VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: FINANSIJSKI MENADŽMENT

FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Mentor: Student:Prof. Dr Vid Ristanović Ivan Senić

Broj indeksa: 100-005/10

U Čačku, maja 2013. godineSadržaj

UVOD...........................................................................................................................2

1. FINANSIJSKI SISTEM............................................................................................31.1. Pojam finansijskog sistema.................................................................................31.2. Uloga finansijskog sistema...................................................................................4

2. FINANSIJSKO-TRŽIŠNI SISTEM..........................................................................6

3. FINANSIJSKI INSTRUMENTI I TOKOVI............................................................73.1. Pojam finansijskih instrumenata i finansijskih tokova........................................7

3.1.1. Složeni finansijski instrumenti.......................................................................93.1.2. Kamate, dividende, gubici i dobici.................................................................93.1.3. Finansijska sredstva i finansijske obaveze.........................................................103.1.4. Instrumenti kapitala....................................................................................113.1.5. Derivatni finansijski instrumenti.................................................................11

3.2. Vrste finansijskih instrumenata.........................................................................12

ZAKLJUČAK.............................................................................................................15

LITERATURA............................................................................................................16

1

UVOD

Razvijenu tržišnu privredu nemoguće je zamisliti bez razvijenog finansijskog

sistema koji mora da omogući efikasno povezivanje subjekata koji imaju viškove sa

jedinicama koje imaju manjkove finansijskih sredstava i kapitala. Na taj način se pomoću

njega ostvaruju mnoge ekonomske funkcije. Razvijeni finansijski sistem podrazumeva

postojanje skladne razvijenosti najmanje tri osnovna elementa - finansijskih tržišta,

finansijskih institucija i finansijskih instrumenata. Analiza navedena tri elementa

predstavlja bazičnu strukturu ovog završnog rada, pri čemu je težište usmereno ka analizi

finansijskih tržišta. U tom smislu detaljno se analiziraju kako primarna, tako i sekundarna,

kako berzanska, tako i vanberzanska tržišta. Jedan od ciljeva je i detaljno upoznavanje sa

pojedinim segmentima finansijskih tržišta, kao što su: tržišta novca, kapitala, derivata,

deviza, itd. Sa aspekta teorije sistema poznato je da svaku zemlju možemo posmatrati kao

jedan sistem koji se sastoji iz većeg broja podsistema. Otuda, možemo govoriti o pravnom,

političkom, privrednom i drugim podsistemima jedne zemlje. Međutim, gledano sa

ekonomskog aspekta posebno je značajan privredni sistem, bez čijeg funkcionisanja ne bi

bio moguć opstanak zemlje. Takođe, njegov značaj posebno se ogleda upravo u oblasti

izučavanja nauke o finansijama, obzirom da je za finansije karakteristično da ih treba

izučavati kao integralni deo ukupnog privrednog sistema.

Na osnovu prethodno izloženog, nesumnjivo je da finansijski sistem predstavlja

skup finansijskih institucija, instrumenata i mehanizama koje utvrduju i donose monetarne

i finansijske vlasti, a kojima se reguliše ukupna problematika finansija zemlje. Zbog toga,

on se uslovno može podeliti na finansijski sistem u širem i užem smislu. Finansijski sistem

u širem smislu uglavnom obuhvata fiskalni sistem, zatim monetarno-kreditni, bankarski,

devizni, poslovno-finansijski i sistem finansijskog osiguranja. Medutim, finansijski sistem

u užem smislu obuhvata samo javne finansije i njihove instrumente i institucije. Dakle, kao

što se može videti, u savremenim uslovima privređivanja finansijski sistem pokazuje svu

svoju složenost, pre svega, zbog obima usmerenja njegove delatnosti, kao i stepena

obuhvatnosti finansija i različitosti finansijskih odnosa.

U ovom seminarskom radu će biti više reči o osnovnim segmentima finansijskog

sistema. Najpre je u prvom delu pojašnjen sam termin finansijski sistem, u drugom

finansijsko-tržišni sistema, a u drugom delu seminarskog rada biće opisani finansisjki

instrumenti i tokovi kojima se odvijaju finansijski sistemi.

2

1. FINANSIJSKI SISTEM

Finansije predstavljaju sveukupnost odnosa nastalih u procesu stvaranja novčanih

fondova privrednih subjekata i države, kao i njihovog korišćenja u cilju reprodukcije,

podsticanja i zadovoljenja socijalnih potreba društva. Proces društvene reprodukcije je

moguće podeliti na četiri osnovna stadijuma: proizvodnju, razmenu, raspodelu i potrošnju.

Nastanak i funkcionisanje finansija vezani su za drugi stadijum procesa reprodukcije kada

nastaje razmena proizvedene robe. U tom stadijumu nastaju finansijski odnosi koji su

vezani za akumulaciju novca, koja dobija specifičnu formu finansijskih resursa.

