UNIVERZAL BANKA A.D. BEOGRAD - ubbad.rs · PDF filefinansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. Finansijski instrumenti se prilikom početnog priznavanja vrednuju po

UNIVERZAL BANKA A.D. BEOGRAD FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠILA 31. DECEMBRA 2009.

Univerzal banka a.d., Beograd Finansijski izveštaji za 2009. godinu SADRŽAJ

Strana Mišljenje nezavisnog revizora 1 Bilans uspeha

2

Bilans stanja

3

Izveštaj o promenama na kapitalu

4

Izveštaj o tokovima gotovine

5

Napomene uz finansijske izveštaje

6 - 54

Univerzal banka a.d., Beograd Finansijski izveštaji za 2009. godinu NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

6

1. OSNOVNE INFORMACIJE Univerzal banka a.d. Beograd (u daljem tekstu: „Banka“) osnovana je 1992. godine. Do 1997. godine je poslovala pod nazivom Mešovita banka „Asi banka“ a.d. Beograd. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje svih bankarskih poslova. Banka je registrovana da obavlja depozitne, kreditne, poslove sa efektivom, garancijske, devizne, menjačke poslove, emisione i depo-poslove, poslove platnog prometa u skladu sa Zakonom, poslove posredovanja u trgovini hartijama od vrednosti, kupovinu i naplatu potraživanja i druge bankarske i finansijske poslove u skladu sa Zakonom o bankama. Sedište Banke se nalazi u Beogradu, ulica Francuska broj 29. Matični broj Banke je 06031676. Poreski identifikacioni broj Banke je 100003025. Banka je na dan 31. decembra 2009. godine imala 469 zaposlenih (2007. godine: 458 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 16 filijala i 51 ekspozituru. Upravni odbor Banke je usvojio ove finansijske izveštaje 26. februara 2010. godine. 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE 2.1. Osnove za pripremanje i prezentaciju finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji su pripremljeni u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji zasnovanim na Zakonu o računovodstvu i reviziji (Sl. glasnik RS br. 46/06, 111/09), Zakonu o bankama (Sl. glasnik RS br. 107/05) i pratećom regulativom Narodne banke Srbije. Zakon o računovodstvu i reviziji i Zakon o bankama zahtevaju da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom, koja podrazumeva Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Okvir“), Međunarodne računovodstvene standarde („MRS“), odnosno Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja („MSFI“), kao i tumačenja koja su sastavni deo standarda. Okvir i MRS primenjivi na dan 31. decembra 2002. godine, koji su bili osnov za prethodni i tekući Zakon o računovodstvu i reviziji iz 2006. godine, su utvrđeni i objavljeni odlukom 011-00-738-2003-01 ministra finansija Republike Srbije od 30. decembra 2003. godine. Izmene MRS, kao i novi MSFI i tumačenja izdati od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenja međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja objavljeni su u Službenom glasniku Republike Srbije broj 16 od 12. februara 2008. godine na osnovu Rešenja ministra Republike Srbije. Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke i druge finansijske organizacije (Sl. glasnik RS br. 74/08 i 3/09, 12/09 i 26/09). Imajući u vidu razlike između zahteva Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja i određenih zahteva računovodstvenih propisa Republike Srbije i regulative Narodne banke Srbije, rukovodstvo Banke ne može dati izjavu o potpunoj usaglašenosti finansijskih izveštaja Banke sa zahtevima svih standarda i interpretacija izdatih od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde koji čine Međunarodne standarde finansijskog Izveštavanja. Finansijski izveštaji su pripremljeni po metodi istorijskih nabavnih vrednosti, osim hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju koje su vrednovane po fer vrednosti.

Univerzal banka a.d., Beograd Finansijski izveštaji za 2009. godinu NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE (nastavak)

7

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.2. Značajna računovodstvena prosuđivanja i procene U primeni računovodstvenih politika Banke, rukovodstvo koristi rasuđivanja i procene prilikom vrednovanja iznosa prikazanih u finansijskim izveštajima. Najznačajnija rasuđivanja i procene obuhvataju: Poštena („fer“) vrednost finansijskih instrumenata Kada se poštena („fer“) vrednost finansijskih sredstava i finansijskih obaveza prikazanih u bilansu stanja ne može utvrditi na osnovu informacija i podataka koji se mogu dobiti na aktivnom tržištu, one se određuju pomoću tehnika procenjivanja koje uključuju korišćenje matematičkih modela. Ovi modeli su, kada je to moguće, zasnovani na informacijama koje su dostupne na tržištu, ali kada to nije izvodljivo, uključuju određeni stepen rasuđivanja u proceni „fer“ vrednosti. Ova rasuđivanja uključuju procene osnovnih podataka neophodnih za navedene matematičke modele. 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika Najvažnije računovodstvene politike primenjene prilikom pripremanja ovih finansijskih izveštaja su prikazane u nastavku. (1) Preračun stranih valuta Finansijski izveštaji su izraženi u Dinarima Republike Srbije (RSD), koja je izveštajna i funkcionalna valuta Banke. Osim ako je drugačije naznačeno, iznosi u finansijskim izveštajima su iskazani u hiljadama RSD. Transakcije u stranoj valuti preračunavaju se u dinare po kursu Narodne banke Srbije na dan transakcije. Monetarna sredstva i obaveze iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije važećem na dan bilansa stanja. Kursne razlike koje nastaju prilikom preračuna transakcija u stranoj valuti, kao i monetarnih sredstava i obaveza iskazanih u stranoj valuti su evidentirane u korist bilansa uspeha u okviru pozicije prihoda i rashoda od kursnih razlika. Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentirani su u okviru prihoda i rashoda od promene vrednosti imovine i obaveza. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan bilansa stanja. (2) Finansijski instrumenti (i) Datum inicijalnog priznavanja Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava koja zahteva prenos sredstava u roku koji je utvrđen propisima ili konvencijama na datom tržištu se priznaje na datum poravnanja, odnosno na datum kada Banka primi kupljeno ili prenese prodato sredstvo. (ii) Početno priznavanje finansijskih instrumenata Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. Finansijski instrumenti se prilikom početnog priznavanja vrednuju po fer vrednosti korigovanoj za nastale zavisne troškove kupovine ili njihovog emitovanja, izuzev u slučaju hartija od vrednosti i drugih plasmana kojima se trguje.


8

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti (nastavak) (iii) Finansijska sredstva ili finansijske obaveze koje se iskazuju

po fer vrednosti kroz bilans uspeha Rukovodstvo je prilikom inicijalnog priznavanja klasifikovalo finansijske instrumente u kategorije finansijskih sredstava ili obaveza koji se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha. (iv) Ulaganja u hartije od vrednosti koja se drže do dospeća Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća imaju fiksne ili odredive iznose plaćanja i datume dospeća i Banka ima nameru i mogućnost da ih drži do dospeća. Nakon početnog vrednovanja, ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća se iskazuju u neotplaćenim iznosima plasmana, uzimajući u obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja, umanjenim za iznose ispravki vrednosti po osnovu obezvređenja. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha tokom perioda trajanja instrumenta. (v) Krediti i plasmani bankama i komitentima Krediti i plasmani bankama i komitentima predstavljaju finansijska sredstva koja imaju fiksne ili odredive iznose plaćanja i datume dospeća i koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Ova sredstva nisu stečena sa namerom da se odmah ili u kratkom roku ponovo prodaju i nisu klasifikovana kao hartije od vrednosti ili drugi plasmani kojima se trguje ili hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Nakon početnog vrednovanja, krediti i plasmani bankama i komitentima se iskazuju u neotplaćenim iznosima plasmana, uzimajući u obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja, umanjenim za iznose ispravki vrednosti po osnovu obezvređenja. Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta. (vi) Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju su sredstva koja su prilikom inicijalnog vrednovanja klasifikovana u ovu kategoriju ili koja se ne kvalifikuju za klasifikaciju u kategorije sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha, hartija od vrednosti koje se drže do dospeća ili kredita i plasmana. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju obuhvataju učešća u kapitalu drugih pravnih lica. Nakon početnog vrednovanja, ovi instrumenti se vrednuju po fer vrednosti, osim učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, i koja se vrednuju po nabavnoj vrednosti. Nerealizovani gubici i dobici se priznaju direktno u korist ili na teret kapitala u okviru revalorizacionih rezervi. Kada dođe do otuđenja sredstava, akumulirani gubici ili dobici, prethodno priznati u okviru kapitala, se priznaju u korist ili na teret bilansa uspeha u okviru dobitaka ili gubitaka od prodaje hartija od vrednosti. Dividende stečene tokom držanja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju su uključene u prihode od dividendi i učešća u kapitalu kada je nastalo pravo na priliv po osnovu dividendi. Gubici po osnovu obezvređenja ovih ulaganja se priznaju u okviru bilansa uspeha i za iznos priznatih gubitaka se umanjuju revalorizacione rezerve.


9

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti(nastavak) (vii) Izdati finansijski instrumenti i ostale finansijske obaveze Izdati finansijski instrumenti ili njihove komponente se klasifikuju kao obaveze kada suština ugovornog odnosa ukazuje da Banka ima obavezu ili da isplati gotovinu ili isporuči neko drugo finansijsko sredstvo imaocu, ili da ispuni obavezu na drugačiji način od razmene gotovine ili drugog finansijskog sredstva za fiksan broj sopstvenih akcija. (viii) Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Finansijska sredstva Finansijsko sredstvo (ili, deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da se priznaje ukoliko je: • došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; • Banka prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši

isplatu primljene gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu; i

• Banka ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim.

Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je sklopila ugovor o prenosu i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži. Finansijske obaveze Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko je obaveza ukinuta ili ukoliko je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. (ix) Utvrđivanje fer vrednosti Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu na dan bilansa stanja se bazira na kotiranim tržišnim cenama bez umanjenja po osnovu transakcionih troškova. Fer vrednost finansijskih instrumenta koji nisu kotirani na aktivnom tržištu se određuje korišćenjem odgovarajućih tehnika vrednovanja. Tehnike vrednovanja obuhvataju tehnike neto sadašnje vrednosti, poređenje sa sličnim instrumentima za koje postoje tržišne cene i ostale relevantne modele.


10

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti (nastavak) (x) Obezvređenje finansijskih sredstava Na dan svakog bilansa stanja Banka procenjuje da li postoje objektivni dokazi obezvređenja nekog sredstva ili grupe sredstava. Smatra se da su finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređeni ako, i samo ako, postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnjom pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoćom da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova. Krediti i plasmani bankama i komitentima Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje na teret bilansa uspeha. Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se povećava ili smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti. Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala, umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala, bez obzira da li je verovatno da će doći do procesa realizacije kolaterala ili ne.


