Mapa vlaskih manifestacija

5/20/2018 Mapa vlaskih manifestacija

1/52

MAPA aktuelnih vlakihkulturnih manifestacija u

Istonoj Srbiji


2/52


3/52

MAPA aktuelnih vlakihkulturnih manifestacija

u Istonoj Srbiji

Centar za razvoj civilnog drutva2014.


4/52

Uvodna re

Nematerijalna batina Vlaha

Optina Bor

Optina Majdanpek

Optina Negotin

Optina Kladovo

Optina Kuevo

Optina agubica

Optina Petrovac na Mlavi

Optina Golubac

Optina Malo Crnie

Optina abari

Optina Veliko Gradite

Optina Poarevac

Optina Boljevac

Optina Zajear

Optina Despotovac

Optina uprija

Optina Svilajnac

Optina Jagodina

Sadraj:248

1417

202225

283132343637

3840434446

46


5/523

Uvodna reBoravei od 2011. godine meu vlakom populacijom u Istonoj Srbiji i istraujui specifinosti njenogpoloaja u sistemu razgranatih manjinskih politika u Srbiji, strunjaci Centra za razvoj civilnog drutva(CRCD) su se sreli sa sledeom, kljunom injenicom: vlaka nacionalna manjina je jedina brojnija manjina uSrbiji, za koju se moe rei da, i pored bogate kulture, nema izgraen institucionalni kulturni sistem.

U Republici Srbiji, prema popisu iz 2011. godine, ivi 35.330 Vlaha. Najvie ih je u Istonoj Srbiji (32.873)i delu Pomoravlja (1.938), dok u mnogo manjem broju ive u Beogradu, junom Banatu i Rasinskomokrugu. Gledano po jedinicama lokalne samouprave, Vlasi su nastanjeni u 18 optina u kojima se brojnostanje vlake populacije znatno razlikuje. Optina u kojoj ivi najvei broj Vlaha jeste Bor (6.701), dok su uprocentualnom iznosu, Vlasi najzastupljeniji u Boljevcu (25.8%) i Kuevu (25.3%).

Imajui ove injenice u vidu, CRCD je od 2012. godine kroz projekt Multikulturalizam u Srbiji nije mrtav, uzpodrku Ambasade Kraljevine Norveke i u partnerstvu sa Nacionalnim savetom Vlaha (NSV), zapoeokontinuiranu edukaciju, pre svega, lanova NSV, ali i vlakih civilnih organizacija i angaovanih pojedinca osudbinskim pitanjima za vlaku manjinsku zajednicu (obrazovanje, kultura, informisanje i javna i slubenaupotreba jezika), i to kroz razmenu iskustava sa predstavnicima institucija vojvoanskih nacionalnihmanjina. Tokom ove saradnje kao prioritetno iskristalisalo se pitanje ouvanja, prezentovanja i razvojavlake kulture kao nosioca vlakog manjinskog identiteta.

Izrada Mape aktuelnih vlakih kulturnih manifestacijaje, uz prvi strateki dokument o razvoju kulture vlakenacionalne manjine i muzeoloku postavku o vlakoj kulturi u Muzeju u Boru, jedna od tri incijative CRCDiz oblasti kulture koje su tokom 2013-2014. pokrenute kao odgovor na uoene potrebe. Sve tri inicijative

jesu pionirskejer oznaavaju prve korake u racionalnoj, savremenoj i kreativnoj obradi i promociji vlakematerijalne i duhovne kulture.

Materijal prezentovan u Mapipruila nam je Sneana Grobi-Pavlovi, lanica Odbora za kulturu NSV, kojaje zajedno sa Milinom Sklabinski, masterom menadmenta u kulturi, koncipirala i uredila Mapu. U skladu sapribavljenim materijalom Mapajeste verna slika onoga to reprezentativna vlaka institucija podrazumevapod vlakom kulturom u ovom momentu, maja 2014.

Zahvaljujemo se svim saradnicima, institucijama i pojedincima koji su pomogli da Mapanastane. Uvodni

tekst Mape napisala je verovatno najrespektabilnija poznavateljka vlake kulture u Srbiji, dr Biljana Sikimi,vii nauni saradnik Balkanolokog instituta SANU, uz napomenu da su vlaki termini u njenom tekstunapisani u nauci uobiajenom dijalektolokom transkripcijom, a ne pismom koje je Nacionalni savetVlaha prihvatio 24. januara 2012. godine. Demografske podatke prikupio je i obradio Andrej Kubiek,doktorand sociologije. Partnerstvo CRCD sa Nacionalnim savetom Vlaha, na elu sa predsednikomRadiom Dragojeviem, svakako svoj uspeh duguje prevashodno Ambasadi Kraljevine Norveke, na emu

joj posebno zahvaljujemo.

mr Sneana Ili, izvrna direktoricaCentra za razvoj civilnog drutva


6/52

4

Koncept zatite nematerijalnog kulturnog naslea (u upotrebi je i drugi termin batina) postao je u Srbijiveoma aktuelan 2010. godine potpisivanjem Uneskove Konvencije o zatiti nematerijalnog kulturnognaslea. Nematerijalno naslee se po Konvenciji ne definie na osnovu etnikog principa, nacionalnedrave bi trebalo da tite kako nematerijalno naslee veinskog stanovnitva tako i naslee manjinskihgrupa.

Brojni elementi tradicijske kulture na koje se ovaj koncept odnosi jo od 19. veka su bili istraivani u okviruklasine entnologije, odnosno etnografije i folkloristike. Obimna etnografska i antropoloka literaturakoja, uz terenska istraivanja, moe posluiti kao osnova za rekonstrukciju nematerijalne batine Vlahaseveroistone Srbije poinje da se objavljuje poevi od kraja 19. veka (treba pomenuti bar imena StevanaMaaja, Milana . Milievia i Tihomira R. orevia). U drugoj polovini 20. veka vlakom tradicijskomkulturom, u okviru dravnih institucija kulture i nauke, bavi se itav niz uglednih etnologa (Nikola Panteli,Milica Bokovi Mati, Emina Brankovi, Breda i Petar Vlahovi, Milorad Dragi, Duan Drljaa, Paun Durli,Danica oki, Gordana ivkovi, Slobodan Zeevi, Srebrica Kneevi, Petar Kosti, Milo Marjanovi,

ivka Romeli), a u novije vreme i istraivai koji pripadaju drugim humanistikim disciplinama (SlavoljubGacovi, Anamarija Soresku Marinkovi).

Na alost, do danas ne postoji ozbiljna monografija koja bi sistematizovala tradicijsku kulturu Vlaha ucelini, ali se relevantna poetna graa, uz malo truda, ipak moe nai rasuta po naunim asopisima, kaoto su Srpski etnografski zbornik, Glasnik Etnografskog muzeja, Glasnik Etnografskog instituta i zborniciradova Etnografskog instituta SANU. Van Beograda studije o vlakoj kulturi objavljuju, izmeu ostalih,zajearski Razvitak i svrljiki Etnokulturoloki zbornik. Posebno treba pomenuti opsena etnomuzikolokai etnokoreoloka istraivanja (meu kojima su najznaajnija imena Adrijane Gojkovi, Dimitrija Golemovia,Dragoljuba Devia, Ljubice Jankovi, Olivere Mladenovi). Danas sve rei izvoai vlakih balada (lutari),

Nematerijalnabatina Vlahadr Biljana Sikimi, vii nauni saradnik Balkanolokog instituta SANU


7/52

5

mogu se oznaiti i kao ivo kulturno blago, oni se uklapaju u elju Uneska da zatiti nosioce specifinihznanja i umea neophodnih za stvaranje ili izvoenje, pa tako i odravanje nematerijalne kulturne batine

svoje zajednice.Deo vlakih folklornih elemenata danas se moe videti samo na festivalima ili turistikim priredbama,ali ne i u svakodnevnom ivotu. Izvoai tradicionalne muzike i igre po pravilu su obueni u narodnunonju, koja ve odavno nije u upotrebi u svakodnevnom ivotu. Tako se pojedini elementi nematerijalnogkulturnog naslea predstavljaju drugaije nego to funkcioniu u svakodnevnim uslovima u zajednici, itako, po miljenju antropologa Ljiljane Gavrilovi, predstavljaju jedan od vidova autogetoizacije: Takvutradiciju lanovi zajednice ne doivljavaju kao integralni deo svoje aktuelne kulture, ve kao idealizovanusliku sebe u prolosti, onakvu kakva se eli pokazati sebi i drugima.

Savremena terenska istraivanja Vlaha, sasvim oekivano, pokazuju da u vlakoj savremenoj (ruralnoj)

kulturi postoji nematerijalna batina koja se moe oznaiti kao nestala (jer postoji samo u seanju starijihsagovornika), zatim ugroena batina (na putu da potpuno nestane iz prakse) i iva nematerijalnabatina, ona koja se i danas praktikuje bar u nekim zajednicama. Pregled kalendarskih praznika kod Vlahakoji sledi sastavljen je kao spisak batine sve tri vrste, jer se stepen ouvanosti, odnosno aktivne obiajneprakse, razlikuje od jedne do druge lokalne zajednice. Akcenat je na obiajima vezanima uz kalendarski,godinji ciklus praznika, jer se obiaji vezani za ivotni ciklus (roenje, svadba i smrt), bez obzira na tokoliko se aktivno praktikuju, teko mogu uklopiti u institucionalni sistem zatite nematerijalne batine.Posebno imamo u vidu odlino ouvan sistem obiaja u kultu mrtvih, ali i tradicionalnu medicinu vezanu uzmagijsku praksu koje se u savremenim medijima i paranauci esto zloupotrebljavaju iz senzacionalistikih

razloga.Pregled kalendarskih praznika, uz koji se vezuju odreeni elementi vlake nematerijalne batine, zasnivase jednim delom na postojeoj etnografskog grai, a najveim delom na rezultatima timskih terenskihistraivanja Vlaha severoistone Srbije obavljenim u okviru Balkanolokog instituta SANU, iji su rezultatidanas deponovani u Digitalnom arhivu instituta. Antropoloko-lingvistika terenska istraivanja zapoetasu 1999. godine i gotovo bez prekida traju do danas. Mrea istraenih punktova je prilino reprezentativna,ali je daleko od toga da bude potpuna (ikovica, Boljetin, Duboka, Kladurovo, Ranovac, drelo, Busur,Jasenovo, Lukovo, Baevica, Dobro Polje, Zlot, Luka, Tanda, Valakonje, Podgorac, Crnajka, Majdanpek,Debeli Lug, Voluja, Metovnica, Nikolievo, Gamzigrad, Urovica, Podvrka, Duanovac, Mokranje, Kobinica,

Mihajlovac, Kovilovo, ipikovo, Halovo, Grljan, Prlita). Za istraivanje Vlaha severoistone Srbije sa apektaantropoloke lingvistike bila je najpogodnija metodologija postepenog dokumentovanja, korak po korak.Metodologija je podrazumevala uspostavljanje pouzdanog osnovnog sistema, bazinih koordinata vlakenematerijalne batine, u koje bi se naknadno mogli lako upisati rezultati kasnijih istraivanja. Osnovniproblem bilo je nepostojanje prethodnih istraivanja i dokumentacijskog materijala na maternjem jezikuVlaha, komplikovan izuzetno velikim brojem punktova, esto dijalektoloki neoekivano razliitim i

jednako veoma sloenom nematerijalnom batinom.

Sistem kalendarskih obiaja kod Vlaha velikim delom se poklapa sa kalendarom Srpske pravoslavne crkvekojoj Vlasi tradicionalno pripadaju. Posebnim ritualima obeleavaju se sledei praznici (redosled prati


8/52

6

godinji kalendar poevi od boinog kompleksa praznika, a kao vlaki termin, dat u kurzivu, odabranaje samo jedna od brojnih moguih varijanata koje se mogu uti na terenu): Sveti Andrija (13. decembra);

Sveta Varvara (17. decembra) koja se naziva Barbura, specifino je da u nekim krajevima polaenik dolaziupravo na taj dan; Sveti Nikola (19. decembra); Sveti Ignjat (20. decembar). U okviru boinih praznika unekim krajevima postoje ophodi koledara (maskiranih ili nemaskiranih), a u nekima (u istonim krajevimavlakog kulturnog prostora) i maskirani ophod ojmarika (Joimric). Za koledare se izrauje posebnoukraen tap. Na poseban nain se slave Badnji dan Ajunui Boi kada u kuu dolazi polaenik, unosese badnjak i slama, pripremaju boini hlebovi. Za Novu godinu Snvsi (14. januar), mese se kolai, ukuu dolazi moaa, babica. Na Bogojavljenje Boadz(19. januara), ranije je donoena voda u okienojposudi, a devojke su gatale o udaji, a na taj dan u nekim selima je postojao i ophod grupe devojka, koje sunekada bile i maskirane. Slede godinji praznici Sveti Jovan (20. januar), Sretenje (15. februar) i Blagovesti

Blagoveana(7. april). U formi folklornih narativa, postoji jo uvek ceo kompleks verovanja vezanih zamesec mart i baba Martu. Na dan Muenika Smi (22. marta) nekada je paljena vatra i meeni su obrednihlebovi. Na urevdan Snordzu(6. maja), obavljana je prva mua ovaca, klalo se jagnje, a na dan uoiurevdana i danas se izlazi na groblje.