Potencijalno finansijski resursi se stvaraju u stadijumu proizvodnje kada nastaje nova

vrednost. Međutim, realno formiranje finansijskih resursa nastaje samo u stadijumu

razmene, kada se novostvorena vrednost realizuje. Celina finansijskih odnosa deli se na tri

veće povezane oblasti: finansije privrednih subjekata (preduzeća, organizacije, ustanove),

osiguranje i državne finansije. U zavisnosti od karaktera subjekata, unutar svake od ovih

oblasti moguće je izdvajati posebne grupe. Svaka grupa ima svoje specifičnosti i sopstvenu

organizacionu strukturu finansijskog aparata.

1.1. Pojam finansijskog sistema

Finansijsko tržište predstavlja organizovan prostor gde se na određenom mestu, u ,

u odrđenom vremenu I pod jasno definisanim pravilima susreću ponuda I tražnja, kao

osnovni elementi svakog tržišta.1 Finansijski sistem jedne zemlje predstavlja skup tržišta,

institucija, zakona, propisa i tehnika pomoću kojih se trguje finasijskim instrumentima,

određuje cena finansijskim instrumentima i pružaju druge finasijske usluge.

Finansijski sistem predstavlja sastavni deo društveno-ekonomskog sistema. Shodno

tome, njegov stepen razvoja u direktnoj je zavisnosti od razvoja proizvodnih snaga i stanja

proizvodnih odnosa u određenom društveno-eknomskom sistemu zemlje. Osnova

finansijskog sistema su propisi sa kojima se reguliše finansijski sistem. Međutim,

finansijske institucije i organi predstavljaju osnovne nosioce finansijske prakse, pa otuda,

njihovo iskustvo takođe predstavlja izuzetno značajan faktor finansijskog sistema. Prema

tome, proizlazi da osnove finansijskog sistema čine: s jedne strane, finansijsko pravo kao

skup finansijskih normi, pravila ponašanja, finansijskih institucija, instrumenata i

postupaka, donesenih radi uspešnog sprovođenja finansijske aktivnosti, i s druge strane,

finansijska praksa koja ulazi u sastav finansijskog sistema kao celine. Međutim, one 1 Vasiljević B.: Osnovi finansijskih tržišta, Beograd, 2002., str. 84

3

sveukupno obrazuju finansijski sistem jedne države. Uzajamna povezanost između

pojedinih delova finansijskog sistema ostvaruje se, po pravilu, pri posredovanju institucija

bankarskog sistema, koji ima posebno važnu ulogu za funkcionisanje finansija preduzeća.

Finansije privrednih subjekata predstavljaju značajan deo finansijskog sistema. Prema

izvorima stvaranja, finansijski resursi dele se na:2 one koji se obrazuju na račun

sopstvenih sredstava (akcionarski kapital, deoničarski ulozi, prihod od osnovne delatnosti,

posebni prihodi i sl.), one koji su mobilisani na finansijskom tržištu kao rezultat operacija

sa hartijama od vrednosti, pozajmljivanja i sl. i one koji se ponovo raspodeljuju (budžetske

subvencije, naknade kod osiguranja i sl.).

Finansijski sistem čini poseban mehanizam kojim se vrši transfer sredstava između

različitih grupa subjekata u privredi. Prema jednoj podeli, sve učesnike u privrednom

sistemu moguće je podeliti u četiri osnovna sektora:

1. Sektor privrede - koji sačinjavaju privredni subjekti različitih vlasničkih oblika. Svi

oni mogu biiti grubo svrstani u dve osnovne podgrupe i to: finansijske i nefinansijske, u

zavisnosti od prirode njihove osnovne delatnosti;

2. Javni sektor - ili sektor države sačinjavaju vlade, lokalni organi vlasti, kao i javna t.j.

državna preduzeća;

3. Sektor domaćinstava - ili sektor stanovnistva sačinjava veliki broj pojedinaca i

porodica, odnosno stanovništvo;

4. Inosektor - ili eksterni sektor koji čine svi subjekti privrednog i društvenog života koji

dolaze iz drugih zemalja.

1.2. Uloga finansijskog sistema

Osnovna uloga finansijskog sistema sastoji se u tome da omogući nesmetani tok

sredstava u nacionalnoj ekonomiji i to kako između subjekata u okviru svakog od

pomenutog sektora, tako i između samih sektora. Da bi ovu funkciju mogao da obavlja na

što efikasniji način, finansijski sistem svake zemlje morao bi pored do sada navedenog,

takođe da sadrži i veći broj tzv. finansijskih posrednika.

Posebno značajna uloga finansijskog sistema jeste da obezbedi nesmetani tok

sredstava između dve vrlo značajne grupe koji se mogu naći u okviru sva četiri posmatrana

sektora. Jednu grupu čine svi subjekti koji raspolažu sa viškovima finansijskih sredstava u

određenom trenutku 3, a drugu grupu čine svi subjekti koji imaju manjkove finansijskih

2 Jeremić Zoran: Finansijska tržišta, FFMO, Beograd, septembar 2003.str. 114-116.3 Tzv. štedne jedinice

4

sredstava4. Analogno ovome, finansijski sistem ima funkciju povezivanja dve značajne

makroekonomske kategorije i to štednje i investicija, što može imati izuzetno veliki značaj na

vođenje ekonomske politike i ukupan privredni razvoj nacionalne privrede. Na ovaj način

dolazimo do osnovnih tzv. kvantitativnih elemenata finansijskog sistema. U tom kontekstu,

na sledećoj slici moguće je sagledati uprošćen prikaz osnovnih tokova sredstava između

subjekata, i to u okviru sva četiri prethodno pomenuta sektora.

