Click here to load reader

Metrijske karakteristike testova

  • View
    258

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of Metrijske karakteristike testova

  • STATISTIKE I METRIJSKE

    KARAKTERISTIKE

    MOTORIKIH MERNIH

    INSTRUMENATA

  • Pred istraivae se prilikom definisanja uzorka,

    odnosno baterije motorikih testova, uvek

    postavljaju osnovna pitanja:

    koju motoriku sposobnost odgovarajui

    motoriki merni instrument meri?, ili

    kojim mernim instrumentom treba da se meri

    (proceni) analizirana motorika sposobnost ?

  • Uobiajeno je miljenje da odreeni merni

    instrument meri jednu motoriku sposobnost.

    Na prvi pogled radi se o jednodimenzionalnosti,

    odnosno osobini da se estice motorikog testa

    ponaaju homogeno.

    Ova osobina je neophodna za dobre motorike

    testove, ali praktino nema ni jednog motorikog

    testa koji moe da meri samo jednu motoriku

    sposobnost.

  • Kada se definie bilo koji model motorikih

    merenja, moramo biti svesni da u reakcijama na

    svaki zadatak u motorikom testu, uestvuje ne

    samo vie motorikih sposobnosti, nego i

    kompletna linost, odnosno vie antropolokih

    dimenzija ispitanika.

    Efikasnost realizacije motorikog testa je u

    sposobnosti da se razliite dimenzije iskoriste u

    jednom pravcu i smeru, da se istakne ona koja

    treba da dominira, a da se akcija i intenzitet

    remeteih dimenzija to vie redukuje, pa, ako je

    mogue, i iskljui.

  • Prema tome, ne postoje "isti" motoriki merni

    instrumenti, ali se dobrom konstrukcijom i

    standardizacijom uslova njihovih primena tei

    dobiti "to istiji" merni instrumenti.

    Drugim reima, potrebno je imati u vidu da svaki

    motoriki merni instrument meri razne dimenzije

    ispitanika u raznim proporcijama, ali znaajno

    najvei deo treba da je odgovarajua motorika

    sposobnost ili vetina, i to homogeno u vie

    ponavljanja.

  • Motoriki testovi sa dobrim metrijskim

    karakteristikama sastoje se od delova, odnosno

    estica testa, koji se u psihometriji nazivaju

    ajtemi (stavke). Takvi testovi se nazivaju

    kompozitni testovi sa odgovarajuim brojem

    estica.

    To su, u stvari, motoriki zadaci koji mogu biti

    veoma slini ili identini, i koji se izvode dva ili

    vie puta uzastopce, sa pauzom dovoljnom da se

    organizam ispitanika odmori od prethodnog

    izvoenja.

  • Najee su to replikacije (ponavljanje) istog

    motorikog zadatka, pa je uobiajen naziv u praksi

    ponavljanje izvoenja istog motorikog zadatka,

    a u kineziometriji estica testa.

    U kineziometriji obino se primenjuju motoriki

    testovi sa 3-6 estica, to zavisi od uea veliine i

    trajanja energetske ili informatike komponente u

    izvoenju odgovarajuih motorikih zadataka.

    Izmeu ponavljanja potrebna je odgovarajua

    pauza, kako bi se organizam oporavio od

    prethodnog izvoenja.

  • Metrijske karakteristike su kvantitativne

    vrednosti dobijenih parametara ili statistika u

    konkretnim testovnim situacijama u nekom

    istraivanju, i to na ispitanicima sa odreenim

    karakteristikama.

    Zbog toga je neophodno da se pre svakog

    istraivanja formira uzorak mernih instrumenata

    sa dobrim metrijskim karakteristikama (na

    osnovu nekih ranijih rezultata), a u samom

    istraivanju treba obavezno proveravati njihove

    metrijske karakteristike.