U vlakoj kulturi veoma su specifini i pokretni praznici uskrnjeg ciklusa: Poklade, kada su paljene vatre priveg, Sirna nedelja, isti ponedeljak, i posebno prva nedelja posta tokom koje svaki dan ima svojeposebno ime i svoje rituale. Najvaniji dan tokom te sedmice je Todorova subota Sntoaer. U nekimkrajevima tokom Poklada postoje maskirane povorke. Slede dan Svetog Lazara Vrbica, na koji se sve doskoro u zapadnim vlakim krajevima (na primer, u selu Podvrka) odravan je ophod sela Lazara, i Cveti Florii. Tokom nedelje pred Uskrs i danas se praktikuje niz obiaja, tako se na Veliki etvrtak Joi mare, palevatre u dvoritu, na Veliki petak se farbaju jaja, a na Uskrs se prieuje vinom u koje se stavljaju razliitisastojci, na primer, kopriva, cvet od drena i umance. Posebno se obeleavaju ponedeljak nedelju danaposle Uskrsa, zatim Spasovdan, etvrtak, etrdeseti dan posle Uskrsa Ispas, Trojica ili Duhovi Rusalii:na ovaj dan nekada je postojao ophod kraljica. Ovaj obiaj je danas nestao, jednako kao i letnji okazionalniritual izazivanja kie dodole.

Na poseban nain obeleavaju se jo neki dani u kalendaru: German ili Derman (25. maja), na Ivandan Smzie (7. juli), pletu se venci. Tokom leta potuju se Ognjena Marija Oprlia (30. juli), Sveti Ilija (2.avgust), Preobraenje (19. avgusta), Velika Gospojina Sntamaria mare (28. avgust), Mala Gospojina

Sntamaria mica (21. septembar) i Sveti Mrata (24. novembar). Slava kod Vlaha koja traje tri dana i sastojise od veoma sloenog sistema rituala i zdravica.

Znaajan kompleks vlake tradicijske kuture predstavlja niz godinjih praznika koji se ne nalaze u zvaninompravoslavnom kalendaru. Neki od ovih praznika u razliitim vlakim zajednicama imaju razliite nazive,mogu da se veu uz razliite datume, pa i da se razlikuju u nainu obeleavanja. Mnogi od ovih praznikavezani su za utorak kao dan u nedelji. Takvi dani su, na perimer: Dan medveda (dzua ursului), Filipi (koji seslave tri dana posle svetog Aranela) ili vuji dani (ziua lupilor), Dan mieva DZua ocilor (koji moebiti Mitrovdan i dan posle Mitrovdana), ponedeljak posle Bele nedelje Ponedeljak vrana lua oarilorkoji se praznuje zbog vrana. U utorak u prvoj nedelji posta je mara vaslor, u petak uoi urevdana


9/52

7

ili petak pre Todorove subote je Petak trave (vierea buiedzilor), dan uoi urevdana je Proor, drugiutorak posle Uskrsa je Mtclu, dan kada se farbaju jaja i obavljaju razni drugi rituali.

Posebno se obeleavaju Zeleni etvrtak pred Duhove oi veare, zatim Suvi petak vierea uscat (28.juni), utorak posle Spasovdana mara d traset koji se negde praznuje od groma i grada. Prvog utorkaposle Petrovog posta negde se praznuju moi e fra (zadunice jagoda). Tri nedelje posle Svetog Ilijeslavi se Sveti Ilija mlai. Jo jedan vaana dan u vlakom kalendaru predstavlja dan na koji su se nekadagazile crepulje Ropoin, koji se negde se naziva Ropota, negde Lupacin. Datum kada se ovaj dan praznujenegde se rauna na dve nedelje pred urevdan, a negde kao trei utorak posle Uskrsa. Postoje i drugipraznici koji se slave samo u ponekim vlakim naseljima.

Veinu kalendarskih praznika prati i postavljanje sofre za mrtve (pomana). Svako selo ima svoju zavetinu, amnoga vlaka sela i po nekoliko zavetina, svaka zavetina ima svoje sveto drvo zapis.

Od specifinih obiaja iz ivotnog ciklusa, vano je pomenuti da se na trei dan od roenja deteta i danaspraktikuje postavljenaje ponuda za suenice (Ursitoarele), da se potuju zadunice i dani odreni zaobavezni izlazak na groblje. Nekadanje seoske sedeljke sasvim su nestale. Od kolektivnih obiaja sve doskoro je postojao stoarski obiaj zajednikog merenja mleka, pre poetka zajednike ispae ovaca, kao iritual bacanje kolektivne kletve na nepoznatog poinioca nekog krivinog dela.

Pojedina obredna jela (na primer, jumere jumeare) i drugi specijaliteti vlake tradicionalne kuhinje takoebi mogli biti sauvani i negovani kao nematerijalna batina. Veliko znanje i umee zahteva pripremanjevlakih obrednih hlebova ili izrada rajske svee namenjene posebnoj kategoriji umrlih lica.

Beleenje i objavljivanje vlake usmene folklorne grae na maternjem jeziku Vlaha (u smislu narodneknjievnosti) predstavlja u ovom trenutku najurgentniji zadatak, jednako kao i beleenje svih lokalnihvlakih govora, budui da je na tom planu do danas najmanje uraeno. Ovaj zadatak moe se obavitisamo irokom akcijom koja bi prvo obuhvatila terenski rad u svim vlakim lokalnim zajednicama, zatimadekvatno arhiviranje prikupljenog materijala i na kraju njegovo sukcesivno publikovanje i eventualnuanalitiku obradu.


10/52

8

Demografske karakteristike

Optina Bor nalazi se u istonoj Srbiji, u Timokoj krajini. Osim grada Bora, u Optini postoje sela Brestovac,Buje, Gornjane, Donja Bela Reka, Zlot, Krivelj, Luka, Metovnica, Otrelj, Slatina, Tanda i arbanovac.Optina se prostire na 856 km, a prema popisu iz 2011. godine u njoj ivi 48.615 stanovnika, od kojih se6.701 stanovnik izjasnio kao Vlah, ime je Bor postala optina sa najveim brojem Vlaha u Srbiji.

Rad na ouvanju vlake kulturne batine

Vlasi u optini Bor nastoje da ouvaju svoju tradicionalnu kulturu tako to svoje obiaje i izvornu kulturuneguju u okviru porodice i prenose je s kolena na koleno, ali i u okviru posebnih ustanova i udruenja ija jeosnovna namena upravo ouvanje i unapreenje vlake kulture. Centar za kulturu optine Bor uspostavio

je Odeljak za kulturu Vlaha, koji izmeu ostalog organizuje i festivale za promociju vlake izvorne kulture,a svake godine prigodnim programom obeleava 21. februar Dan maternjeg jezika.

Centar za kulturu optine Bor organizator je tradicionalne manifestacije koja se odrava i u drugimoptinama pod nazivom Susreti sela. Ta manifestacija se u kontinuitetu odrava od 1961. godine, a njenosnovni cilj predstavlja ouvanje vlake kulturne batine. Susreti sela osmiljeni su tako da svako selobude dva puta gost i dva puta domain. Kroz te susrete prezentuje se arhaian folklor, autentina pesma imuzika, autohtoni obiaji i verovanja ovog kraja. Manifestacija okuplja veliki broj uesnika, posebno mladihljudi, koji kreiranjem programskog sadraja utiu na razvoj i promociju vlake kulture.

Nosioci kulturnih tradicija u optini Bor jesu i kulturno-umetnika drutva i udruenja u kulturi kojadeluju u seoskim sredinama. KPD Petar Jeni iz Otrelja svake godine u julu u Otrelju organizuje

Optina

Bor


11/52

9

Petrovdan fest, KUD Tanda iz Tande organizator je proslave Ilindana, KUD Branko Olar iz Slatineorganizuje Sabor igre u Slatini i Olarijadu, dogaaj posveen ouvanju pesama Branka Olara, poznatogizvoaa vlake izvorne muzike. Vlake narodne igre i pesme uspeno neguju i druga kulturna drutva uovoj optini kao to su: ido iz Brestovca, Branislav Nui iz arbanovca, Polet iz Metovnice, PetarRadovanovi iz Zlota, Banjica iz Krivelja, Stol iz Buja, Lozovica iz Gornjana, kao i Luka iz Luke.U Zlotu su organizovani fotografski kampovi, radi dokumentovanja prirodnih lepota i baija na planiniMalinik. Udruenje graana Village i udruenje Vlaha Primovara, uz tehniku podrku planinarskog klubaDubanica, organizuju i izlobe starih fotografija.

Zahvaljujui regionalnoj Radio-televiziji Bor, koja proizvodi i emituje programe iji sadraji promoviu vlakukulturu, o svim kulturnim deavanjima u optini informisana je i ira javnost. U medijskoj popularizacijivlake kulture doprinos daju i lokalna Televizija Sezam, novinska agencija Boned, kao i elektronski izvestioci

IS medija, Veb 030 i Medija centar Bor.

Vlake kulturne manifestacije

Naziv manifestacije: FESTIVAL VLAKE IZVORNE PESMEMesto odravanja: BorVreme odravanja: novembarOrganizator: Centar za kulturu optine BorGodina osnivanja: 2002.


12/52

10

Cilj: U elji da se sauva autentino narodno svaralatvo u domenu muzikog izraza, u Boru se organizujefestival vlake izvorne pesme koji okuplja izvoae iz Istone Srbije. Festival je takmiarskog karaktera, apevai se takmie u dve kategorije solo pesme a capella i solo pesme uz pratnju muzikog orkestra.

Ova manifestacija ima za cilj da podstakne prikupljanje jo nezabeleenih pesama iz svih krajeva u kojimaive Vlasi, ali i da razvija i neguje originalne izvorne pesme.

Festival ima Umetniki savet, koji od prijavljenih uesnika odabere najvie 30 takmiara. Programskisadraj, ukljuujui revijalni deo festivala, utvruje Programski savet.

* * *

Naziv manifestacije: SABOR IZVORNIH VLAKIH PESAMA I IGARAMesto odravanja: Buje

Vreme odravanja: avgustOrganizator: Centar za kulturu optine Bor, Mesna zajednica Buje i KUD StolGodina osnivanja: 2006.

Cilj: U borskom selu Buje odrava se Sabor izvornih vlakih pesama i igara. Uz nastup domaeg kulturno-umetnikog drutva Stol, u programu kao gosti uestvuju kulturno-umetnika drutva iz okolnih mesta.

Tradicionalnu narodnu nonju uesnici programa najpre predstave u okviru defilea uesnika. Sam programposveen je umeu igranja, pevanja i muziciranja. Poslednjih godina na ovom festivalu uvedeno je i

jedinstveno takmienje u vetini sviranja na listu. Sviranjem na listu izvode se poznate narodne pesme utrajanju od 2 minuta.

Ta manifestacija ima za cilj da uva i neguje izvorno narodno stvaralatvo Vlaha. Okupljanjem brojnihkulturno-umetnikih drutva ona doprinosi razmeni iskustava i uspostavljanju trajnih i kvalitetnih veza. Uokviru manifestacije organizuju se i sportska takmienja i izbor za najlepu pastiricu.

* * *

Naziv manifestacije:SABOR NARODNOG STVARALATVA TIMOKE KRAJINEMesto odravanja: LukaVreme odravanja: PetrovdanOrganizator: Centar za kulturu optine Bor, Mesna zajednica Luka, KUD LukaGodina osnivanja: 2005.

Cilj: Selo Luka smeteno izmeu planina Deli Jovan i Stol, sa svojih 750 stanovnika, veinom Vlaha,revnosno neguje vlaku kulturu. Zahvaljujui kulturno-umetnikom drutvu Luka, koje postoji od 1972.godine, sauvani su brojni obiaji, pesme, igre i tradicija ovog kraja.

