MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA

U PROCESU TRANZICIJE

Litratura: Ekonomika tranzicije, Gl. 4.

Šira literatura:Tania Sollogoub: L’héritage macro-économique des nouveaux Etats

membres d’Europe centrale et orientalehttp://www.robert-schuman.eu/question_europe.php?num=qe-18

Osnovni elementi makroekonomskih politika u

tranziciji• sve zemlje u tranziciji nalaze u uslovima nestabilnih

makroekonomskih prilika

• naročito na monetarnom planu u obliku inflacije

• inflacija izražava mnoge druge debalanse zbog kojih ove privrede i pokreću proces tranzicije

• osnovne uzroke tražimo u različitim strukturnim neusklađenostima: posledica neefikasnosti sitema i neefikasnog upravlja

ZAŠTO ?• U centralizovanim sistemima, ( jedan – državni – oblik

svojine) nema odgovarajućih tržišnih signala (cene) o realnim potrebama na datom stepenu razvijenosti

• država vrši stalna prilagođavanja relativnih cena• Drugi problem: nedostatak konkurencije• dovodi do neefikasne upotrebe resursa na makro

nivou (alokacija resursa) i na nivou firme • Poslovni uspeh preduzeća lakše se postiže ako se

obezbedi odgovarajuće učešće u preraspodeli koju vrši država nego sopstvenom kreacijom i tržišnim rezultatima

• Pojačava ulogu države

Posledica:

• visok udeo javne potrošnje u društvenom proizvodu

• intervencije države zahtevaju sve veći obim sredstava

• zbog smanjene efikasnosti, sve skromniji izvori za njihovo pokriće

• žarište inflatornog finansiranja

Nedostatak konkurencije

• Ne samo na domaćem tržištu već i u međunarodnoj razmeni

• Cenralizovano spoljnotrgovinsko poslovanje, na isti način, kao što se deformišu cene dobara, deformiše i kurs domaće valute

• država inicira spoljnoekonomske aranžmane, kadkad do konkretnih ugovora, pa je pozicija preduzeća pasivna.

ŠTA TREBA URADITI ?

1. Antiinflaciona politika: dominira problem obaranja (potencijalne i očekivane) hiperinflacije

• različiti programi: možemo naslutiti da tranzicioni programi moraju započeti sa monetarne i fiskalne strane (ortodoksni) ali,

• često, i politika plata (dohodaka, tzv. heterodoksni program) u firmama koje nisu navikle na princip tvrdog budžetskog ograničenja – državna (i društvena) preduzeća (računaju na dohotke iz preraspodele ukoliko prihod nedovoljan).

ŠTA JOŠ ?

2. Nova fiskalna politika - fiskalna reforma. • Projekt koji treba da obezbedi balans između državnih prihoda i

rashoda, odnosno, eliminisanje budžetskog deficita.

• Znamo: deficit je jedan od ključnih uzroka inflacije (inflatorno finansiranje rashoda)

• Zato: ovakva fiskalna politika = deo antiinflacionih mera.

• Sa druge strane, fiskalna reforma = novi raspored, obim i namenu državnih izdataka i novi način prikupljanja prihoda, skladan prelasku na tržišno poslovanje.

• Cilj reforme: trajan balans državne potrošnje i fiskalnih prihoda (uslov: da njihov obim ne deluje destimulativno na ponašanje tržišnih agenata).

DALJE...3. Politika uravnoteženja platnog bilansa • problem spoljnih dugova i problem deviznog kursa. • U osnovi se nalazi koncept otvaranja privrede i

liberalizacije spoljnoekonomskih odnosa. • Politika kursa usmerena na postizanje konvertibilnosti

– olakšava integrisanje u svetsku privredu • Otvaranje privrede za strane investicije olakšava priliv

i smanjuje pritisak dotadašnjih zaduženja. • Otvaranje uvodi elemente međunarodne konkurencije -

stvaranje konkurentskog okruženja.

ZATIM...4.      Politika dohodaka • deo antiinflacione politike usmeren na državna i

društvena preduzeća • Važnost se smanjuje proporcionalno brzini procesa

privatizacije. Zašto? • Privatna preduzeća, po definiciji, dalje od državne

kontrole i intervencija pa, stoga, podvrgnuta tvrdom budžetskom ograničenju; nemaju na raspolaganju dodatne resurse (preraspodelu)

• U tom smislu, proces privatizacije ima i dugoročne stabilizacione efekte u privredama u tranziciji.