  • Valjanost (validnost) je najvanija karakteristika

    bilo kog mernog, pa tako i motorikog mernog

    instrumenta. Obino se definie kao osobina

    mernog instrumenta da meri upravo onu motoriku

    sposobnost koju treba da meri.

    Motoriki merni instrument moe da ima veoma

    dobre ostale metrijske karakteristike, ali bez

    informacije o validnosti tog instrumenta nije

    mogue doneti sud o njegovoj stvarnoj korisnosti

    za konkretno istraivanje. Ako odgovarajui

    instrument nije validan, onda niti rezultati

    istraivanja nisu validni.

  • Valjanost rezultata u celokupnom testu mora da

    se definie na osnovu eksternih metrijskih

    karakteristika (logika, faktorska i pragmatika

    valjanost).

    Kada se u nekom istraivanju utvrde metrijske

    karakteristike motorikih testova, to nisu

    njihove trajne karakteristike. One se odnose na

    konkretno istraivanje i na uzorak koji je

    obuhvaen njime.

  • Veoma korisne informacije, naroito za praksu,

    pruaju tzv. statistike karakteristike

    motorikog testa, odnosno njegovih estica.

    One daju informacije o merama centralne

    tendencije i merama varijabilnosti, kao i o

    distribuciji rezultata merenja u odgovarajuem

    testu.

    Na taj nain se odreuje osetljivost

    (diskriminativnost), badarenosti i primerenost

    motorikog testa.

  • STATISTIKE KARAKTERISTIKE

    MOTORIKIH MERNIH

    INSTRUMENATA

  • Statistike karakteristike motorikih mernih

    instrumenata dobijaju se izraunavanjem osnovnih

    centralnih i disperzionih statistika ili parametara

    funkcija distribucija rezultata merenja pomou

    konkretnog motorikog mernog instrumenta.

    Najee karakteristike se odnose na osetljivost

    (diskriminativnost), badarenost, asimetrinost,

    varijabilnost (homogenost) svih rezultata

    merenja (varijabli), odnosno u prenosnom smislu

    to su karakteristike motorikih mernih

    instrumenata.

  • Osetljivost (diskriminativnost) je takva

    karakteristika motorikog mernog

    instrumenta koja predstavlja mogunost

    razlikovanja ispitanika na osnovu njihovih

    rezultata dobijenih pomou tog mernog

    instrumenta.

    Procena osetljivosti mernog instrumenta ili

    njegovih estica, vri se na osnovu

    varijabiliteta rezultata merenja ispitanika,

    odnosno standardnom devijacijom.

  • Standardna devijacija kod dobrog motorikog

    testa treba da iznosi oko 1/3 aritmetike sredine

    tih rezultata merenja odgovarajueg uzorka

    ispitanika. Moe se proceniti i koeficijentom

    varijacije (AS/SD * 100), kada se u procentima

    izraava varijabilnost.

    Na osnovu toga se moe zakljuiti da je vano

    da se odrede i neke statistike karakteristike

    rezultata primene motorikih instrumenata,

    pored njihovih metrijskih karakteristika.

  • Statistike karakteristike mernih instrumenata,

    odnosno odgovarajuih varijabli (aritmetika

    sredina, standardna devijacija, minimalni i

    maksimalni rezultat merenja), su osnovni podaci

    za bilo kakvu analizu rezultata kineziolokih

    istraivanja.

    Neophodne su za komparaciju izmeu ispitanika,

    ili unutar uzorka ispitanika ili izmeu nekih

    drugih uzoraka ispitanika.

  • Primerenosti zadatka po teini odgovarajuem

    uzorku ispitanika, odreuje se na osnovu

    odstupanja uoene distribucije od teoretske

    normalne distribucije, poto se smatra da veina

    distribucija rezultata motorikih testiranja

    hipotetski znaajno ne odstupa u populaciji od

    normalne distribucije. To ne znai da ti rezultati

    zaista imaju normalnu distribuciju.

