Makroekonomska i mikroekonomska analiza - skripta za I deo (by Stepke)-

1. Predmet ekonomije;;

Pozitivna i normativna ekonomija. Prema jednoj od definicija Pola Semjuelsona, Ekonomija predstavlja prouavanje bogatstva. Prema veoma prihvadenoj definiciji Lajonela Robinsa, Ekonomija je nauka koja prouava ljudsko ponaanje kao odnos izmedju ciljeva i oskudnih sredstava koja mogu imati vie alternativnih upotreba. Po njemu,da bi ljudsko ponaanje bilo ekonomska akativnost,potrebno je da: 1. postoji vie ciljeva 2. ciljevi razlikuju po prioritetima 3. sredstva ograniena 4. imaju vie alternativhih upotreba Ekonomija moe biti teorijska i primenjena. Teorijska ekonomija se bavi prouavanjem pojedinanih i optih privrednih pojava,ali samo na visokom stepenu apstrakcije. Ona se deli na makroekonomsku i mikroekonomsku analizu,a ovakvu podelu su dali Anton Rangar Fri i Gotfrid Haberler.

Makroekonomska analiza se bavi istraivanjem privrede kao celine gde se ona svodi na mali broj krupnih ekonomskih agregata. Mikroekonomska analiza se bavi prouavanjem pojedinanih ekonomskih odnosa pojedinaca i preduzeda, individualnih proizvoaa i potroaa.

Primenjena ekonomija koristedi opte ekonomske zakone koje daje teorijska ekonomija, daje najbolja praktina reenja za iskrsle konkretne probleme. Podelu ekonomske nauke na pozitivnu i normativnu prvi je dao Don Nevil Kejns. Pozitivna ekonomija nema vrednostnih sudova,ideolokih i politikih opredeljenja i objanjava ekonomsku stvarnost onakvu kakva zaista jeste. Normativna ekonomija uvodi razliite etike kodekse,politika uverenja, i daje savete i preporuke za voenje ekonomske politike. Na primer pozitivan stav je.Ako drava izvri povedanje stope poreza na prihod graana, smanjuju se mogudnosti povedanja njihove zarade, dok bi normativan bio Drava treba da poveda poreska opteredenja za bogatije, a da ih smanji za siromanije. U prvom sluaju se opisuje ta de se desiti ako, dok se u drugom daje savet.

2. Makroekonomski ciljevi i makroekonomski instrumenti;

Ekonomske kategorije i ekonomski zakoni. Makroekonomski ciljevi su :

1) Stabilan rast nacionalnog obima proizvodnje 2) Stabilan nivo cena 3) Visok nivo zaposlenosti 4) Uravnoteen platni bilans

i njima se vri merenje performansi nacionalne ekonomije. Za ostavrivanje ovih ciljeva koriste se brojni makroekonomski instrumenti, kojima se utie na tempo i smer ekonomskih aktivnosti. Najvaniji su:

1) Fiskalna politika 2) Monetarna politika 3) Politika dohodka i cena 4) Meunarodna ekonomska politika

Idealno stanje privrede bi bilo u sluaju postignutog stanja opte ravnotee, koje se moe izraziti formulom:

Y + U = P + I

gde je: Y - proizvodnja ; U - uvoz ; P - potronja ; I - izvoz . Meutim, postizanje ovakvog idealnog stanja remeti problem: istovremeno reavanje nekoliko konfliktnih ciljeva i rtvovanje jednog cilja radi ostvarenja drugog, tzv. trade off. Reenje prua teorija ekonomske politike iji je osniva Jan Tinbergen. Tri osnovna principa ove teorije su:

a) potrebno je najmanje onoliko instrumenata koliko ima ciljeva b) instrumenti moraju biti razliiti i nezavisni c) za svaki cilj odabrati najefikasniji instrument

Ekonomske kategorije predstavljaju opte pojmove kojima se izraavaju odnosi u procesu drutvene proizvodnje, na razliitim stepenima ljudskog razvitka. To su na primer: roba, novac, cena, kamata, profit itd. Prema Oskaru Langeu ekonomski zakoni se mogu svrstati u etiri kategorije: 1. opti 2. posebni 3. koji deluju u jednoj fazi proizvodnje 3. koji ne deluju u svim nainima proizvodnje Ekonomski zakoni su nunosti koje vladaju u procesu drutvene proizvodnje, tj.u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potronji. Oni su objektivni i definiu se kao tendencije. Objektivnost se ogleda u tome to se ne mogu uspostavljati i ukidati voljom ljudi.

3. Metod apstrakcije; Ekonomski modeli; Metod verifikacije. Metod apstrakcije predstavlja uoptavanje, tj.odstranjivanje svih nebitnih i sporednih elemenata, sa ciljem da se pojava koja se izuava svede na vano i zakonito. Jedna od najvanijih faza u metodi apstrakcije jeste uvoenje predpostavki, kojima definiemo uslove pod kojima analiziramo odreenu ekonomsku pojavu. Pored toga treba potovati i princip optimizacije, po kome odreivanje manjeg broja pretpostavki znai nii stepen apstrakcije, i obratno. Ekonomski modeli su uprodena slika stvarnosti.Oni nisu u potpunosti realni, ali sadre sve bitne veze koje postoje meu posmatranim pojavama. U ekonomskim modelima razlikujemo dve vrste varijabli :

Endogene varijable proizilaze iz samog modela, njime su odreene i predstavljaju njegove izlazne elemente. Egzogene varijable su promenljive koje se unose u model.

Glavna svrha ekonomskih modela je da prikae uticaj egzogenih varijabli na endogene. Predmet analiziranja su endogene varijable, dok se egzogene po pravilu ne objanjavaju. Metod verifikacije se sastoji u jedinstvu teorije i prakse, jer ovek tek u praksi moe da dokae da li su teorija ili shvatanje tani ili netani. Praksa je primarna u odnosu na teoriju, ali teorija uslovljava praksu i usmerava je u odreenom pravcu.

4. Razvoj ekonomije: Merkantilizam Merkantilizamje trajao od 15. do 17. veka. Re merkantilizam potie od rei merkatus koja znai trgovina. Glavni predmet izuavanja merkantilista bio je trgovinska razmena,kako u okviru jedne drave tako i u meunarodnim okvirima. Osnovna ideja merkantilista je bila da se bogatstvo jedne drave ogleda u koliini plemenitih metala koje ona poseduje, i da se ono moe povedati kroz spoljnu trgovinu.Antonio Sera je smatrao da se to moe postidi prodajom gotovih proizvoda u inostranstvu, to je objasnio u svom delu Kratka rasprava o uzrocima koji mogu izazvati obilje zlata i srebra u kraljevinama u kojima nema rudnika, s primenom na kraljevinu Napulj. Merkantilizam se deli na dve faze: Rani merkantilizam je trajao tokom 15. i 16. veka.Ideja ranih merkantilista jeste da se ostvari suficit novanog bilansa, zalaudi se za vedi izvoz roba (ime bi se povedalo bogatstvo drave), a to manji uvoz (jer on utie na odliv novca iz zemlje). Po njihovom miljenju, drava treba ak i da zabrani uvoz robe. Razvijeni merkantilizam je trajao tokom 17.veka. Njegovi protagonisti se zalau za pozitivan trgovinski bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni jedne zemlje. Oni nisu protiv uvoza. Predstavnik merkantilizma an Batist Kolber se zalagao za osvajanje novih kolonija, Antoan de Mokretjen je u svom delu Traktat politike ekonomije posveden kralju i majci kraljici (1615. godine) prvi put definisao politiku ekonomiju, dok se Tomas Man zalagao za razvoj spoljne trgovine.