11

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti (nastavak) (x) Obezvređenje finansijskih sredstava (nastavak) Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Banka vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do obezvređenja, iznos gubitka po osnovu obezvređenja se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine. Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje i iznos gubitka se priznaje na teret bilansa uspeha. Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekog događaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodno priznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha. Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Banka vrši procenu na dan bilansa stanja da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. U slučaju učešća u kapitalu drugih pravnih lica klasifikovana kao raspoloživa za prodaju, u objektivne dokaze se svrstavaju značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti. Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene i tekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodno priznato na teret bilansa uspeha, se uklanja iz kapitala i priznaju se na teret bilansa uspeha. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu se ne ukidaju preko bilansa uspeha, već se povećanja fer vrednosti, nakon priznatog obezvređenja, priznaje direktno u korist kapitala. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidaju do prestanka priznavanja sredstava. (xi) Reprogramirani krediti Kada je u mogućnosti, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezvređenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova, ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja. I dalje se vrši individualna ili grupna procena obezvređenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope. (xii) Netiranje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Finansijska sredstva i finansijske obaveze se mogu netirati i prikazati u neto iznosu u bilansu stanja, ako i samo ako Banka ima zakonsko pravo prebijanja priznatih iznosa sredstava i obaveza, i ukoliko namerava da izvrši izmirenje u neto iznosu ili da istovremeno realizuje sredstvo i izmiri obavezu. (xiii) Računovodstvo hedžinga Banka ne koristi računovodstvo hedžinga.


12

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (3) Operativni lizing Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. (4) Priznavanje prihoda i rashoda Prihodi se priznaju u meri u kojoj je verovatno da će Banka ostvariti priliv ekonomskih koristi i da se prihodi mogu pouzdano proceniti. (i) Prihodi od kamata i slični prihodi i rashodi Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju, prihodi ili rashodi od kamata se iskazuju po efektivnoj kamatnoj stopi. Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovi koji se odnose na taj finansijski instrument, osim naknada ili dodatnih troškova koji su povezani sa odobravanjem kredita, ali ne i budući kreditni gubici. (ii) Prihodi od naknada i provizija Banka ostvaruje prihode od naknada i provizija koji proizilaze iz širokog spektra usluga koje Banka pruža svojim klijentima. (iii) Prihodi od naknada povezani sa izvršenjem određenog posla Naknade ili komponente naknada koje su povezane sa izvršenjem određenog posla se priznaju pošto se ispune odgovarajući kriterijumi. (iv) Prihodi od dividendi Prihodi od dividendi se priznaju kada se ustanovi pravo Banke na priliv po osnovu dividendi. (5) Gotovina i gotovinski ekvivalenti U izveštaju o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti se sastoje od gotovine u blagajni i stanja na tekućem računu Banke i tekućim računima kod drugih banaka.


13

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (6) Nekretnine i oprema Nekretnine i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti izuzimajući troškove svakodnevnog održavanja, umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke po osnovu obezvređenja. Amortizacija se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti nekretnina i opreme na njihove rezidualne vrednosti tokom procenjenih korisnih vekova upotrebe. Procenjeni korisni vekovi upotrebe sredstava se kreću u sledećim rasponima: Građevinski objekti do 77 godina Kompjuterska oprema 3 do 5 godina Ostala oprema 6 do 14 godina Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvataju se kao promene u računovodstvenim procenama. Do prestanka priznavanja nekretnina i opreme dolazi nakon otuđenja ili kada se ne očekuju ekonomske koristi od tog sredstva u budućnosti. Gubici ili dobici koji proističu iz prestanka priznavanja vrednosti sredstva (obračunati kao razlika između neto prihoda od otuđenja i neto knjigovodstvene vrednosti sredstva) se priznaju u bilansu uspeha za godinu kada je došlo do prestanka priznavanja, u okviru ostalih poslovnih rashoda ili ostalih poslovnih prihoda. (7) Nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke po osnovu obezvređenja. Korisni vek upotrebe nematerijalnih sredstava se procenjuje kao ograničen ili neograničen. Nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom trajanja se amortizuju tokom korisnog veka upotrebe. Period i metod amortizacije za nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom upotrebe se proveravaju najmanje jednom godišnje, na kraju finansijske godine. Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe ili očekivanom obrascu potrošnje budućih ekonomskih koristi sadržanih u sredstvu se obuhvataju tako što se promeni period ili metod amortizacije i tretiraju se kao promene u računovodstvenim procenama. Troškovi amortizacije nematerijalnih sredstava sa ograničenim vekom trajanja se priznaju na teret bilansa uspeha, u okviru ostalih poslovnih rashoda. Amortizacija nematerijalnih ulaganja se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti nematerijalnih ulaganja na njihove rezidualne vrednosti tokom procenjenog korisnog veka upotrebe, kako sledi:

Licence za softver 3 do 5 godina Ostala nematerijalna ulaganja 3 do 5 godina (8) Obezvređenje nefinansijskih sredstava Banka procenjuje na dan bilansa stanja, ukoliko događaji ili promene okolnosti ukazuju da knjigovodstvene vrednosti nefinansijskih sredstava mogu biti obezvređene, da li postoje indikacije da nefinansijsko sredstvo može da bude obezvređeno. Ukoliko takva indikacija postoji, odnosno kada se zahteva godišnje testiranje obezvređenja sredstva, Banka procenjuje nadoknadive vrednosti sredstva. Ukoliko se utvrdi da je knjigovodstvena vrednost sredstva (ili grupe sredstava, odnosno jedinice koja generiše gotovinu) veća od nadoknadive vrednosti, sredstvo je obezvređeno i knjigovodstvena vrednost sredstva se umanjuje do procenjenog iznosa nadoknadive vrednosti.


14

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (8) Obezvređenje nefinansijskih sredstava (nastavak) Prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se revidira samo ukoliko je došlo do promene u procenama korišćenim za određivanje nadoknadive vrednosti sredstva, od trenutka kada je gubitak po osnovu obezvređenja priznat. U tom slučaju, knjigovodstvena vrednost sredstva se uvećava do nadoknadive vrednosti. (9) Finansijske garancije U uobičajenom toku poslovanja Banka odobrava finansijske garancije koje se sastoje od plativih i činidbenih garancija, akreditiva, akcepta menica i drugih poslova jemstva. Finansijske garancije se inicijalno priznaju u bilansu stanja po fer vrednosti, u okviru rezervisanja, nakon priliva naknade po osnovu odobravanja finansijske garancije. Nakon inicijalnog priznavanja, obaveze Banke koje proističu iz finansijskih garancija se vrednuju u iznosu amortizovane naknade ili iznosu najbolje procene troškova neophodnih da bi se izmirila finansijska obaveza koja nastaje kao rezultat garancije, u zavisnosti koji je iznos viši. Povećanje obaveza koje se odnosi na finansijske garancije se iskazuje na teret bilansa uspeha, u okviru rashoda indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja. Primljene naknade se priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od naknada i provizija ravnomerno tokom perioda trajanja garancije. (10) Naknade zaposlenima

Definisani planovi doprinosa Banka obračunava i plaća doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrđenim zakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Troškovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje se odnose. Banka nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu. Dugoročne naknade zaposlenima U skladu sa Zakonom o radu Banka ima obavezu isplate naknade zaposlenima prilikom odlaska u penziju u iznosu od 3 prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu odlaska u penziju. Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknada i sa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova primenom aktuarske metode projektovanja po jedinici prava. Aktuarski dobici i gubici i troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu. (11) Rezervisanja Rezervisanja se priznaju kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prethodnog događaja, verovatno je da će biti potreban odliv ekonomskih koristi da bi obaveza bila izmirena i moguće je izvršiti pouzdanu procenu iznosa obaveze.


15

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (12) Porez na dobit Tekući porezi Tekuća poreska sredstva i obaveze koja se odnose na tekuću i prethodne poreske godine vrednovani su u iznosu za koji se očekuje da će biti povraćen odnosno plaćen nadležnim poreskim organima. Primenjene poreske stope korišćene pri obračunu tekućih poreskih sredstava i obaveza su propisane poreskim propisima primenljivim na dan datuma bilansa stanja. Tekući porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentira na teret, odnosno u korist kapitala. Odloženi porezi Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja „goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti. Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih na dan datuma bilansa stanja. Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentira na teret, odnosno u korist kapitala. (13) Uporedni podaci U cilju usaglašavanja sa prezentacijom u tekućoj godini, izvršene su određene reklasifikacije uporednih podataka, kada je to bilo potrebno.


16

3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

2009. 2008. RSD hiljada RSD hiljada

Prihodi od kamata Druge banke 53.388 96.546 Narodna banka Srbije 488.718 279.160 Preduzeća 3.068.758 2.840.163 Javni sektor 22.819 524 Stanovništvo 141.488 135.556 Drugi komitenti 32.955 3.054 Hartije od vrednosti 156.153 71.947 3.964.279 3.426.950 Rashodi od kamata Druge banke 371.595 240.337 Preduzeća 1.060.502 874.754 Javni sektor 67.886 185.669 Stanovništvo 317.517 87.674 Strana lica 6.678 1.804 Drugi komitenti 33.873 49.725 1.858.051 1.439.963

Dobitak po osnovu kamata 2.106.228 1.986.987 Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata:


Prihodi od kamata Gotovina i kratkoročna sredstva 78.393 31.218 Depoziti kod Narodne banke Srbije 410.325 247.942 Plasmani bankama 53.388 96.546 Plasmani komitentima 3.124.532 2.843.741 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 156.153 71.947 Ostalo-stanovništvo 141.488 135.556 3.964.279 3.426.950 Rashodi od kamata Depoziti banaka 371.595 240.337 Depoziti komitenata 1.162.261 1.110.148 Stanovništvo 317.517 87.674 Strana lica 6.678 1.804 1.858.051 1.439.963

Dobitak po osnovu kamata 2.106.228 1.986.987


17

4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA 2009. 2008. RSD hiljada RSD hiljada

Prihodi od naknada i provizija Poslovi platnog prometa u zemlji 235.377 197.758 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 10.198 42.016 Poslovi kupovine i prodaje deviza 67.338 110.011 Poslovi sa platnim karticama 17.954 11.949 Garancijski i drugi poslovi jemstva 65.094 24.444 Poslovi upravljanja sredstavima za račun drugih lica 44.472 46.349 Ostale naknade i provizije 11.437 6.410 451.870 438.937 Rashodi od naknada i provizija Poslovi platnog prometa u zemlji 16.849 28.259 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 2.756 2.737 Poslovi kupovine i prodaje deviza 3.550 24.192 Poslovi sa platnim karticama - 9 Brokerske naknade i provizije 731 - Ostale naknade i provizije 10.545 6.674 34.431 61.871

Dobitak po osnovu naknada i provizija 417.439 377.066 5. NETO PRIHODI/RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA


Pozitivne kursne razlike 1.773.760 2.834.147 Negativne kursne razlike 1.964.051 2.985.197

Neto rashodi od kursnih razlika (190.291) (151.050) 6. PRIHODI PO OSNOVU DIVIDENDI I UČEŠĆA


