DIS KARAVAN Pijace Njujorka

TRGOVINA • EKONOMIJA • ZABAVA

List proizvodno trgovinskog preduzeća DIS d.o.o.

Kupovaćeš lepše u renoviranim marketima DIS-a

DIS podelio školski priborprvacima u Krupnju

AKCIJA

Kruševački DIS zablistao,radovi obavljeni u rekordnom roku

INVESTICIJE

10/1

1BR

. 36

GODI

NA 7

2014

Transportno hlađenje Utovarne rampeStacionarno hlađenje

konsalting i tehnička podrška

prodaja, servis i projektovanje

mobilni servis za brze intervencije

podrška i asistencija 24/7originalni rezervni delovi

hladan lanac nikad ne staje - baš kao ni mi!

A: T:F: W:

Smederevski put bb, Boleč 011 / 80 62 972 011 / 80 62 973 www.artfrigo.co.rs

Artfrigo d.o.o.

ovlašćeni servis i prodavac

uvek u vašoj blizini!

U OVOM BROJU

IZDAVAČ: PTP „DIS”, Bulevar oslobođenja 1b, 11319 KrnjevoREDAKCIJA: Ivan Šuleić, Vesna Đorđević, Dragan Stevanović, Vladimir Josifović, Agencija ICEBRANDDIZAJN I GRAFIČKA PRIPREMA: Agencija ICEBRANDKONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, ivan.suleic@dis.rsŠTAMPA: Rotografika d.o.o.

DIS Glasnik je besplatan i izlazi dvomesečno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na sajtovima:www.dis.rs, www.dismarket.rs

42.

24.

10. 18.

34.

46.

6.4. UVoDNIK

GoDINA PUNA ISKUŠENJA Ivan Šuleić

6. KUPoVAćEŠ lEPŠE U RENoVIRANIM MARKETIMA DIS-A8. KRUŠEVAčKI DIS zABlISTAo,

RADoVI oBAVlJENI U REKoRDNoM RoKU10. AKCIJA

DIS PoDElIo ŠKolSKI PRIBoR PRVACIMA U KRUPNJU

12. INVESTICIJEKoNTAKT CENTAR, PoMoć KUPCIMA I zAPoSlENIMA

14. VESTI Iz DIS-A I SRBIJE16. AKCIJA

PlATIćEŠ MANJE, KUVAćEŠ lEPŠE18. TRžIŠTE

MlEčNI PRoIzVoDI IDU U RUSIJU, AlI NEćE PoSKUPlJIVATI

22. TRžIŠTEDoMAćI PRoIzVoDI U DIS-U IMAJU NAJBolJI TRETMAN

24. EKoNoMIJASRPSKI AGRAR NA MUKAMA zBoG KIŠA I PoPlAVA

26. Iz STRUčNoG UGlANEIzBEžNo SMANJENJE PlATA I PENzIJA Prof. Milojko Arsić

28. TRGoVINE NA UDARUADMINISTRACIJA I DAžBINE „KoŠTAJU”19.000 RADNIh MESTA

30. MENADžMENTPET STVARI KoJE USPEŠNI lJUDI NIKAKo NE RADE!

31. MENADžMENTUSPEh NIJE REzERVISAN zA oDREĐENI TIP lIčNoSTI

32. PoSloVNo oKRUžENJEDRžITE NEPRIJATElJA BlIzU SEBE

33. ANAlIzAPoTRoŠAč NEMA PRAVo DA SE oDREKNE SVoJIh PRAVA

34. MENADžMENTPlASIRANJE PRoIzVoDA NA fIlMU I TElEVIzIJI MNoGo BolJE oD oBIčNE REKlAME

36. SVET fINANSIJAAMERo PREUzIMA UloGU DolARA?

38. VESTI Iz SVETA40. MENADžMENT

oPASNoSTI KoJE SPREčAVAJU MAKSIMAlAN RADNI UčINAK

42. DIS KARAVANPIJACE NJUJoRKA

46. zABAVANJENo VElIčANSTVo čoKolADA

50. RECEPTI52. ENIGMATIKA

Bliži se kraj godine koja je bila puna iskušenja, ali za koju mi u DIS-u već sada možemo reći da je obeležena nastavkom našeg razvoja kao najveće domaće trgovinske kompanije.

osnovni zadatak našeg poslovanja je zadovoljan kupac i, u skladu s tim, ove godine smo započeli veliku akciju potpune rekonstrukcije objekata DIS-a. od poda do plafona smo preuredili markete u Smederevu i Kruševcu, na redu je Pančevo, a akcija će se zatim nastaviti dalje. želimo da se naš potrošač u DIS-ovim marketima oseća kao u najatraktivnijim objektima modernih tržnih centara i u tu svrhu za radove se izdvajaju značajna finansijska sredstva. U svakom marketu to je oko milion evra, ali osećaj koji zauzvrat dobijamo kada vidimo oduševljena lica naših potrošača, prilikom ponovnog ulaska u obnovljene objekte, je neprocenjiv.

Istovremeno nastavljamo politiku niskih cena i najpovoljnije ponude za naše kupce, po čemu smo prepoznatljivi na domaćem tržištu već dugi niz godina. To će posebno doći do izražaja u sledećem periodu, kada se očekuje dodatni udar na standard građana zbog reformskih mera države koje obuhvataju i smanjenje penzija i plata u javnom sektoru. Mi smo na to potpuno spremni i računamo i na još veći broj kupaca koji će sve više morati da vode računa o svakom utrošenom dinaru.

Spremamo naravno i dodatne akcije za naše potrošače. Jedna od njih je i ona koju smo organizovali sa našim pouzdanim partnerom, kompanijom Metalac iz Gornjeg Milanovca, čije najsavremenije kuhinjske sudove iz linije „Kulinaria“ naši potrošači do kraja godine mogu dobiti po cenama sniženim za 50%. I ne samo to, u saradnji sa našim partnerima i dobavljačima pokušaćemo sve kako bi cene u DIS-u ostale na najpovoljnijem mogućem nivou.

U vremenu koje je pred nama DIS, kao kompanija koja je po svim relevantnim pokazateljima, a to je prvenstveno godišnji prihod, ubedljivo prva među domaćim trgovinskim kućama, nastaviće da osluškuje potrebe kupaca i u skladu sa tim pravovremeno da reaguje. Mi smo srpska kompanija i apsolutno smo spremni da delimo sudbinu naših građana i naših potrošača.

Uvodnik

Godina puna iskušenja

S poštovanjem, Ivan Šuleić

Direktor marketinga

U vremenu koje je pred nama DIS, kao kompanija koja je po svim

relevantnim pokazateljima, a to je prvenstveno godišnji prihod, ubedljivo prva među domaćim

trgovinskim kućama, nastaviće da osluškuje potrebe

kupaca i u skladu sa tim pravovremeno da reaguje

Želimo da se naš potrošač u DIS-ovim marketima oseća kao u najatraktivnijim objektima modernih tržnih centara i u tu svrhu za radove se izdvajaju značajna finansijska sredstva

Kompanija DIS nastavlja sa velikom akcijom detaljne rekonstrukcije svojih objekata širom Srbije. Posle marketa u Smederevu, polovinom septembra završeno je i veliko renoviranje kruševačkog DIS-a, a krajem oktobra i objekta u Pančevu.

- osnovna ideja je da konstantno unapređujemo poslovanje i procese rada, pre svega oslanjajući se na sugestije naših potrošača kao i na ideje menadžmenta, kaže za DIS Glasnik komercijalni direktor Nenad Jelić. Prema njegovim rečima izmene u objektima u najvećoj meri odnose se na promenu utiska koji na potrošača treba da ostavi izgled marketa u odnosu na period pre rekonstrukcije.

Do najvećeg pomaka je došlo upravo u promeni izgleda objekta, gde bi potrošači ubuduće trebalo da se osećaju kao u najskupljim radnjama u okviru tržnih centara. želimo da pružimo daleko veće zadovoljstvo i komfor pri kupovini svakom potrošaču. zato uvodimo potpuno novu opremu, od polica, preko rashladnih vitrina, rasvete… Takođe, poznato je da je DIS već učinio mnogo na planu poboljšanja energetske efikasnosti. Rashladnu opremu otvorenog tipa u marketima zamenili smo rashladnom opremom zatvorenog tipa, koja pravi direktnu uštedu energije od 30 odsto.

Kupovaćeš lepše u renoviranim marketima DIS-a Piše:

Miloš Garić

Tema broja

Promene u objektima koje smo započeli u najvećoj meri se odnose na potpuni zaokret u vizuelnom utisku koji na potrošača treba da ostavi unutrašnji izgled marketa u odnosu na period pre rekonstrukcije. Želimo da pružimo daleko veće zadovoljstvo i komfor pri kupovini svakom kupcu.

Nenad Jelić, komercijalni direktor

Milion evra po objektuKoliko košta renoviranje po objektu?

- Predračunska vrednost radova renoviranja po objektu je oko milion evra, ali tačnu cifru znamo tek nakon završetka radova. Radovi su veoma obimni, ali se trudimo da traju 24 dana po objektu – tvrdi Jelić.

Sada, renoviranjem objekata koje je u toku idemo korak dalje ka još većoj energetskoj efikasnosti. Pravimo izmene u sistemu rasvete objekata, ali i mnogo drugih energetskih izmena koje za samog potrošača nisu vidljive – objašnjava Jelić.

Konstantno unapređenje proseca prodaje će se i u narednom periodu nastaviti, jer samo tako se potrošaču može omogućiti da za isti novac koji je imao i pre sedam godina kupi više.

- ono što treba istaći je i da renoviranju svakog objekta prilazimo na veoma temeljan način, s obzirom na to da je svaka regija, odnosno svaki grad, priča za sebe. želimo da sve odluke donosimo bazirano na konkretnim podacima i samim tim očekujemo da zadovoljstvo potrošača uvek bude na maksimalnom nivou. Sve promene koje sprovodimo ne sprovodimo stihijski niti odjednom, već pokušavamo da one budu planirane i sukcesivne, kako bi se navike potrošača ispoštovale – kaže Nenad Jelić.

U DIS-u su svesni činjenice da je kupovna moć građana još uvek veoma slaba i da se u kupovinu dolazi sa spiskom i digitronom. zato se veoma mnogo pažnje posvećuje unapređenju procesa prodaje i podizanju nivoa usluge u marketima.

- Uz najpovoljnije cene koje potrošači u DIS-u uvek

mogu da očekuju, trudimo se da naši kupci uvek

dobiju i informaciju šta je od proizvoda na popustima

i u specijalnoj ponudi. Naravno na to treba dodati i

tradicionalno oružje proizvođača, a to su promocije na

mestu prodaje – ističe Jelić.

Za 24 dana sve novo, od poda do plafona!U rekonstrukciju svakog pojedinačnog objekta se ulazi tek posle iznošenja sve robe iz marketa. Tek kad se to obavi kreće rušenje svih pozicija koje se ne uklapaju u nov raspored prostorija, kaže za Glasnik Radoljub Đurić.on je u DIS-u zadužen za to da renoviranje objekata bude izvedeno na najbolji mogući način i u zadatim rokovima koji su dosta strogi. za DIS Glasnik Đurić objašnjava sve faze u renoviranju jednog marketa i govori šta je najvažnije u tom obimnom poslu.

Koliko su tehnički složeni radovi koji se izvode prilikom renoviranja marketa?- Pre svakog rušenja treba preduzeti sve mere za bezbedan rad. Moram da istaknem da je mnogo teže sve predvideti u slučaju rekonstrukcije nego kada se radi potpuno novi DIS market.

Kako izgleda renoviranje po fazama, od zatvaranja objekta do ponovnog puštanja u rad?- Kompletno renoviranje se izvodi za 24 kalendarska dana. Prvo idu rušenja i građevinski radovi, slede elektro radovi, završni građevinski radovi, klimatizacija, osvetljenje, opremanje trgovačkom opremom, hladnjače i rashladne vitrine.Da li sve radove, u svim objektima, izvodi ista firma?- Građevinske i elektro radove u svim objektima radi Tehnogradnja iz Kruševca. Instalacije rashladne hladnjače i vitrine, kao i opremanje prodajnog prostora radi firma Smeh iz Stare Pazove. Koji rokovi za izvođenje radova su ostavljeni po pojedinačnom objektu?- za sve objekte dozvoljen je prekid rada sa potrošačima od 24 dana. To je rok koji ne sme da se probije.Koliko se pažnje posvećuje izboru materijala i opreme koja se koristi?- Svi materijali planirani za ugradnju u toku rekonstrukcije zadovoljavaju svetske i naše standarde. oprema je

visoke klase čija je proizvodnja u Srbiji po stranim licencama. Nadzor nad radovima i isporukama je svakodnevan i kvalitetan.

Koliko radnika učestvuje u radovima i kako izgleda obezbeđivanje objekata tokom radova?- oko sto radnika radi na renoviranju. U vrlo tesnoj dinamici izvođenja radova, rade kvalitetno i koriste sve bezbednosne mere predviđene Planom preventivnih mera. obezbeđenje objekata je organizovano i od strane DIS-a i od strane izvođača radova, gde je koordinacija savršena.

S kojim službama ste na vezi tokom izvođenja radova i kakvu ulogu tu ima lokalna zajednica?- Interno, u kompaniji, sarađujem sa menadžmentom na svim nivoima i sektorima. Javna preduzeća, distributeri struje, gasa, vode i kanalizacije, direkcije kao i gradske uprave i inspekcije daju potrebnu podršku na realizaciji projekata rekonstrukcija u DIS-u.

7

Kruševački DIS zablistao,radovi obavljeni u rekordnom roku

Tema broja

osamnaesti septembar ove godine označio je početak nove faze u radu DIS marketa Kruševac. objekat otvoren krajem novembra 2007. je posle skoro sedam godina uspešnog poslovanja u potpunosti preuređen.

Kruševac smo posetili na sam dan otvaranja, a direktor ogranka Nenad zdravković ispričao nam je najzanimljivije detalje u vezi sa promenama u marketu koji vodi. zadovoljstvo zbog toga što je ovako veliki posao obavljen u predviđenom roku, čak i nešto ranije od predviđenog, videlo se na licu svih zaposlenih u kruševačkom marketu.

- Šta je ključna promena koju ovo renoviranje donosi?

Prema prvim reakcijama potrošača uspeli smo u tome da ukupan doživljaj prijatnosti pri kupovini podignemo

na sasvim novi nivo. Ambijent je sa novim rafovima dobio osećaj dodatnog prostora, takoreći „prodisao je“, visina polica je prilagođena potrebama svih potrošača, a posebna pažnja posvećena je delu pijace i pekare.

