Mehanizmi unapre‘enja institucionalnih kapaciteta za ... Sprovo‘enje antidiskriminacionih politika u Srbiji Mehanizmi unapre‘enja institucionalnih kapaciteta za spreavanje

  • View
    223

  • Download
    7

Embed Size (px)

Text of Mehanizmi unapre‘enja institucionalnih kapaciteta za ... Sprovo‘enje...

  • 3

    Sprovoenje antidiskriminacionih politika u Srbiji

    Mehanizmi unapreenja institucionalnih kapaciteta za spreavanje govora mrnje i zloina iz mrnje

    Mirjana DokManovi*

    Izmenama i dopunama Krivinog zakonika Republike Srbije krajem 2012. godine omogueno je da krivina dela uinjena iz mrnje budu stroe sankcionisana. Ukoliko je krivino delo uinjeno iz mrnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etnike pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, sud tu okolnost treba da ceni kao oteavajuu prilikom odmeravanja kazne. Meutim, drava jo uvek zapostavlja preventivno delovanje u ovoj oblasti. Ne poklanja se dovoljno panje ni suzbijanju verbalnog izraavanja netrpeljivosti i diskriminacije koje najee prethodi aktu motivisanom mrnjom. Predmet ovog rada je sagledavanje mogunosti unapreenja edukacije i koordinisanog delovanja drave, a posebno policije, sudova, tuilatava i jedinica lokalne samouprave, u cilju suzbijanja govora i zloina iz mrnje. Cilj rada je predstavljanje mehanizama unapreenja institucionalnih kapaciteta za spreavanje ovog fenomena sprovedenih u okviru projekta Evropske unije Sprovoenje antidiskriminacionih politika u Srbiji. Zakljuuje se da je edukacija dravnih aktera kljuna kako u sprovoenju zakona, tako i u formiranju vrednosnog sistema zasnovanog na ravnopravnosti i prihvatanju razlika.

    Kljune rei: govor mrnje, zloin iz mrnje, prevencija kriminaliteta, policija, pravosue.

    TEMIDA Jun 2014, str. 3-26 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1402003D Pregledni rad Primljeno: 15.06.2014. Odobreno za tampu: 21.7.2014.

    * Prof. dr Mir ja na Dok ma no vi je van red na pro fe sor ka na Fa kul te tu za evrop ske prav no-po li ti-ke stu di je, No vi Sad, Edu cons uni ver zi tet. E-mail: mi ra d@e u net.rs

  • Mirjana Dokmanovi

    4

    Uvod

    Govor mrnje je sloena i, na alost, iroko prisutna pojava iji se podstrekai mogu svuda nai (za skuptinskom govornicom, u medijima, kolama, kafanama, politikom govoru, na internetu, ulinim zidovima...). Gde lei odgovornost? Svuda., odgovara kratko Tulkens (2013:4). Motivi govora i delovanja iz mrnje nalaze se u stereotipima i predrasudama prema razliitima. S obzirom da su to vrednosni stavovi koji se mogu menjati, najefikasniji nain eliminisanja ovih pojava je menjanje negativnog odnosa (mrnje i netrpeljivosti) prema razliitima u smeru formiranja odnosa uvaavanja i tolerisanja razliitosti. Na dravi je odgovornost da podstie te promene putem edukacije i menjanja stanja svesti u drutvu. U tom poslu treba prvo da poe od sebe. Uloga politiara1, sudija, tuilaca, policijskih slubenika, medijskih poslanika i prosvetnih radnika je kljuna kako u sprovoenju zakona, tako u formiranju vrednosnog sistema zasnovanog na ravnopravnosti i prihvatanju razlika.

    Uprkos tome to je govor mrnje u Republici Srbiji zabranjen zakonom, javni prostor, mediji i internet su puni poruka netrpeljivosti i poziva na proterivanje, ubijanje i lin pojedinaca ili grupa ljudi zbog njihovog rodnog identiteta, seksualne orijentacije, rasne, nacionalne ili verske pripadnosti ili nekog drugog linog svojstva. Romi su najee izloeni otvorenom govoru mrnje, kao i estim napadima od strane pojedinaca i grupa (Strategija prevencije i zatite od diskriminacije; Helsinki odbor za ljudska prava, 2013; ECRI, 2011). Faktor mrnje je esto prisutan i u politikom govoru (Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2013).