TAKOĐE...5. Socijalni program = skup mera kojima se reaguje na

probleme koje može izazvati striktna antiinflaciona politika kao i kasnije restrukturisanje privrede

• problem zaposlenosti. (u uslovima nedovoljne konkurencije koja prethodi tranziciji preduzeća često preopterećena necelishodno velikim brojem zaposlenih)

• Socijalni program - nije prosta pomoć nezaposlenima u vidu dohodaka: mora da potpomaže zapošljavanje u raznim oblicima – prekvalifikacije, olakšano otvaranje radnih mesta, sloboda inicijative i sl.

• Na taj način - sastavni deo makroekonomskih politika: operacionalizacija novog razvojnog koncepta (tržišno verifikovani razvojni projekti)

Zaključak

• Pet osnovnih politika:– Antiinflaciona (monetarna) politka– Fiskalna politika i fiskalna reforma– Spoljno ekonomska poltika (uravnoteženje

platnog bilansa i konvertibilnost)– Poltika dohodaka– Socijalni program

Antiinflaciona Antiinflaciona politikapolitika

i obaranje hiperinflacije

Uzroci hiperinflacije

Glavni uzroci inflacije u privredama u tranziciji:

(a) promene relativnih cena

(b) budžetski deficit

Osnovi kvantitativne teorije novca

Problem sa transakcijama – zamena: nacionalni dohodak Y

TPVM

Jednačina sa dohotkom:

Centralna banka treba da se rukovodi ovom relacijom kada određuje obim novčane emisije ili, ponudu novca.

Kada bi ponuda novca (M) bila povećana uz nepromenjeni obrt i društveni proizvod porasle bi cene (P) čime bi se ravnoteža uspostavila na višem nivou tj. nominalna vrednost društvenog proizvoda bi se povećala i pojavila bi se inflacija.

Dinamički:

YPVM

)0()0(

YPVM

RAVNOTEŽA• Ravnoteža se ne može uspostaviti sama od sebe • Kao i kod drugih ekonomskih fenomena, ponuda se mora

uskladiti sa tražnjom novca (d)• Ako posmatramo količinu novca tako da nastojimo da utvrdimo

koliko se robe za određenu količinu novca može kupiti, definisaćemo veličinu M/P koju nazivamo realnim novčanim bilansom.

• Ova veličina nam služi da utvrdimo koliko novca ljudi žele da drže (drže onoliko novca koliko im je potrebno za uobičajeni obim transakcija – kupovina u datom periodu).

kYPM d )/( kYPM )/(

ILI...

PYkM )/1(

ako je (1/k) = V, onda već poznata relacija koja opisuje ponudu novca

PYMV

TRAŽNJA

kYPM d )/(

ELEMENTI RAVNOTEŽE• Pretpostavka o konstantnoj brzini opticaja (V)

• Aproksimacija stvarnih tokova (pojednostav-ljenje analize; promene V su moguće: zavise npr. od funkcije tražnje, tj. od potrebe ljudi da drže više ili manje novca )

• Ravnoteža: ponuda i tražnja, merene realnim bilansom, jednake

• VAŽNO: tražnja proporcionalna dohotku

Kvantitativna teorija: glavni nalazi

nivo autputa (Y) – predodređen: realni odnosi nominalna vrednost autputa (PY) zavisi od ponude

novca: ponuda veća, cene rastu i povećava se vrednost proizvoda

nivo cena odnos između nominalne vrednosti autputa i stvarnog nivoa autputa (PY/Y)

obim društvenog proizvoda određen proizvodnim mogućnostima (faktori proizvodnje), a količinom novca – nominalna vrednost društvenog proizvoda

VAŽNOST NALAZA

u zavisnosti od politike centralne banke – koja upravlja ponudom novca – cene mogu biti stabilne ili pak, nestabilne,

uz konstantni broj obrtaja, svako povećanje ponude novca dovodi do porasta nivoa cena u privredi tj. do – inflacije

centralna banka ponekad, može svesno da izazove inflaciju preteranom novčanom emisijom. Kada ?

