Univerzitet u Beogradu Ekonomski fakultet

DIPLOMSKI RADMERDERI I AKVIZICIJE U BANKARSKOM SEKTORU ZEMALJA EVROPSKE UNIJE

Mentor:

Student:

Beograd, 2009.

SADRAJ

UVOD........................................................................................................................................................3 1. MERDERI I AKVIZICIJE.................................................................................................................4 1.1. Definisanje osnovnih pojmova......................................................................................................4 1.2. Tipovi merdera i akvizicija..........................................................................................................5 1.3. Motivi merdera i akvizicija..........................................................................................................6 1.4. Forme merdera i akvizicija...........................................................................................................8 1.5. Istorijat merdera i akvizicija.........................................................................................................8 2.MERDERI I AKVIZICIJE U BANKARSTVU................................................................................12 2.1. ALCO proces..............................................................................................................................12 2.2. Optimalna veliina.......................................................................................................................14 2.3. Metodologija, varijable i indikatori ............................................................................15 3. MERDERI I AKVIZICIJE BANAKA EVROPSKE UNIJE...........................................................19 3.1. Merderi i akvizicije banaka........................................................................................................20 3.1.1. Merderi i akvizicije domaih banaka..................................................................................21 3.1.2. Merderi i akvizicije medjunarodnih banaka.......................................................................23 3.2. Razvoj finansijskih konglomerata................................................................................................24 3.3. Uticaj merdera i akvizicija na bankarski i finansijski sektor.....................................................27 3.3.1. Uticaj merdera i akvizicija na zaposlene............................................................................27 3.3.2. Uticaj merdera i akvizicija na klijente................................................................................28 3.3.3. Uticaj merdera i akvizicija na akcionare.............................................................................29 3.4. Koncentracija i kapacitet..............................................................................................................30 3.5. Prednosti i rizici M&A................................................................................................................33 4. ZAKONSKA REGULATIVA, PREPREKE I POSLEDICE............................................................37 4.1. Regulativne promene...................................................................................................................37 4.2. BAZEL II.....................................................................................................................................38 Z A K LJ U A K..................................................................................................................................40 LITERATURA........................................................................................................................................41

2

UVODUbrzani proces MiA zahvatio je evropski bankarski sektor tokom devedestih godina 20. veka. Pored deregulacije, tehnolokih i finansijskih inovacija i uvoenja evra kao nove valute, takoe ovaj proces je ubrzao i imperativ stvaranja vrednosti, efikasnost i snaga trita. Uprkos pauzi u trendu stvaranja MiA tokom 2001. i 2002. godine, to se uglavnom povezivalo sa padom u ekonomiji, i dalje je MiA aktivnost bila prisutna u celom svetu najavljujui novi talas merdera i akvizicija. Tako su stvarno bankarske institucije, suoene sa poveanim rizikom, neizvesnou i ojaanom konkurencijom, primenile najekonominija strateka sredstva kako bi umanjile svoje trokove i poveale svoju zaradu. Inicijativa Evropske Komisije o potpunoj integraciji evropskog finansijskog trita i nova pravila predviena evropskom direktivom o adekvatnosti kapitala (European Capital Adequacy Directive CAD3) dodatno pospeuju proces bankarske konsolidacije. Meutim, i pored toga neke studije su ukazale da su MiA daleko od svoje ekonomske efektivnosti. Stoga, slobodno se moe dovesti u pitanje stvarni uticaj ovih operacija na bankarsko poslovanje, ukljuujui profitabilnost i efikasnost. MiA proces, sa ubrzanim stratekim odgovorima, moe dovesti do ustaljivanja homogenizovanog bankarskog ponaanja. Ovo podvlai mogunost pojave dominantnog poslovnobankarskog modela u Evropi. Rast i razvoj su od stratekog znaaja za banke. Oni su bitni za odravanje njene vitalnosti, ali i za opstanak. Mnogi od ciljeva rasta se mogu ostvariti u razliitim pravcima na vie alternativnih naina i razliitom brzinom. MiA, kao strategijske alternative, omoguavaju brzo poveanje veliine i ostvarivanje niza razvojnih ciljeva. Rezultat preduzimanja MiA jeste stvaranje nove "poslovne kombinacije" koja se bazira na izgledu proirenog ekonomskog entiteta u kome dolazi do vlasnike integracije ili vlasnikog preuzimanja kompanija. Obzirom da omoguavaju sutinske promene u industrijskim i organizacionim strukturama, MiA, u sve otrijim uslovima poslovanja, reprezentuju glavnu snagu u savremenom finansijskom i ekonomskom okruenju, kao i dominantnu strategiju banaka za sopstveno pozicioniranje u oekivanju novih izazova 21. veka. Predmet ovog rada e biti merderi i akvizicije u bankama Evropske Unije. Polazi se od definisanja osnovnih pojmova, tipova, motiva, formi, kao i istorijata merdera i akvizicija. Povee se pitanje optimalne veliine, kao i metodi utvrivanja opravdanosti formiranja MiA kroz varijable i indikatore.Bie rei o domaim i meunarodnim bankarskim merderima i akvizicijama, kao i o domaoj i medjunarodnoj konglomeraciji. Dalje, bie opisan uticaj merdera i akvizicija na bankarski i finansijski sektor, njihove zaposlene, akcionare i klijentelu. Govorie se o tome kako merderi i akvizicije utiu na koncentraciju, kapacitet i na same institucije. Takodje bie osvrta i na prednosti i nedostatke MiA. Na samom kraju spomenuta je zakonska regulativa i kakve je ona posledice imala na procese merdera i akvizicija.

3

1. MERDERI I AKVIZICIJE1.1. Definisanje osnovnih pojmovaMerder (Merger - pripajanje) predstavlja kombinaciju dva ili vie ekonomskih entiteta od kojih samo jedan opstaje i zadrava svoj identitet, a drugi gubi svoj pravni subjektivitet (A + B = A) . Kada menadment i akcionari dveju kompanija, bilo slinih ili razliitih veliina, podravaju ideju stvaranja kombinacije uz kontinuitet vlasnitva i interesa u poslovanju, jasno je da se radi o merderu. Za merder je bitno da dve involvirane strane postignu uzajamno prihvatljive uslove respektujui cenu kombinacije i ulogu menadmenta partnera kompanije, tj. karakteristini su pregovori i obostranost. Najei merderi su statutarni merderi (statutory merger) i oznaavaju transakciju u kojoj kompanija koja opstaje preuzima na sebe svu imovinu i obaveze druge strane u merderu. Subsidijarni merder (subsidiary merger) predstavlja merder dveju kompanija u kome target kompanija postaje filijala i deo filijale roditeljske kompanije. Merder tipino involvira izdavanje i razmenu akcija s tim, to su mogui i drugi modaliteti plaanja sa drugim hartijama od vrednosti, kao i sa gotovinom. Akvizicija (Acquisition - spajanje) se bazira na izgledu jedinstvenog ekonomskog entiteta koji je stvoren kupovinom drugog entiteta u celosti ili kontrolnog uea u njemu (kupovinom kontrolnog paketa). Oba preduzea nastavljaju da funkcioniu kao odvojena pravna lica (A + B = Matino preduzee A (inicijator transakcije parent company) + Zavisno preduzee B (spojeno preduzee - subsidiary). Osnovna diferencirajua karakteristika kod akvizicija jeste direktna komunikacija na liniji potencijalni preuzima akcionari kompanije koja je meta preuzimanja. Ponekad je teko ova dva procesa razlikovati, jer preuzimanje moe poeti kao merder, dakle putem pregovora dve kompanije, a zavriti se kao tender ponuda, ukoliko na primer do dogovora ne dodje, pa kompanija preuzima odlui da uputi direktnu ponudu akcionarima za njihove akcije. Ili obratno, proces preuzimanja moe otpoeti tender ponudom, da bi se zatim i kompanija koja je meta preuzimanja ukljuila u pregovore, ime taj proces prelazi u merder. U veini sluajeva, kao merder se moe okarakterisati preuzimanje koje rezultuje iz pregovaranja i obino je prijateljskog karaktera, jer su obe firme zainteresovane za spajanje. Akvizicija moe biti prijateljska , kada je upravni odbor i menadment mete podravaju, mada nema nikakvih pregovora ve je ponuda upuena direktno akcionarima, i neprijateljska, kada joj se upravni odbor i menadment protive. Konsolidacija (Consolidation) je poslovna kombinacija dva ili vie odvojenih entiteta radi stvaranja potpuno novog, pri emu postojei entiteti prestaju da postoje. Termini merderi i konslolidacije, kao to je sluaj i sa drugim terminima u oblasti merdera i akvizicija se esto zamenjuju. Generalno, kada su kompanije koje se kombinuju priblino iste veliine koristi se termin konsolidacija, a kada se znaajnije razlikuju u veliini, merder je pogodniji termin.

4

1.2. Tipovi merdera i akvizicijaPostoje vie kriterijuma za diferenciranje merdera i akvizicija. Tri su osnovna tipa, i to: 1. horizontalni, 2. vertikalni i 3. konglomeratski. Horizontalni merder je kombinacija dve kompanije koje se bave istom vrstom posla na istom tritu, to je ustvari kombinacija konkurenata. Ovaj tip merdera najee dovodi do stvaranja monopolskih struktura zbog ega podleu antitrustovskom zakonodavstvu koje moe da ogranii ili zabrani transakciju. Vertikalni merderi su kombinacije kompanija koje obavljaju poslove razliitih reprodukcionih faza odreenog finalnog proizvoda, to je sluaj sa kompanijama koje imaju kupoprodajne odnose. Konglomeratski merder se stvara kombinacijom kompanija koje posluju u razliitim delatnostima u okviru kojih nemaju proizvode koji direktno jedan drugom konkuriu niti su u kupoprodajnim odnosima, ali imaju izvesnu funkcionalnu povezanost proizvodnih i distributivnih sistema. Kombinacija ovog tipa mogua je i kod kompanija koje proizvode ili prodaju iste proizvode ali na razliitim geografskim podrujima, ali i kompanija koje su apsolutno nepovezane. Termin koji se iroko koristi da bi oznaio razliite tipove transakcija jeste preuzimanje (Takeover). Ne postoje jedinstvena shvatanja i opta teorija u pogledu grupisanja transakcija preuzimanja. Umesto toga, postoji vie kriterijuma za njihovu podelu. Najvaniji su: 1. mehanizmi preuzimanja 2. oblici preuzimanja 3. svrha, tj. funkcija transakcija 4. metod finansiranja i raunovodstveni tretman. Sa aspekta mehanizma preuzimanja, razlikujemo dve velike grupe preuzimanja. Prva se odnosi na mehanizme kod kojih je ponuda usmerena direktno ka vlasnicima. Neki od njih su sledei: Javna ponuda (Tender offer), Operacije na otvorenom tritu, Ponuda sa dve cene (Two-tier offer), Ponuda razmene (Exchange offer), Ponuda zvana "specijalitet subotnje veeri" (Saturday night special) i dr.

Drugu grupu mehanizama za preuzimanje ine oni kod kojih se ponuda upuuje menaderima targeta. Ona najee ukljuuje dve vrste ponuda: Ponuda za merder (Merger bid), Ponuda zvana "medvei zagrljaj" (Bear hug), kojom se ponua, bez prethodnog upozorenja, obraa unilateralnim pismom menaderima i lanovima upravnog odbora targeta, koje je "teko odbiti". Sa aspekta oblika preuzimanja, razlikujemo dva osnovna tipa i to: prijateljska i neprijateljska (Frendly/Hostile M&A), u zavisnosti od toga, da li se transakcije obavljaju u atmosferi kooperativne i prijateljske klime, ili pak u svetlu suprostavljanja postojeeg menadmenta.