Slika 1 - Tokovi sredstava između osnovnih privrednih sektora

Izvor: Erić Dejan, „Finansijska tržišta i njihovi instrumenti“, Viša poslovna škola,

Beograd, i Naučna knjiga, Beograd, 1997.

Finansijski sistem predstavlja kostur ili krvotok svake privrede i društva. Zbog

toga, finansijski sistem igra jednu od osnovnih uloga u odvijanju i regulisanju tokova

reprodukcije. Naime, finansijski tokovi reprodukcije u osnovi predstavljaju cirkulaciju novca

i dohotka (štednje, akumulacije) u privredi. Pri tome, sama cirkulalacija može se odvijati

uglavnom na sledeće načine5:

1. Od jednog do drugog subjekta unutar istog sektora;

2. Između dva različita sektora, i

3. Izmedu više sektora, pri čemu jedan od njih ima ulogu tzv. prolaznog ili transmisionog

mehanizma cirkulacije.

Na primanjima i izdavanjima novčanih sredstava baziraju se finansijski tokovi koji

sa finansijskim institucijama čine osnovu finansijskog sistema.

2. FINANSIJSKO-TRŽIŠNI SISTEM

4 Tzv. investicione jedinice5 Erić Dejan: Finansijska tržišta i njihovi instrumenti, Viša poslovna škola, Beograd, i Naučna knjiga,

Beograd, 1997., str 14.

5

Finansijsko-tržišni sistem, koji u stvari obuhvata finansijska tržišta sastavni je

element finansijskog sistema svake razvijene zemlje i on predstavlja ujedno jedan od

osnovnih postulata tržišne privrede.

Drugim rečima razvijenost tržišne privrede može se pratiti preko razvijenosti

njenih osnovnih segmenata, kao što su: tržište roba i usluga, tržiste faktora proizvodnje,

tržište rada, tržište menadžera, tržište za kontrolu preduzeća itd. Međutim, generalno

gledano sve segmente tržišne privrede možemo svrstati u dve osnovne grupe:

1.Tržište proizvoda, roba i usluga koje je vidljivo golim okom, po različitim pojavnim

oblicima (popunjenost prodavnica, odnosno nestašicama, konkurenciji, cenama itd);

2.Tržište faktora kao što su rad, kapital, menadžeri itd. Ovo tržište nije tako vidljivo kao

prethodno, ali je vrlo značajno i većina subjekata privrednog i društvenog života oseća

njegovo dejstvo. U okviru ove grupe, jedan od najvažnijih elemenata predstavlja

upravo finansijsko tržište. U skladu s tim, slobodno možemo reći da bez njegove

razvijenosti nema razvijene tržišne privrede. Stepen razvijenosti finansijskih tržišta

najviše govori o ukupnoj razvijenosti tržišne privrede u jednoj zemlji.6

Finansijska tržišta imaju ogroman i širok značaj za gotovo sve segmente ekonomskog

i društvenog života zemlje, a posebno za sledeće:

1.Formiranje što višeg nivoa štednje (S) i finansijske štednje kao razvojnog potencijala,

kao i za formiranje adekvatne tražnje za finansijskim instrumentima (Dfi);

2.Efikasno predupređivanje neravnoteže u smislu nedovoljne sklonosti investiranju (I<S),

odnosno predupređivanje nedovoljnosti ponude finansijskih instrumenata (Sfi < Dfi);

3.Neinflatorno finansiranje deficita u javnoj potrošnji (za pokriće iz tzv realnih izvora); i

4. Za efikasno sprovođenje monetarne politike.

Procesi globalizacije, stalne i intenzivne promene u okruženju, nameću nove i sve

veće zahteve za prilagođavanjem zemalja koje teže da postanu deo svetskog tržišta.

Promene na globalnom nivou direktno se reflektuju na prilike na finansijskom tržištu.

3. FINANSIJSKI INSTRUMENTI I TOKOVI

6 U zemljama razvijene tržišne privrede, finansijsko tržište predstavlja najznačajniji i najosetljiviji segment

ukupnog ekonomskog i privrednog sistema. Kao sastavni deo finansijskog sistema jedne zemlje, finansijsko tržište

omogućava normalno i nesmetano funkcionisanje privrede. Preko njega se odražavaju sva zbivanja u realnim

tokovima društvene reprodukcije.

6

Integracija u svetsku privredu predstavlja značajan instrument ekonomskog rasta

svake zemlje. Posmatrano sa stanovišta privrede, integracija predstavlja uslov opstanka.

