of 68 /68
Menadžment turističke destinacije destinacije dr. M. Ivanović

Menadžment turističke destinacije … · Turistička destinacija –pojam,definicija Potiče od latinske reči destinatio –određenje, odredište, krajnji cilj (odmora, boravka

  • Author
    others

  • View
    5

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Menadžment turističke destinacije … · Turistička destinacija –pojam,definicija Potiče od...

  • Menadžment turističke destinacije destinacije

    dr. M. Ivanović

  • Turistička destinacija – pojam,definicija

    Potiče od latinske reči destinatio –određenje, odredište, krajnji cilj (odmora, boravka van mesta stanovanja).stanovanja).

    Uža ili šira prostorna celina u kojoj se vrši turistički promet.

  • Tipovi turističkih destinacijaVeliki gradovi;

    Tradicionalni turistički centri – primorske, jezerske, planinske;

    Namenski izgrađene turističke destinacije – tematski parkovi;parkovi;

    Ruralne destinacije – seoska domaćinstva, promocija zdravog života i hrane;

    Prirodno-ekološke destinacije- parkovi prirode;

    Pomorske destinacije- turistička kretanja brodom (kruzeri), krstarenja morima i okeanima.

  • Veliki gradovi – city break

  • Tradicionalni turistički centri

  • Namenski izgrađene turističke destinacije– tematski parkovi

  • Ruralne destinacije-izvorni način života

  • Prirodno-ekološke destinacije – zaštićeni parkovi prirode

  • Pomorske destinacije - kruzeri

  • Elementi turističke destinacije

    IZVORNI ELEMENTI

    Proizvodni -geografski položaj, klima, reljef, voda, živi svet.

    IZVEDENI

    Opremljenost destinacije:

    Opšti – jezik, mentalitet, gostoljubivost, istorija, kultura, običaji, folklor, privreda.

    Opšta infrastruktura – saobraćajnice, komunalna opremljenost, komunikacije.

    Turistički kapaciteti, specijalni infrastrukturni elementi (žičare itd), organizacione aktivnosti, zabavni i sportsko-rekreativni sadržaji...

  • Odlike elemenata

    Fiksnost – objektivna datost prostora, socijalno-kulturno, ekonomsko, tehnološko, političko okruženje – menadžment nema mnogo uticaja.

    Varijabilnost – resursi nastali primenom ljudskog rada –mogu se prilagoditi, transformisati iz potencijalne u upotrebnu i tržišnu vrednost (prirodni i kulturno-istorijski spomenici).

  • Kompleksnost turističke destinacije

    Kombinacija različitih fiksnih i varijabilnih elemenata.

    Izrazita međuzavisnost svih elemenata, uključujući i turiste.

    Sistem usmeren na interakciju turista, zaposlenih i lokalnogstanovništva.

  • Adekvatno upravljanje

    Destinacija: složen, širok i otvoren sistem.

    Adekvatno upravljanje : integracija svih elemenata i Adekvatno upravljanje : integracija svih elemenata i interakcija svih učesnika.

    Zahtev: sistemski pristup u upravljanju, tretiranjedestinacije kao fleksibilan i otvoren sistem sa interaktivnimodnosom prema okruženju.

  • Turistička valorizacija

    Kvalitativno i kvantitativno vrednovanje raspoloživih potencijala na konkretnom prostoru.

    Ocena upotrebne i tržišne vrednosti resursa.

    Objektivnost i naučna utemeljenost – preduslovi dugoročnog efikasnog održivog razvoja turizma.

  • Kriterijumi valorizacije

    INTERNI

    Stepen prethodne iskorišćenosti resursa (infrastruktura, urbanizacija, (infrastruktura, urbanizacija, izgrađenost objekata.

    Inherentne karakteristike turističkih resursa (atraktivni atributi na kojima se zasniva vrednost i njihova funkcija).

  • Eksterni kriterijumi

    Pristupačnost resursa

    Blizina važnijih emitivnihBlizina važnijih emitivnihcentara.

    Specifičnost resursa

    Značaj resursa

  • Razvojni kapacitet turističke destinacije

    Sposobnost ekosistema da se samoodržava i da pospešuje što veći razvojljudskih aktivnosti, bez negativnih efekata.negativnih efekata.

    Primena standarda održivog razvoja.

    Maksimalan broj posetilaca bez degradacije.

