvodom iz Pravilnika o Poslovanju, od juna 2006. godine, Vlada Republike Srbije (u

svojstvu Osnivaa), donela je Odluku o osnivanju jednolanog Drutva sa ogranienom odgovornou. Jedna od odredbi iz tog pravilnika je:

U cilju upravljanja i obezbeivanja ugostiteljskih i smetajnih kapaciteta za potrebe Ministarstva Odbrane i Vojske RS i treih lica u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima, Vlada RS uz saglasnost Ministarstva

Odbrane osniva jednolano Drutvo sa ogranienom odgovornou, koje e poslovati pod firmom: TARA-HOTELI' Bajina Bata.

Pretena delatnost Drutva je: Hoteli i moteli, s restoranom. U okviru nje Drutvo moe

obavljati sve Zakonom propisane delatnosti. Sve ostalo: proirenje delatnosti, prava, obaveze

i odgovornosti, upravljanje i zastupanje, obavlja Osniva, a na predlog Ministarstva Odbrane. S obzirom na lociranost ovih objekata i samim tim klimatske specifinosti, za oekivati je da e ovi hoteli biti razliito poseeni u odreenim godinjim dobima. Meutim, s obzirom na razliite savremene trendove, kongresni turizam, kao i posetioce kolskog uzrasta, koji se vezuju za

periode kolskih raspusta, situacija se ponekada i bitnije menja.

Turistika putovanja za ili van vremena godinjih odmora, sluila su ne samo boljem upoznavanju ljudi i druenju, ve i proirivanju vidika i prevazilaenju predrasuda o razliitostima naroda. To je bio razvoj svesti vojnih lica u kulturolokom smislu, a kroz odmor, rekreaciju i razvoj

zajednitva.

Poseta vojnim turistikim objektima od strane vojnih lica i njihovih porodica za vreme godinjih odmora podrazumevala je razliite finansijske aranmane. Naime, za porodice vojnih lica postojao je zaseban cenovnik, tj. cenovnik sa subvencionisanim cenama. Takoe, odreene kategorije vojnih lica iz grupe beneficiranog radnog staa, poput pilota i padobranaca, imale su u

potpunosti plaen boravak u vojnim turistikim objektima. Osim zatite standarda vojnih lica, ovo je bio i svojevrsni vid druenja, zbliavanja i razvijanja

jakih prijateljskih odnosa izmeu pripadnika JNA. Pripadnici vojske su bili cenjeni i to se pokazivalo kroz odreene privilegije koje su oni, opravdano, uivali.16 U skladu sa time, i danas su poznate teorije menadmenta koje se baziraju na druenju zaposlenih, ako prihvatimo to kao

dobar model uspenosti, onda moemo da shvatimo, izmeu ostalog, zato je vojska JNA bila jedna od najuspenijih u svetu.

16 Videti opirnije: Draker Piter, Moj pogled na menadment, Adies, Novi Sad, 2006. i Vukievi Slobodan, Menadment slobodnog vremena u turizmu, Podgorica, 2007.


20

2.Razvoj sadraja vojne turistike ponude

Socijalistika dravna zajednica jugoslovenskih naroda ustanovljena je zvanino 31. januara 1946. godine proglaenjem Ustava te zejednice. Time je zapoela nova faza razvoja vojske u svim segmentima, pa i vojno-turistikom. Objekti koje je vojska dobila na upravljanje nalazili su se na raznim lokacijama bive Jugoslavije,

od primorja do kontinentalnog dela drave. Zajednika karakteristika im je da su se svi nalazili na veoma atraktivnim lokacijama.

Vojne ustanove imale su, kao to je predhodno i navedeno, odmaralita na najboljim lokacijama, u

primorskom delu u Kuparima kod Dubrovnika, na Orebiu naspram Korule, kod Makarske-Bako polje, kod Rijeke Faani i Crikvenica, kod Tivta-Ostrvo cvea, Valdanos kod Ulcinja, zatim Skrad, Bigovo, Pula, Zadar, Duilovo kod Splita i druga.

Atraktivne lokacije u kontinentalnom delu koje su bile uzete za odmaralita Vojne ustanove, bile

su: Kopaonik, Tara, Jahorina, odmaralite na Rajcu, abljak, Rimske Toplice u Sloveniji, Bled,

Vrnjaka banja, Morovi, Karaorevo, Ohrid i slino. Takoe, VU raspolagala je velikim brojem samakih hotela koji su se (a i danas se nalaze), na atraktivnim lokacijama u centrima veih gradova poput Beograda, Zagreba, Nia i drugih. Naime, Vojska SFRJ posedovala je veliki broj samakih hotela, koji su imali inicijalno veoma praktinu namenu, a koja se ogledala u smetaju oficira usled prekomande u drugi grad rada velike SFRJ, u

situacijama dok jo uvek nije reeno njihovo stambeno pitanje.

Takoe, svaki grad koji je imao vojnu kasarnu, posedovao je i Dom gde su se odravale razliite kulturne sveanosti. Ukoliko se paljivije posmatraju, sa geografskog aspekta mesta na kojima se nalaze vojni hoteli,

odnosno njihov teritorijalni razmetaj - odmaralita, kampovi, domovi koji su se nalazili u svakom

gradu gde su postojale kasarne - zapaa se zavidna turistika ponuda. Atraktivnost ovih lokacija ogleda se u pogodnoj klimi, bogatoj flori i fauni, nasleu u kulturnom i istorijskom smislu i slino, to predstavlja i motive za putovanje i posetu odreenoj turistikoj destinaciji.

Isto tako, Vojska je imala turistiki potencijal u samoj injenici da su hoteli sa svojom lokacijom obuhvatali vie vrsta turizma: planinski, banjski, gradski, lovni, reni i nautiki, morski, zdravstveni, kongresni i slino.


21

Kada je kvalitet u pitanju, odnosno kategorizacija vojnih hotela, svi su uglavnom B kategorije,

odnosno sa dve i tri zvezdice, ali sa bogatim propratnim sadrajem i infrastrukturom. To su hoteli

sa terenima za sport: odbojku, fudbal, rukomet, koarku, atletiku i drugo. Pored toga, tu su bifei,

veliki vrtovi za odmor, restorani, bazeni i jo mnogo pogodnosti koje su pruali svojim

korisnicima. Iz dananje perspektive posmatrano, mnoge zemlje iz regiona i ire, mogle su da

pozavide takvoj lepezi turistike ponude u sastavu vojske SFRJ. Moe se zakljuiti da se bogatstvo vojne turistike ponude bive drave ogledalo u tadanjim realnim mogunostima zadovoljenja potreba turista, imajui u vidu da Krapf kao ustanove, delatnosti i zanimanja koja direktno podmiruju potrebe turista navodi:17

1. hotele, restorane, kafee, barove itd;

2. trgovine, posebno za prodaju suvenira, novina, fotografija, knjiga, tekstila, cigareta,

asovnika, sportske robe, cvea, voa i pekarskih prooizvoda, zatim poslastiarnice, parfimerijske radnje, saloni za ulepavanje, juvelirske radnje, prodavnice antikviteta itd;

3. banke i osiguravajuce institucije;

4. slobodne profesije: lekari, advokati itd;

5. pomona zanimanja potrebna turistima: razne sportske institucije, vodii itd. i 6. institucije za zabavu: pozorita, kabarei, kasina, festivali i slino.

Vojni hoteli sa svijim bogatim sadrajem pruali su potpun doivljaj i odmor svojim posetiocima.