Upravo iz tog razloga trgovinska liberalizacija i razvoj izvoznih potencijala osnove

reformi kako razvijenih tako i zemalja u razvoju. Akumulacija sredstava i rast tržišta

kapitala predstavlja važan podsticaj za evoluciju finansijskih inovacija. Novi finansijski

instrumenti uključuju dugoročne instrumente, hartije od vrednosti iz novih sektora

ekonomije kao i investiranje na strana tržišta.

3.1. Pojam finansijskih instrumenata i finansijskih tokova

Sa stanovišta njihove materijalne sadržine i monetarnog prava, finansijski

instrumenti predstavljaju oblike u kojima se iskazuje deo imovine privrednih subjekata. S

obzirom na to da finansijska struktura predstavlja naličje ekonomske strukture poslovanja

privrednog subjekta, samim tim postoji njihova snažna zavisnost i uslovljenost. Analiza

finansijskih instrumenasta može se vršiti prema kriterijumu: obima, strukcure, po

rokovima, po načinu formiranja i sl., pri čemu je bitan odnos rasta i strukture finansijskih

instrumenata prema nominalnom rastu društvenog proizvoda.

Finansijski instrument je svaki ugovor na osnovu koga nastaje finansijsko sredstvo

jednog entiteta i finansijska obaveza ili instrument kapitala drugog entiteta. Finansijski

instrumenti po vrstama mogu biti: bilateralni (krediti, depozit) i multilateralni (hartije od

vrednosti - obveznice, i dr.). Finansijski instrumenti kod nefinansijskog sektora su7: novac

(gotov novac, depozitni novac), depoziti (depoziti bez roka, oročeni depoziti, devizni

depoziti), hartije od vrednosti (državne obveznice i obveznice banaka), akcije o učešću u

fondovima banaka, krediti za prodaju robe i dr.

Kod finansijskog sektora (banaka) finansijske instrumente čine: kratkoročni krediti

banaka, srednjoročni i dugoročni krediti banaka i fondova, inostrana aktiva (krediti, hartije

od vrednosti i dr.), ostali plasmani (ograničena sredstva i dr.).

Različiti finansijski instrumenti po pojedinim sektorima uslovljeni su obeležjem

delatnosti pojedinih sektora. Zavisno od stepena ekonomske samostalnosti privrednih

subjekata, finansijski instrumenti su u većoj ili manjoj meri decentralizovani, odnosno

definisani kao dobrovoljni ili obavezni.

Prema roku finansijski instrumenti mogu biti karatkročni, što pretežno i jesu u

primeni, ili pak dugoročnog karaktera.

7 Vujović S.: Osnove finansijskog sistema, Megatrend, 2005, Beograd, str.139.

7

Finansijski tokovi izražavaju način cirkulacije finansijskih sredstava od jednog

subjekta ka drugom unutar istog sektora ili između subjekata različitih sektora, pri čemu

ovi tokovi mogu biti direktni ili posredni putem finansijskih institucija. Po svom

osnovnom obeležju i ekonomskom odredenju finansijski tokovi mogu biti8: fiskalni,

regulativni i tržišni.

Fiskalni finansijski tokovi su uslovljeni merama fiskalne polkike, odnosno javljaju

se najvećim delom u sklopu finansiranja javnog sektora i alimentiranja državnih fondova.

Regulativni finansijski tokovi javljaju se najvećim delom u finansijskom sektoru po

osnovu odnosa regulacije (mere monetarno-kreditnog regulisanja kod banaka i dr.).

Tržišni finansijski tokovi treba da su u najvećoj meri zastupljeni i razvijeni u

uslovima tržišnog načina poslovanja privrede.

Finansijsko sredstvo je svako sredstvo koje je:

a) gotovina;

b) instrument kapitala drugog entiteta;

c) ugovorno pravo: primanja gotovine ili drugog finansijskog sredstva od drugog

entiteta ili razmene finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza s drugim

entitetom pod uslovima koji su potencijalno povoljni; ili

d) ugovor koji će biti ili može biti izmiren instrumentima sopstvenog kapitala

entiteta i koji je: nederivatni, za koji entitet jeste ili može biti u obavezi da primi

promenljiv broj instrumenata sopstvenog kapitala entiteta ili derivatni, koji će

biti ili može biti izmiren drugačije nego razmenom fiksnog iznosa gotovine ili

drugog finansijskog sredstva za fiksni broj instrumenata sopstvenog kapital

entiteta. Za ovu potrebu, instrumenti sopstvenog kapitala entiteta ne obuhvataju

instrumente koji su i sami ugovori za buduće primanje ili davanje instrumenata

sopstvenog kapitala entiteta.