5. Razvoj ekonomije: Fiziokratizam Fiziokratizam nastaje u Francuskoj sredinom 18.veka, kao reakcija protiv merkantilizma. Naziv fiziokratizam potie od rei fiziokratija, to znai vladavina prirode. Ekonomska politika koju su vodili merkantilisti dovela je poljoprivredu u izuzetno teak poloaj jer je uvoz poljoprivrednih proizvoda bio dozvoljen, a njihov izvoz zabranjen. Zbog ovakve teke situacije, sledbenici fiziokratizma su u prvi plan stavili ba poljoprivredu. Marsije de la Rivijeraje zastupao ideju ekonomske slobode, po kojoj privreda treba da bude preputena samoj sebi po tzv. principu laisser faire - laisser passer (neka stvari idu svojim tokom). Glavni predstavnik fiziokratizma je Fransoa Kene, koji je u svom delu Ekonomske tablice (1758. godine) prvi put prikazao drutvenu proizvodnju kao celinu. Keneov model proste drutvene reprodukcije

OBJANJENJE: U drutvenoj zajednici postoje tri klase ljudi : 1. Proizvodna klasa (stvara novu vrednost) 2. Vlasnika klasa (prisvaja viak proizvoda) 3. Sterilna klasa (proizvodi industrijske proizvode,ali ne stvara novu vrednost) Vlasnika klasa raspolae sa 2 milijarde novca godinje, prikupljene od zemljine rente. Proizvodna klasa raspolae sa ukupno 5 milijardi, od ega 3 milijarde ine hrana i 2 milijarde sirovine. Sterilna klasa proizvodi 2 milijarde industrijskih proizvoda.

I in: Vlasnika klasa kupuje od proizvodne klase hranu za jednu milijardu novca II in: Vlasnika klasa kupuje od sterilne klase industrijske proizvode za drugu milijardu novca III in: Proizvodna klasa za jednu milijardu novca (dobijenih od vlasnike klase) kupuje industrijske proizvode od

sterilne klase IV i V in: Sterilna klasa za 2 milijarde novca (od vlasnike i proizvodne klase) kupuje za sebe hranu i sirovine od

proizvodne klase, ime stvara sebi uslove za dalju proizvodnju. VI in: Proizvodna klasa svoje 2 milijarde novca (od sterilne klase) daje vlasnikoj klasi kao rentu za zemljite.

Time je itav proces zavren, koji se kasnije ciklino ponavlja.

6. Razvoj ekonomije: Klasina ekonomska misao Adam Smit je svojom knjigom Bogatstvo naroda objavljenom 1776. godine oznaio prekretnicu u razvoju ekonomske misli. Podravao je princip laisser faire - laisser passer (neka stvari idu svojim tokom). On istie rad uopte,bez obzira u kojoj se grani primenjuje. U okviru teorije vrednosti, Smit razvija svoju teoriju trokova proizvodnje po kojoj se cena robe formira kao zbir cena pojedinanih inilaca proizvodnje te robe,a to su: 1. Najamnina (za pladanje radnika) 2. Profit (na uloeni kapital) 3. Renta (naknada za korideno zemljite) Njegov najvedi doprinos je na polju podele rada (specijalizacija), za koju on smatra da povedava produktivnost rada, a samim tim i drutveno bogatstvo. Primer podele rada je razraivao na manufakturnoj proizvodnji ioda. David Rikardo je poznat po Zakonu o zemljinoj renti, kojim objanjava da je renta rezultat delovanja zakona radne vrednosti. Takoe,bavio se i podelom rada, ali sa meunarodnog aspekta. Njegova teorija komparativnih trokova je potvrdila princip slobodne trgovine. Tomas Robert Maltus je poznat po svojoj teoriji stanovnitva objavljenoj u delu Esej o stanovnitvu. Prema njoj,beda i siromatvo u drutvu nisu posledica drutvenog ureenja, ved zato to se ljudi razmnoavaju u vedem obimu nego to je raspoloivi obim namirnica za ishranu. Za reenje tog problema, on predlae dve vrste mera: 1. Preventivne (odlaganje raanja dece) 2. Represivne (beda, glad, ratovi, epidemije itd.) an Batist Sej je poznat po svom tzv.Sejovom zakonu trita iz 1803. godine koji govori o odnosu ponude i tranje, po kome ne moe dodi do krize hiperprodukcije (kada je ponuda veda od tranje) jer se prodavac jedne robe javlja kao kupac druge robe,pa nema pojave vikova. D.M. Kejnz je otro kritikovao Sejov zakon trita jer smatra da su krize hiperprodukcije normalna pojava u kapitalizmu i da se one mogu regulisati samo dravnom intervencijom koja je neophodna za stvaranje uslova pune zaposlenosti.

7. Teorija vrednosti: pojam, vrste i razvoj teorije radne vrednosti; Teorija granine

(marginalne) korisnosti. Prelaskom sa naturalne na robno-novanu privredu poelo je formiranje cena. Daljim prouavanjem,dolo se do zakljuka da je glavni faktor koji determinie cenu u stvari vrednost. Prema tome,cenu moemo definisati kao vrednost robe izraene u novcu. Najvedi uticaj u ekonomskoj teoriji imale su dve vrste teorija vrednosti: Teorija trokova proizvodnje tvrdi da se vrednost robe formira kao zbir cena pojedinanih inilaca proizvodnje te robe,a to su: 1. Najamnina (za pladanje radnika) 2. Profit (na uloeni kapital) 3. Renta (naknada za korideno zemljite) Ova teorija ne polazi od proizvodnje,ved od raspodele,to znai da se nita ne moe raspodeliti ako se prethodno ne proizvede. Teorija radne vrednosti tvrdi da vrednost robe predstavlja ukupna utroena koliina rada za proizvodnju te robe. Problem ove teorije javlja se prilikom kvantifikovanja veliine vrednosti robe. On se moe reiti poreenjem dohodaka sa dohodcima drugih uesnika u proizvodnji iste robe. Meutim,dokazano je da cena ne zavisi samo od vrednosti robe, ved i od ponude i tranje.

Vilijem Peti se smatra zaetnikom ove teorije. On je razlikovao dve vrste cena: 1. Politiku cenu - koja zavisi od ponude i tranje 2. Prirodnu cenu - koja zavisi od koliine rada utroene za proizvodnju robe Teoriju je dalje razvio Adam Smit koji tvrdi da roba ima dve vrste vrednosti: 1. Upotrebna vrednost - osobina robe da moe da zadovolji svaku ovekovu potrebu 2. Prometna vrednost - osobina robe da se moe razmeniti na tritu za druge robe On takoe tvrdi, da samo rad moe biti merilo vrednosti roba. David Rikardo smatra da se vrednost robe sastoji od dve komponente, a to su:

1. Vrednost utroenih sredstava za proizvodnju 2. Vrednost radne snage

Prema njegovim shvatanjima, kapitalisti i radnici ulau svoj kapital i radnu snagu u proizvodnju, nadstojedi da posle prisvoje to vedi deo vrednosti. Povedanjem najamnine (za pladanje radnika), smanjuje se profit kapitaliste, i obratno. Meutim, Rikardo nije uspeo da objasni poreklo profita. Na to je odgovorio Karl Marks koji u svom Zakonu vrednosti radne snage objanjava da je radnik u kapitalizmu pladen po vrednosti, a da stvara vedu vrednost nego to je vrednost njegove radne snage, koja tek u kapitalizmu postaje roba. Da bi se to dogodilo, potrebno je ispotovati dva uslova: 1. da radnik postane vlasnik svoje radne snage kako bi je mogao prodavati

2. da su radnici lieni sredstava za proizvodnju, kako bi bili primorani da prodaju jedinu robu kojom raspolau - radnu snagu

Radna snaga ima dva bitna svojstva: 1. Upotrebnu vrednost - da moe da stvori vedu vrednost nego to je njena sopstvena 2. Vrednost - koju odreuje radno vreme potrebno za proizvodnju Vrednost radne snage se stalno menja u zavisnosti od tri grupe faktora: a) Istorijskih - menja se u zavisnosti od stepena razvijenosti drutva b) Geografskih - klima, mesto ivljenja, nadmorska visina itd. c) Stepen strunosti - to je vedi nivo strunosti, to je sve veda koliina potrebna za sticanje tog zvanja

Teorija granine (marginalne) korisnosti vrednost robe odreuje prema korisnosti, jer svaka roba u razliitim okolnostima ima razliitu korisnost (na primer, hleb za gladnog ili za sitog oveka) Osnivaem ove teorije se smatra Vilijem Stenli Devons. Pristalice ove teorije ne polaze od proizvodnje, ved od potronje. U okviru ove teorije poznata su dva zakona: 1. I Gosenov zakon - sa svakom dodatnom jedinicom proizvoda opada korisnost dobara. Zbog toga se vrednost robe definie prema onoj koja je poslednja upotrebljena,a ne prema prosenoj.

