MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA U PROCESU TRANZICIJE

  • View
    35

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA U PROCESU TRANZICIJE. Litratura: Ekonomika tranzicije, Gl. 4. Šira literatura: Tania Sollogoub: L’héritage macro-économique des nouveaux Etats membres d’Europe centrale et orientale http://www.robert-schuman.eu/question_europe.php?num=qe-18. - PowerPoint PPT Presentation

Text of MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA U PROCESU TRANZICIJE

  • MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA U PROCESU TRANZICIJELitratura: Ekonomika tranzicije, Gl. 4.ira literatura:Tania Sollogoub: Lhritage macro-conomique des nouveaux Etats membres dEurope centrale et orientalehttp://www.robert-schuman.eu/question_europe.php?num=qe-18

  • Osnovni elementi makroekonomskih politika u tranziciji

    sve zemlje u tranziciji nalaze u uslovima nestabilnih makroekonomskih prilika naroito na monetarnom planu u obliku inflacije inflacija izraava mnoge druge debalanse zbog kojih ove privrede i pokreu proces tranzicije osnovne uzroke traimo u razliitim strukturnim neusklaenostima: posledica neefikasnosti sitema i neefikasnog upravlja

  • ZATO ?U centralizovanim sistemima, ( jedan dravni oblik svojine) nema odgovarajuih trinih signala (cene) o realnim potrebama na datom stepenu razvijenostidrava vri stalna prilagoavanja relativnih cenaDrugi problem: nedostatak konkurencijedovodi do neefikasne upotrebe resursa na makro nivou (alokacija resursa) i na nivou firme Poslovni uspeh preduzea lake se postie ako se obezbedi odgovarajue uee u preraspodeli koju vri drava nego sopstvenom kreacijom i trinim rezultatimaPojaava ulogu drave

  • Posledica:visok udeo javne potronje u drutvenom proizvodu intervencije drave zahtevaju sve vei obim sredstava zbog smanjene efikasnosti, sve skromniji izvori za njihovo pokriearite inflatornog finansiranja

  • Nedostatak konkurencije Ne samo na domaem tritu ve i u meunarodnoj razmeniCenralizovano spoljnotrgovinsko poslovanje, na isti nain, kao to se deformiu cene dobara, deformie i kurs domae valutedrava inicira spoljnoekonomske aranmane, kadkad do konkretnih ugovora, pa je pozicija preduzea pasivna.

  • TA TREBA URADITI ?Antiinflaciona politika: dominira problem obaranja (potencijalne i oekivane) hiperinflacije razliiti programi: moemo naslutiti da tranzicioni programi moraju zapoeti sa monetarne i fiskalne strane (ortodoksni) ali, esto, i politika plata (dohodaka, tzv. heterodoksni program) u firmama koje nisu navikle na princip tvrdog budetskog ogranienja dravna (i drutvena) preduzea (raunaju na dohotke iz preraspodele ukoliko prihod nedovoljan).

  • TA JO ?2. Nova fiskalna politika - fiskalna reforma. Projekt koji treba da obezbedi balans izmeu dravnih prihoda i rashoda, odnosno, eliminisanje budetskog deficita. Znamo: deficit je jedan od kljunih uzroka inflacije (inflatorno finansiranje rashoda) Zato: ovakva fiskalna politika = deo antiinflacionih mera. Sa druge strane, fiskalna reforma = novi raspored, obim i namenu dravnih izdataka i novi nain prikupljanja prihoda, skladan prelasku na trino poslovanje. Cilj reforme: trajan balans dravne potronje i fiskalnih prihoda (uslov: da njihov obim ne deluje destimulativno na ponaanje trinih agenata).

  • DALJE...Politika uravnoteenja platnog bilansa problem spoljnih dugova i problem deviznog kursa. U osnovi se nalazi koncept otvaranja privrede i liberalizacije spoljnoekonomskih odnosa. Politika kursa usmerena na postizanje konvertibilnosti olakava integrisanje u svetsku privredu Otvaranje privrede za strane investicije olakava priliv i smanjuje pritisak dotadanjih zaduenja. Otvaranje uvodi elemente meunarodne konkurencije - stvaranje konkurentskog okruenja.