Prihodi po osnovu učešća 578 5.172 Prihodi po osnovu dividendi - 803

Prihodi po osnovu dividendi i učešća 578 5.975


18

7. OSTALI POSLOVNI PRIHODI 2009. 2008. RSD hiljada RSD hiljada

Prihodi od zakupnina - 403 Ostali prihodi od operativnog poslovanja i povraćaja sudskih taksi 899 3.436 Dobici od prodaje osnovnih sredstava i primljenih materijalnih vrednosti 23.124 2.892 Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 938 2.358 Prihodi od naplaćenih premija osiguranja 34.019 38.761 Ostali prihodi 2.952 15.613

Ukupno ostali poslovni prihodi 61.932 63.463 8. NETO RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA 2009. 2008. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od ukidanja ispravki vrednosti bilansnih pozicija: Plasmani komitentima (Napomena 18) 1.384.604 699.427 Potraživanja za kamatu i naknadu (Napomena 17) 78.417 32.159 Hartije od vrenosti (Napomena 19) 8.014 - Ostali plasmani (Napomena 21) 60.335 183.956 Ostala sredstava (Napomena 23) 17.103 10.853 Prihodi od naplaćene suspendovane kamate 1.878 - 1.550.351 926.395 Prihodi od ukidanja rezervisanja: Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 28) - 39.812 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (Napomena 28) 101.460 108.461 101.460 148.273 Rashodi indirektnih otpisa plasmana: Plasmani komitentima (Napomena 18) (2.035.573) (972.949) Potraživanja za kamatu i naknadu (Napomena 17) (164.600) (38.747) Hartije od vrednosti (Napomena 19) (32.660) - Ostali plasmani (Napomena 21) (50.653) (17.120) Ostala sredstava (Napomena 23) (16.694) (496) (2.300.180) (1.029.312) Rashodi rezervisanja: Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih (Napomena 28) (4.095) (5.754) Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (Napomena 28) (137.437) (105.369) Rashodi po osnovu suspenzije kamate (21.682) - (163.214) (111.123) Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (811.583) (65.767)


19

9. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI 2009. 2008. RSD hiljada RSD hiljada

Troškovi materijala 63.712 53.586 Troškovi proizvodnih usluga 216.070 208.894 Nematerijalni troškovi 219.201 220.531 Troškovi poreza 17.346 9.836 Troškovi doprinosa 115.450 110.733 Ostali troškovi 17.286 15.930 Gubici po osnovu rashodovanja osnovnih sredstava 1.083 3.960 Naknadno utvrđeni rashodi kamata – prinudna naplata 128.261 9.211 Ukupni operativni i ostali poslovni rashodi 778.409 632.681 10. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI


Troškovi neto zarada 491.887 479.999 Troškovi poreza na zarade i naknade 79.234 77.202 Troškovi doprinosa na zarade i naknade 112.331 107.835 Ostali lični rashodi 42.270 35.322 Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 725.722 700.358 11. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA


Prihodi od promene vrednosti plasmana 586.103 506.828 Prihodi od promene vrednosti ostalih potraživanja 39 212

Ukupno prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 586.142 507.040 12. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA


Rashodi od promene vrednosti plasmana 361.344 308.171 Rashodi od promene vrednosti HOV 159 997

Ukupno rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 361.503 309.168


20

13. POREZ NA DOBIT Komponente poreza na dobit: 2009. 2008.

RSD hiljada RSD hiljada Tekući porez na dobit 14.286 54.822 Odložen poreski rashod 68 6.065

Ukupno porez na dobit 14.354 60.887 Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha sa proizvodom iznosa dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope:

2009. 2008. RSD hiljada RSD hiljada Dobit pre oporezivanja 214.288 1.004.362

Porez na dobit po stopi od 10% 21.429 100.436 Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 7.160 2.707 Poresko umanjenje po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (5.310) (13.955) Poresko umanjenje po osnovu zapošljavanja novih radnika na neodređeno vreme (8.984) (34.284) Ostalo 59 5.983 Porez na dobit iskazan u bilansu uspeha 14.354 60.887 Odložene poreske obaveze se odnose na privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove. Na dan 31. decembra 2009. godine odložene poreske obaveze iskazane su u iznosu od RSD 4.590 hiljada (2008: RSD 4.521 hiljada). 14. ZARADA PO AKCIJI Osnovna zarada po akciji je izračunata tako što je godišnji neto dobitak ili gubitak, koji može da se pripiše vlasnicima običnih akcija Banke, podeli ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija koje su bile u opticaju tokom perioda. Banka je registrovana kao akcionarsko društvo čiji je akcijski kapital podeljen na 567.481 akcije. Zarada po akciji utvrđena u visini od RSD 372 (2008.: RSD 1.926 ) dobijena je podelom neto dobiti i ponderisanog prosečnog broja akcija. Prosečan ponderisani broj akcija na 31 decembra 2009. godine iznosio je 545.043 komada (2008.: 489.780 akcija). Banka nije imala finansijske instrumente koji nose pravo konverzije u kapital Banke.


21

15. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI 2009. 2008. RSD hiljada RSD hiljada

U dinarima Žiro račun 2.429.033 1.930.555 Gotovina u blagajni 857.116 307.174 U dinarima 3.286.149 2.237.729

U stranoj valuti Računi kod banaka u zemlji 10.044 8.047 Računi kod banaka u inostranstvu 215.222 353.056 Gotovina u blagajni u stranoj valuti 103.126 114.541 328.392 475.644

Stanje na dan 31. decembra 3.614.541 2.713.373 Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije broj 116/06, 3/07, 31/07, 93/07, 35/08, 94/08, 100/08 i 107/08, 110/08, 112/08, 12/09, 39/09, 44/09, 47/09 i 111/09) koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopi od 10% na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca. Izuzetno od ovoga banke obaveznu dinarsku rezervu obračunavaju po stopi od 45% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih depozita u prethodnom kalendarskom mesecu koji su indeksirani deviznom klauzulom, kao i na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja obaveza u dinarima u prethodnom kalendarskom mesecu po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva. Obračunata dinarska obavezna rezerva za novembar 2009. godine iznosila je RSD 1.932.290 hiljada. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Na dan 31.12.2009. godine Banka je na svom žiro računu imala raspoloživa sredstva iznad iznosa obračunate dinarske obavezne rezerve. 16. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI


U dinarima Repo plasmani kod Narodne banke Srbije 5.620.439 2.500.000 Ostala novčana sredstva - 700.000 U stranoj valuti Obavezna devizna rezerva 2.936.175 1.450.243

Stanje na dan 31. decembra 8.556.614 4.650.243 Potraživanja po repo transakcijama u iznosu od RSD 5.600.000 hiljada na dan 31. decembra 2009. godine odnose se na sredstva plasirana u blagajničke zapise Republike Srbije sa rokom dospeća do 14 dana i kamatnoj stopi od 10% na godišnjem nivou. Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije koja propisuje da banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od 45% na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca. Izuzetno od ovoga banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od 100% na deo devizne osnovice koju čine devizna sredstva koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod Banke; po stopi od 20% na deo devizne osnovice koju čine subordinirane obaveze; po stopi od 40% po osnovu obaveza po deviznoj štednji položenoj kod Banke.


22

17. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA


U dinarima Druge banke 413 752 Narodna banka Srbije 1.879 3.217 Preduzeća 450.007 267.328 Javni sektor 48 15 Stanovništvo 11.999 6.875 Drugi komitenti 9.692 1.445 474.038 279.632 U stranoj valuti Druge banke - 249 Preduzeća 20.985 12.127 20.985 12.376 Ukupno 495.023 292.008 Ispravka vrednosti (118.694) (32.387) Stanje na dan 31. decembra 376.329 259.621 Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 31.12.2009. 31.12.2008. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 32.387 24.933 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 164.600 38.747 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 8) (78.417) (32.159) Otpisi (2) - Kursne razlike 126 866 Stanje na dan 31. decembra 118.694 32.387


23

18. DATI KREDITI I DEPOZITI 2009. 2008.

Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD

hiljada RSD hiljada U dinarima - Bankarski sektor 984.975 - 984.975 441.587 - 441.587 - Preduzeća 13.401.619 2.270.049 15.671.668 11.193.097 1.887.115 13.080.212 - Stanovništvo 218.167 749.407 967.574 266.727 629.932 896.659 - Javni sektor - 18.466 18.466 - 2.089 2.089 - Strana lica - - - 45 - 45 Ukupno u dinarima 14.604.761 3.037.922 17.642.683 11.901.456 2.519.136 14.420.592

U stranoj valuti - Bankarski sektor 959 - 959 266.689 - 266.689 - Preduzeća 844.531 - 844.531 692.648 492.581 1.185.229 - Stanovništvo - - - - - - - Strane banke 459.368 - 459.368 997.647 - 997.647 Ukupno u stranoj valuti 1.304.858 - 1.304.858 1.956.984 492.581 2.449.565 Ukupno plasmani komitentima 15.909.619 3.037.922 18.947.541 13.858.440 3.011.717 16.870.157 Ispravka vrednosti: (1.353.518) (681.058) Stanje na dan 31. decembra 17.594.023 16.189.099 Kratkoročni i dugoročni krediti na dan 31. decembra 2009. godine u dinarima uključuju kredite odobrene sa valutnom klauzulom u iznosima od RSD 7.189.882 hiljada (od čega se RSD 599.533 hiljada odnosi na stanovništvo, RSD 6.134.713 hiljada na preduzeća, a 455.636 na banke i ostali finansijski sektor. Kamatne stope na kredite odobrene pravnim licima kretale su se u rasponu od 1% do 1,3% na mesečnom nivou, a kamatne stope na kredite odobrene stanovništvu kretale su se u rasponu od 0,6% do 1,25% na mesečnom nivou, u zavisnosti na koje se kredite odnose. Bruto krediti koji su individualno procenjeni kao obezvređeni na dan 31. decembra 2009. godine iznose RSD 16.209.227 hiljada. Fer vrednost kolaterala koji se odnose na kredite individualno procenjene kao obezvređene na dan 31. decembra 2009. godine iznosi RSD 22.809.320 hiljada. Navedeni kolaterali se sastoje od položenih depozita i hipoteka na nekretninama. Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 31.12.2009. 31.12.2008. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 681.058 408.268 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 2.035.573 972.949 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 8) (1.384.604) (699.427) Otpisi - (1.594) Prenos sa ostalih plasmana(Napomena 20) 4.029 - Kursne razlike 17.462 862 Stanje na dan 31. decembra 1.353.518 681.058


24

19. HARTIJE OD VREDNOSTI 2009. 2008. RSD hiljada RSD hiljada

HOV raspoložive za prodaju 465 827 HOV koje se drže do dospeća 471.279 296.137 Odstupanje od nominalne vrednosti (44) (12.445) Ispravke vred.dospelih HOV (24.646) -

Neto stanje 31. decembra 447.054 284.519 Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 31.12.2009. 31.12.2008. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine - - Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 32.660 - Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 8) (8.014) - Stanje na dan 31. decembra 24.646 - 20. UDELI I UČEŠĆA

2009. 2008. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima -banke 2.062 2.221 -preduzeća 10.393 9.815 Ukupno u dinarima 12.455 12.036 U stranoj valuti -banke 3.311 3.121 Ispravke vrednosti - -

