Lokalni Plan Upravljanja Otpadom Za Teritoriju Grada Subotice Do 2020 Godine

8/11/2019 Lokalni Plan Upravljanja Otpadom Za Teritoriju Grada Subotice Do 2020 Godine

1/31

Subotica, 2011.

LOKALNI PLAN UPRAVLJANJA

OTPADOM ZA TERITORIJU

GRADA SUBOTICE

DO 2020. GODINE


2/31

Lokalni plan upravljanja otpadom za teritoriju Grada Subotice do 2020. godine

Lokalni plana upravljanja otpadom izradila je

Sluba za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj na osnovu podataka

dostavljenih od operatera,proizvoaa i vlasnika otpada za teritoriju grada

Subotica.


3/31


Sadraj:

Uvodna razmatranja ............................................................................................................... 1Postojea zakonska regulativa ............................................................................................... 4

(1) Oekivane vrste, koliine i poreklo ukupnog otpada ....................................................... 5(2) Oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e biti iskorien ili odloen u okviruteritorije obuhvaene Planom ................................................................................................ 6(3) Oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e se prihvatiti iz drugih jedinica lokalnesamouprave ............................................................................................................................ 7(4) Upravljanje posebnim tokovima otpada i otpada koji nije u nadlenosti lokalnesamouprave ............................................................................................................................ 8(5) Ciljevi koje treba ostvariti u pogledu ponovne upotrebe i reciklae otpada u oblasti kojaje obuhvacena Planom ......................................................................................................... 11

(6) Program sakupljanja otpada iz domainstva .................................................................. 13(7) Sakupljanje opasnog otpada iz domainstva.................................................................. 14(8) Sakupljanje komercijalnog otpada ................................................................................. 14(9) Upravljanje industrijskim otpadom................................................................................ 15(10) Ponovna upotreba i reciklaa komponenata komunalnog otpada ................................ 15(11) Program smanjenja koliina biorazgradivog i ambalanog otpada u komunalnomotpadu................................................................................................................................... 17(12) Program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom .............................................. 19(13) Lokacija postrojenja za sakupljanje otpada, tretman i odlaganje otpada, ukljuujuipodatke o urbanistiko-tehnikim uslovima ........................................................................ 20(14) Otpad koji nastaje u vanrednim situacijama ................................................................ 21

(15) Mere sanacije neureenih deponija .............................................................................. 22(16) Nadzor i praenje planiranih aktivnosti i mera ............................................................ 23(17) Procena trokova i izvori finansiranja za planirane aktivnosti..................................... 23(18) Rokovi izvrenja planiranih mera i aktivnosti.............................................................. 27(19) Zakljuak ...................................................................................................................... 28


4/31


1

Uvodna razmatranja

Zakonom o upravljanju otpadom (Slubeni glasnik RS broj 36/09 i 88/10) (udaljem tekstu: Zakon) propisana je obaveza jedinici lokalne samouprave da donosi Lokalniplan upravljanja otpadom u skladu sa Strategijom upravljanja otpadom za period 20102019 (Slubeni glasnik RS br. 29/2010) u daljem tekstu: (Strategija).

Lokalni plan upravljanja otpadom za teritoriju grada Subotice do 2020. godine (udaljem tekstu: Plan) predstavlja osnovni dokument kojim se definiu srednjoroni ciljevi iuslovi za racionalno i odrivo upravljanje otpadom kroz: preispitivanje postojeeg nainasakupljanja, odnoenje i odlaganje komunalnog otpada na teritoriji grada, uvoenje sistemarazvrstavanja i ponovne upotrebe otpada, obezbeivanje adekvatnog naina zbrinjavanjaotpada i dr.

Jedinica lokalne samouprave: pored obaveze donoenja Plana upravljanja otpadomima obavezu da ureuje, obezbeuje, organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim,odnosno inertnim i neopasnim otpadom na svojoj teritoriji, naplatu usluga u oblastiupravljanja otpadom i drugo.

Planom upravljanja otpadom obezbeuje se dostizanje ciljeva Strategije kroz:

kvalitetniju organizaciju sakupljanja, odnoenje i odlaganja komunalnog vrstogotpada na bezbedan nain (u daljem tekstu: komunalni otpad),

uspostavljanje sistema reciklae i ponovne upotrebe komponenata iz komunalnogotpada,

obezbeivanje infrastrukture za upravljanje komunalnim otpadom, kao iopremanje centara za sakupljanje kabastog i drugog otpada,

osiguranje stabilnih finansijskih resursa, razvijanje javne svesti na svim nivoima drutva o problematici otpada i dr.

Principi upravljanja otpadom zajedniki svim procesima planiranja otpada su:

Princip prevencije kojim se putem smanjenja proizvedenih koliina otpadaobezbeuje zatita i ouvanje prirodnih resursa.

Ovaj princip podrazumeva proizvodnju i potronju u kojoj je u svakoj faziproizvodnje dobara i usluga ukljuena ekoloka, materijalna i energetska efikasnost od

dizajniranja, proizvodnje, upotrebe, reciklae i odlaganja.U proizvodnji roba i usluga previe se koriste materijali, a obim reciklae je

neznatan to iscrpljuje prirodne resurse i poveava trokove odlaganja otpada.

Princip predostronosti obezbeuje smanjenje uticaja otpada na zdravlje ljudi iivotnu sredinu, kao i smanjenje koliina opasnih supstanci u otpadu. Prema ovom principusvaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena tako da prouzrokuje najmanji mogui rizikpo ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, da smanji optereenje prostora, potronju sirovina ienergije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi.


5/31


2

Princip zagaiva plaa obezbeuje da proizvoai otpada i zagaivaiivotne sredine snose trokove i odgovornost za svoje postupke; i

Princip blizine obezeuje mreu postrojenja, adekvatne infrastrukture za tretmani odlaganje otpada zasnovanog na principu blizine i brige o sopstvenom otpadu.

Geografski poloaj

Podsetimo, Subotica je najseverniji grad Srbije, koji se nalazi na 10 kilometara odsrpsko-maarske granice. Severno od grada, na peanom tlu, nalaze se plodni vonjaci ivinogradi, a na jugu je zemlja crnica na ijim se oranicama gaje razliite poljoprivrednekulture. Grad Subotica obuhvata 19 naseljenih mesta, a prostire se na 1.008 kvadratnihkilometara.

Slika br. 1 Teritorija obuhvata 19 naseljenih mesta

Stanovnitvo

Broj stanovnika po naseljenim mestima iskazan na osnovu podataka o popisu

stanovnitva iz 2002. godine (u daljem tekstu: popis) je 148.401 stanovnik, odega 67,7%ivi u naseljenom mestu Subotica , a u preostalih 18 naseljenih mesta je 33,2% stanovnika

(podaci Republikog Zavoda za statistiku Odeljenje u Subotici)Teritorija Grada pripada usluno-industrijskom tipu. Naseljena mesta Subotica i

Pali su centri usluno-industrijskog tipa, a stanovnitvo ostalih naseljenih mesta obavljazanimanja u agrarno-industrijskim delatnostima.. Meutim, i u okviru njih postoji odreenaizdiferenciranost. isto agrarnom tipu naselja pripadaju urin i upljak; agrarno-industrijski karakter imaju Baki vinogradi, Bikovo, Vinjevac, Gornji Tavankut, DonjiTavankut, Ljutovo, Mala Bosna, Miievo, Stari ednik, Hajdukovo i antavir; agrarno-usluna naselja su Bako Duanovo i Kelebija. Industrijskih naselja na teritoriji gradanema, Bajmok je industrijsko-agrarno, a Novi ednik je industrijsko-usluno naselje.


6/31


3

Iskazani podaci su preuzeti iz Prostornog plana grada Subotice, april 2008. godine.

Klimatske karakteristike sa meteorolokim pokazateljima

Teritorija Subotice spada u klimatsku zonu sa umereno kontinentalnom klimom, saizrazito toplim letima i vrlo hladnim zimama uz malu godinju koliinu taloga. Od vetrovakoji dopiru do ovih podruja najei su severni hladni i zapadni vlani vetrovi.Dominantan pravac duvanja vetra je severozapad-jugoistok (NW-SE).

Slika br. 2 Rua vetrova

Podaci o klimatskim karakteristikama dati su na osnovu tridesetogodinjih srednjihvrednosti analiziranih podataka sa meteoroloke stanice na Paliu.