- Koji su sve segmenti enterijera bili obuhvaćeni radovima?

Praktično u pitanju je promena celokupnog enterijera, od poda do plafona. U prodajnom delu su postavljene nove keramičke pločice visokog kvaliteta, dok je magacinski prostor opremljen posebno dizajniranim industrijskim podom od epoksi smole. Uz nove rafove postavljeni su i novi frižideri i rashladne vitrine sa staklenim vratima čija primena donosi mnogostruke energetske uštede. osvetljenje je takođe promenjeno i postavljeno je tako da u mnogome doprinosi ukupnom osećaju prijatnosti, deo polica je opremljen led rasvetom.

- Kako su tekle pripreme za renoviranje?

od trenutka kada nam je saopštena odluka o datumu početka radova veoma pažljivo smo pristupili redukovanju količine robe na lageru. ovo je posao koji zahteva dosta iskustva, jer neophodno je zadržati sve artikle u ponudi, a istovremeno voditi računa o tome da ih poslednjeg dana rada pre renoviranja bude što manje na stanju. Da bih vam predočio kompleksnost ovog dela procesa pripreme navešću podatak da se radi o oko 7.000 različitih artikala. Mislim da smo uspešno rešili ovaj zadatak, jer sva roba u objektu je popisana, zapakovana i izneta u vremenu od 22h u nedelju uveče do 08h u ponedeljak ujutru.

Piše:Velibor Toković

Prema prvim reakcijama potrošača uspeli smo u tome da ukupan doživljaj prijatnosti pri kupovini podignemo na sasvim novi nivo. Ambijent je sa novim rafovima dobio osećaj dodatnog prostora, takoreći „prodisao je“, visina polica je prilagođena potrebama svih potrošača, a posebna pažnja posvećena je delu pijace i pekare, kaže direktor ogranka Nenad Zdravković

- Kako je rešen problem skladištenja te robe?

Prema unapred utvrđenom planu, roba je usmerena u tri pravca. Jedan deo je išao ka dobavljačima, jedan u naš distributivni centar i jedan deo je preusmeren u ostale markete u našem lancu. ovde bih istakao odličnu saradnju sa svim kolegama iz kompanije. Kao i uvek do sada, kada su ovakvi zahvati u pitanju svi sektori daju svoj puni doprinos.

- Koji su bili sledeći koraci?

Po iznošenju robe pristupili smo demontaži starih polica i iznošenju drugog inventara. U ovoj fazi je već počelo preklapanje radova sa ostalim angažovanim ekipama. Građevinci su se dali na posao punom parom, tako da nestvarno zvuči podatak da je već u podne tog ponedeljka ovde u centru marketa stajala velika građevinska „skip“ mašina, kao i da je sve što je trebalo da bude srušeno po projektu već predstavljalo gomilu šuta.

- Koliko je ukupno bilo različitih izvođačkih ekipa?

Građevinci, keramičari, električari, gipsari, moleri... Teško ih je sve nabrojati, ali mislim da je ukupan broj činilo petnaestak različitih timova. Svi su se spremno uhvatili u koštac sa rokom skraćenim za sedam dana u odnosu na renoviranje objekta u Smederevu. Iskustvo stečeno tokom tog posla je bilo od neprocenjive koristi u ovom projektu.

- Da li je došlo do promene u kvadraturi prodajnog prostora?

Ne, taj parametar je ostao nepromenjen, mada mnogi misle da nije tako. čak su i neki od naših kolega bili ubeđeni da smo proširili objekat. To je posledica ukupnog efekta ovih radova. Promena koja se dogodila u odnosu na staro stanje je smanjenje broja kasa sa 16 na 12. ovaj korak preduzet je zbog nove efikasnije organizacije prostora i neće uticati na funkcionalnost kasa.

- Šta je promenjeno u delu pijace i pekare?

U odnosu na raniji pristup, ovi segmenti su sada daleko istaknutiji u samom prostoru. Arhitektonsko-dizajnerskim potezima postignut je efekat topline koji je pojačan pažljivo odabranim osvetljenjem. Što se tiče broja artikala, u ovom delu je došlo do povećanja, a samim tim i ponuda je postala raznovrsnija. Unapredili smo i ponudu robe na meru, posebno u segmentu obuhvaćenom zdravom hranom. Inače, od početka rada ovog marketa uvek smo dodatni akcenat stavljali na pozicioniranje robe, što ćemo i dalje nastaviti.

- Kada su radovi završeni trebalo je i popuniti objekat robom i sve dovesti u red. Koliko je to trajalo?

Taj proces je tekao paralelno sa radovima. To je i razlog zašto je trajao malo duže nego što mislim da možemo da ga izvedemo. Ubeđen sam da sa ovim timom ljudi taj posao možemo da završimo u roku od tri dana. Međutim, pošto smo u nekim fazama morali da sačekamo majstore, ukupno smo taj deo posla radili pet dana. Bilo je situacija gde smo radili u isto vreme na istom prostoru, recimo kasirka postavlja kasu, dok pored nje električar još uvek radi svoj deo posla. Ipak uspeli smo sve da završimo na vreme, kao što vidite nemamo nikakvih zastoja u radu, a sva roba je pozicionirana u skladu sa onim što smo zamislili.

- Na koji način su zaposleni prihvatili ove promene?

Tim kojim rukovodim je specifičan po tome što smo imali vrlo malo fluktuacija u ljudstvu tokom godina. Najveći broj zaposlenih je tu od samog početka. Normalno je da svi reaguju pozitivno na ovako očigledne pomake u poslovanju. Što se tiče samog realizovanja projekta, tu nema mnogo priče. Postavljen je cilj, dat nam je rok i svi smo prionuli na posao. ovu priliku bih iskoristio da sve javno pohvalim.

- Da li postoji još nešto što doprinosi poboljšanju usluge koju DIS pruža potrošačima?

Napomenuo bih da je otvaranje zrno cafea upotpunilo našu ponudu. Nedostajalo nam je mesto na kome potrošači mogu da sednu i okrepe se pre ili posle kupovine. Sada je, uz ostale prateće sadržaje, kruševački DIS jedna fino zaokružena celina spremna da izađe u susret svim željama i potrebama naših kupaca.

Svakodnevno u DIS-u 5.000 Kruševljana- U kojoj meri je DIS značajan za Kruševac?

Svakako smo postali nezaobilazni deo svakodnevnog života Kruševca. Prosečno dnevno kroz ovaj objekat prođe oko 5.000 ljudi. locirani smo na lepom mestu, tu smo već dugo i imamo mnogo stalnih kupaca, a sa novim izgledom će sigurno stići i novi. Ne smemo zanemariti ni činjenicu da zapošljavamo 70 ljudi iz ovog grada. Nadam se da će svi naši sugrađani biti u potpunosti zadovoljni novim izgledom DIS marketa.

9

DIS podelio školski pribor prvacima u Krupnju

Kompanija DIS je krajem avgusta organizovala veliku humanitarnu akciju podele školskog pribora prvacima u Krupnju. Grad koji je pretrpeo veliku štetu tokom prolećnih poplava u našoj zemlji još se oporavlja od svega što se dogodilo, pa je pomoć najmlađim školarcima dočekana sa velikim oduševljenjem među tamošnjim roditeljima.

U ovoj akciji zajedno sa DIS-om učestvovala je i redakcija tiražnog dnevnog lista Kurir, koja je medijski ispratila čitav događaj, a svojim učešćem čitavu priču su pomogli i zlatni srpski vaterpolisti i pevačica Goca Tržan.

Ispred Doma kulture u centru grada oko 17 časova okupilo se nekoliko stotina dece, roditelja, ali i ostalih stanovnika Krupnja koji su čuli za najavljen dolazak DIS-ove ekipe.

Presrećni

Mališani iz Krupnja, koji su krenuli u prvi razred i počeli novo poglavlje u svojim životima, dugo će i po dobru pamtiti druženje koje im je tog dana organizovano.

Podeljeno je ukupno 133 paketa sa kompletnom opremom za polazak u školu. Plavi rančevi za dečake i roze za devojčice, opremljeni priborom za pisanje i crtanje, gumicama, rezačima i pernicama, obradovali su krupanjske mališane, a posebno zadovoljstvo i sreću priredili su im vaterpolisti Srbije Dušan Mandić i Nemanja Ubović, koji su im na poklon doneli kapice i majice vaterpolo reprezentacije.

Akciji se pridružila i naša poznata pevačica Goca Tržan. Ideji da se bar malo olakša život porodicama iz kraja koji je žestoko pogođen poplavama poznate ličnosti su se odazvale bez razmišljanja i na kraju neobičnog i veoma interesantnog dana uglas su zaključili: „Vredelo je“.

- odlučili smo se da dođemo u Krupanj i na ovaj način pomognemo lokalno stanovništvo jer smo znali koliko je ovaj grad propatio u poplavama. Kao najveća domaća trgovinska kuća, kompanija DIS je na ovaj način samo nastavila ono što je prethodnih meseci već radila pružajući pomoć stanovništvu širom Srbije, pogođenom u poplavama. U te namene je već odvojeno devet miliona dinara, a svakako da ćemo nastaviti sa sličnim humanitarnim akcijama – rekao je okupljenima Miloš Garić, PR kompanije DIS.

Naši zlatni sportisti delili su zatim pakete mališanima, a Goca Tržan je preuzela ulogu animatora i sa nekoliko svojih hitova doprinela da atmosfera bude još pozitivnija.

- ovo je stvarno fenomenalno, zaista lepa atmosfera. Drago mi je što su ljudi bar danas zaboravili na sve nesreće koje su ih zadesile u majskim poplavama. Mnogo je radosti i veselja danas u Krupnju i nadam se da će tako i ostati.

Akcija

Piše: Miloš Garić

U ovoj akciji zajedno sa DIS-om učestvovala je i redakcija tiražnog

dnevnog lista Kurir, koja je medijski ispratila čitav događaj, a svojim učešćem čitavu priču su pomogli i zlatni srpski vaterpolisti

i pevačica Goca Tržan

Grad koji je pretrpeo veliku štetu tokom prolećnih poplava u našoj zemlji još se oporavlja od svega što se dogodilo, pa je pomoć najmlađim školarcima dočekana sa velikim oduševljenjem među tamošnjim roditeljima.

Đacima prvacima bih poručio da budu vredni i radni, i rad će im se isplatiti – rekao je vaterpolista Dušan Mandić.

Deca, ali i njihovi roditelji verovatno će najviše pamtiti priliku da se upoznaju sa svojim sportskim i muzičkim idolima, da ih dodirnu, uzmu autogram i fotografišu se.

- Mnogo mi je drago što učestvujem u ovoj akciji i što ste mi omogućili da osetim ovoliko pozitivne energije. Uvek se rado odazovem da pomognem koliko mogu i nadam se da ćete me ponovo pozvati u nekoj vašoj sledećoj akciji - rekla nam je Goca Tržan, ne skidajući osmeh s lica nakon serije datih autograma i uslikanih „selfija“ sa krupanjskim mališanima.

Sjajno druženje

Već na prilazu Krupnju počeli smo da shvatamo kolika je zapravo šteta koju su pretrpeli žitelji ovog dela Srbije. Posledice poplava su više nego vidljive, putevi na pojedinim mestima su takvi da mesta za mimoilaženje nema. Ipak, meštani nas uveravaju da sada sve izgleda mnogo bolje nego prvih dana nakon poplava.

- Ma ovo je sad dobro kako je bilo. Radi se već tri meseca i mnogo toga je sanirano, ali i dalje ima posla kako bi se sve dovelo u normalu – objasnio nam je jedan od roditelja.

- Kurir je s velikim zadovoljstvom sa kompanijom DIS organizovao lepu akciju podele paketa mališanima. Drago nam je što smo učestvovali u akciji jer svi znamo šta se dešavalo u Krupnju pre tri meseca. ovo je mali gest kompanije „Adrija medija“, u čijem smo sastavu, i kompanije DIS, kako bismo bar malo olakšali muke ovim ljudima – rekao je Saša Milovanović, glavni urednik Kurirovih izdanja.

Druženje sa Krupanjcima je trajalo nekoliko sati. Na kraju smo se rastali teška srca sa svojim domaćinima uz obećanje da ćemo se uskoro ponovo videti. Kao gosti Krupnja moramo da kažemo i jedno veliko „hvala“ ljudima koji su nas domaćinski ugostili - predsedniku opštine Radetu Grujiću, predsedniku Skupštine Aleksandru zeljiću i prosvetnom inspektoru Dušici zeljić, koji su učinili da se u celom Krupnju osećamo kao kod kuće.

11

Kontakt centar,pomoć kupcima i zaposlenima

Postoji uzročno-posledična veza između rasta trgovačkih kompanija i rasta broja njihovih kupaca. Da bi se povećao broj kupaca nije dovoljno dati niske cene i kvalitetnu robu, već morate pružiti i dobru uslugu.

Vrlo bitan deo usluge je odgovor na svako njihovo pitanje. Kako broj kupaca raste tako se i

broj pitanja povećava. U određenom trenutku kompanija mora da ima zaposlene koji se samo time bave. Tako je kompanija DIS odlučila još 2012. godine da oformi poseban tim koji će biti zadužen za pružanje poslovnih informacija kupcima, kako u veleprodaji, tako i u maloprodaji. ovaj tim funkcioniše u okviru kompanije i pruža informacije svim kupcima bez obzira gde kupuju.

Da bi se to sve centralizovalo potreban je jedinstven kanal komunikacije između kupaca i tima kontakt centra. Mi smo izabrali tri kanala za komunikaciju - besplatan telefonski broj 0800/101-101, elektronsku poštu preko adresa kontaktcentar@dis.rs i reklamacije@dis.rs, kao i putem poruka na socijalnoj mreži facebook.

U početku, kupci su bojažljivo pristupali kontaktiranju kontakt centra ali vremenom su shvatili prednosti takve komunikacije. Sada su svesni da postoji jasna komunikacija i da će uvek dobiti tačan odgovor iz udobnosti svoje fotelje. Prednosti takvog rada su ogromne sa obe strane, kupci se osećaju udobnije, a mi sada imamo bazu informacija o kontaktima sa kupcima iz koje možemo učiti šta je to što interesuje kupce i kako možemo još više da im izađemo u susret.