2. II Gosenov zakon - kod dobara sa viestrukom upotrebom prvo se zadovoljavaju potrebe najvedeg intenziteta,ali ne do kraja,ved se prelazi na sledede sve dok se ne izjednai nivo korisnosti razliitih dobara.

8. Socijalistika ekonomska misao Socijalistika kola se javlja kao suprostavljena reakcija klasinoj koli. Najznaajniji predstavnik socijalistike kole je Karl Marks, koji se smatra osnivaem naunog socijalizma. Njegovo najznaajnije delo je Kapital. U znaajne mislioce socijalizma spada i Fridrih Engels. Njegovo delo Poloaj radnike klase u Engleskoj je socijalizam razvio od utopije do nauke. Marks i Engels su izgradili nov nauni metod koji se sastoji iz dijalektikog i istorijskog materijalizma. Dijalektiki materijalizam je potpuno novi pogled na svet koji daje reenja filozofskih problema kao i novi nain postavljanja problema. Istorijski materijalizam je teorija o razvoju ljudskog drutva. Prema njima drutveni odnosi su sainjeni od proizvodnih odnosa i svojinskih odnosa (vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju).

9. Savremena ekonomska misao U modernoj ekonomiji dominiraju etiri pristupa: 1. Kejnzijaska teorija 2. Monetarizam 3. Nova kola klasine makroekonomije 4. Ekonomija ponude Kejnzijaska teorija Osniva je Don Mejnard Kejnz koji se smatra i osnivaem meunarodnog monetarnog fonda. Razlog njegovog osnivanja su duboke krize hiperprodukcije koje su uzdrmale Ameriku i Zapadnu Evropu. Na osnovu njegovog uenja je uvedne mere pod nazivom NEW DEAL (novo poslovanje) kojima su vlade SAD, Italije, Nemake i Japana uspele da smanje nezaposlenost i obezbede porast potronje. Glavno Kejnzovo delo je Opta teorija zaposlenosti,kamate i novca(1936. godine). Osnovna ideja jeste da se jedino dravnom intervencijom u skoro svim oblastima moe ouvati postojedi poredak. Takoe,javila se i ideja o meovitoj privredi u kojoj postoje i dravna i privatna svojina. Njegova teorija zaposlenosti naglaava optu nezaposlenost, jer smanjena tranja utie na smanjenje obima proizvodnje. Nivo zaposlenosti zavisi i od investicija, a iji je glavni izvor tednja. Monetarizam Javlja se 60-ih i 70-ih godina 20.veka kao antiteza Kejnzijanskoj teoriji. Osniva monetarizma je Milton Fridman, i u osnovi njihovog uenja je delovanje novca na ekonomske tokove. Osnovni stav jeste da je trite samoreguliude i uvek u ravnotei, pa su zbog toga protivnici dravne intervencije. Takoe,monetaristi se zalau za stabilnu ponudu novca koja obezbeuje stabilnost privrede. Na osnovu toga, po Fridmanovom monetarnom pravilu ponuda novca treba da raste stabilno po 4%, kao i rast outputa, da bi se izbegla pojava inflacije. Nova kola klasine makroekonomije Se razvija iz monetarizma tokom 70-ih i 80-ih godina 20.veka. Predvoena je Robertom Lukasom, Tomasom Sardentom i Eduardom Preskotom. I oni kao i monetaristi smatraju da je trite samoreguliude i protive se dravnoj intervenciji. Na osnovu toga, njihova teorija racionalnih oekivanja tvrdi da se pojedinci i firme uvek ponaaju ekonomski racionalno, te dravna intervencija nije ni potrebna. Takoe, oni smatraju da je privreda uvek na nivou pune zaposlenosti. Ekonomija ponude U centru svoje analize stavlja ponudu. Posebno se naglaava podsticanje ponude ime se postiu antiinflacioni efekti. Dakle, u uslovima inflacije, kada su novani fondovi vedi od robnih, reenje se nalazi u povedanju ponude (a ne u smanjenju tranje). To povedanje ponude se postie prevashodno smanjenjem poreza,to govori i teorija ponude koja se objanjava pomodu Laferove krive:

OBJANJENJE: Laferova kriva pokazuje odnos: 1. Poreskih stopa 2. Poreskih prihoda Kada je poreska stopa jednaka nuli,ona dravi ne obezbeuje nikakve poreske prihode. Povedanjem poreske stope povedavaju se i poreski prihodi,ali samo do take A. Nakon toga, svako povedanje poreskih stopa dovodi do smanjenja poreskih prihoda. Kada poreska stopa iznosi 100%, poreski prihodi de tada biti jednaki nuli.

10. Tehnika i drutvena strana proizvodnje; Osnovne karakteristike proizvodnje.

Ekonomija se ne bavi tehnikom stranom proizvodnje (procesima dobijanja nekog proizvoda), ved nas upoznaje samo sa

drutvenom stranom proizvodnje.

Ekonomija koja prouava drutvenu proizvodnju kao posebnu oblast drutvenog ivota ljudi bavi se:

- odnosima ljudi u proizvodnji,

- ekonomskim ciljevima

- ekonomskim metodima

Drutvena proizvodnja podrazumeva skup oblika ekonomskih aktivnosti kao to su:

1. Proizvodnja

2. Potronja

3. Raspodela

4. Razmena

Osnovne karakteristike proizvodnje su da je ona:

- nuna (jer je uslov opstanka)

- istorijska (kroz vreme stalno menja predmet proizvodnje,jer proizvodi zastarevaju i zamenjuju se novim)

- drutvena (u svoj tok ukljuuje manje ili vede grupe ljudi)

11. Oblici ekonomskih aktivnosti; Povezanost proizvodnje i potronje; Teorija o

potroakom suverenitetu; Vrste potronje; Od ega zavisi veliina i struktura line

potronje? Pojam potroakog drutva.

Proizvodnja predstavlja stvaranje materijalnih dobara i usluga radi zadovoljenja potreba ljudi.

Potronja predstvalja upotrebu materijalnih dobara i usluga radi zadovoljenja raznih potreba pojedinaca i drutva u

celini.

Sa aspekta namene, razlikujemo dve vrste potronje:

1. Proizvodna potronja - predstvalja upotrebu materijalnih dobara i usluga radi proizvodnje neke nove

upotrebne vrednosti. Deli se na:

1) Reprodukcionu potronju- potronja predmeta rada (obrtnih sredstava)

2) Investicionu potronju- potronja sredstava za rad (osnovnih sredstava)

2. Neproizvodna potronja - ona koja za rezultat ima samo troenje,a ne proizvodnju materijalnih dobara.

Deli se na:

1) Linu potronju- potronja gde se neko materijalno dobro koristi za direktno zadovoljenje neke

ovekove ivotne potrebe. Promene u linoj potronji zavise od dva faktora:

a) Realnog dohodka stanovnitva - porastom dohodka raste deo namenjen stanovanju, odedi i

kulturnim potrebama, a smanjuje se deo namenjen ishrani (Engelovi zakoni). Deo dohotka koji se ne potroni odlazi na

tednju (odloenu potronju).

b) Nivoa privredne razvijenosti - ako je privreda razvijenija veda je i lina potronja, ali je i udeo

javne potronje vedi od udela line potronje.

2) Javnu potronju- obuhvata obezbeivanje finansijskih sredstava za:

- plate radnika drutvenih slubi

- materijalna dobra i usluge ustanovama drutvenih slubi (opta potronja), kako bi mogle

normalno da rade

Potroako drutvo je drutvo koje potroae stimulie na potronju radi potronje, odnosno stvaraju se fiktivne

potrebe i vri se zamena jednih dobara drugim iako i dalje imaju upotrebnu vrednost.

12. Oblici ekonomskih aktivnosti; Odnos proizvodnje i raspodele; Naini i oblici

raspodele.

Raspodela predstavlja rasporeivanje proizvedenih materijalnih dobara i usluga izmeu pojedinaca, preduzeda i irih

drutvenih zajednica.