5

Dve velike podele preuzimanja mogu se razlikovati i u zavisnosti od svrhe, tj. funkcije transakcija. Prema prvoj, postoje disciplinarna i sinergijska preuzimanja, to je u zavisnosti od toga da li je cilj promena menadmenta i upravljakog tima, ili pak ostvarivanje koristi i pozitivnih efekata iz kombinacije resursa. Druga podela diferencira preuzimanja na alokativna i akviziciona. Smatra se, da alokativna preuzimanja kroz transfer resursa sa subjekata koji neefikasno upravljaju u korist subjekata koji e efikasnije upravljati i ostvarivati veu produktivnost, vode ka poveanju efikasnosti kompanija, a time i nacionalne ekonomije. Akviziciona preuzimanja se zasnivaju na informativnoj superiornosti koju kompanije - ponuai mogu da imaju u odnosu na druge investitore. Posedovanje takvih informacija (npr. da su akcije targeta potcenjene) pomae ponuau da precizno identifikuje targete koji imaju velike razvojne mogunosti. Za razliku od alokativnih preuzimanja, akviziciona preuzimanja na bazi insajderskih informacija ne vode poveanju efikasnosti nacionalne ekonomije i kanjiva su po zakonima mnogih zemalja. Pored pobrojanih, mogua su i druga kategorisanja MiA, tako u zavisnosti od metoda finansiranja i raunovodstvenog tretmana, transakcije mogu da budu struktuirane kao oporezive i kao osloboene poreza (Taxable/Tax free transactions). Sa poreskog stanovita MiA su znaajne dvojako; sa aspekta motivacije i sa aspekta vrednovanja kompanija, to ih ini nezaobilaznim elementom prilikom kreiranja strategija. Sa aspekta raunovodstvenog tretmana, pitanje stvaranja poslovnih kombinacija putem MiA, jeste zapravo pitanje izbora metoda raunovostvenog obuhvatanja ovih poslovnih dogaaja. Postoje dva osnovna metoda, i to metoda udruivanja interesa (Pooling of Interests) i metoda kupovine (The Purchase method). Merderi su uglavnom opredeljeni za korienje metoda udruivanja interesa, dok se za akvizicije koristi metod kupovine. Upotreba ovih metoda ima razliitih implikacija na bilanse novonastalih entiteta i njihove budue rezultate, ali bez bitnog uticaja na kreiranje vrednosti.

1.3. Motivi merdera i akvizicijaObjanjenje motiva za pokretanje merdera i akvizicija polazi od stanovita da e jedna kompanija inicirati merder ili akviziciju druge kompanije ako veruje da e zajedno vie vredeti nego to vrede odvojeno ili pak da je moe kupiti po ceni nioj od sadanje vrednosti njenog budueg cash flow-a u rukama novog menadmenta. Ovo stanovite se najee vezuje za sinergiju koja predstavlja jedan od najee navoenih motiva za MiA. Ona se obino izraava relacijom 2+2=5. Sinergija predstavlja poveanje dobitaka koji rezultiraju iz sposobnosti kombinovanja komplementarnih resursa i implicira da upotreba resursa dveju kompanija poveava ukupnu vrednost. Iskustvo i teorija pokazuju da kreiranje sinergije zahteva veliki rad i napor menadera na korporativnom i poslovnim nivoima. Sinergija se ne razvija jednostavno kao rezultat komplementiranja finansijske transakcije kojom se formalno nezavisne operacije kompanija kombinuju. Prema tome, sinergija je jasno mogunost za komparativnu prednost i kreiranje vrednosti dok je pogodna i efektivna akcija koja se preduzima. U izrazima menadmenta sinergija se kreira kroz naine koji pronau menaderi da unaprede operativnu efikasnost na bazi ekonomije veliine i obima, kao i kroz podelu znanja i vetina kako bi6

dolo do efektivnog uparivanja i vrednosnog jaanja svih poslovnih aktivnosti u okviru novoformirane kompanije. Generalno, postoje etiri osnova koje ine kompaniju sposobnom da sutinski kreira sinergiju. To su: 1. 2. 3. 4. strategijska sprega, organizaciona sprega menaderske radnje i kreiranje vrednosti.

Strategijska sprega odnosi se na efektivno uparivanje strategijsko organizacionih sposobnosti i funkcionalnih aktivnosti. Potencijal strategijskog profila ini operativna sinergija, tehnoloka sinergija, sinergija bazirana na marketingu i sinergija menadmenta. Strategijski profil kroz menadment sinergije se dobija kada se relevantne konkurentne vetine u posedu kod formalno nezavisnih kompanija mogu uspeno transformisati izmeu jedinica u okviru novoformirane kompanije. Organizaciona sprega, druga osnova kreiranja sinergije, deava se kada dve organizacije ili poslovne jedinice imaju sline menaderske procese, kulture, sisteme i strukture. Radi se o organizacionoj kompatibilnosti koja olakava da se podele resursi, pojaa efektivnost komunikacija i pobolja sposobnost kompanije da prenese znanje i vetine. Trea osnova kreiranja sinergije odnosi se na radnje i inicijative koje preuzimaju menaderi na efektivnom uparivanju strategijskih sposobnosti koje su iznete kroz strategijski profil da bi se dobile konkurentske koristi iz slinosti u menaderskom procesu, kulturama, sistemima i strukturama koje su prezentovane kroz organizacioni profil kao osnove sinergije. Angaovanje menadera moe da bude u obliku tima liderskih odnosa, modeliranja miljenja koja se oekuju od drugih kako bi mogli da razumeju kako individualne transakcije kreiraju sinergiju i pojaavaju performanse. Kreiranje vrednosti je poslednja od etiri osnova kreiranja sinergije. Koristi koje mogu da proisteknu iz sinergije mora da prelaze trokove povezane sa razvojem i eksploatacijom. Trokovi koji treba da budu manji nego vrednost sinergije koja se kreira ukljuuju one koji su povezani sa (1) premijom za kupovinu (2) finansiranjem transakcije i (3) setom radnji oko implementiranja i okonanja integracije. Postoji meuodnos premije i sinergije. Ako je vrednost sinergije koja moe da bude kreirana kroz strategijski profil, organizacioni profil, menaderske radnje na znaajnom nivou, onda se moe dopustiti i iznadprosena premija za kupovinu. Ova etiri osnova kreiranja sinergije mora da postoje i mora da budu prepoznata da bi kompanija bila sposobna da kreira eljeni nivo sinergije kroz akviziciju, ime se doprinosi razvoju jedne ili vie konkurentskih prednosti i generisanju dodatne vrednosti za vlasnike. U finansijskoj teoriji, MiA su opravdani ako je V(A+B) = V(A) + V(B) + dobitak tj. ako je sadanja vrednost kompanija A i B kao kombinacije vea od zbira sadanjih vrednosti dveju kompanija ukoliko bi radile nezavisno, gde je: V(A+B) trina vrednost novog preduea (nastalog nakon merdera) V(A) trina vrednost preduzaa A pre merdera V(B) trina vrednost preduzea B pre merdera

7

1.4. Forme merdera i akvizicijaKompanija koja vri akviziciju moe da kupi akcije ili aktivu kompanije targeta. Najea forma merdera ili akvizicija involvira kupovinu akcija kompanije targeta. Alternativa je kupovina aktive. Kompanija kupac moe da se ogranii na one delove kompanije koji se podudaraju sa njenim potrebama. Kada znaajan deo aktive ostaje posle akvizicije aktive, transakcija je samo parcijalna akvizicija. Kada kompanija izabere da rasproda celokupnu aktivu, kupljeni target postaje korporativna "ljutura" samo sa primljenom gotovinom i/ili hartijama od vrednosti kao jedinom aktivom. Kompanija tada moe da raspodeli gotovinu ili hartije od vrednosti akcionarima kroz likvidacione dividende i da prestane da postoji. Prihodi od prodaje aktive mogu takode da budu iskorieni odnosno distribuirani preko javne ponude za otkup sopstvenih akcija. Alternatino, kompanija moe da upotrebi svoju likvidnu aktivu da bi kupila drugu imovinu ili drugu kompaniju. Ako kompanija kupi targetove akcije ona uzima na sebe i njegove obaveze. Promena u vlasnitvu akcija ne oslobaa nove vlasnike od prodavevih obaveza. Novi vlasnici su sukcesori obaveza. Jedini nain da kompanija izbegne prodaveve obaveze jeste, da kupi samo aktivu umesto akcija. Ako kompanija target, nakon preuzimanja prestane da postoji, obaveze i druga prava moraju da budu zadovoljeni pre nego to akcionari dobiju dividende ili drugu aktivu. U sluajevima kada kompanija kupuje bitan deo aktive, ne samo deo koji ini fiziku aktivu targeta, po zakonu je odgovorna za prodaveve obaveze. Sud moe da oceni da je transakcija de facto merder, jer kompanija kupuje aktivu targeta sa namerama i ciljevima koji sutinski ine transakciju merderom. Akvizicija akcija se sprovodi na razliite naine: direktna kupovina na tritu akcija pregovaranje sa vlasnicima akcija da se preuzme u celosti ili delimino zastupanje njihovih interesa kupovinom odobrenih, ali jo neizdatih od dotine kompanije javna ponuda, u smislu da kupac direktno ponudi obino veu cenu za akcije vlasnicima targeta, kao i druge uslove (broj akcija koje kupuje, vreme vaenja ponude i sl.). Kod merdera koji su obino proizvod procesa sporazumevanja izmeu menadmenta, tipina forma sastoji se u izraavanju interesa i iniciranju sporazuma sa pitanjem da li je kompanija za prodaju. Ovaj interes moe da bude proizvod irokog istraivakog procesa da se pronae pravi kandidat od strane ponuaa ili njegove investicione banke. Merder u skraenoj formi, deava se kada nije potrebno odobrenje akcionara, a to je u situaciji kada su akcije skoncetrisane u rukama male grupe, kao to je menadment. Odbor direktora jednostavno dozvoli merder svojom odlukom. U ostalim sluajevima veina akcionara mora da obezbedi dozvolu pre nego to merder bude kompletiran. Granica od 51% je najnii veinski prag, nekada 2/3, 3/4, 4/5 uea u ukupnom broju akcija,a moe da dostigne i do 100%. Kada veina odobri transakciju, od manjine akcionara se zahteva da ponude svoje akcije, ak i ako nisu glasali u korist transakcije. Ovaj zahtev za veinsko odobrenje ima nameru da sprei pokuaj manjine da zaustavi transakciju.

1.5. Istorijat merdera i akvizicijaMerderi i akvizicije su, u sutini, samo odgovor na odreene promene u okruenju u kome preduzea posluju i predstavljaju realokaciju resursa u ekonomiji kao i odgovor na limitirane mogunosti internog rasta. Intenzivnije MiA aktivnosti, kako po broju transakcija, tako i po njihovom obimu, razvrstane su, kao rezultat rada mnogobrojnih istraivaa na razliite periode, a prema tipu merdera karakteristinog za dati talas. Weston et al (2001) razlikuju pet takvih talasa i to: period8