Vrlo često kontakt centar se ne kontaktira samo zbog informacije već i zbog pohvala i reklamacije. Tim kontakt centra pored poznavanja našeg sistema poslovanja mora posedovati i odgovarajuće komunikacijske veštine jer njihovi sagovornici često ispoljavaju emotivno stanje tokom komunikacije koje može da odvede konverzaciju u pogrešnom smeru.

Na samom početku rada organizovali smo usavršavanje komunikacijskih veština sa jednim od vodećih „kol centara“ u regionu, sa kompanijom fonlider. Veoma je raznovrstan

set informacija koje kupci traže pa je bilo potrebe i za upoznavanjem sa funkcionisanjem poslovnog sistema kompanije. Kada upitate nekog u kontakt centru da li imate nešto na stanju i koja je cena neke robe, ta osoba mora biti vešta da potraži informaciju u informacionom sistemu kompanije, ali ta informacija ne sme biti samo iz informacionog sistema već mora biti i proverena na terenu.

Dobra informacija je pružanje usluge kupcu, loša informacija je maltretiranje kupca. Maloprodajni kupci u većini slučajeva pitaju za cenu, da li robe ima na stanju, šta je na akciji, koje nam je radno vreme, kada ćemo da imamo specifičnu robu na stanju, kakvi su načini plaćanja, kako se postaje profesionalni kupac, gde se nalazi najbliži market, tehničke informacije o robi i slično. U veleprodaji je sličan set pitanja uz dodatak preciznih informacija o isporukama robe koju su poručili i pomoći kod poručivanje robe preko portala za kupce. limit u pružanju informacija ne postoji osim kod informacija koje su definisane kao poslovna tajna u kompaniji.

zbog pružanja informacija, kako kupcima, tako i poslovnim partnerima, kontakt centar mora da pokriva radno vreme kompanije. U našem slučaju to je od 8 do 22h svakog dana u nedelji.

ove godine smo odlučili da proširimo aktivnosti kontakt centra i na pružanje pomoći zaposlenima u našoj kompaniji. oni takođe imaju potrebe za raznim informacijama. Da bi bolje i efikasnije radili zaposlenima je potrebna pomoć u rešavanju situacije u kojoj su se našli. zbog fluktuacije radne snage često imamo slučaj da je novim zaposlenima potrebna pomoć. Bez obzira na pisana uputstva i procedure, najbrži način da saznaš nešto je da pitaš kolegu. U takvim slučajevima kompanija gubi dosta. osoba koja pita ne radi svoj posao, osoba koja mu pomaže prekida svoj rad da bi pomogla kolegi, i umesto jedne osobe koja je u zastoju sada imamo dva zaposlena koji ne rade.

Kako bismo sprečili ovakve zastoje u radu omogućili smo svakom zaposlenom da kontaktira naš kontakt centar i da dobije sve potrebne informacije, uputstva ili pomoć u otkrivanju problema. zaposleni u kontakt centru su posvećeni svim našim zaposlenima, od kasira do direktora.

Uskoro ćemo uvesti i jedinstveni komunikacioni sistem u okviru kompanije gde će svaki zaposleni moći da podigne slušalicu, okrene broj 4444 i traži pomoć. Trenutno u kontakt centru rade tri zaposlena. Namera nam je da sa povećanjem broja poziva povećamo i broj zaposlenih.

Investicije

Piše: Goran Rakić, direktor IT sektora

Goran Rakić, direktor IT sektora

Dobra informacija je pružanje usluge kupcu, loša informacija je maltretiranje kupca. Ove godine smo odlučili da proširimo aktivnosti kontakt centra i na pružanje pomoći zaposlenima u našoj kompaniji

T OST IRAJ ME I ZABAVI SE!

www.tostiraj.me / Tvojih5minuta

T OST IRAJ ME I ZABAVI SE!

www.tostiraj.me / Tvojih5minuta

VESTI IZ DIS-A I SRBIJE

DIS-ova ekskurzija u BudimpeštiKompanija DIS i ove jeseni je organizovala, sada već tradicionalnu, ekskurziju za svoje zaposlene. ovoga puta naša ekipa išla je na put u Budimpeštu. Polazak je bio 10. oktobra ispred upravne zgrade DIS-a u Krnjevu, a putnike je pre polaska pozdravio generalni direktor kompanije Darko Aćimović. Posle trodnevnog druženja ekipa se vratila u nedelju 12. oktobra. U Budimpešti je bilo veoma zanimljivo i veselo. organizovan je obilazak grada u pratnji lokalnog vodiča (Trg heroja, opera, Bazilika, Citadela, Ribarska kula). Takođe, zaposleni su posetili i tržni centar ,,Arena“ i ,,Tesco” hipermarket, a u večernjim satima organizovana je i vožnja brodom i razgledanje Budimpešte sa reke.

Papović: Potrošači će osetiti posledice Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović, kaže da će potrošači sigurno osetiti posledice zbog najavljenog smanjenja penzija i plata.„Ali te posledice bi bile mnogo manje kada bi se na tržište uveo red i otvorena tržišna utakmica”, rekao je Papović za agenciju Beta. ocenio je da bi uvođenje reda i konkurencije na tržište u Srbiji, ublažilo posledice smanjenja penzija i plata na standard građana. Papović je dodao da postoji prostor da se cene u Srbiji smanje i do 30 odsto ukoliko se zaista otvori tržište i uvede konkurencija. Prema njegovim rečima, trgovci u Srbiji se ne odriču velikih marži, a mali proizvođači teško mogu da se probiju do rafova prodavnica i povećaju konkurenciju. „Ubacivanje jednog proizvoda u listu naplaćuje se 1.500 evra”, rekao je Papović i ocenio da je zbog toga manji izbor proizvoda u trgovinama.

Minimalna cena rada 121 dinar po satuVlada Srbije odlučila je da od 2015. godine poveća minimalnu cenu rada u Srbiji sa sadašnjih 115 dinara na 121 dinar po radnom času.Minimalna cena radnog sata od 121 dinar, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, primenjivaće se od 1. januara sledeće godine, navodi se u saopštenju posle sednice Vlade Srbije. Minimalna cena rada poslednji put je povećana 2012. godine i jedna je od najnižih u Evropi. ovo povećanje od 5,2 odsto odraziće se na povećanje prosečne minimalne zarade. U narednoj godini minimalna mesečna zarada zaposlenog iznosiće najmanje 28.430,5 dinara, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. Inače, određivanje minimalne cene rada trebalo bi da bude u nadležnosti Socijalno-ekonomskog saveta, tela u kojem se putem tripartitnog pregovaranja (Vlada, sindikati, poslodavci) dolazi do usaglašene minimalne vrednosti rada za jedan čas. Međutim, rad tog tela je već duže blokiran, pa već u nekoliko navrata najnižu cenu rada utvrđuje Vlada, koja je produžavala važnost ranije odluke o minimalcu od 115 dinara. Sindikati i poslodavci na sednici Socijalno-ekonomskog saveta pre dve nedelje nisu uspeli da usaglase stavove budući da su poslodavci bili protiv toga da se ona povećava jer se, kako su isticali, za to nisu stekli uslovi, a sindikati su se držali stava da bi ona trebalo da iznosi 127,9 dinara po radnom satu. Kako nisu postigli dogovor, odluku o tome donela je Vlada Srbije.

Zrno kafe od sada i u Nišu

Početak oktobra obeležen je otvaranjem još jednog u nizu zrno cafea. Ponuda niškog DIS marketa je od 09.10.2014. postala bogatija za čitavu paletu ugostiteljskih specijaliteta, po kojima je zrno cafe već postao poznat u gradovima u kojima posluje. Tim povodom razgovarali smo sa direktorom horeca sektora kompanije DIS Milanom Veljićem o ponudi novog kafea i planovima za dalje širenje lanca zrno cafea. - zrno cafe u Nišu je peti po redu u lancu čiji je prvi član otpočeo sa radom u Smederevu. Posle lazarevca, Kragujevca i Kruševca na red je došao i Niš. U planu je da ceo lanac bude kompletiran u narednom periodu, što znači da bi u sledećoj godini uz svaki DIS market trebalo da bude otvoren i po jedan zrno cafe. Što se ponude tiče, nismo menjali trend insistiranja na kvalitetu koji je ustanovljen na početku rada. Trudićemo se da sa svakim sledećim zrno cafeom tu ponudu i unapredimo – objasnio je Veljić.

VESTI • DIS • SRBIJA

Krediti u Srbiji duplo skuplji nego u okruženju

U Srbiji i u Republici Srpskoj gotovinski krediti su duplo skuplji nego u federaciji Bosne i hercegovine i hrvatskoj.za enormno visoke kamate više nema objašnjenja, tvrde analitičari. Tako su u Srbiji kamate na keš zajmove od 15,80 do 22,50 odsto na godišnjem nivou na dinare i evre, a u okruženju od 6,90 do 9,50 odsto na kune i evre, kao i na konvertibilne marke i evre. Kada je u pitanju Republika Srpska, kamate su kao i u Srbiji veće, i minimalna iznosi od 15 do 21,25 odsto na godišnjem nivou. Takođe, i iznosi za zaduživanje su znatno veći u hrvatskoj i Bih, nego u Srbiji i RS. Poredili smo kamatne stope u bankama u Italiji, Nemačkoj i francuskoj. Uporedili smo iznose u njihovim ćerkama bankama u Srbiji, hrvatskoj, Republici Srpskoj i federaciji Bih. za nenamenski kredit u hrvatskoj rok otplate je do 180 meseci, a u federaciji Bih gotovinski zajmovi mogu da se otplaćuju i do 240 meseci. Naknada za obradu ovih pozajmica iznosi od 1,30 do dva odsto od odobrenog iznosa, a kod nas je najmanje duplo veća i kreće se čak do 3,50 odsto. Bankari i dalje imaju isto objašnjenje za ovakvu situaciju, kao i pre i u vreme krize, da su skupi izvori za plasiranje kredita, visok rizik zemlje i velika obavezna rezerva koju izdvajaju kod NBS. Međutim, analitičari tvrde da je to stara priča koja više ne može da bude objašnjenje za enormno visoke kamatne stope, već je uzrok što kod nas i pored 30 banaka nema konkurencije.

Prosečna plata u Srbiji 381 evro, u Albaniji 377Najveća prosečna mesečna plata zaposlenih u zemljama zapadnog Balkana je u Sloveniji 1.002,75 evra, a najniža u Makedoniji 352,47 evra, prenosi Anadolija.Prosečna plata u Sloveniji u julu iznosila je 1.002,75 evra što je za 7,11 evra više nego u junu, kada je bila 995,64 evra.Istovremeno prosečna zarada u hrvatskoj u junu je bila 728,92 evra i hrvatska je pored Slovenije, jedina država bivše Jugoslavije, koja ima prosečnu platu veću od 500 evra.od država potencijalnih kandidata za EU, najveća je prosečna plata u Crnoj Gori, koja je u avgustu iznosila 473 evra. Prosečna zarada u Bih u junu je iznosila 423,87 evra, a u Srbiji u julu 381,26 evra. Prosečna zarada u Albaniji u julu je bila 377,84 evra, dok se Makedonija nalazi na poslednjem mestu sa prosekom od 352,47 eura.

Cene mleka niske zbogvelike konkurencijeTržište mleka u Srbiji je zasićeno i ovo je prvi put posle 2009. da imamo viškove te namirnice, izjavio je generalni direktor Imleka Slobodan Petrović.Srpska mlekarska industrija pokušava da određene viškove izveze i dobro je što se za nas otvara tržište Rusije, istakao je Petrović. ono što, međutim, nije dobro, je to što je višak mleka koji posedujemo delimično nastao usled pada konzumacije zbog daljeg smanjenja kupovne moći, ukazao je on.Istakavši da se ne očekuju problemi sa aflatoksinom, Petrović je rekao da su cene mleka u ovom trenutku pristupačne jer postoji velika konkurencija, a proizvođači se trude da raznim akcijama privuku kupce da se odluče za njihovu robu. „činjenica je da mi već par godina imamo pad konzumacije. Prošle godine procena je bila da je to smanjenje oko šest odsto. Nemamo statističke podatke za ovu godinu, ali vidimo da i dalje imamo pad potrošnje", rekao je Petrović.

MMF: Broj zaposlenih u državnoj upravi veći za pet odstoMMf zahteva od Srbije da u 2015. za pet odsto smanji broj zaposlenih u državnoj upravi, kaže ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički.„U toku su pregovori sa MMf-om o smanjivanju broja zaposlenih u javnom sektoru za pet odsto u 2015. godini. Nadamo se da ćemo ovaj zahtev u najvećoj meri rešiti prirodnim odlivom, ali postoji i bojazan da ćemo morati da otpustimo 25.000 ljudi”, rekla je Udovički i dodala da se ovo ne odnosi na zaposlene u javnim preduzećima.ona napominje da se do kraja godine zbog izmenjenog zakona o PIo očekuje veći broj odlazaka u penziju zaposlenih u javnom sektoru. „Taj procenat bi mogao da se udvostruči sa sadašnjih dva ili dva i po odsto, čak do 3,9 odsto. Ako tako i bude, onda bismo, u dobroj meri, ispunili normu smanjenja broja ljudi. Ali ukoliko se to ne desi, postoji bojazan da će oko 25.000 ljudi ostati bez posla. U tom slučaju država će za te ljude pripremiti socijalni program ili programe prekvalifikacije”, objašnjava Udovički. ona dodaje da se moraju unaprediti podaci u registru zaposlenih kako bi se obezbedilo što više pravičnosti i ušteda gde god je to moguće.

15VESTI • DIS • REGION

Akcija

Piše: Marijana RadojičićPovodom pokretanja zajedničke lojalti akcije razgovarali smo sa gospođom Nadicom Vujić Mitrović, direktorkom marketinga kompanije Metalac. zamolili smo je da nam pruži dodatne informacije o ovoj liniji posuđa.

Predstavite nam detaljnije liniju „Kulinarija“ inoks šerpi.