    Asimetrinost dobijene distribucije pokazuje da li

    je motoriki zadatak odvie lak ili preteak za neki

    uzorak ispitanika.

  • Kada je motoriki zadatak u nekom motorikom testu

    previe lak, distribucija rezultata je negativno asimetrina,

    tj. aritmetika sredina i mod, pa i medijana, nalaze se u

    zoni kvalitativno veih rezultata, a distribucija je

    razvuena prema manjim vrednostima. Za preteke

    motorike zadatke vai obratno.

    TEKO LAKO

  • Homogenosti rezultata ispitanika u izvoenju

    motorikog testa moe se analizirati na osnovu

    zaobljenosti vrha krivulje distribucije rezultata,

    koja se naziva kurtosis.

    Izraena izduenost (leptokurinost) krivulje

    ukazuje na veu homogenost ispitanika, odnosno

    na smanjenu diskriminativnost motorikog testa.

    Dok izraena spljotenost krivulje(platikurtinost)

    ukazuje na poveanu heterogenost, odnosno veu

    diskriminaivnost motorikog testa.

  • Badarenost (graduiranost) je karakteristika

    nekog motorikog mernog instrumenta na

    osnovu koje se uoava mogunost utvrivanja

    kvantitativne vrednosti individualnog rezultata

    merenja pomou tog instrumenta.

    Badarenost motorikog mernog instrumenta

    je direktno povezana sa njegovom

    osetljivou.

  • Ako neki motoriki merni instrument nije

    dovoljno osetljiv, tj. ako se ne mogu dovoljno

    razlikovati postignuti rezultati u nekoj grupi

    ispitanika, potrebno ga je badariti tako da se

    npr. umanje merne jedinice ili da se povea broj

    ponavljanja motorikog zadatka u testu (broj

    estica).

    Tako npr. kod motorikog testa za procenu

    eksplozivne snage skok udalj iz mesta moe

    se rezultat izraziti u dm, cm ili mm.

  • Razliita badarenost dae razliitu osetljivost

    testa. Ako se zadri badarenost u cm,

    poveanjem broja skokova, to se, takoe, moe

    smatrati kao jedinica badarenosti, moe se

    poboljati osetljivost.

    Na isti nain moe se promeniti badarenost u

    testovima za procenu repetitivne snage.

    Mogunost izvoenja pokreta u motorikom

    zadatku nekog motorikog testa meri se,

    najee, frekvencijama.

  • esto su takvi testovi slabo badareni, naroito u

    nekoj selekcionisanoj grupi ispitanika.

    Poveanjem broja ponavljanja motorikog

    zadatka, menja se badarenost, a time se

    poboljava osetljivost motorikog testa.

    Ostale mogunosti su da se rezultati koji se

    izraavaju vremenskim jedinicama izraavaju u

    umanjenim jedinicama.

    Npr. motoriki zadatak umesto u sekundama (s)

    meri se u desetinkama sekunde (0.1 s) i slino.

  • INTERNE METRIJSKE

    KARAKTERISTIKE

    MOTORIKIH TESTOVA

  • Korienja kompozitnih motorikih mernih

    instrumenata, najee motorikih testova koji

    sadre nekoliko estica (ponavljanja), ukazuje na

    to da je osnovni problem u odreivanju internih

    metrijskih karakteristika mernog instrumenta u

    celini, kao i estica od kojih je takav merni

    instrument sainjen.

    Pored toga, problem je kako obraunati ukupan

    rezultat u testu na osnovu rezultata u esticama,

    sa ciljem da se postigne tanost merenja, ali i

    diskriminativnost ispitanika na tom testu.

  • Problem odreivanja internih metrijskih

    karakteristika motorikih testova svodi se na

    odreivanje reprezentativnosti, pouzdanosti,

    homogenosti i valjanosti estica, te na

    odreivanje reprezentativnosti, pouzdanosti i

    homogenosti ukupnog rezultata u motorikom

    testu.