S obzirom da se od godinjeg odmora oekuju odmor, zabava i druenje, upravo to su postojei kapaciteti i pruali svojim korisnicima. Sve od ponude hotela u civilstvu, pruali su i vojni

turistiki kapaciteti, pa ak i korak ispred. Hoteli u vojnoj reiji pruali su izmeu ostalog i jedan segment sigurnosti koji se retko gde, u drugim hotelima, mogao nai. Imajui u vidu prostornu veliinu bive SFRJ, pored razliitosti u kulturnom smislu, podrazumevala se i raznolikost u klimi i geografskim specifinostima pojedinih podruja. U tom smislu, vojna turistika ponuda obuhvatala je i more i planine i jezera, omoguavajui tako specifian odmor, nova iskustva i doivljaje koji se itav ivot pamte. Ovo je naroito vano imajui u vidu da je oigledno da su turisti sve vie i vie orjentisani ka prilagoenim paketima usluga, trudei se da zadovolje razliite potrebe u toku jednog putovanja, kao to su upoznavanje sa lokalnom kulturom i okruenjem, a u isto vreme upranjavajui i aktivan odmor. Turisti oekuju neposrednija iskustva kako bi se kompletno identifikovali sa 17 Unkovi Slobodan dr, Bojan Zeevi dr, Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2009., str. 42


22

kulturom neke destinacije ili ponuenim aktivnostima. Turistike destinacije i preduzea zato moraju ponuditi turistima tzv. ,,totalno iskustvo'' ili ,,potpuni doivljaj''. 18

Pored toga to su u okviru vojne turistike ponude prednost i subvencionisane cene imala vojna lica i njihove porodice, svoju bogatu ponudu vojni hoteli pruali su i ostalom graanstvu. Takoe, i lokano stanovnitvo je imalo viestruku korist, a najzanaajnija je to je radno sposobno stanovnitvo nalazilo posao upravo u vojnim hotelima. Time se doprinosilo ne samo socijalnoj

sigurnosti, ve i preovlaujuem stavu da je u odreenom smislu, prestino raditi pri vojsci. Zemlje iz okruenja su takoe imale raznovrsnu ponudu u turistikim kapacitetima, ali ni blizu bogatu kao SFRJ.

Meutim, danas ne treba zaboraviti da oblici uspenog praenja tendencija na turistikom tritu, velikim delom zavise od hotelskih i njima slinih osnovnih kapaciteta.19 Prilagoavanje trinim tendencijama u tom smislu, odnosi se pre svega na izbor vrste i kategorije klasinog hotelskog objekta, ime se odmah postavljaju i osnove kvaliteta usluga u njemu, ali i na iznalaenje novih formi smetaja uopte, koji mogu da ukljuuju i druge uesnike van preduzea i obezbede njihovo prisustvo u poslovima i na meunarodnom turistikom tritu. Najvaniji trendovi (i odgovarajue promene) koje su u ponudi hotelskih preduzea ispoljeni u prethodnim godinama, ali su i dalje aktuelni, mogu da se grupiu u pogledu:20

- namene i sadraja

- veliine objekta.

Obe grupe istovremeno su protkane odgovarajuim promenama kvaliteta usluga, odnosno njegovom poboljanju i prilagodavanju vrsti hotelskih objekata.

- Namena i sadraj objekta:

formiranje i razvoj hotelskih klubova (sport; ekskluzivnost), resort objekti i centri (rekreacija i zabava u odgovarajuim destinacijarna), za razne skupove (konvencije i konfercncije), luksuzni i jeftini (budget) hoteli.

- Veliina objekta: 18 Unkovi Slobodan dr, Bojan Zeevi dr, Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2009., str. 426 19 Npr., preko 1,7 miliona hotelskih leaja ine 52% ukupne smetajne ponude u Italiji, dok 651 hiljada hotelskih kapaciteta predstavlja 56% te iste ponude u Australiji. 20 ai K., Poslovanje preduzea u turizmu, Ekonomski fakultet, Beograd, 1995., str. 86-96


23

manji (porodini) hoteli, mega hoteli.21

Trenutno, u Evropi postoji lanac vojnih hotela lanica NATO snaga pod imenom CLIMS. On podrazumeva svojevrsni vojni hotelski klub, koji omoguava lanicama NATO-a tj. pripadnicima njihovih vojnih snaga, korienje hotela iz vojne turistike ponude, a koji stoje na raspolaganju vojnim licima iz zemalja lanica. Imajui u vidu navedeno, trenutni potencijal Republike Srbije u tom pogledu je na zavidnom nivou. Potrebno je postojee kapacitete kvalitativno prilagoditi zahtevima savremenog turistikog trita u oblasti vojnog turizma.

21 Od 12 najveih hotela na svetu ak 8 se nalazi u Las Vegasu (SAD) i ine jednu treinu ponude. U pomenutom gradu ima ukupno 17 hotela sa vie od 1000 soba.


24

III NAIN ORGANIZOVANJA I UPRAVLJANJA TURISTIKIM OBJEKATIMA U VLASNITVU VOJSKE NEKAD I SAD


25

1. Kvalitet turistike ponude i njihovo stanje u vlasnitvu Vojske RS

Turistika tranja naputa ustaljene i standardne oblike svog ponaanja, jer se javljaju nove potrebe i zahtevi. Turisti zahtevaju sasvim drugaiju kombinaciju elemenata iz domena usluga koje konzumiraju u svom slobodnom vremenu. U sutini, radi se o potrebi da se izmene osobine

i kvalitet turistikog vremena. Supermacija slobodnog vremena nad radom i novcem otvara pitanje kako da homo turisticus proiri svoj horizont i upozna, ne samo prirodne atraktivnosti

datog prostora, ve i kulturno-istorijsko naslee i antropogene faktore (gastronomija, folklor, jezici, proizvodnja karakteristinih proizvoda za dato podruje i slino). Savremenom homo turisticusu potrebno je mnogo vie nego do sada. On trai razumevanje sveta u kome ivi,

sadrajan odmor, humanost, prijateljstvo, edukaciju, ljude sline sebi.22 Jasno se zapaaju novi zahtevi i potrebe za provoenjem slobodnog vremena u smislu: poveanja ivotne radosti i zadovoljstva kao pandan na neodgovarajue uslove

svakodnevnog ivota,

beg od civilizacije, visokog stepena industrijalizacije, motorizacije, buke, zagaenja u svakom pogledu,

odvajanja od prirode rada, masovne nezaposlenosti, ratne opasnosti i slino.

Sa druge strane, atraktivnost destinacije23 (dogaaja) odreuje cenu koju je trite spremno da plati, odnosno napore koje su turisti spremni da podnesu, kako bi je posetili (doiveli). Nivo

atraktivnosti direktno odreuje i nivo lojalnosti, odnosno preporuka za posetu destinaciji.24

Za procenu efikasnosti, efektivnosti i ekonominosti mnogih institucija i organizacija u svakom drutvu vano je poznavanje ekonomskog potencijala (prirodnog bogatstva i raspoloive

proizvodne snage) i uslova za ekonomski razvoj, zatim stanje i perspektiva privrednih,

drutvenih, politikih i drugih faktora i njihov meusobni odnos, kao i moralni kvaliteti

22 erovi Slobodan, Strategijski menadment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 55 23 Destinacija se smatra lancem odnosno nizom povezanih aktivnosti, koje su potrebne da bi se stvorila i na tritu ponudila vrednost superiorna onoj koju nudi konkurencija. Izvor: erovi Slobodan, Strategijski menadment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 192 24 Ibidem., str. 187


26

zaposlenih lanova organizacija sveta rada koji su od presudne uticajnosti za dosezanje ekonomskih optimuma (sniavanja proizvodnih trokova i uveavanje profitabilnosti).25

U menadmentu turistikih preduzea posebno je znaajno balansiranje efikasnosti i efektivnosti. Naime, hotel moe imati izuzetno niske trokove-efikasnost i na prvi pogled, uspeno poslovanje je

izgledno, meutim zbog loe pozicije, ukoliko je udaljen od glavnih saobraajnih tokova, ili na neafirmisanoj destinaciji, iako ima prednost u trokovima, njegova prodaja e biti nedovoljna-neefektivna i nee uspeno poslovati. Takoe, slino je i kod putnikih agencija. Naime, putnika agencija ima vrlo nisku cenu paket aranmana efikasno, meutim ne postoji potranja za tom destinacijom-neefektivno i agencija e na tom projektu iskazati gubitak.26 U tom smislu, neizostavno se mora govoriti o strategiji u turizmu.27

Po Milisavljeviu, strategijski plan ukljuuje: trine uslove, potrebe potroaa, konkurentske snage i slabosti, ekonomske i pravne uslove, tehnoloki razvoj i raspoloivost izvora.