  • Uticaj turizma na životnu sredinu

    Savremeni razvoj turizma - višestruki uticaj na životnusredinu.

    Stepen očuvanosti i atraktivnosti životne sredine -Stepen očuvanosti i atraktivnosti životne sredine -bazična osnova razvoja turizma;

    Smanjivanje negativnih posledica – doprinos razvoju.

  • Faktori uticaja na životnu sredinu

    Vrsta, stepen atraktivnosti i način korišćenja turističkih resursa u zadovoljavanju potreba turista;

    Broj posetilaca, učestalost putovanja i dužina boravka;Broj posetilaca, učestalost putovanja i dužina boravka;

    Vrsta saobraćaja; ponašanje turista prema resursima;

    Stepen razvoja lokalne zajednice i nivo svesti lokalne uprave o povezanosti i međuzavisnosti kvaliteta životne sredine i ekonomske održivosti razvoja turizma.

  • Efekti uticaja turizma

    Efekti koje turizam ostvaruje na životnu sredinu destinacija mogu biti :

    Pozitivni

    Negativni

  • Pozitivni efektiValorizacija prirodnih i kulturno istorijskih dobara;

    Razvijanje preduzetništva u okviru malog i srednjeg biznisa;

    Povećanje zaposlenosti;

    Kvalitetniji razvoj lokalne infrastrukture;Kvalitetniji razvoj lokalne infrastrukture;

    Poboljšanje socijalnog položaja lokalnog stanovništva;

    Snaženje lokalne ekonomije;

    Podizanje svesti domaćih stanovnika o potrebi revitalizacije narušenih turističkih vrednosti i o unapređenju životne sredine;

    Uticaj turista na lokalno stanovništvo.

  • Negativni efekti

    Zagađivanje površinskih i podzemnih voda;

    Zagađivanje i degradacija zemljišta;

    Zagađivanje vazduha;

    Povećana buka;

    Ugrožavanje biološke raznovrsnosti;

    Narušavanje izvornih pejzaža.

  • Zahtevi strategijskog menadžmenta destinacije

    Uvažavanje stvarnih troškova revitalizacije narušenihdelova životne sredine;

    Revitalizacija narušenog i vraćanje u prvobitno stanje;

    Tretiranje kvaliteta životne sredine ;

    Uvažavanje turista, naročito onih sa visokim nivoomsvesti o značaju kvaliteta životne sredine.

  • Noseći faktori razvoja turističke destinacije

    Lokalno stanovništvo -(bazični izvor snage );

    Snabdeva či (privrednici) ;

    Turisti čki posetioci ;

    Javni sektor – ravnomerniji regionalni razvoj, zapošljavanješto većeg broja lokalnog stanovništva;

    Ostali faktori – neprofitne organizacije posvećene razvojuturizma, relevantne asocijacije iz oblasti turizma ...

  • Dinamika razvoja destinacija

    Preturistička faza;

    Putnička faza;Putnička faza;

    Faza masovnog turizma;

    Faza upravljanja turizmom.

  • Životni ciklus destinacije

    Faza istraživanja - evidentiranje i vrednovanje resursa;

    Faza angažovanja – izgradnja receptivnih i drugihobjekata;

    Faza razvoja – povećan turistički promet, većiekonomski efekti;

    Faza konsolidacije – prvi znaci postepenogsmanjivanja dinamike rasta, usporeniji tempo gradnje tur. i drugih objekata, poboljšanje kvaliteta;

  • Faza stagnacije – ostvarenost maksimalnograzvojnog dometa, smanjena tržišna propusnost i snažnija konkurentnost novih destinacija, održavanjepostojećeg stanja;

    Faza propadanja – ispoljavanje negativnih efekataprethodne faze, smanjenje interesovanja tražnje zadestinacijom, obima prometa, traži se alternativa zaminimum rentabilnosti.

  • Faza podmlađivanja

    Reafirmacija destinacija.

    Menadžerske mere:

    Revitalizacija i rekonstrukcija postojećih kapaciteta;Revitalizacija i rekonstrukcija postojećih kapaciteta;

    Izgradnja novih;

    Proširivanje ponude kvalitetnijim sadržajima;

    Veće aktiviranje neadekvatno valorizovanih resursa;

    Aktivna zaštita svih elemenata destinacije;

    Uvođenje savremenih metoda promocije i propagande i novih kanala distribucije.

