Socijalni stavovi

Određenje stava

Pokušaji definicije stava

Teorijski pristupi stavovima

Stav

predmet psihološke i sociološke analize

Pogodan za objašnjavanje čovekovog socijalnog ponašanja iz sledećih razloga:

Složenost: predstavlja integraciju saznajne,emocionalne i voljne psihičke funkcije

Povezuje društvo i pojedinca: prevazilazi jednostranost “sociologizma” i “psihologizma” u proučavanju socijalnog ponašanja čoveka

Relativno trajna predispozicija: omogućava predviđanje, usmeravanje i kontrolu ponašanja

Pokušaji definisanja “Stanje svesti” (Tomas i Znaniecki, 1921)

“Tendencija da se bilo pozitivno ili negativno reaguje na određene objekte, osobe ili situacije”(Morgan, 1956)

“Trajno stečena dispozicija da se na dosledan način ponaša prema nekoj grupi objekata” (Ingliš i Ingliš, 1958)

“Mentalno ili neuralno stanje spremnosti, formirano na osnovu iskustva, koje vrši direktivni ili dinamički uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i situacije sa kojima dolazi u dodir” (Olport, 1935)

Uticaj bihejviorizma:

• Suštinska osobina stava jeste da se on ne može direktno posmatrati već se smatra “stanjem spremnosti” da se reaguje na neki stimulus o kome se može samo zaključivati na osnovu spoljašnjeg ponašanja.

• Stav je hipotetički konstrukt koji objašnjava zašto različiti ljudi različito reaguju na iste stimuluse.

Potpunije definicije

Kreč, Kračfild, Balaki (Krech, Crutchfield, Ballachey,

1962):

“Trajni sistemi pozitivnog ili negativnog ocenjivanja,

osećanja i tendencije da se preduzme akcija za ili

protiv – a u odnosu na različite objekte” (u prvi plan

stavlja složenost stava: ističe tri osnovne komponente

stava).

Njukombova definicija (Newcomb,

1950):

“Naučena predispozicija da se na konzistentan

način, pozitivno ili negativno, reaguje na dati

objekat”.

Njukombova definicija izražava bazične

elemente pojma stava

Ističu se karakteristike:

naučen – stečen socijalnim učenjem, kroz iskustvo

predisponira ljude za određeno ponašanje

pozitivno ili negativno reagovanje prema nekom objektu (ističe se evaluativna priroda stava)

stavovi i ponašanje slede princip konzistentnosti (usklađenosti)

Teorijski pristupi

A. Strukturalni (bavi se problemom složenosti ili

strukture stavova, tj. pitanjem šta je stav)

B. Funkcionalni (bavi se pitanjem koje funkcije

stavovi imaju za pojedinca).

C. Teorije konzistencije (bave se problemima

menjanja i otpornosti na promenu stava)

Strukturalni pristup

(“Tradicionalni” tro-komponentni model)

Stav je sastavljen od tri komponente:

Saznajna ili kognitivna (informacije i znanja)

Evaluativna ili afektivna (pozitivne ili negativne ocene i osećanja)

Ponašajna (tendencija da se na određen način reaguje)

Informacija (znanje)

Stav Osećanje (vrednovanje)

Namera ponašanja

Tri komponente stava

Kognitivna: percepcije, informacije, stereotipi, shvatanja, znanja – kognitivne reprezentacije - o objektima prema kojima postoji stav;

Emocionalna: osećanja koja pojedinac ima prema objektu prema kome postoji stav (volimo ga, ne volimo ga, sviđa nam se ili ne, prijatan nam je ili neprijatan, privlačan ili odbojan i sl.). prema Rotu (1973) ona uključuje i vrednosne sudove (dajemo ocenu vrednosti objekta - da li je nešto dobro ili rđavo i sl.)

Konativna (ponašajna): sastoji se u tendenciji da se učini nešto u odnosu na objekat prema kojem imamo stav, da se pristupi akciji u vezi sa tim (da se pomogne, podrži nešto prema čemu imamo pozitivan ili osujeti nešto prema čemu imamo negativan stav i sl.).

Ove tri komponente stava organizovane su na

konzistentan način (teže da budu usklađene)

pozitivna osećanja o objektu stava

pripisivanje pozitivnih osobina objektu

tendencija da se pozitivno reaguje na objekat

Pokušaji da se promene osećanja ljudi prema

nekom socijalnom objektu ili problemu davanjem

novih informacija o tom problemu zasnovani su

na ideji da su kognitivne i afektivne komponente

stavova međusobno pozitivno povezane.