Strategijske odluke se donose u uslovima visoke neizvesnosti, odnosno u uslovima nepoznavanja

svih relevantnih relacija i injenica. Strategije se mogu oblikovati sledeim metodama: planiranjem, preduzetnitvom, ideologijom, metodom kiobrana, metodom procesa, nepovezanim metodom,

metodom konsenzusa i metodom nametanja.28

Od osamostaljivanja Srbije i proglaenja Ustava do danas, u vojsci RS dogaali su se razliiti ciklusi. Posle graanskih ratova, koji su se odigrali na teritoriji tadanje dravne zajednice, poeo je jako teak i konfuzan period za turistike vojne objekte.

Turistiki objekti, poput hotela, odmaralita i samakih hotela, korieni su kao prihvatilite za izbegla i raseljena lica sa ratom zahvaenih podruja. Ti kapaciteti su u ovakvim okolnostima pre svega ustupana porodicama vojnih lica, a zatim i civilnom stanovnitvu.

25Prof. dr Miljevi Milan, Poslovna etika i komuniciranje, Mladost Grup, Beograd, 2010., str. 50. 26 Cerovic Slobodan,Strategijski menadzment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. , str. 107 27 Strategija je re grkog porekla (strategos - vojskovoa) i pozajmljena je iz vojne terminologije (vetina generala), a oznaava granu ratne vojne vetine koja se bavi primenom i upotrebom oruanih snaga kao celine na ratitu, radi postizanja ratnog cilja. U tom smislu, strategija je nauka i vetina korienja naina da se ostvare ciljevi, te strategija predstavlja racionalno reagovanje preduzea na dogaaje u sredini u kojoj obavljaju svoju poslovnu aktivnost. Izvor: Milisavljevi M., Todorovi J., Strategijsko upravljanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 1991., str. 4-7 28 Asch B.., Strategic Management, Mc. Millan, London, 1995., str. 221.


27

Kako je vreme odmicalo, a alternativno reenje nije postojalo niti se na njegovom reavanju

radilo, ti ljudi su uglavnom ostajali u ovim objektima. Iako su kapaciteti nekadanje vojne

turistike ponude pomogli pri smetaju i pruanju makar privremenog doma za stanovnitvo koje je stihijom rata svoja ognjita izgubilo, to je iz perspektive turizma dravu ostavilo bez prihoda

koju je ova grana nekada ostvarivala, to je vodilo neminovnom propadanju ovih objekata.

Objekti su vidno ruinirani. Bilo je gotovo nemogue obezbediti stanove za sve, imajui u vidu priliv izbeglog stanovnitva sa jedne, i ve postojei broj vojnih lica bez reenog stambenog pitanja sa druge strane. Stvorio se efekat bezizlazne situacije, koju je bilo gotovo nemogue reiti a da neko ne ostane povreen. Kvalitet vojne turistike ponude u Srbiji u jednom trenutku je bio ne samo zabrinjavajui, ve se moglo rei da nije vie ni postojao. Vojska se borila sa raznim problemima i traila reenje. Na svu sreu ostali su hotelski kapaciteti koji su imali nadu da e jednog dana biti renovirani i da e krenuti u korak sa postojeom turistikom tranjom na domaem tritu. Prioritet, u tom trenutku je bio pridobiti domaeg turistu, koji zbog oteanih uslova putovanja u inostranstvo i sankcija ostaje u zemlji. Uprkos krizi koja je bila prisutna u drutvu, politici i

ekonomiji, sa svim svojim negativnim uticajima na turizam, dobrom poslovnom politikom i

uvoenjem inovacija u poslovanju, znatno je unapreeno poslovanje vojnih turistikih objekata. Svi vojni turistiki objekti su otvoreni za iroko turistiko trite.


28

1.1. Vojna Ustanova Tara

Jedna od lokacija vojne turistike ponude Republike Srbije je i VU Tara.29 Turistika privreda Tare zadrala je organizacionu strukturu, karakteristinu po usitnjenosti. Nedostaje jedna jaka organizacija koja bi unela savremene marketinke trendove u poslovanju, povezala se sa drugim

privrednim granama i tako doprinela brem razvoju turizma.30

Sadanju organizacionu strukturu turistike privrede Tare ine sledee organizacije:

1. Preduzee Vojna ustanova Tara sa 636 leajeva. U okviru koje posluju:

- hoteli Omorika i Beli bor,

- hotel Javor,

- umska kua i - restoran Jeremiak.

2. Preduzee Nacionalni Park Tara sa 60 leajeva i to rasporeenih u :

- motelu Lovaki dom i lovakoj kui Predov Krst i - planinarskom domu Predov Krst

3. Elektroprivreda Srbije od skora je vlasnik hotela Jezero (a nekada je poslovao u okviru

Inex hotela kao i hoteli Vrelo, Tara i vila Drina. U hotelu Vrelo i vili Drina do

skora su bile smetene izbeglice i raseljena lica sa Kosova). Hotel Jezero raspolae i sa

10 bungalova, od kojih je 5 dvokrevetnih, a 5 etvorokrevetnih.

29 Planina Tara se nalazi na granici izmeu Republike Srpske i Crne Gore. Granina podela iako ide grebenom, administrativna je i mehanika, mada se moe konstatovati i izvesna razlika prirodnih karakteristika podruja. Reljef i prirodni ambijent Tare prelazi mestimino i sa druge strane granice, inei organsku celinu sa podrujem. Planina Tara je administrativno podeljena izmeu optina Uice i Bajina Bata. To vai i za prostor Nacionalnog parka, s tim to optinska granica ne predstavlja nikakvu prepreku u razvoju turizma, naprotiv, kroz sinhronizaciju odreenih akcija mogu se postii bolji rezultati turistike valorizacije. 30 Dalje u tekstu videi opirnije: Petkovi Mirjana, Mesto vojnih odmaralita u turistikoj ponudi Srbije i Crne Gore, odbranjena magistarska teza, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2006. godina


29

4. Beogradsko deje odmaralite na Mitrovcu ima 715 leaja u centralnom objektu sa est paviljona, a u njegovom vlasnitvu je i restoran Kaara.

5. Preduzee Javor iz Beograda ima planinarski dom sa 22 leaja.

6. Privatni motel Dogazi ima 40 leaja.

7. Restorani Plaa i Vrelo (nekada vlasnitvo Inexa) na Perucu, kao i restoran Kaara (nekada vlasnitvo Beogradskog dejeg odmaralita) na Mitrovcu odnedavno su u privatnom vlasnitvu.