  • Turistički proizvod

    Zbir pogodnosti, usluga i dobara u funkciji zadovoljenjapotreba turista.

    Ogledalo rada i uspešnosti menadžmenta.

    Struktura i kvalitet turističkog proizvoda uz cenu - ključni faktor konkurentnosti.

    Bitno obeležje – složenost.

  • Turistički proizvod je sveukupno iskustvo sveukupno iskustvo koje zadovoljava očekivanja turista.

    (Middleton)

  • Aspekti posmatranja turističkog proizvoda

    Parcijalni i integrisani proizvod.

    Elementi integrisanog proizvoda :

    Atraktivnosti – izvorni faktori turizma;

    Uslovi za boravak i usluge;

    Pristupačnost destinacije.

  • Kreiranje proizvoda

    Turistički proizvod: Nisusamo objekti i predmeti iz prošlosti atraktivnosti, već i način interpretacije.

    Na kreiranje utiče nizfaktora, od opipljivihelemenata ponude, prirodnih ili antropogenih do komunikativnih i receptivnih...

  • Od resursa do atrakcije

    Turistički resurs: izvorposebnih osećanja.

    Svaki resurs treba da pružidoživljaj, da se „oseti suština“i da se uživa u njoj.

    Prirodne resurse,kulturno-istorijske vrednosti treba oplemeniti antropogenim elementima.

  • Kreiranje proizvoda - bitni elementi

    Pri kreiranju tur. proizvoda uzeti u obzir sledeće elemente:

    izgled mesta,okolnih predela, živopisnost i izvornost, mogućnosti individualnog/ grupnog boravka, klimu, kvalitethrane, gostoljubivost, mogućnost izleta, šetnji, planinarenja, hrane, gostoljubivost, mogućnost izleta, šetnji, planinarenja, sportskih, zabavnih i kulturnih sadržaja, uslove za sastanke, komunikacione veze, kvalitet lokalnog prevoza, PTT usluga, mogućnosti kupovanja, kupovnu moć turista…

  • Preduslov uspešnog plasmana tur. proizvoda

    Kvalitet svih usluga.

    Permanentno istraživanje zadovoljstva korisnikausluga (najvažniji instrument anketa).

    Preporuka: definisati teme kvaliteta:

    Kvalitet prostora;

    Kvalitet integrisanog proizvoda (sve usluge koje se koriste tokom boravka turista).

  • Strategijski menadžment destinacije

    Dugoročan, usklađen razvoj turizma u destinaciji.

    Principi :

    Orijentisanost ka primeni ;

    Orijentisanost ka sistemu ;

    Višedimenzionalnost ;

    Integralnost ;

    Orijentisanost prema vrednostima .

  • Noseće faze strategijskog upravljanja

    Određivanje ciljeva – definisanje primarnih i opštihciljeva;

    Određivanje resursa – utvrđivanje svih sadržaja i kapaciteta turističkog prostora i atraktivnosti, kadrova, analiza primarnih i sekundarnih elemenata;

    Određivanje strategija – idejne, razvojne, marketinške.

  • Aspekti upravljanja destinacijom

    REAKTIVNOUPRAVLJANJE

    Permanentno praćenje važnijih zbivanja – promena

    PROAKTIVNOUPRAVLJANJE

    Anticipiranje šansi i pretnji i značajnijih postupakavažnijih zbivanja – promena

    u eksternom okruženju.

    značajnijih postupakakonkurencije, procenjivanjebudućih kretanja, uvažavanje potencijalnihprednosti i rizika.

    Donošenje adekvatnihodluka.

  • Definisanje strategijskih ciljeva

    Smišljeno odabrani rezultati u dužem periodu.

    Efikasna promocija integralnog proizvoda;

    Razvijanje svesti lokalnog stanovništva o značaju efekata turizma;

    Usklađivanje heterogenih ciljeva podsistema;

    Integrisanje ciljeva destinacije u viši sistem prostorne celine.

  • Planiranje razvoja turizma

    Deo planiranja razvoja na nac, reg, i lokalnom nivou.

    Akcenat - uvećanje ekonomske, socijalne, ekološkeAkcenat - uvećanje ekonomske, socijalne, ekološkekoristi.

    Vidovi planiranja: prostorno i vremensko.

  • Prostorno planiranje

    Makro - svi aspekti koristi: međunarodno, nacionalno, regionalno;

    Mikro - određene komponente ili podsistemiturističkog razvoja - planiranje u okviruhotelskog, saobraćajnog pred..