Konzistentnost tri komponente stava nikada nije

potpuna, ali postoji veliko slaganje

Drugi autori (Shaw, Wright, 1967)

Naglasak stavljaju na afektivnu komponentu stava

Saznajni procesi su osnova za formiranje stava, ali oni nisu

komponenta stava; stav je osnova za ponašanje, ali nije samo

ponašanje

“Stav je afektivna reakcija zasnovana na evaluativnim

koncepcijama, koja prethodi ponašanju”.

Objekat Saznanje Vrednovanje Ponašanje

Pojedini postupci merenja stavova

naglašavaju samo pojedine komponente

Skale stavova - Terston (Thurston), Likert (Likert)

Sastoje se od većeg broja tvrdnji (mišljenja) o objektu stava koje ispitanik treba da oceni prema stepenu slaganja, odnosno neslaganja sa navedenom tvrdnjom.

Na osnovu ukupne mere isppitanikovog slaganja ili neslaganja sa tvrdnjom utvrđuje se (“meri”) smer i intenzitet njegovog pozitivnog ili negativnog stava prema objektu.

Primer: Stav prema religiji Tvrdnje Potpuno se

slažem

Uglavnom se

slažem

Uglavnom

se ne

slažem

Uopšte se

ne slažem

Vera je potrebna čoveku kao

gladnome hleb

Religija je obmanjivanje i

iskrivljavanje stvarnosti

Vera u Boga teši čoveka

Vera u Boga daje životu smisao

Verovanje u Boga je bekstvo

čoveka od samoga sebe

Samo čovek oslobođen religioznih

zabluda može slobodno da

odlučuje o svojoj sudbini

Problemi morala su nezavisni od

vere u Boga

Ideju o Bogu treba primiti kao

apsolutnu istinu

Semantički diferencijal (Osgood)

Za razliku od Likertove skale koja sadrži

eksplicitna mišljenja, semantički diferencijal

polazi od pretpostavke da pojedini, međusobno

suprotstavljeni, pojmovi sadrže različit stepen

pozitivnog, odnosno negativnog emocionalnog

zasićenja.

Semantički diferencijal miroljubiv 1 2 3 4 5 6 7 ratoboran

hrabar 1 2 3 4 5 6 7

kukavica

pošten 1 2 3 4 5 6 7

nepošten

jak 1 2 3 4 5 6 7

slab

kulturan 1 2 3 4 5 6 7

nekulturan

iskren 1 2 3 4 5 6 7

neiskren

marljiv 1 2 3 4 5 6 7

lenj

blag 1 2 3 4 5 6 7

grub

Funkcionalna teorija stavova (Katz)

Koje funkcije stavovi imaju za pojedinca?

Zašto neki ljudi usvajaju određene stavove?

Funkcionalni pristup

Kac (Katz, 1960)

• Instrumentalna ili utilitaristička funkcija- korist za pojedinca

• Ego-odbrambena funkcija – odbrana pojedinca od unutrašnjih konflikata ili loše slike o sebi

• Funkcija izražavanja ličnih vrednosti - stavovi kao ekspresija stanja i ciljeva koje pojedinac smatra poželjnim

• Funkcija saznavanja i osmišljavanja – pomoć u organizovanju i razumevanju složenog spoljašnjeg sveta

Instrumentalna ili adaptivna funkcija

Ljudi formiraju pozitivne stavove u odnosu na objekte ili pojave koje dovode do zadovoljstva, a negativne prema onima koje dovode do neugodnosti.

Prošlo i sadašnje opažanje korisnosti koju objekat ima za pojedinca.

Da bi se prilagodio, bio prihvaćen i poštovan

(“Socijalna ulaznica” za određene društvene krugove)

Odbrambena funkcija

Mehanizam kojim se čovek brani od spoznaje

nekih istina o sebi i drugima koje bi mogle

povrediti njegovu ličnost.

Stavovi imaju selektivnu ulogu – filtriraju

neugodne činjenice

Osećaj inferiornosti – negativni stavovi prema

manjinama

Vrednosno-izražajna funkcija

Pojedinac stiče zadovoljstvo izražavanjem stavova koji su u skladu sa njegovim vrednostima i predstavom koju ima o sebi

Integrisan sistem stavova koji su stečeni u detinjstvu (identifikacijom) i postali sastavni deo ličnosti

Na pr. religiozni stavovi, patriotizam, ideološke orijentacije

Za pojedinca stav ima vrednost samo-izražavanja

Funkcija osmišljavanja

Zasnovana na potrebi da se organizuje, razume i da smisao spoljašnjoj sredini; da se svet doživi celovito i predvidivo, da znanje i iskustvo budu stabilni i integrisani u sistem.