Tabela 3. - Smetajni kapaciteti na Tari

objekat vrsta br. soba br. leaja br.stolica vlasnik Omorika hotel 166 345 1500 VU Tara Beli bor hotel 125 227 650 VU Tara Javor hotel 30 51 120 VU Tara Predov krst motel 15 53 74 NP Tara Jezero hotel 30 70 180 EPS Deje odmaralite na Mitrovcu 105 715 400

Centar dejih odm. Beograd

Dogazi motel 12 68 Privatno Tabela 4. - Vrsta i broj smetajnih jedinica u hotelu Omorika

smetajna jedinica b r. smet. j ed. uk.leaja Ap/prezident 2 4 apartmani 8 8 jednokrevetne 31 31 dvokrevetne sa l. 46 82 dvokrevetna 43 86 trokrevetna 13 39 etvoro kre vetne 16 64

dupleks (bez terase) 3 4 9 12

UKUPNO 166 345


30

Hotel Omorika smeten je na najlepem delu planine Tare, na Kaluerskim Barama na 1059 m nadmorske visine. Hotel je sa tri zvezdice. Otvoren je 1977. godine i raspolae sa 345 leaja. U

okviru hotela je zatvoreni bazen, restoran, trim kabinet, sala za stoni tenis, automatska kuglana. U

hotelu je smetena i prodavnica suvenira, tampe i frizerski salon. U okolini terena su tereni za male

sportove, trim staze duge 1600 m i vie od 10 km ureenih etnih staza, neto dalje je i benzinska pumpa.31

Hotel Beli Bor je otvoren 1980. god. Danas ima dve zvezdice. Smeten je na mestu

Radmilovac. Od hotela Omorika udaljen je 4,5 km sa kojim je povezan modernim putem i

peakom stazom. Hotel ima moderno opremljenu kafanu sa 250 mesta, dva aperitiv bara, deju sobu, biblioteku, bioskopsku dvoranu sa 250 mesta. U blizini hotela su koarkaki, fudbalski i drugi tereni. Hotel

raspolae sa 227 leaja u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama.32

Tabela 5. - Vrsta i broj smetajnih jedinica u hotelu Javor

smetajna jedinica br.smet.jedinica uk.leaja jednokrevetne 9 9 dvokrevetne 21 42

UKUPNO 30 51

Hotel Javor je otvoren 1968. godine. Smeten je na Kaluerskim Barama u neposrednoj blizini hotela Omorika. Raspolae sa 51 leajem u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama. U okviru

hotela je restoran koji slui nacionalna i domaa jela i specijalitete. Dom raspolae sa 7 dvokrevetnih, trokrevetnih i estokrevetnih soba, koje su kompletno opremljene kuhinjom, dnevnim

boravkom, toplom i hladnom vodom.

Hotel Tara je smeten u ljivovici. Raspolae sa 120 leajeva, restoranom, letnjom terasom, salom

sa zabavnim aparatima. U zimskom periodu nudi dva ski-lifta i skije za iznajmljivanje. Ovaj hotel

je od 1994. godine MUP Republike Srbije uzeo za svoje potrebe. Nije izvrena kategorizacija hotela.

Trenutno je van funkcije jer je pod sudskim sporom.

31 Neovi I. 1988; Vojna ustanova Tara" Bajina Bata, Bajina Bata, str. 2 32 Ibid.


31

Planinarski dom Predov Krst se nalazi na veoma atraktivnom delu Tare - Predovom Krstu.

Raspolae sa 20 leaja, dnevnim boravkom sa kuhinjskom opremom i kupatilom. Ovde je i lovaka kua sa 22 leaja, opremljenih kuhinjom, restoranom, terasom, i prijatnim kutkom sa kaminom.33

Svoj zlatni period u razvoju Tara je imala 1981. godine kada je proglaena Nacionalnim parkom pa do

1992. godine.34 Ekonomska, politika i drutvena kriza imale su negativne posledice po turizam. Rat u okruenju, inflacija u zemlji uticali su da se na Tari 1993. godine realizuje

najmanji broj noenja. Od 1995. god. Tara belei neznatan porast u prometu turista u objektima Vojne ustanove Tara. Meutim, ipak daleko ispred svojih konkurenata na Tari. Interesantna za analizu i svakako za ugostiteljske objekte na Tari bila je 2002. godina. Tu se

belei gotovo duplo vei promet turista i noenja u odnosu na 2001. godinu u Omorici. Predpostavka je da je uzrok tome malo izraenija rastereenost ljudi, poveanje standarda, ali i jedna vrsta relaksacije nakon burne 2-3 godine tekog ivota u uslovima straha i

nesigurnosti koji su postojali u zemlji.

U 2003. godini belei se ponovo pad broja turista. Da li je uzrok tome opta smanjena

tendencija turistikih kretanja ili je uzrok slab marketinki nastup na tritu, ili pak pad standarda, moglo bi se ispitati kada bi se propratila kretanja turista u itavom regionu. Podaci u 2004. godini, govore o veoj poseenosti objekata Vojne ustanove Tara u toku letnjih i zimskih meseci, ali i perioda koji se poklapaju sa danima kolskih raspusta. Uvia se da Tara sve vie dobija turistiko-rekreativni karakter, ali namenjen prvenstveno deci. Nekada to nije bilo tako i u strukturi turista dominirale su posete porodica. Interesantan je i

podatak iz 90-tih godina koji kae da je vremenska distribucija turista veoma povoljna u toku

cele godine i gotovo ujednaena. Danas je izraen mali broj noenja tokom meseca marta i pogotovo novembra kada se hotel vrlo esto i zatvara. Vrlo je slina situacija to se raspodele gostiju tie u odreenim godinama, ali i raspodela po mesecima, vrlo je slina i za Beli Bor i Omoriku. Inae, februar, april, maj i oktobar su najposeeniji meseci u toj 2004. godini. Iznenauje gotovo duplo manji broj gostiju u januaru u odnosu na februar, ili npr. u novembru u odnosu na oktobar. Meutim, ono to razlikuje Beli Bor od Omorike je starosna struktura gostiju i upravo to je razlog za ovakvu raspodelu gostiju. Dok je Omorika preteno bazirana na

33 Josipovi M. 1998., Boravak i poseta Nacionalnom parku Tara, Nacionalni park Tara, Bajina Bata, str. 2 34 U ovom periodu, u 1988. godini ostvaren je i rekordan broj noenja, ak 415.094. Izvor: Petkovi Mirjana, Mesto vojnih odmaralita u turistikoj ponudi Srbije i Crne Gore, odbranjena magistarska teza, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2006. godina


32

smetaju odraslih grupa (kongresi, seminari i porodice), Beli Bor je vie odmaralite za goste

kolskog i predkolskog uzrasta.

Tabela 6. - Promet turista u hotelima Vojne ustanove Tara:

GODINA DOMAI STRANI UKUPNO Br.turista Br.noenja Br.turista Br.noenja Br.turista Br.noenja

1992. 28.559 177.138 60 238 28.619 177.371 1993. 33.161 74.447 13 71 13.174 74.518 1994. 19.363 102.470 176 556 19.539 103.026 1995. 24.929 124.842 193 402 25.122 125.244 1996. 29.128 129.165 270 494 29.398 129.659 1997. 31.978 156.040 117 331 32.095 156.371 1998. 44.712 135.445 44 518 45.016 218.219 1999. 33.603 143.017 178 580 33.781 143.597 2000. 40.515 160.826 374 1.187 40.889 162.013 2001. 43.534 192.611 521 1.935 44.055 194.546 2002. 43.475 ] 82.732 851 2.477 44.326 185.209 2003. 40.135 173.403 416 1.129 40.551 174.532 2004. 43.542 153.854 53 1 535 44.065 155.584 2005. 41.679 159.947 2.135 6.461 43.814 166.408

Izvor podataka: Centar Vojnih odmaralita Beograd.