Meseci

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

God

- 0,5 1,4 4,7 11,3 16,2 19,3 21,0 20,6 17,1 11,7 5,6 1,6 10,8

Tabela br. 1Pregled srednjih vrednosti mesenih i godinjih temperatura u C


7/31


4

U toku godine postoje dva vlana i dva suna perioda. Najvie padavina se moeoekivati krajem prolea i poetkom leta (maj-jul). Sporedni maksimum nastaje u drugojpolovini jeseni. Najsuniji period javlja se poetkom godine, a drugi suni period nastaje naprelazu leta u jesen, odnosno u septembru.

Tabela br. 2Srednje mesene i srednje godinje visine padavina u mm

Broj dana sa

padavinama (>0,1 mm) 127



kiom 115

sunanih dana 22

gradom 1

snegom 32

grmljavinom 35

Tabela br. 3 Prosean broj dana sa padavinama, kiom, snegom, grmljavinom godinje

N NE E SE S SW W NW

estina 97,13 117,48 56,42 111,93 65,67 97,13 92,50 161,88

Jaina 2,0 1,8 1,6 2,1 1,8 1,9 1,9 2,1

Tabela br. 4Kretanje srednje uestalosti vetrova i tihog vremena u %0i srednje jaine

vetrova u Boforima

Postojea zakonska regulativa

tpad je prema Zakonu svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje, namerava ilimora da odbaci. Vrste otpada su:

komunalni otpad (otpad iz domainstva), komercijalni otpad, industrijski otpad.

Mes. J F M A M J J A S O N D God

Pali 35,6 31,3 33,7 42,7 55 73,9 56,7 54 36,4 27,7 46,3 46,0 539,3


8/31


9/31


6

3. iz seoske zone stanovanja,etiri puta godinje: prolee, leto, jesen i zima. Primenom ove metodologije odredie sesledee frakcije komunalnog otpada:

Organski (batenski i ostali biorazgradivi otpad) Papir Staklo

Karton Kompozitni materijali Metal (Al-ambalaa, Al-konzerve) Plastika (ambalana, kese i tvrda plastika) Tekstil Koa Pelene Fini elementi.Nadleno preduzee e do kraja 2011. godine na osnovu navedenog Pravilnika

odrediti i masu odloenog komunalnog otpada. Metodologijom iz Pravilnika predvieno je

u periodu od 7.dana u toku nedeljeetiri puta godinje i to u februaru,maju,avgustu inovembru mesecu izmeriti koliine otpada ( merenje praznog autosmeara, merenje punog

autosmeara i evidentiranje neto teine po turama)

(2) Oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e biti iskorien

ili odloen u okviru teritorije obuhvaene Planom

U postupku utvrivanja sastava i procene koliine otpada u cilju definisanjastrategije upravljanja sekundarnim sirovinama u sklopu odrivog razvoja Republike Srbije,

Fakultet tehnikih nauka iz Novog Sada za teritoriju Severnobakog okruga obradio jepodatke prema kojima je Subotica sa 148.401 stanovnika u 2009. proizvela 61.402 tonekomunalnog otpada. Prema projekciji iz istih izvora u 2020. godini predvia se 87.190 tonaotpada iz domainstva.

JKP istoa i zelenilo je tokom 2009. odloilo 50.000 tona otpada na deponiju, atrea lica dopremila su 5.500 m3komunalnog otpada i 12.000 m3graevinskog otpada.

Analizom rezultata sastava otpada po frakcijama i razmatranjemopcija upravljanjaotpadom koje e obezbediti smanjenje nastajanja otpada najefikasnijim metodama zaivotnu sredinu, bie predloeno preispitivanje postojeih akata i donoenje novih odluka upravcu postizanja iskorienja korisnih komponenata otpada i smanjenja koliina otpadakoji se odlae na deponije.

U vezi sa tim je i Uredba o odlaganju otpada na deponije (Sl. glasnik RS br.92/10) kojom se pored ostalog propisuju i vrste otpada ije je odlaganje na deponijizabranjeno, koliine biorazgradivog otpada koje se mogu odloiti, kriterijumi i procedureza prihvatanje ili neprihvatanje, odnosno odlaganje otpada na deponiju, a ija je primenaobavezna od 2012.

Za preciznije odreivanje vrsta otpada koji se moe iskoristiti na teritoriji grada je ianaliza sadraja kabastog otpada. To je otpad koji nastaje u domainstvima i stambenim iposlovnim zgradama, a razlikuje se od kunog komunalnog otpada. Sadri delove starognametaja, odbaene aparate iz domainstava, odbaena vozila, delove sanitarne opreme idruge sline odbaene predmete i materijale. Organizovan odvoz kabastog otpada se odvija


10/31


7

u saradnji sa mesnim zajednicama i udruenjima graana, aprikupljanjem ovakvog otpadaspreava se stvaranje divljih deponija.

Kabasti otpad se odlae u kontejnere, koji se postavljaju i prazne prema programuakcije (Proleno-Jesenje ienje i ureenje grada Subotica) koji sainjava JKP istoai zelenilo i JP Direkcija za izgradnju grada Subotica na osnovu viegodinjeg iskustva.

Tokom akcije u prolee i u jesen sakupljeni kabasti otpad odlae se u kontejnere od

5m3

, transportuje se autopodizaem, traktorima, kamionima a sadraj zavrava na deponijibez razvrstavanja i selektiranja .Tokom 2009. godine sakupljeno je oko 12.500 m 3otpada, atokom 2010. godine oko 9.000 m3. Procenjene koliine kabastog otpada u ukupnojprikupljenoj koliini otpada iznose od 12-15%.

Na postojeoj deponiji planiran je prostor zaodlaganje kabastog otpada, za ije jepostupanje nadlena jedinica lokalne samouprave.

(3) Oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e se prihvatiti iz

drugih jedinica lokalne samouprave

U toku izrade ovog Plana imamo saznanja samo o medicinskom infektivnom otpaduprikupljenom iz drugih lokalnih samouprava.

Na teritoriji grada Subotice unutar Opte bolnice tretira se infektivni otpad iz samebolnice, otpad iz ambulanti i domova zdravlja sa podruja Subotice, Bake Topole i MalogIoa. Tretiranje otpada podrazumeva sterilizaciju, pretvaranje infektivnog medicinskogotpada u neopasan koji se tek nakon tretmana (termike obrade) odvozi i odlae na gradskudeponiju. Podaci o drugim vrstama i koliinama medicinskog otpada iz Bake Topole iMalog Ioa nisu poznati, kao ni saznanja o koliinama i poreklu medicinskog otpada kojie se prihvatiti iz drugih jedinica lokalne samouprave.


11/31


8

(4) Upravljanje posebnim tokovima otpada i otpada koji nije u

nadlenosti lokalne samouprave

Posebni tokovi otpada prema Zakonu jesu kretanja otpada od mesta nastajanja,preko sakupljanja, transporta i tretmana do mesta odlaganja. Posebnim tokovima otpadapripadaju:

istroene baterije i akumulatori, otpadna ulja, otpadne gume, elektrini i elektronski otpad, otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu, polihlorovani bifenili (PCB) i otpad od PCB, otpad kontaminiran dugotrajnim organskim zagaujuim materijama (POPs), otpad koji sadri azbest,

otpadna vozila, otpad iz proizvodnje titan-dioksida, ambalani otpad.

Organizovanog i ureenog sistema upravljanja posebnim tokovima otpada nateritoriji grada Subotica nema. U proteklom periodu postojale su pojedinane inicijative iakcije namenjene edukaciji stanovnitva o kvalitetnom upravljanju otpadom.

Prema odredbama Strategije kroz regionalne i lokalne planove trebalo bi obezbeditiformiranje i promovisanje centara za odvojeno sakupljanje otpada koji se moereciklirati,gde bi graani mogli sami da ga donose. Opremanje ovih centara u nadlenosti jelokalne samouprave koja pored ove obaveze treba da obezbedi razvrstavanje otpada u

samim domainstvima.Podaci o prikupljenim akumulatorima na teritoriji grada nisu poznati izraivaima

Plana, a koliina otpadnih baterija sakupljenih u osnovnim kolama kroz projekat nevladineorganizacije Udruenje graana ECO-frends, tokom 2009. godine je 100kg. Postupanjesa istroenim baterijama i akumulatorima obavljae ovlaeni operateri u skladu saPravilnikom o nainu i postupku upravljanja istroenim baterijama i akumulatorima(Slubeni glasnik RS broj 86/2010).