Sabor narodnog stvaralatva odrava se svake godine 14. jula, na drugi dan slave sela Luka Petrovdan,kada u ovo mesto dolaze uesnici iz raznih sredina.

Na Saboru nastupaju kulturno-umetnika drutva kako iz Srbije tako i iz regiona Bugarske, Rumunije,


13/52

11

Makedonije i Republike Srpske, ime dogaaj dobija iri znaaj.

Tokom Sabora odrava se tradicionalni seoski vieboj i bira najlepa pastirica Sabora. Na znaaj ove

manifestacije ukazuje injenica da je ona uvrtena u kalendar Saveza amatera Srbije.* * *

Naziv manifestacije: RIZNIARI VLAKE KULTUREMesto odravanja: naselja optine Bor u kojima su aktivna kulturno-umetnika drutvaVreme odravanja: u periodu od decembra do martaOrganizator: Udruenje graana Vlaki kulturni centarGodina osnivanja: 2013.

Cilj: Ouvanje obiaja izvoenje tradicionalnih vlakih pesama i igara, njihova medijska prezentacija,snimanje i digitalizacija snimljenog materijala.

Udruenje graana Vlaki kulturni centar osnovali su lanovi kulturno-umetnikih drutava koja su iinae nosioci kulturnih zbivanja u selima borske optine. Udruenje je nastalo iz zajednike potrebe zakoordinacijom aktivnosti u predstavljanju tradicije ovog kraja.

U toku zimskog perioda svako kulturno-umetniko drutvo predstavlja po jedan obiaj iz svog sela kaoto su, na primer, slava, prosidba, svadba, babinje, krtenje, sedeljka, bela pomana i drugi autohtonivlaki obiaji. U elji da se rekonstrukcija obiaja obavi to autentinije i originalnije, podijum se scenskiureuje originalnim prikupljenim drevnim elementima pokustva i opreme, uz tradicionalna jela. Uesnici


14/52

12

su obueni u narodne nonje, a muzika se izvodi na starim instrumentima. Pesme predaka pevaju se bezozvuenja.

Vlaki kulturni centar utvruje termin odravanja obiaja, odreuje teme, poziva medije i daje strunupomo u saradnji sa Nacionalnim savetom Vlaha.

* * *

Naziv manifestacije: MEUNARODNI FESTIVAL FOLKLORA MALINIKMesto odravanja: Bor, Brestovac, Slatina i arbanovacVreme odravanja: druga polovina julaOrganizator: UG Village, Pokret za razvoj selaGodina osnivanja: 2011.


15/52

13

Cilj: Festival folklora Malinik dobio je naziv po istoimenom vrhu Homoljskih planina, koji se nalazi izmeusela Zlot i Podgorac.

Festival je prilika da se i domaini i gosti isprobaju u pripremanju tradicionalnih jela kao to su belmu,borandeo, ajmokac, tu su i ukusna jela od gljiva, kopriva, tira, bundeve i ljiva i neizostavne vlake plainte.Sva jela postavljaju se na bogatu sofru koju ocenjuje iri sastavljen od lanova gostujuih kulturno-umetnikih drutava.

U veernjim satima organizuje se koncert, a prethodi mu defile svih uesnika pristiglih iz Crne Gore,Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Grke, Rumunije i Bugarske. Takvi susreti doprinose razmenikulturnog blaga meu uesnicima, oni uvruju saradnju i prijateljstvo meu ljudima iz razliitih zemalja.

* * *

Naziv manifestacije: FESTIVAL FOLKLORA NACIONALNIH MANJINA ISTVIL Razlike nas spajajuMesto odravanja: Bor, Brestovac, Slatina i arbanovacVreme odravanja: druga polovina septembraOrganizator: Udruenje graana Village Pokret za razvoj selaGodina osnivanja: 2012.

Cilj: Raznolikost kulturnog bogatstva Srbije podstakla je organizatore da u svoj kraj pozivaju folklorneansamble iz cele zemlje. Do sada su odrana dva festivala, na kojima su domaoj publici svoje kulturnonaslee predstavili Bunjevci, Makedonci, Grci, Maari, Rumuni i Bugari.

Na festivalu se pripremaju tradicionalna vlaka jela, a ekipe domaina iz vie optina Istone Srbije takmiese u pripremanju najukusnijeg kaamaka i uobiajenih priloga uz kaamak koji su se odvajkada nalazili navlakoj sofri. Ocenjuje ih iri sastavljen od lanova gostujuih ansambala nacionalnih manjina.

U gradskoj upravi Bora organizuje se prijem svih delegacija nacionalnih manjina i susreti na kojima serazmenjuju iskustva.

U Boru se odrava Majski etno-festival internacionalnog karaktera u organizaciji Udruenja graana Villagena kome nastupaju interpretatori narodnih pesama iz 10 evropskih zemalja koji po propozicijama festivalamoraju da budu odeveni u narodne nonje svoje zemlje, kao i lanovi orkestra koji sviraju izkljuivo nadrevnim instrumentima.

Sa ciljem da ouvaju artefakte vlakog kulturnognaslea, u novije vreme kulturno-umetnika drutvapostaju rizniari vlake kulture, jer su pod tim nazivomorganizovane aktivnosti koje imaju za cilj sakupljanjei promovisanje predmeta i obiaja vlake kulture.Koordinator tih aktivnosti je Vlaki kulturni centar uzstrunu pomo Nacionalnog saveta Vlaha.


16/52

14


Optina Majdanpek nalazi se u Istonoj Srbiji, u Borskom okrugu, u Timokoj krajini. Prostire se na 932 km.Postoje dva gradska naselja, Majdanpek koji je administrativni centar i Donji Milanovac i sela: Debeli Lug,Leskovo, Jasikovo, Vlaole, Rudna Glava, Crnajka, Klokoevac, Topolnica, Mosna, Golubinje, Miro i Boljetin.

Po popisu iz 2011. godine u optini Majdanpek ivi 18.686 stanovnika, a od toga 2.442 Vlaha.Rad na ouvanju vlake kulturne batine

Okolina Majdanpeka prvenstveno je poznata po bogatstvu ruda bakra i plemenitih metala. Zlatonosnareka Pek oduvek je privlaila ispirae zlata, tako se i danas u pojedinim selima zlato ispira na tradicionalannain. Sa posebnim potovanjem se neguju stari obiaji vezani za verske praznike poput Badnje veerii Boia, Bogojavljenja, Uskrsa, urevdana, seoskih slava i zavetina, koji danas predstavljaju pravoetnoloko blago.

Pesmom, igrom i scenskim prikazom obiaja, vlaku kulturu sa podruja optine Majdanpek uvaju odzaborava kulturno umetnika drutva: Deli Jovan iz Crnajke, Amater iz Topolnice, Rudna Glava iz RudneGlave, Jasikovo iz Jasikova, Mosna iz Mosne, Miro iz Miroa i Velimir Markievi iz Majdanpeka.U selu Miro, 1. maja se odrava manifestacija izvornog narodnog stvaralatva Jorgovan fest. Tajfestival cvea i narodnih obiaja ima za cilj ouvanje tradicionalne batine Istone Srbije. Takmiarskog

je karaktera, organizator nagrauje mlae i starije selekcije kulturno-umetnikih drutava i vokalne iinstumentalne soliste. Sastavni deo programa festivala predstavlja takmienje u bacanju potkovice na cilj,gaanje buzdovanom, gaanje jabuke strelom i skok iz mesta.

U Crnajki se odravaju Uskrnji dani folklora, smotra narodnog stvaralatva, obiaja i igara koja setradicionalno organizuje na drugi dan Uskrsa. Osim revijalnog nastupa kulturno-umetnikih drutava,na ovoj manifestaciji se odvija takmienje u atraktivnim, gotovo zaboravljenim pastirskim igrama klis i

Optina

Majdanpek


17/52

15

poarka (svinjka) i noenje jajeta u kaiki.

I na Seoskoj sportskoj olimpijadi u Rudnoj Glavi moe se pratiti nadmetanje u starim igrama pastira. Od

2007. godine se u Topolnici, na drugi dan praznika Svete Trojice predstavljaju folklorni ansambli iz zemljei inostranstva izvornim igrama i pesmama iz svog kraja.

U Donjem Milanovcu se od 2004. godine krajem juna organizuje privredna i promotivna manifestacija DanDunava.


Naziv manifestacije: SAUVAJMO GAJDE I STARE IGRE OD ZABORAVAMesto odravanja: Rudna GlavaVreme odravanja: subota pre ili posle 18. septembru, (dan Rudne Glave)

Organizator: kulturno-umetniko drutvo Rudna GlavaGodina osnivanja: 2005.

Cilj: Ouvanje kulturne batine Vlaha, jezika, muzike, te popularizacija starihinstrumenata i sviranja na tim instumentima. Na manifestaciji se revijalnopredstavljaju kulturno-umetnika drutva iz itave Srbije sa izvornimnarodnim igrama i pesmom. Poeljno je da najmanje jedan lan orkesta budegajda.

U sklopu manifestacije organizuju se izlobe starih alata i instrumenata,stuna predavanja o gajdama bez kojih se u davna vremena nije mogla

zamisliti vlaka muzika.* * *

Naziv manifestacije: BAIJE JASIKOVAMesto odravanja: JasikovoVreme odravanja: 4. avgustaOrganizator: Kulturno umetniko drutvo Jasikovo i Mesna zajednicaJasikovoGodina osnivanja: 2008

Cilj: Ouvanje tradicije, kulture i obiaja Vlaha i prezentovanje vlake kulturne

batine pripadnicima razliitih nacionalnosti.Uesnici manifestacije su kulturno-umetnika drutva, predstavnici razliitihnacionalnih manjina u Srbiji. Oni se predstavljaju izvornim igrama i pesmamasvoje nacionalnosti.

Baije su stoarski pravni obiaj, u kome se na jednom mestu skupljaju velikastada ovaca i primenjuje drevno pravilo njihove mue. Nekoliko seoskihdomaina se dogovore da svoja stada sastave da bi lake i bre proizvodili sir.Baije traju od urevdana do Mitrovdana.


18/52

16

Na ovoj manifestaciji se demonstrira uterivanje stada u tor i mua ovaca u drvena vedra okiena veniimaispletenim od poljskog bilja. Uesnici se takmie u navlaenju preko pastirskog tapa i brzom kusanjuovjeg mleka drvenom kaikom iz drvenih ili zemljanih posuda panica.

Sve goste oekuje homoljski sto trpeza sa vlakim specijalitetima pripremljenim na tradicionalan nain.


19/52

17

OptinaNegotinDemografske karakteristike

Optina Negotin nalazi se u Istonoj Srbiji, u Borskom okrugu, u Timokoj krajini. U Negotinu ivi ukupno37.056 stanovnika, od toga 3.382 Vlaha. Uz grad Negotin, optinu ine i Aleksandrovac, Braevac,Brestovac, Bukove, Veljkovo, Vidrovac, Vratna, Dupljane, Duanovac, Jabukovac, Jasenica, Karbulovo,Kobinica, Kovilovo, Mala Kamenica, Malajnica, Miloevo, Mihajlovac, Mokranje, Plavna, Popovica, Prahovo,Radujevac, Rajac, Reka, Rogljevo, Samarinovac, Sikole, Slatina, Smedovac, Srbovo, Tamni, Trnjane,Urovica, Crnomasnica, ubra, arkamen i tubik.


Dom kulture Stevan Mokranjac, kao i KUD Stevan Mokranjac realizuju programe vezane i za vlakukulturu. Kao i u drugim optinama, i u Negotinu postoji duga tradicija organizovanja Susreta sela,koja podrazumeva prezentaciju izvornih i stilizovanih formi narodne kulture i odrava se svake godineu periodu od marta do maja. Ta tradicionalna manifestacija izvornog narodnog stvaralatva osmiljena

je kao povezivanje razliitih formi srpskog i vlakog kulturnog naslea usmene tradicije, izvoakeumetnosti, obiaja i rituala.

Vlaku kulturu u ovoj optini neguju i kulturno umetnika drutva Dimitrije Belivaki iz sela Bukove,Floriika iz Jabukovca, Ratar iz Jasenice, Karbulovo iz Karbulova, Voja uri iz Kobinice,Mokranjac iz Mokranja, Aranel Mati iz Popovice, uuk Stana iz Sikola, Vuk Karadi iz Vidrovca,

Prerast iz tubika, Vrelo iz arkamena, ivojin Todorovi iz Tamnia i Mladost iz ubre, i folklornagrupa iz Urovice. U novije vreme vlaku kulturu uspeno promoviu i ire udruenje Gergina iz Negotina,Krajinski knjievni klub i Krajinski krug.