  • Reprezentativnost nekog kompozitnog

    motorikog mernog instrumenta je karakteristika

    koja se odnosi na koliinu informacija koja se

    moe dobiti sa odreenim brojem estica merenja

    u odnosu na konani broj estica merenja.

    Ondosi se na problem odreivanja optimalnog

    broja estica merenja (ponavljanja zadatka).

    Odreuje se na osnovu koeficijenta MSA

    (Measure of Sampling Adequncy), koji ima

    vrednost od 0 -1: preko 0,90 odlina, od 0,80-

    0,90 vrlo dobra i 0,70 0,80 dobra

    reprezentativnost.

  • Poto se primena motorikih mernih

    instrumenata, koji ne moraju uvek da budu

    motoriki testovi, nego i razna ocenjivanja

    kineziolokih aktivnosti, moe vriti od strane

    vie merilaca ili ocenjivaa, potrebno je

    odreivati i objektivnost motorikih mernih

    instrumenata, odnosno bolje reeno

    objektivnost merne situacije ili objektivnost

    ocenjivanja.

  • Objektivnost nekog motorikog mernog

    instrumenta je karakteristika koja se moe

    definisati kao nezavisnost merenja od merilaca.

    Merni postupak je objektivan samo u sluaju

    kada razliiti merioci, ispitujui jednim istim

    motorikim testom, ili ocenjivanjem neke

    motorike aktivnosti iste ispitanike, dolaze do

    jednakih, ili veoma slinih, rezultata.

    Objektivnost e se poboljati velikim delom ako

    se merioci pridravaju propisanih standardnih

    uslova i kriterija za merni postupak.

  • Objektivnost se definie izraunavanjem

    koeficijenta korelacije izmeu rezultata

    merilaca koji su bili na isti nain instruisani i

    koji su vrili merenja istim motorikim

    mernim instrumentom na istom uzorku

    ispitanika, u istim, ili veoma slinim uslovima.

    Smatra se da takva korelacija treba da je

    najmanje 0,90 - 0,95 da bi se neki motoriki

    merni instrument smatrao objektivnim.

  • Pouzdanost (relijabilnost) nekog motorikog

    mernog instrumenta je metrijska karakteristika

    koja pokazuje koliko taj instrument tano meri

    sopstveni predmet merenja, odnosno

    odgovarajuu motoriku sposobnost.

    Mere pouzdanosti su koeficijenti pouzdanosti

    (relijabilnosti) ija se vrednost kree od 0.00

    (odsustvo bilo kakve pouzdanosti) do 1.00

    (idealno pouzdan test.

    Ako taj koeficijent iznosi najmanje 0.90, smatra

    se da analizirani motoriki test ili njegove estice

    imaju dobru pouzdanost.

  • Najpopularniji, mada i ne najtaniji, nain

    odreivanja koeficijenta pouzdanosti

    kompozitnog motorikog testa je na osnovu

    Cronbach-ovog -koeficijenta za odreivanje

    mere pouzdanosti motorikog testa pod

    hipotezom da sve estice podjenako uestvuju

    u odreivanju glavnog predmeta merenja.

  • NAIN ODREIVANJA REZULTATA

    MERENJA KOMPOZITNIM

    MOTORIKIM MERNIM INSTRUMENTOM

    Prilikom korienja kompozitnih motorikih

    testova namee se kljuno pitanje: koji rezultat

    merenja, odnosno koju esticu treba uzeti kao

    konani rezultat merenja.

    Ako je korien kompozitni motoriki test od tri

    estice, potrebno je registrovati sva tri pokuaja,

    odnosno sve tri estice.