Otpadna ulja, mineralna ili sintetika, prema Zakonu su sva ulja ili mazivaneupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena. Zakonom su definisaneobaveze proizvoaa i vlasnika otpadnih ulja koji su duni da predaju neupotrebljiva uljana mesto sakupljanja, do predaje na tretman ovlaenom operateru. Tokom izrade ovog

Plana izraivaima nisu bili dostupni podaci o koliinama ovih ulja na teritoriji grada.Otpadna jestiva ulja su, prema odredbama Zakona, ulja nastala obavljanjem

delatnosti u ugostiteljskim i turistikim objektima u industriji, trgovini i drugim slinimdelatnostima u kojima se priprema vie od 50 obroka dnevno. Ova otpadna jestiva uljatreba da se sakupe radi prerade i dobijanja biogoriva. Radi procene koliine otpadnihjestivih ulja Sluba gradske uprave organizovala je prikupljanje podataka iz ugostiteljskihobjekata tokom 2009. godine. Rezultati sprovedenog ispitivanja pokazuju da se nagodinjem nivou na teritoriji Grada Subotice moe sakupiti 26.000 litara otpadnog ulja.


12/31


9

Otpadna, odnosno neupotrebljiva motorna vozilasu motorna vozila ili delovi vozilakoji su otpad i koji vlasnik eli da odloi. Otpadna vozila se u skladu sa odredbama Zakonapredaju ovlaenim operaterima, a lokalna samouprava duna je da obezbedi sakupljanjeotpadih vozila nepoznatih vlasnika sa javnih povrina, preko upravljaa optinskih putevaili drugog subjekta kome se ovi poslovi poveravaju.

Otpadne gumesu prema odredbama Zakona u kategoriji posebnih tokova otpada i

obuhvataju gume za tokove od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona,motocikala...) poljoprivrednih i graevinskih maina, prikolica, vunih maina... nakonzavretka ivotnog ciklusa.

U 2008. godini na teritoriji Policijske uprave u Subotici registrovano je: 39.881 putniko vozilo

3.672 teretna vozila

158 autobusa.

U 2009. godini na teritoriji Policijske uprave u Subotici registrovano je: 40.760 putnikih vozila

3.572 teretna vozila

149 autobusa.

Uzimajui u obzir trajnost guma (letnjih i zimskih) kao i odredbe Pravilnika onainu i postupku upravljanja otpadnim gumama (Slubeni glasnik RS, broj 104/2009),jasno je da e broj istroenih guma u narednom periodu biti znaajan. Sakupljanje,transport, tretman ili odlaganje otpadnih guma vri ovlaeni operater. U postupku obrade,otpadne gume je potrebno podvrgnuti tretmanu, gde reciklaa ima prioritet u odnosu naspaljivanje koje predstavlja tretman korien u energetske svrhe.

Prema hijerarhiji upravljanja gumama navedenim u Strategiji, reciklaa guma uodnosu na korienje guma u energetske svrhe je tokom 2010. godine planirana u odnosu70:30, u procentima, a ve2011. godine taj se odnos poveava na 80:20, u procentima ,ukorist reciklae.

Elektrini i elektronski otpadsu elektrina i elektronska otpadna oprema i ureaji,

kao i sklopovi i sastavni delovi koji nastaju u industriji. Ova vrsta otpada su u najveojmeri aparati iz domainstva (televizori, friideri, zamrzivai, raunari, kasetofoni...).Tretman ovog otpada se vri manuelnim rastavljanjem i odvajanjem zasebnih vrsta otpada.

Na osnovu podataka iz Strategije na nivou Republike Srbije procenjeno je dagodinje nastaje oko 30.000t ovog otpada, a da se na smetlitima prema istim izvorimanalazi 40.000t otpada, dok podataka za grad nema. U centru za sakupljanje obezbeen jeprostor za ove namene.

Ambalaa je proizvod napravljen od materijala razliitih svojstava, koji slui zasmetaj, uvanje robe i zatitu njene sadrine a ukljuuje i predmete koji se koriste kaosredstva za pakovanje, umotavanje i pripremu za otpremanje.

Ambalaa moe biti:

primarna, kao najmanja jedinica u kojoj se proizvod prodaje konanom kupcu, sekundarna, koja sadri vie proizvoda u primarnoj ambalai sa namenom da seomogui grupisanje radi snabdevanja prodajnog mesta, tercijarna /transportna, namenjena za bezbedan transport i rukovanje.Ambalani otpad je svaka ambalaa ili ambalani materijal koji ne moe da se

koristi u prvobitne svrhe, pa razlikujemo komunalni ambalani otpad i ambalani otpadkoji nije komunalni.

Reavanje problema komunalnog ambalanog otpada kao otpada od primarne isekundarne ambalae koji nastaje u domainstvu ili industriji, zanatskim i uslunimdelatnostima, moe da se uredi kroz sistem sakupljanja koje na nivou lokalne samouprave


13/31


14/31


11

duna je da u postupku upravljanja otpadom ivotinjskog porekla na svojoj teritorijiorganizuje pored ostalog transport ili organizovanje transporta leeva ivotinja sa javnihpovrina do objekta za sakupljanje, preradu ili unitavanje.

Na teritoriji grada u samom naselju Subotica kao i u naseljenim mestima antavir iBajmok nalaze se stona groblja na kojima se odlau leevi sakupljeni na javnimpovrinama. Gradska uprava je tokom prethodnih godina vodei brigu o uklanjanju leeva

sa javnih povrina obezbeivala finansijska sredstva za izgradnju po jednog bunara-jamesvake godine na lokacijama u gore navedenim naseljima. Iz dokumentacije o tehnikimkarakteristikama jame-grobnice moe se konstatovati da je ukupan godinji kapacitetprihvata leeva u jame sa javnih povrina teritorije grada oko 120m3(3x40m3)...

(5) Ciljevi koje treba ostvariti u pogledu ponovne upotrebe i

reciklae otpada u oblasti koja je obuhvacena Planom

U narednom periodu potrebno je:1. u vezi sa kunim otpadompreispitati postojeu Odluku o odravanju istoe(Sl. list Optine Subotica br. 12/2006; u daljem tekstu: Odluka) sa aspekta upravljanjaposebno sakupljenih korisnih komponenata ambalanog otpada, kako bi se doprinelopoveanju sakupljene koliine komponenata otpada prema dinamici iz Uredbe outvrivanju plana smanjenja ambalanog otpada za period 2010-2014. godine.

Prema ovoj Uredbi uvode se opti ciljevi kojima se postepeno do 2014. godinepoveava koliina povratnog korisnog otpada i njihov udeo u postupku reciklae.Specifinim ciljevima iz iste Uredbe definiu se i vrste korisnih materijala koje je upropisanom procentu do 2014. godine potrebno ostvariti na nivou Republike Srbije.

Koliina prikupljenog korisnog otpada iz postavljenih kontejnera obezbeenih uakciji Oistimo Srbiju za period od 4 meseca je: 58,6 t plastike (26 t PET-a i 32,6 t ostaleplastike) i 27,8 t papira ukazuju na pozitivan stav u prihvatanju odvojenog sakupljanjakorisnih komponenata otpada podobnih za reciklau.

Na osnovu podataka dobijenih od JKP istoa i zelenilo prikupljeni ambalaniotpad (papir/karton, plastina ambalaa) za period avgust-novembar 2010. godine iznosi225 tona. Struna sluba gradske uprave je izvrila procenu prema kojoj od ukupnogprikupljenog ambalanog otpada na nivou Republike (koji je procenjen na 334.500tona/godinje) Subotica sa oko 680 tona/godinje ambalanog otpada ini 0,2 % ukupnogotpada.

Ovde treba napomenuti da u raun nije uvrtena koliina ambalanog otpadasakupljena od strane ovlaenih operatera.