Raspodela moe da bude:

1. Neposredna raspodela - je raspodela u kojoj se proizvedena dobra ne kupuju, ved se dodeljuju lanovima

drutva (naturalna privreda, R-R)

2. Posredna raspodela - je raspodela u kojoj se proizvedena dobra prodaju i kupuju za novac (trina privreda,

R-N-R)

Sa aspekta oblika raspodele, razlikuju se:

1. Primarna raspodela - kod koje se uesnici u proizvodnji javljaju i kao prisvajai novostvorene vrednosti.

2. Sekundarna raspodela - kod koje se deo novostvorene vrednosti odvaja za neproizvodni deo stanovnitva.

3. Namenska raspodela - nastaje posle primarne i sekundarne raspodele. Kod ove raspodele se jedan deo

dohotka privrednih subjekata odvaja na potronju, a drugi je namenjen akumulaciji (tednji).

DOHODAK = POTRONJA + AKUMULACIJA

13. Oblici ekonomskih aktivnosti; Proizvodnja i razmena; Trampa i robni promet;

Trite: ponuda i tranja; Slobodna dobra versus ekonomska dobra.

Razmena predstavlja zamenu jednih proizvoda za druge proizvode, i uslov za njeno postojanje je podela rada.

Razmena moe biti:

1. Neposredna razmena(trampa, R-R)- gde se roba jedne upotrebne vrednosti razmenjuje za robu druge

upotrebne vrednosti.Tu je svaki kupac ujedno i prodavac.

2. Posredna razmena(prost robin promet, R-N-R)- gde se roba prodaje za novac pomodu kojeg se kasnije kupuje

drugi proizvod radi zadovoljenja neke druge potrebe.

Svaka razmena se sastoji iz dva akta:

- akta prodaje

- akta kupovine

Trite predstavlja mesto sueljavanja ponude i tranje.

Ponuda je ona koliina proizvoda koju su proizvoai spremni da prodaju po odgovarajudoj ceni.

Tranja je ona koliina proizvoda koju su potroai spremni da kupe po odgovarajudoj ceni.

Iz odnosa ponude i tranje formira se cena.

Meuzavisnost etiri osnovna oblika ekonomskih aktivnosti moe se ilustrovati na slededi nain:

Slobodna dobra su delovi prirode koje ovek moe koristiti bez rada na njihovom prilagoavanju.

Ekonomska dobra su dobra koja nastaju kao rezultat rada oveka na njihovom prilagoavanju.

14. Tri problema ekonomske organizacije: ta, kako i za koga proizvoditi? Naini

razreenja problema ekonomske organizacije.

Zbog oskudnosti i izbora prioriteta nastaju tri problema ekonomske organizacije:

1. ta proizvoditi? - svodi se na izbor proizvoda prema njihovoj nameni. Jedna vrsta je namenjena linoj

potronji dok je druga namenjena proizvodnoj potronji.

2. Kako proizvoditi? - svodi se na odreivanje onoga ko de proizvoditi (ko se bavi poljoprivredom,a ko

medicinom), kojim resursima i kojom tehnolokom metodom (da li de se struja proizvoditi pomodu nafte, hidro ili

nuklearne elektrane).

3. Za koga proizvoditi? - svodi se na odreivanje krajnjeg korisnika proizvedenih dobara.

Ovi problemi ekonomske organizacije se mogu reiti primenom jednog od etiri oblika ekonomskih sistema:

1. Trini sistem - podrazumeva postojanje slobodne konkurencije i mogudnost kretanja faktora proizvodnje iz

jedne u drugu granu proizvodnje za ijim proizvodima postoji veda tranja. Ovaj sistem pretpostavlja nepostojanje

prepreka za kretanje faktora proizvodnje i neuplitanje drave u privredu.

2. Planski (komandni) sistem- iskljuuje delovanje trita i konkurencije. Karakterie ga dominacija drave gde

dravni organi unapred odreuju proporcije proizvodnje i potronje.

3. Meoviti sistem - je sistem u kojem udeo imaju i dravna i privatna svojina. Preduzeda imaju slobodu izbora

grane proizvodnje kojom ele da se bave, dok drava svojim merama i instrumentima stimulie ili destimulie

proizvoae u donoenju takve odluke.

4. Tranzitorni sistem - predstavlja sistem koji karakterie prelaz sa planskog (komandnog) sistema na trini

sistem

Opti elementi ekonomskog sistema su:

1) Resursi

2) Privredni subjekti

3) Ekonomske aktivnosti

4) Institucije

15. Efikasnost upotrebe retkih resursa i pravinost; Proizvodna i alokativna

efikasnost.

Efikasnost se definie kao kolinik izmeu vrednosti outputa kroz vrednost inputa. (iz Osnova organizacije je E=U

V).

Postoje dva oblika efikasnosti:

1. Proizvodna efikasnost - podrazumeva postizanje odreenog obima i kvaliteta proizvoda uz to nie trokove.

2. Alokativna efikasnost - podrazumeva da se resursi rasporede i usmere na proizvodnju onih proizvoda i usluga

koje imaju tritu vrednost.

Efikasnost i pravinost su u obrnuto proporcionalnom odnosu.

16.Granica proizvodnih mogunosti drutva; Oportunitetni trokovi.

Kriva proizvodnih mogudnosti predstavlja maksimalni nivo proizvodnje jedne makroekonomije koji se moe ostvariti

raspoloivim faktorima proizvodnje i tehnikom, ako vlada puna zaposlenost.

OBJANJENJE: Pretpostavimo da makroekonomija proizvodi samo dva proizvoda, proizvod A i proizvod B.

Ako elimo da povedamo proizvodnju proizvoda A, onda moramo smanjiti proizvodnju proizvoda B, i obratno.

U taki X postoji nedovoljna iskoridenost kapaciteta i resursa, dok taka Y ukazuje na proizvodnju koja se ne moe

dostidi.

OBJANJENJE: Translacija krive proizvodnih mogudnosti udesno, iz poloajaCD u poloajEF se moe postidi povedanom

upotrebom inputa i tehnolokim inovacijama.

OBJANJENJE: Siromana zemlja (poloaj A) zbog ogranienih resursa preteno proizvodi nuna dobra.

Privrednim rastom dolazi do pomeranja krive iz poloaja A u poloaj B, kada zemlja povedava potronju i nunih i

luksuznih dobara, ali je povedanje potronje luksuznih dobara vede od povedanja potronje nunih dobara.

OBJANJENJE: Slino prethodnom sluaju, privrednim rastom dolazi do pomeranja krive iz poloaja A u poloaj B, kada

zemlja povedava i linu i javnu potronju, ali je povedanje javne potronje vede od povedanja line potronje.

Oportunitetni troak predstavlja proputenu dobit koja se mogla ostvariti alternativnom upotrebom resursa (inputa).

OBJANJENJE: U taki A se proizvodi samo proizvod Y, a u taki F samo proizvod X. Da bi se povedala proizvodnja

proizvoda X potrebno je smanjiti proizvodnju proizvoda Y, i obratno.U taki U postoji nedovoljna iskoridenost kapaciteta

i resursa, dok taka I ukazuje na proizvodnju koja se ne moe dostidi.

17. Inputi u privredi: prirodni i ljudski proizvodni faktori; Radna snaga i

stanovnitvo; Radno sposobno, aktivno i neaktivno stanovnitvo; Rad u

ekonomskom i neekonomskom smislu; Prost rad i sloen rad; Proizvodan rad i

proizvodne usluge i neproizvodan rad i neproizvodne usluge.

18. Struktura vrednosti proizvodnje; Minuli i tekui rad; Prenesena i nova vrednost.

19. Produktivnost rada; Dejstvo porasta produktivnosti rada na veliinu i strukturu

vrednosti jedinice proizvoda; Faktori koji utiu na produktivnost rada.

20. Inputi u privredi: obrtna sredstva - predmeti rada; Primarni, sekundarni i

tercijarni sektor privrede.

21. Inputi u privredi: osnovna sredstva sredstva za rad; Amortizacija i rabaenje

osnovnih sredstava.