Senjoraž ili porez na držanje novca

Tranzicija – budžetski deficiti

Zašto? Cene, pad prihoda, visoka javna potrošnja

Kako rešiti problem?

Ograničene mogućnosti: nizak kredibilitet

Nedovoljno realnih izvora, teško smanjenje potrošnje

‘Štampanje’ novca ?

Senjoraž - mehanizam‘Štampanje’ novca ne povećava Y. Kako se povećena

količina papira pretvara u realne prihode budžeta ?Mehanizam:a) povećana ponuda (količina) novca u prometu, uz

ostale nepromenjene elemente, dovodi do porasta cena

b) svi koji drže novac – pojedinci ili firme – posle emisije (tj. kada ona izazove rast cena) neće moći da kupe onu količinu robe koju su mogli pre

c) Novac je obezvređen – pojavljuje se višak robed) Taj višak = realni izvor dodatnih sredstava za popunu

budžeta

MEHANIZAM

100 dinara

100 dinara

100 din.

200

Šta se u stvari dogodilo ?

Pretpostavimo: država (tj. centralna banka,)

monetarnom emisijom udvostručila količinu novca

= svima koji drže novac prepolovljena realna vrednost

Mogu da kupe tek polovinu robe koju su nameravali da kupe

Posledice: država, de facto, oporezovala

one koji su novac držali u vreme emisije

inflacioni porez ‘obveznici’ su oni koji drže

novac novac koji drže čini ‘poresku

osnovicu’ seigniorage

Kakav je domet ovakvog poreza ?

• inflacija• zakašnjenje u prikupljanju ‘redovnih’

fiskalnih prihoda, u takvim uslovima, dovodi do povećanja deficita

• ‘doštampavanje’• bekstvo od novca• naglo se smanjuje ‘poreska baza’• ubrzanje V – rast inflacije• opadanje realnog prihoda za budžet• vlada postaje žrtva svoje politike

TANZI EFEKAT

P D2rih od

1 2

Stopa inflacije

D1

Trošak držanja novca i očekivanja

Inflacioni porez i kvantitativna teorija novca

UOČIMO: V više nije konstanta za zadato Y Bekstvo od novca povećava V i ukazuje na

promenu tražnje Tražnja, dakle, nije više (samo) funkcija od Y ZAISTA: kada novac i sam postane predmet razmene i

dobije svoju cenu u vidu kamatne stope postaje očigledno da se i tražnja za novcem može da menja tj. da ne zavisi samo od dohotka već i od cene novca

KAMATNA STOPA

• Ako kamatna stopa predstavlja cenu novca...

• ...onda u inflaciji i ta cena mora da raste.

• Zato razlikujemo:

(a) nominalnu (i) i

(b) realnu kamatnu stopu (r)

r = i - π

Stopa inflacije

FIŠEROVA JEDNAČINA I FIŠEROV EFEKAT

i = r + π Irwing Fisher:

nominalna kamatna stopa je zbir realne i stope inflacije

ZAMISLIMO: Poveća se ponuda novca, cene rastu, pa raste i kamatna stopa i to tačno za iznos stope inflacije.

PRIMER: porast količine novca izaziva porast cena za 1% tj. inflaciju od 1%. Prema Fišerovoj jednačini, tolika stopa inflacije izaziva porast kamatne stope za jedan procentni poen.

Taj odnos 1 : 1 naziva se FIŠEROV EFEKAT

ZAŠTO JE VAŽAN FIŠEROV EFEKAT ?

TROŠAK DRŽANJA NOVCA: na jednoj strani gubi se realna kamata, a na drugoj, realna vrednost novca

• kamatnu stopu (tj. potencijalnu kamatu) posmatramo sa aspekta izgubljenog prihoda - mogli da ga ostvarimo da nismo držali novac kod sebe

• OPORTUNITETNI TROŠAK DRŽANJA NOVCA• Da je novac bio uložen mogli bismo računati sa realnim dobitkom

po stopi r• Znamo da će zadržani novac ostvariti negativni ‘dobitak’ pošto će

se obezvrediti s obzirom na očekivanu stopu inflacije (-πe) • Razlika između ova dva dobitka prema Fišerovoj jednačini, je

nominalna kamatna stopa ili: r - (-πe) = i

TROŠAK DRŽANJA I TRAŽNJA ZA NOVCEM

• U skladu sa nalazom o trošku držanja novca moramo dopuniti funkciju tražnje za novcem