  • Mogunosti za dalje korienje tih informacija su

    sledee:

    1) u svakom testu uzeti u obzir samo prvo od tri

    izvoenja (prva estica);

    2) kvalitativno najbolji rezultat od tri izvoenja

    (najbolja estica);

    3) aritmetika sredina tri estice (to je lake za

    shvatanje prirode izvoenja testa, ali su

    potrebna dodatna izraunavanja), odnosno

    sumacija rezultata sva tri izvoenja (zbir tri

    estice - to olakava celokupno statistiko

    izraunavanje a ne menja nita u odnosu

    izvoenja testa);

  • 4) faktorski skorovi prve glavne komponente

    matrice interkorelacija rezulata u sva tri

    izvoenja jednog testa.

    U praksi je odomaeno da se primenjuje

    motoriki test samo sa jednom esticom, to je

    za naunoistraivaki rad najgore reenje.

    Drugi odomaen nain je da se primenjuje

    motoriki test sa tri estice, ali se uzima u

    obzir najbolja estica, to je ve neto bolje

    reenje.

  • Analize su pokazale da se najvie i najbolje

    informacije dobijaju kada se uzimaju u obzir sve

    estice, a rezultat ispitanika je njegov faktorski

    skor prve glavne komponente matrice

    interkorelacija rezultata u svim izvoenjima

    odgovarajueg testa.

    Sledei kvalitetan nain za uzimanje poetnog

    rezultata za naunoistraivaku analizu je

    sumacija svih estica svakog pojedinog

    ispitanika.

  • Trei nain se bazira na kvalitetno najboljem

    rezultatu od svih pokuaja (estica). Pri tome

    treba voditi rauna o prirodi maksimalnog

    rezultata (npr. testovi za procenu brzine imaju

    inverznu skalu merenja (manje vreme bolji

    rezultat, i obratno), dok testovi za procenu

    snage imaju direktnu relaciju na

    odgovarajuoj mernoj skali, odnosno vie kg,

    vie frekvencija bolji rezultat.

  • etvrti nain je da se uzima u obzir samo jedno,

    odnosno prvo izvoenja motorikog testa.

    Naravno, pri takvom registrovanju rezultata

    merenja odgovarajue motorike sposobnosti

    gubi se najvie informacija o stvarnom

    potencijalu ispitanika.

    Zbog toga treba izbegavati primenu motorikih

    testova samo sa jednim izvoenjem.

  • U pedagokoj i sportskoj praksi, u sluaju

    primene motorikog testa samo sa jednim

    pokuajem koji e se registrovati kao rezultat,

    preporuuje se jednostavno reenje: pre

    registracije izvoenja testa, ispitanici treba da

    budu zagrejani i da izvedu dva-tri probna

    pokuaja (bez registrovanja rezultata), a onda

    samo jedno izvoenje, pri emu se rezultat

    upisuje u odgovarajui lini karton.

    Radi se o jednom izvoenju motorikog testa ali

    sa prethodnim probnim pokuajima (koji se ne

    registruju).

  • Da bi imali to korisniju evaluaciju motorikim

    merenjima (testiranjima), potrebno je razmotriti

    sledea pitanja:

    Da li merenje zaista meri ono to treba da meri ?

    (validnost)

    Da li je merenje uvek konzistentno, tano ?

    (pouzdanost)

    Da li merenje daje veoma sline rezultate i kada

    ga sprovodi neka druga osoba?

    (objektivnost)

  • Da li je merenje korektno i jednostavno za

    sprovoenje i ocenjivanje (administriranje)?

    Da li se moe sprovesti od strane samog

    ispitanika ili partnera, ili merenje mora potpuno

    sprovesti ispitiva (nastavnik, trener).

    Da li je dostupan merni instrumentarij za

    merenje?

    (primenljivost - izvodljivost)

  • Da li se rezultati mogu koristiti za valjane

    teorijske i obrazovne svrhe, za planiranje

    programa vebanja ili izvetaj o razvoju

    (napredovanju) dece i omladine, status

    odraslih i sportista i sl.?

    (korisnost)