U selu Jabukovac se veoma predano uvaju obiaji i tradicija Vlaha. Agilni lanovi kulturno-umetnikogdrutva Floriika svakog avgusta odravaju manifestaciju Dani Jabukovca. U selu Kobinica se tokommaja, odnosno juna, obeleava Spasovdan, dok se u Brestovcu u junu organizuje Krajinski vidovdanskisabor. Manifestacija Krajinski obiaji odrava se u tubiku, od 17. do 19. juna, i tom prilikom predstavljajuse narodni vlaki i srpski obiaji, pesme, igre i pastirska nadmetanja. Vidovdanski sabor odrava se u junuu Tamniu, Dani jabuke u novembru, odnosno decembru u Karbulovu, Sedmojulski sabor u julu naStevanskim livadama, Sveti Ilija u avgustu u arkamenu, a uuk Stanini dani u avgustu u Sikolama.


20/52

18

Budui da veliki broj metana ivi i radi u inostranstvu, selo Urovica svake godine u julu organizuje Danedijaspore Urovice. Tom prilikom predstavljaju se rezultati koji su metani Urovice postigli u poljoprivredi,preduzetnitvu, kulturi i sportu. To je prilika i da se govori o aktuelnim problemima i planovima daljeg

razvoja, ali i da se predstavi prigodan kulturno-umetniki program.Uz vlaku kulturu, koja je vaan segment kulture u negotinskoj optini Negotin, sam grad Negotin poznat

je irokoj javnosti zahvaljujui velikoj linosti iz oblasti muzike Stevanu Stojanoviu Mokranjcu, u iju astse organizuju Mokranjevi dani. U turistikoj ponudi optine znaajno mesto imaju dogaaji vezani za vino,a dugu tradiciju imaju i negotinski vaari, koji se neprekidno odravaju jo od 1836. godine.


Naziv manifestacije: FESTIVAL IZVORNE VLAKE MUZIKE GERGINAMesto odravanja: NegotinVreme odravanja: drugi i trei dan UskrsaOrganizator: Udrueje graana Gergina iz NegotinaGodina osnivanja: 2009.

Cilj: Festival ima dvostruki cilj, da sauva i predstavi publici vlaku izvornu muziku i folkor u njihovojtradicionalnoj formi.

Festival traje dva dana i takmiarskog je karaktera. Prvog dana nastupaju mladi talenti, kako vokalni tako iinstrumentalisti, dok je drugi dan predvien za nastup ve afirmisanih pevaa, muzikih grupa koje izvode

vlako izvorno stvaralatvo.U okviru festivala dodeljuje se specijalna povelja u znak seanja na poznatog negotinskog violinistuBoidara Janucia.

Drugog dana koncerta nastupaju domai izvoai i gosti iz Makedonije, Bugarske i Rumunije, ime ovajdogaaj poprima regionalni karakter.

Takmiare ocenjuje struni iri koji ine etnomuzikolozi i profesori Muzike akademije Stevan Mokranjaciz Negotina. Najava tokom programa je dvojezina, na srpskom i na vlakom jeziku.

U okviru festivala organizuju se propratne manifestacije posveene vlakoj kulturi: likovna izloba, vee

vlake poezije, pripremanje tradicionalnih vlakih jela i prodaja runih radova.* * *

Naziv manifestacije: UREVDANSKI URANAKMesto odravanja: BukoveVreme odravanja: majOrganizator: Kulturno umetniko drutvo Dimitrije Belivaki iz Bukova i Mesna zajednica Bukove.Godina osnivanja: 2003.

Cilj: urevdanski uranak je manifestacija koja se u kontinuitetu ve deset godina organizuje svakog 6.maja, na urevdan, to je i krsna slava mesne zajednice Bukove. Na urevdan se u Bukovu okupi


21/52

19

desetak kulturno-umetnikih drutava iz Srbije, Rumunije i Bugarske, i ona se u revijalnom programupredstavljaju tradicionalnom pesmom i igrom iz svog kraja.

Koncertu prethodi defile sa litijama koji obilazi seoske zapise. Uenici, gosti i domaini obueni su unarodne nonje i opasani vrbovim granama.

Uz kolektivno obeleavanje slave, urevdan se praznuje i u krugu porodice. Uvee, uoi urevdana ili uranu zoru, neko od ukuana ubere zelene granice drena i mlade vrbe i njima okiti vrata kua i kapije. Ovose ini da bi godina i domainstvo bili berietni, to jest sa eljom da bude zdravlja, ploda i roda u domu,polju, toru i oboru. Na taj dan metani Bukova isteruju svoju stoku u planine na letnje pae i obavezno

jedu ovije mleko i peenu jagnjetinu.


22/52

20


Optina Kladovo je optina u Istonoj Srbiji, u Borskom okrugu, u Timokoj Krajini. Sredite optine je gradKladovo. Prema popisu iz 2011. godine u optini Kladovo ivi ukupno 20.635 stanovnika, od toga 788 Vlaha.Naseljena mesta su Brza Palanka, Vajuga, Velesnica, Velika Vrbica, Velika Kamenica, Grabovica, Davidovac,

Kladovo, Kladunica, Korbovo, Kostol, Kupuzite, Ljubievac, Mala Vrbica, Manastirica, Milutinovac, NoviSip, Petrovo Selo, Podvrka, Reka, Reica, Rtkovo i Tekija.


Kroz podrku brojnim umetnicima, amaterima i profesionalcima, Centar za kulturu Kladovo nastoji dasvojim programskim aktivnostima promovie i unapredi znaaj kulturnih vrednosti na podruju optine,kako organizovanjem kvalitetnih kulturnih sadraja, gostovanjem istaknutih i priznatih umetnika, takoi podsticanjem i podrkom razliitih oblika umetnikog stvaralatva. Tokom cele godine u Kladovu inaseljima optine Kladovo organizuju se izlobe domae radinosti i narodnih rukotvorina, izlobe starihfotografija koje belee vlake obiaje i knjievna predstavljanja na vlakom jeziku.

Tradiciju narodnih igara uz zvuke izvorne muzike istone Srbije decenijama neguje kulturno-umetnikodrutvo Polet iz Kladova. U saradnji sa osnovnim kolama sa teritorije optine Kladovo obeleava se DanDunava.

Na pravoslavni praznik Velika Gospojina svakog 28. avgusta odrava se kladovski vaar koji ima dugutradiciju, a septembar je mesec odravanja izlobe meda i pelarskih proizvoda. Tom prilikom pelarikladovske optine na trgu u centru grada izlau svoje proizvode.

* * *

Optina

Kladovo


23/52

21


Naziv manifestacije:ETNO FESTIVALMesto odravanja: KladovoVreme odravanja: krajem julaOrganizator: Optina Kladovo, Turistika organizacija optine Kladovo, Biblioteka Centar za kulturuKladovoGodina osnivanja: 2005.

Cilj: Etno festival je manifestacija koja uva i prezentuje bogatu tradiciju Istone Srbije, a u isto vreme,svojim sadrajem, predstavlja i znaajnu turistiku atrakciju. Cilj festivala jeste promocija gradova izemalja koje povezuje reka Dunav kroz razmenu kulturnih, privrednih, sportskih i turistikih vrednosti topredstavlja doprinos razvoju podunavskog regiona.

Aktivnosti se tokom dana odvijaju u glavnoj ulici Kladova, na svojevrsnoj izlobi na otvorenom. Izlagai izSrbije i regiona na tipskim tandovima prikazuju deo svoje bogate tradicije. Izlau se rukotvorine, suveniri,prorodni prozvodi i predstavljaju stari zanati.

Brojni nastupi folklornih ansambala i izlagaki tandovi proizvoaa rukotvorina, domae hrane i pia, kaoi bogat kulturno-zabavni program ine da kladovske ulice ive i danju i nou.


24/52

22


Optina Kuevo se nalazi u Istonoj Srbiji i spada u Branievski okrug. U optini Kuevo ivi ukupno 15.516stanovnika, od toga 3.827 Vlaha. Uz Kuevo, optinu ine sela: Brodica, Bukovska, Blagojev Kamen, VelikaBresnica, Voluja, Vukovi, Duboka, Zelenik, Kaona, Kuajna, Ljenica, Mala Bresnica, Miljenovac, Mustapi,

Neresnica, Rabrovo, Ravnite, Radenka, Rakova Bara, Sena, Srpce, Turija, Ceremonja, Cerovica i evica.


Dom kulture Veljko Dugoevi u Kuevu, u okviru kojeg deluje i istoimeni folklorni ansambl, vaan je akterouvanja i negovanja vlake kulture. Ta ustanova kulture, poev od 1968. godine, organizuje manifestacijuHomoljski motivi smotru obiaja i folklora sa prostora Homolja, koja se u kontinuiteti odrava vie odetiri decenije. Za to vreme Homoljski motivi su stekli prestina priznanja kao to je Vukova nagrada iTuristiki cvet Srbije. Manifestacija traje nedelju dana i obuhvata izvoenje narodnih pesama i igara, izloburadova domae radinosti, takmienje u spremanju narodnih jela homoljskog kraja, izbor najlepe obanice,

izlobu sira i meda, nastupe poznatih estradnih umetnika. Posetioci imaju priliku da vide i demonstracijustarog naina ispiranja zlata na Peku. U okviru manifestacije znaajan deo pripada i prezentaciji vlakenarodne kulture, a u novije vreme odravaju se i knjievne veeri, tribine, izlobe i slino. Festival dejegizvornog stvaralatva odrava se u sklopu Homoljskih motiva, u njegovu organizaciju se ukljuuju osnovnekole ovog podruja.

Dom kulture iz Kueva organizator je i Festivala televizijskog etnolokog filma FESTEF-a, koji se odravasvakog septembra jo od 1992. godine. Festival okuplja televizijske stvaraoce, profesionalce i amatere,kao i strunjake koji se bave etnolokim temama sa ciljem da putem filma prikau narodnu tradiciju iobiaje. Festival je takmiarskog karaktera, a pravo uestvovanja imaju kako domai tako i strani filmovi.

Optina

Kuevo


25/52

23

Na festivalu se dodeljuje osam nagrada, a najbolji film osvaja Grand prix Zlatni pastir.

U selima optine Kuevo, kao i u drugim vlakim sredinama, organizuje se i tzv. koljaijada. Koja jea vlakinaziv za kaamak, tradicionalno jelo od gusto skuvanog kukuruznog brana. Koljaijada ima takmiarskikarakter, na njoj se takmie pojedinci u pripremanju najboljeg kaamaka.U optini Kuevo vlake obiaje i tradiciju uvaju kulturno-umetnika drutva iz Neresnice i Duboke.U istraivanjima etnomuzikologa posebno mesto zauzimaju kola stara Vlajna i neresniko kolo koja uzdvostruke korake igraju neresnianski folkloristi u izvornom izvoenju zapisanom pre dva veka. Kulturnoumetniko drutvo iz Duboke obilo je vie kontinenata izvodei Rusalje, ritualno padanje u trans napraznik Duhovi.

Sva kulturna zbivanja na podruju optine Kuevo su medijski propraena od strane lokalne televizije iradija Zvid i televizije Ruf, koje proizvode i emituju programe koji promoviu vlaku kulturu.


Naziv manifestacije: FESTIVAL VLAKOG NARODNOG STVARALATVA OMOLJANCAMesto odravanja: CeremonjaVreme odravanja: julOrganizator: Nacionalni savet VlahaGodina osnivanja: 2010.

Cilj: Festival se realizuje sa ciljem da sauva od zaborava izvorna muzika i folklorna obeleja Vlaha inarodne obiaje koje ova zajednica neguje kroz vekove. Jedinstvenost festivalu daje injenica da se odvija

na otvorenom prostoru ispred jedne od najlepih peina u Srbiji Ceremonje.


26/52

24

Narodni bazar prvi je sadraj koji nudi ova manifestacija, a u okviru njega dostupni su domai proizvodiiz domae delatnosti ovdanjeg stanovnitva. Ovde se okupljaju i majstori starih zanata, koji posetioceobuavaju svojim vetinama.

Svaki festival zapoinje oglaavanjem starog instumenta bui (rikalo), napravljenog od kore mladog jasena.

Sve ee nastupaju mladi virtuozi na gajdama, duduku i fruli.U prepodnevnim asovima odrava se takmienje u tradicionalnom spravljenju najukusnijeg kaamaka,mui ovaca, trka na tulama, daraenje i upredanje vune, navlaenje preko pastirskog tapa,vua zaprenihkola i kantar ruka odnosno procena teine praseta.