• Pozitivna veza tražnje sa dohotkom (Y) ostaje ali se funkcija komplikuje pojavom negativne zavisnosti tražnje od (nominalne) kamatne stope

• Zato opšta funkcija tražnje za novcem glasi:

),()/( YiLPM d L funkcija likvidnih sredstava

RAVNOTEŽA

Da bismo izjednačili ponudu i tražnju potrebno je da se i ponuda izrazi na isti način ),(/ YiLPM

Ili, polazeći od Fišerove jednačine:

),(/ YrLPM e

• Obratimo pažnju na ovaj izraz

• Za razliku od prethodno definisanog π kao stvarne, dakle poznate stope inflacije, sufiks e označava očekivanu stopu

• Novi i nepoznati element koji zavisi od oče-kivanja ekonomskih agenata

• Ova ‘mala dopuna’ menja tradicionalnu kvantitativnu teoriju

),(/ YrLPM e

KAKO MENJA ?• Klasična teorija tvrdi da današnja ponuda novca

određuje direktno i današnji nivo cena • Takav stav stoji samo ako se pretpostavi da se obim

autputa i nominalna kamatna stopa – ne menjaju!• Cene će se zaista menjati proporcionalno sadašnjoj

ponudi novca – nema očekivanja...• međutim, kamatna stopa je promenjljiva i zavisi od

očekivane inflacije• Pošto je emisija novca potencijalni uzročnik inflacije,

kamatna stopa će se formirati i na bazi pretpostavke o očekivanoj emisiji novca u budućnosti !!!

ISPITIVANJE IDEJE• Uzimamo najprostiju funkciju tražnje za novcem u

linearnom obliku; • sve veličine prikazane logaritamski (radi lakše

manipulacije).

tttt pppm 1

mt : logaritam količine novca u vremenu t;

pt i pt+1 su logaritmi opšteg nivoa cena u vremenu t i t+1;

- : parametar koji određuje osetljivost tražnje za novcem u odnosu na stopu inflacije

log od

Pt+1/Ptlog od M/P

Iz funkcije računamo:

111

1

ttt pmp

211 11

1

ttt pmp

Slično i :

Zamenimo gore i dobijemo:

22

2

12 111

1

tttt pmmp

tttt pppm 1

Isto tako i dalje...

32211

1

ttt pmp

itd. itd. dok ne dobijemo sledeći izraz

.....1111

13

3

2

2

1 ttttt mmmmp

Izraz govori da je sadašnji nivo cena ponderisani prosek kako sadašnje tako i svih

budućih ponuda novca

Posmatramo dobijeni izraz:• Vidimo ponder uz svaku buduću emisiju (ponudu)

novca: opada po stopi /(1+)• Ako je parametar osetljivosti tražnje za novcem na

inflaciju () mali – ponder uz buduće ponude novca takođe mali i brzo opadajući: u tom slučaju buduća politika centralne banke malo utiče na tekući nivo cena

1. Ako je taj parametar veliki, recimo blizu 1, buduća politika emisione banke biće odlučujuća determinanta sadašnjih cena.

.....1111

13

3

2

2

1 ttttt mmmmp

PROBLEM TRANZICIJE

• Inflacija veoma markantna pojava na početku tranzicije

• Pretpostavka: parametar relativno visok

• Neophodno da se toj činjenici prilagodi ponuda novca u toku tranzicionih promena

• Konkretnije: antiinflacionim programom na početku tranzicije ustanoviti sasvim novo ponašanje i pristup novčanoj emisiji

• Dugoročan, a samim tim i kredibilan pristup...

• ...kako bi ekonomski agenti mogli da odustanu od svojih dotadašnjih očekivanja

• Tek tada monetarna politika može ponovo postati aktivna politika...