Finansijska obaveza je svaka obaveza koja je:

a) ugovorna obaveza:

davanja gotovine ili drugog finansijskog sredstva drugom entitetu; ili

razmenjivanja finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza s drugim entitetom

prema uslovima koji su potencijalno nepovoljni za entitet; ili

b) ugovor koji će biti ili može biti izmiren instrumentima sopstvenog kapitala

entiteta i koji je: nederivatni, za koji entitet jeste ili može biti u obavezi da dostavi

promenljiv broj instrumenata sopstvenog kapitala entiteta ili derivatni, koji će biti

8 Vujović S.: Osnove finansijskog sistema, Megatrend, 2005, Beograd, str.140.

8

ili može biti izmiren drugačije, a ne razmenom fiksnog iznosa gotovine ili

drugog finansijskog sredstva za fiksni broj instrumenata sopstvenog kapitala

entiteta.

Instrument kapitala jeste svaki ugovor kojim se dokazuje rezidualno učešće u

sredstvima entiteta nakon odbijanja svih njegovih obaveza. Fer vrednost je iznos za koji se

sredstvo može razmeniti, ili obaveza izmiriti, između obaveštenih, voljnih strana u okviru

nezavisne transakcije. Instrument se kvalifikuje kao instrument kapitala ako, i samo ako su

ispunjena oba uslova, odnosnoako instrument ne sadrži nikakvu ugovornu obavezu i ako će

instrument biti ili može biti izmiren instrumentima sopstvenog kapitala emitenta. Suština

finansijskog instrumenta, a ne njegov pravni oblik, određuje njegovu klasifikaciju u

bilansu stanja emitenta. Iako se suština i pravni oblik obično podudaraju, to nije uvek

slučaj.

3.1.1. Složeni finansijski instrumenti

Emitent nederivatnog finansijskog instrumenta treba da proceni uslove finansijskog

instrumenta da bi odredio da li instrument sadrži i komponentu obaveze i komponentu

kapitala. Takve komponente treba zasebno klasifikovati kao finansijske obaveze,

finansijska sredstva ili instrumente kapitala. Entitet priznaje zasebno komponente

finansijskog instrumenta koji:9 entitetu stvara finansijsku obavezu i imaocu instrumenta

daje opciju da ga konvertuje u instrument kapitala entiteta. Klasifikovanje komponenti

obaveze i kapitala konvertibilnog instrumenta ne menja se kao rezultat promene

verovatnoće da će se opcija konverzije izvršiti, čak i kad izvršenje te opcije može doneti

ekonomske koristi nekim imaocima.

3.1.2. Kamate, dividende, gubici i dobici

Kamate, dividende, gubici i dobici koji se odnose na neki finansijski instrument, ili

neku njegovu komponentu klasifikovanu kao finansijsku obavezu, treba da se priznaju u

bilansu uspeha kao rashod ili prihod. Raspodele imaocima instrumenata kapitala treba da

se knjiže od strane entiteta direktno na teret kapitala, neto od svih koristi po osnovu poreza

na dobitak u vezi sa njima. Troškovi transakcija nastali pri kapitalnoj transakciji treba da se

računovodstvno obuhvate kao odbitak od kapitala, neto od svih koristi po osnovu poreza na

dobitak u vezi sa njima. Klasifikacija finansijskog instrumenta kao finansijske obaveze ili

9 www.e-magazin.com

9

kao instrumenta kapitala određuje da li se kamate, dividende, gubici i dobici, koji se

odnose na taj instrument, priznaju kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.

Dividende klasifikovane kao rashod mogu se prezentovati u bilansu uspeha, ili sa

kamatom na druge obaveze ili kao zasebna stavka. U nekim okolnostima, zbog razlika

između kamata i dividendi u pogledu pitanja kao što je mogućnost poreskog odbitka,

poželjno je da se zasebno obelodane u bilansu uspeha.

Dobici i gubici koji se odnose na promene knjigovodstvene vrednosti neke

finansijske obaveze se priznaju kao prihod ili rashod u bilansu uspeha čak i kad se odnose

na instrument koji obuhvata pravo na rezidualno učešće u sredstvima entiteta u zamenu za

gotovinu ili drugo finansijsko sredstvo.

3.1.3. Finansijska sredstva i finansijske obaveze

Valuta (gotovina) je finansijsko sredstvo jer predstavlja sredstvo razmene i zbog

toga je osnova na kojoj se odmeravaju i priznaju sve transakcije u finansijskim izveštajima.

Gotovinski depozit kod banke ili slične finansijske institucije finansijsko je sredstvo jer

predstavlja ugovorno pravo deponenta da dobije gotovinu od finansijske institucije ili da

izda ček ili sličan instrument na teret svog računa, a u korist poverioca u plaćanju

finansijske obaveze. Uobičajeni primeri finansijskih sredstava koji predstavljaju ugovorno

pravo na dobijanje gotovine u budućnosti i odgovarajuće finansijske obaveze koja

predstavlja ugovornu obavezu isplate gotovine u budućnosti su: potraživanja od kupaca i

obaveze prema dobavljačima, potraživanja i obaveze po osnovu menica, potraživanja i

obaveze po osnovu kredita i potraživanja i obaveze po osnovu obveznica. U svakom

slučaju, ugovorno pravo jedne strane da primi gotovinu je povezano sa odgovarajućom

obavezom druge strane da gotovinu isplati. Druga vrsta finansijskog instrumenta je ona za

koju ekonomska korist koja će biti primljena ili data predstavlja finansijsko sredstvo koje

nije gotovina. Obveznice su finansijska sredstva jer predstavljaju obavezu države koja ih je

emitovala da isplati gotovinu.