22. Preduzetnitvo

Inputi (resursi) su robe i usluge koje preduzeda upotrebljavaju u procesu proizvodnje.

U inpute spadaju:

1. Prirodni proizvodni faktori - ine ih zemlja, energetski resursi, klima itd. Mogu se podeliti na:

1) Obnovljive

2) Neobnovljive

2. Ljudski proizvodni faktor - ine:

1) Radna snaga - predstavljaju ovekove fizike i intelektualne sposobnosti koje se mogu koristiti za proizvodnju dobara i usluga. Rad predstavlja troenje radne snage. Sa aspekta sloenosti on moe biti: a) Prost rad - rad koji ne zahteva veliku strunost i kvalifikaciju. b) Sloen rad - rad koji zahteva vedu strunost i kvalifikaciju. Sa aspekta karaktera rad moe biti: a) Proizvodan rad - rad koji za rezultat daje materijalno dobro ili proizvodnu uslugu. b) Neproizvodan rad - rad na pruanju neproizvodnih usluga, koje su namenjene iskljuivo ljudima. c) Proizvodna usluga - delatnost koja je namenjena na odravanje postojedih dobara. d) Neproizvodna usluga Sa aspekta proizvodnje materijalnih dobara rad moe biti: a) Tekudi rad (novostvorena vrednost, NV) - utroena koliina rada u procesu materijalne proizvodnje. b) Minuli rad (prenesena vrednost, PV) - utroena koliina rada za proizvodnju dobara namenjenih daljoj proizvodnji. VREDNOST PROIZVODA (VR) = TEKUDI RAD (NV) + MINULI RAD (PV)

Produktivnost rada je proizvodna mod proizvoaa da u jedinici vremena proizvede odreenu koliinu proizvoda ili obim usluga. Povedanjem produktivnosti, smanjuje se vrednost po jednici proizvoda (odnosno cena).

2) Stanovnitvo - predstavlja ukupan broj ljudi koji ivi i boravi u nekoj zemlji. Deli se na:

a) Radno sposobno stanovnitvo - od 15 do 65 godina, koje moe biti:

- Aktivno stanovnitvo - koje stvara sredstva za ivot (u proizvodnji ili van nje)

- Neaktivno stanovnitvo - koje ine nezaposleni, aci i student. Oni su izdravani deo

stanovnitva.

3. 1) Osnovna sredstva (sredstva za rad) - predstavljaju materijalna dobra koja su namenjena proizvodnji drugih

dobara. Ona postepeno prenose svoju vrednost na gotove proizvode.

Karakteristike osnovnih sredstava su:

a) Amortizacija - predstavlja postepeno smanjivanje vrednosti osnovnih sredstava i njeno prenoenje na

gotove proizvode. Fond amortizacije ine odvojena novana sredstva za nabavku novih sredstava za rad.

b) Rabadenje - predstavlja fiziko troenje ili zastarevanje osnovnih sredstava. Deli se na:

- Fiziko rabadenje - predstavlja smanjenje upotrebne vrednosti osnovnih sredstava usled

njihove fizike upotrebe u procesu proizvodnje.

- Moralno rabadenje - predstavlja zastarevanje postojedih osnovnih sredstava, zbog ega dolazi

do neopravdanosti njihovog daljeg koridenja.

2) Obrtna sredstva (predmeti rada) - su objekti na koje ovek deluje svojim radom pomodu osnovnih sredstava

(sredstva za rad), radi prilagoavanja sopstvenim potrebama.

Obrtna sredstva (predmeti rada) se mogu podeliti na:

a) Sirovine - su sredstva koja su pretrpela delovanje ljudskog rada pre nego to su ule u proces

proizvodnje.

b) Poluproizvode - su sirovine koje se ne mogu upotrebiti kao gotov proizvod, ved moraju idi u dalji

proces proizvodnje.

Sa aspekta delovanja na obrtna sredstva (predmete rada), privreda se deli na tri sektora:

a) Primarni - obuhvata aktivnosti vezane za dobijanje sirovina.

b) Sekundarni - obuhvata preradu sirovina i dobijanje gotovog, finalnog proizvoda.

c) Tercijarni - obuhvata pruanje proizvodnih i neproizvodnih usluga.

Likvidnost - predstavlja sposobnost sredstava da se to pre i uz to manje trokove konvertuju u novac, kao i

sposobnost preduzeda da na vreme izmiruje svoje obaveze.

4. Preduzetnitvo - obuhvata sve organizatorske, rukovodede, upravljake, nadzornike i usmeravajude poslove

preduzeda. Ciljevi preduzetnike funkcije su:

1) Proizvodnja novih materijalnih dobara

2) Upotreba novih metoda proizvodnje

3) Prouavanje i podsticanje potreba potroaa

4) Osnivanje novih preduzeda

5) Ispitivanje i pronalaenje novih trita

Najvaniji cilj svih funkcija preduzeda jeste ostvarenje to vedeg profita.

23. Outputi u privredi; Robna privreda; Podela rada kao uslov robne privrede;

Pojam i svojstva outputa.

Outputi (robe) su robe i usluge koje nastaju kao rezultat proizvodnog procesa, koridenjem inputa koji se troe ili

upotrebljavaju u daljoj proizvodnji.

Privreda moe imati dva oblika:

1. Naturalna privreda - u kojoj preovlauje naturalna proizvodnja

2. Robna privreda - u kojoj preovlauje robna proizvodnja.

Uslovi koji su bili potrebni da se steknu za prelazak sa naturalne na robnu proizvodnju su:

1) Podela rada

2) Viak proizvoda za razmenu

3) Nastanak private svojine

Roba predstavlja masovni proizvod ljudskog rada koji treba da zadovolji potrebu potroaa (a ne proizvoaa) i koja se

kao takva moe razmeniti na tritu.

Svojstva robe su:

1) Proizvod je ljudskog rada - roba je samo ono to je ovek proizveo.

2) Masovan je proizvod ljudskog rada - da bi proizvod bio roba mora da se proizvodi u vedim koliinama.

3) Zadovoljava neku ljudsku potrebu - da bi proizvod mogao da se razmenjuje na tritu, mora da zadovoljava

neku ljudsku potrebu.

4) Zadovoljava drutvene potrebe, a ne potrebe proizvoaa - proizvod mora imati drutvenu upotrebnu

vrednost, jer ako zadovoljava samo potrebe proizvoaa onda se radi o naturalnoj proizvodnji.

5) Iznosi se na trite - sve dok se proizvod ne proda, on nije roba.

Podela rada predstavlja raspodelu poslova izmeu pojedinaca i drutvenih grupa.

25. Pojam preduzea; Oblici preduzea; Inokosno preduzee.

Preduzede je poslovno-pravni subjekat u kome se obavlja odreena delatnost radi sticanja profita, odnosno dobiti.

Preduzeda mogu biti:

1. Proizvodna preduzeda - bave se proizvodnjom materijalnih dobara i usluga.

2. Privredna preduzeda - bave se delatnostima u proizvodnji, potronji i razmeni.

Inokosna preduzeda predstavljaju sektor male privrede, i kao njihov vlasnik javlja se pojedinac.

Vlasnik sam pribavlja osnivaki kapital, upravlja preduzedem i donosi odluke, ali je i sam neogranieno odgovoran to

znai da za poslovanje preduzeda odgovara svojom celokupnom privatnom imovinom, kao i imovinom preduzeda.

Najvedi nedostaci ovakvog preduzeda su mala specijalizacija rada, neograniena odgovornost vlasnika i ogranieni izvori

za rast i razvoj preduzeda.

26. Pojam preduzea; Oblici preduzea; Partnersko preduzee (ortako drutvo).

Ortako preduzede (partnersko) nastaje sporazumom dva i/ili vie fizikih ili pravnih lica radi obavljanja neke delatnosti.

Svi ortaci se sporazumno dogovaraju oko ueda u osnivakom kapitalu, upravljanja preduzedem i donoenja odluka

(najede vedinom glasova od ukupnog broja ortaka), kao i raspodele dobiti i snoenja gubitka koje je takoe po principu

neograniene odgovornosti (svi ortaci odgovaraju celokupnom svojojm privatnom imovinom i imovinom ortakog

preduzeda, a ako napr. 4 od 5 ortaka ne mogu da izmire svoje dugove, onda ceo dug snosi 5. ortak).