Opti ciljevi

2010 2011 2012 2013 2014

Ponovno

iskorienje

[%] 5,0 10,0 16,0 23,0 30,0

Reciklaa [%] 4,0 8,0 13,0 19,0 25,0


15/31


12

Specifini ciljevi za reciklau

2010 2011 2012 2013 2014

Papir/karton [%] 0,0 0,0 14,0 23,0 28,0Plastika [%] 0,0 0,0 7,5 9,0 10,5

Staklo [%] 0,0 0,0 7,0 10,0 15,0Metal [%] 0,0 0,0 9,5 13,5 18,5Drvo [%] 0,0 0,0 2,0 4,5 7,0

Tabela br. 6Opti i specifini ciljevi za reciklau ambalanog otpada po Uredbi

2. u vezi sa smanjenjem udela biorazgradivog otpada u odloenom komunalnomotpadu da se donesu akta kojima e shodno odredbama lana 10 Uredbe o odlaganju otpadana deponije obezbediti u periodu od 2012. do 2016. godine smanjenje koliinebiorazgradivog komunalnog otpada za najmanje 25% od ukupne koliine (po teini)

biorazgradivog komunalnog otpada.Oslanjajui se na Strategiju i odriv razvoj u urbanim sredinama Subotica je putemKompost tima zapoela i razvila aktivnosti samostalnog kompostiranja - u svomdvoritu.Podran od strane lokalne samuprave, Kompost tim je kroz projekat Subotica zna ta jekompostiranje ukazao na potrebu preduzimanja akcija u delu reciklanih aktivnosti,upoznavanja sa vrstama otpada, naroito otpada iz domainstva i mogunost njegovogreavanja. Sprovedeni su programi edukacije za uenike osnovnih i srednjih kola,studente, prosvetne radike i stanovnitvo. Program obuke obuhvatao je:

predavanje i upoznavanje sa otpadom, predavanje o kompostiranju,

emitovanje filma o radu Kompost tima, praktinu prezentaciju pripreme kompost mase, savetodavni rad.

Naime, pripremljen, usitnjen kuni otpad (ljuske od krompira, ogrisci od voa, socod kafe, zeleni otpad iz vrta...) mea se sa suvom materijom (lie, slama ili suvo granje,piljevina...), odlae u pripremljenu posudu smetenu na mestu zatienom od vetra i kie,prekriva i ostavlja narednih 6 meseci da sazri, odnosno da mikroorganizmi transformiubiorazgradive materije u proizvod pogodan za poboljanje plodnosti zemljita.

Kompost masa se tokom ovog postupka kontrolie : mea, dopunjuje, obezbeujejoj se koliina, vlanost i temperatura kako bi se spreili neeljeni efekti (plesnivost, insekti

ili neugodni mirisi). Ispravke neeljenih stanja (suv ili previe vlaan kompost) inepoeljnih pojava (neprijatan miris) do sazrevanja komposta prati Kompost tim .

U narednom periodu, a na osnovu navedenih iskustava, odgovarajuim aktima bieureena mesta, nain prikupljanja biorazgradivog otpada, kao i opcija njegovog tretmana.

Mulj sa ureaja za preiavanje otpadnih voda: Postrojenje za preiavanje otpadnihvoda grada Subotice sastoji se od linije vode i linije mulja. Od 1974. godine, od kada je ufunkciji, mulj se odlagao u muljne kasete ija je zapremina 90.000m3. Danas je ovaj muljjo uvek u kasetama u blizini ureaja za preiavanje osloboen neprijatnih mirisa i saznatno manje organske materije. Obzirom na ovu injenicu potrebno je u narednom periodutragati i predloiti tehniko-tehnoloko reenje kojim bi se obezbedila upotreba


16/31


13

predmetnog muljana nain koji bi prouzrokovao najmanje rizika po ivotnu sredinu.Novi ureaj za preiavanje otpadnih voda (u daljem tekstu: UPOV) pored linije

vode obuhvata obradu primarnog i sekundarnog mulja u anaerobnim digestorima, pri emunastaje i presovani digestovani mulj sa 22 % suve materije. Na osnovu podataka izprojektne dokumentacije moe se proceniti da UPOV grada Subotica na godinjem nivoumoe da produkuje 10.000 m3digestovanog mulja.

Savremeni naini postupanja sa muljevima nastalim na ureajima za preiavanjeotpadnih voda su:

njegovo bezbedno odlaganje, iskorienje u poljoprivredi primenom metode injektiranja u tlo, korienje za proizvodnju komposta, korienje mulja kao goriva ili aditiva u cementarama, tretman mulja za druge energetske svrhe.Nakon sagledavanja trenutne situacije u Subotici, obaveza je operatera JKP Vodvoda i

kanalizacije da prati stanje kvaliteta mulja i da dostavlja izvetaje o stanju i preduzetimmerama za najpovoljnije postupanje sa otpadnim muljem sa UPOV-a.

Graevinski otpadje otpad od ruenja objekata. U skladu sa Zakonom, SkuptinaGrada donela je Odluku o odreivanju lokacije za odlaganje inertnog otpada. Ona jesmetena na junom delu parcele u sastavu postojeeg prostora za odlaganje otpada(Slubeni list Grada Subotice br. 31/2010).

(6) Program sakupljanja otpada iz domainstva

Organizovanim odnoenjem otpada kao komunalne delatnosti preko JKP istoa i

zelenilo na teritoriji grada obuhvaeno je 42.074 domainstava od ukupno 55.294, kolikoih je evidentirano po popisu iz 2002. godine (Popis stanovnitva domainstva i stanova2002, Knjiga 11).

Sakupljanje i odnoenje otpada organizovano je iz: Individualnih stambenih objekata (kante) 1x nedeljno iz 27.516 objekata Kolektivnih stambenih jedinica (kontejneri) 2x nedeljno iz 14.558 jedinica Naseljena mesta (tipske vree) 1x u 2 nedelje 12.492 domainstva.Preko DP Komval antavir vri se sakupljanje otpada iz 11.000 domainstava u

antaviru, Duanovu i Vinjevcu, 2 x meseno.

U narednom periodu potrebno je preispitati Odluku, odnosno usaglasiti je sa

odredbama Zakona, poboljati kvalitet usluge time to e biti obuhvaena svadomainstava na teritoriji grada sa aspekta obezbeivanja broja i vrste odgovarajuihposuda, reavanja sakupljanja kabastog i drugog otpada (naroito opasnog otpada izdomainstva), uestalost odnoenja kunog otpada,kao i nain naplate usluga i dr.


17/31


14

(7) Sakupljanje opasnog otpada iz domainstva

Opasan otpad je otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnihmaterija moe da prouzrokuje opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanjejednu od opasnih karakteristika utvrenih posebnim propisima, ukljuujui i ambalau ukojoj je opasan otpad bio ili jeste upakovan. Generalno, sistem upravljanja otpadompodrazumeva sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja,transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada. Upravljanje opasnim otpadom unadlenosti je Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja, a sistem upravljanjaotpadom podrazumeva uee svih subjekata od lokalnog, pokrajinskog i nacionalnognivoa.

Jedinica lokalne samouprave uredie sakupljanje opasnog otpada iz domainstva(otpadne baterije, ulje, boje i lakovi, pesticidi...) o kome e se starati ovlaeno pravno liceza sakupljanje opasnog otpada.

(8) Sakupljanje komercijalnog otpada

Proizvoai otpada koji stvaraju komercijalni otpad (otpad koji nastaje uobjektima privrednih subjekata, institucijama i drugim organizacijama, koje se u celini ilidelimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ilizabavom, osim otpada iz domainstva i industrijskog otpada) u obavezi su da upravljajuovim otpadom u skladu sa Zakonom. Ovako sakupljen otpad odlae se u odgovarajuekontejnere o kojima se stara JKP istoa i zelenilo, odnosno ovlaeni operateri kojimaje izdata dozvola u skladu sa propisima.

Slika br. 3Tipski kontejneri od 1,1 m3 (zelena ostrva)


18/31


15

(9) Upravljanje industrijskim otpadom

Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi

industrija, osim jalovine i prateih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma. Sviproizvoai industrijskog otpada su duni da usklade svoje poslovanje prema odredbama

Zakona.Nakon obrade podataka od privrednih subjekata, drugih pravnih lica i preduzetnika

koje za Lokalni registar zagaivaa (u skladu sa Pravilnikom o metodologiji za izradunacionalnog i lokalnog registra izvora zagaivanja, kao i metodologije za vrste, nain irokove prikupljanja podataka -Sl glasnik RS br. 91/2010) treba da vodi nadleni organjedinice lokalne samouprave, dobie se pored podataka o izvorima zagaujuih materijakoje se emituju u vazduh, vodu i zemljite i podaci o vrstama i koliinama opasnog ineopasnog otpada proizvedenog ili generisanog na teritoriji grada .Na osnovu rezulatata izobraenih podataka ( o vrstama i broju zagaenja prema vrstama delatnosti) bie

preispitane vaee odluke i predloeno donoenje odluke o upravljanju otpadom u skladusa nadlenostima do kraja 2012. godine.