Ugovorno pravo ili ugovorna obaveza primanja, isporuke ili razmene finansijskih

instrumenata je samo po sebi finansijski instrument. Niz ugovornih prava ili obaveza

zadovoljava definiciju finansijskog instrumenta ako na kraju dovodi do primanja ili

plaćanja gotovinom ili do sticanja ili emitovanja instrumenta kapitala.

Lizing, finansijski lizing smatra se prvenstveno pravom davaoca lizinga da primi i

obavezom korisnika lizinga da izmiri niz plaćanja koja su suštinski ista kao i spojenim

isplatama glavnice i kamate po ugovoru o kreditu. Davalac lizinga obračunava svoju

10

investiciju u iznosu potraživanja prema ugovoru o lizingu, a ne samo prema samom

sredstvu koje je predmet lizinga. Poslovnim lizingom smatra se prvenstveno nedovršen

ugovor koji obavezuje davaoca lizinga da obezbedi upotrebu sredstva u budućim

periodima u zamenu za naknadu sličnu naknadi za uslugu.

Fizička sredstva (kao što su zalihe, nekretnine, postrojenja i oprema), pa sredstva

koja su predmet lizinga i nematerijalna imovina (kao što su patenti i robne marke) nisu

finansijska sredstva. Kontrola takvih fizičkih sredstava i nematerijalne imovine pruža

mogućnost stvaranja priliva gotovine ili drugog finansijskog sredstva, ali ne dovodi do

sadašnjeg prava da se primi gotovina ili drugo finansijsko sredstvo.

3.1.4. Instrumenti kapitala

Primeri instrumenata kapitala obuhvataju obične akcije koje se ne mogu ponovo

(pro)dati emitentu, neke vrste prioritetnih akcija, kao i varante ili upisane kupovne opcije

koje daju mogućnost imaocu da upiše ili kupi fiksni broj običnih akcija entiteta koji ih je

emitovao koje se ne mogu ponovo (pro)dati emitentu, u zamenu za fiksni iznos gotovine ili

drugog finansijskog sredstva. Obaveza entiteta da emituje ili kupi fiksni broj instrumenata

sopstvenog kapitala u zamenu za fiksni iznos gotovine ili drugog finansijskog sredstva je

instrument kapitala tog entiteta. Međutim, ako takav ugovor sadrži obavezu entiteta da

plati gotovinom ili nekim drugim finansijskim sredstvom, tako nastaje obaveza za sadašnju

vrednost otkupnog iznosa. Emitent običnih akcija koje se ne mogu ponovo (pro)dati

emitentu preuzima obavezu kad postupa formalno vršeći distribuciju i tako zakonski

postaje obavezan prema akcionarima da to uradi.

3.1.5. Derivatni finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti uključuju primarne instrumente (kao što su potraživanja,

obaveze i instrumenti kapitala), kao i derivatne finansijske instrumente (kao što su

finansijske opcije, fjučersi i forvardsi, kamatni i valutni svopovi). Derivatni finansijski

instrumenti zadovoljavaju definiciju finansijskog instrumenta i stoga su pod delokrugom

ovog standarda. Derivatni finansijski instrumenti stvaraju prava i obaveze koje među

stranama uključenim u instrument imaju efekat prenošenja jednog ili više finansijskih

rizika svojstvenih primarnom finansijskom instrumentu. Na početku, derivatni finansijski

instrumenti daju jednoj strani pravo razmene finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza

za drugom stranom pod uslovima koji su potencijalno povoljni, ili ugovornu obavezu

razmene finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza sa drugom stranom pod uslovima

11

koji su potencijalno nepovoljni. Neki instrumenti sadrže i pravo i obavezu razmene. Pošto

se uslovi razmene utvrđuju na početku derivatnog instrumenta, ti uslovi mogu postati ili

povoljni ili nepovoljni, zavisno od menjanja cena na finansijskim tržištima. Prodajna ili

kupovna opcija za razmenu finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza daje imaocu

pravo na dobijanje potencijalnih budućih ekonomskih koristi koje proizlaze iz promena fer

vrednosti finansijskog instrumenta koji je osnova ugovora. Suprotno tome, emitent opcije

preuzima obavezu da se odrekne potencijalnih budućih ekonomskih koristi ili da snosi

potencijalne gubitke ekonomskih koristi proizašlih iz promena fer vrednosti osnovnog

finansijskog instrumenta.