Hiperinflacija i antiinflacioni program

SUMIRAMO NALAZE• budžetski deficit • inflacioni porez• realni prihod države – da

li je M/P• znamo:

M/P=M/M*M/P i M/M=P/P

• Sledi:

Realni prihod od inflacionog poreza =

stopa inflacije * realna tražnja za novcem

ŠTA JOŠ ZNAMO ?• Znamo, da se ponašanje

ekonomskih agenata menja:

• troškovi držanja novca i

• očekivanja

• tražnja za novcem počinje da opada

• Smanjenje ‘poreske baze’

• Povećanje ‘poreske stope’

• Trka cena i tražnje za novcem

• Ponovo Tanzi efekat

P D2rih od

1 2

Stopa inflacije

D1

Brže beže od novca od rasta inflacije – opadanje realnih prihoda od senjoraža

KAKO OBORITI HIPERINFLACIJU ?

UZROK:• Budžetski deficit• Inflatorno finansiranje• Ubrzanje opticaja i

pad tražnje za novcem

PITANJE:

Da li je dovoljno prestati sa štampanjem novca ?

ODGOVOR:• Nije !• Tok očekivanja se

neće promeniti...• Obezvređenje novca:

velika (štampana) količina, realno mala...

• Opasnost defalcije

PRIMER SRJ, 24. januara 1994. oko 50 miliona DEM, krajem februara

realni bilans preko 300 miliona, uz stabilne cene

OBARANJE HIPERINFLACIJE

• Paradoksalno, prva mera je ubacivanje dodatne količine novca u opticaj !

Shema obaranja hiperinflacije:

cene (P)

stopa inflacije (=0) kamatna stopa (i=r)

real. bilans (M/P)

Količina (ponuda) novca vreme

Monetarna i druge politike

• Shema obaranja hiperinflacije = tehnički scenario• Šta je suština?

(a) otklanjanje stvarnih uzroka – fiskalni deficit

(b) reforma čitave fiskalne sfere

(c) efekat remonetizacije (obrnuti Tanzi efekat)

(d) privatizacija (javni sektor i dohoci)

(e) devizni kurs (currency board, konveritbilnost i dr.)

Kredibilitet

Kako vratiti kredibilitet ?

• Kombinacija politika – signal za nova očekivanja

• Doslednost vlade

• Poverenje i način izbora

• Stabilnost ‘sidra’ – npr. kurs...

INFLACIJA U C/I EVROPI

zemlje

Albanija

Bugarska

Češka

Estonija

Hrvatska

Mađarska

Makedonija

Letonija

Litvanija

Poljska

Rumunija

Slovačka

Slovenija

SRJugoslavija

1989

0

10

1.5

np

np

18.1

np

np

np

639.5

0.6

1.5

2772

 

1991

104.1

338.9

52

303.8

249.8

32.2

229.7

262.4

345

60.4

222.8

58.3

247.1

1992

236.6

79.4

12.7

953.5

938.2

21.6

1935

959

1161.1

44.3

199.2

9.1

92.9

9237-16*

1995

6

32.9

7.9

29

3.8

28.3

9

23.1

35.5

21.6

27.8

7.2

9

74

1997

42.1

578.6

10

12.5

3.8

18.4

2.6

7

8.5

13.2

151.4

6.4

8.8

18

FISKALNA POLITIKA I REFORME

EliminIsanje budžetskog deficita

• REDUKCIJA JAVNE POTROŠNJE ILI

• POVEĆANJE JAVNIH PRIHODA

Teorijski – dve opcije:

Teorijsko-metodološka osnova

• Individualna potrošnja = C

• Potrošna funkcija: C = c(dY)

• Raspoloživi dohodak = dY

• Raspoloživi dohodak je deo ukupnog dohotka (Y) ili: Y – dY = T (porezi)

• Ako je C funkcija od dY onda i štednja (S) takođe mora biti funkcija dY

• Iz T treba da se finansira javna potrošnja (G)

Osnovne jednačineZatvorena privreda:

Otvorena privreda:Uvodimo trgovinski bilans = (X – M)X = izvoz ; M = uvoz

TSCGICY

TSCMXGICY )(

Sredimo jednačine i dobijamo:

ISTG )( MXISTG

Šta pokazuju jednačine ?Zatvorena privreda:ako G>T finansira se iz štednje tj. na

račun investicija!!!Štednja ide u javnu potrošnju umesto

za razvoj...Povećanje T – isti efekat !

Otvorena privreda:ako G>T i S=I jedino pokriće je trgovinski deficit X<MDeficit se finansira prilivom kapitala – koji ide u javnu potrošnju na

račun razvoja !!!Uz to i problem kredibiliteta...