horizontalnih preuzimanja (od 1895. do 1904.), period vertikalnih preuzimanja (od 1922. do 1929.), period konglomeratskih merdera 1960.-ih, period dekonglomerizacije (od 1981. do 1989.) i period stratekih merdera, koji je otpoeo 1992. Svaki od ovih talasa poklapao se sa periodima pojaanog ekonomskog rasta, pa se merderi i akvizicije mogu posmatrati i kao reakcija firmi na nove investicione mogunosti. Prvi veliki talas MiA aktivnosti, koji je trajao od 1895. do 1904. karakterie spajanje firmi po horizontali, dakle firmi koje se bave istom ili slinom delatnou. Rezultat horizontalnih spajanja ogledao se u poveanoj koncentraciji industrija, tj. u injenici da sve manji broj firmi kontrolie sve vei deo trita. Tako Stigler (1950) oznaava ovaj talas merdera kao merging for monopoly tj. spajanje radi monopola. I zaista, prema istraivanju Moody-a iz 1904. godine, od 92 velika merdera koje je prouavao, 78 merdera je kontrolisalo vie od polovine trita. Za vreme ovog talasa US Steel postaje najvei proizvoa elika sa trinim ueem od 75%, American Tobacco kontrolie 90% trita, a Standard Oil 85%. Izvreno je oko 300 velikih spajanja, a oko 3000 firmi je nestalo sa trita. Od ukupnog broja merdera u ovom talasu, 78% otpada na horizontalne, u 10% sluajeva radi se o kombinaciji horizontalnih i vertikalnih merdera, a 12 % predstavljaju vertikalni merderi. Mada postoje neke sumnje u pogledu karaktera prvog talasa merdera, ini se da je spajanje radi monopola zaista bilo dominantni oblik merdera u ovom periodu. Prvi talas, mereno brojem merdera, svoj vrhunac imao je 1899. godine, posle ega je broj transakcija polako opadao. Pored injenice da je ovo bio period intenzivnog ekonomskog rasta, uzroke prvog talasa treba traiti i u promenama okruenja, pre svega u infrastrukturi i proizvodnim tehnologijama. Razvoj eleznice doprineo je povezivanju do tada relativno izolovanih, lokalnih trita u nacionalno trite, a razvoj telekomunikacija, u prvoj liniji telegrafa, omoguio laku i bru deseminaciju informacija. Drugim reima dolo je do integracije trita koju je pratila konsolidacija industrije. Razloge za kraj prvog talas merdera treba traiti u recesiji koja je otpoela 1903, kao i u legislaturi. Godine 1904. Vrhovni Sud SAD-a ustanovio je da se prvi odeljak uvenog ermanovog Akt-a, koji zabranjuje svaku kombinaciju u obliku trasta ili drugom obliku moe primenjivati i na merdere. Drugi veliki talas, od 1922. do 1929. godine, sastojao se preteno od vertikalnih merdera firme su proirivale svoju delatnost po vertikali, objedinjavajui na taj nain razliite faze u tzv. vrednosnom lancu (value chain). Tako je npr. Standard Oil izvrio integraciju i uzvodno i nizvodno, kupujui svoje dobavljae i distribuciju. U ovom talasu preko 60% merdera odigralo se u preradi prehrambenih proizvoda, hemijskoj industriji i rudarstvu, a pojaane MiA aktivnosti registrovane su i u bankarstvu i komunalnim uslugama. Za ovaj period karakteristini su i merderi radi pripajanja novih trita i proirenja linija proizvoda. Dobar primer merdera radi ekstenzije proizvodnih linija su aktivnosti IBM-a, General Foods-a i Allied Chemical-a iz tog perioda, dok su se merderi radi pripajanja novih trita uglavnom odvijali u maloprodaji prehrambenih proizvoda, robnih kua i bioskopskoj industriji. Za razliku od prvog merder talasa, koji se odlikovao horizontalnim spajanjima, koga je Stigler (1950.) opisao kao spajanje radi monopola, drugi talas se odvijao po vertikali, te se po njemu ovde radi o spajanju radi oligopola. Drugi veliki talas merdera rezultovao je brojkom od nekih 4600 merdera, samo izmeu 1926. i 1930. godine, pri emu je sa scene nestalo oko 12.000 kompanija, a prilikom ovih transakcija 17,5% ukupnih proizvodnih sredstava promenilo je vlasnika. Treba napomenuti da se ovaj talas odvijao u vreme intenzivnog ekonomskog rasta, kao i da njegov kraj koincidira sa velikom ekonomskom krizom, koja je poela 1929. godine. Sem toga, bitnu ulogu odigrale su, ba kao i u prvom talasu, promene u transportu i komunikacijama. Paralelu razvoju eleznice u prvom talasu, u drugom talasu predstavlja razvoj motornih vozila, inei potroae mobilnijima i time ujedno omoguavajui prodavcima da geografski proire svoju delatnost. Razvoj komunikacija, a tu se misli pre svega na kune radio aparate, omoguio je reklamiranje proizvoda irom cele zemlje, to se opet, inei nova trite pristupanijima, pozitivno odrazilo na razvoj MiA aktivnosti.

9

Trei talas - talas konglomeratskih merdera iz 1960-ih. Za ovaj period je karakteristino da horizontalni i vertikalni merderi, mereno njihovim brojem, gube na znaaju, tako da su od 1967. do 1968. godine pali na svega 17% od ukupnog broja merdera. Preovlaujui oblik merdera postaju konglomeratski merderi, koji nastaju spajanjem firmi ije delatnosti nisu direktno (ili su tek blago) povezane, ni horizontalno, ni vertikalno. Faktori koji su izazvali trei talas, kao i oni koji su uticali na njegov zavretak - posmatrani period, to je bio sluaj i sa prva dva talasa, karakterisao je snaan ekonomski rast, koji je nakon 1969. godine usporen, to koincidira sa razvojem MiA aktivnosti. Razlog za zaokret ka konglomeratskim merderima treba traiti i u injenici da je Celler-Kefauver aktom iz 1950. zatvorena rupa u zakonu (radi se o Clayton Aktu), koja se tie kupovine sredstava - do tada je naime bila zabranjena kupovina akcija firme radi preuzimanja, ako se time znaajno umanjuje konkurencija, ali nije bilo reci o kupovini sredstava. Novim amandmanom horizontalni i vertikalni merderi postaju predmetom intenzivnijeg interesovanja regulatora, te se firme u potrazi za izvorima eksternog rasta okreu ka konglomeratskim spajanjima. Weston i Mansinghka (1971) identifikovali su nekoliko faktora, koji su, po njihovom miljenju, uticali na zaokret ka konglomeratima i istakli da su se firme diverzifikovale da bi se odbranile od 1) nestabilnosti prodaje i profita, 2) negativnih tendencija u pogledu rasta, 3) negativnih promena u konkurenciji, 4) tehnolokog zastarevanja, i 5) neizvesnosti povezanih sa njihovim delatnostima. Dodatni podsticaj konglomeratskim spajanjima dao je i razvoj teorije menadmenta poetkom pedesetih godina pojavila se ideja da za dobre menadere specifinosti pojedinih industrija ne predstavljaju problem, te da jedan te isti menader moe upravljati funkcionalnim oblastima (npr. finansijama) u firmama koje pripadaju razliitim industrijama. Kraj treeg merder talasa poklapa se sa usporavanjem ekonomskog rasta 1969. godine i padom na berzi u periodu od 1967 1971 godine. Sem toga, panja regulatornih organa, probuena veliinom i moi novostvorenih konglomerata, se, posle perioda mirovanja, usmerava na njih, a poreska reforma dodatno doprinosi usporavanju MiA aktivnosti, te se tako okonava trei veliki merder talas. etvrti talas trajao je od 1981. do 1989. i u tom periodu odigrali su se neki, po obimu i interesovanju koje su pobudili, do tada nezabeleeni merderi. Od deset najveih merdera ovoga talasa pet se odigralo u naftnoj industriji, to je najverovatnije bila posledica naftnog oka i time uzrokovane nestabilnosti na tritu. Faktori koji su uzrokovali ovaj, etvrti po redu, veliki talas merdera - pre svega, ekonomija je ponovo cvetala, a zajedno sa njom i trite hartija od vrednosti doivljavalo je uspon. Porast meunarodne konkurencije suoavao je firme u pojedinim industrijama sa novim izazovima, a pojavili su se i inovativni oblici finansiranja. Michael Milken, legendarni investicioni bankar, preko svoje firme Drexel Burnham, omoguio je (putem underwriting-a) iroku upotrebu tzv. junk bonds ili obveznica sa visokom stopom prinosa i rejtingom ispod investicionog. To je opet uticalo na pojavu novih, vrlo agresivnih, preuzimaa (raiders). Ti agresivni preuzimai pokuavali su da identifikuju firme ije su akcije potcenjene, da bi ih zatim preuzeli (pri emu se preuzimanje finansira delimino putem junk bonds), poboljali menadment i profitirali od vie cene akcija. Tih godina, u modu ulaze i LBOs (levereged buyouts), gde se firma ije se akcije kotiraju na berzi, kupuje, a sredstva se obezbeuju uzimanjem kredita. Zatim se menadment, putem odreenog uea u firmi, motivie, firma se restrukturira i nakon nekog vremena (obino 3-5 godina) ponovo prodaje. Pored toga, pojavile su se i tzv. bustup acquisitions, tj. preuzimanje firmi radi njihovog rasparavanja i prodaje pojedinih jedinica, koje su pojedinano bile vrednije nego firma u celini. Ovo je delom i posledica injenice da mnoge firme, spojene u konglomerate, koji su nastali tokom 1960-ih godina, nisu imale dodirnih taaka. Tako npr. Shleifer i Vishnv (1990) smatraju da je dobar MiA aktivnosti u 1980-im godinama (misli se na bustup akvizicije i divesticije), zapravo pokuaj da se isprave greke iz perioda konglomeratske diverzifikacije. Ova promena nije prola nezapaeno ni u akademiji, pa biznis kole istiu znaaj koncentrisanja resursa firmi na strateko fokusiranje (strategic focus) i kljune kompetencije (core competence).10

Naravno da menaderi firmi, koje su u meuvremenu postale mete agresivnih preuzimaa, prema svemu tome nisu bili ravnoduni, te su se poeli razvijati i raznorazni odbrambeni mehanizmi, iji je cilj bio da firme zatite od preuzimanja. Procenat neprijateljskih ponuda protiv kojih su primenjeni odbrambene mere (tj. procenat neprijateljskih ponuda kojima su mete preuzimanja pokuale da se odupru) najvii je bio upravo u periodu izmeu 1980. i 1986. godine, da bi nakon toga opadao. Primena odbrambenih mehanizama je bila i jedan od razloga kraja etvrtog merder talasa. Recesija, kao i optunica za insider trading protiv Milkena, po kojoj je kasnije i osuen, to je, zajedno sa odreenim zakonskim merama o junk bonds, znailo i oteano finansiranje novih preuzimanja, rezultovale su definitivnim krajem ovog talasa. etvrti talas spajanja i preuzimanja je deljenje privrednih subjekata radi ispravljanja greaka iz prolosti, odnosno konkretno preteranog konglomeratskog udruivanja nesrodnih delatnosti, koje je uzelo maha u tzv. treem talasu. Peti talas je otpoeo 1992. godine. Merderi ovoga talasa su bili uglavnom strateke prirode i po svom obimu daleko su nadmaili merdere prethodnih talasa. Tabela 1. je sa pregledom deset najveih merdera svih vremena, a svi su se odigrali krajem 1990-ih. Tabela 1. Deset najveih merdera svih vremena do 2000.Broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Preuzima MCI WorldCom Exxon Travelers Group SBC Communications NationsBanka Vodafone Group AT&T AT&T Total Fina Bell Atlantic Preuzeta firma Sprint Mobil Citicorp Ameritech BankAmerica AirTouch Communications MediaOne Group Telecomunications Elf Acquitaine GTE Datum proglaenja Okt. 1999. Dec. 1998. April 1998. Maj 1998. April 1998. Januar 1999. April 1999. Jun 1998. Jul 1999. Jul 1998. Iznos (109 $) 115,0 78,9 72,6 62,6 61,6 60,3 56,0 53,6 53,5 53,4 Delatnost Telekomunikacije Nafta Finansijske usluge Telekomunikacije Finansijske usluge Telekomunikacije Telekomunikacije Telekomunikacije Nafta Telekomunikacije

Izvor: Weston, Siu i Johnson, Takeovers, Restructuring & Corporate Governance, Prentice-Hall, New Jersey, 3rd edition, 2001, str 3

Uzroci ovoga, po obimu najveeg, merder talasa - ekonomski rast u 1990.-im je bio vie nego snaan, berza u usponu, a kamatne stope niske. Pored opte ekonomske situacije, na MiA aktivnosti su se pozitivno odrazile i promene u tehnologiji - informatika revolucija i sa njom povezani razvoj telekomunikacija, kao i pojeftinjenje transporta, dovele su do globalizacije trita. Globalizaciju, koja je rezultovala intenzifikacijom konkurencije, pratila je i deregulacija u brojnim industrijama, pre svega u finansijskim uslugama, telekomunikacijama, energetskom sektoru, avioprevozu i kamionskom transportu. Novo okruenje u kojem su firme poslovale zahtevalo je odreeno prilagoavanje firmi, i ovaj merder talas treba posmatrati iz te perspektive. Od ostalih faktora od uticaja na MiA aktivnosti, treba izdvojiti jo i novi metod plaanja akvizicija - a to je razmena akcija. Veina transakcija u iznosu od preko $500 miliona obavljena je upravo razmenom akcija i malo je verovatno da bi ovi merderi bili realizovani, da nije uveden novi metod plaanja. Razliite privredne okolnosti nameu razliite potrebe za restrukturiranjem, ali postoje neka univerzalna pravila, koja ne treba zanemarivati, i koja se kao univerzalna mogu i koristiti.11