Poslepodnevni sadraj ini koncert folklornih grupa mladih i neafirmisanih izvoaa vokalne iinstrumentalne vlake izvorne muzike iz svih optina Istone Srbije. Uesnici se po propozicijama festivalabore za tiulu najizvornijeg nastupa koji prati stuni iri.

Manifestaciju upotpunjuje izbor najlepe Vlajne. Devojka mora biti obuena u vlaku tradicionalnu nonju,a iri je ocenjuje u tri kategorije: arm, gracioznost i najautentinija nonja.

* * *Naziv manifestacije: TRUBA MIROSLAVA MATUIAMesto odravanja: KuevoVreme odravanja: poslednji vikend u avgustuOrganizator: Dom kulture Veljko Dugoevi, KuevoGodina osnivanja: 2010.

Cilj: Ovaj dogaaj organizuje se u znak seanja na Miroslava Matuia,legendarnog trubaa iz Istone Sbije koji je uzor mnogim trubaima a saciljem buenja interesovanja i stvaranja ljubavi prema ovom instumentukod mladih. Na takmienju nastupaju pobednici iz Gue a propozicije nalauda takmiari izvedu najmanje jednu kompoziciju po kojoj je prepoznatljivomuziciranje ovog uvenog trubaa.

Takmienje trubaa podrazumeva da u revijalnom delu nastupaju vokalnisolisti koji interpretiraju vlaku izvornu pesmu koja je bila popularna zaivota Miroslava Matuia, a neke od njih i danas rado pevaju mladi pevai.Poslednjih godina se ova manifestacija odrava u sklopu Homoljskihmotiva.


27/52

25


Optina agubica je optina u Branievskom okrugu u Istonoj Srbiji. U optini agubica ivi ukupno 12.737stanovnika, od toga 2.811 Vlaha. Uz agubicu, optinu ine i sela Vukovac, Izvarica, Joanica, Krupaja, Lipe,

Milatovac, Ribare, Suvi Do, Breznica, Laznica, Medveica, Milanovac, Osanica, Selite, Sige, Krepoljin iBliznak.


uvanjem od zaborava tradicije naroda sa podruja optine agubica svojim aktivnostima doprinoseKulturno umetnika drutva Vlako kolo iz Osanice, Mladost iz Krepoljina, Homolje iz agubice,Izvor iz Laznice, udruenje frulaa i etnomuziara Flujer iz Osanice, udruenje ena Nezaborav izLaznice, ekoloko drutvo Studenac iz Krepoljina, udruenje graana Aneli i dijaspora iz Krupaje iudruenje likovnih umetnika Homolje iz agubice.

Od 2001. godine, svakoga juna u agubici organizuje se sabor Vrela Homolja na kome se moe pratitikulturni, privredni i sportski program. Budui da je cilj organizatora da okupi privrednike i sportskeentuzijaste, organizuju se sajam meda, demonstracija tradicionalne pripreme i prodaja hrane, sportskiribolov kao i nastupi instumentalista, folklornih i pevakih grupa.

U Krepoljinu se od 2000. godine organizuju Spasovdanski susreti a od 2005. godine Dani bilja i gljiva saedukativnim ciljevima i radi populizacije prirodnog blaga u umama Homolja. U Laznici se odravaju Danizdrave hrane koji predstavljaju kulturno-gastonomsku manifestaciju na kojoj su organizovana strunapredavanja na temu zdave ishrane u koju spada veliki broj vlakih tradicionalnih specijaliteta.

Optina

agubica


28/52

26

Kao zvanina turistika manifestacija u kalendar dogaaja Turistike organizacije Srbije, uvrten je Privegu selu Laznica. Priveg je velika vtra koja se pali u selu u vreme Mesnih i Belih poklada. Za Vlahe je privegvatra za one koji su umrli bez svee i pomae im da bi izali iz tame. Kada se vatra razgori pokojnicima se

namenjuju njena svetlost i toplota. Oko vatre se igra kolo do zore.


Naziv manifestacije: DANI PROJE I SIRAMesto odravanja: MedveicaVreme odravanja: prva polovina avgustaOrganizator: Turistika organizacija optine agubicaGodina osnivanja: 2007.

Cilj: Dani proje i sira su gastronomska, kulturna, sportska i turistika manifestacija na kojoj se okupljajumetani Medveice i onih koji vode poreklo iz ovog mesta. Cilj manifestacije je da neguje izvorne obiajei da ih prenosi na mlade.


29/52

27

U sklopu manifestacije odravaju se struna predavanja na aktuelne privredne teme, demonstacijapripremanja proje i sira na tradicionalan nain i njihova degustacija. Prireuju se izlobe runih radova asva ova deavanja prati bogat kulturno-umetniki program.

* * *Naziv manifestacije: SABOR FRULAA I DUDUARA Homoljska frulaMesto odravanja: OsanicaVreme odravanja: majOrganizator: Udruenje frulaa i etnomuziara Frula i mesna zajednica Pobeda,OsanicaGodina osnivanja: 2011

Cilj: Ouvanje i negovanje tradicije, kulture i obiaja Homolja i drugih krajeva Srbijekao i negovanje umea sviranja frule, kako afirmisanih frulaa tako i mlae generacije.

Sabor je osnovan sa ciljem da evidentira i ouva jo nezabeleene pesme i kola, daunapredi postojee oblike i da traga za novim izvornim blagom.

Sabor je takmiarskog karaktera za odrasle uesnike, kao i za decu u dve kategorije,do 12 godina i od 12 do 16 godina. Pravo na takmienje u sviranju frule i duduka imajusamo narodni svirai, oni koji se ne bave profesionalno muzikom.

Po propozicijama sabora, solista odeven u narodnu nonju svira izvornu pesmu i koloiskljuivo iz kraja iz koga dolazi, u trajanju od tri minuta. Smotra okuplja pevae isvirae u ijim orkestrima je obavezan najmanje jedan frula ili duduar.


30/52

28

Optina

Petrovacna MlaviDemografske karakteristike

Optina Petrovac na Mlavi nalazi se u Branievskom okrugu i rasprostire se na 655 km. Pored Petrovcana Mlavi kao optinskog centra, taj prostor obuhvata i naselja: Bistrica, Bonjak, Burovac, Busur, Vezievo,Veliki Popovac, Veliko Laole, Vitovnica, Voanovac, Dobrnje, Duboka, drelo, Zabre, Kamenovo,Kladurovo, Kneica, Krvije, Leskovac, Lopunik, Malo Laole, Manastirica, Melnica, Orekovica, Orljevo,Pankovo, Petrovac, Ranovac, Raanac, Stamnica, Starevo, Tabanovac, Trnove, ovdin i etonje. Premapodacima Popisa stanovnitva iz 2011. godine u Petrovcu na Mlavi je ivelo 31.259 stanovnika, od toga4.609 Vlaha.


Nosilac kulturno-umetnikih aktivnosti u optini je Kulturno prosvetni centar u Petrovcu na Mlavi. Kulturnemanifestacije se organizuju u zgradi Gimnazije i Domu kulture, kulturno-umetnike aktivnosti se u seoskimnaseljima organizuju preko domova kulture. Meu znaajne manifestacije ubraja se Takmienje sela, kojese odrava od 1961. godine. Zahvaljujui toj manifestaciji, sauvano je neprocenjivo blago narodnogstvaralatva: folklor, izvorna muzika i obiaji.

U Starevu se od 2008. godine odrava Starevako poselo kao sabor narodnog stvaralatva Istone Srbije.Od 2005. godine se na gradskom trgu u Petrovcu na Mlavi odrava Sabor frulaa Istone Srbije Zvucifrule. U Melnici se krajem jula organizuje manifestacija Igra kolo i u kolu pesma, na kojoj se revijalnopredstavljaju kulturno-umetnika drutva mlavskog kraja. Takoe, u Melnici se obeleava i Matkalau

(mtclu). Mali Uskrs, kako ga jo nazivaju, posveen je preminulim lanovima porodice, a paljenje vatresimbolie osvetljavanje puta do raja. U Trnovu se od 2000. godine na dan seoske slave okupljaju kulturno-umetnika drutva iz Istone Srbije.


Naziv manifestacije:UMARIJADAMesto odravanja: KladurovoVreme odravanja: jul


31/52

29

Organizator: Mesna zajednica Kladurovo, KUD Izvor i Udruenje Zlatne rukeGodina osnivanja: 2009.

Cilj: umarijada je takmienje u spremanju umara, autentinog vlakog jela, a odrava se u okviru

manifestacije Kladurovsko leto. To takmienje ve nekoliko godina okuplja metane i goste sa ciljem dapripreme ovo tradicionalno jelo, a zatim i da ga degustiraju.

Tajnu spremanja umara poznaju iskljuivo metani, dok ira javnost zna samo da je u pitanju kuvanjeovijeg mesa u velikim kazanima, koje se tokom pripreme sitni i vraa na vatru. Priprema tog jela traje i po16 sati i tek tada je umara spremna za posluenje.

Uz takmienje, manifestaciju krasi i bogat kulturno-umetniki program, koji se odvija na letnjoj pozorniciispred Doma kulture u Kladurovu. Ta manifestacija je podstakla renoviranje vlake etno-kue koja bi ubudunosti trebalo da slui za prezentaciju lokalnog kulturnog naslea.

* * *

Naziv manifestacije:SABOR BAIJARA SRBIJE - BAIJADAMesto odravanja: StamnicaVreme odravanja: maj, prva subota po urevdanuOrganizator: optinske ustanove i institucije, Kulturno-prosvetni centar, Turistika organizacija, Agrarnifond, Mesne zajednice Stamnica i Stamnika Reka.Godina osnivanja: 2005.

Cilj: Baijada se odrava u na baiji Duana i Mirka Paunovia sa ciljem da se taj stari obiaj odlaska ovaca

na ispau ne zaboravi i da se prida vanost razvoju uzgajanja ovaca.Tokom Sabora odravaju se izlobe ovaca i ovarskih pasa. U revijalnom delu se odrava takmienje umui ovaca i pastirske igre, a od prateih sadraja prireuju se izlobe domae radinosti, tradicionalnopripremljenih jela, pia, meda i drugih originalnih proizvoda sa ovog podruja.

Na Saboru se ocenjuje najbolji baijar i proglaava najbolje stado ovaca domae rase, najbolje stadojagnjadi i najbolji ovca i ovan. Nagrada se dodeljuje i za najukusnije tradicionalno jelo.

Veliko interesovanje izazivaju struna predavanja na temu stoarstva i nastupi kulturno-umetnikihdrutava iz Istone Srbije.


32/52

30

* * *

Naziv manifestacije: OD HOMOLJA PA DO STIGA, ZAVIAJNO KOLO IGRA PRASIIJADAMesto odravanja: Raanac

Vreme odravanja: septembarOrganizator: Kulturno-prosvetni centar Petrovac na Mlavi, Turistika organizacija Petrovac na Mlavi iMesna zajednica RaanacGodina osnivanja: 2005.

Cilj: Turistiku atrakciju predstavlja peenje prasia na tradicionalan nain, odnosno na drvenom ranju kojise runo okree iznad ara od drvenih cepanica.

Na tom jedinstvenom takmienju uestvuje veliki broj ekipa. Organizuju se struna predavanja zapoljoprivrednike o uzgoju i tovu svinja ali i na temu zdrave ishrane.

Prireuju se izlobe domae radinosti, starih zanata i tradicionalnih jela. Na veernjem koncertu nastupajufolklorni ansambli i vokalni i instrumentalni solisti iz cele Srbije, tada se proglaavaju najuspeniji i najlepiigraki par.

* * *

Naziv manifestacije: RANOVAKI LETNJI SUSRETI SUSRETI SA DIJASPOROMMesto odravanja: RanovacVreme odravanja: poslednja nedelja julaOrganizator: Mesna zajednica Ranovac, Kulturno umetniko drutvo ika Popovi iz RanovcaGodina osnivanja: 1996.

Cilj: Veliki broj stanovnika optine Petrovac na Mlavi i samog Ranovca ivi i radi u inostranstvu, gde postojeaktivna kulturno-umetnika drutva koja neguju tradiciju i uvaju kulturno naslee rodnog kraja. To jemanifestacija u ijem revijalnom delu programa zajedno nastupaju domai folklorni ansambli i folklorniansambli iz dijaspore.

Cilj manifestacije je da mladi roeni u inostranstvu bolje upoznaju rodni kraj i ne zaborave svoje korene.