Naši potrošači već dobro poznaju asortiman posuđa Metalac, pa i inoks posuđe

koje proizvodimo poslednjih 15 godina. „Kulinarija“ je osmišljena tako da cenovno bude lako dostupna, a da pritom ima sve karakteristike najkvalitetnijeg inoks posuđa koje svaka domaćica želi. Izrađena je od nerđajućeg čelika vrhunskog kvaliteta i u skladu je sa najvišim svetskim standardima. U „Kulinariji“ se može kuvati sa minimumom ili bez vode i pržiti bez masnoće, čime će se očuvati svi vitamini, minerali i arome. zahvaljujući akutermnom „kapsula“ dnu hrana se može pripremati na vrlo niskim temperaturama čime ušteda energije ide i do 70%. U akutermnom „sendvič” dnu nalazi se aluminijumsko jezgro koje brzo akumulira toplotu i ravnomerno je prenosi na dno i zidove posude sa unutrašnje strane. A kad se hrana priprema na tako niskim temperaturama, ne morate vreme provoditi u kuhinji nadgledajući proces pripreme već to vreme možete iskoristiti za nešto drugo. Tome u prilog ide i stakleni poklopac sa otvorom za ispuštanje pare, pa je kontrola procesa pripreme moguća i bez

podizanja poklopca. Nakon što posudu pomerite sa vatre toplota pripremljenog jela će se zadržati i par sati. „Kulinarija“ se može koristiti i na indukcionim pločama, a u ovom posuđu mogu da se kuvaju, peku, prže, griluju, pa i serviraju pripremljeni obroci , jer je vr lo atraktivnog dizajna.

Da li ovi proizvodi pripadaju izvoznom programu i koliko je Metalac orijentisan prema stranom, a koliko prema domaćem tržištu?

fabrika Metalac Posuđe izvozi 70% svoje proizvodnje u oko 25 zemalja sveta, i tako je već više decenija. Najviše izvozimo emajlirano posuđe po kome nas poznaju 55 godina i gde praktično nemamo pravu konkurenciju u Evropi. osim toga izvozimo inoks kao i posuđe sa nelepljivim premazima – teflonskim i keramičkim. četiri do pet miliona jedinica Metalčevog posuđa godišnje pređe granicu Srbije i putuje sve do Amerike, Australije, Rusije. Italija, Engleska, Nemačka, Španija su za nas već tradicionalna tržišta, a ima i nekih novih poslednjih godina, koja su i zadovoljstvo i novi izazov, kao recimo finska, Danska, Japan.

Koja je od ponuđenih karakteristika „Kulinarija“ posuđa najbitnija za kupce u DIS-u?

za kupce DIS-a je vrlo značajna sama prilika da učešćem u ovom lojalti programu, po jako povoljnim cenama, mogu da kupe izuzetno inoks posuđe domaćeg i proverenog proizvođača sa tradicijom dugom 55 godina, koji jako polaže na tehnologiju izrade, zdravstvenu ispravnost i kvalitet materijala od kojih proizvodi svoje posuđe. Posle ovoga bitno je istaći i da je posuđe izuzetno funkcionalno za pripremanje najrazličitije hrane, da se može koristiti na više grejnih tela, kao i da štedi vreme i energiju, dugo traje, lako se održava i zadovoljava sve estetske, ergonomske i ekološke zahteve.

Posle izvrsne lojalti akcije sa linijom emajliranog posuđa „Mila“, DIS i Metalac su rešili da se opet udruže, ovoga puta malo više u korist mlađih potrošača. Za njih je izabrana linija inoks posuđa „Kulinarija“.

Platićeš manje, kuvaćeš lepše

Nadica Vujić Mitrović direktor marketinga Metalca

Koliko je za Metalac važna saradnja sa DIS-om?

Mislim da bi na to pitanje najbolje odgovorili vaši i naši potrošači. čak i da zanemarimo poslovne efekte, mislim da se oba brenda snažno percipiraju kao domaći, a pritom uspešni brendovi. ljudi su na neki način ponosni što je tako. Metalac u tom smislu ima posebnu odgovornost, a uverili smo se da vi imate doslednost u načinu na koji se kao domaća, porodična kompanija pozicionirate na tržištu. U tom smislu, mogu da naglasim posebnost i izazov saradnje sa DIS-om. Naša saradnja inače traje već duži niz godina.

Kakav je bio dosadašnji odziv kupaca na lojalti programe?

Izdvojila bih svakako poslednji lojalti sa emajliranim posuđem „Mila“ u tri atraktivne boje. „Mila“ nam je pokazala koliko možemo biti efikasni, uspešni, prilagodljivi zahtevima DIS-ovog lanca. Moram naglasiti da mi je i lično taj projekat predstavljao pravo zadovoljstvo pre svega zbog međusobnog razumevanja naša dva tima. Vaši ljudi to rade izvrsno i mi im čestitamo. Rezultati su bili izvrsni – pomalo neočekivani i za nas i za vas. To nas je ohrabrilo da idemo dalje. I da znate – nakon više godina, sa DIS-om smo ponovo jednu liniju nazvali jednostavnim domaćim imenom „Mila“.

Kakva su očekivanja od ove akcije, s obzirom na iskustva iz prethodne saradnje sa DIS-om?

Pa, nije svaki dan Badnji dan. Sve pomalo moramo imati u vidu – posebno smanjenje plata, penzija, najavljena poskupljenja struje, komunalija i sl. Mogli bismo nabrajati, zar ne?! Ali, jedno je sigurno: DIS ima veoma lojalne kupce, „Kulinarija“ je izvrsna linija, cena i uslovi su prilagođeni mogućnostima kupaca, Metalac je omiljeni brend kad je reč o posuđu… a dolazi vreme slava, jesenjih veselja… Dakle, zajedno smo rešili da još jednom potvrdimo da DIS i Metalac idu jedno uz drugo i da kupci to i te kako prepoznaju. Tako će biti i ovog puta.

Za kupce DIS-a je vrlo značajna sama prilika da učešćem u

ovom lojalti programu, po jako povoljnim cenama, mogu kupiti izuzetno inoks posuđe domaćeg

i proverenog proizvođača sa tradicijom dugom 55 godina

Lepo iznenađenje za naše kupce

o detaljima mehanizma akcije, kao i o DIS-ovom viđenju ovog poduhvata više nam je rekao Ivan Šulejić, direktor marketinga DIS-a.

Koliko će trajati lojalti akcija Metalca i DIS-a?

Kompanija DIS je odlučila da nagradi svoje kupce i priredi im lepo iznenađenje u poslednjem kvartalu ove godine. Akcija traje od 01. oktobra do 31. decembra. U susret nam je izašla kompanija Metalac i dogovoreno je da najbolji domaći proizvođač posuđa plasira kroz naš maloprodajni lanac liniju inoks posuđa „Kulinarija“ koja se prvi put pojavljuje na tržištu Srbije po ceni koja je niža za 50%.

Na koji način će potrošači moći da se uključe u ovu akciju?

Mehanizam akcije je vrlo jednostavan. Svi naši kupci na svakih potrošenih 500 dinara dobijaju po 1 kupon. linija inoks posuđa „Kulinarija“ se sastoji od 5 različitih artikala, a za kupovinu jednog artikla potrebno je da se sakupi 10 kupona koji treba da budu zalepljeni u knjižici koja se dobija na svim kasa u našem maloprodajnom lancu. Kupci mogu sami da biraju kojim će redosledom kupovati artikle.

Na kakav odziv nailaze ovakve akcije kod kupaca u DIS-u?

Akcije ovog tipa nailaze na odličan odziv kod naših kupaca. Razlog dobrog odziva je sigurno dobar odabir artikala koje plasiramo kroz ovaj vid akcija, kao i dobro prepoznavanje potreba samih kupaca. Takođe je bitno i vreme plasiranja. Mislimo da će ova akcija biti najbolja do sada iz razloga što idu meseci povećane potrošnje, kao i vreme slava, gde je neka od šerpi iz linije „Kulinarija“ idealan poklon koji bi svaka domaćica požela da dobije. U prilog svemu ovome ide i to da do sad nismo organizovali akcije sa inoks posuđem.

Da li će tokom trajanja ove akcije dodatno biti promovisani domaći prehrambeni proizvodi u okviru redovnih DIS-ovih akcija?

DIS je na tržištu poznat kao domaća trgovina sa niskim cenama koja prednost u svom asortimanu daje proizvodima koji su proizvedeni u Srbiji. Svakako ćemo se potruditi da ponudimo kroz veliki broj akcija do kraja godine proizvode koji se mogu koristiti za spremanje dobrih obroka u posuđu iz linije „Kulinarija“.

Da li se Metalac posuđe nalazi u redovnoj ponudi u DIS-ovim marketima?

Metalac posuđe je u asortimanu našeg maloprodajnog lanca od otvaranja našeg prvog marketa.

Koliko ovakve akcije utiču na porast prodaje?

Akcije koje imaju elemente programa lojalnosti bitno utiču na porast prodaje, pod uslovom da je odabir proizvoda dobar, da je cena proizvoda na značajnom sniženju i da se proizvodi biraju shodno periodu u kome traje akcija.

17

Tržište

Mlečni proizvodi idu u Rusiju, ali neće poskupljivati Piše:

Marijana Radojičić

Kada joj je Evropa nedavno uvela sankcije, Rusija je zabranila uvoz hrane iz Evropske unije. Moskva je ubrzo napravila listu prioritetnih zemalja iz kojih planira da uvozi poljoprivredne i prehrambene proizvode, a na njoj se našla i Srbija. To je prilika mnogim domaćim proizvođačima da povećaju svoj plasman na ogromno tržište Ruske federacije, što se odrazilo i na našu razmenu.

Spuštanje ruske rampe za evropske namirnice najviše je pogodilo mlekarsku industriju u Evropskoj uniji. Pre ruskog embarga, zemlje EU su izvozile u Rusiju više od 250.000 tona sira vrste edamer. Predstavnik francuskog udruženja za preradu mlečnih proizvoda žerar Kalibri, rekao je da deo mleka koji su francuski mlekari koristili za proizvodnju sireva pretvaraju u mleko u prahu ili maslac. Požalio se, međutim, da ovi proizvodi nemaju tržište, a da su mlekari prinuđeni da spuštaju cene. Najavljena je i manja proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda, jer nema kupaca za ovu robu.

Prema podacima ruske Savezne uprave carina, ova zemlja je tokom 2013. uvezla 1,15 miliona tona mlečnih proizvoda u vrednosti od 4,2 milijarde dolara. Glavni isporučioci su bili Belorusija, Ukrajina i neke druge evropske zemlje, među kojima i francuska i finska.

Upravo tu naše mlekare vide priliku. Većina domaćih proizvođača mleka i mlečnih prerađevina veoma je zainteresovana da poveća plasman svojih proizvoda na rusko tržište. Dozvolu za izvoz mleka i prerađevina u Srbiji ima šest mlekara, a Rusi najavljuju da će taj spisak biti proširen.

Da li bi širom otvorena vrata jednog velikog tržišta mogla da promene ponudu u frižiderima domaćih trgovina? Iz najvećih domaćih prerađivača mleka i mlečnih proizvoda tvrde da to ne bi promenilo asortiman, niti može da utiče na cene. Najveća domaća mlekara „Imlek” odavno posluje na tržištima sa područja bivše Jugoslavije. Kao takva, zainteresovana je za proširenje izvoza svojih proizvoda i u druge zemlje, konkretno u EU i u Rusiju.

- Eventualni povećani izvoz prema Rusiji neće imati nikakve direktne posledice na ponudu „Imlekovog” asortimana na srpskom tržištu koje jeste i ostaće prioritet broj jedan za našu kompaniju. Što se tiče eventualnih varijacija cena na

srpskom tržištu, one mogu da se dese (a ne moraju) kao posledica raznih faktora, ali nikako kao isključiva posledica povećanog izvoza prema Ruskoj federaciji - kažu u „Imleku”.

Isto ističu i u mlekari „Megle Srbija”. oni tvrde da su osnovani radi plasiranja svojih proizvoda na srpsko tržište. Tako ističu da nema bojazni da će se povećanjem izvoza u druge zemlje ugroziti prisutnost na domaćem tržištu.

- Tržište Srbije je za „Megle Srbija” prioritet. Što se tiče rasta cena, on se može desiti jedino iz razloga rasta cene sirovine usled veće potražnje, jer je cena gotovog proizvoda direktno povezana sa cenom sirovine. Ponude iz Rusije su zaista primamljive, a posete ruskih kompanija skoro svakodnevne.

Eventualni povećani izvoz prema Rusiji neće imati nikakve direktne posledice na ponudu „Imlekovog” asortimana na srpskom tržištu

koje jeste i ostaće prioritet broj jedan za našu kompaniju

- kažu u “Imleku”

Većina domaćih proizvođača mleka i mlečnih prerađevina veoma je zainteresovana da poveća plasman svojih proizvoda na rusko tržište. Dozvolu za izvoz ima šest mlekara, a Rusi najavljuju da će taj spisak biti proširen

„Megle Srbija” planira da do kraja godine dobije izvozni broj za Rusiju i krene sa izvozom svojih proizvoda i osvajanjem novih potrošača, ali time neće ugroziti dostupnost svojih proizvoda svojim vernim domaćim potrošačima - kažu u mlekari Megle.

Strepnje potrošača da će se na našim rafovima umesto domaćeg mleka, jogurta i sireva naći uvozni proizvodi, jer će veće količine ove robe ići ka Rusiji, nisu neopravdane. Jer, Rusija nam je strogo zabranila reeksport hrane. Naša zemlja, naime, može da izvozi samo domaću robu, onu koja je proizvedena u Srbiji. Ruski inspektori su naglasili da će zatvoriti vrata ako pokušamo da uvezemo hranu, kako

bismo je poslali ruskim potrošačima. Srpskim kupcima sada ostaje samo da veruju svojim proizvođačima hrane da se to neće dogoditi.

za prvih šest meseci ove godine naša zemlja je izvezla hranu u vrednosti od 118 miliona dolara, što je čak 68 odsto više nego u prvom polugođu prošle godine. Potrošače, međutim, plaši da bi povećan izvoz mogao da utiče na ponudu i cene domaće hrane u srpskim trgovinama.

I stručnjaci i domaći proizvođači, međutim, naglašavaju da se cene srpskih namirnica neće menjati zbog uvećanog plasmana domaćih proizvoda na rusko tržište. Prema rečima Milana Prostrana, agroekonomiste, izvoz za Rusku federaciju neće uticati na rast cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, iz više razloga.

- Plasman naših proizvoda teško može biti veliki jer je poljoprivredna godina bila veoma teška. Manji je rod i voća i povrća, kao posledica velikih poplava. Ni kvalitet nije na zavidnom nivou, a Rusi imaju veoma stroge zahteve kada je kvalitet voća i povrća u pitanju. Koliko god mi želeli da izvoz bude veći, to ne može uticati na rast cena, jer se takav izvoz ne može dogoditi.

19

Moguće je povećati izvoz pšenice, kukuruza, šećera, za nekih 100 miliona dolara. Ipak, ni to povećanje ne može da utiče na cene. Nemamo ni mesa previše za izvoz, tako da se ni kod mesa ne mogu značajno povećati količine koje možemo da plasiramo van naših granica. Ista je situacija i sa mlekom. Možda bi mogli da malo povećamo količine suhomesnatih proizvoda i sireva, ali ni to ne bi bilo drastično povećanje - tvrdi Prostran.

