Meteroloska Stanica i Instrumenti

7/23/2019 Meteroloska Stanica i Instrumenti

1/10

VREMEje trenutno stanje atmosfere na odreenom prostoru, to znai da seneprekidno mora pratiti stanje najvanijih meteorolokih pojava i elemenata(parametara). Da bismo to preciznije prikazali neke meteoroloke vrednosti(temperaturu vazduha, vlanost, pritisak) koristimo merne instrumente. !judisvojim ulima mo"u #izmeriti$ vrednosti pojedinih meteorolokih elemenata, tako

da dosta uspeno razlikuju stepen toplote ili hladno%e & i na osnovu to"azakljuuju da li je toplije ili hladnije. 'a slian nain ljudi ose%aju koliinu vla"e uvazduhu, kao i na"le promene vazduno" pritiska. Da bismo rekli koliko je tanoiznosila ta promena pritiska, ili koliko iznosi trenutna temperatura u mernim

jedinicama & koristimo meteoroloke instrumente.

Meteoroloka stanica (merna stanica)

rema standardima vetske meteoroloke or"anizacije (*+), podruje na kojemse obavljaju meteoroloka merenja i osmatranja naziva se meteoroloka stanica.

-ru" meteoroloke stanice mora bitipostavljen to dalje od znaajnijih objekata zbo" sve jae" uticaja "rada nameteoroloke parametre, pa je potrebno stanicu postaviti na nekomreprezentativnom mestu koje %e to realnije prikazati vreme i klimu neko"podruja. +eteoroloki kru" treba da tokom celo" dana bude obasjan uncem, au kru"u se postavlja meteoroloka ku%ica unutar koje se nalaze odreeni merniinstrumenti, dok se ostale potrebne stvari za merenje i osmatranje nalazeu"lavnom pored nje & ali mo"u biti i dalje od nje, ali obavezno u sklopu

meteoroloko" kru"a, ili tzv. osmatrako" polja.'eki instrumenti su smeteni i unutar same z"rade meteoroloke stanice(barometar, kao i "rafovi anemometra), kako bi osmatra oitao vrednosti.

Meteoroloka kuica (zaklon)


2/10

+eteoroloka ku%ica ili zaklon jenajvaniji deo meteoroloke stanice. bino se nalazi na metra visine, jer je natoj visini najpovoljnije vriti merenja, kako bi se eliminisali ne"ativni uticajipadavina, insolacije i vetra, a uz istovremeno postojanje stalne cirkulacije

vazduha kroz ku%icu. farbana je u belu boju, kako bi se spreilo za"revanje

ku%ice i upijanje toplote, s obzirom na poznatuinjenicu da bela boja najbolje re/ektuje unevu svetlost. 0nutar ku%ice senalaze instrumenti koji se inae moraju drati na suvom mestu i u hladovini. 1ako

je vano da se instrumenti unutar ku%ice nalaze u hladu, poeljno je da se tokomcelo" dana ku%ica nalazi na otvorenom i osunanom mestu.

-u%ica je obino napravljena od drveta i posebnih je dimenzija, koje su odreenepo standardima vetske meteoroloke or"anizacije (*+), da bi se irom svetamo"li obezbediti istovetni (jednaki) uslovi merenja. 0 njoj se obino nalazetermometri (suvi, mokri, 2min i 2ma3), hi"rometar, po potrebi i barometar.

Temperatura vazduha, tla i vode

Temperaturaje 4zika veliina koja pokazuje stepen za"rejanosti neko" tela i

zavisi od koliine ener"ije koju sadri neko telo odreene mase i pritiska. 0 5vropitemperaturu merimo stepenima 6elzijusa (76). 2ermometar se sastoji od dva


3/10

"lavna dela8 prvi je sud sa ivom, dok je na dru"om delu ucrtana skala koja pratipromenu temperature (irenje i skupljanje ive).