Prednosti ovog preduzeda su veda specijalizacija rada kao i vedi izvori za rast i razvoj preduzeda.

27. Akcionarska drutva; Izvori za razvoj akcionarskog drutva.

28. Upravljanje u akcionarskom drutvu; Osnovni elementi akcijskog kapitala.

29. Akcije i dividenda; Kamata i dividenda; Trina cena akcije; Posledice od razlike

izmeu kamatne i dividendne stope (osnivaka dobit).

Akcionarsko drutvo osniva najmanje dva fizika i/ili pravna lica radi obavljanja unapred odreene privredne delatnosti.

Osnivaki kapital je unapred utvren i podeljen na akcije nominalne vrednosti.

Osnivaka dobit je zarada koju ostvaju osnivai akcionarskog drutva pri emitovanju prve serije akcija (moe se

izraunati i kao razlika izmeu oekivane dividendne stope i postojede kamatne stope).

Najvii organ upravljanja akcionarskog drutva jeste skuptina akcionara u kojoj vai princip jedna akcija - jedan glas.

Pored nje, u upravljanju uestvuju i upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.

Disperzija akcija je pojava da akcionari sa 10-15% akcija mogu da imaju pravo odluivanja u akcionarskom drutvu

(kontrolni paket akcija).

Akcionari imaju ogranienu odgovornost, to znai da je odgovoran samo za onaj iznos koliko vrede njegove akcije, a

preko tog iznosa ga niko ne moe teretiti.

Akcionarsko drutvo ima potpunu odgovornost drutva, to znai da za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom.

Izvori za razvoj akcionarskog drutva (instrumenti za prikupljanje dodatnog kapitala) su:

1. Obveznice (potvrda na zajam) - su dunike HOV sa fiksnom kamatnom stopom koje izdaju kompanije ili

drava i koje za njih garantuju svojom imovinom. One predstavljaju ugovornu obavezu da se fiksna kamata u novcu

ispladuje njenim vlasnicima (donosiocima) u odreenim vremenskim intervalima do trenutka kada se otpladuje i

obavezni deo (glavnica). Vlasnik obveznice nema pravo upravljanja akcionarskim preduzedem.

2. Akcije (potvrda na kapital) - su HOV koje predstavljaju potvrdu na kapital uloen u akcionarsko drutvo.

Akcije mogu biti:

1) Obine - svojim vlasnicima obezbeuju pravo glasa.

2) Preferencijalne - svojim vlasnicima ne obezbeuju pravo glasa, ali garantuju fiksnu dividendu i

povladenu isplatu.

Dividenda predstavlja deo profita akcionarskog preduzeda koji pripada akcionarima. Ona je uvek manja od profita

akcionarskog drutva, ali je veda od kamate.

Osnovni elementi akcijskog kapitala su:

1. Nominalna vrednost akcija - vrednost akcije po kojoj se ona emituje (ispisana na samoj akciji).

Ukupna nominalna vrednost akcijskog kapitala se dobija mnoenjem broja emitovanih akcija i nominalne vrednosti

pojedinane akcije.

2. Kapitalni viak - Aija (emisiona premija) - je razlika izmeu trine i nie nominalne vrednosti akcije.

3. Zadrani profit (akumulacija) - predstavlja akumulaciju preduzeda koja slui iskljuivo za razvoj, a ne za isplatu

dividendi.

Trina vrednost akcije - je odnos dohodka akcije (dividenda) i prosene kamatne stope na pozajmljeni kapital (kamata

za obveznice).

Trina cena akcije (kapitalizovana dividenda) - je dohodak akcije (dividenda) pretvoren u kapital.

Moe se izraunati na dva naina:

Cena akcije =

Cena akcije =

Tri faktora koji utiu na trinu cenu akcija su:

1) Dividenda

2) Kamatna stopa

3) Odnos ponude i tranje na tritu HOV

Dve osnovne razlike izmeu dividende i kamate su:

1) Kamata je fiksna, a dividenda nije

2) Vlasnik kapitala kod kamate ne snosi rizik, a kod dividende postoji rizik

30. Dravna i javna preduzea.

Dravna preduzeda su preduzeda koja su u vlasnitvu drave, u celini ili u samo jednom delu preduzeda.

Dravna preduzeda mogu poslovati prema tri principa:

1. Rentabilnosti - glavni cilj je ostvariti profit.

2. Trokovni - ne moraju da ostvare profit, ved samo da pokriju trokove.

3. Socijalni - mogu da posluju sa gubicima, ali moraju da ostvaruju zacrtane socijalne ciljeve.

Javna preduzeda su preduzeda koja se bave delatnostima od posebnog drutvenog znaaja.

Kod njih je vana funkcija koju obavljaju, a ne ko je njihov vlasnik.

31. Ukupni trokovi, prihod i profit preduzea; Stopa dobiti (profitna stopa).

32. Trina cena robe; Cena kotanja i profit; Kako se izraunava profit u ceni robe?

Stopa dobiti (profitna stopa).

1) Ukupni prihod predstavlja proizvod ukupnih outputa i njihove cene.

Ukupni prihodi = Outputi * Cena (outputa)

2) Ukupni trokovi predstavljaju proizvod ukupnih inputa i njihove cene.

Ukupni trokovi = Inputi * Cena (inputa)

Trokovi mogu biti:

1. Eksplicitni trokovi - su trokovi inputa koji preduzedu prave novani izdatak (napr. zakup lokala).

2. Implicitni trokovi - su trokovi inputa koji preduzedu ne prave novani izdatak, ved troenje sopstvenih

resursa (napr. koridenje sopstvenog lokala).

Eksplicitni i implicitni trokovi zajedno ine oportunitetne trokove.

Cena kotanja proizvoda (trokovi proizvodnje) predstavljaju utroeni kapital po jedinici proizvoda. Oni se mogu smanjiti

povedanjem produktivnosti rada.

3) Profit predtsvalja razliku izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova (rashoda).

Profit = Ukupni prihodi - Ukupni trokovi

Profit moe biti:

1. Ekonomski profit - predstavlja razliku izmeu ukupnih prihoda i ukupnih oportunitetnih trokova (implicitni +

eksplicitni trokovi).

2. Raunovodstveni profit - predstavlja razliku izmeu ukupnih prihoda i ukupnih eksplicitnih trokova.

To se moe prikazati slikom:

Profitna stopa (pf) predstavlja odnos izmeu godinjeg profita (pf) i ukupnog uloenog kapitala (K).

pf =

33. Proces privatizacije preduzea.

Privatizacija predstvalja prodaju (ili besplatno davanje) dravne ili drutvene imovine privatnom sektoru.

Postoje etiri osnovna metoda privatizacije:

1. Interna - prodaja ili besplatno ustupanje akcija radnicima preduzeda koji u njemu rade ili su radili.

2. Eksterna - javna prodaja akcija u ijoj kupovini mogu uestvovati svi graani iz zemlje i inostranstva.

3. Podela akcija graanima - prodaja akcija ili besplatno ustupanje svim graanima starijim od 18 godina.

4. Formiranje holding kompanija

34. Institucionalizovani sektori privrede.

Institucionalizovani sektori privrede su:

1. Domadinstva

2. Firme

3. Drava

4. Inostranstvo

OBJANJENJE: Domadinstva pruaju firmama i dravi faktore proizvodnje koje im napladuje, a dravi pladaju poreze.

Firme pruaju domadinstvima i dravi robe i usluge koje im napladuju, a dravi pladaju poreze.

Drava prua svoje dravne usluge domadinstvima i firmama.

Drava preko firmi izvozi robe i usluge (neto izvoz) u inostranstvo za koje im ono plada.

35. Prirodno i drutveno bogatstvo; Pojam bruto domaeg proizvoda.

36. Pojam i merenje bruto domaeg proizvoda.

37. Nominalni i realni bruto domai proizvod; Deflator bruto domaeg proizvoda.

38. Pojmovi i razlikovanje bruto domaeg proizvoda i bruto drutvenog

(nacionalnog) proizvoda.