Stanje na dan 31. decembra 15.766 15.157


25

21. OSTALI PLASMANI 2009. 2008. RSD hiljada RSD hiljada

U dinarima -garancije pale na teret banke 230.207 94.837 -ostali plasmani 19.878 98.345 250.085 193.182 U stranoj valuti -garancije pale na teret banke 134.244 107.199 -ostali plasmani 14.351 13.528 148.595 120.727 Ispravke vrednosti (206.487) (211.429) Stanje na dan 31. decembra 192.193 102.480 Plasmani po kreditnim karticama VISA-CARD i DINA-CARD u 2009 godini sa pozicija ostalih plasmana preklasifikovani su u ostale kredite. Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 31.12.2009. 31.12.2008. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 211.429 233.175 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 50.653 17.120 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 8) (60.335) (183.956) Prenos na kredite (Napomena 18) (4.029) - Kursne razlike 8.769 145.090 Stanje na dan 31. decembra 206.487 211.429


26

22. OSNOVNA SREDSTVA, INVESTICIONE NEKTERNINE I NEMATERIJALNA ULAGANJA Promene na osnovnim sredstvima, investicionim nekretninama i nematerijalnim ulaganjima:

Zemljište i građevinski

objekti Oprema

Ukupno osnovna sredstva

Nematerijalna ulaganja

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Nabavna vrednost Stanje na početku godine 356.352 442.768 799.120 42.303 Povećanje 75.521 97.697 173.218 58.379 Prenosi Otuđenja i rashodovanja (6.428) (6.428) (22.510) Stanje na kraju godine 431.873 534.037 965.910 78.172 Akumulirana amortizacija i obezvređenje Stanje na početku godine 30.151 185.513 215.664 16.325 Povećanje 4.635 65.518 70.153 20.370 Prenosi Otuđenja i rashodovanja (3.428) (3.428) (22.510) Stanje na kraju godine 34.786 247.603 282.389 14.185 Neto sadašnja vrednost na dan 31. decembra 2009 397.087 286.434 683.521 63.987 na dan 31. decembra 2008 326.201 257.255 583.456 25.978 Banka nema građevinskih objekata koji su pod hipotekom radi obezbeđenja otplate obaveza po osnovu kredita. Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2009. godine najvećim delom čine računarska i telekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj i motorna vozila.


27

23. OSTALA SREDSTVA


Potraživanja od zaposlenih 9.265 4.800 Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa, osim poreza na dobit 152 764 Dati avansi 932 7.946 Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa 66.729 59.648 Zalihe 2.461 573 Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja 10.918 427.596 Ostala sredstva-potraž.za više plaćen porez na dobit 80.735 - Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu: - u dinarima 6.732 33.212 - u stranoj valuti - - Ostala aktivna vremenska razgraničenja: - u dinarima 8.115 10.649 - u stranoj valuti - - Ukupno ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 186.039 545.188 Ispravka vrednosti (40.550) (37.727) Stanje na dan 31. decembra 145.489 507.461 Promene na ispravkama vrednosti su bile sledeće: 31.12.2009. 31.12.2008. RSD hiljada RSD hiljada

Stanje na početku godine

37.727 45.756 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 16.694 496 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 8) (17.103) (10.853) Otpis sitnog inventara 2.599 - Kursne razlike 633 2.328 Stanje na dan 31. decembra 40.550 37.727


28

24. TRANSAKCIONI DEPOZITI


U dinarima Bankarski sektor 242.638 336.425 Javna preduzeća 580.400 406.925 Preduzeća 1.985.786 1.865.978 Stanovništvo 186.582 155.692 Strana lica 253 468 2.995.659 2.765.488

U stranoj valuti Bankarski sektor 32.612 323.023 Javna preduzeća 26.624 9.566 Preduzeća 486.484 873.876 Javni sektor - 70 Stanovništvo 129.798 95.175 Strana pravna lica 35.653 39.893 711.171 1.341.603

Stanje na dan 31. decembra 3.706.830 4.107.091 25. OSTALI DEPOZITI

2009 2008 Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno

RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 Bankarski sektor 2.882.288 - 2.882.288 967.906 - 967.906 Javna preduzeća 1.520.000 1.000 1.521.000 2.295.500 - 2.295.500 Preduzeća 6.365.222 70.039 6.435.261 5.846.231 32.208 5.878.439 Javni sektor 425.751 1.980 427.731 435.228 1.980 437.208 Stanovništvo 259.471 15 259.486 75.972 146 76.118 Strana lica 11.997 - 11.997 42.379 - 42.379 U dinarima 11.464.729 73.034 11.537.763 9.663.216 34.334 9.697.550 Bankarski sektor 1.322.389 - 1.322.389 130.958 - 130.958 Javna preduzeća 1.285.458 - 1.285.458 725.195 - 725.195 Preduzeća 935.461 18.036 953.497 556.056 47.852 603.908 Stanovništvo 4.906.302 543.584 5.449.886 2.619.286 84.650 2.703.936 Strana lica 113.751 - 113.751 720.552 - 720.552 U stranoj valuti 8.563.361 561.620 9.124.981 4.752.047 132.502 4.884.549 Stanje na dan 31. decembra 20.028.090 634.654 20.662.744 14.415.263 166.836 14.582.099


29

26. PRIMLJENI KREDITI


U dinarima Obaveze za studentske kreditie 90.342 66.564 Ostale obaveze 3.053 128 93.395 66.692 U valuti Obaveze za neraspoređene naplate 494 2.189 Obaveze za plaćanja prema inostranstvu 27.403 50.334 Ostale obaveze 64 - 27.961 52.523 Stanje na 31. decembra 121.356 119.215 27. OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMENE VREDNOSTI DERIVATA


Bankarski sektor 4.227 5.411 Javna preduzeća 3.107 43.940 Preduzeća 16.245 16.578 Javni sektor 471 185 Obaveze za naknade - 76 Stanje na 31. decembra 24.050 66.190


30

28. REZERVISANJA 2009. 2008. RSD hiljada RSD hiljada

Rezervisanja za gubitke po garancijama 92.270 46.228 Rezervisanja za gubitke po avalima 276 7.849 Rezervisanja za penzije 23.124 19.625 Rezervisanja za sudske sporove - -

Stanje na dan 31. decembra 115.670 73.702 Promene na rezervisanjima tokom 2009. godine bile su sledeće: 31.12.2009. 31.12.2008. RSD hiljada RSD hiljada Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih Stanje na početku godine 19.625 14.159 Povećanja na teret bilansa uspeha (Napomena 8) 4.095 5.754 Iskorišćena rezervisanja (596) (288) Stanje na dan 31. decembra 23.124 19.625 31.12.2009. 31.12.2008. RSD hiljada RSD hiljada Rezervisanja za sudske sporove Stanje na početku godine - 83.495 Ukidanje rezervisanja (Napomena 8) - (39.812) Iskorišćena rezervisanja - (43.683) Stanje na dan 31. decembra - - Rezervisanja po garancijama i avalima 31.12.2009. 31.12.2008. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 54.077 53.512 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 137.437 105.369 Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 8) (101.460) (108.461) Kursne razlike 2.492 3.657 Stanje na dan 31. decembra 92.546 54.077 29. OBAVEZE ZA POREZE


Porez na kamatu po osnovu sredstava štednje stanovništva 592 1.745 Obaveze za PDV 355 643

Stanje na 31. decembra 947 2.388


31

30. OBAVEZE IZ DOBITKA Obaveze iz dobitka se odnose na neisplaćene dividende akcionarima Banke u iznosu od RSD 6.475 hiljada (2008.: RSD 4.678 hiljada). 31. OSTALE OBAVEZE I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA


U dinarima Obaveze prema dobavljačima 62.912 15.273 Obaveze po naplaćenim studentskim kreditima 634.660 336.969 Obaveze za primljene uplate za osnivanje firmi 1.830 4.132 Obaveze za primljene uplate za ostala pravna lica 5.784 9.287 Ostale obaveze 19.445 12.203 Razgraničene obaveze za evid. kamatu 46.706 22.457 Razgraničeni prihodi od kamata 63.151 - Razgraničeni prihodi od naknada 65.256 52.364 899.744 452.685 U stranoj valuti Primljene donacije 11.731 12.839 Obaveze u obračunu naplata iz AP Kosovo i Metohija - 2.227 Ostale obaveze 172 181 Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu 7.637 1.555 Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu – štednja 58.537 28.398 78.077 45.200

Stanje na dan 31. decembra 977.821 497.885 Obaveze po naplaćenim studentskim kreditima iskazane su u skladu sa Ugovorom zaključenim između Banke i Ministarstva prosvete o pružanju usluga kreditiranja i stipendiranja učenika i studenata. 32. KAPITAL


Akcijski kapital – obične akcije 3.404.886 3.038.172 Emisiona premija 1.238.175 1.238.175 Revalorizacione rezerve-nerealizovani gubici (406) - Rezerve iz dobiti 1.226.445 653.796 Nerasporedjena dobit 199.934 943.475

Stanje na dan 31. decembra 6.069.034 5.873.618


32

32. KAPITAL (nastavak) Akcijski kapital Ukupan broj odobrenih akcija Banke na dan 31. decembra 2009. godine iznosi 567.481 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 6.000,00 (2008.: 506.362 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 6.000,00). Nove emisije akcija Po osnovu emisije akcija iz neraspoređene dobiti kapital Banke je uvećan za 61.119 običnih akcija nominalne vrednosti 6.000,00 dinara po komadu (Rešenje Komisije za HOV br. 4/0-24-2486/4-09, od 14. 05. 2009. godine). Otkupljene sostvene akcije Na dan 31. decembra 2009. godine Banka nije imala otkupljenih sopstvenih akcija, kao ni na dan 31. decembra 2008. godine. Emisiona premija Emisiona premija obuhvata pozitivnu razliku između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti, kao i dobitke i gubitke po osnovu trgovanja sopstvenim akcijama. Revalorizacione rezerve Revalorizacione rezerve iskazuju efekte promena fer vrednosti finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju. Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti forimirane su u skladu sa propisima za procenjene gubitke, rezerve za opšte bankarske rizike i druge rezerve iz raspodele dobitka, u skladu sa zakonom, odlukama regulatornog organa, statutom i drugim aktima Banke. Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke na dan 31. decembra 2009. godine u iznosu od RSD 2.691.552 hiljada (2008.: RSD 1.090.491 hiljada) obračunata je kao razlika između ukupnih ispravki vrednosti i rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi i ukupne posebne rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa Odlukom o klasifikaciji Bilansne aktive i vanbilansnih stavki (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 129/2007 i 63/2008) propisanom od strane Narodne banke Srbije. Na dan 31. decembra 2009. godine nedostajući iznos rezervisanja za potencijalne gubitke po bilansnoj i vanbilansnoj aktivi klasifikovanoj u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije iznosi RSD 1.600.882 hiljada (2008.: RSD 572.649 hiljada) i iskazan je u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 129/2007 i 63/2008).