Prema njegovim rečima, na rast cena ne može da utiče izvoz, već isključivo promene cene inputa, kao što su gas, struja, gorivo, jer oni direktno utiču na troškove proizvodnje.

- Gas je nedavno poskupeo, govori se i o promeni cene električne energije. Uz povećanje taksi, sve to može da ukazuje na poskupljenje. Kupovna moć u Srbiji je mala, a smanjenjem plata i penzija potrošnja će se svesti na najosnovnije - hleb, mleko, jedan ili dva mlečna proizvoda. Mnogi su prinuđeni da se odreknu skupljih sireva, a više će se trošiti živinsko meso, jer je najjeftinije. To važi za većinu građana, dok njih desetak odsto i dalje može da priušti i skuplje prehrambene proizvode. Kada dohodak padne, porodice sa proteinske ishrane prelaze na hranu bogatu ugljenim hidratima. Prelazi se na hleb i proizvode od pšenice. To su pekari videli pa je došlo do povećanja cena. Ne hleba, ali pecivu je cena proteklih nedelja porasla. Cena mesa nije visoka zbog kukuruza, jer je on trenutno prilično jeftin – objašnjava Prostran. on smatra da je povećana tražnja Rusa za srpskim proizvodima dobra prilika da se naša zemlja pozicionira za naredne godine i da naši proizvođači naprave dugoročne aranžmane.

Dozvolu za izvoz ima 768 proizvođača

od početka godine na rusko tržište najviše smo izvezli ženske hulahop čarape, pokrivače podova i sveže jabuke, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. U Srbiji sve potrebne papire za izvoz proizvoda na tržište Ruske federacije ima čak 768 preduzeća, a na listi najtraženije srpske robe su itisoni, tepisi, sveže jabuke i mlečni proizvodi.

Kako kažu u PKS, rast izvoza hrane ogleda se pre svega u plasmanu svežeg i prerađenog voća i povrća. Tu su i sve vrsta sira, svinjskog i goveđeg mesa i mesnih prerađevina, sladoleda, sokova, vina i alkoholnih pića, ali i semena suncokreta, kukuruza, sadnica voća i kalemova ruža.

Do kraja godine očekuje se izvoz u vrednosti od oko 300 miliona dolara. Prehrambeni proizvodi, inače, čine petinu od ukupnog izvoza Srbije prema Rusiji.

Za prvih šest meseci ove godine naša zemlja je izvezla hranu u

vrednosti od 118 miliona dolara, što je čak 68 odsto više nego u prvom polugođu prošle godine

Domaći proizvodi u DIS-u imaju najbolji tretman Piše:

Marijana Radojičić

Između domaćeg i stranog proizvoda, svaki Nemac će se radije opredeliti za onaj na kome piše da je proizveden u njegovoj zemlji. Isti izbor napraviće i Danac, Amerikanac, Britanac...

znaju da poverenjem u artikle koji su nastali u rukama zemljaka jačaju domaću privredu, smanjuju odliv para prema inostranstvu, ali i čuvaju postojeća i otvaraju nova radna mesta.

Slično mišljenje dele i ljudi iz kompanije DIS, jedine srpske trgovinske kuće koja se sigurno može pohvaliti najvećim brojem domaćih dobavljača i njihovih proizvoda na svojim rafovima. U maloprodajnim objektima DIS-a na policama je više od 85 posto proizvoda domaćih proizvođača.

- Naš cilj je da kontinuiranim prilagođavanjem potrebama potrošača, ponudu i dalje koncipiramo u korist domaćih proizvođača jer time doprinosimo jačanju proizvodnje i očuvanju radnih mesta - kaže Vladica Vasić, direktor kategori menadžmenta u DIS-u.

U drugim vodećim trgovinskim lancima u Srbiji odnos zastupljenosti u ukupnoj ponudi robe je oko 70 prema 30 odsto u korist domaće robe i delimično oscilira, zavisno od trgovca i prodajnog formata. Istraživanja pokazuju da se ta struktura nije bitno promenila u odnosu na period od pre nekoliko godina, iako su u međuvremenu za mnoge proizvode smanjene carinske barijere.

- DIS sarađuje sa više od 250 domaćih proizvođača robe široke potrošnje - kaže Vasić. - Najviše domaćih proizvođača je iz sektora proizvodnje prehrambenih proizvoda, ali ne zaostaju ni proizvođači hemijskih proizvoda i papirne galanterije.

Zajedničko osvajanje tržišta

Prema njegovim rečima, DIS je umerenim i kontinuiranim osvajanjem tržišta pružao svim svojim partnerima idealnu priliku da zajedno nastupaju i razvijaju poslovne aktivnosti.

- Mnogi su nas prepoznali kao ključnog partnera koji će razvojem maloprodajne i franšizne mreže trasirati i dobrim delom određivati uzajamni put razvoja - ističe Vasić. - Sama činjenica da se radi o našim dugogodišnjim partnerima koji su, kao i sam DIS, razvijali svoje poslovanje širenjem proizvodnih kapaciteta i osvajanjem tržišta, teško je izdvojiti partnera koji nije prepoznatljiv na tržištu. zaista je veliki broj domaćih dobavljača koji su dali nemerljiv doprinos da DIS svojom ponudom bude drugačiji i prepoznatljiv na tržištu. Teško je izdvojiti nekoliko te bih nabrajanjem gotovo sigurno neopravdano izostavio neke od naših dragih partnera.

Vasić naglašava da se partnerski odnosi neguju i nadograđuju svakodnevnom razmenom iskustava i ideja, i usmeravanjem i realizacijom aktivnosti na obostrano zadovoljstvo s jedne, i zadovoljstvo naših dragih kupaca s druge strane.

- Posebna pažnja je posvećena uzajamnim predlozima i sugestijama, jer su dragoceni putokaz u procesu formiranja prodajnog procesa za nas, tj. proizvodnog asortimana za

DIS od drugih trgovaca izdvaja prvenstveno korektnost, ali ne samo prema dobavljačima, već i prema potrošačima. Naravno, i DIS naplaćuje svoje usluge, ali znatno manje od ostalih.

Dobavljačima to mnogo znači, jer će tako njihovi proizvodi naći lakši put ka kupcu, kaže Violeta

Solunac iz firme D&N Sani

Tržište

Naš cilj je da kontinuiranim prilagođavanjem potrebama potrošača, ponudu i dalje koncipiramo u korist domaćih proizvođača jer time doprinosimo jačanju proizvodnje i očuvanju radnih mesta - kaže Vladica Vasić, direktor kategori menadžmenta u DIS-u

naše partnere - kaže Vasić. - Upravo je uzajamna saradnja i sposobnost prilagođavanja potrebama sve zahtevnijih potrošača najbolji način zaštite.

Mnogi srpski proizvođači upravo DIS-u mogu da zahvale za prodor na tržište naše zemlje i jačanje i širenje svog posla. Ne kriju da se samo u DIS-u ne osećaju kao dobavljači drugog reda, jer njihovi proizvodi u DIS-ovim radnjama nisu smešteni na najnižim policama, jedva primetni od skupocene i markirane svetske robe.

Violeta Solunac, vlasnik firme D&N Sani, koja se bavi proizvodnjom sredstava za higijenu, kaže da sa DIS-om sarađuje od trenutka kada je njeno preduzeće počelo da radi.

- DIS od drugih trgovaca izdvaja prvenstveno korektnost, ali ne samo prema dobavljačima, već i prema potrošačima - ističe Solunac. - Naravno, i DIS naplaćuje svoje usluge, ali znatno manje od ostalih. Dobavljačima to mnogo znači, jer će tako njihovi proizvodi naći lakši put ka kupcu. Sa DIS-om sarađujemo i kod robnih marki i mogu naglasiti da su u tom poslu veoma korektni, ali i prilično zahtevni kada je kvalitet njihove trgovačke marke u pitanju.

Odlična komunikacija

I preduzeće Nenada Bjelanovića forma Bravo, koja proizvodi papirnu konfekciju, zadovoljna je saradnjom sa DIS-om.

- Imamo više nego korektne odnose sa trgovinskom kućom DIS već više od 15 godina - kaže Bjelanović. - Sa njima nismo imali problema sa plaćanjem, niti oni imaju problema sa nama. To su dobri kolegijalni odnosi i o njihovom poslovanju mogu samo da kažem lepe reči. za male firme kojima je DIS pružio šansu, veoma je važno imati takvu saradnju. Njihov odnos i pozicioniranje naših proizvoda drugačiji je od ostalih trgovinskih sistema. DIS je omogućio da se i domaći proizvodi nađu na najudarnijim rafovima, na kojima se teško mogu naći kod ostalih trgovaca.

Dugogodišnju saradnju sa DIS-om ima i firma Pin Code, srpski proizvođač kuhinjskih sunđera, truleks krpa i ostalih proizvoda za održavanje higijene. Vlasnik ove firme, Nevenka Kuburović, kaže da je DIS prvi veliki sistem sa kojim sarađuje i da ima samo pozitivna iskustva.

- Sa DIS-om sarađujemo od 2000. godine - ističe Kuburović. Njihova prednost je odlična komunikacija koju imaju sa svojim dobavljačima, ali i sa potrošačima. Poslednjih godina komunikacija sa dobavljačima je prilično pojednostavljena, jer se na portalu koji su otvorili nalazi sve što nam je potrebno. Sami možemo da trebujemo robu jer vidimo stanje svojih proizvoda na njihovim rafovima. Možemo da proveravamo i finansijske kartice, da vidimo stanje zaliha, kako ide prodaja robe. Možemo da im predložimo i akcije, kada mi smatramo da treba da se organizuju.

firma Pin Code sa DIS-om sarađuje i na planu robnih privatnih marki. Nevenka Kuburović smatra da je takav posao siguran za proizvođača, jer sav rizik snosi trgovac.

- Naš zadatak je da napravimo kvalitetan proizvod, a sve ostalo je na trgovcima DIS-a - naglašava Kuburović. - Mi nemamo tu nikakve troškove reklamiranja i pakovanja, koji uobičajeno idu uz naš proizvod. zato takvi proizvodi mogu da budu jeftiniji, a da se cena ne odrazi na kvalitet. Kada je reč o kvalitetu DIS-ove robne marke, sa njima o tome nema pregovora. A kako je to nama siguran posao i zarada, nikada se ne igramo sa kvalitetom.

Uzajamno razumevanjeNa pitanje koje uslove jedan domaći proizvođač treba da ispuni da bi se našao na rafovima DIS-a, Vladica Vasić, direktor kategori menadžmenta odgovara:

- Usklađivanje poslovanja sa standardima koje nalaže zakon se podrazumeva. Najbitniji uslov je uzajamno razumevanje, fleksibilnost i podrška. DIS je uvek tu da na zahteve svojih partnera odgovori aktivnostima koje su u obostranom interesu, ali s druge strane očekuje podršku kako u pogledu dobrih uslova nabavke, tako i kontinuiranim marketinškim aktivnostima.

23

Srpski agrar na mukama zbog kiša i poplava

Nezapamćene poplave u Srbiji, a nakon njih i čitavo kišno leto, nepovoljno su uticali na domaću poljoprivredu – kvalitet voća i povrća bio je lošiji ove godine, a pojedine proizvode smo morali zbog nestašice da uvozimo.

zbog toga su i nabavne cene nekih poljoprivrednih namirnica bile znatno veće nego ranije, a to se odrazilo i

na krajnje kupce. Kada je kilogram limuna na Kalenić pijaci dostigao cenu između 360 i 400 dinara, bilo je jasno da je čak i limunada postala luksuz.

Kako su nepovoljne klimatske promene uticale na nabavku prehrambenih proizvoda, pre svega voća i povrća, pitali smo Dragana živanovića, direktora ovog progama u najvećem domaćem trgovinskom lancu DIS-u.

- Nema dileme da je uticaj kvaliteta sirovina na prehrambene proizvode i samih svežih proizvoda degradiran poslednjih godina, a naročito ove godine. Dosta kišnih dana i poplava su pojedine regione u Srbiji isključili iz ponude svežeg voća i povrća. ovo je sigurno uticalo na cene proizvoda, a i nestašicu tokom sezone – kaže živanović za DIS Glasnik.

Nije bilo dovoljno osnovnih povrtarskih proizvoda, poput paprike i paradajza.

- Mnogi trgovinski lanci morali su da pribegnu uvozu ovih proizvoda i na taj način zadovolje tržište bar količinama, ako ne i kvalitetom. Trgovine koje su na ovaj način uspele da iskontrolišu zalihe i kvalitet, uspele su i da zadrže promet – dodaje živanović.

Ekonomija

Mnogi trgovinski lanci morali su da pribegnu uvozu poljoprivrednih proizvoda i na taj način probaju da podmire tržište bar količinama, ako ne i kvalitetom, kaže Dragan Živanović, direktor ovog progama u najvećem domaćem trgovinskom lancu DIS

Piše: Katarina Sekulić

Prema njegovim rečima, DIS je ove godine pojačao direktan otkup od poljoprivrednih proizvođača kako zbog svežine robe tako i zbog boljih cena, a sve u svrhu zadovoljnih potrošača.

Koliku su tačno štetu pretrpeli pojedini regioni u Srbiji zasad se ne zna, jer u Privrednoj komori Srbije takva detaljna analiza još nije urađena. Ipak, u PKS-u priznaju da su uočene promene u kvalitetu proizvoda.

- ove godine jeste lošiji kvalitet prehrambenih proizvoda zbog manjeg procenta suve materije i šećera, a i pojave bolesti uzrokovanih vlagom – kaže Nenad Budimirović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS-a.

- činjenica je da ovako kišna godina ima uticaja na poljoprivredne proizvode: voće, povrće, žitarice, ali je rod ovih proizvoda na desetogodišnjem proseku. Rod je lošiji samo u poređenju sa 2013. godinom koja je bila izuzetno rodna – dodaje Budimirović.

Najviše su se uvozile banane i limun. Prema prognozama, naredna godina biće veliki izazov za domaću poljoprivredu.

- Sigurno će biti veliki izazov zbog povećane tražnje i izvoza u Rusku federaciju, pa smo preduzeli konkretne mere za unapređenje proizvodnje u poljoprivredi – navodi Budimirović za DIS Glasnik.

Dragoljub Rajić, član Mreže za poslovnu podršku, kaže za DIS Glasnik da će 2014. godina biti zabeležena kao izuzetno teška za srpski agrar.