(10) Ponovna upotreba i reciklaa komponenata komunalnog

otpada

Znaajni koraci u postupku separatnog prikupljanja otpada uinjeni su unaseljenom mestu Subotica kroz akciju Oistimo Srbiju. Pokrajinski sekretarijat zazatitu ivotne sredine i odrivi razvoj je za JKP istoa i zelenilo i d.o.o. Regionalna

deponija u ovoj akciji obezbedio 140 ianih kontejnera zapremine 1,1 m3(slika br. 3).Kontejneri su postavljeni na lokacijama odreenim prema dosadanjem iskustvuprikupljanja otpada na teritoriji grada. Sakupljanje i transport prikupljenog otpada realizujese vozilima JKP istoa i zelenilo, koja sadraj iz postavljenih ianih kontejnera nakonpranjenja odvoze na plato za razvrstavanje unutar kompleksa deponije.

Slike br. 4 i 5Razvrstavanje i tretman otpada unutar kompleksa gradske deponije


19/31


16

Na teritoriji grada na oko 90 lokacija nalaze se kontejneri za separatno sakupljanjesekundarnih sirovina.

PET ambalaa se runo razvrstava, selektuje po bojama, smanjuje joj se zapremina

perforiranjem, nakon ega se presuje. Papir se takoe razvrstava i balira. Tako tretiranotpad se privremeno odlae do konanog preuzimanja od strane ovlaenih operatera.

Pored aktivnosti Ministarstva, doprinos ureenom sistemu upravljanja otpadom sakupljanju, razvrstavanju i tretmanu papira, kartona i plastike dali su operateri kojima jeu skladu sa propisima izdata dozvola za upravljanje otpadom na teritoriji grada Subotica.Spisak izdatih dozvola moe se videti na adresi www.subotica.rs/zivotnasredina.

Slika br. 6 Runa selekcija komunalnog otpada u krugu gradske deponije

Za izbor najbolje dostupne tehnike u opcijama upravljanja otpadom na teritorijiSubotice potrebno je sagledati stanje u zavisnosti od vrsta delatnosti najzastupljenijih nateritoriji grada, a onda prema tome proceniti i razvijati odabranu opciju tretmana.

Prema podacima Slube za naplatu javnih prihoda, od decembra 2010. godine nateritoriji grada evidentirano je 11.254 privredna subjekta (6.190 pravnih lica i 5.064preduzetnika). Grupisanjem broja privrednih subjekata prema delatnosti po oblastima,shodno Uredbi o klasifikaciji delatnosti (Sl. glasnik RS br. 54/2010), dobijena je slikastanja prema kojoj oblast trgovine, preraivaka industrija i uslune delatnosti sa 6.470subjekata ine vie od polovine ukupnih subjekata. Ova struktura ukazuje na stvaranjeveih koliina ambalanog otpada, te je ovu injenicu potrebno imati u vidu prilikom

odreivanja opcije tretmana otpada na teritoriji grada.


20/31


17

R. br. Sektor/Oblast Brojpravnih lica(1)

Brojpreduzetnika(2)

SUMA(1) + (2)

Udeo (%) uukupnombroju pravnihlica i

preduzetnika1. G trgovina na veliko i

malo; popravkamotornih vozola imotocikla

2.054 1.733 3.787 33,65

2. S ostale uslunedelatnosti

801 428 1.229 10,92

3. C preraivaka industrija 786 670 1.456 12,944. M strune, naune,

inovacione i tehnikedelatnosti

372 446 818 7,27

5. H saobraaj 317 562 879 7,816. R umetnost, zabava i

rekreacija308 9 317 2,82

7. F graevinarstvo 267 364 631 5,618. O dravna uprava i

odbrana: obaveznosocijalno osiguranje

223 223 1,98

9. A poljoprivreda,umarstvo i ribarstvo

206 206 1,83

10. K finansijske delatnosti i

delatnosti osiguranja

190 190 1,69

11. P obrazovanje 86 19 105 0,9312. I usluge smetaja i

ishrane73 474 547 4,86

13Q zdravstvena i socijalnazatita

12 82 94 0,84

Tabela broj 7Broj pravnih lica i broj preduzetnika evidentiranih na teritoriji GradaSubotice

(11) Program smanjenja koliina biorazgradivog i ambalanog

otpada u komunalnom otpadu

Metode smanjenja biorazgradivog otpada su kompostiranje i anaerobna digestija.Kompostiranje se definie kao brzo ali delimino razlaganje vlane, vrste

organske materije, otpada od hrane, batenskog otpada, papira, kartona, pomoumikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. Kao proizvod dobija se koristan materijal,


21/31


18

slian humusu, koji nema neprijatan miris i koji se moe koristiti kao sredstvo zakondicioniranje zemljita ili kao ubrivo.

Anaerobna digestijaje razlaganje organskog biorazgradivog dela vrstog otpada ugasove sa udelom metana, to se postie razlaganjem bez prisustva kiseonika ilifermentacijom u reaktoru. Kao proizvod nastaje: digestat, gas-metan i voda. Digestat daljemoe pomou mikroorganizama da se tretira do nastanka komposta.

U narednom periodu potrebno je nastaviti edukaciju iz projekta Subotica zna ta jekompostiranje, kao i sagledati mogunost sufinasiranja samostalnih kompostera udomainstvima po programu Kompost tima.

Obzirom na sastav komunalnog otpada (oko 50% biorazgradiv) opciju tretmanasmanjenja biorazgradivog otpada (kompostiranje ili anaerobna digestija) potrebno jeodrediti kao orijentaciju u hijerarhiji upravljanja otpadom i sprovoditi je izboromnajoptimalnije metode koja obezbeuje najveu dobit, najmanju tetu za ivotnu sredinuuz prihvatljive trokove. U prilog ovom su odredbe Uredbe o odlaganju otpada nadeponije, kojima se odreuju stope smanjenja odlaganja biorazgradivog otpada od ukupne

koliine komunalnog otpada.Zakon o ambalai i ambalanom otpadu (Sl. glasnik RS br. 36/09) ureuje uslovezatite ivotne sredine koje ambalaa mora da ispunjava za stavljanje u promet, upravljanjeambalaom i ambalanim otpadom, izvetavanje o ambalai i ambalanom otpadu,ekonomski instrumenti, kao i druga pitanja od znaaja za upravljanje ambalaom iambalanim otpadom.

Reavanje problema ambalanog otpada iz domainstva reavae se u skladu sarazvojem sistema selektivnog prikupljanja otpada koje bi podrazumevalo: da se Odlukomuredi naini izdvajanja korisnih komponenata iz komunalnog otpada, da se u narednomperiodu sagledaju mogunosti ugradnje stimulativnih mera za razvrstavanje otpada, kao iedukaciju stanovnitva o znaaju razvrstavanja otpada.

Vlada Republike Srbije je u skladu sa Zakonom o ambalai i ambalanom otpaduusvojila Uredbu o utvrivanju plana smanjenja ambalanog otpada za period od 2010. do2014. godine (Sl. glasnik RS, broj 88/09) kojom su utvreni nacionalni ciljeviupravljanja ambalaom i ambalanim otpadom u odnosu na ponovno iskorienje ireciklau ambalanog otpada. Prvi koraci uinjeni su u martu 2010. godine kada jezakljuen ugovor o uspostavljanju novog sistema upravljanja ambalanim otpadom u graduSubotici izmeu subotikog JKP istoa i zelenilo i beogradskog Drutva za postupanjesa ambalanim otpadom d.o.o Sekopak, Strahinjia bana 39.

JKP istoa i zelenilo i Sekopak shodno odredbama gore navedenog ugovoraizvrie unapreenje, proirenje i nadogradnju postojeeg, odnosno uspostavljanje novogodrivog sistema upravljanja ambalanim otpadom na teritoriji grada Subotice.

Lokalna samouprava e putem JKP istoa i zelenilo shodno odredbama ugovorabroj 486/10 od 15.3.2010. godine zakljuenog sa Sekopakomrazvijati sistem upravljanjaambalanim otpadom na teritoriji grada Subotice.


22/31


19

(12) Program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom

Prvi put je 2003. godine u dokumentu Lokalni ekoloki akcioni plan ukazano napotrebu edukacije iz oblasti ivotne sredine, a naroito je naglaena injenica da je otpadrezutat aktivnosti nas i naih sugraana, da je otpad svuda oko nas i da ga moramo reiti,zbrinuti ga i ukloniti na najbezbedniji nain. Tako je od 2007. godine u okviru 5. juna,Svetskog dana zatite ivotne sredine gradska uprava u saradnji sa civilnim sektorom,medijima, javnim preduzeima, obrazovnim i drugim ustanovama i institucijama koristilapriliku da podstakne sugraane i skrene panju na mogunosti kvalitetnijeg iorganizovanijeg upravljanja otpadom.