Stavovi mogu i pojednostavljivati objektivne činjenice posredstvom ličnih želja (stereotipi)

Osmišljenost i stabilnost slike o svetu velikim delom određuju norme date kulture.

Formiranje socijalnih stavova

Tri velike kategorije faktora koji utiču na učenje stavova

1. Opšti, univerzalni faktori koji (posredno) utiču na celokupno društveno zbivanje – razvitak proizvodnih snaga i odnosa, istorijski razvitak, kultura i sl.

2. Pripadnost određenoj zajednici ili grupi (kulturne zajednice, velike društvene grupe kao što su nacija i klasa i male, primarne grupe, kao što su porodica, prijatelji)

3. Specifični mehanizmi formiranja stavova (svi mehanizmi učenja)

Vrste stavova: podela

Lični i socijalni

Prema tome na koje pojave se odnose:

politički, ekonomski, estetski i dr.

S obzirom na logičku zasnovanost: izdvajaju

se predrasudni stavovi (logički nezasnovani).

Dimenzije stavova

Direkcija

Složenost

Ekstremnost

Usklađenost

Doslednost

Snaga

Otvorenost ili izrazitost stava

Srodni pojmovi

• Uverenja – izražena kognitivna komponenta

• Verovanja - uverenost bez dovoljno informacija

• Praznoverice – čvrsto verovanje bez ikakvih informacija

• Mnenja ili mišljenja - specifična i prolazna

• Vrednosti – opštije, centralnije, trajnije, normativne

Ajzenkova piramida društvene svesti

Konzervativizam

Nivo ideologije

Nivo stava Nivo mnenja Nivo mišljenja

Etnocentrizam Strogost u vaspitivanju dece

Religioznost

Struktura stavova (primer)

Konzervativizam

Stavovi

Ideologije

Etnocentrizam Strogost u vaspitanju dece Religioznost

Mnenja

Mišljenja

Srbi narod

najstariji Batina je iz raja izašla Veronauku

treba uvesti

u škole

Tadić bi trebalo

da bira samo

Srbe za

savetnike

Kafiće treba

zatvarati u 20

časova

Država treba da

finansira izgradnju

hrama Svetog

Save

Socijalne vrednosti

Opšte zamisli ili duboko usađene pretpostavke

koje postoje u društvu o tome šta je to što bi

trebalo da bude i na koji način bi to trebalo

da bude postignuto

koji društveni ciljevi su poželjni?

na koji način ih treba ostvariti?

30

Definicija vrednosti (Pantić, 1977)

“Vrednosti su relativno stabilne, opšte i hijerarhijski organizovane karakteristike pojedinca (dispozicije) i grupe (elementi društvene (svesti) formirane međusobnim delovanjem istorijskih, aktuelno-socijalnih i individualnih činilaca, koje zbog tako pripisane poželjnosti usmeravaju ponašanje svojih nosilaca ka određenim ciljevima”.

31

Značaj i osnovne karakteristike

socijalnih vrednosti

Relativna stabilnost, opštost i centralnost u odnosu na druge dispozicije ponašanja

Karakteristike pojedinca (osobine) i grupe (elementi društvene svesti)« = istovremeno su i subjektivne i objektivne

Nastaju delovanjem istorijskih, aktuelno-socijalnih i individualnih faktora«

Poseduju elemenat »poželjnosti« - šta bi trebalo da bude, koje društvene i lični ciljeve je poželjno ostvariti ili im težiti

Usmeravaju ponašanje

Značajne su za razumevanje socijalnog ponašanja ljudi

32

Vrste vrednosti:

Terminalne (poželjnost društvenih ciljeva)

jednakost, lepota, mudrost, nacionalna sigurnost, sloboda, svet bez

sukoba, društveno blagostanje...

Instrumentalne (poželjnost određenih sredstava

za postizanje važnih društvenih ciljeva) hrabrost, kreativnost, radikalizam, nezavisnost, otvorenost za

promene...

33

Odnos između vrednosti i političkih stavova

Stavova je više

Između stavova i vrednosti postoji hijerarhijski odnos u organizaciji

Kulture se razlikuju po određenim vrednostima, ali ne i po stavovima

Veća stabilnost vrednosti

Vrednosti dugoročno usmeravaju ponašanje ka nekim ciljevima, a ne ka nekim drugim – relacione su prirode.

Vrednosti su manje podložne uticaju i promenama situacije

Vrednosti centralniji pojam, a stavovi dinamičniji

Neka vrednost može da vodi različitim stavovima

34