3.2. Vrste finansijskih instrumenata

Različiti finansijski instrumenti po pojedinim sektorima uslovljeni su obeležjem

delatnosti pojedinih sektora. Zavisno od stepena ekonomske samostalnosti privrednih

subjekata, finansijski instrumenti su u većoj ili manjoj meri decentralizovani, odnosno

definisani kao dobrovoljni ili obavezni. Postoje sledeće vrste finansijskih instrumenata:10

a) Hartije od vrednosti - Pisani dokument ili isprava koja svom držaocu daje određeno

imovinsko pravo. U najširem smislu, postoje dve vrste hartija od vrednosti: dužničke

hartije (komercijalni zapisi, blagajnički zapisi, certifikati o depozitu) – obveznice i

vlasničke hartije – akcije. Kratkoročne akcije imaju rok dospeća godinu dana ili manje,

uključuju manji rizik i visokog su stepena utrživosti.

Vlasničke hartije od vrednosti- Vlasnička hartija od vrednosti nastala na osnovu

udela u akcionarskom društvu, sa naznakom visine učešća u akcionarskom kapitalu

(nominalna vrednost akcije). Akcije mogu biti obične ( sa pravom glasa i učešća u

dobiti) i prioritetne (pravo učešća u dobiti), prioritetne konvertabilne (zamenljive za

obične akcije). Preduzeće vrši emitovanje akcija, radi prikupljanja kapitala za

osnivanje akcionarskog društva ili radi uvećanja već postojećeg akcionarskog

kapitala. Izdavalac (emitent) je uvek akcionarsko društvo. Svaka akcija nosi određena

prava imaocu – akcionaru. Nominalna vrednost akcije određena je njenim udelom u

akcionarskom kapitalu.

Dužničke hartije od vrednosti - Dužničke hartije od vrednosti odražavaju

kreditne, tj. dužničko-poverilačke odnose. One svome vlasniku garantuju isplatu

kamate i glavnice po unapred utvrđenom redosledu, u određenom periodu vremena.

10 www.e-magazin.com

12

Za obveznice se često sreće naziv hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom.

Obveznice se dele prema sledećim kriterijumima:

1. prema načinu obezbeđenja prava, na garantovane i negarantovane obveznice,

2. prema roku dospeća, na kratkoročne i dugoročne,

3. prema načinu ostvarivanja prava na kamatu, na obveznice bez kupona i

obveznice sa kuponima,

4. prema prinosu, na obveznice sa fiksnom i sa varijabilnom kamatom,

5. prema načinu ostvarivanja prava na povraćaj nominalne vrednosti, na

jednokratne i u anuitetima,

6. prema posebnim pravima, na participativne i zamenljive.

b) Obveznice

Državne obveznice- Njih emituje država ili neki njeni organi ili agencije.

Obveznice preduzeća - U ulozi emitenta pojavljuju se firme.

Obveznice lokalnih organa vlasti (municipalne obveznice)- Njih emituju organi

lokalne vlasti: regioni, opštine, gradovi, itd. One svojim vlasnicima nose poreske olakšice.

Osigurane obveznice - Radi povećanja zaštite vlasnika obveznica, tj. u cilju

smaljenja rizika, vrši se osiguranje obveznica određenom aktivom.

Neosigurane obveznice - Osnovna karakteristika ovih obveznica je da ne postoji

formalno osiguranje nekom aktivom.

Obveznice sa i bez kupona - Najčešći tip obveznica – periodično plaćanje kamate,

najčešće dva puta godišnje.

Obveznice bez dospeća- Nikada ne dospevaju.

c) Zapisi

Komercijalni zapis - Kratkoročna hartija od vrednosti – instrument duga, koju

emituju preduzeća u cilju prikupljanja novčanih sredstava za finanasiranje svog

poslovanja.

Blagajnički zapis - Kratkoročna hartija od vrednosti – instrument duga, koja se

emituje sa svrhom prikupljanja slobodnih novčanih sredstava.

Državni zapis - Kratkoročna hartija od vrednosti koju mogu emitovati Savezna

država ili republike članice sa ciljem prikupljanja slobodnih novčanih sredstava za

pemošćivanje vremenske neusklađenosti između prihoda i rashoda u svojim budžetima.

Trezorski zapis - Trezorski zapis je kratkoročna hartija od vrednosti koju emituje

Ministarstvo finansija sa rokom dospeća 91 do 180 dana. Emituje se radi finansiranja

budžetskog deficita.

13

Hipotekarna založnica - Vrsta hartija od vrednosti pod kojom se podrazumevaju

različite vrste obveznica osiguranih zalogom portfolia hipoteka ( odobrenih hipotekarnih

kredita.

Certifikat o depozitu (depozitne potvrde) - Instrument duga, čiji se emitent

obavezuje da će se imaocu certifikata isplatiti iznos deponovanih sredstava sa

pripadajućom kamatom u utvrđenom roku. Kao emitent najčešće se pojavljuju banke.

d) Finansijski derivati (izvedene hartije od vrednosti)

Terminski ugovor (forvard)- Ugovor o kupo prodaji određene aktive po unapred

definisanoj ceni na određeni dan u budućnosti

Fjučersi - Terminski ugovor o kupo prodaji određene aktive po unapred definisanoj

ceni na određeni dan u budućnosti. Razlikuje se od forvarda po likvidnosti, odnosno

mogućnosti trgovine na berzi ovom hartijom

Opcije - Izvedena hartija od vrednosti koja svom vlasniku daje pravo da kupi ili

proda odreženu aktivu po unapred dogovorenoj fiksnoj ceni u određenom periodu

vremena. Opcionim ugovorom se određuje tip aktive, količina, cena i datum do kada opcija

važi.