2.MERDERI I AKVIZICIJE U BANKARSTVU2.1. ALCO procesInstitucionalizacija Odbora za Upravljanje Imovinom i Obavezama (engleska skraenica ALCOAsset and Liability Management Comitees) u okviru finansijskih institucija postala je obavezan momenat bez ega bi bankama i drugim finansijskim ustanovama bilo veoma teko da opstanu na promenljivom, neregularnom i tritu punom konkurencije. Postupak ALCO kog organizuje i vodi izvrni menadment predstavlja strateki najsigurnije okupljanje za finansijske institucije. One prave razne kombinacije aktive i pasive , anticipirajui mogue budue dogaaje i potencijalne posledice koje se mogu odraziti na kretanje kamatnih stopa, ogranienja likvidnosti, devizna sredstva i adekvatnost kapitala. Menadment finansijske institucije zaduen za upravljanje njenom aktivom i pasivom obino prati specifian niz procesa identifikacije i merenja rizika date institucije, i to tako to procenjuje kamatne stope, devizni kurs, projektuje budue prihode i isprobava razne strategije kako bi doao do one strategije koja se smatra najpogodnijom za datu instituciju i upravo taj momenat jeste sutina onoga to se naziva ALCO procesom. Zajedniki problem sa kojim se susreu sve banke jeste injenica da top menadment ne razume ba najjasnije sam ALCO proces, pa se stoga pristupa jednostavnijoj verziji ovog procesa koja ne prua najpovoljnija reenja. ALCO se vri u 10 osnovnih koraka: 1. Pregled rezultata ostvarenih u predhodnom mesecu 2. Procenjivanje trenutnog bilansa stanja 3. Projektovanje egzogenih faktora 4. Razvoj strategija za upravljanje aktivom i pasivom 5. Simulacija strategija 6. Odreivanje najpogodnije strategije 7. Uspostavljanje merljivih ciljeva 8. Obavetavanje menadere o izabranim ciljevima 9. Redovna kontrola i procena uspeha 10. Odreivanje adekvatnosti trenutne strategije Veoma esto se deava da jasno odreeni ciljevi, bilo da su ostvareni ili ne, nisu dovoljno ili nisu uopte kontrolisani. Prvi korak u okviru ALCO procesa jeste analiza uspeha (ili neuspeha) u ostvarivanju ciljeva postavljenih na prethodnom ALCO okupljanju. Zatim, veoma je vano imati jasan uvid u strukturu trenutnog bilansa pre nego to se izabere neka od strategija kao to je tip trita na kom se eli uestvovati, nain promene profila klijenata ili na kom mestu se eli otvoriti sledei ogranak. Pri tome, mora se voditi rauna o trenutnoj kombinaciji imovine i obaveza, o strukturi trokova i osetljivosti sveukupnih prihoda. Potrebno je poznavati trenutnu zrelost klijenata i karakteristike samih proizvoda kao i da li e i na koji nain oni reagovati na trine promene. Esencijalni deo ALCO procesa jeste pregled predhodnog poslovanja i strukture postojeeg bilansa stanja, ali treba paziti da se veliki deo ALCO dogovora ne fokusira iskljuivo na ovaj momenat. Prolost je vana jedino u smislu da predstavlja osnovu na kojoj se budunost moe planirati, stoga, strategije vezane za budunost moraju da budu od veeg znaaja. Egzogeni faktori pretstavljaju one faktore koji spolja utiu na instituciju i nad kojima ona ima veoma malu kontrolu ili je uopte i nema. Kamatne stope i stanje kursa ne mogu se sigurno predskazati i rukovodstvo ne moe rizikovati poslovanje cele institucije na osnovu analize toka samo jedne stope.12

Najvanija odluka u okviru menadmenta rizika kamatnih stopa jeste odabir odgovarajueg kamatnog scenarija koje e se upotrebljavati. Ova odluka utie na postavljanje granica toka promene kamata, a u okviru toga rukovodstvo e moi da pozicionira svoju instituciju na tritu. Ako je ova odluka ispravna, a pri tom je ostvareno i dobro planiranje za stabilizaciju i poveanje zarade i stvarne neto vrednosti unutar pomenutih granica, onda bi institucija ostvarivala dobre rezultate bez obzira na razvoj kamatnih tokova. Kao reakciju ne egzogene faktore, a pri tom imajui u vidu strateki pravac i ciljeve koje je institucija postavila, treba razviti raznovrsne strategije. Strategije normalno mogu varirati poevi od predvianja rasta pozajmica za odreenu vrstu posla pa sve do odabira odreenih prihoda na osnovu kojih e se donositi odluke. Ovo se nipoto ne sme ograniiti iskljuivo na strategije koje slue kao osnova ili za zatitu. U ovom momentu trebalo bi definisati sve mogue opcije nakon ega svaki izbor neke od njih treba paljivo proceniti. Budui da institucija ne moe da reaguje dok je u statinom poloaju, promene u spoljanjim faktorima i strategijama moraju s vremena na vreme da budu izloene simulaciji koja ih tako vodi ka buduem razvoju. Upotrebljeno vremensko ogranienje moe da varira od situacije do situacije, u zavisnosti od svrhe same simulacije. Na primer, petogodinji vremenski okvir moe da se upotrebi ukoliko se simulacija vri sa ciljem da se izrauna budunost kapitala, dok vremenski okvir od est do dvanaest meseci moe da se koristi da bi se analizirao uticaj promene kamatne stope u tekuoj finansijskoj godini. Krajnji cilj ALCO okupljanja jeste odabir najodgovarajue strategije za datu instituciju, uzimajui uvek u obzir i njenu buduu poziciju. Kakva e ta najadekvatnija strategija biti, zavisi od institucije do institucije. Cilj ALCO procesa moe pomalo da varira pa ak i da se u potpunosti razlikuje od sastanka do sastanka. Stoga, cilj moe biti poboljanje neto kamatne margine, likvidnosti organizacije, smanjenje varijacije neto kamatne margine ili smanjenje oscilacija trine vrednosti finansijske imovine. Takoe tenja ustanove ka riziku igra veoma vanu ulogu u odreivanju najbolje strategije. Rizikom se ne moe upravljati ukoliko se ne meri njegovo kretanje. Stoga, trebalo bi imati pristup menaderskim izvetajima, a posebno izvetajima o riziku. Promene kamatnih stopa, margine, novanih tokova, strategije kao i primene razliitih metoda revalorizacije kapitala treba redovno pratiti kroz bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o novanim tokovima kao i kroz sve izvetaje o riziku. esto se deava da ALCO donosi odluke bez predhodnog definisanja njihovog znaaja. Odluke donete da popune nekakvu prazninu ili da poboljaju trajanje u stvari uopte nisu ni odluke, budui da predstavljaju mobilne ili nemerljive ciljeve. ALCO odluke moraju da se pretvore u merljive akcije, na primer, volumen oroenih depozita definie se na mesenom nivou. Ciljevi moraju u isto vreme biti realni i ostvarljivi. Veoma esto se deava da odluke koje donese ALCO gotovo ne budu ili uopte ne budu saoptene razliitim ograncima. Nema nikakve svrhe posedovati sofisticirani ALM model i redovno odravati ALCO sastanke ukoliko odluke ne dospevaju do primaoca koji treba da odreaguju na njih. Ciljevi se mogu izraziti kroz nove poslove(proizvodnju) , nove vrste proizvoda ili nove skale cena i kao takvi treba jasno da budu saopteni relevantnim strankama. Sve poslovne akcije koje se preduzimaju treba redovno pratiti i kontrolisati da bi se osigurala saglasnost akcija sa izabranim strategijama kao i sa uspostavljenim ciljevima. Neispunjavanje ciljeva imae uticaja na naredne odluke kao to je na primer investiranje vika gotovine ili problem gotovinskog manjka. Neispunjavanje ili prekomerno ostvarivanje ciljeva imae uticaj na sve odluke u celosti. Zahvaljujui injenici da je svet u kome ivimo poprilino nesiguran i podloan konstantnim promenama i da zbog tih egzogenih faktora ne moe biti jasno odreen, razlozi i pretpostavke na13

osnovu kojih se donose odluke takoe mogu biti izuzetno promenljivi. Stoga je veoma vano da se strategije koje se slede redovno iznova procenjuju kako bi se utvrdilo da li su one jo uvek odgovarajue. Isto tako, potrebno je nastaviti sa pregledom predhodnih odluka i njihovih ciljeva. Od ogromne vanosti jeste redovna revizija ALCO procesa da bi se proverilo da sam proces zaista odgovara i slui datoj organizaciji i njenim akcionarima na nain na koji se to od njega i oekivalo- kao proces planiranja od najvee strateke vanosti u itavoj organizaciji.

2.2. Optimalna veliinaNoviji bankarski talas konsolidacije, kog karakteriu MiA relativno irokog obima, ostavlja utisak da je tzv. optimalna veliina bankarskih institucija sve ( kao kod principa veliko je lepo) vea i da, stoga, male ili srednje banke napredovanjem procesa konsolidacije mogu postepeno da nestanu. Vea bankarska institucija bi mogla, teoretski gledano, da dovede do ekonomije obima. U vezi sa tim, vei obim omoguio bi bolju apsorpciju fiksnih trokova. Zapravo, vanost koju tehnoloke investicije zauzimaju u strukturi trokova banke,jo vie podupire ovu ideju. To je posebno vidljivo kada potreba za softverom raste. Preciznije reeno, imajui u vidu odreenu veliinu, banka vodi ekonomiju obima dok se proseni troak po jedinici smanjuje a prinos raste. Empirijsko istraivanje o vezi izmeu veliine i profitabilnosti u bankarskom sektoru realizovano u SAD-u i Evropi tokom devedesetih godina dolo je do mnogo konkretnijih zakljuaka u odnosu na studije iz osamdesetih godina. Dok su dokazi ranijeg istraivanja o postojanju ekonomije obima neodrivi i posmatraju se u odnosu na poprilino skromnu sumu - samo oko 10 milijardi amerikih dolara - ispitivanja iz devedesetih pokazuju neiskorienu ekonomiju obima ak i za izuzetno velike banke i u SAD-u i u Evropi. Kada je re o ekonomiji obima, dokazi su vie orijentisani ka njegovoj disekonomiji. Meutim, varijetet bankarskih aktivnosti pokazuje da svaka vrsta poslovanja sledi sopstveni model. Stoga, koncept kritine veliine razlikuje se u zavisnosti od vrste bankarskog posla koji se realizuje. Dok maloprodajno bankarstvo moe da se zadri na domaem nivou, investiciono bankarstvo zahteva prisustvo i na kontinentalnom pa ak i na globalnom nivou. Stoga, analiza veliine ne treba da se radi uopteno, ve na nivou svake vrste bankarske aktivnosti. Pored ekonomije obima, banke ele da se proire kako bi ostvarile dominaciju na tritu. Ovakva situacija je prisutnija kod veoma koncentrisanih grana industrije sa visokim kriterijumima za ulazak na trite, kao to je na primer reputacija. Takoe, vei obim moe biti opravdan koristima koje donosi diversifikacija. Znaajni napredak u regulativi, koji je uinjen kroz integraciju finansijskih trita u Evropi, omoguio je bankama da proire svoje poslovanje i na neke druge aktivnosti, kao to je na primer osiguranje. Zahvaljujui finansijskoj globalizaciji i tehnolokim inovacijama, najnovija reorganizacija bankarskog okruenja ojaala je kompetitivnu prednost obima. Veliina takoe moe da bude znaajan faktor za podizanje ugleda i reputacije banke. Imajui u vidu postojanje rizika u svakoj od bankarskih aktivnosti, klijenti moraju da imaju poverenje u svoje banke. Stoga, kredibilitet koji banka poseduje moe pomoi da se privuku ili zadre klijenti. Uprkos prednosti ideje veliko je lepo, ne moe se ba pouzdano tvrditi da ostvarivanje vee veliine nuno povlai za sobom i ostvarivanje vee profitabilnosti. Zapravo, trka za to veim obimom moe poveati rizik od birokratizacije, udaljenosti kljienata a samim tim i pojavu neefikasnosti. Takoe, nije sigurno da je malim i srednjim bankarskim institucijama sueno da14

nestanu1. Pod odreenim uslovima manje bankarske institucije mogu da ostvaruju prave kompetitivne prednosti. Danas, postojanje nia aktivnosti, ukljuujui veinu usluga koje se postiu sa novom dimenzijom konsaltinga, kao to je privatno bankarstvo, moe predstavljati vaan izvor rasta koji omoguava diferencijaciju proizvoda i personalizaciju usluga zahtevanih od strane klijenata. Takoe, manje banke mogu da profitiraju od outsorsinga, pod ime se podrazumeva proces kupovine unutar ekonomije obima kog one interno ne mogu ostvariti. ini se da e u budunosti institucije razliitih dimenzija koegzistirati, i pored toga to e veliki deo bankarskih aktivnosti u velikoj meri zavisiti od vee veliine. Kombinacija proizvoda kao i ciljna klijentela bie ono to e definitivno uticati na optimalnu dimenziju banaka u budunosti. Na osnovu svega reenog, izgleda da ne postoji odreeni model za bankarske institucije koji e preovladati u Evropi u narednim godinama. Do danas ne postoji standard ili jedinstveno strateko pravilo koje e garantovati uspeh bilo kojeg bankarskog modela na poetku 21. veka. Jedino to je sigurno jeste da e zadovoljstvo klijenata, vrednost akcija i usklaenost sa novim zahtevima kapitala biti kljuni ciljevi bilo koje prilike ili strateke akcije koja e se tek pojaviti.