Obuke, seminari, radionice osmiljene su i organizovane putem predstavnikagradske uprave, nevladinih organizacija, kasnije i Regionalne deponije za razliite ciljnegrupe (prosvetni radnici, predstavnici predkolskih ustanova, osnovci, srednjokolci,zainteresovani pojedinci...) radi upoznavanja sa vrstama otpada, vrednostima, njegovomznaaju i uticajima na zemljite, vodu i vazduh u sluaju nepravilnog odlaganja. Naobukama je ukazivano i na potrebu institucionalnog upravljanja otpadom.

Godinama unazad organizovana su u jesenjem i prolenom terminu takozvanavelika spremanja putem JKP istoa i zelenilo a koja su podrazumevala sakupljanjakabastog otpada iz kua, stanova, okunica sugraana sa ciljem da se nakon ienjaivotni prostor ulepa za uredniji i udobniji ivot.

U ovim spremanjima raiavale su se divlje deponije na teritoriji grada, a sveaktivnosti pratila su sredstva informisanja sa podacima o koliinama uklonjenog otpada,kao i prikazivanjem izgleda prostora sa otpadom i nakon raiavanja kako bi i na ovakavnain motivisali graane da vode brigu o okruenju i da ne zagauju ivotni prostor. Oveakcije su samo delimino ispunile ciljeve, te je potreba za uenjem, obrazovanjem,informisanjem i dalje neophodna.

Program obuke treba da obuhvati:1. Strunu obuku kadrova generatora industrijskog otpada i proizvoaa otpada2.Poveanje nivoa svesti stanovnitva upoznavanjem sa problemima ivotne

sredine prouzrokovanim nepravilnim odlaganjem otpada kroz: kampanje o upravljanjukomunalnim otpadom, opasnim otpadom iz domainstva i drugim vrstama otpada izposebnih tokova.

Kroz kampanje organizovati tribine, okrugle stolove, radionice, sa temama okomunalnom otpadu uticaju na zdravlje ljudi i nainima iskorienja otpada (papira,plastike, biorazgradivog otpada, opasnog otpada i ambalae). Slikom i rei pokazatijavnosti (ciljnim grupama) uticaj pogrenog odlaganja otpada na ivotnu sredinu, uticaj nazdravlje ljudi i trokove grada za remedijaciju lokacija na kojima se nepravilno odlae

otpad.

Kampanju organizovati kroz : Prethodno istraivanje po temi kampanje Kampanja na temu Istraivanje nakon kampanje Obezbediti dostupnost informacija o aktivnostima sa kampanja i evidentirati

stavove, zapaanja, predloge, sugestije i ugraditi ih u odgovarajua akta u ciljupoboljanja i unapreivanja upravljanja otpadom.

Aktivnosti medija (organizovanje ekolokih emisija na radiju i televiziji i


23/31


20

praenje svih deavanja iz oblasti upravljanja otpadom) Aktivnosti lokalne samouprave (promovisanje dosledne primene propisa iz

oblasti upravljanja otpadom, podrke aktivnostima u upravljanju otpadom).Sve aktivnosti raditi kontinualno sa tavkvom dinamikom i sadrajima koji su

prilagoeni ciljnim grupama.

(13) Lokacija postrojenja za sakupljanje otpada, tretman i

odlaganje otpada, ukljuujui podatke o urbanistiko-tehnikim

uslovima

Deponija komunalnog otpada u Subotici na sadanjoj lokaciji Aleksandrovakabara (na svega 2 km juno od centra grada) zauzima prostor od oko 32 ha, a uspostavljenaje jo od 1978 godine. Tada je bila koncipirana tako da se pored ureenog odlaganjavrstog otpada koristi i za sanaciju retenzije atmosferskih voda u movarnom deluAleksandrovake bare.. Zbog neadekvatne lokacije i ogranienog kapaciteta ovaj prostor je

bio prelazno reenje do realizacije planirane regionalne deponije.Delatnost upravljanja otpadom na teritoiji grada Subotica obavlja JKP istoa izelenilo, koje je pokrenulo inicijativu za reavanje problema deponovanja na predmetnojlokaciji Aleksandrovaka bara na koju se godinje odloi oko 60.000 tona otpada.Potpisivanjem Ugovora izmeu JKP istoa i zelenilo iz Subotice i preduzeaVodotehnika Beograd izraen je Projekat Fazna sanacija, zatvaranje i rekultivacijagradske deponije u Subotici. Reenjem resornog Ministarstva broj 19-00-264/05-01 od13. juna 2006. godine, odobren je ovaj projekat kojim su predviene sve potrebne meresanacije postojeeg smetlita, kao i uslovi kojima e odlaganje otpada na postojeemlokalitetu zadovoljiti kriterijume sanitarnog odlaganja po propisima u skladu sa Strategijomi ostalim zakonskim propisima.

Prema tom projektu planiranom za realizaciju u tri faze, vrednost poslova iznosi3.203.061 ( trimiliona dvestotrihiljade ezdeset jedan) .

Slika br. 7Deponija Aleksandrovaka bara Subotica


24/31


21

Prema projektnoj dokumentaciji u pripremi su sledei radovi na lokaciji gradskedeponije Aleksandrovaka bara u Subotici:

Izvoenje monitoringa povrinskih i podzemnih voda, Postavljanje zatitne ograde oko tela deponije, Ureenje platoa za odlaganje kabastog otpada, Ureenje prilaznih puteva.

Doneta je Odluka o donoenju Plana detaljne regulacije za sanaciju i rekultivacijugradske deponije i izgradnju postrojenja za upravljanje otpadom u funkciji regionalnogsistema upravljanja otpadom na lokaciji MZ Aleksandrovo na ivotnu sredinu (Sl listGrada Subotica br.44/2010)

Slike br. 8 i 9 Postavljeni degazacioni bunari (biotrnovi) na telu deponije

(14) Otpad koji nastaje u vanrednim situacijama

Vanredna situacija je stanje kada su rizici ili posledice katastrofa, vanrednihdogaaja i drugih opasnosti po stanovnitvo, ivotnu sredinu i materijalna dobra takvogobima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije mogue spreiti ili otklonitiredovnim delovanjem nadlenih organa ili slubi, zbog ega je za njihovo ublaavanje iotklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva za pojaan reim rada(Zakon u vanrednim situacijama, Sl. glasnik RS br. 111/09).

Nain postupanja sa otpadom koji nastaje u vanrednim situacijama (poplava,zemljotres, sneg, led, tehniko-tehnoloka nesrea, udes, katastrofa......) e biti regulisan uskladu sa Planom zatite i spasavanja putem taba za vanredne situacije.


25/31


22

(15) Mere sanacije neureenih deponija

Na teritoriji Grada Subotice jo od 1999. godine postoji evidencija broja divljihdeponija izraena od strane Slube za inspekcijsko-nadzorne poslove Gradske upraveSubotice i JP Direkcija za izgradnju grada Subotice.

Na osnovu podataka prikazanih u tabeli br. 8., moe se zakljuiti da se oko 90%divljih deponija nalazi izvan naseljenog mesta Subotica i to uglavnom pored lokalnihletnjih puteva, jalovita majdana peska, obodnim i vetrozatitnim umskim pojasevima ipored prunih nasipa pruga koji nisu u upotrebi.

Na divljim deponijama mogu se uoiti razne vrste i koliine otpada, popojedinanim lokacijama od 30-40 m3pa i vie od 200.000 m3.

Po sastavu otpada dominira graevinski ut koji ini i do 70% od ukupne koliineotpada. Na drugom mestu je kabasti otpad (uglavnom delovi bele tehnike i nametaj) i nakraju komunalni otpad. U naseljenim mestima prisutne su i ambalae raznih hemikalija(otrovi, herbicidi i drugi preparati). Retko je, ali ima i leina uginulih ivotinja, kao iostataka iz prerade domaih ivotinja. Prisutan je i drugi biorazgradiv otpad (lie, cefra,kukuruzovina). U odnosu na raniji period, ima daleko manje metalnog otpada (auto-koljke, ice, skeleti tednjaka...). Na nekim divljim deponijama vidljivi su i tragoviizlivanja sadraja iz septikih jama.