Danas se VU Tara35 nalazi u solidnom stanju i postie izuzetne poslovne rezultate. Vojska ulae

napore da odri dostignuti nivo kvaliteta ugostiteljsko-turistikih usluga u postojeim objektima. VU Tara je 2007. godine zavrila uvoenje standarda ISO 9000 (sistem menadmenta kvalitetom), ISO14000 (sistem zatite ivotne sredine) i ISO 18000 (sistem bezbednosti i zdravlja na radu), kao

i HCCP (sistem bezbednosti hrane).

Za primenu visokog standarda kvaliteta ISO 9000 i HACCP u ugostiteljstvu i turizmu, VU Tara

je dobila specijajno priznanje ,, Zlatno turistiko srce 2008''. Meunarodni centar za razvoj turizma i ugostiteljstva SACEN International, ovo prestino priznanje, uruio je VU 22. maja 2009. godine u hotelu ,,Kontinental'' u Beogradu, a hoteli ,,Omorika'' i ,,Beli bor'' , prvi su u

regiji jugoistone Evrope svoj rad zasnovali na tim principima.

35 Dalje u tekstu videti opirnije: www.hotelitara.rs/vesti/?p=42, preuzeto 24.05.2010.


33

1.2. Vojna Ustanova Vrnjaka Banja

Banjski turizam je poseban i dosta rairen vid motivskih kretanja. Dugi boravci i relativno

ravnomernija raspodela prometa po mesecima su specifina obeleja banjskog turizma. Dugi boravci kriju u sebi ne samo rekreativnu, ve i leilinu funkciju termomineralnih izvora, ije su atraktivne osobine, takoe, postojane u toku godine; upravo, mogunost da se termo-mineralne vode koriste i u leiline, i u rekreativne svrhe tokom cele godine, odraava se i na ravnomerniju raspodelu prometa po mesecima. Banjska turistika kretanja, zahvaljujui ne samo rekreativnoj i leilinoj ve i privrednoj funkciji termomineralnih voda (zimske cvetne bate, rano povre i sl.), ubrajaju se u kretanja sa najraznovrsnijom strukturom ekonomskom, socijalnom, starosnom

itd. Zakljuak je da banje raspolau mogunostima za formiranje raznovrsne turistike ponude. U vezi s tim, proizilazi da su i specijalizacija, i urbanistiko-prostorna individualizacija, osnova koncepcije razvoja banjskog turizma, i nain da se jo vie omasovi ova vrsta kretanja.36 VU ,,Vrnjaka Banja''37 obuhvata hotel ,,Brezu'' i ima tri zvezdice. Hotel je imao odreenih potekoa u ranijem periodu, u pogledu statusa, to je sada regulisano i hotel radi kao vojno dohodovna ustanova veoma zadovoljavajue. Ovo je hotel sa modernom infrastrukturom, izuzetno pogodan za odmor i rekreaciju, odravanje seminara i kongresa. Blizu je izvora tople vode, u

centru banje, na centralnoj promenadi. Vrnjaka Banja, sem rekreacije, prua i zdravstveni turizam, obzirom da se ovde uspeno lee razliita oboljenja (dijabetes, reuma). U razvoju balneoterapije38 Vrnjake Banje, izdvojeno je pet karakteristinih perioda. Prvi period poinje ezdesetih godina XIX veka i traje do Prvog svetskog rata. Obeleila su ga nastojanja tadanjeg Osnovatelnog fundatorskog drutva lekovite kiselo-vrue vode, da se

36 Lazi Lazar, Kristina Koi, Turistika geografija, Prirodno-matematiki fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2004., str. 67 37 Vrnjaka Banja je smetena u centralnom delu Zapadnog Pomoravlja u dolini Vrnjakog potoka , koji je desna pritoka Zapadne Morave. Od Beograda je udaljena 210 km, Kraljeva 25 km i Trstenika 12 km. Zapadno Pomoravlje, kome pripada Banja, ima dobre komunikacije. Asfaltni put i pruga spajaju Stala i Poegu. Kroz ovu subregiju vodi deo barske pruge, a presecaju je i umadijski put i pruga i barski put, kao i magistralni put Beograd-Petrovac na moru. Kraljevo je jedna od najznaajnijih saobraajnih raskrsnica Srbije. U njemu se stiu komunikacije iz svih pravaca. Istonom polovinom subregije vodi kruni put i pruga Beograd-Kraljevo-Stala-Beograd. Izvor: Petkovi Mirjana, Mesto vojnih odmaralita u turistikoj ponudi Srbije i Crne Gore, odbranjena magistarska teza, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2006. godina 38 Korienje mineralne vode u doba vladavine Rimljana je potvreno 1924. godine. Josif Pani je zakljuio da ona sadri 2,51 g/kg stalnih sastojaka i da je teko uporeivati je sa drugim termomineralnim vodama. Ove beleke Josifa Pania predstavljaju poetak odreivanja medicinskih indikacija za leenje termomineralnom vodom sa izvora u Vrnjcima, to je bio jo jedan korak napred u razvoju i definisanju zdravstveno-leiline funkcije ovog lokaliteta. Ibid.


34

organizovanije pristupi ureenju prostora i korienju postojeih izvora. Struno, ovu fazu je obeleio detaljan i iroko obuhvatan prikaz Banje, lekara oke Jovanovia, objavljen 1900. godine u Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo.

Drugi period obuhvata godine izmeu Prvog i Drugog svetskog rata i odlikuje se usponima i padovima prometa, ali i sve jasnijim shvatanjem da je Vrnjaka Banja jedna od najlekovitijih kod nas.

Trei period traje od osloboenja u Drugom svetskom ratu do 1962. godine. Istie se pojavom nekoliko lekara i naunika koji objavljuju brojna fundamentalna, eksperimentalna istraivanja i rezultate istih publikuju u veem broju asopisa. Time je dat poseban znaaj balneologiji u celini i Banji posebno.

etvrti period obuhvata vreme od 1963. do 1976. godine. Krai od prethodnog, vodi ka uobliavanju koncepcije o kompletnoj sadrajnoj sutini banjskog leenja. Prvog novembra 1976. godine poeo je da funkcionie Zavod za prevenciju, leenje i rehabilitaciju oboljenja organa za varenje i eerne bolesti Vrnjaka Banja, ime je oznaena peta faza razvoja koja traje i do danas. Formirano je i deje odeljenje, a viestruki efekti postignuti su potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa Medicinskim fakultetom.