2.3. Metodologija, varijable i indikatoriSvaka organizacija odreuje sopstvene ciljeve i na bazi toga formira adekvatnu strategiju. Kompanije se tako mogu razlikovati u osnovnom izboru izmeu dugoronih i kratkoronih strategija. Konkretnije reeno, njihov poslovni uspeh zavisi od izbora strategije. Model se zasniva na modelu kog je postavio Ramaswamy (1997), a koji se bavi analizom uticaja MiA na poslovanje bankarskog sektora u SAD - u zasnovanom na slinosti izmeu ciljnog preduzea i preuzimaa. ini se da je analogija sa amerikim bankarskim sistemom korisna, budui da je u ovoj zemlji pokrenut znaajan proces bankarske konsolidacije i unutardravnog irenja kog je pratio snaan talas bankarske deregulacije u kasnim osamdesetim i ranim devedesetim godinama. Ovo se moe uporediti sa aktuelnim procesom finansijske integracije u EU, to se ubrzalo stvaranjem jedinstvenog trita za finansijske usluge u ranim dvedesetim, kao i sa uspostavljanjem evro valute. Model povezuje promene ostvarene u poslovanju pre i posle pojave merdera sa grupom stratekih indikatora kao i sa skupom kontrolnih varijabli koje utiu na poslovanje. U tom smislu, istraivai koriste modele raspodele izvora kao indikatore osnovne strategije koju organizacije slede. Na primer, kompanije koje koriste strategiju utede tee da ostvaruju nie nivoe operativnih trokova u odnosu na celu imovinu nego to je to sluaj sa ostalim kompanijama. Isto tako, korporacije koje slede strategije proizvodne inovacije statistiki imaju vii nivo trokova istraivanja i razvoja. U celini, koncept strateke slinosti ovde upotrebljen, takoe podrazumeva da vei deo stratekog kretanja jedne organizacije moe biti odreen odlukama o raspodeli izvora koje njen upravljaki tim donosi. Stoga, smatra se da ukoliko dve firme slede sline modele raspodele izvora, koji se mere na osnovu podataka iz bilansa stanja i kroz varijetet strateki relevantnih karakteristika, mogu se u irem smislu posmatrati kao strateki sline kompanije. Prvo se identifikuju finansijske odlike preuzimaa i ciljnog preduzea pri emu se uzimaju u obzir glavne karakteristike koje strunjaci redovno posmatraju u analizi finansijskog poslovanja banaka. Zatim, da bi se izmerila strateka slinost kompanija ukljuenih u MiA aktivnost, indikator strateke slinosti kompanija zasnovan na finansijskim odlikama rauna se za svaku strateku varijablu i individualni merder na sledei nain:1

Prema miljenju Olivier Pastr- a (2001), Principi opstanka i razvoja manjih bankarskih institucija su sledei: 1) da ne posluju unutar jake ekonomije obima 2) da su specijalizovane 3) da poseduju fleksibilnost 4) da ne preuzimaju previe rizika 5) da uestvuju u kooperaciji i 6) da nikada ne rtvuju margine.

15

SIni 2 = (XBni - XTni)2 gde je: SIni - indeks slinosti za nth variajablu, za ith merder, a XBni i XTni - rezultati target preduzea (Tn) i preuzimaa (Bn) za nth varijablu Kao to je ve prikazano, predhodno istaknuta pretpostavka da, ukoliko dve firme prikazuju sline modele raspodele izvora merene kroz razliite strateki releventne karakteristike (kao to su profil rizika, trina potronja ili efikasnost), one se mogu smatrati strateki slinim. Kako bi se sagledalo strateko kretanje merder kompanija, treba posmatrati i pratiti sve finansijske informacije u periodu od dve godine od trenutka nastanka merdera. Regresivne analize koriste se za ispitivanje uticaja stratekih razlika na post-merder poslovanje. Kada je re o uzorcima, a budui da veliki broj strunjaka smatra da se odlike, motivi i poslovna preplitanja veoma razlikuju izmeu domaih i prekograninih merdera - stoga bi trebalo domae i prekogranine merdere zasebno ispitivati2. Postoji itav varijetet finansijskih indikatora za definisanje stratekih odlika banaka ukljuenih u domae i prekogranine merdere unutar EU. Ovi indikatori obuhvataju merenje finansijskih performansi: sastav aktive i pasive, struktura kapitala, likvidnost, izloenost riziku, profitabilnost, finansijske inovacije i efikasnost - Tabela 2. Tabela 2. Definicije varijabliDefinicija Promena performansi Likvidnost Odnos trokovi - prihodi Odnos kapital - dobit Krediti - ukupna imovina Kreditni rizik Raznovrsni prihodi Vanbilansni izvetaj Krediti/depoziti Ostali trokovi na usluge i tehnologiju Performanse preuzimaa Relativna veliina Vremenski prekidi (pauze) Simbol ROE LIQ COST/INC CA/TA LOAN/TA BADL/INT_INC OOR/TA OBS/TA LOANS/DEP TECH PREROE_B RSIZE T_DUM Formula Prinos na sopstveni kapital (post - merder) - izmereni prinos na imovinu (pre - merder) Likvidna imovina/Ukupni depozit Ukupni trokovi/Ukupni prihodi Kapital/Ukupna imovina Neto krediti/Ukupna imovina Kreditni gubici/Neto kamatni prihodi Ostali operativni prihodi/Ukupna imovina Vanbilansne stavke/Ukupna imovina Krediti klijenata/Depoziti klijenata Ostali trokovi/Ukupna imovina Prinos na sopstveni kapital preuzimaa (pre merder) Ukupna imovina ciljnog preduzea/Ukupna imovina preuzimaa Godinji vremenski prekidi (pauze)

Izvori: Bankscope i Thomson Financial Deals

Kao zavisnu varijablu merimo promene u performansama, kao razliku izmeu dvogodinjeg proseka prinosa na akcionarski kapital(ROE) spojenih banaka nakon procesa akvizicije i izmerenog

2

Prekogranini merderi jesu oni u okviru kojih kompanije koje ine dati merder pripadaju razliitim zemljama lanicama EU.

16

proseka ROE istih banaka dve godine pre akvizicije3. Pored osnovnih varijabli, ukljuene su i dve kontrolne, jer se od njih oekuje da budu vane odrednice bankarskog poslovanja. Naime, kao kontrolne varijable slue one vezane za relativnu razliku u veliini izmeu ciljnog preduzea i preuzimaa (RSIZE) i za ex ante poslovanje preuzimaa (BID_ROE). Odnos izmeu relativne veliine ciljnog preduzea i preuzimaa (RSIZE) - meren kao odnos izmeu ukpune imovine ciljne banke i ukupne imovine preuzimaa - i performansi (ROE) trebalo bi da zavisi od toga da li su banke ukljuene u domae ili prekogranine MiA. U sluaju domae konsolidacije, verovatnija je mogunost ostvarivanja utede zbog uticaja faktora kao to su smanjenje trokova grana koje se preklapaju i zajednike tehnologije. Dok za prekogranine poslove, prema miljenju veine strunjaka, poveanje potencijalnih prihoda i aspekti diversifikacije rizika uglavnom preovladavaju nad mogunostima ostvarivanja utede. Ovo se deava i zbog veih razlika u domenu korporativne kulture, manjeg preklapanja ogranaka i drugim operativnim aspektima. Veza izmeu varijable koja meri relativnu veliinu ciljnog preduzea i preuzimaa (RSIZE) i varijable performansi (ROE) jeste dvoznana. Naime, to je manja veliina ciljne banke u odnosu na veliinu preuzimaa (npr. nii je onda RSIZE koeficijent), to se i lake integriu prilike koje ostvaruju utedu. Iz tog razloga, oekivan je negativan odnos izmeu relativne veliine (RSIZE) i performansi (ROE), pogotovo u sluaju domaih merdera kod kojih je smanjenje trokova glavna pokretaka snaga za konsolidaciju. Meutim, u sluaju prekograninih merdera, cilj preuzimaa se uglavnom ne moe identifikovatii sa brzo ostvarenom utedom ve sa drugim koristima koje donosi udruivanje sa inostranim firmama. Kao posledica, za prekogranine merdere, zagarantovana je pozitivna veza izmeu RSIZE i ROE: to je vee ciljno preduzee u odnosu na preuzimaa (drugim reima, kada je vii RSIZE koeficijent) to se oekuje da poslovanje firme bude bolje. Nivo performansi preuzimaa pre nastajanja merdera (PREROE_B), meren kao prinos na kapital, takoe moe da utie na poslovanje nastale firme nakon realizacije merdera (ROE). Ako preuzima ve ima ostvaren visoki nivo profitabilnosti pre merder procesa, vrlo je verovatno da e zbog ovog procesa profitablinost nove institucije u kratkom roku opasti. Meutim, mogue je da e preuzimai sa niim nivoom poslovanja uspeti da poveaju svoju profitabilnost nakon spajanja i sa domaom ciljnom kompanijom kao i sa prekograninim ciljnim preduzeem. Kao posledica svega ovoga, u poetku se oekuje negativan odnos izmeu PREROE_B i ROE. Da bi se izmerile strateke slinosti kompanija ukljuenih u MiA aktivnosti, koristi se nekoliko indikatora strateke srodnosti dobijenih na osnovu podataka iz raunovodstvenih izvetaja svake od tih kompanija. Tu postoji est strategija: 1. strategija diversifikacije prihoda 2. strategija profila kvaliteta imovine banke 3. strategija kontrole trokova 4. strategija adekvatnosti kapitala 5. strategija rizika likvidnosti 6. strategija tehnologije i inovacija Prva je strategija diversifikacije prihoda, koja pridaje vanost drugim izvorima prihoda osim tradicionalnim neto kamatnim prihodima. Ona se moe ostvariti na osnovu potencijalno novih prihoda, diversifikacije i kroz inovativnost u kreiranju novih proizvoda i usluga. Maksimizacija3

Ovde se govori o dvogodinjem vremenskom okviru iz tri razloga. Prvo, veoma je teko izdvojiti uticaj samo jednog merdera od ostalih u uzorku jer vei broj banaka u uzorku moe da formira merdere nekoliko puta. Drugo, kada se posmatra dui vremenski period, efekat drugih ekonomskih faktora moe da iskrivi rezultate. Tree, isto tako u okviru dueg vremenskog raspona veliina uzorka se dramatino smanjuje pogotovo u sluaju prekograninih merdera. Istraivai su, kako bi proverili doslednost ovih tvrdnji, poveali vremenski okvir poslovanja na etiri godine to je pokazalo da se rezultati nisu znaajno promenili pogotovo u sluaju domaih merdera.