33/52

31

Optina GolubacDemografske karakteristikeOptina Golubac nalazi se u Branievskom okrugu i rasprostire se na 368 km. Pored Golupca kao urbanogcentra, optina obuhvata i naselja: Bari, Bikinje, Branievo, Brnjica, Vinci, Vojilovo, Dvorite, Dobra, DonjaKruevica, Dumani, itkovica, Klenje, Krivaa, Kudre, Maleevo, Miljevi, Mrkovac, Ponikve, Radoevac,Sladinac, Snegotin, Usije i uvaji. Prema podacima popisa stanovnitva iz 2011. godine u golubakojoptini ivi 8.331 stanovnik, a od toga je 424 Vlaha.


Ustanova kulture Narodna biblioteka Veljko Dugoevi nosilac je organizacije brojnih kulturnihmanifestacija. U okviru biblioteke deluje istoimeni folklorni ansambl koji na svom repertoaru ima niz

spletova koreografskih i izvornih igara, meu kojima su i vlake igre. U Branievu narodnu tradiciju i obiajeneguje kulturno umetniko drutvo Branievo, a i u Bariu je aktivno istoimeno kulturno-umetnikodrutvo. Suorganizator i organizator mnogih manifestacija u optini Golubac je Turistika organizacijaoptine Golubac i veliki broj registrovanih udruenja ena, mladih, ribolovaca, lovaca, pelara, vinogradarai voara, preduzetnika, penzionera i crkvenih odbora.

U selima golubake optine odrava se smotra folklora i narodnog stvaralatva Susreti sela, u ciljuouvanja kulturnog naslea. U Golupcu se organizuju Majski susreti folklora, gde nastupaju kulturno-umetnika drutva iz zemlje i inostranstva. Susreti poinju defileom uesnika ulicama grada.

Poetkom juna meseca u Golupcu se odrava Svetsko klupsko prvenstvo u sportskom ribolovu u okviru kogase postavlja etno-park sa rekonstrukcijom tradicionalnog dvorita i ribarskog naselja iz okoline Golupca.Eksponati su autentini, a kustosi posetiocima objanjavaju namenu mnogih zaboravljenih predmeta.

U julu se odrava Etno-sabor koji prati vie hiljada posetilaca. Tom prilikom se prikazuje bogata kulturnabatina Branievskog okruga i Homolja. Etno-sabor je istovremeno deo turistike ponude optineGolubac, jer se na saboru predstavljaju reprezentativni programi kulturno-umetnikih drutava kojinajbolje predstavljaju kulturu i tradiciju krajeva iz kojih dolaze.

Na tandovima postavljenim du etalita pored Dunava predstavljeni su rezultati rada mnogih udruenjaena iz cele Srbije: mnotvo specijaliteta pripremljenih na tradicionalan nain i runi radovi inspirisani

folklornim motivima, kao i modna revija.Tokom Sabora organizuje se i izbor za najlepu devojku: kandidatkinje se takmie u znanju i spretnosti zaobavljanje enskih poslova u seoskom domainstvu, u meenju hleba i pripremanju hrane na tradicionalannain, zatim u predanju vune preslicom i vretenom i sl.

Kraj jula meseca rezervisan je za odravanje Sajma Dunava, koji ima za cilj razvoj turizma uz ouvanjekulturnih vrednosti. Ta trodnevna manifestacija sadri takmienje u kuvanju riblje orbe i ribljeg paprikaapod nazivom Golubaki kotli, zatim sportska takmienja, edukativne i zabavne programe za decu ikoncerte folklornih ansambala i popularnih izvoaa zabavne i narodne muzike.


34/52

32


Optina Malo Crnie nalazi se u Istonoj Srbiji u Branievskom okrugu i zauzima povrinu od 271 km.Prostire se dolinom reke Mlave u plodnoj ravnici Stig. Po obodu optine nalaze se brdoviti obronciHomoljskih planina. U optini Malo Crnie ivi 11.458 stanovnika, od kojih je 475 Vlaha. Pored Malog

Crnia, optinu ine i naselja Kalite, Batua, Veliko Crnie, Salakovac, Toponica, Kravlji Do, Veliko Selo,Vrbnica, Crljenac, Boevac, Kobilje, Zabrega, apine, Smoljinac, ljivovac, Kula, Aljudovo i Malo Gradite.


Nosioci kulturnih zbivanja u optini su Centar za kulturu Malo Crnie i kulturno-umetnika drutvaVlastimir Pavlovi-Carevac iz Smoljinca, ura Jaki iz Velikog Sela, Vlastimir ivkovi iz Batue,Branko Radievi iz Boevca, Kobilje iz Kobilja, Toponica iz Toponice, Izvor iz Crljenca, Mladost izKalita i ivojin Stoievi-Crnie iz Malog Crnia. Pomo u organizaciji manifestacija pruaju: Optinskoudruenje ena Sestra Jelica iz Malog Crnia, Udruenje ena Gergine iz Kobilja, Asocijacija za razvoj

optine Malo Crnie, Udruenje pelara iz Kalita, Udruenje sportskih ribolovaca Linjak iz MalogCrnia, udruenja lovaca Mlava iz Malog Crnia i Stig iz Smoljinca, Udruenje Toak iz Kule i Ekolokoudruenje Zaova iz Malog Crnia.

Centar za kulturu Malo Crnie je organizator republikih manifestacija Takmienje sela Srbije i Festivaldramskih amatera sela Srbije FEDRAS.

U aprilu se u Boevcu odrava meuokruna manifestacija deijeg izvornog stvaralatva pod nazivomKreni kolo da krenemo. Cilj manifestacije je da ouva stare obiaje i izvornost tadicije tako to e jepreneti mladima. Svaka optina sa podruja Branievskog i Podunavskog okruga kandiduje za to takmienjepo jednu folklornu grupu.

OptinaMalo

Crnie


35/52

33

Manifestacija Stiko poselo odrava se jo od 2008. godine u Turistiko-rekreativnom centru Zaova,kao jedinstven etno-festival hrane i folklora. U kulturno-umetnikom delu programa uestvuju folklorniansambli sa Branievskog i Podunavskog okruga.


Naziv manifestacije:SA IZVORA BISTRE VODEMesto odravanja: izletite ToakVreme odravanja: 29. i 30. julaOrganizator: Udruenje graana ToakGodina osnivanja: 2008.

Cilj: Izletite Toak nalazi se na tromei triju vlakih sela Kula, Kobilje i Aljudovo. U elji da ouvaju svojekulturno naslee i neguju svoje korene, metani tih sela organizuju etno-festival pod nazivom Sa izvorabistre vode.

Prvog dana manifestacije odrava se takmienje mladih instrumentalista osnovnokolskog uzrasta, do15 godina, sa podruja Branievskog i Podunavskog okruga. U nastavku programa nastupaju kulturno-umetnika drutva iz optine Malo Crnie.

Drugi dan manifestacije rezervisan je za odravanje sportskih takmienja. Bira se najbolje ureen tandstarih jela i najlepe devojke vodonoe. Manifestacija se zavrava koncertom izvornih folklornih grupa.


36/52

34


Optina abari nalazi se u sreditu donjeg Pomoravlja, na desnoj obali reke Velike Morave u Branievskomokrugu. Centar optine je naselje abari. U optini abari ivi 11.380 stanovnika, od kojih je 433 Vlaha. Napodruju optine abari nalaze se i sela Vlaki Do, Aleksandrovac, Oreovica, Simievo, Porodin, Viteevo,eteree, Sibnica, Brzohode, Koetin, Tievac, Polatna, Mirjevo i Svinjarevo.

Rad na ouvanju vlake kulturne batineNosioci kulturnih sadraja u ovoj optini su Centar za kulturu Vojislav Ili mlai kao i kulturno umetnikadrutva Aleksandrovac iz Aleksandrovca, Vojislav Ili mlai iz Oreovice, Dukat iz Simieva, abariiz abara, Vitez iz Viteeva i Mladost iz Porodina (osnovano 1950. godine i predstavlja najstarijekulturno-umetnikog drutvo u optini)

Najvea kulturna manifestacija u optini abari je etereko prelo koja se odrava u julu mesecu. Brojniposetioci imaju prilike da prisistvuju koncertu folklornih ansambala iz cele Srbije i inostranstva koji sepredstavljaju igrama i pesmom svojih predaka. Istom prilokom izloe se veliki broj runih redova safolklornim motivima i pripremajui raznovrsna jela po starim receptima.

U Simievu se u maju mesecu odrava Smotra folklornih ansambala sela Srbije SFAS. Cilj manifestacijeje ouvanje narodnog stvaralatva i prezentovanje kulturnog naslea optine abari kao i umetnikogstvaralatva Srbije.

Stanovnici optine abari nastoje da to sveanije proslavljaju seoske slave, pa je tako nastao vei brojmanifestacija koje su vremenom postale tradicionalne. U junu se u abarima organizuje Spasovdanskisabor a u Vlakom Dolu Trojiki sabor. U Viteevu se u julu odrava Petrovdanski sabor, u avgustu uSimievu Ilindanski sabor, u Aleksandrovcu Pantelejski dani, u Oreovici Oreovaka etnja, a u oktobruDani Vojislava Ilia Mlaeg. Sve sveanosti podrazumevaju nastupe kulturno-umetnikih drutavadomaina i gostiju iz Srbije.

Optinaabari


37/52

35


Naziv manifestacije: IGRAJ, PEVAJ, SRBIJOMesto odravanja: Porodin

Vreme odravanja: 4. avgustOrganizator: Mesna zajednica Porodin, Kulturno umetniko drutvo Mladost iz PorodinaGodina osnivanja: 2001.

Cilj: Manifestacija Igraj, pevaj, Srbijo predstavlja festival folklora koja je zamiljena kao uvar tradicijei obiaja vlakog narodnog stvaralatva metana sela Porodin. Cilj manifestacije je ouvanje kulturnognaslea tog sela, prezentovanje folklornog i kulturnog stvaralatva, sticanje prepoznatljivosti.

Koncertu folklornih ansambala prethodi odravanje okruglih stolova sa predstavnicima gostujuihkulturno-umetnikih drutava na kojima se razmenjuju iskustva i ugovaraju gostovanja. Glavnom ulicomPorodina prolazi defile svih uesnika koji u narodnim nonjama pevaju i igraju.

Na manifestaciji su zastupljene prodajne izlobe tradicionalnih jela i proizvoda narodne radinosti.

Optina Veliko


38/52

36

Optina Veliko

GraditeDemografske karakteristikeVeliko Gradite je grad i sedite istoimene optine. Nalazi se u severoistonom delu Srbije u Branievskomokrugu, a ine ga gradsko naselje Veliko Gradite i 25 seoskih naselja: Biskuplje, Garevo, Desine, Doljanica,urakovo, Zatonje, Kamijevo, Kiseljevo, Kumane, Kurjae, Kusie, Ljubinje, Majilovac, Makce, Ostrovo,Peanica, Poeeno, Popovac, Ram, Sirakovo, Srednjevo, Topolovnik, Tribrode, Carevac i eljeva Bara. Uoptini Veliko Gradite ivi 17.610 stanovnika, od koji je 382 Vlaha.


U selu Ostrovu, jo od 2004. godine, odrava se takmienje u kuvanju riblje orbe, na kojem uee uzimajukako iskusni majstori tako i amateri. Alaske veeri su preko 47 godina autentina turistika ponuda VelikogGradita.

Popularizaciji turistikog, ekolokog, sportskog i kulinarskog filma kod nas i u svetu doprinosi Meunarodnifestival ekolokog i turistikog filma Silver Lake Tourfilm Festival, koji se odrava pod vedrim nebom uletovalitu Srebrno jezero.

Manifestacija Carevevi dani predstavlja takmienje violinista koje se organizuje poevi od 1995. godii danas je prerasla u jedan od najznaajnijih festivala u Velikom Graditu koji svake godine privue velikibroj zaljubljenika muzike.

Potujui tradiciju, svake godine o Svetom Iliji, koji je svetac zatitnik Velikog Gradita, odrava se velikinarodni vaar.


Naziv manifestacije:JEPURIJADAMesto odravanja: TopolovnikVreme odravanja: poslednja subota u novembruOrganizator: Lovako udruenje Golub iz Velikog Gradita, Lovaka sekcija TopolovnikGodina osnivanja: 2001.

Cilj: Jepurijada predstavlja lovako-turistiku manifestaciju koja se odrava svake godine u selu Topolovnik.Manifestacija ima za cilj da okupi lovake sekcije radi pripremanja zeijeg gulaa, ali pre svega radi druenjai zabave.

Na ovoj manifestaciji neizostavna su pesma, igra, lovake ale, ali i izloba lovakih trofeja i smotra lovakihpasa. Jepurijada ima takmiarski karakter u uspenom pripremanju zeijeg paprikaa.