ISTG

)( MXISTG

ZAKLJUČAK

• Objašnjenje zašto se pribegava inflacionom porezu

• Inflacioni porez je, ipak, porez – pad investicija i aktivnosti...

• SLEDI: jedina mogućnost je smanjenje javne potrošnje

DAKLE:

Na početku tranzicije neophodna tvrda (restriktivna) monetana politika: pojačava recesiju;

Povećanje poreza bi dodatno smanjilo investicije…

Zbog toga koristimo neke preporuke iz tzv. teorije ekonomike ponude

Liberalizacija privlači nove investitoreRedukcija javne potrošnje niži poreziPrivatizacija prihodi od privatizacije

Deregulacija manji troškovi regulacije

PAŽNJA !

• Ne koristimo sve sugestije iz ekonomike ponude …

• …npr. javni dug za finansiranje deficita zato što:

• Javni dug = veći budući javni izdaci tj. viši porezi u budućnosti koji bi obeshrabrili investitore

• Nizak nivo kredibiliteta privrede u tranziciji čini ideju javnog duga neprimenljivom…

Šta je rešenje za privrede u tranziciji ?

• REDUKCIJA JAVNE POTROŠNJE

• NIŽE INDIVIDUALNE PORESKE STOPE ali

• ŠIRA PORESKA BAZA (disperzija poreskog opterećenja)

• PORESKA DISCIPLINA (plaćanje poreza)

• Krajnji efekat: PORESKA REFORMA

Novi fiskalni sistem (NFS:1)

Najpre, novi sistem mora da izbegne i eliminiše sve loše karakteristike starog, nasleđenog sistema:

NetransparentnostDiskriminatorni karakterPregovaračku prirodu Ad hoc mere (od slučaja do slučaja)

Novi fiskalni sistem (NFS:2)PORESKA REFORMA

Projektovanje novog sistema – kriterijumi1. U korak sa izgradnjom tržišnog sistema (bez

distrozija, paralelnih ili previsokih stopa itd.)2. Bez poništavanja tržišnih signala3. Stabilnost fiskalnih prihoda4. Lak za upravljanje i kontrolu (jeftin)5. Široko prihvaćen i razumljiv (javna podrška)6. Ravnomeran raspored poreskog tereta za sve7. Bez inflatornih impulsa

DVA PITANJA

1. Koji je obim javne potrošnje (poreza) – optimalan ?

2. Koja je kombinacija (mix) fiskalnih instrumenata - optimalna ?

ODOGOVOR 1

• Nema jednoznačnog odgovora u teoriji• Što je veći GDP per capita, viši je i nivo

javne potrošnje – empirijski nalaz: G/GDP=f(GDPpc)

• Podnošljivi udeo javne potrošnje u GDP je oko 40-45%

• Privrede u tranziciji su, obično, na nešto višem nivou od empirijski očekivanog

• Zašto ?

Problem tranzicije

• Nasleđe – visok nivo javne potrošnje• Dva faktora: (a) stagnacija (b) koja se ‘leči’

dodatnim intervencijama u privredi• Zatim, proklamovana jednakost – velika

ulaganja u socijalnu infrastrukturu, pa i neke osnovne proizvode

• Veliki troškovi naoružanja, javnog reda itd.• Velika očekivanja od javne potrošnje

REDOSLED

1. Intervencije u privredi

2. Vojni izdaci i javni red

3. Problem sa razuđenim sistemom javnih usluga:

• Velike investicije u kapacitete i kadrove (zdravstvo, školstvo, kultura...)

• Nasleđena prava (socijalni izdaci, penzije itd.)

Moguće uštede

Zaključak

• Na ulasku u fiskalnu reformu – podnošljiv nivo javne potrošnje = niži nego ranije!

• Osnov: promena uloge države u tržišnom modelu = prostor za manje javne izdatke

• Sledi: nove tržišne institucije (novi penzioni fondovi i modeli osiguranja, privatizacija...)

• Iskustveno: u prvim godinama tranzicije nivo javne potrošnje je u oko 40-50% GDP

ODGOVOR 2

• Zahtev: odgovarajući sistem prihoda (poreza) za novi obim javne potrošnje

• Znamo: jednostavniji, sa širom bazom, sa nižim i ujednačenijim stopama

• Sledi: manji broj poreskih instrumenata (koji ne deformišu tržišne signale)

• Koji ključni instrumenti ?