Sanacija divljih deponija

Tokom 2009. godine identifikovane su 53 divlje deponije u 16 naseljenih mesta najavnim povrinama i na povrinama poznatih vlasnika. Sanacija deponija na teritoriji gradazahteva znaajna finansijska sredstva, a kako trenutno postoji izuzetno veliki broj ovihdeponija, neophodno je pronai jednostavniji, finansijski isplativiji i vremenski krai nainreavanja problema istih.

Na osnovu Zakona,lokalne samouprave su u obavezi da do maja 2011. godineizrade projekte sanacije i rekultivacije neureenih deponija, na koje saglasnost dajeMinistarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, odnosno Pokrajinski sekretarijat zazatitu ivotne sredine i odrivi razvoj, Autonomne Pokrajine Vojvodine. Naini koji sepredlau za sanaciju divljih deponija prikazani su u tabeli br. 8 (u prilogu).

Spreavanje nastajanja divljih deponija je veoma kompleksan problem, u ijereavanje treba da se ukljui grad, strune slube grada, javno komunalna preduzea,graani, mediji i organi za prekraje. Uklanjanje divljih deponija na teritoriji grada seobavlja putem ovlaenog preduzea, subotikog JKP istoa i zelenilo.

Za manje deponije reenje je premetanje otpada na zvanina smetlita ili buduu

regionalnu deponiju. Dosadanja iskustva u aktivnostima raiavanja divljih deponija suloa. Naime, nakon odnoenja otpada i ureenja terena u kratkom vremenskom periodu naistim lokacijama opet nastaju smetlita. Ni postavljanje kontejnera na takvim lokalitetima,ni obeleavanja sa natpisima o zabrani odlaganja otpada na lokaciji, ni ozelenjavanjeprostora do sada nisu pokazali oekivane rezultate. U narednom periodu potrebno je:

dosledna primena regulative iz oblasti upravljanja otpadom finansijska potpora uee javnosti osiguranje sprege u delovanjima inspekcija (ivotne sredine, komunalne) i

poljouvarske slube


26/31


23

obezbeivanje preventivnih mera iz nadlenosti lokalne samouprave kojima jeureeno: sakupljanje otpada iz svih naseljenih mesta na teritoriji Grada

postavljanje dovoljnog broja kontejnera i kanti i korpi za otpatke organizovano sakupljanje kabastog otpada ureeni prostori za odlaganje posebnih vrsta otpada (reciklana dvorita,

sakupljaki centri...)

omoguavanje graanima dovoza otpada na deponiju do 1m3bez nadoknade informisanje inspekcijska kontrola.

(16) Nadzor i praenje planiranih aktivnosti i mera

Nadzor i praenje planiranih aktivnosti e pokazati da li su akcije iz Planapostignute i da li je upravljanje otpadom ureeno u skladu sa Strategijom.

Uspenost realizovanih mera i aktivnosti iz Plana prati se indikatorima (koliina

proizvedenog komunalnog otpada na godinjem nivou; udeo reciklirane koliine po vrstiambalanog materijala, ukupna koliina proizvredenog biorazgradivog otpada nagodinjem nivou, koliina biorazgradivog otpada iskorienog za kompostiranje...) kojiukazuju na koliinu smanjenja otpada i kvalitet odabranih mera.

Potrebno je raditi godinji izvetaj o implementaciji Plana sa kratkim prikazomrazvojnog Plana za narednu godinu to e osigurati da Plan ostane aktuelan. Na taj nain ebiti oznaen napredak i obeleena kljuna pitanja koja treba razmatrati u narednomperiodu. Plan je potrebnopreispitati nakonpet godina, a revidirati nakon deset godina. Ciljusaglaavanja i revidiranja je provera najboljih prihvatljivih opcija za ivotnu sredinuzavisno od socijalnog, ekonomskog, tehnolokog i institucionalnog razvoja, koji treba dadovede do poboljanja naina postupanja sa otpadom.

Lokalna samouprava je duna da obezbedi uslove za sprovoenje Plana i da vrinadzor nad njegovim sprovoenjem od strane nadlenih organa.

(17) Procena trokova i izvori finansiranja za planirane aktivnosti

Finansijski aspekti moraju biti ukljueni u sve faze planiranja upravljanja otpadom.U daljoj konkretizaciji projekta upravljanja otpadom potrebna je detaljna finansijskaanaliza kojom e biti obezbeeni pouzdani finansijski izvori implementacije ovog Plana, a

koji se planiraju iz sredstava Fonda za zatitu ivotne sredine Grada Subotice, budetaGrada, JKP istoa i zelenilo ( naknade za iznoenje otpada), Republikog iPokrajinskog Fonda za zatitu ivotne sredine, i drugih izvora.

Lokalnim Planom upravljanja otpadom u Subotici predvieni su trokvi za sledeeaktivnosti:1. Sanacija i rekultivacija gradske deponije2. Sanacija divljih deponija3. Nabavka potrebne mehanizacije i posuda4. Uee grada u izrada tehnike dokumentacije i izgradnji regionalne deponije5.Upravljanje biorazgradivim otpadom/Izbor opcije, izrada dokumentacije, realizacija


27/31


24

infrastrukture, primena6. Opremanje centara za sakupljanje otpadom

1) Sanacija, zatvaranje i rekultivacija gradske deponije

Za realizaciju projekta Fazna sanacija, zatvaranje i rekultivacija gradske deponijeu Subotici planirano je 3.203.061 i to kroz tri faze;

I faza 3.020.155 II faza 12.465

III faza 170.441 UKUPNO 3.203.061

2) Sanacija divljih deponija

Naini koji se predlau za sanaciju divljih deponija sa trokovima prikazani su uprethodnom poglavlju, tabela br. 8..

3) Nabavka potrebne mehanizacije i posuda

Da bi se prigradska naseljena mesta ukljuila na isti nain u sistem organizovanogodnoenja komunalnog otpada kao i gradsko jezgro potrebno je izvriti nabavku tipskihkanti (zapremine 120, 140,240... litara) i to:

gradsko jezgro 25.000 tipskih kanti

prigradska naseljena mesta 16.540 tipskih kanti

41.540 tipskih kanti

jedinina cena tipske kante je 25 ,( 41.540 x 25 ) a to je ukupno 1.038.000

Pored navedenog, planirana je kupovina 120 komada plastinih kontejnera zaselektovano sakupljanje papira i plastike (60+60) zapremine 1,1m3 kao i 10 kontejnerazapremine 5m3 za vee trne centre. Ovi novi plastini kontejneri bili bi postavljeni unutarjezgra grada a vepostojei bi bili premetani prema periferiji.

jedinina cena plastinog kontejnera od 1,1 m3

cca 250 ,

(120 x 250 ) a to je ukupno 300.000

jedinina cena kontejnera od 5 m3

cca 750 ,

( 10 x 750 ) a to je ukupno 7.500

U narednom periodu potrebno je obnoviti stare i dotrajale tipske kontejnerezapremine 1,1 m3 u objektima kolektivnog stanovanja na teritoriji grada Subotice kojih imaoko 1.000 komada, kaoi nabaviti korpe za otpatke.

jedinina cena kontejnera od 1,1 m3

cca 250 ,

( 1.000 x 250 )a to je ukupno 250.000


28/31


25

Za opsluivanje teritorije grada organizovanim iznoenjem smea potrebno je poredpostojeeg voznog parka JKP istoa i zelenilo planirati kupovinu jo 4 specijalna vozila(auto-smeara).

jedinina cena specijalnog vozila (auto-smear) cca 170.000 ,

( 4 x 170.000 ) a to je ukupno 680.000

(Napomena: Prikazane jedinine cene su preuzete iz JKP istoa i zelenilo, Subotica)

4) Izgradnja regionalne deponije

Na osnovu potpisanog Sporazuma o saradnji optina u vezi sa formiranjem regionaza upravljanje vrstim komunalnim otpadom Grad Subotica i optine Senta, Kanjia, oka,Mali Io i Baka Topola su se usaglasile da e u cilju zatite zdravlja stanovnitva,ouvanja ivotne sredine i zatite voda i zemljita, kao i kvaliteta vazduha zajednikiizgraditi savremeni regionalni sistem za upravljanje otpadom.

Na osnovu Generalnog projekta sa prethodnom studijom opravdanosti doneta je

Odluka o odreivanju lokacije za izgradnju sanitarne deponije na teritoriji grada GradaSubotica (Sl. glasnik RS br. 47/2010), kao i Plan detaljne regulacije za kompleksRegionalne deponije na lokaciji Bikovo, katastarska parcela br. 2635 KO Bikovo saIzvetajem o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. list Grada Subotica, br.44/2010).