33

33. VANBILANSNE POZICIJE 2009. 2008. RSD hiljada RSD hiljada

Poslovi u ime i za račun trećih lica 4.072.647 3.353.127 Preuzete buduće obaveze 2.515.506 3.096.130 Druge vanbilansne pozicije 1.473.382 398.360 Stanje na dan 31. decembra 8.061.535 6.847.617 Poslovi u ime za račun trećih lica


Studentski krediti 4.058.037 3.321.526 Kratkoročni krediti – poljoprivredna gazdinstva 13.143 28.836 Dugoročni plasmani dati stanovništvu 1.467 2.765 Stanje na dan 31. decembra 4.072.647 3.353.127 Garancije i ostale preuzete buduće obaveze


Garancije, avali i akcepti menica Izdate plative garancije za otplatu kredita 833.761 776.464 Izdate druge plative garancije 616.136 506.104 Činidbene garancije 1.032.945 1.394.128 Dati avali i akcepti menica 32.664 55.746 Ukupno garancije, avali i akcepti menica 2.515.506 2.732.442 Preuzete neopozive obaveze - 363.688 Stanje na dan 31. decembra 2.515.506 3.096.130 Druga vanbilansna evidencija


Preuzete opozive obaveze 801.821 - Primljene garancije od ino banaka i drugih finansijskih organizacija 210.941 343.986 Ostalo 460.620 54.374 Stanje na dan 31. decembra 1.473.382 398.360 Preuzete nopozive obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se mogu jednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenske okvirne kredite, kupovinu i prodaju deviza od banaka u forward transacijama, i ostale preuzete opozive obaveze. Preuzete opozive obaveze obično nemaju fiksne datume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete opozive obaveze mogu isteći pre povlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoren iznos ne predstavlja neophodno buduće gotovinske odlive. Banka prati ročnost preuzetih opozivih obaveza po osnovu neiskorišćenih odobrenih kredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnih preuzetih obaveza.


34

34. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA Naknade članovima Izvršnog odbora i članovima Upravnog i Odbora za reviziju u bruto iznosu: 31.12.2009. 31.12.2008. RSD hiljada RSD hiljada Članovi Izvršnog odbora i rukovodeće osoblje 33.769 50.630 Članovi Upravnog i Nadzornog odbora 42.946 33.256 Stanje na dan 31. decembra 76.715 83.886 Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem Banka ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem i sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja, koji su bazirani na uobičajenim tržišnim uslovima. Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih tržišnih kamatnih stopa.

Stanje na dan 31. decembra

2009.

Prihodi/ rashodi

2009.

Stanje na dan 31. decembra

2008.

Prihodi/ rashodi

2008. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Minusi na tekućim računima, kreditne kartice, gotovinski i potrošački krediti 743 38 1.779 175 Stambeni krediti 11.696 770 12.495 752 Ostali krediti - - - - Ispravke vrednosti plasmana (348) - (326) - Depoziti 10.382 690 23.499 581 Ostala povezana lica Takođe, Banka ulazi u poslovne odnose sa licima (akcionarima) Banke, kao i sa ostalim licima (zaposlenima) povezanim sa Bankom. Sledeća tabela prikazuje stanja potraživanja i obaveza po osnovu poslovnih odnosa sa ostalim povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja: 31.12.2009. 31.12.2008. RSD hiljada RSD hiljada Bilansna bruto izloženost 268.224 194.479 Vanbilansna bruto izloženost 111.628 42.617 U svom svakodnevnom poslovanju, Banka ostvaruje poslovne transakcije sa akcionarima i drugim povezanim licima, pod uobičajenim tržišnim uslovima.


35

35. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENTA U narednoj tabeli je prikazano poređenje iznosa najznačajnijih klasa finansijskih instrumenata iskazanih u finansijskim instrumentima i njihovih fer vrednosti. Napred prikazana tabela ne uključuje nefinansijska sredstva i obaveze:

Knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost Knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost 2009. 2009. 2008. 2008. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Finansijska sredstva Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3.614.541 3.614.541 2.713.373 2.713.373 Opozivi depoziti i krediti 8.556.614 8.556.614 4.650.243 4.650.243 Potraživanja za kamatu i naknadu 376.329 376.329 259.621 259.621 Dati krediti i depoziti 17.594.023 17.594.023 16.189.099 16.189.099 Hartije od vrednosti 447.054 447.054 284.519 284.519 Učešća u kapitalu 15.766 15.766 15.157 15.157 Ostali plasmani 192.193 192.193 102.480 102.480 Ostala sredstva 145.489 145.489 507.461 507.461 30.942.009 30.942.009 24.721.953 24.721.953 Finansijske obaveze Transakcioni depoziti 3.706.830 3.706.830 4.107.091 4.107.091 Ostali depoziti 20.662.744 20.662.744 14.582.099 14.582.099 Primljeni krediti 121.356 121.356 119.215 119.215 Obaveze po osnovu kamata 24.050 24.050 66.190 66.190 Ostale obaveze 977.821 977.821 497.885 497.885 25.492.801 25.492.801 19.372.480 19.372.480 Sredstva za koja je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti Za finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su likvidne ili imaju kratak rok dospeća (do 12 meseci) pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti. Ova pretpostavka se takođe odnosi na depozite po viđenju, štedne depozite bez roka dospeća i finansijske instrumente sa varijabilnim kamatnim stopama. Finansijski instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza sa fiksnom kamatnom stopom, koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita sa fiksnom kamatom stopom, se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovladjujuće kamatne stope na tržistu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća. Za kotirane emitovane dužničke instrumente, fer vrednosti se izračunavaju na osnovu kotiranih cena na tržištu. Za finansijske instrumente za koje nisu dostupne tržišne cene, koristi se model diskontovanog novčanog toka koji je baziran na krivi prinosa tekuće kamatne stope koja odgovara preostalom periodu do roka dospeća. Finansijski instrumenti vrednovani po fer vrednosti Fer vrednost finansijskih instrumenata se vrednuje po fer vrednosti baziranoj na dostupnim tržišnim informacijama.


36

36. ANALIZA ROČNOSTI SRЕDSTAVA I OBAVЕZA Sledeće tabele prikazuju analizu sredstava i obaveza Banke po ročnosti uzimajući u obzir očekivano vreme realizacije sredstava i izmirenja obaveza:

Do 7 dana

Od 7 dana do mesec dana

Od mesec do tri meseca

Od tri meseca do godinu

dana Preko godinu

dana Ukupno

2009. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3.076.869 100.000 437.672 - - 3.614.541 Opozivi depoziti i krediti 5.947.009 2.609.605 - - - 8.556.614 Potraživanja po osnovu

kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 376.329 - - - - 376.329

Dati krediti i depoziti 3.600.982 1.429.557 4.327.553 5.757.250 2.478.681 17.594.023 Hartije od vrednosti 31.077 183.477 209.771 22.729 - 447.054 Udeli (učešća) 15.766 15.766 Ostali plasmani 172.586 - 1.367 15.809 2.431 192.193 Nematerijalna ulaganja - - - - 63.987 63.987 Osnovna sredstva - - - - 683.521 683.521 Ostala sredstva 145.489 - - - - 145.489 Ukupna aktiva 13.350.341 4.322.639 4.976.363 5.795.788 3.244.386 31.689.517 OBAVЕZЕ Transakcioni depoziti 3.706.830 3.706.830 Ostali depoziti 1.322.002 384.790 7.152.896 11.040.725 762.331 20.662.744 Primljeni krediti 121.356 - - - - 121.356 Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 24.050 - - - - 24.050 Rezervisanja 470 5.530 8.291 31.975 69.404 115.670 Obaveze za poreze 947 - - - - 947 Obaveze iz dobitka 6.475 - - - - 6.475 Odložene poreske obaveze - - - - 4.590 4.590 Ostale obaveze 977.821 - - - - 977.821 Kapital - - - - 6.069.034 6.069.034 Ukupne obaveze 6.159.951 390.320 7.161.187 11.072.700 6.905.359 31.689.517 Razlika na dan 31. decembra 2009. 7.190.390 3.932.319 (2.184.824) (5.276.912) (3.660.973) -


37

36. ANALIZA ROČNOSTI SRЕDSTAVA I OBAVЕZA (nastavak)

Do 7 dana

Od 7 dana do

mesec dana

Od mesec do tri meseca

Od tri meseca do

godinu dana

Preko godinu

dana Ukupno

2008. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2.713.373 - - - - 2.713.373 Opozivi depoziti i krediti 2.150.243 2.500.000 - - - 4.650.243 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,promene fer vrednosti derivata i druga Potraživanja 259.621 - - - - 259.621 Dati krediti i depoziti 1.888.728 1.601.014 3.987.960 6.242.153 2.469.244 16.189.099 Hartije od vrednosti 61.318 3.175 173.628 46.398 - 284.519 Udeli (učešća) 827 - - - 14.330 15.157 Ostali plasmani - - - - 102.480 102.480 Nematerijalna ulaganja - - - - 25.978 25.978 Osnovna sredstva - - - - 583.456 583.456 Ostala sredstva 71.846 - - - 435.615 507.461 Ukupna aktiva 7.145.956 4.104.189 4.161.588 6.288.551 3.631.103 25.331.387 OBAVЕZЕ Transakcioni depoziti 4.107.091 - - - - 4.107.091 Ostali depoziti 1.235.914 396.716 5.832.935 6.949.698 166.836 14.582.099 Primljeni krediti - 119.215 - - - 119.215 Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti Derivata 66.190 - - - - 66.190 Rezervisanja - - - 73.702 - 73.702 Obaveze za poreze 2.388 - - - - 2.388 Obaveze iz dobitka 4.678 - - - - 4.678 Odložene poreske obaveze - - - 4.521 - 4.521 Ostale obaveze 15.273 377.839 - 104.773 - 497.885 Kapital - - - - 5.873.618 5.873.618 Ukupne obaveze 5.431.534 893.770 5.832.935 7.132.694 6.040.454 25.331.387 Razlika na dan 31. decembra 2008. 1.714.422 3.210.419 (1.671.347) (844.143) (2.409.351) -


38

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM 36.1. Uvod Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Banci, je u svom domenu, odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja. Struktura upravljanja rizikom Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka je uspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika. Upravni odbor i Izvršni odbor Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorani za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima. Odbor za reviziju Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci. Unutrašnja revizija Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane unutrašnje revizije, koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i preporukama. Sektor za bonitet i upravljanje rizicima Sektor za bonitet i upravljanje rizicima je odgovoran za proveru i procenu konkretnih rizika kojima je Banka izložena. Sektor za bonitet i upravljanje rizicima je izvršio analizu aktuelnih podataka dostavljenih od strane klijenata, Sektora plasmana pravnim licima i Sektora za poslove sa stanovništvom i, na osnovu svih kvantitativnih i kvalitativnih kriterijuma, izvršio je klasifikaciju plasmana sa 31.12.2009. godine, u skladu sa Odlukom NBS i Politikama i procedurama Banke za upravljanje kreditnim rizikom. Sektor za bonitet i upravljanje rizicima je izvršio procenu plasmana pravnim licima prema Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), u skladu sa finansijskom sposobnošću i kreditnom istorijom klijenata, tj. u skladu sa realnošću naplate plasmana, odnosno realnošću novčanih priliva po ovim plasmanima u budućnosti. Cilj ove procene je svođenje vrednosti plasmana na realnu vrednost. Procena je izvršena u skladu sa računovodstvenim politikama Banke. Ovaj oblik procene izvršen je i u Sektoru za poslove sa stanovništvom za plasmane fizičkim licima, u skladu sa račnovodstvenom politikom Banke za ovu vrstu plasmana, čime je stanje plasmana korigovano u skladu sa MRS.