Optina


39/52

37

Optina

PoarevacDemografske karakteristike

Optina Poarevac se nalazi u Istonoj Srbiji u Branievskom okrugu i zauzima povrinu od 482 km.Administrativni centar optine i itavog Branievskog okruga jeste grad Poarevac. Optina Poarevacsastoji se od naselja Luica, Prugovo, Poljana, ivica, Breane, Dragovac, Dubravica, Batovac, Bratinac,

Bubuinac, Bradarac, Maljurevac, Drmno, Klievac, Trnjane, Nabre, Bare, Kasidol, Beranje, Reica,irikovac, Klenovnik, Ostrovo, Stari Kostolac i Petka.

U optini Poarevac prema popisu iz 2011. godine ivi 75.334 stanovnika, od toga 177 Vlaha.


uvanje narodne tradicije i obiaja kroz odravanje kulturnih manifestacija u domovima kulture inekulturno-umetnika drutva Dr Raa Lazarevi iz ivice, Milo Savi iz Luice, Mladost iz Poljane,Klenovnik iz Klenovnika, Sveta Petka iz Petke, Milenko Stojkovi iz Klievca, Miodrag Miljkovi-

Midga iz irikovca, Sveti Sava iz Bubuinca, Bradarac iz Bradarca, ore Vajfert iz Starog Kostolca iOstrovo iz Ostrova.

Centar za kulturu Poarevac i Savez amatera Srbije organizatori su Smotre folklornih ansambala selaSrbije sa ciljem ouvanja vrednosti tradicije narodne umetnosti i unapreenje ovog vida stvaralatva naselu. Uesnici su i folklorni ansambli iz Istone Srbije koji se predstavljaju izvornim igrama. Manifestacija seodrava u Klievcu i traje dva dana. Krajem aprila se u Petki organizuje optinska smotra seoskih folklora.

U duhu tradicije i ouvanja starih zanata, sportskih igara, spremanju tradicionalnih jela i ouvanju obiaja,nonje, pesama i igara, organizuje se Uskrnji etno-festival u Poljani. Tom prilikom se odrava takmienjeu tucanju uskrnjim jajima i bira najlepe ukraeno jaje.

U Poljani se odravaju i Sestroljinski dani, u porti manastira Sestroljin, od 17. do 19. avgusta. Tamanifestacija ima kulturno-duhovni karakter. Organizatori su Crkvena optina Poljana, Mesna zajednicaPoljana i Centar za kulturu grada Poarevca. Uesnici manifestacije su pesnici, slikari, folklorni ansamblikoji u svojim nastupima prezentuju i vlake igre iz Homolja.

Da bi ouvali kulturne i istorijske vrednosti i razvili turistike potencijale svog mesta, Ostrovljani 21. julaorganizuju manifestaciju Ostrovaki bearac. Na njoj uestvuju folklorni ansambli i zdraviari, organizujese izloba runih radova, starih zanata i tradicionalne hrane na kojoj se mogu uoiti elementi vlake kulturekoji ukazuju na poreklo stanovnitva Ostrova.


40/52

38

OptinaBoljevacDemografske karakteristike

Optina Boljevac nalazi se u Zajearskom okrugu i prostire se na 828 km. Optinu ine grad Boljevac, kojije i sedite optine, takoe sela Baevica, Bogovina, Valakonje, Vrbovac, Dobro Polje, Dobrujevac, Ilino,Jablanica, Krivi Vir, Lukovo, Mali Izvor, Mirovo, Osni, Podgorac, Rtanj, Rujite, Savinac, Sumrakovac i SeloBoljevac.

U optini Boljevac ivi ukupno 12.994 stanovnika, od toga 3.356 odnosno 25.8% Vlaha. O kulturi ovdanjihVlaha staraju se Kulturno-obrazovni centar Boljevac, koji je svake godine u periodu od marta do majaorganizator tradicionalne manifestacije Susreti sela.


Kulturno-obrazovni centar Boljevac i Turistika organizacija Boljevac organizatori su i Festivala narodnogstvaralatva Crnoreje u pesmi i igri, sabora narodnog stvaralatva srpskog i vlakog stanovnitvaCrnoreja. Festival se organizuje sa ciljem da sauva tradicionalnu kulturu stanovnitva Crne Reke, da jekonzervira i na tradicionalan nain prenese na mlae generacije. U okviru Crnoreja odvijaju se i posebniprogrami, kao to su: predtakmienje trubaa za plasman na Dragaevski sabor u Gui, predtakmienjefrulaa za plasman na Sabor Oj, Moravo u Prislonici, sabor izvornih folklornih grupa iz Crnoreja i gostiju,takmienje Zlatne ruke Crnoreja u pripremanju tradicionalnih jela.

U optini Boljevac vlaku kulturu neguju i KUD Boljevac i ansambl Kulturno-obrazovnog centra Boljevaciz Boljevca, kulturna umetnika drutva: Ilinsko vrelo iz Ilina, Aleksa Nikoli iz Osnia, ura Jaki iz

Sumrakovca, Raka Kosti iz Lukova, Dragan ivadinovi iz Malog Izvora, folklorne grupe iz Jablanice,Bogovine, Baevice, Valakonja i Podgorca.

U selu Ilino svake godine 1. avgusta odrava se sabor deijeg narodnog stvaralatva Ilinsko vrelo, dok seu selu Bogovina oko Uskrsa organizuje program sa narodnim pesmama Slavuji Crnoreja.

U Valakonju se svakog 18. januara organizuje stari obiaj Krljesat (Krdaljesa). U veernjim satima se formiragrupa metana koja poseuje bogatije domaine, peva aljive pesme i izvodi poalice na njihov raun, adomaini ih daruju hranom i piem. Od prikupljene hrane se na kraju ophoda priprema zajednika veeraza celu grupu. Takoe, Valakonje su mesto u kojem se organizuje Sabor Vlaha lautara u okviru kojeg seizvode vlake izvorne pesme na violini.


41/52

39

Etno-centar Rtanj, u podnoju planine Rtanj svake godine u vreme crkvenog praznika Sv. Makaveja, 14.avgusta, organizuje manifestaciju pod nazivom Faulja. Tom prilikom se uz pesme i igre potencira humor,a poznatiji je pod popularnim nazivom Dan valera i Dan pomirenja zavaenih.


Naziv manifestacije: MARKOVI DANIMesto odravanja: Valakonje BukovoVreme odravanja: 20. julaOrganizator: Folklorna grupa Valakonje Bukovo i Mesna zajednica Valakonje BukovoGodina osnivanja: 2001.

Cilj: Kulturna manifestacija Markovi dani odrava se u zaseoku Valakonje Bukovo i okuplja oko petnaestakfolklornih grupa iz optine Boljevac, drugih okolnih optina, ali i okolnih zemalja koje izvode vlake igre

i pesme. Manifestacija se odrava u dvoritu osnovne kole, a njen karakter je pre svega prezentacioni.Manifestacija je u poetku imala naziv Dani berbe kukuruza, a nastala je iz potrebe lokalnog stanovnitva zanegovanjem tradicionalnih vlakih obiaja i kulture. Kasnije su promenjeni vreme odravanja manifestacijei naziv, i to na temelju lokalne legende vezane za Markov kamen. Naime, na seoskom putu izmeu Boljevcai Zajeara, u ataru sela Valakonje, postoji kamen Kraljevia Marka. Po legendi, tu je boravio Kraljevi Marko,o emu svedoe otisci kopita njegovog konja arca i nogu sokola, koji se mogu videti na tom kamenu.

Na manifestaciji se predstavljaju folklorni ansambli izvornim pesmama i igrama u autentinim narodnimnonjama, a pre podne se odrava takmienje u kuvanju kaamaka koljaa i nadmetanje u pastirskimigrama.

* * *Naziv manifestacije:SVETA PETKA U PESMI I IGRIMesto odravanja: OsniVreme odravanja: 7. augustaOrganizator: Mesna zajednica Osni i KUD Aleksa NikoliGodina osnivanja: 2007.

Cilj: Osniani svoju slavu obeleavaju manifestacijom pod nazivom Sveta Petka u igri i pesmi. TrnovaPetka ili Petkovica, kako se jo zove, dan je kada se ne mesi hleb, kada se ne prede, ne pere rublje i ne iznosipepeo iz kue, kako ne bi utrnula snaga u telu. Cilj organizovanja manifestacije jeste da se na to sveanijinain obelei slava sela ali i da se u isto vreme od zaborava sauvaju najvee vrednosti crnorekog kraja.

Kulturno bogatstvo crnorekog kraja ogleda se upravo u bogatim obiajima i narodnim igrama koje se togdana izvode. Izvode se kola pod nazivima: batrna, koteljka, ungurjana, e oina, prorupta, tri pazae,

japura, tobaanka, micita, op zdrn zdrn, sojanca, pioru al mare, kjopa i ropata.

Manifestaciju upotpunjuje izbor najlepe obanice, a bogatstvo narodnih nonji posetioci mogu videti iprilikom defilea uesnika.


42/52

40


Zajear je administrativni centar Timoke krajine. U njemu ivi 59.461 stanovnik, od kojih je 2.856 Vlaha, kojiosim u gradu Zajearu, ive u selima Kotlujevac, ivinarnik, Beli Breg, Zvezdanska krivina, naselje Kraljevica,naselje Vlai, naselje Sunce, Selite, Vinjar, Timok, Vlaka Mala, Muljak, Piura, Gviljak, Pazarite, Grljan,Veliki izvor, Zvezdan, Cerak, Pikovo Imanje, Oskoria, Ljubniko brdo i ljivarsko brdo.


U Zajearu se kulturnim sadrajima bavi Centar za kulturu i turizam CEKIT, a folklorno stvaralatvo uvajui promoviu kulturno-umetnika drutva Nikola Pai i Mladost iz Zajeara, udruenja VladislavPetkovi-Dis iz Grljana, Sloga iz Vraogrnca, Lubnica iz Lubnice, Adam Bogosavljevi iz Koprivnice,ore Geni iz Velikog Izovra, Bour iz Zvezdana, Zoran Gaji iz Rgotine, kao i folklorna grupa izDuboana Glogovice.

U Zajearu se odrava centralna smotra folklornog stvaralatva pod nazivom Potekla voda studenica na

kojoj nastupaju vlaki folklorni ansambli sa izvornim igrama iz svog sela.Meuokruna smotra deijeg narodnog stvaralatva Timoke krajine se u poslednjih 18 godina odravana Lazarevu subotu u Gradskovu. DENS je takmienje u izvornim narodnim igrama dece iz Borskog iZajearskog okruga, kao i kvalifikacija za republiko takmienje u Ratini.

U selu Gamzigrad tradicionalno se u martu odrava vekovima star vlaki obiaj bujedz. To je svetkovinaposveena travama i buenju prirode. U Vraogrncu se odrava Vraogrnaki toak, a u ipikovu Sabortradicionalne kulture Vlaha, koji okuplja folklorne grupe sa podruja Timoke krajine. U fokusu tihdogaaja je tradicionalna kultura Vlaha, njeno prezentovanje i prouavanje.

OptinaZajear


43/52

41


Naziv manifestacije: BALKANSKI FESTIVAL TRADICIONALNE KULTURE VLAHAMesto odravanja: Velika Jasikova, DuboaniVreme odravanja: jul, avgustOrganizator: Nacionalni savet Vlaha, Centar za kulturu i turizam grada Zajeara i Mesna zajednica VelikaJasikova, DuboaniGodina osnivanja: 2011.

Cilj: Balkanski festival tradicionalne kulture Vlaha osnovan je sa ciljem da podstakne razvoj kulturnihdelatnosti u ruralnim sredinama i da pozitivno utie na negovanje, prouavanje, prezentovanje iunapreenje vlakog kulturnog naslea.


44/52

42

Odrednica balkanski ukazuje na nastojanje organizatora da festival ima regionalni, odnosno meunarodnikarakter, i da na taj nain afirmie potencijale kulturnog turizma u toj sredini kroz unapreenjeinterkulturnog dijaloga balkanskih zemalja na platformi zajednikog kulturnog naslea.

Dogaaj poinje defileom uesnika, mahom lanova kulturno-umetnikih drutava koji se zatim sa svojimmuziko-folklornim programom, vlakim pesmama, igrama i muzikom predstavljaju publici. Uesnicifestivala dolaze sa podruja optina severoistone Srbije i iz Bugarske, Rumunije, Grke i Makedonije.