  • Vremenski nivo planiranja

    Dugoročno –5 i više godina - osnovne strateške smernice razvoja, akcenat najkvalitetniji delovi za održivi razvoj.

    Srednjoročno - od 2-5 godina - usmereno na identifikovanje i Srednjoročno - od 2-5 godina - usmereno na identifikovanje i rešavanje prioritetnih zadataka.

    Kratkoročno – od 1-2 god. - Osnovni zadatak: što kraća realizacija dugoročnih i srednjoročnih planova i ciljeva – sadrži programe, detaljne projekte sa konkretnim rešenjima.

  • Zadaci operativnog menadžmenta

    Složen sistem usmeravanja i koordinacije izvršnihaktivnosti.

    Obezbeđuje strukturu i kvalitet resursa, organizuje ih i Obezbeđuje strukturu i kvalitet resursa, organizuje ih i usmerava u pravcu realizacije ciljeva;

    Razrađuje strategijske planove i transformiše ih u operativne ciljeve i zadatke;

    Definiše operativnu politiku, ciljeve i strategije.

  • Ostali modeli menadžmenta destinacije

    Integralni menadžment

    Održivi menadžment

    Ekocentrični-ekološki menadžmentEkocentrični-ekološki menadžment

    Informatički menadžment

    Menadžment kvaliteta

    Menadžment marketinga

    Menadžment rizika

  • Integralni menadžment

    Tretiranje turizma kao složenog i otvorenog sistema –objedinjeno upravljanje svim elementima.

    Zadatak : realizovanje dvostruke funkcionalne integracije:

    Interna - prostorno i funkcionalno spajanje ponude i potražnje u okviru funkcija, institucija);

    Eksterna - funkcionalno objedinjavanje turizma u kontekstu sveukupnog razvoja na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

  • Zoniranje

    Najpodesniji element integralnog menadžmenta ––uređenje organizacija i opremanje prostora.

    Prostorni plan - plan namene korišćenja površina.

    Zoniranje – uređenje i organizovanje prostora destinacije

    različiti nivoi zaštite i razvoja.

    Poseban zna čaj: određeni režim zaštite prirodnih

    prostora (nacionalni parkovi, parkovi prirode, sa posebnom

    namenom).

  • Nivoi zoniranja zaštićenih prostora

    Zona I – strogi režim zaštite – samo manje grupe, zabrana gradnje;

    Zona II – fleksibilnija namena, moguća edukacija, Zona II – fleksibilnija namena, moguća edukacija, naučna istraživanja, rekreacija i sport, izgradnja manjih objekata;

    Zona III – slobodnija gradnja turističkih kapaciteta, bez negativnog uticaja.

  • Održivi menadžment

    Na bazi Deklaracije o zaštiti životne sredine promoviše:

    Kvalitet životne sredine i življenja,

    Racionalno korišćenje resursa,

    Socijalnu pravičnost u distribuciji resursa,

    Pravo i mogućnost opredeljenja za način i kvalitet života,

    Uravnotežen teritorijalni razvoj.

  • Ekocentrični-ekološki menadžment

    Bazira na ekološkoj i ekonomskoj međuzavisnosti.

    Važan instrument za efikasnu primenu konceptaodrživog razvoja:održivog razvoja:

    Racionalno korišćenje prirodnih resursa;

    Minimizovanje svih oblika degradacionog procesa i štetnih uticaja na životnu sredinu.

  • DEO SVEDOČANSTVA POGLAVICE SEATTLEA1854. godine

    Morate učiti svoju decu da

    je zemlja po kojoj hodaju

    pepeo naših dedova.pepeo naših dedova.

    Tako će oni naučiti da je poštuju,

    recite svojoj deci da je Zemlja

    prepuna živih bića koja

    su nam srodna.

  • Himna prirode

    Učite svoju decu

    ono što smo mi učili našu decu,

    da je Zemlja naša majka.

    Što god zadesi Zemlju, zadesiće Što god zadesi Zemlju, zadesiće

    i njene sinove.

    Ako ljudi

    pljuju po zemlji, oni pljuju po

    sebi samima.

  • To mi znamo.

    Zemlja ne pripada

    čoveku, čovek pripada Zemlji.

    To mi znamo.