39

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.2. Adekvatnost upravljanja rizicima U skladu sa odredbama Zakona o bankama i pratećim podzakonskim aktima za sprovođenje ovog Zakona, koji su stupili na snagu 01. Oktobra 2006. godine, Banka je aktualizirala i dopunila postojeće politike i procedure i prilagodila organizacionu strukturu zahtevima proizašlim iz novina regulative koja se odnosi na segment upravljanja rizicima. U skladu za odredbama Zakona o bankama, i pratećim podzakonskim aktima koji su delom menjani u 2008.godini i 2009. godini, Banka je izvršila usklađivanje postojećih politika i procedura, koje se odnose na segment upravljanja rizicima. Tokom 2009. godine Banka je upravljala rizicima u skladu sa prudencionim zahtevima regulatornih organa i u skladu sa internim metodama uvedenim radi efikasnijeg upravljanja portfolio rizicima i operativnim rizikom. Upravljanje rizicima Banka je uskladila sa veličinom i organizacionom strukturom banke, obimom aktivnosti i vrstama poslova koje obavlja. U tom smislu:

- doneti su akti kojima su propisane procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika i upravljanje rizicima;

- propisane su procedure i nosioci redovnog izveštavanja organa Banke i regulatornih organa; - formirana je posebna organizaciona jedinica Banke u čijem je delokrugu upravljanje rizicima -

Odeljenje za upravljanje rizicima; Usvojene su Politike i procedure Banke za upravljanje: rizikom likvidnosti, kreditnim rizikom, deviznim rizikom, kamatnim rizikom, rizikom ulaganja, rizikom zemlje, rizikom izloženosti i operativnim rizikom. Upravljanje rizikom likvidnosti Banka je ustrojila preko svakodnevne primene procedura kojima se obuhvata:

- sagledavanje uticaja rizika likvidnosti na ukupne rizike kojima je Banka izložena - planiranje i kontrola priliva i odliva novčanih sredstava - kontrola blagovremenog identifikovanja odstupanja od planiranih priliva i odliva novčanih

sredstava - kontrola utvrđivanja i praćenja pokazatelja likvidnosti utvrđenih odlukom Narodne banke

Srbije o upravljanju rizicima - predlaganje odgovarajućih mera za sprečavanje ili otklanjanje uzroka nelikvidnosti, na osnovu

analize mesečnog izveštaja o ročnoj usklađenosti izvora sredstava i plasmana i mesečnog izveštaja o pokazatelju likvidnosti Banke.

Upravljanje kamatnim rizikom Banka je obezbedila preko procedura kojima se obuhvata:

- sagledavanje uticaja kamatnog rizika na ukupne rizike kojima je Banka izložena - kontrola sprovođenja od strane nadležnog organizacionog dela procedure identifikovanja,

procene i merenja kamatnog rizika kvartalno na osnovu mape izloženosti kamatnom riziku po kojoj se prati kretanje kamatnih stopa na aktivu i pasivu Banke.

Upravljanje deviznim rizikom Banka realizuje primenom procedura kojima se obuhvata:

- sagledavanje uticaja deviznog rizika na ukupne rizike kojima je Banka izložena - kontrola sprovođenja od strane nadležnog organizacionog dela Banke procedure

identifikovanja, procene i merenja deviznog rizika uvidom u redovno praćenje devizne pozicije Banke i njene usklađenosti sa propisanom visinom pokazatelja deviznog rizika prema odluci NBS.


40

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.2. Adekvatnost upravljanja rizicima (nastavak) Upravljanje rizikom izloženosti Banka je ustrojila preko procedura kojima se obuhvata:

- sagledavanje uticaja rizika izloženosti na ukupne rizike kojima je Banka izložena - kontrola sprovođenja od strane nadležnog organizacionog dela Banke i Filijala procedure

identifikovanja rizika izloženosti kroz utvrđivanje grupe povezanih lica - kontrola sprovođenja od strane nadležnog organizacionog dela Banke procedure

identifikovanja rizika izloženosti kroz utvrđivanje lica povezanih sa Bankom - kontrola blagovremenog identifikovanja rizika izloženosti Banke - kontrolu načina identifikovanja rizika izloženosti koja se vrši pri dostavljanju zahteva za

odobrenje plasmana ili po potrebi na zahtev Odeljenja za upravljanje rizicima.

Upravljanje rizikom ulaganja Banke je ustrojila preko procedura kojima se obuhvata:

- sagledavanje uticaja rizika ulaganja na ukupne rizike kojima je Banka izložena - kontrola sprovođenja od strane nadležnog organizacionog dela Banke procedure za

identifikovanje rizika ulaganja Banke u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije, koja se vrši putem informisanja Odeljenja za upravljanje rizicima u poslednjem mesecu tekućeg kvartala, do 20. u tom mesecu.

Upravljanje rizikom zemlje porekla lica prema kome je Banka izložena Banka obavlja primenom procedura kojima se obuhvata:

- sagledavanje uticaja rizika zemlje na ukupne rizike kojima je Banka izložena - kontrola sprovođenja od strane nadležnog organizacionog dela Banke procedura za

identifikovanje rizika zemlje porekla lica prema kome je Banka izložena, i procedura za ažurno merenja ovog rizika kroz grupisanje zemalja u zemlje niskog, srednjeg, prihvatljivog i visokog rizika, koja se vrši putem informisanja Odeljenja za upravljanje rizicima u poslednjem mesecu tekučeg kvartala, do 20. u tom mesecu.

Upravljanje operativnim rizikom Banke je ustrojila preko procedura kojima se obuhvata:

- sagledavanje uticaja operativnog rizika na ukupne rizike kojima je Banka izložena - kontrola sprovođenja od strane svih sektora Banke procedura za identifikovanje, procenu i

merenje operativnog rizika u domenu njihovog poslovanja. Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražava i očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim okolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkim modelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Banka takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dese. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima. Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici.


41

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.2. Adekvatnost upravljanja rizicima (nastavak) Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru i Izvršnom odboru. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racija likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za reviziju se kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena. Prekomerna koncentracija rizika Koncentracija nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskom područiju, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene koje pogađaju određenu industriju ili geografsko područje. Kako bi izbegla prekomernu koncentraciju rizika, politike i procedure Banke sadrže specifične smernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika. 36.3. Kreditni rizik Banka kontroliše i upravlja kreditnim rizikom uspostavljanjem limita, kojima definiše nivo rizika koji je voljna da prihvati na nivou pojedinačnih komitenata, geografskih područja i industrija, kao i kroz praćenje izloženosti tim rizicima. Banka je uspostavila proces praćenja kvaliteta kredita da bi obezbedila blagovremenu identifikaciju potencijalnih promena u kreditnoj sposobnosti komitenata, uključujući redovnu kontrolu sredstava obezbeđenja. Limiti u odnosu na komitente se utvrđuju korišćenjem sistema klasifikacije kreditnog rizika, koji svakog komitenta klasifikuje prema određenom kreditnom rangu. Klasifikacija komitenata je predmet redovnog sagledavanja. Proces praćenja kvaliteta kredita omogućava Banci da proceni potencijalne gubitke kao rezultat rizika kojima je izložena i da preduzme korektivne mere. Kreditni rizik, procenjen u skladu sa Politikama i procedurama za upravljanje kreditnim rizikom, se meri kategorizacijom plasmana po pojedinim klijentima, po kom osnovu se formira rezerva Banke za procenjene gubitke. Rizici srodni kreditnom riziku Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.


42

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.3. Kreditni rizik (nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku ne uzimajući u obzir kolateral ili bilo koje sredstvo obezbeđenja Sledeća tabela pokazuje maksimalnu izloženost kreditnom riziku pozicija bilansa stanja, uključujući derivate. Maksimalna izloženost je prikazana u bruto iznosu, ne uzimajući u obzir efekte smanjenja rizika putem kolaterala ili drugih instrumenata zaštite od rizika:

Maksimalna bruto izloženost 2009. 2008. RSD hiljada RSD hiljada

Gotovina i gotovinski ekvivalenti (osim gotovine u blagajni) 3.254.302 2.291.658 Depoziti kod centralne banke i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod centralne banke 8.556.614 4.650.243 Potraživanja za kamatu i naknadu 376.329 259.621 Plasmani bankama i klijentima 17.786.216 16.291.579 Ulaganje u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 447.054 284.519 Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 15.766 15.157 Ostala sredstva 145.489 507.461

UKUPNO 30.581.770 24.300.238

Ukupno finansijske garancije 2.515.506 3.096.130

Ukupna izloženost kreditnom riziku 33.097.276 27.396.368 U slučaju finansijskih instrumenata vrednovanih po fer vrenosti, prikazani iznosi predstavljaju trenutnu izloženost kreditnom riziku, ali ne i maksimalnu izloženost riziku koja može nastati u budućnosti kao rezultat promena fer vrednosti. Еfekti smanjenja rizika putem kolaterala ili drugih instrumenata zaštite od rizika su prikazani u sledećem delu.


43

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.3. Kreditni rizik (nastavak) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku Koncentracijom rizika se upravlja postavljanjem limita u odnosu na pojedinačne komitente, geografska područja i industrije. Maksimalna kreditna izloženost prema nekom klijentu ili grupi povezanih komitenata na 31. decembar 2009. godine je iznosila RSD 1.046.948 hiljada (2008.: RSD 1.045.960 hiljada), ne uzimajući sredstava obezbeđenja. Najznačajnija finansijska sredstva Banke mogu se analizirati kroz sledeću tabelu:

Računi kod NBS, drugih

banaka i ostali

plasmani bankama

Plasmani komitentima

Učešća u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Preuzete i potencijalne

obaveze Ukupno

2009. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Srbija

12.861.450

16.201.758

459.509

567.840 2.515.506

32.606.063

- Beograd

12.861.450 11.369.273 237.047 391.325 1.900.556 26.759.651 - Vojvodina - 666.141 18.975 37.196 109 722.421 - ostatak Srbije - 4.166.344 203.487 139.319 614.841 5.123.991 Еvropska unija 139.261 - - - - 139.261 Ostatak Еvrope 348.641 - 3.311 - - 351.952 Ostatak sveta - - - - - - Ukupno 13.349.352 16.201.758 462.820 567.840 2.515.506 33.097.276

Računi kod NBS, drugih

banaka i ostali

plasmani bankama

Plasmani komitentima

Učešća u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Preuzete i potencijalne

obaveze Ukupno 2008.