* * *

Naziv manifestacije: FESTIVAL INSTRUMENTALNE TRADICIJE BALKANA SABOR FRULAAMesto odravanja: GrljanVreme odravanja: poslednja nedelja julaOrganizator: Centar za kulturu i turizam CEKIT grada Zajeara, Mesna zajednica Grljan

Godina osnivanja: 1982.Cilj: Festival je revijalnog karaktera, a osnovan je sa ciljem da se odri interesovanje za stare duvakeinstrumente i tako sauva instrumentalna tradicija Balkana. Uvrten je u kalendar republikih manifestacija.

Metani Grljana u toku meunarodnog festivala instrumentalne tradicije Balkana ugoste vie stotinafrulaa, gajdaa, duduara, okarinista i sviraa na drugim izvornim instrumentima iz Srbije, Rumunije,Makedonije i drugih zemalja bive Jugoslavije.

Na manifestaciji godinama uestvuje udruenje ene Grljana, koje priprema vlaku trpezu na kojoj semogu nai tradicionalne slane i slatke poslastice.

Optina


45/52

43

Optina

DespotovacDemografske karakteristike

Optina Despotovac nalazi se u istonom delu Srbije, na istonoj obali reke Velike Morave, u Pomoravskomokrugu. Optina Despotovac lei na Resavi, obuhvata tri geomorfoloke celine: planine Beljanicu i Kuaji Moravsku dolinu. Povrina optine Despotovac iznosi 623 km. Pored samog Despotovca optinu ine inaselja Bukovac, Miliva, Plaane, Medvea, Resavica, Stenjevac, Sladaja, Lomnica, Veliki Popovi, Vitance,Balajnac, Vojnik, Strmosten, Jelovac, Beljajka, Truevac, Ravna Reka, Dutovo, Popovnjak, Senjski Rudnik,Jezero, Dvorite, Panjevac, Grabovica, Zlatovo, Brestovo, Bogava, Jasenovo, idilje, Lipovica i Makvite. Popopisu stanovnitva iz 2011. godine u optini Despotovac ivi ukupno 23.191 stanovnik, od toga 687 Vlaha.


Centar za kulturu Sveti Stefan, despot srpski u Despotovcu nastoji da svojim aktivnostima informiestanovnitvo, edukuje i animira da se aktivno ukljui u praenje i uestvovanje u kulturnim zbivanjima.

Narodnu tradiciju i obiaje u optini Despotovac uvaju i neguju kulturno-umetnika drutva Despotovaciz Despotovca, Branislav Nui iz Resavice, Javor iz Sladaja, Mladost iz Vitance, Stevan Sineli izVelikih Popovia i Resava iz Stenjevaca. Uesnici su mnogih festivala u zemlji i inostranstvu sa spletovimaigara iz cele Srbije, meu kojima su i vlake igre.

Svojim aktivnostima obogauju kulturne programe Udruenje umetnikih i starih zanata Stari vez izPlaana, Udruenje Lipa iz Lipovica, Udruenje ena Zlatne ruke Resave iz Stenjevaca, a Udruenjelikovnih stvaralaca Manasija organizuje Majske i Oktobarske likovne salone i aktivno uestvuje u radulikovne kolonije Resava.

U Despotovcu se organizuju Dani dijaspore Lipovike letnje noi. Pored brojnih izlagaa domaihproizvoda, meda, runih radova narodne radinosti, tradicionalnih jela, manifestaciju upotpunjuju nastupikulturno-umetnikih drutava iz cele Srbije, pa tako i iz optina Istone Srbije koje se predstavljaju izvornimigrama.


46/52

44

OptinauprijaDemografske karakteristikeOptina uprija nalazi se u Centralnoj Srbiji i pripada Pomoravskom okrugu. Zauzima povrinu od 287 kmna obalama reka Ravanice i Velike Morave, a na obroncima Juhora, Junokuajskih i Beljakih masiva. Uoptini uprija ivi 30.645 stanovnika, od toga 782 Vlaha. Optinu ine grad uprija i okolna sela: Batinac,Bigrenica, Staro selo, Vlaka, Virine, Ivankovac, Isakovo, Jovac, Dvorica, Kruar, Kovanica, Mijatovac,Ostrikovac, Paljane, Dobrievo, Senje i Supska.


Optina uprija je poznata po velikom broju institucija u kulturi, a kulturno-umetniko drutvo elezniar,osnovano 1945. godine predstavlja centar kulturnog ivota. Ono uva i neguje folklornu tradiciju krozpesmu i igru raznih nacionalnih manjina u Srbiji, pa tako i vlake.

Ipak, od velikog broja manifestacija koje se odvijaju u upriji, malo je onih na kojima se mogu zapaziti ielementi vlake kulture.

Krajem juna se u Moravskom parku organizuje manifestacija pod nazivom Morava, moje more. U jului avgustu mesecu Centar za kulturu u upriji organizuje manifestaciju Kulturno leto. Uz pozorinepredstave, knjievne veeri i veliki broj nastupa kulturno-umetnikih drutava koja neguju i vlaki folklor,organizuje se prodajna izloba slika i predmeta tradicionalne kulture

Jedinstvena manifestacija zabavnog karaktera koja okuplja veliki broj gurmana jeste Crevarijada koja seorganizuje poslednje nedelje avgusta u Moravskom parku. Takmiarskog je karaktera, a ekipe se nadmeuu pripremanju specijaliteta od svinjskih crevaca. Manifestaciju upotpunjuju koncerti kulturno-umetnikihdrutava, izlobe runih radova i proizvoaa meda, vina, domae rakije i lekovitog bilja.

U drugoj polovini septembra organizuje se sajam domae radinosti i starih jela pod nazivom Plodoviuprije. Na tom sajmu su prisutni proizvoai domaih vina, meda, sapuna, lekovitog i ukrasnog bilja iraznih vrsta sireva, meu kojima je najtraeniji vlaki punomasni sir i gornjanski kakavalj sa sremuem koji Vlasi zovu ljorda biljke koja raste na homoljskim proplancima.


47/52

45

OptinaSvilajnacDemografske karakteristike

Optina Svilajinac nalazi se u Istonoj Srbiji, u Pomoravskom okrugu, i zahvata povrinu od 362 km. Uoptini Svilajnac ivi 23.551 stanovnik, od toga 280 Vlaha. Svilajnac je centar optine koju ine i naseljaKuiljevo, Bobovo, Grabovac, Crkvenac, Dublje, Troponje, Gloane, Vojska, Subotica, Sedlare, Lukovica,Roanda, Dubnica, Radoin, Roevac, Kupinovac, Protinac, urinac, Vrlane i Maevac. Naselja sa veinskimvlakim ivljem su Bobovo, Subotica i Protinac.


Kulturnim sadrajima bavi se Centar za kulturu Svilajnac, a aktivno deluju kulturno-umetnika drutva

Sineli iz Svilajnca i Kukturno-umetniko drutvo iz Kusiljeva. Ouvanjem vlake kulture bavi se KUDSveta Trojica iz Bobova, koji aktivno uestvuje u manifestaciji Susreti sela u optini Svilajnac.

Centar za kulturu Svilajnac organizator je manifestacije Sinelievi dani, koji se odravaju kako u Svilajncutako i u selu Grabovac. Manifestacijom se neguje seanje na vojskovou Prvog srpskog ustanka StevanaSinelia.


48/52

46

OptinaJagodina


Optina Jagodina nalazi se u centralnom delu Pomoravskog okruga. Prostire se na povrini od 470 k,u podnoju urevog brda, u ravnici oko reke Belice, leve pritoke Velike Morave. Kroz teritoriju gradaprotiu reke Velika Morava i Lugomir. Po popisu stanovnitva iz 2011. godine u optini Jagodina ivi 71.852stanovnika, a od toga 136 Vlaha.

Pored grada Jagodine, optinu ini i veliki broj sela: Bagrdan, Belica, Bresje, Bukove, Bunar, Crne,Deonica, Donje tiplje, Donji Ranik, Dobra Voda, Dragocvet, Dramirovac, Duboka, Glavinci, Glogovac,Gornje tiplje, Gornji Ranik, Ivkovaki Prnjavor, Joaniki Prnjavor, Kalenovac, Koino Selo, Kolare,Konarevo, Kovaevac, Lovci, Lozovik, Lukar, Majur, Mali Popovi, Medojevac, Meure, Miloevo, Mievi,Novo Lanite, Rajkinac, Rakitovo, Ribare, Ribnik, Siokovac, Slatina, Staro Lanite, Staro Selo, Striilo,antarovac, uljkovac, Trnava Selo, Topola, Vinoraa, Voljave, Vranovac i Vrba.

Rad na ouvanju kulturne batine

Grad Jagodina u prilinoj meri neguje kulturni ivot: u njemu postoje mnoge kulturne institucije i

raznovrsna kulturna deavanja. Nosioci kulturnih zbivanja su ustanove kulture: Kulturni centar Jagodina,Narodna biblioteka, Zaviajni muzej, Muzej naivne umetnosti, Istorijski arhiv srednjeg Pomoravlja, Gradskopozorite Jagodina, osnovano 1947. godine.

Doprinos ouvanju narodne tradicije i kulturnog naslea daju kulturno-umetnika drutva: Kablovi izJagodine, Radislav Nikevi iz Miloeva, Poselo iz Glavinaca, Mladost iz Bukova, Izvor iz sela Lovci,Mladost iz Konareva, Vladimir Stanovjevi iz uljakovca, Koa Anelkovi iz Koinog Sela, SvetaMilanovi-Pote iz Bagrdana, Ljubia Uroevi iz Ribara, Lugomir iz Rakitova, Rom iz Jagodine,Moravac iz Duboke, ivadin Jankovi-Kum i CDER iz Jagodine.


49/52

47

Pomo u organizovanju manifestacija pruaju jagodinska udruenja graana: Eko Glas, Svetionik,Jafilm, EHO, Omladinski kreativni centar i drugi.

U optini Jagodina se od februara do aprila odrava smotra narodnog stvaralatva Susreti sela. U apriluse u Bagrdanu odrava Smotra narodnog stvaralatva dece Jagodine. Smotra folklornih ansambala selaoptine Jagodina i Pomoravskog okruga, Moravski vez, odrava se u maju mesecu u Miloevu. Selektor

smotre ocenjuje originalnost i kvalitet izvoenja izvornih pesama.U junu se u Starom Lanitu odrava smotra narodnog stvaralatva optine Jagodina i Pomoravskog okruga

Sveta Trojica. Smotra je takmiarskog karaktera i predstavlja ulaznicu za sabor Prooh Leva proohumadiju. Selektor smotre ocenjuje iskljuivo izvorne nastupe pevaa, sviraa i igraa, autentinostnarodnih nonji i nastupe zdraviara.

Od maja do septembra u Jagodini se organizuje manifestacija Kulturno leto tokom koje postoji velikibroj razliitih kulturnih deavanja. U njima uestvuju kulturno-umetnika drutva i umetniki stvaraoci izBranievskog, Borskog i Zajearskog okruga.


50/52

Izdava:Centar za razvoj civilnog drutva, Zrenjanin

Za izdavaa:Vladimir Ili

Glavna i odgovorna urednica:Sneana Ili

Autorka uvodnog teksta:dr Biljana Sikimi

Urednice publikacije:Sneana Grobi-Pavlovi, Milina Sklabinski

Lektura i korektura:Milica Braci

Graki dizajn:ula anta

Fotograje:Nacionalni savet Vlaha, ula anta

tampa:tamparija Diginet, Zrenjanin

Mesto i godina tampanja:Zrenjanin, 2014. godina

Tira: 500

ISBN:978-86-89837-01-8

Publikacija izlazi pod pokroviteljstvom Ambasade Kraljevine Norveke

Stavovi izneti u publikaciji ne predstavljaju zvanine stavove Ambasade Kraljevine Norveke.

Copyright:Centar za razvoj civilnog drutva, Zrenjanin

CIP -

,

79.091(=135.1)(497.11-11)

MAPA aktuelnih vlakih kulturnih manifestacija uIstonoj Srbiji/ [urednice publikacije Sneana

Grobi-Pavlovi, Milina Sklabinskiv; autorka uvodnog teksta

Biljana Simiki ; fotograje ula Santa]. - Zrenjanin :

Centar za razvoj civilnog drutva, 2014 (Zrenjanin :

Diginet). - 47 str. : fotogr. ; 27 cm

Tira 500. - Str. 3: Uvodna re / Sneana Ili. - Str. 4-7:

Nematerijalna batina Vlaha.

ISBN 978-86-89837-01-8

a) - -

COBISS.SR-ID 285767687


51/52


52/52

Documents

Mapa vlaskih manifestacija