    U godinjim izvetajima Poverenika za zatitu ravnopravnosti2 (2014; 2013; 2012) upozorava se na incidente izraavanja netrpeljivosti i pozivanja na nasilje prema manjinskim grupama, najee pripadnicima romske i LGBT populacije, dok se dravni organi podseaju da su obavezni da na takve sluajeve reaguju. Izostajanje odgovarajue i blagovremene reakcije dovodi do mrnjom motivisanog nasilja i napada na manjinske grupe (Poverenik

    1 Svi poj mo vi ko ji su u ovom ra du upo tre blje ni u mu kom gra ma ti kom ro du ob u hva ta ju mu ki i en ski rod li ca na ko ja se od no se.

    2 Po ve re nik za za ti tu rav no prav no sti je usta no vljen kao sa mo sta lan i ne za vi san dr av ni or gan Za ko nom o za bra ni dis kri mi na ci je (Slu be ni gla snik RS, br. 22/09). Pr va po ve re ni ca za za ti tu rav no prav no sti, dr Ne ve na Pe tru i, iza bra na je 5.5.2010. go di ne. Dostupno na: http://www.ravnopravnost.gov.rs/sr/o-nama/osnovne-informacije, pristup lje no 15.1 2. 2013 .

  • Temida

    5

    za zatitu ravnopravnosti, 2012; Beogradski centar za ljudska prava, 2014). U godinjem izvetaju Poverenika za 2013. godinu primeuje se da izostaje adekvatna reakcija regulatornih tela i u sluajevima govora mrnje koji se ire posredstvom medija. Ovo se navodi i u godinjem izvetaju Beogradskog centra za ljudska prava (2014). Najnoviji Izvetaj Evropske komisije o napretku Srbije (2013) takoe konstatuje da se grupe koje su najvie diskriminisane (Romi, ene, osobe sa invaliditetom i seksualne manjine) i nadalje esto suoavaju sa govorom mrnje i pretnjama, to je zabeleeno i u godinjem izvetaju Zatitnika graana (2014).

    Pored sveobuhvatne inkriminacije zloina iz mrnje i adekvatnog kanjavanja poinilaca, u godinjem izvetaju Poverenika za 2011. godinu istie se potreba obuke policije i pravosudnih organa kako bi bili osposobleni da adekvatno reaguju, sprovode istrage, sakuplaju i razmenjuju informacije i da, u saradnji sa drugim drutvenim akterima, proaktivno deluju na suzbijanju zloina iz mrnje (Poverenik za zatitu ravnopravnosti, 2012:33).

    Polazei od ovih preporuka, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, u saradnji sa Poverenikom, preduzela je niz aktivnosti tokom 2013. i 2014. godine radi prevencije ovog fenomena u okviru IPA3 2011 projekta Sprovoenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji4 finansiranom

    3 Instrument za pr edpris tupn u pomo (Inst rument fo r Pre -A ccessi on A ssista nc e, IP A) je finan-sijs ki instrum en t p ut em koga EU p ru a podr k u drav ama k andi dat kinjama i p otenci ja lnim ka ndi da tkinjam a, uklju uj ui Srbi ju . Svrha ins tr umenta j e p ruanje p omo i koris ni cima s red-stava p ri li ko m sprovo en ja a ktivnosti neophodnih za n apr edak u ovkiru Proce sa stabilizacije i pridru ivan ja. Pravni okvir IPA uspostavljen je Uredbom Saveta (EC) No 1085/2006, dostupnoj na: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:02006R108520120301&qid=1397475599751&from=FR. O IPA usmerenoj Srbiji vidi: http://www.europa.rs/en/eu_assistance_to_serbia/ipa.html , pr i stuplj en o 3.5.20 14 .