RSD hiljada RSD hiljada RSD

hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Srbija 7.271.156 15.075.473 296.555 304.397 3.096.130 26.043.711 - Beograd 7.271.156 9.890.293 230.647 201.449 2.396.601 19.990.146 - Vojvodina - 763.711 9.490 25.125 67.089 865.415 - ostatak Srbije - 4.421.469 56.418 77.823 632.440 5.188.150 Еvropska unija 1.103.057 - - 73 - 1.103.130 Ostatak Еvrope 244.010 - 3.121 - - 247.131 Ostatak sveta 2.396 - - - - 2.396 Ukupno 8.620.619 15.075.473 299.676 304.470 3.096.130 27.396.368


44

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.3. Kreditni rizik (nastavak) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku (nastavak) Analiza finansijskih sredstava Banke po industrijskim sektorima je prikazana u sledećoj tabeli:

Bruto maksimalna

izloženost

Bruto maksimalna

izloženost 2009. 2008. RSD hiljada RSD hiljada Stanovništvo 1.158.283 1.255.995 Prerađivačka industrija 8.521.584 6.410.719 Trgovina 5.693.850 4.498.466 Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 1.126.414 700.920 Građevinarstvo 1.792.600 2.312.606 Saobraćaj i veze 3.139.231 3.274.689 Usluge, turizam i ugostiteljstvo 43.108 44.245 Banke i finansijske institucije 5.793.966 5.647.890 Ostalo 7.572.129 4.269.081 Ukupno 34.841.165 28.414.611 Ispravka vrednosti (1.743.889) (1.018.243) Neto maksimalna izloženost 33.097.276 27.396.368 Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Osnovni tipovi kolaterala su sledeći: • za komercijalne kredite, zaloga na nekretninama, zalihama i potraživanjima; • za plasmane stanovništvu, hipoteke na sopstvenim stanovima.

Banka takođe koristi garancije od matičnih pravnih lica za kreditiranje zavisnih pravnih lica. Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana. U skladu sa politikama Banke preuzeta sredstva obezbeđenja se prodaju u uobičajenom toku poslovanja. Na taj način se umanjuju ili izmiruju iznosi nenaplaćenih potraživanja od komitenata. Uobičajeno, Banka ne koristi u poslovne svrhe imovinu koju je stekla putem naplate potraživanja.


45

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.3. Kreditni rizik (nastavak) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika (nastavak) Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po tipovima sredstava koji se nalaze u bilansu stanja, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke:

Visok stepen

kvaliteta 2009.

Standardni stepen kvaliteta

2009.

Substandardni stepen kvaliteta

2009. Ukupno 2009. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Plasmani bankama 1.396.137 - - 1.396.137 Plasmani komitentima: 10.409.265 5.423.520 365.101 16.197.886 Korporativni plasmani 6.770.283 2.699.312 53.285 9.522.880 Plasmani malim i srednjim preduzećima 3.286.063 2.158.489 302.526 5.747.078 Plasmani javnom sektoru 18.256 - - 18.256 Plasmani stanovništvu 334.663 565.719 9.290 909.672

Hartije od vrednosti

419.022 8.566 19.466 447.054 Ukupno 12.224.424 5.432.086 384.567 18.041.077 Napomena: Plasmani stanovništvu, pored plasmana fizičkim licima, obuhvataju i plasmane preduzetnicima.

Visok stepen

kvaliteta 2008.

Standardni stepen kvaliteta

2008.

Substandardni stepen kvaliteta

2008. Ukupno 2008. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Plasmani bankama 1.615.269 - - 1.615.269 Plasmani komitentima: 12.085.109 2.487.258 1.463 14.573.830 Korporativni plasmani 7.281.263 967.589 1 8.248.853 Plasmani malim i srednjim preduzećima 4.531.883 811.851 325 5.344.059 Plasmani javnom sektoru 2.076 - - 2.076 Plasmani stanovništvu 269.887 707.818 1.137 978.842

Hartije od vrednosti

284.519 - - 284.519 Ukupno 13.984.897 2.487.258 1.463 16.473.618 Procena obezvređenja

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u sevisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 30 dana, uočene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom. U vezi sa stopom obezvređenosti kredita, napominje se da su počev od 31. decembra 2006. godine, primenjeni međunarodni računovodstveni standardi u proceni bilansnih i vanbilansnih plasmana, odnosno u obračunu ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.


46

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.3. Kreditni rizik (nastavak) Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti Banka određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne finansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši na svaki datum bilansa stanja, osim u slučajevima kada nepredvidive okolnosti zahtevaju mnogo veću pažnju i češću procenu. Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni (uključujući kreditne kartice, stambene kredite kao i neobezbeđene pozajmice date komitentima), kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokaz o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši svakog datuma bilansa stanja i tom prilikom se analizira svaki poseban kreditni portfolio, koji predstavlja specifičnu grupu kredita i plasmana sa sličnim karakteristikama. Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom polrtfoliu Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju uzimajući u obzir sledeće informacije: istorijski poznate gubitke nastale na nivou kreditnog portfolia, važeće ekonomske uslove, kao i približno kašnjenje od trenutka kada je gubitak nastao do trenutka kada se identifikuje potreba za individualnom procenom obezvređenja, do trenutka kada će obezvređeno sredstvo biti naplaćeno ili povraćeno. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja na sličan način kao i kod kredita. 36.4. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze. Da bi se smanjio ili ograničio ovaj rizik, rukovodstvo Banke nastoji da diversifikuje svoje izvore finansiranja, da upravlja aktivom razmatrajući njenu likvidnost, i da prati buduće novčane tokove i dnevnu likvidnost Banke. To uključuje procenu očekivanih novčanih tokova i postojanje visoko rangiranih sredstava obezbeđenja koja mogu biti korišćenja za osiguranje dodatnih finansijskih sredstava, ukoliko se to zahteva. Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti i diversifikovanih sredstava koja mogu lako da se konvertuje u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke. Banka ima na raspolaganju i kreditne linije koje svakog trenutka može iskoristiti, za potrebe održanja likvidnosti. Banka takođe održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, neopozive kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Prethodno pomenuti pokazatelj tokom godine bio je sledeći: I kvartal II Kvartal III kvartal IV kvartal 2009 2008 Koefic.likvidnosti 2,98 1,83 1,48 1,58 2,02 3,20


47

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.4. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima Banka očekuje da neće sve potencijalne i preuzete neopozive obaveze biti povučene pre njihovog isteka roka dospeća. Analiza finansijskih obaveza prema dospeću Sledeća tabela prikazuje finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2009. godine i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosima otplate. Banka očekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenim ugovorom, dok sledeća tabela ne reflektuje očekivane gotovinske tokove na osnovu istorijskih iskustava Banke o zadržavanja depozita.

Po viđenju Do 3 meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina

Ukupno 2009.

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Obaveze prema Bankama

448.422

1.025.471 1.325.417 58.350 - 2.857.660

Obaveze prema komitentima

4.662.525

6.543.455 9.723.308 696.921 7.061 21.633.270

Obaveze za kamate i naknade 24.050 - - - - 24.050 Ostale obaveze 977.821 - - - - 977.821

Ukupno 6.112.818 7.568.926 11.048.725 755.271 7.061 25.492.801


meseci Od 1 do 5


Ukupno 2008.

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Obaveze prema bankama 713.095 469.468 316.005 33.640 - 1.532.208 Obaveze prema komitentima 4.629.910 5.760.183 6.633.783 93.150 39.986 17.157.012 Obaveze za kamate i naknade 66.190 66.190 Ostale obaveze 17.661 501.732 97.677 - - 617.070 Ukupno 5.426.856 6.731.383 7.047.465 126.790 39.986 19.372.480

Sledeća tabela pokazuje potencijalne i preuzete neopozive obaveze Banke prema ugovorenim rokovima dospeća:


meseci Od 1 do 5


Ukupno 2009.

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Potencijalne obaveze 3.469 591.766 976.897 874.817 68.557 2.515.506 Ukupno 3.469 591.766 976.897 874.817 68.557 2.515.506


meseci Od 1 do 5


Ukupno 2008.

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Potencijalne obaveze 771.380 179.159 609.329 967.436 205.138 2.732.442 Preuzete neopozive obaveze 6.985 47.034 155.059 154.610 - 363.688 Ukupno 778.365 226.193 764.388 1.122.046 205.138 3.096.130

Banka očekuje da neće sve potencijalne i preuzete neopozive obaveze biti povučene pre njihovog isteka roka dospeća.


48

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.5. Tržišni rizik Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost ili očekivani budući gotovinski tokovi finansijskih instrumenata fluktuirati, usled promena tržišnih varijabli kao što su kamatne stope i devizni kursevi. Banka nije izložena riziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije tržišnog rizika stranih valuta, Banka nema značajnu koncentraciju tržišnog rizika kod ostalih pozicija. Rizik promene kamatnih stopa Rizik promene kamatnih stopa javlja se usled mogućnosti da promene u kamatnim stopama mogu uticati na buduće novčane tokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Banke je utvrdio limite kamatnih stopa za definisane vremenske periode. Bilansne pozicije se prate na dnevnoj bazi da bi se osiguralo da su u skladu sa utvrđenim limitima. Odlukom Narodne banke Srbije banke su dužne da mere kamatni rizik kako bi se zaštitile od mogućih fluktuacija kamatnih stopa koje bi se mogle negativno odraziti na finansijski rezultat i kapital Banke. Prilikom merenja rizika kamatne stope treba pre svega imati u vidu pozicije bilansa koje su podložne promenama kamatnih stopa. Banka razvija metodu za praćenje kamatnog rizika na bazi dinamike mogućih promena kamatnih stopa. Kod pozicija bilansa sa ugovorenim fiksnim kamatnim stopama ročnost sa stanovišta kamatnog rizika poklapa se sa dospećem ovih pozicija. Kod pozicija bilansa sa ugovorenim promenljivim kamatnim stopama ročnost sa stanovišta kamatnog rizika se poklapa sa dinamikom promene kamatnih stopa.


49

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.5. Tržišni rizik (nastavak) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak) Banka ugovara promenljive kamatne stope na mesečnom nivou na jedan deo plasiranih sredstava što značajno smanjuje izloženost Banke kamatnom riziku.