- Kiša, vlaga, ali i vremenske neprilike koje su zadesile našu zemlju, dovele su do manjeg prinosa. Procene su i da je najviše stradala pšenica, a najmanje kukuruz. čak i ono što je preživelo lošijeg je kvaliteta nego ranije. Kiša koja danima pada štetno utiče na useve jer i dalje stvara uslove za razvoj gljivičnih oboljenja, a poljoprivrednike sprečava da uđu u njive radi pravovremene zaštite – kaže Rajić.

Iako se najviši prinos očekivao od vinove loze, ako je suditi prema podacima iz negotinskog kraja, u vinarije i na trpezu stići će manje grožđa, koje će u odnosu na prethodne sezone biti i nešto lošijeg kvaliteta. Stručnjaci procenjuju da će rod grožđa biti za 20 do čak 50 odsto manji od prošlogodišnjeg. Stradala je i jabuka, pa je procena da će rod biti manji za oko 40 procenata.

- S obzirom na to da je ponuda ograničena, a cene više nego prošle godine, posebno kada je reč o najtraženijem sezonskom povrću, stručnjaci s pravom upozoravaju da je u netipičnim vremenskim uslovima, sa količinom padavina

iznad proseka za ovo doba godine, neminovna češća upotreba pesticida. Kupac pre kupovine ne može da se uveri u zdravstvenu ispravnost namirnica, ali bi svakako trebalo da proveri njihovo poreklo – smatra Rajić.

Već se mogu čuti opaske da će proizvođači ove godine, po zimnicu ići u prodavnicu.

I pored plodne, ali prenatopljene zemlje, po svemu sudeći ješćemo i uvozni ajvar i turšiju.

Ove godine jeste lošiji kvalitet prehrambenih proizvoda zbog

manjeg procenta suve materije i šećera, a i pojave bolesti

uzrokovane vlagom – kaže Nenad Budimirović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu

i duvansku industriju i vodoprivredu PKS-a

25

Iz stručnog ugla

Neizbežno smanjenje plata i penzija Piše: Milojko Arsić

Profesor Ekonomskog fakulteta

Srbija, u naredne tri godine, treba da uštedi oko 1,4 milijardi evra, kako bi manjak u državnoj kasi bio sveden na milijardu. S obzirom na to da 54 odsto rashoda budžeta ide na plate i penzije, razumljivo je zašto će one biti na udaru štednje.

zasad nije moguće precizno izračunati kolike bi bile uštede jer predlozi nisu detaljno predstavljeni, ali su moguće približne procene. Smanjivanje penzija za 20 odsto, isključujući minimalne penzije, donelo bi uštede od oko 750 miliona evra, dok bi smanjivanje plata za 15 odsto donelo uštede od oko 300 miliona evra.

otpuštanje 160.000 ljudi koji rade u državnom sektoru, čak i ako u taj broj uključimo i zaposlene u preduzećima u restrukturiranju i javnim preduzećima, nije realno, jer bi se time ugrozila dostupnost i kvalitet usluga koje država pruža građanima, počev od obrazovnih, zdravstvenih do bezbednosnih.

Moguće su uštede u javnim preduzećima „u stotinama miliona evra”, kako je najavio ministar Vujović, ali će biti potrebno bar godinu dana da se one ostvare.

Međutim, i kad se ostvare te uštede, one neće biti dovoljne da se fiskalni deficit u naredne tri godine smanji sa ovogodišnjih 2,5 na održivih ispod milijarde evra. Razlika između ukupno potrebnih ušteda od oko 1,5 milijarde evra i ušteda koje se mogu ostvariti na javnim preduzećima je ogromna, pa će stoga biti nužno da se ostvare krupne uštede i na drugim pozicijama rashoda, uključujući i „državne plate” i penzije.

za uspešnu fiskalnu konsolidaciju neophodno je da se u kratkom roku ostvare značajne uštede na nekoliko krupnih pozicija – javnim preduzećima, platama i penzijama, kao i da se pokrene neselektivna, snažna i istrajna borba za suzbijanje sive ekonomije. Samo na ovaj način moguće je da se obnovi prilično poljuljano poverenje investitora u Vladu Srbije, koja je već nekoliko puta najavljivala oštru fiskalnu konsolidaciju, ali su nakon toga izostajale konkretne mere na njenom sprovođenju.

Uštede u javnim preduzećima su vrlo važne, ne samo sa stanovišta budžeta, nego i sa stanovišta uspostavljanja normalnog tržišnog ambijenta u okviru koga svi učesnici na tržištu redovno plaćaju svoje obaveze.

Političari su i do sada za to znali, ali nisu bili spremni da plate cenu takve odluke.

za sprečavanje gubitaka „Srbijagasa” treba obustaviti isporuke gasa preduzećima, državnim ustanovama i građanima koji ga ne plaćaju. Uštede u „Srbijagasu” imale bi za posledicu da mnogi radnici u neefikasnim preduzećima izgube posao, da lokalne samouprave naplaćuju ekonomsku cenu grejanja, da se preispitaju međudržavni sporazumi o kupovini gasa, kao i da se smanje troškovi rada u samom preduzeću. Ništa od prethodnog nije popularno i lako, mada je nesporno ekonomski opravdano, i to je razlog što nije do sada realizovano.

Od februara do juna ove godine je, uprkos usporavanju privredne aktivnosti i

katastrofalnim poplavama, zabeležen rast

prometa dizela za 13,9 odsto i benzina za 18 odsto

Za uspešnu fiskalnu konsolidaciju neophodno je da se u kratkom roku ostvare značajne uštede na nekoliko krupnih pozicija – javnim preduzećima, platama i penzijama, kao i da se pokrene neselektivna, snažna i istrajna borba za suzbijanje sive ekonomije

Prof. Milojko Arsić

Podatak da je promet robe u trgovinama u julu u Srbiji bio veći za 5,4 odsto u odnosu na jun prošle godine, bukvalno je zapanjio većinu domaćih trgovaca i analitičara.

Pored ovog podatka, Republički zavod za statistiku obelodanio je da je i u prvih sedam meseci ove godine, promet u radnjama bio za 2,5 odsto veći nego u istom periodu prošle godine.

Trgovci i stručnjaci poručuju da je tako nešto nemoguće, naročito što u poslednjih nekoliko meseci imaju pad prodaje. ovakvu statistiku pravdaju sezonskom oscilacijom, koja ne može biti ključni parametar u oceni da je trgovinama „svanulo”.

Na to se dodaje i ocena stručnjaka da retko ko pominje visoke namete koje trgovine moraju da plaćaju državi. Poslovale one dobro ili loše, državi moraju da daju „deo svog kolača” kroz razne takse, koje su često neopravdane.

Razni suvišni propisi i administrativne procedure, samo u trgovinskom sektoru, koštaju firme više od 100 miliona evra godišnje, pokazalo je jedno nedavno istraživanje Unije poslodavaca Srbije i CEfE Srbija. Sve to na kraju plate građani i privreda, odnosno potrošači.

Prema procenama Unije, birokratija godišnje „pojede” i oko 19.000 potencijalnih radnih mesta. Prosečni troškovi poslodavca za jedno radno mesto u trgovini godišnje iznose 5.640 evra. U Uniji tvrde da na suvišne administrativne procedure i neažurnost administracije prosečno ode 17 radnih

sati zaposlenih u trgovinama, što znači više od tri miliona radnih sati mesečno, kada se uzme u obzir da je u trgovini zaposleno oko 185.000 radnika.

Kada se ti troškovi saberu i pomnože sa prosečnom cenom rada, dolazi se do cifre od 107 miliona evra na godišnjem nivou, koji pojedu minimalno 19.000 potencijalnih radnih mesta u grani trgovine.

Kako je pokazalo istraživanje, trgovinska preduzeća su u poslednje četiri godine u Srbiji imala najveću frekvenciju zatvaranja i otvaranja. U tom periodu zatvorilo se 27 odsto trgovinskih radnji. Primera radi, 2008. godine u Srbiji su postojale 100.233 trgovinske prodavnice, a na kraju 2011. godine bilo ih je 90.305, što je realan pad od 9,9 odsto.

Trgovine na udaru

Priredila: Katarina Sekulić

Prosečni troškovi poslodavca za jedno radno mesto u trgovini,

inače, godišnje iznose 5.640 evra. U Uniji poslodavaca tvrde da na

suvišne administrativne procedure i neažurnost administracije prosečno

ode 17 radnih sati zaposlenih u trgovinama

Suzana Cvetković, finansijski direktor najvećeg domaćeg trgovinskog lanca DIS, navodi da se uspešnost jedne kompanije ne ogleda samo u poslovnim rezultatima već i u tome da li ta kompanija svoje obaveze izmiruje na vreme

Administracija i dažbine „koštaju”19.000 radnih mesta

A koje to poreze plaća jedan veliki trgovinski lanac?

Tu su doprinosi za obavezno zdravstveno i penzijsko osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Mora da se plati i porez na plate zaposlenih, kao i porez na dobit preduzeća. Tu je i porez na prihode od kapitala, kao i neizbežni PDV.

Trgovina mora da plati i porez na imovinu, ali i porez na upotrebu motornih vozila ukoliko ih poseduje i koristi za obavljanje delatnosti. Jasno je da ne postoji trgovina koja nema automobile i druga prevozna sredstva za robu koju nabavlja.

To, ipak, nisu jedini nameti. Tu su i republičke i opštinske, odnosno gradske administrativne takse, na zahteve koji se predaju organima uprave, kao i na rešenja i dozvole. Novac mora da se odvoji i za firmarine.

Paradoks je da se novac daje i na razne „sitne takse”, poput one za korišćenje šuma od 0,025 odsto od ukupnog prihoda, koju plaćaju sva privredna društva bez obzira na to čime se bave.

Suzana Cvetković, finansijski direktor najvećeg domaćeg trgovinskog lanca DIS, navodi da se uspešnost jedne kompanije, poput DIS-a, ne ogleda samo u organskom rastu i dobrim poslovnim rezultatima već i u tome da li ta kompanija svoje obaveze, kako prema svojim dobavljačima, tako i prema državnim organima i lokalnim samoupravama, izmiruje na vreme.

- Poslovanje naše kompanije zasniva se na kvalitetu, brzini, uslužnosti, inovacijama, fleksibilnosti i poverenju. U svom poslovanju i u obavljanju svojih aktivnosti, ostvarujemo interakciju sa klijentima, dobavljačima, javnim i poreskim institucijama. Kompanija DIS godišnje izdvaja veliku sumu novca uredno plaćajući sve svoje poreske obaveze. Veliki značaj za domaću privredu, potvrđuju i brojne nagrade koje smo primili tokom proteklih godina od Privredne Komore Srbije – navodi Cvetković za DIS Glasnik.

Netolerantni Amerikanci, smatrajući kako Irci nisu dovoljno pametni ni sposobni da pronađu zlato, njihov uspeh pripisivali su sreći. U stvarnosti, rani doseljenici u SAD uvek su iznova prikazivali svoj mukotrpni rad i sposobnost kao jedini način sticanja svog bogatstva.

ljudi i danas često opravdavaju svoj neuspeh činjenicom kako neko ima više sreće od njih. Ustvari, ono što ih razlikuje od uspešnih ljudi je manje radnih sati i nedostatak upornosti. Ali, naizgled srećni i uspešni ljudi su zapravo oportunisti, iskorišćavaju svaku priliku koju im život pruža. oni ne misle da sreća ima puno veze sa njihovim uspehom, već su njihovi postupci ti koji generišu konačan uspeh.

Iako postoji mnogo bitnih uslova koji su važni za uspeh (znanje, stav, sposobnost, odgovornost i sl), neke od njih manje su poznate, a vrlo su važne, piše „Biznis insajder”.

Sposobnost kontrole osećaja i zadržavanja „hladne glave” čine visok stepen emocionalne inteligencije koja neminovno vodi ka uspehu. Travis Bradberi, predsednik TalentSmarta i koautor „Emocionalne inteligencije 2.0” u najnovijoj linkedIn objavi izneo je pet stvari koje uspešni ljudi nikada ne čine. Navešćemo ih redom koji nije određen po važnosti. Jednostavno, važna su sva navedena pravila.

1. Ne žive u prošlosti

Emocionalno inteligentni ljudi znaju da uspeh leži u

sposobnosti da se uzdignu u najtežim trenucima, a to je

nemoguće ako se živi u prošlosti. Sve što u životu vredi

postići traži određene rizike, a razmišljanje o prošlosti ne

sme da nas zaustavi da na najbolji način ostvarimo sve ono

što bi trebalo u budućnosti.

2. Ne razmišljaju o problemima i ne zameraju drugima

Emocionalno stanje određeno je time na šta svako od

nas usmerava pažnju. Ako smo koncentrisani samo

na probleme, gomilamo negativnu energiju i stres. S

druge strane, najuspešniji ljudi retko zameraju drugima.

fokusirani su na sebe i sopstvenu odgovornost i obaveze.

3. Ne teže savršenstvu

Uspešni ljudi nemaju za cilj postizanje savršenstva, jer

znaju da ono ne postoji. Ako vam je cilj savršenstvo, često

vas prati osećaj neuspeha i mnogo ćete vremena provesti

razmišljajući o tome šta ste mogli, a niste učinili.

4. Ne okružuju se negativnim ljudima

Negativni ljudi koji se stalno na nešto ili nekoga žale su

„otrovni”! Umesto da se koncentrišu na rešenja, svo vreme

plivaju u svojim problemima, a traže društvo kako bi se

unutar „erupcije” sažaljevanja osećali bolje. Preporučuje se

distanciranje od tih ljudi.

5. Ne govore svima „da” non stop

Istraživanja su pokazala da su ljudi kojima je teško da

izgovore „ne” više podložni stresu, „slomu” i depresiji.

Uspešni ljudi nemaju previše problema s tim da kažu „ne”

kada to zatreba, direktni su i ne okolišu u komunikaciji.

Menadžment

Naizgled srećni i uspešni ljudi su zapravo oportunisti, iskorišćavaju svaku priliku koju im život pruža. Oni ne misle da sreća ima puno veze sa njihovim uspehom, već su njihovi postupci ti koji generišu konačan uspeh

Pet stvari koje uspešni ljudi nikako ne rade!