17

nekamatnih prihoda, kao opta strategija, meri se odnosom ostalih operativnih prihoda i ukupne imovine (OOR/TA). Izloenost vanbilansnim aktivnostima (OBS) meri se kao odnos vanbilansnih aktivnosti i ukupne imovine (OBS/TA). Na poetku, oekuje se da razlike u nekamatnim izvorima prihoda (OOR/TA) i izloenost vanbilansnim aktivnostima (OBS/TA) ojaaju post-merder performanse (ROE) budui da one pomau irenje pristupa finansijskim inovacijama i novim izvorima prihoda. Za ovaj pozitivan odnos oekuje se da bude izrazito jak u sluaju domaih merdera kod kojih je homogenost izmeu merder jedinica obino vea, a potekoe vezane za integraciju novih proizvoda obino su manje nego u sluaju prekograninih merdera. Druga strategija odnosi se na profil kvaliteta imovine banke, to podrazumeva stanje kreditnog rizika u banci, merenog odnosom kreditnih gubitaka i neto kamatnih prihoda. Budui da nije mogue dobiti informacije o trenutnoj sumi neizvrenih kredita u nekolicini zemalja EU4, predstavljeno je nekoliko aspekata o riziku banke i njenom profilu prihoda. Procene banke o potencijalnim kreditnim gubicima koriste se za merenje kvaliteta imovine putem odnosa kreditnih gubitaka i neto kamatnih prihoda (LLP/IR). Da bi se ispitao bilans izmeu kredita i depozita, mora se sagledati odnos ukupnih kredita i ukupnih depozita klijenata (L/D). Ovaj odnos obezbeuje mogunost za upotrebu relativno jeftinih depozita u odnosu na sumu kredita. Takoe, struktura kredita u bilansu stanja banke sagleda se i kroz odnos neto kredita i ukupne imovine (NL/TA). Uopteno, moe se tvrditi da je pogoranje post merder performansi oekivano kada se udruuju banke sa veoma razliitim kvalitetom imovine i celokupnim portfolio strategijama. Budui da su ekonomija obima i smanjivanje trokova osnovni ciljevi velikog broja domaih merdera, konflikti koji se javljaju usled neslaganja menadera u vezi sa kritinim odlukama (npr. odluke o kvalitetu imovine) mogu predstavljati glavne prepreke nastajanju sinergije. to je vea razlika u strategijama, to se oekuje nii nivo performansi nakon ostvarivanja merdera. Suprotno se moe dogoditi u sluaju prekograninih merdera jer jedan od ciljeva ovog procesa moe biti poveanje prihoda koji se ostvaruje upotrebom novih portfolio strategija ili smanjenje izloenosti riziku jedne od banaka ukljuenih u merder proces. Trea strategija jeste strategija kontrole trokova koja naglasak stavlja na smanjenje trokova, povezujui potronju sa prinosima, a meri se odnosom ukupnih trokova i ukupnih prihoda (CIR). Kao rezultat ekonomije obima, za kompaniju koja posluje na bazi niskih trokova i operativne efikasnosti oekuje se da profitira kroz proces merdera sa drugom organizacijom koju karakteriu sline sposobnosti. Meutim, firme koje imaju razliite strategije za kontrolu trokova, mogu ostvariti pad u performansama ukoliko odlue da se udrue. Kao posledica ovoga, racio ukupnih trokova i ukupnih prihoda (CIR) trebalo bi da bude negativno korelisan sa sveukupnim performansama (ROE). Sa druge strane, ovakva vrsta odnosa ne mora biti vaea na dui period ukoliko preuzima koji uspeno ostvaruje utedu uspe da nametne svoju strategiju utede novonastaloj merder kompaniji. Ovo isto moe da vai i za prekogranine MiA kod kojih kontrola trokova ne mora da bude glavna strateka prednost koju nastoje da ostvare firme ukljuene u merder. Kao etvrti momenat, nivoi adekvatnosti kapitala predstavljaju strategiju banke koja se odnosi na njenu strukturu kapitala, merenu kao odnos akcionarskog kapitala i ukupne imovine (CA/TA). Analitiari i strunjaci ovoj strategiji pridaju veliki znaaj. Gledano iz regulativne perspektive, bankarska regulativa postavila je kapital banke u centar panje budui da je opti trend uvoenje konkurencije u bankarskom sektoru, provera nivoa rizika u odnosu na zahtevani kapital i odgovarajua supervizija. Uticaj promena nivoa kapitala na poslovanje vrti se oko teorije o bankarskim firmama, koja se zasniva na specijalnosti banaka u okruenju punom asimetrinih informacija. U ovom okruenju, pozivajui se na hipotezu signalizacije, komercijalne banke posebno su specijalizovane za pozajmljivanje informacija problematinim klijentima. Poto bankarski menaderi obino imaju udeo u kapitalu banke, za dobru banku nee biti toliko skupo da signalizuje bolji kvalitet kroz poveani nivo kapitala, nego to je to za lou banku. Stoga, banke4

Podaci o neizvrenim kreditima uglavnom se odnose na periode iz dalje prolosti ili jednostavno nedostaju u izvetajima nekih od zemalja EU. U ovom radu se koristi odnos neizvrenih kredita i kamatnih prihoda, jer je ovo javnosti najdostupnija varijabla koja izraava kvalitet imovine u Evropi.

18

mogu signalizovati povoljne informacije sjedinjujui se sa bankama iji je kapitalni koeficijent vei i koji pokazuje pozitivnu korelaciju izmeu kapitala i dobiti, a istovremeno sugeriui pozitivnu vezu izmeu razlika u strukturi kapitala i performansi. Peta je strategija rizika likvidnosti koja pretstavlja strategiju banke za upravljanje rizikom likvidnosti, koji se meri odnosom likvidne imovine i ukupnih depozita (LIQ). Poto je veoma skupo odravanje znaajnog nivoa likvidnosti, razliite strategije kojima bi banke unutar merder procesa mogle da ostvare bolje upravljanje likvidnou podrazumevale bi i bolje performanse. Meutim, efekat likvidnosti je opao poslednjih godina jer je upravljanje likvidnou aktivne strane bilansa stanja dosta izgubilo na znaaju u korist upravljanja likvidnou obaveza. Poslednja strategija tie se tehnologije i inovacija, a meri se odnosom izmeu ostalih trokova i ukupne imovine (TECH). Od razlika u ulaganju u tehnologiju koje postoje izmeu preuzimaa i ciljnog preduzea oekuje se da doprinesu boljem poslovanju, jer bi svaki od merder partnera mogao da profitira od prinosa na obim nastalog od ulaganja obe strane. Meutim, u sluaju prekograninih merdera, a zahvaljujui riziku od nepodudaranja izmeu prekograninih tehnologija, razlike u ovoj strategiji mogu dovesti do pada u performansama. Podaci izneti u radu ukljuuju registrovane merdere i akvizicije u bankarskom sektoru zemalja EU ostvarenim u periodu izmeu 1992. i 2001. godine. U tom periodu realizovano je 262 MiA procesa, od kojih je 207 domaih, a 55 prekograninih merdera. Da bi bili ukljueni u uzorak, ciljna banka kao i preuzima moraju da budu nezavisne jedinice koje pripadaju bilo kojoj dravi lanici EU u trenutku procesa merdera, s tim to preuzima ne sme da bude ukljuen ni u jedan drugi merder proces tri godine pre datog procesa. Rezultati ovog modela, na prvi pogled statistiki ukazuju, u kontekstu veliine preduzea, da su firme preuzimai proseno do sedam puta vee od ciljnih preduzea. Preuzimai su takoe trokovno efikasniji nego ciljna preduzea, posebno domai merderi. Sa druge strane, ciljna preduzea imaju vei nivo zajmova i vei racio nekamatnih prihoda i ukupne imovine. Uporeujui domae i prekogranine MiA, domaa ciljna preduzea imaju bolji profil kreditnog rizika nego firme preuzimai, dok je u prekograninim MiA nivo kreditnih gubitaka skoro identian i za ciljna preduzea i za preuzimae.Prekogranini merderi uglavnom nastaju tako to vee institucije preuzimaju institucije sa boljim kreditnim bonitetom i kapitalnim koeficijentom. Sveukupna slika nam govori da velike i efikasne banke preuzimaju manje institucije sa relativno niim nivoom rizika i sa diversifikovanim izvorima prihoda. Uzimajui u obzir uticaj bankarskih merdera na post merder performanse, vidi se porast u prinosu na kapital od 2,5% kod prekograninih merdera. Poboljanje u performansama potvruje se i kroz poveanje obrta od oko 1,5%. Banke okrenute domaim merderima pokazuju poboljanje performansi od oko 1,2%. Indikator relativne veliine (RSIZE) pokazuje da ciljna preduzea iznose 21% veliine preuzimaa u prekograninim merderima i 19% veliine za domae merdere. Uzimajui u obzir razlike izmeu domaih i prekograninih transakcija na koje ukazuju mnoge strateke varijable, ciljna preduzea i preuzimai se poprilino razlikuju u nivou kreditnog rizika, vanbilansnih stavki i pozicija likvidnosti. Generalno govorei rezultati modela kog je postavio Ramaswamy, s ciljem utvrivanja efikasnosti MiA, potvruju hipotezu da uglavnom strateki sline institucije imaju tendenciju poboljanja performansi, za razliku od onih koje to nisu.

3. MERDERI I AKVIZICIJE BANAKA EVROPSKE UNIJE19

MiA aktivnost u Evropi pokazuje razliite oblike u zavisnosti od vrste trinog sektora (udruene banke, dravne banke, tedionice), veliine trita kao i od relativne veliine institucija. Treba napomenuti i to da su zemlje Evropske Unije u prolosti iskusile sopstvenu, specifinu istoriju restrukturiranja svojih bankarskih sistema. Tokom kasnih osamdesetih i ranih devedesetih godina proces restrukturiranja i koncentracije odvijao se u manjim EU zemljama kao to su Holandija i Danska. Ovi procesi su doveli do stvaranja velikih nacionalnih institucija, spremnih da se takmie na jedinstvenom tritu ili u okviru njegovog regionalnog dela. U ranim devedesetim, usred nastajanja skandinavske bankarske krize, proces MiA se pojavljuje u vedskoj i Finskoj. Britanske banke tada nisu bile toliko male posmatrano na meunarodnom nivou, ali je ipak talas MiA obuhvatio Britaniju u kasnim osamdesetim i ranim devedesetim. U paniji se isti proces odvija tokom ranih devedesetih, obuhvatajui posebno tedionice. U istom vremenskom periodu u mnogim zemljama bio je na snazi proces privatizacije, tako da su mnoge dravne banke prodate privatnim investitorima. Kasnije se kod institucija sa strukturom zajednikog vlasnitva pojavio trend naputanja ovakve strukture u zemljama, kao to su Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska, donekle Danska i Nemaka. To je podrazumevalo da institucije (kao na primer tedionice, kreditna udruenja za gradjevinske zajmove) koje su delile vlasnitvo napuste ovaj organizacioni oblik i pretvore svoje korporativno vlasnitvo u druge privatne, legalne oblike. Zajedno su i privatizacija i proces naputanja strukture zajednikog vlasnitva proirili teren za MiA poveavajui broj institucija koje legalno mogu da uestvuju u MiA procesu. Jo jedan oblik MiA odlikuje se geografskom ekspanzijom na novonastala trita poput jugoistone Azije, centralne i istone Evrope i Latinske Amerike. EU banke su se proirile na terene novonastalih zemalja sa kojim su ve imali nekakvih istorijskih veza, kao npr. Italija, panija i Portugal koji su povezani sa Latinskom Amerikom, pa su se tu i irili, dok je sam proces ekspanzije na treitoriji centralne i istone Evrope bio mnogo sporiji i postupniji. Analiza MiA raena je tako to, po pravilu, prati odreenu matricu koja obuhvata industrijski sektor i dimenzije zemlje, kao to je prikazano u Tabeli 3. Tabela 3. Izmeu kreditnih institucija

MiA domaih banaka MiA koji obuhvataju kreditne institucije locirane u istoj zemlji.

MiA medjunarodnih banaka MiA koji obuhvataju kreditne institucije razliitih zemalja, od kojih je jedna zemlja EU.

Kroz sektore

Domaa konglomeracija MiA izmeu kreditnih institucija i osiguravajuih kompanija i/ili drugih finansijskih institucija, pri emu se sve nalaze u istoj zemlji.

Medjunarodna konglomeracija MiA izmeu kreditnih institucija koje se nalaze u zemlji EU i osiguravajuih kompanija i/ili drugih finansijskih institucija lociranih u drugoj zemlji.

3.1. Merderi i akvizicije banaka20

Ukupan broj MiA pokazuje znatno vei obim transakcija ostvarenih u 1998. i 1999. godini u odnosu na tri predhodne godine, to se , pre svega, duguje nastajanju domaih merdera. Cifre iz 1999. godine za MiA, EEO (European Economic Area - Evropska ekonomska oblast) i zemlje treeg sveta prevazilaze one iz predhodnih godina, ali je jo uvek rano da se govori o prisustvu sveopteg trenda. Treba istai da oko 80% od ukupnog broja MiA obuhvata kreditne institucije iz Nemake, Italije, Francuske i Austrije. Inae, ove etiri zemlje poseduju najvei broj kreditnih institucija u okviru drava lanica EU. Tabela 4.________________________________________________________________________________________________ Ukupan broj bankarskih MiA( domai i meunarodni) __________________________________________________________________________________________________________ _

1995.