Zavod za prevenciju, leenje i rehabilitaciju oboljenja organa za varenje i eerne bolesti je najvei te vrste kod nas. Pored ostalog ima i sledee celine i objekte:

- Ambulantnopolikliniko odeljenje sa ambulantom za decu, - Ginekoloko-Terapeutsku ambulantu,

- Odeljenje za inhalaciju,

- Mineralne izvore Jezero, Snenik i Slatina,

- Termomineralno kupatilo sa 50 kada,

- Odsek za dijetetiku,

- Rentgenoloko odeljenje,

- Specijalistiko-dijagnostiku slubu, sa specijalistikim ambulantama, - Kabinet za ultrazvunu dijagnostiku, - Kliniku i biohemijsku laboratoriju, - Kabinet za refleksnoterapijsku akupunkturu,

- Odeljenje funkcionalne dijagnostike sa kabinetom za kardiovaskularna ispitivanja i

- Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju sa odeljenjem za hidroterapiju,


35

elektroterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, i druge medicinske procedure.39

Tabela 7. - Broj turista u Vojnoj ustanovi Breza u Vrnjakoj Banji

GODINA DOMAI STRANI UKUPNO broj gostiju broj pansiona broj gostiju broj pansiona broj gostiju broj pansiona

1992. 16.905 96.598 209 388 17.114 96.986 1993. 19.873 68.665 258 686 20.131 69.351 1994. 18.595 62.072 387 1.206 18.982 63.278 1995. 17.606 55.543 472 950 18.078 56.493 1996. 17.247 54.427 623 1.329 17.870 55.756 1997. 17.927 58.079 837 2.136 18.764 60.215 1998. 20.643 67.906 520 1.204 21.163 69.110 1999. 13.600 49.354 254 757 13.854 50.111 2000. 13.516 61.045 606 1.243 14.122 62.288 2001. 11.370 50.440 703 1.909 12.073 52.349 2002. 13.497 59.262 928 2.321 14.425 61.583 2003. 14.951 68.189 993 2.683 15.944 70.872


Vidimo da nema skokovitih razlika u broju turista i ostvarenih noenja. Jasno se izdvajaju godine sa neto veom posetom turista, a to su 1993. i 1998. godina. Posle ratnih deavanja u Hrvatskoj i Sloveniji, ostavi bez Hrvatskog primorja i sigurnosti posete, jedan broj turista

opredeljuje se i za banjski turizam.

Interesantan je broj stranih gostiju, koji se nakon 2000. godine poveao za tri, pa i etiri puta, to je u direktnoj vezi sa otvaranjem nae zemlje prema zemljama EU i nestajanjem izolacije.

39 Stankovi M. S. 1994., Vrnjaka Banja, turistiko geografska monografija, Srpsko geografsko drutvo, posebno izdanje, knjiga71, Beograd, str. 52


36

Tabela 8. - Proseno zadravanje turista i iskorienost kapaciteta Vojnog odmaralita hotel Breza

GODINA

Proseno zadravanje

(u danima)

Iskorienost kapaciteta

(u danima)

Iskorienost kapaciteta

(u %)

1992. 5,7 301 82 1993. 3,4 215 59 1994. 3,3 196 54 1995. 3,1 175 48 1996. 3,1 173 47 1997. 3,2 205 56 1998. 3,3 235 64 1999. 3,6 169 46 2000. 4,4 210 58 2001. 4,3 179 49 2002. 4,3 217 59 2003. 4,4 254 70


Primetno je proseno zadravanje u hotelu Breza izmeu 4 i 5 dana, to je postalo i trend za itavu Banju. Meutim, nekada to nije bilo tako. Prve godine i decenije razvoja Vrnjake Banje, kao centra sa naglaenom zdravstveno-leilinom funkcijom, bile su karakteristine po velikoj duini boravka gostiju. Re je o onima koji su dolazili radi leenja, uglavnom u letnjim mesecima i zadravali se najpre 30, a zatim neto manje dana. Tokom vremena broj posetilaca Vrnjake Banje se poveavao, ali se smanjivala duina prosenog boravka. Tako je ona sa 30 dana opala na 21 dan. ini se da je to posledica odomaenog pravila, da je najbolje banjsko leenje ono koje traje tri nedelje. U peridu 50-tih i 60-tih godina XX veka, prosean boravak posetilaca smanjio se na 15 dana. Znai za nepunih devet decenija on se prepolovio i samim tim uslovio i nov nain organizacije gotovo svih slubi i ivota u Banji uopte. Do breg i znaajnijeg pada prosene duine boravka ne samo u Vrnjakoj nego u svim banjama Srbije dolazi sedamdesetih godina prolog veka.


37

Ako napravimo poreenje sa ukupnim prometom turista u Vrnjakoj Banji i sagledamo uee Breze u ukupnom prometu turista, zapaa se njegovo znaajno uee u odnosu na ostale hotele.

Tabela 9. - Promet turista u Vrnjakoj Banji i hotelu Breza

Godina

Vrnjaka Banja (ukupno)

Hotel Breza (ukupno)

Breza %

turisti noenja turisti noenja turisti noenja 1994. 102.425 494.116 18.982 63.278 18,5 12,8 1995. 94.800 471.089 18.078 56.493 19,06 11,9 1996. 84.801 404.469 17.870 55.756 21,07 13,7 1997. 98.385 455.959 18.764 60.215 19,07 13,2 1998. 107.317 553.830 21.163 69.110 19,7 12,4 1999. 75.061 390.134 13.854 50.111 18,4 12,8 2000. 92.050 497.088 14.122 62.288 15,3 12,5 2001. 87.304 424.616 12.073 52.349 13,8 12,3 2002. 103.588 481.599 14.425 61.583 13,9 12,7 2003. 132.027 499.563 15.944 70.872 12,07 14,1

Izvor podataka: Turistiko Sportski centar Vrnjaka Banja.

Uee Breze u ukupnom prometu turista i broju realizovanih noenja je u proseku 17% . Pojedinih godina to uee penje se i do 21%, to predstavlja znaajno i vano uee ovog hotela u ukupnom broju turista. Nekakav minimum je 12,07% i ono to je zabrinjavajue je da taj udeo od 2000. godine postaje sve manji, to se dovodi u vezu sa konkurentnou ostalih hotela u Vrnjakoj Banji i dobrim marketinkim nastupom. Naroito veliki konkurenti hotela Breza su hoteli Fontana i Zvezda. Slina situacija je i sa brojem realizovanih noenja, koji se u proseku kree oko 12%.

Taj odnos, tj. takvo procentualno uee Breze zadrava se i ako sagledamo raspodelu turista u pojedinim mesecima u Vrnjakoj Banji, tj. u odnosu na sve hotele, evo gde je mesto Breze:


38

Tabela 10. - Promet turista u Vrnjakoj Banji u decembru 2005.godine:

Ime objekta posetioci noenja domai strani ukupno domai strani ukupno

Fontana 987 95 1.082 1.830 132 1.962 Sloboda 46 0 46 188 0 188 Zvezda 1.269 63 1.332 2.525 138 2.663

Aleksandar 38 6 44 73 8 81 Vila San 48 13 61 84 41 125 Jezero 50 0 50 150 0 150

SP.Bolnica 1.382 34 1.416 7.293 86 7.379 ODM.TP 174 5 379 404 50 454

TSC 3.024 0 3.024 7.921 0 7.921 Promenada 381 0 394 589 0 589 Pot.dom 168 9 177 256 14 270

Breza 1.245 53 1.298 2.668 96 2.764 Slavija 409 21 430 1.189 76 1.265 Slatina 90 12 102 290 36 326

Vila Luks 14 5 19 16 5 21 UKUPNO 9.325 316 9.641 25.476 682 26.158

Izvor podataka: Turistiko Sportski Centar Vrnjaka Banja.

I ovde je, blizu 14% uee Breze u ukupnom turistikom prometu meseca decembra 2005. godine. Iako ne tako veliki, zanimljiv je broj stranih turista i noenja, koji je gotovo duplo vei u hotelu Fontana nego u Brezi. U prilog tome ide podatak da se Fontana vie aktivira na

inostranom tritu, ali i da se angauje u organizovanju seminara i kongresa sa ueem inostranih gostiju.