Engleski biznismen, investitor i osnivač kompanije „Virdžin grup” Ričard Brenson na svom blogu u magazinu „Entrepreneur“ na pitanje čitaoca: „Koji biste savet dali nekome ko ima potencijal, ali ne i samopouzdanje da započne uspešan biznis?“ dao je ovakav odgovor:

„Mnogim ljudima nije lako da napuste siguran posao. Dok su neki rođeni preduzetnici, spremni i voljni da ugrabe svaku poslovnu priliku, drugi su rezervisaniji i njih je potrebno pogurati. ovo ne znači da oni neće postati odlični preduzetnici, jer uspeh svakako nije rezervisan za određeni tip ličnosti.

U okviru neprofitne organizacije „Virdžin Startap” radimo sa ljudima koji tek ulaze u preduzetničke vode, i tokom rada u prethodnih godinu dana smo shvatili da postoji problem, jer dosta talentovanih ljudi misli da je preduzetništvo van njihovog domašaja, što je prava šteta. Deo posla koji tamo obavljamo je mentorski rad kojim pokušavamo da pokažemo da vođenje posla nije nikakav neostvarivi san, već vrlo realna mogućnost.

Pokušajte da pronađete nekoga ko je već sve to prošao u sferi kojom želite da se bavite. Vrlo je moguće da je ta osoba nekada imala iste sumnje i strahove koje vi imate danas.

Drugi čest razlog zašto su ljudi suzdržani kada je u pitanju preduzetništvo je ubeđenje da kada postajete preduzetnik, vi zapravo ulažete sve svoje resurse u jednu ideju nadajući se najboljem. Ali to ne mora biti tako, može se započeti mali biznis koji se kasnije može razviti u nešto veće.

Ponekad je potrebno da osetite podršku svojih mušterija i da to bude dovoljno da mali projekat postane ozbiljan biznis. Ričard Rid osnivač kompanije Inosent Drinks, koja proizvodi najpopularnije napitke u Britaniji, svoj biznis je započeo ovako: on i dva prijatelja su imali sigurne poslove u dobrim firmama, a onda su jednog vikenda pre 15 godina napravili određenu količinu sokova i otišli na muzički festival da ih prodaju. Ispred svog štanda su postavili tablu na kojoj je pisalo: „Da li da napustimo svoje poslove i da se posvetimo pravljenju sokova?”, i stavili su dve kante, na kojima je pisalo „da” i „ne”. Nakon što bi popile sok, mušterije bi davale svoj odgovor bacajući čašu u jednu od kanti. Po završetku festivala imali su punu kantu čaša koja je podržala njihovu ideju. U ponedeljak je svako otišao na svoj posao i dao otkaz. Taj vikend je bio odskočna daska za, danas, cenjenu kompaniju vrednu više miliona.”

Menadžment

Uspeh nije rezervisan za određeni tip ličnosti Priredio:

B. Mitrović

Dok su neki rođeni preduzetnici, spremni i voljni da ugrabe svaku poslovnu priliku, drugi su rezervisaniji i njih je potrebno pogurati. Ovo ne znači da oni neće postati odlični preduzetnici, kaže Ričard Brenson

31

Svi znamo koliko su profesionalna prijateljstva bitna za napredak u karijeri. Kod profesionalnih, kao i kod privatnih prijateljstava, uvek je kvalitet, a ne kvantitet ono što se računa. Da biste izgradili ono što stručnjaci za profesionalno „umrežavanje” zovu značajan društveni kapital, neophodno je da ljudi koji vas okružuju dolaze iz različitih karijernih sfera, imaju drugačije poglede na svet i jedinstvene sposobnosti.

Samo ovakva raznovrsnost mišljenja i talenata će pomoći vašem karijernom, ali i ličnom razvoju. Evo koji su to ljudi kojima bi se trebalo okružiti.

Finansijski genije

Budite prijatelji sa onima koji su u finansijskom smislu mudriji od vas. opšte je poznato pravilo „s kim si takav si”, dakle, ako se vaši prijatelji ne ponašaju odgovorno sa novcem, to će i vas iskušavati da trošite nemarno. Međutim, ako se okružite ljudima koji uvek imaju uvid u svoje finansije i donose promišljene odluke kada se radi o novcu, moći ćete da učite od njih i da imitirate njihovo proračunato ponašanje.

Osoba koja zna svakoga i koju svako zna

Uvek je dobro znati i održavati stalan kontakt sa osobom koja je neverovatno uspešna u socijalizaciji. Danas je sve u povezivanju. Razmislite samo zašto je linkedIn tako uspešan. To je zato što pruža mogućnost da kada imate jedan kontakt, ostvarite kontakt sa kontaktom

tog kontakta i tako u nedogled. Nikad ne potcenjujte vrednost i najobičnijih poznanstava.

Mentor

Nađite vreme da popijete kafu ili razmenite par e-mailova sa osobom koja je inspirisala vaš karijerni izbor i na čiji se život ugledate. Saveti iz prve ruke su nezamenljivi. Ako mislite da niste uspeli da nađete nekoga ko je ujedno vaš najveći fan, ali i trener: neko ko vas entuzijastično podržava, ali i podseća na nove ciljeve, ne brinite, još je i bolje imati više životnih mentora i upijati znanja mnogih.

Inovator

ova osoba je uglavnom preduzetnik u vašem krugu prijatelja. U kojoj god industriji da radite, nikada ne bi trebalo da prestanete da učite i da saznajete nove stvari. Inovator je ona osoba koja će vam uvek pomoći da budete upućeni u sve novitete i dešavanja u vašoj profesionalnoj branši. Takođe, inovatori su uglavnom jako kreativne osobe i uz njih i vi možete da naučite mnogo o inovativnim načinima rešavanja problema.

(Ne)prijatelj

Da, dobro ste pročitali. Dobro je uvek imati nekoga ko prati sličnu poslovnu trajektoriju i sa kim ste u stalnoj konkurenciji u vašoj okolini. ovakvi ljudi vas neće pustiti da se opustite i baš ta uvek prisutna (ne)prijateljska konkurencija će vas terati da u svakom trenutku date svoj apsolutni maksimum. Dakle ove osobe koje uvek hodaju po tankoj liniji prijateljstva i zavisti, odnosno neprijateljstva, uvek nas guraju da ostvarimo svoje ciljeve. (Ne)prijatelji će vam takođe dati samopouzdanje da krenete za svojim snovima, jer ako su oni mogli, a zašto ne biste mogli i vi.

Poslovno okruženje

Držite neprijatelja blizu sebe Priredio:

Velibor Toković

Da biste izgradili ono što stručnjaci za profesionalno „umrežavanje” zovu značajan društveni kapital, neophodno je da ljudi koji vas okružuju dolaze iz različitih karijernih sfera.

zakon približava građanima mogućnost da ostvare svoja prava pred sudom i u praksi, kažu u Centru za zaštitu potrošača. Nezadovoljni potrošači moći će lakše da podnose reklamacije, a rok za odgovor skraćen je sa 15 na osam dana. Biće poboljšani i mehanizmi za sprovođenje zakona. „Sve one odredbe koje su bile nejasne i za koje su nam se građani žalili da ih ne razumeju, kao i trgovci i udruženja potrošača, mi smo ih sada pojasnili. Naveli smo jasnije obaveze trgovaca”, kaže Vesna Novaković, pomoćnik ministra trgovine za zaštitu potrošača. Ubuduće, na primer, oni koji imaju problema sa obućom lakše će moći da ostvare svoja prava. Ranije je bilo teško dokazati da li je u pitanju mehaničko oštećenje ili je reč o lošem kvalitetu. Kako najviše pritužbi građana stiže na odnos javnih preduzeća prema potrošačima, pre svega EPS-a i Toplana, novi zakon propisuje formiranje savetodavnih tela, u kojima će učestvovati predstavnici Udruženja za zaštitu potrošača, kada se bude odlučivalo o formiranju cena ili odgovorima na reklamacije. „Potrošač nema pravo da se odrekne svojih prava, a imamo mnogo ugovora gde su javna preduzeća tražila

da se potrošači odreknu svojih prava. Ti su ugovori nezakoniti. Novine omugućavaju i da se čuje glas potrošača, kao i njegovo učešće u radu tela koja donose važne odluke”, kaže Jovan Jovanović iz Centra za zaštitu potrošača forum iz Niša.

Analiza

Potrošač nema pravo da se odrekne svojih prava Piše:

Katarina Sekulić

„Sve one odredbe koje su bile nejasne i za koje su nam se građani žalili da ih ne razumeju, kao i trgovci i udruženja potrošača, mi smo ih sada pojasnili. Naveli smo jasnije obaveze trgovaca”

Menadžment

Plasiranje proizvoda na filmu i televiziji mnogo bolje od obične reklame Priredio: Miloš Garić

Plasiranje proizvoda u filmovima staro je koliko i sam taj medij. čak se i kod braće limijer, pionira koji su snimili prve filmove u istoriji, u kratkim filmovima sa samih njihovih početaka, nekoliko puta pojavio sapun „levers sanlajt”. Ispostavilo se da su u ekipi imali jednog saradnika koji je istovremeno radio kao publicista za braću lever (sada Unilever).

Plasiranje proizvoda na filmu ipak je procvetalo tek od 1930. „Vajt oul sigars” 1932. godine obezbedile su reklamu vrednu 250.000 dolara u filmu „lice sa ožiljkom”, pod uslovom da glavna zvezda Pol Muni puši ove cigarete u filmu. oko 1945. u filmovima „Vorner bradersa” teško se mogla videti kuhinja bez novog frižidera „Dženeral elektrika” ili ljubavna priča koja se nije završavala scenom u kojoj muškarac poklanja ženi dijamante kao zalog večne ljubavi – pri čemu je naravno sponzor dijamanata bila kompanija Debers.

U vidu kakvom ga poznajemo danas, međutim, plasiranje proizvoda počinje od jednog malog vanzemaljca. za one koji nikada nisu videli film Stivena Spilberga „I Ti: vanzemaljac“, priča se vrti oko usamljenog dečaka bez oca po imenu Eliot, koji u šumi iza kuće otkriva neobično stvorenje. Da bi ga namamio da izađe iz skrovišta, dečak mu taktički

ostavlja slatkiše – lako prepoznatljive heršijeve čokoladne bombonice – putem koji od šume vodi do njegove kuće.

Spilberg nije nasumično odabrao ove slatkiše. Režiser se najpre obratio kompaniji „Mars”, proizvođačima „M&M-a”, i pitao ih da li žele da plate da se njihov proizvod pojavi u filmu. on su ga odbili, a „herši” je pristao na dogovor, nudeći kao zamenu svoj „Risiz pisiz”. Ispostavilo se da je to bila vrlo mudra odluka.

Nedelju dana posle premijere filma prodaja ovih slatkiša se utrostručila, a nekoliko meseci kasnije više od osam stotina bioskopa širom zemlje prvi put je u svoju ponudu grickalica i slatkiša uvrstilo i ove bombonice.

Kada je reč o plasmanu proizvoda televizija nimalo ne zaostaje za filmom. Lesli

Munves, predsednik korporacije „CBS”, predviđa da će se uskoro

u 75 procenata svih emisija koje se emituju u udarnim

terminima pojavljivati proizvodi i zapleti koji su

plaćeni kao reklame

Oko 1980. američki proizvođač naočara Rejban borio se za opstanak, dok im je prodaja ostajala razočaravajuće mala. To jest, sve dok kompanija nije sklopila dogovor sa Polom Brikmanom, režiserom filma „Rizičan posao”, a Tom Kruz dao ovim retro naočarima potpuno novi pečat. Kada je film postao hit, prodaja „rejbanki” povećala se za preko 50 procenata

Potom na scenu stupa Tom Kruz. oko 1980. američki proizvođač naočara „Rejban” borio se za opstanak, dok im je prodaja ostajala razočaravajuće mala. To jest, sve dok kompanija nije sklopila dogovor sa Polom Brikmanom, režiserom filma „Rizičan posao”, a Tom Kruz dao ovim retro naočarima potpuno novi pečat. Kada je film postao hit, prodaja „rejbanki” povećala se za preko 50 procenata.

za Kruza i njegove naočare to je bio tek početak. Tri godine kasnije, u filmu „Top gan” Tonija Skota, kada je ovaj glumac izašao iz svog borbenog aviona u odelu ratnog vazduhoplovstva i s avijatičarskim „Rejban” naočarima, proizvođač je povećao prodaju za dodatnih 40 odsto!

Međutim, od vremena „I Tija” i „Top gana” plasiranje proizvoda u filmovima dostiglo je gotovo apsurdne razmere. Kada je film „Umri drugi dan”, proizvod franšize Džejms Bond iz 2002, uspeo da prikaže 23 brenda za 123 minuta, publika je bila zaista iznervirana. Većina kritičara smatrala je da je integritet filma pod znakom pitanja, a neki su ga čak prekrstili u „Kupi drugi dan”.

Kada je reč o plasmanu proizvoda, televizija nimalo ne zaostaje za filmom. lesli Munves, predsednik korporacije „CBS”, predviđa da će se uskoro u 75 procenata svih emisija koje se emituju u udarnim terminima pojavljivati proizvodi i zapleti koji su plaćeni kao reklame. Ukoliko je on u pravu, reč je o neverovatnoj cifri koja će ionako nejasne granice između reklamiranja i kreativnog sadržaja zamagliti do te mere, da će izmeniti i samo značenje zabave. Rans Krejn, glavni urednik časopisa „Advertajzing ejdž”, jednom se jezgrovito izrazio: „Reklameri neće biti zadovoljni sve dok ne stave svoju oznaku na svaku vlat trave”.

Višegodišnja neuromarketinška istraživanja otkrila su da je najvažniji i najpouzdaniji pokazatelj efikasnosti jedne reklame taj da li su potrošači upamtili proizvod, bilo da je to dezodorans, parfem ili vrsta tekile. S tim je takođe povezano buduće ponašanje potrošača prilikom kupovine. Drugim rečima, ako upamtimo „Mičam” rol-on, „Euforiju” Kelvina Klajna ili tekilu „Don hulio Aneho”, mnogo je verovatnije da ćemo se mašiti za njih kad sledeći put odemo u prodavnicu ili da ćemo ih dodati u korpu prilikom sledeće kupovine preko interneta. zato se činilo da ima smisla porediti snagu sećanja ispitanika u vezi s logotipima – brendiranim i nebrendiranim – koje su videli pre i posle gledanja „Američkog idola”.

Nedelju dana kasnije urađene su analize rezultata.