1996.

1997.

1998.

1999.

prva polovina

2000. _____________________________________________________________________________________________ Ukupni bankarski MiA 326 343 319 434 497 234- od kojih su domai - oni u okviru EEO 275 20 293 7 270 12 383 18 414 27 172 23

- oni unutar zemalja treeg sveta 31 43 37 33 56 39 __________________________________________________________________________________________________________ _

Grafik 1. Geografski proboj MiADm o ae 10 0% 9% 0 8% 0 7% 0 6% 0 5% 0 4% 0 3% 0 2% 0 1% 0 0 % 19 95 19 96 19 97 19 98 19 99 pv ra p lo in o va 20 00 EO E Te e S e r g v ta

Ukoliko se posmatra ukupan broj MiA, moe se uoiti jo jedna interesantna injenica, a to je da vie od 80% ine domai MiA. Kada su u pitanju strani MiA, veina njih je ostvarena sa zemljeme treeg sveta izvan Evropske Ekonomske oblasti.

3.1.1. Merderi i akvizicije domaih banakaDomai MiA obino nastaju izmeu manjih institucija, sugeriui potrebu za zaustavljenjem prenaglaenog kapaciteta. Konsolidacija manjih institucija bila je fenomen karakteristian za itav period. MiA veih ustanova sve vie su prisutniji kako u apsolutnom smislu tako i u relativnom, pa stoga utiu na trine strukture nekih zemalja lanica EU. Broj MiA je vidljivo vei u 1998. i 1999. godini u odnosu na tri predhodne godine, a jo je uoen izrazit porast aktivnosti MiA u veem broju zemalja, to ukazuje na prisustvo talasa merdera meu veim institucijama.

21

Posmatrajui detaljnije MiA domaih banaka, moe se uoiti da je 1999. godina (sa 497 MiA) bila poprilino ispunjena. Kada se govori o veliini MiA (razlikujui pri tome velike i male MiA)5, male operacije su te koje nadmauju one velike. Ovo se moe objasniti time to su male institucije daleko brojnije od velikih. Grafik 2. prikazuje udeo malih i velikih domaih MiA. Meutim, od 1996. godine primeuje se trend ka nastajanju veih MiA. Iako podaci o prisutnim ciframa unutar MiA procesa nekih zemalja EU nisu dostupni, postoje indikacije da veliki MiA poprilino obuhvataju veoma velike domae institucije. Grafik 2. Raspodela domaih MiA prema veliiniMale 100% 80% 60% 40% 20% 0% 1995 1996 1997 1998 1999 prv a polov ina 2000 Velike

Grafik 3. prikazuje odnos MiA prema broju kreditnih institucija kao prosek ostvaren u vremenu od 1995. do 1999. godine. Relativno govorei, i zasebno sudei prema broju operacija, a ostavljajui sa strane mogue uticaje na trinu strukturu i konkurenciju, italijanski bankarski sistem bio je jedan od najpogoenijih MiA procesom od 1995 do 1999. godine. Grafik 3. Broj domaih MiA/broj kreditnih institucija - prosek za period od 1995 - 1999. godineM le a 0 7 .0 0 6 .0 0 5 .0 0 4 .0 0 3 .0 0 2 .0 0 1 .0I F ta ra lij n a c u sk Ir s k a ve d s k a F in s k a p a n ij P a o rt u g a D l a n sk a e lg ija

V lik e e

0

5

Veliki MiA definiu se kao oni MiA koji obuhvataju preduzea sa ukupnom dobiti od milijardu evra i vie (treba istai da se ovde ukljuuju i MiA koji obuhvataju veoma velike, ali isto tako i srednje i relativno male institucije), dok se pod malim MiA podrazumevaju preduzea ija dobit ima iznos do milijardu evra. Da bi jedan MiA mogao de se predstavi kao velik, morao bi da obuhvati barem jednu veliku kompaniju. Opti rast bankarskog sektora u nominalnim vrednostima, po pravilu, doprinosi porastu veih MiA: meutim, ovaj efekat e biti ogranien kroz relativno kratko vreme posmatranja.

la n d ija A u L s u tr k ij s V a e e m li ka b u rg B ri ta n ij a

B

a

H o

22

Informacije o vrednosti MiA su samo do neke mere dostupne. Mogui uticaj MiA na strukturu domaeg trita procenjuje se povezivanjem imovine novih institucija sa ukupnom imovinom bankarskog sistema6. Visoki procenat sredstava ukljuenih u MiA ukazuje na prisustvo znaajnih domaih igraa, koji e, kada se ukljue u proces, imati vei uticaj na trinu strukturu nego manje institucije. Efekat na klijente regionalne maloprodaje moe jednako biti vaan u sluaju MiA izmeu manjih regionalno specijalizovanih institucija, ali e sveopti kompetitivni uticaj na trite biti vei onda kada se povea i veliina ustanova. Za domae MiA vee vrednosti su prisutne u periodu od 1995. do 1998, pokazujui tako da, generalno gledano, nisu samo veoma male institucije obuhvaene MiA procesom. Prema tome, prisutan je porast vrednosti. Meutim, postoje znaajne razlike izmeu zemalja lanica EU, kako na nivou bankarskih sredstava ukljuenih u MiA tako i u trendu ka porastima ili padovima. Porasti vrednosti uoavaju se u Austriji, Belgiji, Nemakoj, Francuskoj, Italiji i Luksemburgu, ali sa razlikama u dobiti koja varira od manje od 5% uloenih bankarskih sredstava u Nemakoj pa do vie od 50% u Francuskoj 1999. godine. Oko 30% bankarskih sredstava bilo je obuhvaeno u MiA domaih banaka u 1998. godini u Finskoj i Grkoj, dok je cifra od 20% uoena u paniji 1999. godine. Od 1996. do 1999. procenat kod francuskih merdera bio je izmeu 20% i 60%. Kasnije su sva ova trita pretrpela znaajne promene. Primetan pad u vezi sa vrednostima i brojevima ostvaren je u vedskoj i Portugalu. Vie od 40% bankarske imovine u vedskoj bilo je obuhvaeno domaim MiA u 1997. godini.

3.1.2. Merderi i akvizicije medjunarodnih banakaTokom perioda od 1995. do 1998. godine ostvareno je nekoliko vie operacija MiA vezanih za medjunarodne banke nego to je to sluaj sa MiA aktivnostima u okviru domaih banaka. ini se da je tek u novije vreme zapoet talas nastajanja MiA unutar EEO, EU i oblasti evra. Grafik 4. prikazuje relativan znaaj MiA meunarodnih banaka u poreenju sa brojem ukupnih banaka obuhvaenih ovim procesom. Operacije su realizovane uz pomo akvizicija, a ne merdera. Akvizivije, takoe, predstavljaju iri i vei oblik poslovanja nego merderi.

Grafik 4. Broj stranih MiA kao procenat od ukupnog broja MiA - prosek za period od 1995 - 1999. godine.6

Merenje vrednosti MiA vezanih za domai sistem prikazuje uticaj MiA na domai bankarski sistem kao i razlike izmeu zemalja. Vrednosti MiA takoe se mogu izraziti u vidu nominalnih vrednosti transakcija. U BIS Qarterly Rewiev-u iz avgusta 1999. godine , MiA aktivnost u bankarskom sektoru prikazana je kao vrednost transakcija u milijardama $. Ovaj izvetaj pokazuje porast u vrednostima od 17,5 milijardi $ u periodu 1991 - 92, preko 14,6 milijardi $ u 1993 - 94. i 19,1 milijardi $ u 1995 - 96. do 100, 4 milijarde $ u 1997- 98 za evro oblast (iskljuujui Austriju, Irsku, Luksemburg i Portugal). U periodu od 1997 - 98. 32,5 milijardi $ zabeleeno je u Belgiji, 23,2 milijardi u Nemakoj i 30,1 milijarda $ u Italiji. Sudei prema nominalnoj vrednosti, vidi se jasan porast u poslednjim godinama, pa se stoga moe rei da je talas merdera definitivno prisutan.

23

80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10%rit a ni ja D a n sk a ve Lu d ks sk a e m b ur g B el gi ja

0%p an i ja la nd ij a Ir s P ka o rt ug a l

Kada se vri poreenje sa kretanjem stranih akvizicija, zemlje treeg sveta su u poslednjim godinama pre bile, esto zbog potrage za tritima koja nude vee margine, mete evropskih banaka nego EEO zemlje. Evropske banke su se proirile na Latinsku Ameriku (npr. Holandija, panija, Portugal i Italija), Jugoistonu Aziju (npr. Holandija) i na centralnu i istonu Evropu (npr. Holandija, Irska). U nekim sluajevim su se ak proirile na ve dobro razvijena trita kao to je SAD (npr. Nemaka). Veliina obuhvaenih banaka je u porastu, isto kao to je i znaaj prisustva MiA izmeu zemalja pripadnica EEO. Kada je re o vrednostima medjunarodnih MiA, bilo da se posmatraju u okviru EEO ili treih zemalja, jo manje je informacija koje su dostupne u odnosu na domae MiA. Ponovo, merenje prikazuje daleko veu koliinu domaih banaka obuhvaenih MiA procesom. Ovo merenje ne sadri informacije o veliini institucija treih zemalja, pa se stoga moe govoriti i o maloj regionalnoj banci ili o banci kao to je Bankers Trust (preuzetoj od strane Deutsche Bank). Kao to je ranije nagoveteno u vezi sa brojem MiA, postoji nekoliko vie ostvarenih procesa na medjunarodnom nivou nego na domaem, ime se na optem nivou spreavaju proizvoljne interpretacije trendova. Treba istai da individualni poslovi veih razmera mogu da obuhvataju veoma znaajnu sumu bankarskih sredstava. Na primer MeritaNordbanken koja je u 1998. godini prisvojila skoro 50% od ukpune domae finske bankarske imovine. Ova banka je jo pripojila sebi i Unidanmark u prvoj polovini 2000. godine. U Nemakoj je 1995. godine 29% bankarske imovine bilo obuhvaeno EEO akvizicijama, dok se ovaj procenat od poetka 1997. do1999. kretao izmeu 12% i 24%. Dalje, MiA u okviru EEO obuhvatile su bankarsku imovinu u iznosu od skoro 10% u paniji 1996. godine i vie od 10% u Irskoj u 1995. i 1997. godini. Kada se govori o MiA sa institucijama lociranim u zemljama treeg sveta, gde su MiA daleko brojniji nego u zemljama unutar EEO, panija se predstavlja kao vaani i stabilani investitor; izmeu 17% i 26% domae bankarske imovine bilo je obuhvaeno tokom celog perioda posmatranja. Velike nemake banke takoe su se proirile na teritoriju treih zemalja i izmeu 13% i 35% imovine ukljueno je tokom posmatranog perioda. U razdoblju od 1995 - 97 i u prvoj polovini 1999. godine vie od 10% irske bankarske imovine bilo je ukljueno u akvizicije treih zemalja, dok su holandske banke 1998. godine pristupile meunarodnim MiA sa procentom izmeu 24% i 44% od ukupne imovine.