Kvalitet ostalih vojnih turistikih objekata je takoe relativno zadovoljavajui. VU ,,Morovi'' i VU ,,Karadjordjevo'' bave se turizmom kao dopunskom delatnou, a nalaze se oko tri sata vonje od Beograda. VU ,,Morovi''40 nalazi se na severozapadu Srbije, stotinak kilometara od Beograda, zauzima povrinu od ak 18.000 hektara. U sklopu ustanove se nalaze vila ,,Srna'' i vila ,,Kouta'' sa pet bungalova.

40 www.blic.rs/tag/17836/vojna ustanova Morovi


39

Slika 1. Hotel i izletite Morovi

VU ,,Karadjordjevo'' nalazi se nadomak Bake Palanke i prostire se na 333 hektara i predstavlja biser turistike ponude. Kvalitet turistike ponude u ovim smetajnim kapacitetima je takoe relativno zadovoljavajui. Beogradska nevladina organizacija Ecolibri bionet i VU ,,Karadjordjevo'' su 2004. godine

saraivali u izradi menadment plana za upravljanje Bukinskim ritom, koji se nalazi u sastavu ove ustanove. Cilj je da se zatiti priroda u vojnim objektima koji su naputeni ili se vie ne koriste.

Ovo su bili prvi koraci ove vrste koji su se sproveli u naoj zemlji.

Uopteno posmatrano, postojei kvalitet vojnih objekata, kao objekata iji se nivo kvaliteta planira uveati u turistikoj ponudi predstavlja ogroman potencijal, pa se stoga moe zakljuiti da vojni turistiki objekti zaista imaju ta da ponude turistikom tritu.


40

2. Organi i organizaciona struktura

turistikih vojnih objekata

Drava pod nazivom Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija se poetkom devedesetih godina prolog veka raspala. Raspad je bio veoma teak i praen serijom graanskih ratova 1991. godine u Sloveniji, 1991.-1995. u Hrvatskoj, 1992.-1995. u Bosni, 1996.-1999. na Kosovu i

Metohiji, a maja 2006. godine Crna Gora proglaava samostalnost, Beograd postaje glavni grad

samostalne drave Srbije. Novembra 2006. godine usvojen je i novi Ustav Republike Srbije. Ovim

nemilim dogaajima okonano je postojanje nekada veoma jake drave. Sa raspadom bive drave i vojska je podeljena. Imovina vojske spontano je podeljena po

republikama, uglavnom po principu da ostaje tamo gde se nalazila i pre raspada. Isto se desilo i sa

vojnim hotelima i odmaralitima.

Pojedine, nove drave nisu se snale sa postojeom situacijom. Nisu znale da upravljaju hotelima u novim uslovima, to je polako ali sigurno vodilo propasti nekada veoma uspenih hotelskih

kompleksa.

Radnici su neredovno primali plate, do asa kada su potpuno izostala primanja. U objekte, koji su nekada imale sjaj i ve izgraen imid, nita se nije ulagalo. Sluajno ili namerno, ovi kapaciteti postepeno su ulazili u tokove privatizacije.

Za razliku od sistema i organizacije Vojske u periodu nakon Drugog svetskog rata, a koja je

podrobnije izloena u prethodnim delovima ovog rada, Srbija danas, kao samostalna drava ima

svoj sistem i novu organizacionu strukturu vojske.


41

Slika 2. - Organizacija Vojske Srbije u 2010. godini41

41 www.vs.rs, preuzeto 08.12.2010. godine


42

Slika 3. Zvanina organizaciona struktura Ministarstva odbrane Republike Srbije

Izvor: www.mod.gov.rs, preuzeto 03.03.2010. godine


43

Imajui u vidu da se ovaj rad bavi analizom turistike ponude u okviru Vojske, od naroitog znaaja je istai strukturu pojedinih Sektora ije je funkcionisanje u direktnoj vezi sa navedenom tematikom.

Naime, Sektor za materijalne resurse je osnovna unutranja jedinica Ministarstva odbrane,

upravno-struni i nadzorni organ, nadlean za planiranje, organizaciju i funkcionisanje sistema logistike podrke. Materijalni resursi u odbrani obuhvataju prirodne, privredne, finansijske, informacione i ostale potencijale drave, koji se angauju za potrebe odbrane.

Slika 4. Organizacija Sektora za materijalne resurse

Izvor: www.mod.gov.rs, preuzeto 03.03.2010. godine


44

Nadlenosti sektora za materijalne resurse su poslovi koji se odnose na:

istraivanje, razvoj, proizvodnju i promet naoruanja i vojne opreme; opremanje i naoruavanje Vojske Srbije i drugih snaga odbrane; planiranje, organizovanje, nadzor i izgradnju vojnih objekata; planiranje i organizovanje zdravstvenog obezbeenja u sistemu odbrane; planiranje i organizovanje transporta za potrebe Ministarstva i Vojske.

Sektor za materijalne resurse je kao jedinstvena funkcionalna celina formiran 28. februara

2005. godine u procesu reforme sistema odbrane.

Pravni je sledbenik tri biva sektora: Sektora za vojnoprivrednu delatnost, Sektora za

graevinsko-urbanistiku delatnost tadanjeg Saveznog ministarstva odbrane i Sektora za pozadinu (logistiku) Generaltaba VSCG.

Organizacijski sastav Sektora za materijalne resurse podrazumeva da Uprava za optu

logistiku planira i organizuje ishranu, vodosnabdevanje i odevanje u sistemu odbrane i vri

kontrolu kvaliteta intendantskih materijalnih sredstava koja se proizvode i nabavljaju za

potrebe sistema odbrane.

Uprava za odbrambene tehnologije planira, organizuje i realizuje istraivanje, razvoj,

proizvodnju, odravanje i remont naoruanja i vojne opreme u Ministarstvu odbrane i Vojsci

Srbije, u miru i ratu.

Uprava za infrastrukturu planira i organizuje upravljanje, odravanje i voenje evidencije nepokretne imovine u vlasnitvu drave koje koristi Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije.

Uprava za snabdevanje planira, organizuje i realizuje snabdevanje materijalnim sredstvima

Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, u ratu i miru.

Sektoru za materijalne resurse potinjena je Vojna kontrola kvaliteta koja obavlja poslove obezbeenja i kontrole kvaliteta pokretnih stvari u fazama razvoja, osvajanja, serijske proizvodnje, skladitenja, eksploatacije i remonta pokretnih stvari.

Uprava za infrastrukturu planira i organizuje upravljanje, odravanje i voenje evidencije nepokretne imovine u vlasnitvu drave koje koristi Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije.


45

IV AEROMITING KAO VID SAVREMENE TURISTIKE PONUDE


46

1. Istorijski razvoj srpske avijacije

Ideja vazduhoplovstva prisutna je u Srbiji od prve polovine 19. veka, punih 165 godina

idemo u korak sa svetom.42 Navrena je stogodinjica nabavke prvih balona, letova prvih

jedrilica i aviona samogradnje... Vazduhplovstvo u nas institucionalizovano je na poetku 20. veka, u vreme svekolikog uspona drave i vojske. Tada vazduhoplovstvo nije imalo dananju

strukturu ni fizionomiju, ali je sadralo elemente iz kojih su nastali dananji rodovi i slube

vazduhoplovstva i PVO, ali i vazduhoplovstvo u celini.