Glavni instrumenti

Tri ključna poreza

1. Na dohodak (pojedinci)

2. Na profit (firme)3. Na dodatu vrednost

(sve transakcije) ili (VAT – Value Added

Tax)

Ostalo

1. Akcize

2. Porez na imovinu

3. Doprinosi

(socijalno, penzije – PAYE (Pay-as-you-earn), participacija

Zahtev: jednostavnost sistema – sredstvo:i. Unifikacija poreskih stopaii. Smanjenje poreskih izuzetakaiii. Uniformni tretman raznih sektoraiv. Smanjenje paušalnih porezav. U tranziciji i dodatna pojednostavljenja (promene treba da su lako prihvatljive i

razumljive, privikavanje)

Poreske stope

Rezultat

Sličnost sa tržišnim privredama

Jednostavnost

Uporedivost 0%

20%

40%

60%

80%

100%

SAD UK NEM FRA SVE JAP

dohodak potrosnja socijalno PF i K

Porez na dodatu vrednost (VAT)

• Umesto poreza na promet (pre oko 25 god.)

• Sve transakcije (ne samo finalna)

• Zgodan za upravljanje i kontrolu

• Smanjena poreska evazija

• Samokontrola poreskih obveznika

• Neutralan – ista cena finalnog proizvoda i isti prihod za državu

Porez na dodatu vrednost mehanizam

Cena proizvođača:

€ 10000

+ porez na promet (20%)=2000

€ 12000

Metal = € 1000

+VAT(20%)=1200

Dodata vrednost = € 9000

Kupac plaća:

1200+9000+(VAT=)1800 = € 12000

€ 200

€ 1800

Porez na dodatu vrednostkalkulacija

• Metal = 1000• + VAT(20%)=200• +dodata vrednost

auto-proizvodnje = 9000

• +VAT(20%)=1800• Ukupno = 12000

ili

• Auto-proizvođač naplati 12000

• Nadoknađuje plaćeni porez = 200

• Plaća državi porez = 1800

• Nadoknađuje trošak = 1000

• Ostaje DV = 9000

Za nadoknadu plaćenog poreza od 200 potreban je dokaz

= SAMOKONTROLA

Uspeh u eliminisanju deficita

• Teorija: automatsko prilagođavanje i postizanje balansa sa rastom GDP

• U tranziciji različito – razlike u polaznim pozicijama i uzrocima

• Brzina dovodi i do problema – pad aktivnosti i veći rashodi (nezaposlenost)

• Liberalizacija – brže do ravnoteže• Prihvatljiv deficit do 5% GDP (EU→3%)

godina 1 2 3 4 5 6 7 8

Albanija -31 -20.3 -14.4 -12.4 -10.3 -12.1 -12.7 -13.9

Bugarska   -5.2 -10.9 -5.8 -5.6 -10.4 -2.1 -2

Češka -1.9 -3.1 0.5 -1.2 -1.8 -1.2 -2.1 -2.4

Estonija -0.3 -0.7 1.3 -1.3 -1.5 2.2 2.5  

Hrvatska -5 -3.9 -0.8 1.6 -0.9 -0.4 -1.3 -0.5

Letonija -0.8 0.6 -4.1 -3.5 -1.4 1.4 1  

Litvanija 0.5 -3.3 -5.5 -4.5 -4.5 -1.8 -3.6  

Mađarska 0.4 -2.9 -6.8 -5.5 -8.4 -6.7 -3.1 -4.9

Makedonija   -9.6 -13.8 -2.9 -1.2 -0.5 -0.4 -0.8

Poljska 3.1 -6.7 -6.7 -3.1 -3.1 -2.8 -3.3 -3.1

Rumunija 3.3 -4.6 -0.4 -1.9 -2.6 -4 -3.6 -5.5

Slovačka -2 -11.9 -7 -1.3 0.2 -1.9 -3.8 -4

Slovenija 2.6 0.2 0.3 -0.2 0 0.3 -1.1 -1

FISKALNI DEFICIT/SUFICIT U TRANZICIJI