0 meteorolo"iji se naje%e meri temperatura vazduha, i to u meteorolokimku%icama koje se nalaze na metra visine iz poznato" razlo"a (hladovine), uz

istovremeno postojanje cirkulacije vazduha. ostoji i poseban minimalnitermometar koji se postavlja na visinu od 9 cm iznad tla u veernjim satima, avrednosti minimalne temperature se oitavaju svako" jutra. +erenje minimalnetemperature je posebno vano zbo" pra%enja i pro"noze pojave mraza, s obziromna to da je no%u pri situacijama bez vetra temperatura i nekoliko stepeni niane"o na dva metra pri istim uslovima. ostoji i tzv. maksimalni termometar kojibelei maksimalnu temperaturu & iva ostaje na maksimalnoj vrednosti to" danazbo" posebno izraeno" termometra (koji se dri u vodoravnom poloaju kao iminimalni). sim to"a, na meteorolokoj stanici meri se i temperatura tla nanekoliko razliitih dubina. 'aje%e je to dubina od 9 cm, ali moe biti i dublje,

u"lavnom do jedno" metra.2reba pomenuti i merenje temperature vode, koje se obavlja na mestu "de jedubina bar :,; metara. 0etom se termometar spusti na dubinu od oko


4/10

obzirom na koliinu vla"e menja svoju

duinu. Bi"ro"raf takoe meri vla"u vazduha i istovremeno je belei na papir.

Psihrometarse koristi za odreivanje temperature i vlanosti vazduha. astoji seod suvo" i vlano" termometra, suvi termometar pokazuje $normalnuCtemperaturu vazduha, dok se kod rezervoara ive sa mokrim termometrom nalazi

navlaena krpica. bo" isparavanja vodesa krpice, dolazi do bla"o" snienja temperature u mokrom termometru, a time i

do razlike izmeu ta dva termometra (suvo" i mokro"). 'a temelju to"a se oitajuvrednosti oba termometra i vrednosti se #ubacuju$ u odreenu tablicu ili formulu,tako da se na taj nain izrauna relativna vlanost. omo%u te formule moe seizraunati i taka rose. Eto je vazduh zasi%eniji vodenom parom & isparavanje jesporije, pa je razlika izmeu termometara manja.

Vazduni pritisak

Ftmosferski (vazduni) pritisak je pritisak na bilo kojem delu emljine atmosfere.Gedinica za pritisak je askal, dok se u meteorolo"iji koristi hektopaskal (ha).Gedan hektopaskal od"ovara jednom milibaru (: ha H : mbar). ?azduni pritisak

se menja sa visinom (opada sa visinom), zato se na meteorolokim stanicama


5/10

re"istrovani vazduni pritisak svodi na nivo mora (= mnm) da bi bilo mo"u%euporeivati pritisak na svim stanicama istovremeno.

Barometarje instrument u kojem je cevispunjena vakumom & pa se u njoj iva slobodno kre%e, to zavisi direktno odvazduno" pritiska. ritisak se svodi na nivo mora i =76 prema odreenimtablicama ili formulama. ostoji jo nekoliko vrsta barometara, kao to je di"italnibarometar i aneroidni barometar, koji su ipak neto manje precizni. Fneroidnibarometar radi na principu deformacije elastinih metalnih kutija zbo" promenepritiska.

Koliina padavina

adavine su skup vodenih estica koje padaju iz oblaka na tlo, bilo u teku%em ilivrstom stanju. ne nastaju kondenzacijom vodene pare u vazduhu, a meri sekoliina palo" vodeno" talo"a na tlo. 'ajvanije je merenje ukupne koliinepadavina tokom jedno" sata, dana, meseca, "odine, ali i intenzitet samihpadavina koji se izraava u (mm>h). adavine se izraavaju u litrima po metrukvadratnom (l>mI) ili milimetrima (mm) palim na jedan metar kvadratni (: mm H: l>mI).