  • ZATIM...4. Politika dohodaka deo antiinflacione politike usmeren na dravna i drutvena preduzea Vanost se smanjuje proporcionalno brzini procesa privatizacije. Zato? Privatna preduzea, po definiciji, dalje od dravne kontrole i intervencija pa, stoga, podvrgnuta tvrdom budetskom ogranienju; nemaju na raspolaganju dodatne resurse (preraspodelu) U tom smislu, proces privatizacije ima i dugorone stabilizacione efekte u privredama u tranziciji.

  • TAKOE...5. Socijalni program = skup mera kojima se reaguje na probleme koje moe izazvati striktna antiinflaciona politika kao i kasnije restrukturisanje privrede problem zaposlenosti. (u uslovima nedovoljne konkurencije koja prethodi tranziciji preduzea esto preoptereena necelishodno velikim brojem zaposlenih) Socijalni program - nije prosta pomo nezaposlenima u vidu dohodaka: mora da potpomae zapoljavanje u raznim oblicima prekvalifikacije, olakano otvaranje radnih mesta, sloboda inicijative i sl. Na taj nain - sastavni deo makroekonomskih politika: operacionalizacija novog razvojnog koncepta (trino verifikovani razvojni projekti)

  • ZakljuakPet osnovnih politika:Antiinflaciona (monetarna) politkaFiskalna politika i fiskalna reformaSpoljno ekonomska poltika (uravnoteenje platnog bilansa i konvertibilnost)Poltika dohodakaSocijalni program

  • Antiinflaciona politika

    i obaranje hiperinflacije

  • Uzroci hiperinflacije Glavni uzroci inflacije u privredama u tranziciji:

    promene relativnih cena budetski deficit

  • Osnovi kvantitativne teorije novca Problem sa transakcijama zamena: nacionalni dohodak Y

  • Jednaina sa dohotkom:Centralna banka treba da se rukovodi ovom relacijom kada odreuje obim novane emisije ili, ponudu novca. Kada bi ponuda novca (M) bila poveana uz nepromenjeni obrt i drutveni proizvod porasle bi cene (P) ime bi se ravnotea uspostavila na viem nivou tj. nominalna vrednost drutvenog proizvoda bi se poveala i pojavila bi se inflacija. Dinamiki:

  • RAVNOTEARavnotea se ne moe uspostaviti sama od sebe Kao i kod drugih ekonomskih fenomena, ponuda se mora uskladiti sa tranjom novca (d)Ako posmatramo koliinu novca tako da nastojimo da utvrdimo koliko se robe za odreenu koliinu novca moe kupiti, definisaemo veliinu M/P koju nazivamo realnim novanim bilansom. Ova veliina nam slui da utvrdimo koliko novca ljudi ele da dre (dre onoliko novca koliko im je potrebno za uobiajeni obim transakcija kupovina u datom periodu).

  • ILI...ako je (1/k) = V, onda ve poznata relacija koja opisuje ponudu novca TRANJA

  • ELEMENTI RAVNOTEEPretpostavka o konstantnoj brzini opticaja (V)Aproksimacija stvarnih tokova (pojednostav-ljenje analize; promene V su mogue: zavise npr. od funkcije tranje, tj. od potrebe ljudi da dre vie ili manje novca )Ravnotea: ponuda i tranja, merene realnim bilansom, jednake VANO: tranja proporcionalna dohotku

  • Kvantitativna teorija: glavni nalazi nivo autputa (Y) predodreen: realni odnosinominalna vrednost autputa (PY) zavisi od ponude novca: ponuda vea, cene rastu i poveava se vrednost proizvodanivo cena odnos izmeu nominalne vrednosti autputa i stvarnog nivoa autputa (PY/Y)obim drutvenog proizvoda odreen proizvodnim mogunostima (faktori proizvodnje), a koliinom novca nominalna vrednost drutvenog proizvoda

  • VANOST NALAZA u zavisnosti od politike centralne banke koja upravlja ponudom novca cene mogu biti stabilne ili pak, nestabilne, uz konstantni broj obrtaja, svako poveanje ponude novca dovodi do porasta nivoa cena u privredi tj. do inflacije centralna banka ponekad, moe svesno da izazove inflaciju preteranom novanom emisijom. Kada ?