3.2. Razvoj finansijskih konglomerata

V

e l ik a

F in sk a A us tr i ja Ita F ra lija nc u sk a

H o

B

24

MiA koji tee uspostavljanju finansijskih konglomerata kvalitativno se razlikuju od istih bankarskih MiA, budui da im je cilj stvaranje grupe koja je aktivna u razliitim sektorima finansijske industrije. Najvea i/ili vodea kompanija u okviru procesa konglomerata moe biti kreditna institucija, osiguravajua kompanija, holding kompanija ili neka druga finansijska institucija. Finansijski konglomerati mogu se stvoriti putem MiA ili tako to finansijske institucije osnivaju kompaniju u nekom drugom sektoru, npr. banka koja osniva osiguravajue drutvo kako bi se proirila unutar osiguravajueg sektora. Stvaranje finansijskih konglomerata nije jedina opcija za ostvarivanje usluga razliitog karaktera putem zajedniki organizovane strukture. Na primer, kooperativni ugovori izmeu neke banke i neke osiguravajue kompanije mogu ostvariti slian rezultat. Ovakvi ugovori o saradnji esti su u mnogim zemljama EU. esto predstavljaju pretee integracija koje ukljuuju elemente vlasnitva. Srodne konglomeraciji, ali opet razlite od nje, jesu kompanije koje imaju zajedniko vlasnitvo nad preduzeima i koje nude specijalizovane finansijske usluge. U nekim dravama lanicama tedionice i kooperativne banke osnovale su takve zajednike kompanije koje pruaju usluge upravljanja aktivom, brokerske usluge, osiguranje, a sve te usluge prodaju ili obezbeuju udruene institucije u sektoru. Posmatrano sa ekonomske take gledita, takve zajedniki posedovane kompanije pruaju iste mogunosti marketinga i usluga kao i finansijski konglomerati. Nastanak ovakvih kompanija kao i sklapanje kooperativnih ugovora tipino je za zemlje, kao to su npr. Austrija i Nemaka, sa specifinim subsektorima bankarske industrije, kao to su npr. tedionice i kooperativne banke. Oba ova alternativna oblika pruanja itavog ranga finansijskih usluga treba imati u vidu kada se govori o procesu konglomeracije. Ovi oblici nisu ukljueni u ve pomenute informacije o konglomeraciji. Uopteno, treba biti veoma obazriv kada se analiziraju i interpretiraju podaci vezani za konglomeraciju. Informacije su sakupljene iz bankarske supervizorske perspektive, stoga neke od MiA aktivnosti koje obuhvataju druge sektore, mogu biti izostavljene. Dalje, podaci nisu dostupni u svim zemljama lanicama EU, a iroka definicija finansijskog konglomerata (grupa finansijskih kompanija koje posluju unutar razliitih sektora finansijske industrije) koristi se za prepoznavanje strukturne promene u oblasti finansija. Veliina i trini znaaj zasebnih kompanija unutar finansijske grupe moe da varira. U sluaju, na primer, velike banke koja preuzima malu osiguravajuu kompaniju, stepen konglomeracije moe biti nizak. Tokom perioda observacije proces nastajanja domaih konglomerata su vodile kreditne institucije. Kreditne institucije su se uglavnom irile tako to su pruale usluge upravljanja aktivom i investicione usluge uopte. Ovakvi konglomerati predstavljaju najzastupljeniju formu konglomerata. U veini zemalja ove pomenute usluge (upravljanje aktivom i investicione usluge) upravo pruaju kreditne institucije. U posmatranom periodu, kreditne institucije su se mnogo aktivnije proirivale na druge sektore finansijske industrije nego to je to bio sluaj sa drugim finansijskim ustanovama. Ovo se moe objasniti postojanjem prepreka za proboj, koje su vee u bankarstvu nego u osiguranju. Takoe, moe se objasniti i injenicom da je bankarska industrija daleko razvijenija i vea u mnogim zemljama lanicama nego to je to industrija osiguranja. Tabela 5. koja je data u nastavku predstavlja najvanije podatke u vezi sa domaim konglomeratima.

Tabela 5. ________________________________________________________________________________Domai konglomerati

_______________________________________________________________________________1995. 1996. 1997. 1998. 1999. prva

25

polovina 2000. _______________________________________________________________________________________________Merderi izmeu kreditnih institucija i osiguravajuih kompanija i akvizicije kred. institucija prema osigurav. kompanijama Kred. institucije koje osnivaju osigurav. kompanije Osigurav. kompanije koje preuzimaju ili osnivaju kred. institucije

6 9 3

6 6 4 17

11 4 5 24

9 6 5 19

4 7 4 32

6 3 1 22

Merderi izmeu kred. institucija i drugih finansijskih 19 ustanova i akvizicije kred. institucija prema drugim finasijskim ustanovama Kred. institucije koje osnivaju druge finansij. ustanove 28

35 2 70

26 3 73

22 5 66

38 9 94

36 2 70

Druge finansij. ustanove koje preuzimaju ili osnivaju 0 kred. institucije Ukupno 65

MiA kao procenat ukupnih domaih konglomerata 38% 36% 52% 51% 51% 41% _________________________________________________________________________________________________________ Izvor: ECB (2000)

Konglomerati voeni od strane kreditnih institucija (kreditne institucije preuzimaju ili osnivaju kompaniju u drugom sektoru) imali su udeo od oko 60 transakcija godinje u vremenu od 1995 - 97, sa padom na 56 1998. godine, a potom 1999. godine sa porastom na 81. U prvoj polovini 2000. broj je obuhvatao 67 od 70 transakcija. Tokom vremena, proirenje na druge sektore finansijskih usluga putem akvizicija dobijalo je sve vie na znaaju. Iako se ova opta zapaanja odnose na domae konglomerate, znaajne nacionalne razlike su ipak prisutne. Ove razlike se ogledaju kako u broju transakcija tako i u upotrebljenom metodu (MiA ili osnivanje firme) za realizaciju konglomerata. Ukupno je 438 transakcija za nastanak konglomerata ostvareno u posmatranom vremenu. Od toga je 78% transakcija realizovano u Italiji, Engleskoj, Luksemburgu, Portugalu i Grkoj (gde broj transakcija ide od 106 do 43). Kao kontrast, transakcija je mnogo manje u Finskoj, Holandiji, Austriji i Danskoj. Akvizicije su bile glavni metod za konglomeracije u Italiji, Irskoj i Belgiji. Osnivanje firmi u novim sektorima finansijske industrije bio je metod korien u Engleskoj, Luksemburgu, Portugalu, Grkoj, paniji i Francuskoj. U vedskoj je jednako upotrebljivan i jedan i drugi metod. Uglavnom su medjunarodne konglomerate inicirale kreditne institucije irei se izvan EEO oblasti i to pogotovo na poslovne teritorije drugih finansijskih institucija. Meunarodna ekspanzija ostvarena je u jednakoj meri osnivanjem novih kompanija i putem MiA. U odnosu na udeo MiA u ovom procesu, akvizicije brojno prevazilaze merdere. Stvorena je neznatna internacionalna konglomeracija koja obuhvata osiguravajue kompanije. Banke su se takoe irile na druge sektore na prekograninom nivou i to vie nego to su se neki drugi pruaoci finansijskih usluga proirivali na bankarske sektore. Ekspanzija se najvie ostvarivala na poslovne oblasti drugih investitorskih usluga i na UCITS menadment. U skorije vreme MiA su dobili na znaaju sa tim to se akvizicijama daje prednost. Meutim, treba istai da je mali broj zemalja prikazao broj ostvarenih transakcija. Za neke zemlje podaci uopte nisu dostupni. Tabela 6. ________________________________________________________________________________Medjunarodni konglomerati

________________________________________________________________________________1995. 1996. 1997. 1998. 1999. prva polovina

26

2000.

________________________________________________________________________________Merderi izmeu domaih kreditnih institucija i stranih osigurav. kompanija i akvizicije domaih kred. institucija prema stranim osigurav. kompanijama Domae kred. institucije koje osnivaju strane osigurav. kompanije Strane osigurav. kompanije koje preuzimaju ili osnivaju domae kred. institucije Merderi izmeu domaih kred. institucija i drugih stranih finansijskih ustanova i akvizicije domaih kred. institucija prema drugim stranim finasij. ustanovama Domae kred. institucije koje osnivaju druge strane finansij. ustanove Druge strane finansij. ustanove koje preuzimaju ili osnivaju domae kred. institucije Ukupno

3 1 1

2 0 1

2 0 2

4 0 2

6 1 3

9 5 3

11 16 2 34

11 20 3 37

13 21 6 44

10 23 6 45

30 26 6 72

15 14 3 49

MiA kao procenat ukupnih medjunarodnih konglomerata 50% 46% 52% 49% 56% 57% __________________________________________________________________________________________________________ _ Izvor: ECB (2000)

ini se da je medjunarodna konglomeracija ostvarena osnivanjem novih kompanija i putem MiA u jednakoj meri. Kreditne institucije su uglavnom teile da osnuju drugu finansijsku instituciju u inostranstvu, dok su strane finansijske kompanije osnivale domae kreditne institucije.

3.3. Uticaj merdera i akvizicija na bankarski i finansijski sektorU januaru 2000. godine UNI - Evropa je izabrala trojicu strunjaka da sastave izvetaje o uticaju merdera i akvizicija na evropski bankarski i finansijski sektor kako bi upotpunila svoju internu analizu i izvetaje o poslovanju. Prvi izvetaj fokusira se na uticaj MiA na zaposlene, drugi procenjuje njihov uticaj na klijente dok se trei bavi posledicama MiA na akcionare.

3.3.1. Uticaj merdera i akvizicija na zaposleneOvaj izvetaj istie kako evropski finansijski sektor prolazi kroz proces znaajnog restrukturiranja koji je zapoet u severnoj Evropi poetkom devedesetih godina i koji se polako pomerao ka jugu, s tim to je tek nedavno obuhvatio zemlje june Evrope. Ovaj proces je sa sobom doneo veu diversifiksciju aktivnosti i upotrebu novih mrenih metoda kako bi se ostvarila vea zarada nasuprot sverastuoj konkurenciji. Nacionalne statistike vezane za zaposlenost u bankarskom sektoru i sektoru za osiguranje pokazuju sledee stanje. U bankarskom sektoru gubitak radnih mesta oigledan je jo u ranim devedesetim. Ovakva situacija je do sada vie prisutna u severnoj Evropi nego u junoj, ali sa druge strane, gledano u celini, dolo je do porasta stope zaposlenosti u kompanijama specijalizovanim za finansijske usluge ( krediti i sl). U sektoru za osiguranje, kada je re o zaposlenosti, do sada je situacija na globalnom nivou stabilna. Meutim, ove podatke ne treba uzimati kao potpuno pouzdane, budui da nije uvek27

razjanjeno da li nacionalne statistike uzimaju u obzir ekvivalente vezane za puno radno vreme ili obuhavtaju sve vidove radnih mesta i vremena. Analiza UNI - Evrope pokazuje da je oko 130.000 radnih mesta izgubljeno kao posledica merdera i akvizicija u evropskom finansijskom sektoru tokom devedesetih godina 20. veka. Tenja ka merderima obino podrazumeva budui nuni gubitak radnih mesta. Globalno gledano veoma je teko razdvojiti uticaj merdera od uticaja ostalih trinih pritisaka ili od upotrebe informacione tehnologije i tehnologije komunikacija. Meutim, ono to je sigurno jeste da su ovi faktori esto usko povezani i da su merder odluke pokretaki impuls za restruktuiranje radne snage. Poslednjih godina prisutna je i promena u prirodi i kvalitetu zaposlenih u sektoru. Smanjenje radnih pozicija posebno se odrazilo na tradicionalne ogranke i tipine poslove obavljane u kancelariji. Ovo je posebno uticalo na starije radnike i na ene koje obavljaju svoj posao na osnovu tradicionalnih bankarskih vetina. U pitanju su one vetine koje se ne mogu tako lako preneti u nove centralizovane funkcije, kao to su npr. one koje se zahtevaju u call centrima. Standardizacija proizvoda omoguila je pojavu novih vrsta zaduenja koja se ostvaruju u poslovanju sa veim brojem klijenata a da se pri tome uopte ne zahteva praksa u tradicionalnim bankarskim vetinama. Tamo gde su se pojavili novi tipovi poslova obino se zahtevaju upravljake, IT ili druge specijalistike vetine. Druga znaajna tendencija koja se odrazila na zaposlenost javlja se u vidu sve prisutnije potrebe za funkcijama spolja, kao to su IT, poslovi ienja i odravanja. Pri tome, radni uslovi u kojima rade ljudi koji obezbeuju te funkcije esto se razlikuju od onih koji se odnose na osoblje koje direktno radi za kompaniju. MiA omoguavaju rukovodstvu da pregovara o uslovima i rokovima, to vodi destabilizaciji socijalne klime u kompaniji. Ona se dalje pogorava zbog prisustva neizvesnosti koja prati informacije, konsultovanja i dogovore zaposlenih u novoj merder kompaniji. Kako merderi obino prouzrokuju organizacione promene, ukljuujui ukidanje ve uspostavljenih pregovarakih jedinica, takvi kolektivni pregovaraki skupovi esto se