RSD hiljada Do mesec

dana

Od mesec do šest meseci

Od 6 meseci do godinu

dana

Preko jedne

godine dana

Nekama-tonosno

Ukupno

2009. AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2.526.208 487.300 - - 601.033 3.614.541 Opozivi depoziti i krediti 5.600.000 - - - 2.956.614 8.556.614 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,

-

-

-

-

376.329

376.329 promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

Dati krediti i depoziti 9.621.832 2.576.960 1.822.270 1.937.543 1.635.418 17.594.023 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 173.677

212.311

-

-

61.066

447.054

Udeli (učešća) - - - - 15.766 15.766 Ostali plasmani - - - - 192.193 192.193 Nematerijalna ulaganja - - - - 63.987 63.987 Osnovna sredstva i investicione nekretnine -

-

-

-

683.521

683.521

Ostala sredstva - - - - 145.489 145.489 UKUPNO AKTIVA 17.921.717

3.276.571

1.822.270

1.937.543

6.731.416

31.689.517

PASIVA Transakcioni depoziti 2.807.116 899,714 3,706,830 Ostali depoziti 4.886.417 9.582.380 5.232.309 200.444 761.194 20.662.744 Primljeni krediti - - - - 121.356 121.356 Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene

-

-

-

-

24.050

24.050 vrednosti derivata Rezervisanja - - - - 115.670 115.670 Obaveze za poreze - - - - 947 947 Obaveze iz dobitka - - - - 6.475 6.475 Odložene poreske obaveze - - - - 4.590 4.590 Ostale obaveze - - - - 977.821 977.821 Kapital - - - - 6.069.034 6.069.034 UKUPNO PASIVA 7.693.533 9.582.380 5.232.309 200.444 8.980.851 31.689.517 Razlika na dan 31. decembra 2009 10.228.184

(86.305.809)

(3.410.039)

1.737.099

(2.249.435)

-


50

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.5. Tržišni rizik (nastavak) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

RSD hiljada do mesec

dana

od mesec do šest meseci

od šest meseci do

godinu dana

preko jedne godine dana

nekama-tonosno

ukupno

2008. AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 361.103 - - - 2.352.270 2.713.373 Opozivi depoziti i krediti 3.200.000 - - - 1.450.243 4.650.243 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,

-

-

-

-

259.621

259.621 promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

Dati krediti i depoziti 3.489.742 4.630.643 5.599.470 2.469.244 - 16.189.099 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 65.319

209.710

9.490

-

-

284.519

Udeli (učešća) - - - 15.157 15.157 Ostali plasmani - - - 102.480 - 102.480 Nematerijalna ulaganja - - - - 25.978 25.978 Osnovna sredstva i investicione nekretnine -

-

-

-

583.456

583.456

Odložena poreska sredstva - - - - Ostala sredstva - - - - 507.461 507.461 UKUPNO AKTIVA 7.116.164

4.840.353

5.608.960

2.571.724

5.194.186

25.331.387

PASIVA Transakcioni depoziti 4.107.091 - - - - 4.107.091 Ostali depoziti 1.632.540 9.829.334 2.953.389 166.836 - 14.582.099 Primljeni krediti 52.651 - 66.564 - - 119.215 Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene

-

-

-

-

66.190

66.190 vrednosti derivata Rezervisanja - - - - 73.702 73.702 Obaveze za poreze 2.388 - - - - 2.388 Obaveze iz dobitka 4.678 - - - - 4.678 Odložene poreske obaveze - - 4.521 - - 4.521 Ostale obaveze 393.142 - 104.743 - - 497.885 Kapital - - - - 5.873.618 5.873.618 UKUPNO PASIVA 6.192.490 9.829.334 3.129.217 166.836 6.013.510 25.331.387 Razlika na dan 31. decembra 2008 923.674

(4.988.981)

2.479.743

2.404.888

(819.324)

-

Sledeća tabela prikazuje senzitivnost bilansa uspeha Banke na razumno moguće promene kamatnih stopa uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Senzitivnost bilansa uspeha predstavlja efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode od kamata u jednoj godini na finansijska sredstva i obaveze koji su bazirani na varijabilnim kamatnim stopama na dan 31. decembra 2009. godine.

Valuta Promena u procentnom poenu

Senzitivnost na bilans uspeha

Povećanja/smanjenje procentnih poena (2009): ЕUR 1 (6.608) USD 1 (1.309) RSD 1 50.632 Na dan 31. decembra 2008. godine

Valuta Promena u

procentnom poenu Senzitivnost na

bilans uspeha Povećanja/smanjenje procentnih poena (2008): ЕUR 1 13.288 USD 1 (1.929) RSD 1 61.581


51

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.5. Tržišni rizik (nastavak) Valutni rizik Valutni rizik je rizik da će doći do promene vrednosti finansijskih instrumenata prilikom promena deviznog kursa. Upravni odbor Banke je postavio limite za poziciju u svakoj valuti. Pozicije se prate svakodnevno i kako bi se osiguralo da vrednosti datih pozicija ostanu u visini utvrđenih limita. Sledeća tabela ukazuje na valute u kojima Banka ima značajne izloženosti na dan 31. decembra 2009. godine svojih monetarnih sredstva i obaveze kojima se ne trguje. Sledeća analiza obračunava rezultat razumno mogućih kretanja kurseva valuta u odnosu na RSD uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Negativni iznosi u tabeli predstavljaju potencijalno smanjenje bilansa uspeha ili kapitala, dok pozitivni iznosi predstavljaju potencijalna povećanja.

Valuta

Promene u deviznom

kursu (%)

Еfekat na bilans uspeha

pre oporezivanja

Еfekat na kapital

Promene u deviznom

kursu (%)

Еfekat na bilans

uspeha pre oporezivanja

Еfekat na kapital

2009. 2009. 2009. 2008. 2008. 2008. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada

ЕUR 1 (277) 1 3.005 USD 1 266 1 (478) U skladu sa usvojenim Politikama i procedurama za upravljanje deviznim rizikom Banke, Banka je u toku 2009. godine kontinuirano merila i iskazivala devizni rizik putem pokazatelja deviznog rizika, na način propisan od strane Narodne banke Srbije (Odluka o upravljanju rizicima, Odluka o adekvatnosti kapitala i Uputstvo o izveštajima banaka). Pokazatelj deviznog rizika je odnos ukupne otvorene devizne pozicije Banke, koja predstavlja zbir dugih i kratkih pozicija Banke, utvrdjenih posebno po vrstama valuta (EUR, USD, CHF i ostale valute) i po zlatu i ostalim plemenitim metalima, s jedne strane, i kapitala Banke, s druge strane. Banka je utvrđivala pokazatelj deviznog rizika na dan, za sve radne dane u mesecu, kao i mesečni pokazatelj deviznog rizika za svaki mesec u toku 2009. godine.


52

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.5. Tržišni rizik (nastavak) Valutni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke deviznom riziku na dan 31. decembra 2009. godine. U tabeli su uključena sredstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima.

Pozicija Evro (EUR) SAD dolar (USD) Švajcarski franak (CHF)

RSD hiljada Ukupno

Od toga u dinarima

indeksirano deviznom

klauzulom Ukupno

Od toga u dinarima


klauzulom Ukupno

Od toga u dinarima


klauzulom Ukupno

Od toga u dinarima


klauzulom Ukupno Zlato I ostali

plemeniti metali 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1

1. Neto spot pozicija (1.1 - 1.2 - 1.3) (27.692) 4.873.444 26.574 582.985 (287) 0 13.217 0 11.812 0

1.1. Devizna imovina 9.155.269 5.392.232 1.222.654 582.985 18.996 0 17.333 0 10.414.252 1.2. Devizne obaveze 9.182.961 518.788 1.196.080 0 19.283 0 4.116 0 10.402.440

1.3.

Neopozive garancije, nepokriveni akreditivi i slicne vanbilansne stavke na osnovu kojih ce banka morati da izvrsi placanje, a postoji verovatnoca da ta sredstva nece moci da nadoknadi 0 0 0 0 0 0 0 0 0

2. Neto forvard pozicija (2.1 - 2.2) 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

2.1. Duga pozicija 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2.2. Kratka pozicija 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3. Opcije (3.1 -3.2) 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

3.1. Duga pozicija 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3.2. Kratka pozicija 0 0 0 0 0 0 0 0 0

4. Duga otvorena pozicija (1+2+3, ako je 1+2+3>0) 0 4.873.444 26.574 582.985 0 0 13.271 0 39.845 0

5. Kratka otvorena pozicija (1+2+3, ako je 1+2+3<0) 27.692 0 0 0 287 0 54 0 28.033 0

6. Neto otvorena devizna pozicija 27.692 4.873.444 26.574 582.985 287 0 13.271 0 39.845 0 7. Kapital 4.359.183 8. Pokazatelj deviznog rizika 0,91


53

36. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 36.5. Tržišni rizik (nastavak) Operativni rizik Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka, pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da naruši ugled banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Banka ne može očekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima. Kontrola uključuje efektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja, uključujući i internu reviziju. 37. UPRAVLJANJE KAPITALOM Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog u bilansu stanja, su:

• da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije, • da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa

akcionarima i koristi drugim zainteresovanim stranama, • da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti kapitala Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama Republike Srbije je propisano da banke moraju da održavaju minimalni iznos kapitala od dinarske protivvrednosti EUR 10 miliona prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima i Odlukom o adekvatnosti kapitala. Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskom uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. U cilju da održi ili prilagodi strukturu kapitala, Banka može korigovati iznos dividendi koji plaća akcionarima, povraćaj kapitala akcionarima ili emitovati odgovarajuće hartije od vrednosti. Nije bilo promena u ciljevima, politikama i procesima u odnosu na prethodnu godinu. 31.12.2009. 31.12.2008. RSD hiljada RSD hiljada Osnovni kapital 5.822.800 4.930.143 Dopunski kapital - - Ukupan osnovni i dopunski kapital 5.822.800 4.930.143 Odbitne stavke od kapitala (1.600.882) (572.649) Kapital 4.221.918 4.357.494 Ukupna rizična bilansna aktiva 17.695.184 18.261.692 Ukupna rizična vanbilansna aktiva 1.843.957 1.678.801 Ukupna otvorena devizna pozicija 39.845 308.467 Ukupna rizična aktiva 19.578.986 20.248.960 Adekvatnost kapitala na dan 31. decembra 21.56 21.52


54

37. UPRAVLJANJE KAPITALOM (nastavak) Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 129/2007., 63/2008. i 112/2008.). Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2008. godine bili su sledeći: Pokazatelji poslovanja

Propisana vrednost

Ostvarena vrednost

Ulaganje banke maks. 60% 16,43 Izloženost prema licima povezanim s bankom maks. 20% 6,22 Zbir velikih izloženosti banke maks. 400% 158,50 Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti: – u prvom mesecu izveštajnog perioda min. 1.00 1,40 – u drugom mesecu izveštajnog perioda min. 1.00 1,54 – u trećem mesecu izveštajnog perioda min. 1.00 1,80 Pokazatelj deviznog rizika maks. 20% 0,91 Izloženost banke prema grupi povezanih lica 25% 24,80 Ulaganja banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru 10% 0,25 38. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA Banka nije imala značajnijih događaja nakon datuma Bilansa stanja koji bi materijalno uticali na finansijske izveštaje. 39. DEVIZNI KURSEVI Devizni kurs utvrđen na međubankarskom sastanku deviznog tržišta primenjen na preračun pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine za date valute iznosi: Valuta 31.12.2009. 31.12.2008. EUR 95,8888 88,6010 CHF 64,4631 59,4040 USD 66,7285 62,9000

Documents

UNIVERZAL BANKA A.D. BEOGRAD - ubbad.rs · PDF filefinansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. Finansijski instrumenti se prilikom početnog priznavanja vrednuju po