Regionalni sistem za upravljanje otpadom ine: sanitarna deponija, pogon za razvrstavanje otpada, kompostana, transfer stanice (Subotica, Senta, Kanjia, B. Topola),

sabirni centri za kabasti otpad i posebne tokove otpada (uz transfer stanice i pojedan u optinama gde nije predviena transfer stanica).

Tokom 2011. godine se planira zavretak izrade Idejnog projekta sa studijomopravdanosti, revidiranje Regionalnog plana upravljanja otpadom, izrada Studije o proceniuticaja na ivotnu sredinu, izrada Glavnog projekta kompleksa regionalne deponije,reavanje imovinsko-pravnih odnosa parcela predvienih za izgradnju transfer stanica iizrada Glavnih projekata transfer stanica.

Projekat e se fazno razvijati, vrednost prve faze investicije (tabela broj 9)sa svimpotrebnim ulaganjima iznosi 15.200.000 .

Sa izgradnjom kompleksa regionalne deponije stvorie se uslovi za bezbedno

odlaganje otpada, kao i za zatvaranje postojee gradske deponije.


29/31


26

Opis aktivnostiOpis objekata za koje se odnosi

aktivnostVrednost u

Dizajn, tender i potpisivanjeugovora

Sanitarna deponija sa prateimelementima3x transfer stanice

605.494

Graevinski radovi

Sanitarna deponija: 1.200.000 3x transfer stanice: 1.551.000 Reciklano dvorite: 145.000 Preistaotpadnih voda: 955.900 Linija za razvrstavanje otpada:3.221.000 Kompostana: 1.000.000 Sistem za degastifikaciju za prvukasetu: 66.417

8.139.317

Maine i oprema

Sanitarna deponija: 543.000 3x transfer stanice: 795.000

Reciklano dvorite: 214.000 Kompostana: 300.000 Kamioni i kante: 3.500.000

5.352.000

Nadzor 811.230 Probni rad - tehnika pomo 314.560 Ukupno priprema

projekta i pribavljanjedozvole

15.222.601

Tabela br. 9Prva faza investicije Regionalne deponije

5) Upravljanje biorazgradivim otpadom/Izbor opcije, izrada dokumentacije,realizacija infrastrukture, primena

Rad na realizaciji upravljanja biorazgradivim otpadom e se odvijati kroz sledeefaze:

1.Izbor opcije i izrada dokumentacije2.Realizacija infrastrukture za izabranu opciju3.Razvijanje sistema upravljanja biorazgradivim otpadom

Za realizaciju izbora opcije i izradu dokumentacije predvieno je 500.000,00(petstotinahiljada) evra, dok e realizacija narednih faza biti usklaena sa realizacijomizgradnje kompostane u okviru regionalne deponije.

6) Opremanje centara za sakupljanje otpadom

Za realizaciju centra za sakupljanje reciklabilnog otpada JKP istoi i zeleniludodeljena su sredstva Republikog Fonda za zatitu ivotne sredine u iznosu od20.000.000 (dvadesetmiliona ) dinara , za portirnicu, kancelarijski prostor, metalnunadstrenicu, metalnu montanu halu, reciklanu rampu, kolsku vagu, cisternu, telefonsku ioptiku opremu i kontejnere od 5m3, a koja preduzee treba da realizuje do oktobra2011.godine.


30/31


27

Za fukcionisanje centra za sakupljanje otpadom sredstva e se planirati u Fondu za ivotnusredinu Grada Subotica.

Izvori finansiranja

lan 80 stav 3 Zakona nalae da se sprovoenje regionalnih i lokalnih planovaupravljanja otpadom, kao i izgradnja postrojenja za skladitenje, tretman i odlaganje otpadaiz nadlenosti jedinica lokalne samouprave, finansiraju iz namenskih sredstava budetajedinica lokalne samouprave, kredita, donacija i sredstava pravnih i fizikih lica kojaupravljaju otpadom, naknada i drugih izvora finansiranja, u skladu sa zakonom.

Tokom 2010. godine iz Fonda za zatitu ivotne sredine u delu sredstavanamenjenih upravljanju otpadom (nabavka kontejnera, sufinansiranje planskedokumentacije za regionalnu deponiju, sufinansiranje planske dokumentacije za gradskudeponiju ) planirano je 26.350.000 dinara.

Odlukom o budetu Grada Subotice (Sl. list Grada Subotice br. 44/2010) urazdelu IV Gradska uprava, Glava 05, Sekretarijat za lokalni ekonomski razvoj, privredu,

poljoprivredu, komunalne poslove i zatitu ivotne sredine i odriv razvoj; Funkcija 560Fond za zatitu ivotne sredine planirano je 108.301 dinara.

Sredstva Fonda koriste se na osnovu donetog Programa korienja sredstava u komee se u narednom periodu planirati sredstava shodno odredbama Zakona o upravljanjuotpadom.

(18) Rokovi izvrenja planiranih mera i aktivnosti

Mere i aktivnosti Nosilac Izvori finansiranja Rok izvrenja

Usvajanje lokalnogplana upravljanja

otpadomSkuptina Grada Budet Grada 2011.

1. Odreivanjemorfolokog sastava

otpada i ukupne koliineotpada

Gradska uprava Fond za ivotne sredine gradaSubotica

u roku od godinu dana oddana usvajanja Lokalnog

plana

2. Podsticanje BAT(najbolja dostupna

tehnika)tehnologija zasmanjenje

biorazgradivog otpada

Gradska uprava

Fond ivotne sredineRepublike

Fond za zatitu ivotnesredine GradaDrugi izvori

u roku od godinu dana oddana usvajanja Lokalnog

plana

3. Podsticanje smanjenja

koliina ambalanogotpada

Gradska uprava



Prema godinjemProgramu korienja

sredstava Fonda zazatitu ivotne sredine

grada Subotica

4. Preispitivanjepostojee Odluke oodravanju istoe

Nadleni organi gradskeuprave iz oblasti

komunalnih delatnosti iupravljanja otpadom

Nakon usvajanjaLokalnog plana

upravljanja otpadom

5. Unapreivanjesistema upravljanja

komunalnim otpadom

Gradska upravaJKP istoa i zelenilo

Program korienja sredstavaFonda za zatitu ivotnesredine grada Subotica

Kontinuirano do 2020.godine


31/31


6. Uspostavljanjesistema odvojenogsakupljanja otpada




7. Odreivanje iopremanje centara zasakupljanja posebnih

tokova otpada

Gradska upravaRegistrovani operateri



8. Uspostavljanje iopremanje centara zasakupljanje kabastog i

drugog otpada



Godinu dana nakondonoenja Odluke oodreivanju centra za

sakupljanje

9. Realizacija projekatasanacije i rekultivacijeneureenih deponija(gradske i divljih)





10.Edukacijaa) graanab)operatera

Gradska upravaPutem medija, pro-

pagandnih materijala,akcijama NVO

Putem seminara,savetovanja

Gradski Fond ivotne sredineRepubliki Fond ivotne

sredine


11. Realizacijaaktivnosti u ciljuuspostavljanja

regionalnog sistemaupravljanja otpadom

D.o.o. Regionalnadeponija

Gradska uprava

Budet GradaRepubliki Fond ivotne

sredineSredstva optina osnivaa


Tabela br. 10 Plan realizacije

(19) Zakljuak

O sprovoenju Lokalnog plana upravljanja otpadom starae se:

Sekretarijata za lokalni ekonomski razvoj, privredu, poljoprivredu, komunalneposlove i zatitu ivotne sredine - Sluba za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj

JKP istoa i zeleniloSekretarijat za inspekcijsko nadzorne posloveDOO Regionalna deponijaJP Direkcija za izgradnju Grada Subotica

realizovanjem poslova pod brojevima 1-11, datih u tabeli broj 10.

Za aktivnosti predviene u tabeli br. 10 sredstva e biti planirana u budetu Grada,Fondu za zatitu ivotne sredine Grada Subotice. Pored ovih sredstava nadleni organ e

teiti da obezbedi sredstva i od viih organa vlasti (Fond za zatitu ivotne sredineRepublike Srbije i Pokrajine Vojvodine) ili konkurisanjem za sredstva iz drugih izvora.

Documents

Lokalni Plan Upravljanja Otpadom Za Teritoriju Grada Subotice Do 2020 Godine