    4 IPA 20 11 proje kat Sprovo en je antidi skr im inacio ni h p oliti ka u Republi ci S rbiji usmeren je na poveanje spos obno sti Rep ublike Srb ije d a obezbe u je , titi i unap re u je ludsk a i manjins ka prava na osno vu na ela jedna ko sti i n ed is kr iminacije. Projeka t se sastoj i od t ri ko mp one nte: (1 ) podrke Ka ncelar ij i za ludska i manjin sk a pr av a Vlade Republ ik e Srbi je ; ( 2) pod r ka Pove-reniku z a zatitu ra vn opravnosti; i (3) kampan ja na menjena na jir oj srpsk oj jav nosti. A ktiv-nos ti su us me rene i na u na preenj e os posobl je no sti re le vantni h m inista rs t ava i vlad in ih i ns tituc ija , pravo sua, p olicij e, medija , lokal ni h samo up ra va i orga ni zacija c iv ilnog d rutva rad i efikasne primene ant idisk ri mi na cionih z ako na , politi ka i m era. Za sv aku od ovih ci ln ih gru pa org ani zu ju se akt iv no st i u vidu ob uk a, pre ven ti vn ih i prom oti vn ih mera prevencije d is krim inacij e i una pr e enj a informis an osti. A kti vnosti uk luuju i sve obuhvat nu pr oc en u zakon od avnih i st rate ki h potreb a u o bl asti bor b e pr otiv dis kriminacije. Projek at sprovodi Eptisa u k on zorcij umu sa B eograds kim centrom za l judska prava, DRC i GDSI. Predvieno vre-me trajanja projekta je 24 meseca (od 20.11.2012. do 19.11.2014.) Opirnije: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/serbia/ipa/2011/02_implementation_of_anti-discrimination_policies.

  • Mirjana Dokmanovi

    6

    od strane Evropske unije. U ovom radu e se sumirati rezultati tih aktivnosti, nadograujui se na upoznavanje sa pojmom govora mrnje i njegove zabrane u Republici Srbiji.

    Govor mrnje

    Pojam

    Iako se izraz govor mrnje iroko koristi u pravnim, politikim, akademskim i javnim debatama i spisima, ne postoji opte prihvaena definicija ovog termina. On se odnosi na iroki opseg izuzetno negativnih oblika izraavanja koji se kreu od iznoenja, podsticanja i irenja pretnje, netrpeljivosti, neprijateljstva i ekstremnih predrasuda (npr. negativnog stereotipiziranja manjinskih grupa), do hukanja i pozivanja na nasilje (McGonagle, 2013), a koja mogu da proizvedu drastine, pa ak i fatalne posledice po one na koje su usmerene. Ukoliko se tolerie, govor mrnje izaziva oseaj kod velikog dela graana da je takvo ponaanje prema odreenom licu/grupi drutveno poeljno i opravdano, kao i da e takvo ponaanje biti tolerisano i da nee biti predmet odgovornosti (Mrevi, 2013). Sadraj poruka upuenih javnosti moe da bude veoma ekstreman, kao u sluajevima pozivanja na rat i irenja ratne propagande.

    S obzirom da je re o javnom ispoljavanju miljenja, fenomen govora mrnje je tesno povezan sa uivanjem pojedinih sloboda, kao to su sloboda izraavanja, miljenja i veroispovesti, postavljajui izazov za drave da odredi koji su to sluajevi kada se ove slobode, garantovane meunarodnim pravom ljudskih prava, mogu ograniiti, pa i sankcionisati. Ljudska prava i slobode nisu apsolutna prava, ve su ograniena pravima i slobodama drugih. Ona podrazumevaju i odgovornost i obaveze. U sluaju govora mrnje, pokazuje se da je ponekad teko povui granicu izmeu slobode izraavanja i potrebe ograniavanja ove slobode radi zatite prava na dostojanstvo i drugih prava i sloboda drugih (Nancy, 2013).