Vazduhoplovstvo, u savremenom shvatanju, utemeljeno je prvim letom balona brae Mongolfje, 5. juna 1783. godine, i od tada je sredstvo za zadovoljavanje raznovrsnih potreba

ljudi. Prvi vazduhoplovi su letee sprave lake od vazduha: baloni (toplovazduni ili vodonini); vazduni brodovi sa motornim pogonom - diriabli (A. ifar, 1852.), i vazdune lae metalne konstrukcije cepelini koji dominiraju do predveerja Prvog svetskog rata. Braa Rajt, 17. decembra 1903. u SAD, prave prvi uspean let spravom teom od vazduha sa sopstvenim pogonom, nazvanom aeroplan ili avion.43

U dugoj istoriji vazduhoplovstva u Srbiji, koja ove godine obeleava sto godina od prvih

letova avionom na teritoriji dananje drave, dugo se nagaalo ko je bio prvi Srbin koji je leteo avionom. Pretpostavljalo se da je to bio neko od oficira ili drugih zvaninika koji su 42 Videti opirnije: Istorijat vazduhoplovstva u Srbiji, www.airserbia2009.vs.rs, preuzeto 02.02.2011. godine 43 Istorijski posmatrano, davnanji pokuaji za dosezanjem neba prisutni su ak i kod ljudi koji su duboko umetniki nastrojeni. Tako je jedan od najznaajnijih umetnika poznatih oveku, Leonardo da Vini, svojevremeno posmatrajui let ptica i rad njihovih krila, pokuao da pravi crtee za prvu letelicu koju bi koristio ovek. Meutim, pokuaj je bio neuspean, a ovi crtei, iji broj nije zanemarljiv, sauvani su do danas. Takoe, u oblasti koja nije umetnost, ali se po svojim rezultatima sa njom moe slobodno porediti, Nikola Tesla napravio je nacrt za izradu letilice jednoseda sa vertikalnim poletanjem. Meutim, prvu uspeno napravljenu letilicu konstruisala su braa Rajt, Orvil i Vilbur. Let koji je obeleio i koji predstavlja zaetak ere dananjeg modernog vazduhoplovstva, dogodio se 17. decembra 1903. godine, u Severnoj Karolini, saveznoj Amerikoj dravi. Tada se prvi put u ljudskoj istoriji, ovek vinuo u nebo sa motornom letelicom teom od vazduha, to predstavlja prvi uspeni i kontrolisani let jednog oveka. Ovaj istorijski momenat pripao je Orvilu Rajtu. Ovaj dogaaj je znaio rapidno ubrzanje ukupnog svetskog tehniko-tehnolokog napretka u svim sferama na samom poetku XX veka. Avijacija i aviotehnologija iako se o njoj u dananjem smislu rei tada ne moe govoriti poele su da napreduju zadivljujuom, gotovo neverovatnom brzinom. Neprekidna ponavljanja letova i probe postali su ubrzo uobiajeni... Sa druge strane Okeana, na tlu Starog kontinenta, Luj Blerio, inae Francuz, je tek est godina kasnije 1909. zabeleio let, odnosno preleteo razdaljinu u duini od 41-og kilometara preletevi preko Lamana. Istorija razvoja avijacije pokazuje upeatljivu razliku koja postoji kada su sami zaeci u pitanju, izmeu Starog i Novog kontinenta. Meutim, napretkom koji je kasnije promenio moe se slobodno rei tokove kasnije istorije, ubrzo je otpoeta i saradnja upravo na temu daljeg usavravanja... Kasniji napredak doveo je do toga da u okviru avijacije budu razvijani pored rekreativnih, i akrobatski odnosno ekstremni elementi i naini letenja


47

tokom decembra 1910. godine na Banjikom polju kod Beograda leteli sa mladim ruskim pilotom Maslenikovom. Tek pre nekoliko meseci konano je potvreno da se prvi Srbin vinuo u vazduh, u avionu, nesto ranije te godine, a da je to bio niko drugi do srpski princ i

prestolonaslednik Aleksandar Karaorevi, budui kralj Jugoslavije. Bilo je to tano pre sto godina, sredinom aprila 1910. godine.O tome se i ranije govorilo, na osnovu jedne kratke

notice objavljene u listu Politika aprila 1910. , ali su tek nova istraivanja pokazala da je ta

vest bila verodostojna i da se sa sigurnou moe tvrditi da je princ Aleksandar Karaorrvi zaista leteo u avionu aprila 1910. Ti novootkriveni podaci koje smo pronali u francuskoj i

austrougarskoj tampi, ali i u Arhivu Srbije, potvruju da je princ Aleksandar Karaorevi tokom boravka u Francuskoj od 5. do 27. aprila 1910. prihvatio ponudu jednog od

najpoznatijih avijatiara tog vremena, grofa De Lambera, i da su na letelitu u Valakuble kod Pariza, Aleksandar i De Lamber leteli avionom flajer br.1. Znaajno je da je to bio jedan od aviona koji su konstruisali i njime pilotirala braa Rajt. Licencu za proizvodnju flajera 1 francuska vlada otkupila je od brae Rajt prilikom njihovog boravka u Francuskoj 1908. i 1909. godine, i na njima su , uskoro, leteli francuski piloti, meu kojima i grof De Lamber. Grofa De Lambera, koji se prouo prvim letom oko Ajfelovog tornja, i koji je jula 1909. bio jedan od uesnika nadmetanja za prelet preko Lamana, princ Aleksandar je poznavao od ranije. Petnaestog ili esnaestog aprila 1910. , taan datum jo nije utvren, njih dvojica su se odvezli na letilite udaljeno samo tri kilometara od Versaja, gde ih je ekao najpoznatiji avion u istoriji vazduhoplovstva, poznati dvokrilac koji nije imao tokove nego je poleteo sa skijama, uz pomo katapulta. Grof De Lamber i princ Aleksandar sedeli su jedan pored drugog, a komande leta su bile udvojene. Mada je krug koji su napravili oko letelita iznosio

samo nekoliko kilometara, bilo je to dovoljno da princ oseti dra letenja.44

44 JAT Airways, New Review, broj 197, maj 2010., godina izdanja 36., tekst pisao edomir Jani, str.52.


48

Slika 5.-Princ Aleksandar Karaorevi, prvi srbin u avionu u drutvu grofa De Lambera

Poinje era avijacije i postepeno, a u Prvom svetskom ratu i potpuno, potiskuje balone i diriable. Nastaju razliite letee sprave tee od vazduha sa sopstvenim pogonom: autoir, helikopter, motorni zmaj i druge. U poetku vazduhoplovi su pravljeni od platna i drveta, potom se prelo na metale, a danas kompozite. Oprema prvih aviona bila je skromna, a danas

ona je vrh dostignua u tehnologiji i tehnici. Pogon vazduhoplova usavren je i danas se zasniva na monim motorima, koji obezbeuju visoku bezbednost, velike brzine i nosivost.

Vazduhoplovstvo, od pojave balona krajem XVIII veka, privlai panju inventivnih ljudi iz korpusa srpskog naroda, a neki od njih ostvaruju vredne rezultate (K. Mazarovi, O. Kostovi, N. Tesla). U Srbiji se 1844. godine pojavljuje termin vazduhoplovnij nastroj i

vozduhoplovje (Novine serpske). Prvi balon iznad Beograda leteo je 1873. godine, a iznad

Paneva 1880. godine (Francuz N. Bode).

Pojava balona vrlo brzo je dovele do njegove vojne primene. Francuzi 1794. imaju dve

balonske ete i koriste ih u ratovima 1795/96. i 1870/71. godine. Nemaka ustanovljava vojno balonstvo 1870., Velika Britanija 1878., Italija 1884., Rusija 1885., AustroUgarska 1886., a

SAD 1892. godine. U Srbiji je 1893. godine planirano uvoenje balona u vojsku, praen je razvoj vazduhoplovstva u svetu i objavljeno je vie lanaka o tome.

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije ______________________________________

Documents

MR - Vojni Potencijal u Turističkoj Ponudi Republike Srbije