    Sve stvari

    su povezane kao krv

    koja čini jednu porodicu. Sve

    stvari su povezane.

  • Što god zadesi Zemlju,

    zadesiće

    i njene sinove. i njene sinove.

    Čovek nije

    istkao mrežu života, on je

    tek jedna njena nit.

    Što god on

    čini mreži, čini to sam sebi.

  • Mi smo deo zemlje i ona je deo nas.

    Mirisno cveće naše su sestre,

    jelen, konj, veliki orao, jelen, konj, veliki orao,

    svi oni su naša braća.

    Stenoviti vrhunci, sočni pašnjaci,

    toplina tela ponija i čovek –

    svi pripadaju istoj porodici.

  • Najveće blago crvenog čoveka je vazduh.

    Sve živo deli isti dah,

    životinja, čovek, drvo,

    svima je taj dah potreban.svima je taj dah potreban.

    Beli čovek kao da ne opaža

    dah koji udiše

    Poput nekog ko je dugo na samrti,

    ne oseća taj smrad.

  • Informatički menadžment

    Upotreba informacione tehnologije – bazira naposedovanju informacija iz svih segmenata.

    Osnovni cilj : Osnovni cilj :

    Korišćenje informacionih sistema u procesu stvaranja i pružanja usluga korisnicima,

    Raspolaganje određenim informacijama i donošenjekvalitetnih odluka.

  • Menadžment kvaliteta turističkog proizvoda destinacije

    Jedan od tri bazična faktora, pored diferencijacijeturističkog proizvoda i načina komunikacije sakorisnicima.

    Ključ za snaženje konkurentnosti, posmatra se sa 4 Ključ za snaženje konkurentnosti, posmatra se sa 4 aspekta:

    Potrošački,

    Proizvođački,

    Tržišni,

    Društveni.

  • Model integrisanog menadžmenta kvaliteta

    Nivo zadovoljstva korisnika;

    Nivo zadovoljstva lokalne turističke industrije;

    Kvalitet života lokalnog stanovništva;

    Ekološki kvalitet prostora i resursa.

  • Integrisani menadžment kvaliteta

    Integrisani turisti čki proizvod – zahteva poseban kvalitet koji se izgrađuje implementacijom standarda iz grupe ISO-9000 i ISO-14000.

    Percepcija turista – osnova za kreiranje kvalitetnog proizvoda i primenu standarda kvaliteta.

  • Menadžment marketinga

    Značajnije marketinške aktivnosti:

    Formiranje cene turističkog proizvoda destinacije;

    Kanali prodaje –dostupnost proizvoda;Kanali prodaje –dostupnost proizvoda;

    Promocija – upoznatost i prihvatanje turističkog proizvoda;

    Imidž

    Brend – ime ili simbol sa ciljem identifikacije i diferenciranja;

    Pozicioniranje – najbolji položaj destinacije u odnosu nakonkurenciju.

  • Indikatori praćenja i kontrole

    Svrha – upravljanje uticajima turizma na životnu sredinu.

    Indikatori EU - indikatori upozorenja, Indikatori EU - indikatori upozorenja,

    izdvajaju se 3 zone:

    crvena (kritična situacija),

    žuta (podnošljiva),

    zelena (zadovoljavajuća).

  • Indikatori evropske unije

    Ekonomski – nivo ekonomskih efekata;

    Zadovoljstvo turista ;

    Socijalni – socijalni integritet zajednice;

    Kulturni – stepen očuvanosti kulturnih vrednosti;

    Indikatori stanja životne sredine - ekološki kvalitet prostora.

  • Menadžment rizika

    Rizik: Stanje u kome postoji mogućnost negativnog odstupanja od poželjnog ishoda koji se očekuje.

    Turističke org. izložene brojnim rizicima: prirodne elementarnenepogode (zemljotresi, iznenadne poplave, požari, vetrovi), politi čka i vojna nestabilnost destinacije, teroristi čki napadi , iznenadni ekološki akcidenti ....

  • Aspekti upravljanja rizikom

    Destinacija kao prostor u kome borave turisti i koristeusluge;

    Neposredni pružaoci usluga;Neposredni pružaoci usluga;

    Turistički potrošači;

    Turistički posrednici.

  • Uspešno upravljanje rizikom

    Rano i kvalitetno planiranje rizika.

    Adekvatna procena rizika (identifikacija, analiza, kvantifikacija).

    Evaluacija rizika.