Kiomer (pluviograf ili ombrograf)je obino valjkasta posuda sa otvorom na vrhu,

u koju pada kia, sne", "rad i>ili ostale vrste padavina. adavine se slivaju kroz

otvor u kanticu na dnu, oko koje senalazi zatvoreni prostor kako bi se spreilo isparavanje vode. 'akon to"a, voda iz

kantice se izlije u menzuru sa staklom i oitava se koliina padavina.


6/10

-iomer se obino postavlja na : do :,9 metar visine, i trebaobratiti panju da bude smeten na otvorenom prostoru. 0koliko su padavine uvrstom stanju (sne", "rad, su"radica), te padavine treba rastopiti, a potomizmeriti koliinu vode. 'eprekidno beleenje padavina omo"u%ava

sepluviografom ili ombrografom.

a merenje padavina na nepristupanim terenima koristi setotalizator. 2o jekiomer sa velikim sudom koji slui za prikupljanje padavina za dui vremenskiperiod, na primer za "odinu dana ili za pola "odine. n se postavlja u krajevima"de nema naselja, ni mo"u%nosti za merenje padavina obinim kiomerom.


7/10

!ravac (smer) i "rzina vetra

?etar je horizontalno strujanje vazduha koje nastajezbo" nejednakosti vazduno" pritiska u emljinoj atmosferi. dreen je brzinom ismerom. 0 meteorolo"iji slubena jedinica za brzinu vetra je m>s, dok je smer

odreen en"leskim skra%enicama strana sveta (npr. 5, '5, *). +erenje vetravri se na visini := metara od tla, kako bi se izbe"li ne"ativni uticaji od meanja

vetra pri samom tlu.

Anemometarje instrument koji slui za merenje brzine vetra, obino se sastoji odtri ili etiri poluku"le koje se vrte pod uticajem vetra. Eto je vetar jai & one se


8/10

bre vrte. 0mesto poluku"li, ponekad se koristi i propeler koji ipak ne meri brzinutoliko precizno. Jrzina se izraava naje%e u km>h, m>s ili vorovima (kn). 0nedostatku anemometra procenjuje se jaina vetra

pomo%u Joforove skale.

a merenje smera vetra koristi se vetrulja ili vetrokaz. okazuje nam smer vetra uobliku strelice koja se okre%e oko svoje osovine i pri najslabijem vetru. mer vetrase osim stranama sveta moe prikazati i u obliku stepeni (*H K=7, *H 97).

#neni pokriva

+erenje sneno" pokrivaa je vrlo jednostavno. ato se koristi snegomerna daska (letva), to je obino tap na kojem je nacrtanaskala u centimetrima. ostavlja se na ravnom mestu koje nije zaklonjeno odstrane okolnih objekata, a ne sme biti ni u privetrini, ni u zavetrini. sim ukupno"sneno" pokrivaa, meri se i novonapadali sne".

$sparavan%e


9/10

1sparavanje se meri evaporimetrom. 2o je posuda napunjenavodom u kojoj se prati snienje visine vode. n pokazuje isparavanje sa otvorenihvodenih povrina ili tla.

#unevo zraen%e

unce emituje odreeno elektroma"netno zraenje koje direktno zavisi odnje"ove temperature. a potrebe meteorolo"ije mere se dve veliine8 trajanjeosunavanja na odreenoj taki na emlji tokom jedno" dana, meseca ili "odine,

kao i koliina ener"ije koja sti"ne saunca na odreenu povrinu u nekom vremenskom periodu. 1nstrumenti zamerenje unevo" zraenja moraju biti na otvorenom mestu, bez prepreka odviih okolnih objekata.

eliografje instrument koji meri trajanje osunanosti neko" mesta na emlji,izraava se u satima (h). 2aj instrument ima ku"lu koja ari (pri) papirnu traku,


10/10

pa se onda po uarenju na toj traci oita vreme osunavanja. ostoje dve vrste

trake8 zimska i letnja.

a merenje ener"ije primljene od unca koristi sepiranograf ili piradiograf. binose koliina ener"ije izraava u dulima (G) po metru kvadratnom u jednom satu.

Documents

Meteroloska Stanica i Instrumenti