39. Ostale agregatne veliine (neto domai proizvod, neto nacionalni proizvod,

nacionalni dohodak,raspoloivi dohodak).

40. Neto ekonomsko blagostanje.

Prirodno bogatstvo su sve materije koje se nalaze u prirodi i koje ovek moe direktno da koristi.

Drutveno bogatstvo su sva materijalna dobra proizvdena od strane jednog drutva u odreenom trenutku i koja se

koriste za zadovoljenje potreba tog drutva.

Drutveno bogatstvo se deli na:

1. Zalihe - su koliine u datoj taki vremena.

2. Tokove - su koliine koje se mere u jedinici vremena.

Bruto domadi proizvod (GDP) - predstavlja ukupnu proizvodnju dobijenu radom i kapitalom koji se nalazi u jednoj

nacionalnoj ekonomiji (dravi).

Bruto drutveni (nacionalni) dohodak (GNP) - predstavlja ukupnu proizvodnju dobijenu radom i kapitalom koji se nalazi

u vlasnitvu stanovnika jedne nacionalne ekonomije.

Na primer, kada Ameriki profesor u Japanu dri predavanje, ono bi se uraunalo u Japanski GDP (jer predavanje dri u

Japanu) i Ameriki GNP (jer je iz Amerike).

Bruto domadi proizvod (GDP) se moe meriti na dva naina:

1. Metodom izdataka (trokova) - obuhvata sve trokove u jednoj privredi za godinu dana. GDP se prema ovoj

metodi rauna kao zbir:

1) Potronje (C) - robe i usluga od strane domadinstava

2) Investicije (I) - izgradnja i proizvodnja trajnih kapitalnih dobara

3) Dravna potronja (G) - dravni izdaci za kupovinu materijalnih dobara i usluga

4) Neto izvoz (X) - razlika izmeu uvoza i izvoza

GDP = C + I + G + X

2. Metodom dohodaka (zarada) - obuhvata sve dohodke u jednoj privredi. GDP se prema ovoj metodi rauna

kao zbir plata, kamata, profita, poreza i renti.

Tekude cene su trine cene po kojima se proizvodi i usluge kupuju i prodaju u toku jedne godine.

Stalne cene su cene iz one godine u kojoj je dolazilo do najmanjih promena u nivou cena.

GDP izraen preko tekudih cena je Nominalni GDP, a izraen preko stalnih cena je Realni GDP.

Deflator GDP-a je odnos izmeu nominalnog i realnog GDP-a:

Deflator GDP =

Ostale agregatne veliine su:

1. Neto domadi proizvod (NDP) - je GDP umanjen za amortizaciju kapitalnih dobara.

2. Neto drutveni (nacionalni) proizvod (NNP) - je GNP umanjen za amortizaciju kapitalnih dobara.

3. Nacionalni dohodak (NI) - je GDP umanjen za amortizaciju i posredne poreze.

4. Raspoloivi dohodak (DI) - se dobija kada se NI umanji za neposredne poreze i tednju preduzeda, a uveda za

transferna pladanja koje stanovnitvo dobija od drave . On se deli na dva dela: potronju i tednju.

To se moe prikazati slikom:

Neto ekonomsko blagostanje je ekonomska mera koja slui za korekciju nedostataka GDP-a, tako to se iskljuuju

komponente koje ne doprinose blagostanju (napr. ekologija), a dodaje komponente koje nisu ukljuene u GDP (napr.

siva ekonomija i slobodno vreme).

41. Proizvodna funkcija; Zbirna proizvodna funkcija.

Proizvodna funkcija predstavlja odnos izmeu uloenih inputa i dobijenih outputa.

Opti oblik proizvodne funkcije je:

Q = F (x1, x2, ..., xn)

gde je Q maximalna koliina proizvoda koja se moe proizvesti koridenjem faktora x1, x2, ..., xn.

42. Granina stopa tehnike supstitucije.

Supstitcija faktora proizvodnje je pojava da se jedan input moe zameniti drugim tako da zamena ne utie na outpute.

Granina supstitucija faktora proizvodnje se izraava preko krive izokvante, na kojoj se nalaze take koje daju istu

proizvodnju.

OBJANJENJE: Smanjenje kapitala (K) u taki A za AB se moe nadoknaditi povedanjem rada (L) za vrednost BC.

Slino vai i za taku D.

Na slededoj slici zakrivljenosti izokvante, faktori proizvodnje se:

1) Teko supstituiu 2) Lako supstituiu 3) Savreno supstituiu 4) Ne mogu supstituisati

43. Zakon opadajuih prinosa.

Zakon opadajudih prinosa govori o dobijanju sve manjeg outputa za svaku dodatnu jedinicu inputa.

To se moe prikazati slededom slikom:

OBJANJENJE: to vie povedavamo kapital (K), to je manji porast proizvodnje (Q).

Slino vai i za porast kapitala po broju radnika (K/L):

OBJANJENJE: Sa porastom kapitala po boju radnika (K/L) dolazi do rasta proizvodnje (Q), ali samo do take S (take

saturacije,tj. zasidenja), posle koje povedanjem kapitala po broju radnika ne dolazi do povedanja proizvodnje.

44. Ukupan, prosean i granian (marginalan) proizvod i njihova meuzavisnost.

Ukupna proizvod (Q) predstavlja ukupnu proizvodnju dobijenu na osnovu ukupnih faktora proizvodnje (kapitala K i rada

L).

Prosean proizvod (Qp) predstavlja odnos izmeu ukupnog proizvoda (Q) i ukupnih faktora proizvodnje:

Qp =

Marginalan (granian) proizvod (Qg) predstavlja odnos izmeu prirasta proizvodnje (Q) i dodajne jedinice faktora

proizvodnje(L) :

Qg =

=

Q, Qp i Qg imaju slededi odnos:

46. Ukupni, proseni i granini trokovi.

Ukupni trokovi (TC) su zbir fiksnih trokova (FC) i varijabilnih trokova (VC):

TC = FC + VC

Fiksni trokovi (FC) su trokovi koji se ne menjaju sa obimom proizvodnje.

Varijabilni trokovi (VC) su trokovi koji se menjaju sa obimom proizvodnje.

Krive ovih trokova su sledede:

Proseni fiksni trokovi (AFC) su fiksni trokovi po jedinici proizvoda:

AFC =

Proseni varijabilni trokovi (AVC) su varijabilni trokovi po jedinici proizvoda:

AVC =

i mogu imati zone:

1) Digresije

2) Proporcionalnosti

3) Progresije

Granini (marginalni) trokovi (MC) su trokovi svake dodatne jedinice proizvoda:

MC =

=

47. Odnos izmeu krive graninih, prosenih ukupnih, prosenih varijabilnih i

prosenih fiksnih trokova po jedinici proizvoda; Prelomna taka i taka zatvaranja.

OBJANJENJE: Taka M je taka u kojoj je AFC = AVC.

Taka C je prelomna taka gde je MC = ATC, to znai da preduzede u njoj pokriva trokove poslovanja.

Taka C1 taka zatvaranja gde je MC = AVC, to znai da preduzede u njoj pokriva varijabilne trokove.

48. Granini troak i granini prihod.

Granini prihod (MR) predstavlja promenu ukupnog prihoda (TR) za svaku dodatnu jedinicu proizvoda:

MR =

=

Odnos granini trokovi (MC) i granini prihod (MR) prikazan je na slededoj slici:

OBJANJENJE: Maksimalizacija profita se ostvaruje u taki E, gde je MR = MC.

U oblasti gde je MR > MC, povedanje proizvodnje vodi povedanju profita.

U oblasti gde je MR < MC, povedanje proizvodnje vodi smanjenju profita.

49. Tranja: definicija i vrste tranje; Obim i struktura tranje.

50. Skala i kriva tranje; Trina tranja; Opti zakon tranje; Translacija krive

tranje.

51. Cenovna elastinost tranje; Direktna i unakrsna elastinost tranje; Gifenov i

Veblenov efekat.

52. Dohodovna elastinost tranje; Engelovi zakoni; Koeficijent meuzavisnosti

cena.

Tranja je ona koliina proizvoda koju su potroai spremni da kupe po odgovarajudoj ceni.