Varanti (ovlašćenja)- Njihovim emitovanjem postojećim akcionarima daje se

ovlašćenje da do određenog datuma kupi nove akcije po određenoj ceni.

e) Sekjuritizacija

Sekjuritizacija je jedna od najvažnijih finansijskih inovacija koja se javlja 70-tih

godina u Americi.11 Osnova sekjuritizacije su hipotekarni stambeni krediti od kojih se

formiraju pulovi i na osnovu njih emituju hartije od vrednosti (MBS-Morgage backed

securities). U drugom slučaju najčešće korišćena aktiva za sekjuritizaciju su lizing ugovori,

krediti za vozila i potraživanja po kreditnim karticama –sekjuritizacija hartija od vrednosti

obezbeđena aktivom (ABS-Asset Backed Securities). Smisao sekjuritizacije je veća

utrživost aktive. Značaj se ogleda u oslobađanju kapitala koji može da se upotrebi za druge

poslove kao i smanjenju kreditnog rizika.

ZAKLJUČAK

Finansijski sistem je odgovarajući skup institucija, instrumenata i mehanizama,

putem kojih se ostvaruje mobilizacija, koncentracija, transfer i alokacija finansijskih

11 Prvobitno ona je značila zamenu bankarskih kredita emitovanjem hartija od vrednosti. Kasnije

sekjuritizacija postaje proces transformacije nelikvidne finansijske aktive banke u utržive hartije od

vrednosti.

14

resursa i novčane štednje društva Finansijski sistem je kolevka tržišta, institucija, zakona,

regulativa i tehnika kroz koja se trguje obveznicama, akcijama i drugim hartijama od

vrednosti, određuju kamatne stope, i finansijske usluge i proizvodi isporučuju širom sveta.

Tržište novca čine tržište žiralnog novca i tržište kratkoročnih hartije od vrednosti.

U razvijenim privredama tržište novca obuhvata i devizno tržište, a u nerazvijenim je

poseban deo finansijskog tržišta.

Novčano tržište je takva vrsta tržišta na kome se traže i nude kratkoročna novčana

sredstva. Na njemu se odvija davanje i uzimanje kratkoročnih kredita i kupoprodaja

kratkoročnog novca i određenih hartija od vrednosti u cilju osiguranja likvidnosti,

ostvarivanja kamatne arbitraže i realizacije špekulativnih aktivnosti.

Tržište kapitala je specijalizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim

sredstvima – kapitalom i dugoročnim hartije od vrednosti, odnosno vrednosnim papirima i

onim finansijskim instrumentima čiji je rok dospeća duži od jedne godine.

Devizno tržište na specifičan način prožima i novčano tržište i tržište kapitala, zbog

čega se ono i tretira kao sastavni deo i jednog i drugog.

Na finansijskom tržištu se pojavljuju finansijske institucije koje obavljaju funkciju

prikupljanja novčanih sredstava i njihovog usmeravanja u finansijske plasmane. One su

zapravo posrednici u transferu sredstava između različitih preduzeća ili domaćinstava.

Finansijski instrument je svaki ugovor na osnovu koga nastaje finansijsko sredstvo

jednog entiteta i finansijska obaveza ili instrument kapitala drugog entiteta. Finansijski

instrumenti po vrstama mogu biti: bilateralni (krediti, depozit) i multilateralni (hartije od

vrednosti - obveznice, i dr.). Finansijski instrumenti kod nefinansijskog sektora su: novac

(gotov novac, depozitni novac), depoziti (depoziti bez roka, oročeni depoziti, devizni

depoziti), hartije od vrednosti (državne obveznice i obveznice banaka), akcije o učešću u

fondovima banaka, krediti za prodaju robe i dr. Dobar i efikasan finansijski sistem treba da

omogući nesmetano funkcionisanje privrednog sistema, opstanak, rast i razvoj nacionalne

ekonomije i ukupan društveni prosperitet zemlje. Preko finansijskog sistema i njegovih

osnovnih elemenata različiti privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za

finansiranje svakodnevnog poslovanja, investicija, rasta i razvoja.

LITERATURA

1. Erić Dejan, Finansijska tržišta i njihovi instrumenti, Viša poslovna škola, Beograd, i

Naučna knjiga, Beograd, 1997.

15

2. Jeremić Zoran, Finansijska tržišta, FFMO, Beograd, septembar 2003.

3. Vujović Slavoljub, Osnove finansijskog menadžmenta, Megatrend, Beograd, 2005.

4. Vasiljević Branko, Osnovi finansijskih tržišta, Zavet, Beograd, 2002.

Internet adresa:

- www.e-magazin .com (preuzeto sa stranice dana 05.05.2013.g)

16