  • Senjora ili porez na dranje novca Tranzicija budetski deficitiZato? Cene, pad prihoda, visoka javna potronjaKako reiti problem?Ograniene mogunosti: nizak kredibilitetNedovoljno realnih izvora, teko smanjenje potronjetampanje novca ?

  • Senjora - mehanizamtampanje novca ne poveava Y. Kako se poveena koliina papira pretvara u realne prihode budeta ?Mehanizam:poveana ponuda (koliina) novca u prometu, uz ostale nepromenjene elemente, dovodi do porasta cenasvi koji dre novac pojedinci ili firme posle emisije (tj. kada ona izazove rast cena) nee moi da kupe onu koliinu robe koju su mogli preNovac je obezvreen pojavljuje se viak robeTaj viak = realni izvor dodatnih sredstava za popunu budeta

  • MEHANIZAM100 dinara100 dinara100 din.200

  • ta se u stvari dogodilo ?Pretpostavimo:drava (tj. centralna banka,) monetarnom emisijom udvostruila koliinu novca= svima koji dre novac prepolovljena realna vrednostMogu da kupe tek polovinu robe koju su nameravali da kupe Posledice:drava, de facto, oporezovala one koji su novac drali u vreme emisijeinflacioni porez obveznici su oni koji dre novac novac koji dre ini poresku osnovicu seigniorage

  • Kakav je domet ovakvog poreza ? inflacijazakanjenje u prikupljanju redovnih fiskalnih prihoda, u takvim uslovima, dovodi do poveanja deficita dotampavanjebekstvo od novcanaglo se smanjuje poreska bazaubrzanje V rast inflacijeopadanje realnog prihoda za budetvlada postaje rtva svoje politike

  • TANZI EFEKATD1

  • Troak dranja novca i oekivanja

  • Inflacioni porez i kvantitativna teorija novcaUOIMO: V vie nije konstanta za zadato Y Bekstvo od novca poveava V i ukazuje na promenu tranje Tranja, dakle, nije vie (samo) funkcija od Y ZAISTA: kada novac i sam postane predmet razmene i dobije svoju cenu u vidu kamatne stope postaje oigledno da se i tranja za novcem moe da menja tj. da ne zavisi samo od dohotka ve i od cene novca

  • KAMATNA STOPAAko kamatna stopa predstavlja cenu novca......onda u inflaciji i ta cena mora da raste.Zato razlikujemo: nominalnu (i) irealnu kamatnu stopu (r)

    r = i - Stopa inflacije

  • FIEROVA JEDNAINA I FIEROV EFEKATi = r + Irwing Fisher: nominalna kamatna stopa je zbir realne i stope inflacijeZAMISLIMO: Povea se ponuda novca, cene rastu, pa raste i kamatna stopa i to tano za iznos stope inflacije.PRIMER: porast koliine novca izaziva porast cena za 1% tj. inflaciju od 1%. Prema Fierovoj jednaini, tolika stopa inflacije izaziva porast kamatne stope za jedan procentni poen. Taj odnos 1 : 1 naziva se FIEROV EFEKAT

  • ZATO JE VAAN FIEROV EFEKAT ?kamatnu stopu (tj. potencijalnu kamatu) posmatramo sa aspekta izgubljenog prihoda - mogli da ga ostvarimo da nismo drali novac kod sebe OPORTUNITETNI TROAK DRANJA NOVCADa je novac bio uloen mogli bismo raunati sa realnim dobitkom po stopi rZnamo da e zadrani novac ostvari