Najbitnije vrste tranje su:

1. Plateno sposobna tranja - je koliina proizvoda koju potroai potencijalno mogu da kupe po datim cenama.

2. Efektivna tranja - je koliina proizvoda koju de potroai stvarno traiti i kupiti u datom vremenu.

Faktori koji deluju na obim i strukturu tranje su:

1. Sistem potreba

2. Dohodak

3. Cene

Meusobni odnos cene i tranje moe se izraziti:

1. Tabelarno (skala tranje) - pokazuje koliine proizvoda (Q) koje su kupci spremni da kupe po razliitim

cenama (p), i da su te dve veliine obrnuto proporcionalne.

2. Grafiki u koordinatnom sistemu (kriva tranje) - koja se crta na osnovu skale tranje:

3. Putem algebarske funkcije

Trina tranja predstavlja zbir svih individualnih tranji za nekim proizvodom ili uslugom.

Opti zakoni tranje su slededi:

1. Kurno-Maralov: tranja robe x zavisi od cene te robe: Tx = f (px)

2. Valrasov: tranja jedne robe zavisi od cene svih ostalih roba: T = f (p1, p2,,pn)

3. Hiks-Alenov: tranja jedne robe zavisi od cene ostalih roba i dohodka: T = f (p1, p2,,pn, D)

4. Mur-ulcov: tranja jedne robe zavisi od cene ostalih roba,dohodka i vremena: T = f (p1, p2,,pn, D, t)

Cenovna elastinost tranje moe biti:

1. Direktna - pokazuje kako promena cena datog proizvoda utie na promenu tranja za tim proizvodom.

2. Unakrsna - pokazuje kako promena cena drugog proizvoda utie na promenu tranja za datim proizvodom.

Koeficijent direktne elastinosti tranje glasi:

Edx =

gde je:

- Qdx - promena u tranoj koliini robe x

- Qdx - poetna koliina traene robe x

- pdx - promena u trinoj ceni robe x

- pdx - trina cena robe x

U zavisnosti od vrednosti ovog koeficijenta razlikujemo sledede oblike elastinosti tranje:

1) Savreno elastina tranja (Edx = ) - cene se ne menja,a tranja raste ili opada.

2) Elastina tranja (Edx > 1) - manja promena cene dovodi do vedih promena tranje.

3) Jedinina (unitarna) elastinost (Edx = 1) - promena cene i promena traje su obrnuto proporcionalne.

4) Neelastina tranja (Edx < 1) - sa vedim promenama cene dolazi do manjih promena tranje.

5) Savreno neelastina tranja (Edx = 0) - promene cene ne utiu na promenu tranje.

Kod direktne elastinosti poznata su dva efekta:

1. Gifenov efekat - kada porastom cene nunih dobara dolazi i do porasta njihove tranje.

2. Veblenov efekat - kada opadanjem cene luksuznih dobara dolazi do pada njihove tranje.

Koeficijent unakrsne elastinosti tranje glasi:

Edx/y =

gde je:

- Qdx - promena u tranoj koliini robe x

- Qdx - poetna koliina traene robe x

- pdy - promena u trinoj ceni robe y

- pdy - trina cena robe y

U zavisnosti od vrednosti ovog koeficijenta razlikujemo sledede robe:

1) Robe supstituti (Edx/y > 0)- su razliite robe koje zadovoljavaju istu potrebu (napr. margarin i puter)

2) (Edx/y = 0) cena robe y ne utie na tranju robe x

3) Komplementarni proizvodi (Edx/y < 0) - su robe koje se ne mogu koristiti jedna bez druge (napr. auto i benzin)

Koeficijent dohodovne elastinosti tranje glasi:

Edx/D =

gde je:

- Qdx - promena u tranoj koliini robe x

- Qdx - poetna koliina traene robe x

- D - promena dohotka

- D - dohodak

U zavisnosti od vrednosti ovog koeficijenta razlikujemo slededa dobra:

1) Superiorna dobra (Edx/D > 0)- porastom dohodka dolazi do porasta tranje za robom x, i obratno

2) (Edx/D = 0) promena dohodka ne utie na tranju za robom x

3) Inferiorna dobra (Edx/D < 0) - porastom dohodka dolazi do pada tranje za robom x, i obratno

Engelovi zakoni govore o uticaju dohodka na strukturu tranje, i ima ih etiri:

1. Prvi Engelov zakon - to je vedi dohodak, to je manji udeo namenjen ishrani, i obratno

2. Drugi Engelov zakon - udeo namenjen ishrani je isti bez obzira na visinu dohodka

3. Tredi Engelov zakon - udeo namenjen stanovanju, ogrevu i osvetljenju je isti bez obzira na visinu dohodka

4. etvrti Engelov zakon - to je vedi dohodak, to je vedi udeo namenjen higijeni,kulturi,sportu,putovanjima i sl.

Vai i obratno.

Engelova kriva (str. 165) se crta za normalna dobra kod kojih porastom dohodka dolazi do porasta tranje (uz ostale

nepromenjene faktore).

OBJANJENJE: Engelova kriva se moe objasniti na primeru margarina. Visina dohodka nD1 je fiksna.

Pri ceni margarina p1 moe se kupiti odreena koliina pri kojoj se formira Engelova kriva E1.

Ako cena margarina p1 opadne na p2 , moe se kupiti veda koliina margarina pri kojoj se Engelova kriva E1 pomera u

poloaj E2.

Slino se deava i sa E3.

Koeficijent meuzavisnosti cena glasi:

Epy/px =

gde je:

- py - promena u trinoj ceni robe x

- py - trina cena robe y

- px - promena u trinoj ceni robe y

- px - trina cena robe y

U zavisnosti od vrednosti ovog koeficijenta razlikujemo sledede robe:

1) Robe supstituti (Epy/px > 0)- porast cene robe x dovodi do porasta cene robe y

2) (Epy/px) cena robe x ne utie na cenu robe y

3) Komplementarni proizvodi (Epy/px < 0) - porast cene robe x dovodi do pada cene robe y

53. Ponuda: definicija i vrste ponude; Skala, kriva i funkcija ponude; Trina

ponuda; Translacija krive ponude.

54. Elastinost ponude; Vremenska dimenzija elastinosti ponude.

Ponuda je ona koliina proizvoda koju su proizvoai spremni da prodaju po odgovarajudoj ceni.

Meusobni odnos cene i ponude moe se izraziti:

1. Tabelarno (skala ponude) - pokazuje koliine proizvoda (Q) koje su prodavci spremni da iznesu na trite po

razliitim cenama (p), i da su te dve veliine direktno proporcionalne.

2. Grafiki u koordinatnom sistemu (kriva ponude) - koja se crta na osnovu skale ponude:

3. Putem algebarske funkcije - obim ponude robe x zavisi od cene tog proizvoda (Kurnoov zakon): Sx = f(px)

Koeficijent elastinosti ponude glasi:

Esx =

gde je:

- Qsx - promena u ponuenoj koliini robe x

- Qsx - poetna koliina ponuene robe x

- px - promena u trinoj ceni robe x

- px - trina cena robe x

U zavisnosti od vrednosti ovog koeficijenta razlikujemo sledede oblike elastinosti ponude:

1) Savreno elastina ponuda (Esx = ) - cene se ne menja,a ponuda raste ili opada.

2) Elastina ponuda (Esx > 1) - manja promena cene dovodi do vedih promena ponude.

3) Jedinina (unitarna) elastinost (Esx = 1) - promena cene i promena ponude su direktno proporcionalne.

4) Neelastina ponuda (Esx < 1) - sa vedim promenama cene dolazi do manjih promena ponude.

5) Savreno neelastina ponuda (Esx = 0) - promene cene ne utiu na promenu ponude.

U vremenskoj dimenziji ponude razlikuju se tri vremenska perioda u kojima se moe uspostaviti ravnotea:

1. Trenutni - ako doe do promene cene, ponuda nede modi da se promeni jer je u trenutnom roku fiksna.

2. Kratki - postoji delimina mogudnost prilagoavanja promeni cene, i to samo u okviru proizvodnih kapaciteta.

3. Dugi - proizvoa moe da se u potpunosti prilagodi promeni cene.