Posle gledanja emisije ispitanici su pokazali daleko bolje pamćenje brendiranih od nebrendiranih logotipa. Štaviše, moć naših brendiranih logotipa, onih koji su svoje proizvode

plasirali strateški u čitavoj emisiji ili reklamirali tokom njenog trajanja – zapravo je usisala pamćenje nebrendiranih logotipa. Drugim rečima, pošto su odgledali emisije, sećanja ispitanika na brendirane logotipe kao što su „Koka-kola” i „Singular” potisnula su sećanja na nebrendirane, kao što su bili „Pepsi” i „Verizon”. Međutim, tada se pojavilo najbizarnije i potencijalno najznačajnije otkriće. Rezultati skeniranja pokazali su da je „Koka-kola” bila daleko bolje upamćena od „Singular vajerlesa”, i daleko bolje od „forda”. Što je bilo još neverovatnije, ispostavilo se da je „ford” vrlo loše prošao. U testiranju posle gledanja emisije otkriveno je da su se ispitanici sada slabije sećali „fordovih” reklama nego pre početka studije. Drugim rečima, posmatranje emisije pretrpane „Koka-kolom” zapravo je potisnulo pamćenje „fordovih” reklama. Ispostavilo se da je ova kompanija uložila 26 miliona dolara u godišnje sponzorstvo, a u stvari izgubila deo tržišta. U čemu je bio čitav trik?

„Koka-kola” je prožimala 60 procenata trajanja emisije svojim vešto postavljenim čašama, nameštajem koji je podsećao na oblike njihovih flaša i „Koka-kola” crvenim zidovima. „ford” je na drugoj strani jednostavno puštao tradicionalne reklame, koje uopšte nisu prodirale do svesti gledalaca emisije. Drugim rečima, „Koka-kola” je bila potpuno integrisana u program, dok „ford” uopšte nije bio uklopljen u čitavu stvar. U emisiji nije bilo „fordovih” sedišta, logotipa, „fordovih” šolja za kafu, nagrada za takmičare. Ne postoji ništa slično. Uprkos reklamnim spotovima vrednim 26 miliona dolara „ford”, prosto rečeno, nije igrao u ovoj emisiji nikakvu ulogu.

(Odlomak iz knjige „Kupologija” Martina Lindstroma)

35

Svet finansija

Amero preuzima ulogu dolara? Priredio: Velibor Toković

Svet traži način da izbegne upotrebu dolara. Sve češće eksperti govore o tome da je američka valuta odradila svoje i da je vreme da polako napusti svetsku scenu.

Postepenoj zameni dolara mogu pomoći lokalne valute. Ipak, iskustvo sa evrom je pokazalo da okretanje leđa nacionalnim valutama i prelazak na jedinstvenu novčanu jedinicu ima mnogo svojih dobrih strana, ali i skrivene probleme.

- zagovornici evra ne prestaju da ponavljaju da je uvođenje jedinstvene valute išlo na ruku evropskoj ekonomiji: tržišta su postala jača, smanjio se rizik pri operacijama menjanja valuta. Ali, glavno je to što je evro postao realni konkurent dolaru. Ipak, nije prošlo ni celih 10 godina, a počela je ekonomska kriza. To je dalo povod kritičarima evra da dignu glavu i da ukažu na sve greške koje su se dogodile tokom uvođenja jedinstvene evropske valute. Nisu uzeli u obzir glavno, a to je da su strukture ekonomija država koje ulaze u evrozonu principijelno različite. Postoji i politički kontekst - smatra direktor odeljenja strateških analiza fBK Igor Nikolajev.

Greška je jednostavna. Ipak je u većoj meri politička motivacija bila važnija pri uvođenju jedinstvene evropske valute. odnosno, protivteža pre svega dolaru i SAD. ovde je bilo više politike nego ekonomije, iako prosečni godišnji tempo rasta država Evrope posle uvođenja evra nije porastao u državama evrozone. odnosno nije se dogodilo ono zbog čega je bila uvedena jedinstvena valuta - uvećanje tempa ekonomskog rasta.

Već se sada može govoriti o tome da je projekat „evro” veoma daleko od uspeha. Perspektive te valute u budućnosti sve više podsećaju na status dolara u sadašnjosti.

osim valuta država u razvoju, popularnost juana raste, smatra viši analitičar agencije „Alpari” Ana Bodrova:

- Kina je veoma dugo držala juan u čvrstim okvirima. SAD insistira na revalorizaciji juana, a ova valuta postepeno raste. Poslednjih nekoliko godina, juan je porastao za 8-9%, ali ipak tržište traži da cifra bude 15%. za dostizanje ovog nivoa potrebno je još pet godina, pri sadašnjem tempu revalorizacije. Kina će stati na liniju i onda će dolar imati ne jednog konkurenta već dva. Dalje, sve će zavisiti od toga kako će se u principu razvijati situacija u svetskim ekonomijama - smatra Bodrova.

SAD takođe pokušava da nađe izlaz iz ove neprijatne situacije u kojoj se našla njihova valuta. Nije isključeno da će na jedinstvenom valutnom prostranstvu (SAD, Kanada i Meksiko) početi da se koristi valuta „amero“.

zadaci koji se tiču ponovnog formiranja svetskih finansija veoma su složeni. Neophodno je uzeti u obzir sve činjenice koje mogu da utiču na ekonomiju ove ili one države.

Već se sada može govoriti o tome da je projekt „evro“ veoma

daleko od uspeha. Perspektive te valute u

budućnosti sve više podsećaju na status dolara u sadašnjosti

Postepenoj zameni dolara mogu pomoći lokalne valute. Ipak, iskustvo sa evrom je pokazalo da okretanje leđa nacionalnim valutama i prelazak na jedinstvenu novčanu jedinicu ima mnogo svojih dobrih strana, ali i skrivene probleme

IKEA dolazi u Srbiju

Predstavnici Vlade Srbije i grada Beograda, potpisali su početkom oktobra sa švedskim proizvođačem nameštaja „Ikea" memorandum o izgradnji prve robne kuće u Beogradu, kod Bubanj Potoka, koja bi trebalo da bude završena krajem novembra 2016. godine, a zaposliće 300 radnika. Memorandum su u Vladi Srbije potpisali potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zorana Mihajlović, gradonačelnik Beograda Siniša Mali i direktor sektora za nekretnine i razvoj kompanije „Ikea" u jugoistočnoj Evropi Vladislav lalić.Na konferenciji za novinare je saopšteno da je vrednost te investicije oko 70 miliona evra, ali i da je planirana izgradnja

ukupno pet robnih kuća na teritoriji Srbije, dve u Beogradu, i po jedna u Nišu, Novom Sadu i centralnoj Srbiji, a da je očekivana vrednost ukupne investicije 300 miliona evra.

Evropska komisija za fer razgovore o Južnom toku

Evropska komisija se ne protivi Južnom toku, ali ne treba se zavaravati da naftni gasni gigant Gasprom neće imati glavnu reč u tom projektu, kaže evropski komesar za energetiku Ginter Etinger.

„Ruski partneri moraju da shvate da mi imamo drugačiju kulturu. Ne zavaravajte se, ako Gasprom poseduje 50 odsto gasovoda, tada Gasprom odlučuje, a ne vi. Mislim da Gasprom treba da smatramo partnerom, ali ne smemo da mu dozvolimo da postane svemoćan“, poručio je Etinger.

on je pozvao Rusiju da bude otvorena za fer razgovore i poštuje tržišna pravila kada se radi o „Južnom toku“, čiji cilj je da se dopremi gas u Evropu, zaobilazeći Ukrajinu.

EU je, podseća Volstrit žurnal, razgovore o tom projektu obustavila do daljnjeg.

Međunarodni gasovod Južni tok, projekat koji je pokrenula ruska državna kompanija Gasprom da bi se u isporukama gasa za Evropu zaobišla Ukrajina, vredan je više od 16 milijardi evra, a planirano je da prve isporuke gasa budu krajem 2015. godine. Plan je da se ruski gas cevima ispod Crnog mora, a kopnom preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije dovede do potrošača u srednjoj i zapadnoj Evropi.

Etigner je takođe pozvao Rusiju i Ukrajinu da u međusobnom konfliktu ne koriste gas kao sredstvo ucene, istakavši da je bezbedno energetsko snabdevanje ključno i ne sme da bude uključeno u moguće dodatne sankcije Rusiji.

on je naveo da radi na scenariju „u najgorem slučaju“, koji će biti predstavljen šefovima država i vlada EU sredinom oktobra, u slučaju da Rusija odluči da obustavi isporuku gasa Evropi ili ukoliko Ukrajina blokira tranzit gasa kroz svoju zemlju.

VESTI • DIS • SVETVesti iz sveta

Vozovi u Japanu uskoro 500 km/hTačno 50 godina od kada je Japanom krenuo najbrži voz, tada brzinom od 210 kilometara na sat, počinju radovi na „maglevu“ čija će brzina biti veća od 500 km/h.Planirano je da voz koji pomoću magnetne levitacije lebdi nad šinom, a i kreće se vučen magnetnom silom, do 2045. godine krene na liniji Tokio-osaka. Voz bi trebalo da ide što ravnijom linijom, te će 85 odsto trase činiti tuneli. Prvi deo pruge, između Tokija i Nagoje trebalo bi da bude završen do 2027. godine.Super-brzi vozovi „šikansen“ (metak) u Japanu danas idu brže od 320 kilometara na sat, a pruge su napravljene po celoj površini ostrva honšu i Kjušu. Između Tokija i osake svakodnevno ide više od 200 takvih vozova, a njihovo ukupno godišnje kašnjenje ne prelazi 30 sekundi. „Kada je u Japanu stavljen u upotrebu prvi brzi voz, imali smo osećaj da su teška vremena iza nas i da će se Japan promeniti na spektakularan način“, kaže 73-godišnji inženjer fumihiro Araki. on se seća 1. oktobra 1964. godine, kada je u Tokiju pred carem hirohitom predstavljen prvi japanski brzi voz, nazvan hikari (svetlost), devet dana uoči ceremonije otvaranja olimpijskih igara u Tokiju. - Japan je u nekoliko nedelja po atrakcijama postao svetski centar broj jedan. Pored super-brzog voza, počelo je emitovanje TV programa u boji, i to u čitavom svetu, napravljen je prvi japanski civilni avion posle Drugog svetskog rata, a neka od velikih preduzeća, među kojima i Soni, doživljavali su do tada nezabeležen razvoj - priseća se Araki.

VESTI • DIS • SVET

Utajivači poreza u SAD duguju 97 milijardi dolara

Američko pravosuđe ostaje nemoćno pred najvećim utajivačima poreza, jer procesi koji se godinama vode protiv njih koštaju državu na milione dolara.Prema podacima američkih organa poreske uprave, vrednost nenaplaćenih dugova američkih utajivača poreza dostiže 97 milijardi dolara, preneo je Volstrit žurnal.Među najpoznatijim utajivačima poreza koji do dan danas nisu isplatili dug državi je i Džordan Belfort, autor autobiografskog romana „Vuk sa Volstrita” koju je ekranizovao Martin Skorseze. Džordan Belfort, koji je sa 26 godina postao multimilioner zarađujući na hiljade dolara u minuti, sa 36 godina završio je u zatvoru dugujući oštećenim klijentima 110 miliona dolara. Belfort koji je osuđen još 2003. do danas je platio tek deset odsto svojih dugova. Milioner Pol Bilzerijan, nemilosrdni preduzetnik i vijetnamski veteran koji je 1988. godine prvi put zatvoren zbog utaje poreza, koji je trebalo da plati 62 miliona dolara kazne, do sada je isplatio tek 3,7 miliona dolara, odlažući tako isplatu 95 odsto duga Američkoj komisiji za berzanske transakcije. ova institucija nedavno je izjavila da ne očekuje više isplatu Bilzerijanovog duga jer je u proteklih 25 godina potrošila osam miliona dolara na ovaj spor.

„Orakl”: Elison podneo ostavkulari Elison, suosnivač kompanije „orakl” i njen lider dugih 37 godina, podneo je u četvrtak ostavku na mesto izvršnog direktora, a zameniće ga dva izvršna direktora Safra Kac i Mark hurd.Dobit „orakla” pala je više nego što se očekivalo, cena deonice te tehnološke kompanije pala je dva odsto.Elison će ubuduće biti izvršni predsednik i glavni tehnološki direktor. Bez obzira na to što su Elison, gospođa Kac i Mark hurd poručili da se ništa neće promeniti u strukturi upravljanja, deobu vlasti su odmah kritikovali stručnjaci za menadžment.„U gotovo svim slučajevima rešenje s dva izvršna direktora pokazalo se improvizovanim rešenjem za politički problem”, kaže Džefri Sonenfeld, profesor na katedri za Menadžment na Jejl univerzitetu, podsećajući da „orakl” već neko vreme ima problema.Prema ovom rešenju, za proizvodnju, finansije i pravna pitanja biće nadležna Kac, a za prodaju i usluge hurd. Pitanja u vezi sa softverom i hardverom biće u nadležnosti Elisona. Glavna je razlika u tome što će Kac i hurd morati da izveštavaju odbor „orakla”, a ne samo Elisona, iako je on sada izvršni predsednik tog odbora.Elison, koji je odrastao u opasnom delu čikaga, osnovao je 1977. godine firmu koja će kasnije postati „orakl”, čija je baza podataka postala tehnološka okosnica najvećih svetskih korporacija.Elison je s kompanijom izašao na berzu 1986. godine, iste godine kada i „Majkrosoft”, a „orakl” je tada imao prihode od 55 miliona dolara. ove godine očekuje se da će prihodi premašiti 40 milijardi dolara.Kroz nekoliko desetina akvizicija, Elison je proteklih godina proširio „oraklov” portfolio poslovnih softvera, pri čemu je desetine milijardi dolara investirao u kupovinu tehnoloških kompanija.

Tržište nekretnina drma kinesku privreduKineska ekonomija nalazi se u opasnosti zbog prevelikih ulaganja u nekretnine, kao i njihovih nerealnih cena.

Tako bar tvrdi Patrik čovanek iz konsultantske kompanije „Silverkrest Aset Menadžment”.

on kaže da se izloženost kineskih banaka razlikuje od izloženosti američkih uoči krize sa hipotekarnim kreditima u SAD, i da više liči na krizu u Japanu osamdesetih godina prošlog veka kada je posle brzog razvoja tržište doživelo kolaps.

Kinesko tržište nekretnina BDP-u doprinosi sa 15 odsto, a njegov kolaps bi direktno uticao na još neke privredne subjekte, poput banaka i građevinskog sektora. zato je ova država posebnim ekonomskim merama pokušala da učini rast na tržištu nekretnina održivim, međutim izgleda da u tome nije u potpunosti uspela.

U najvećih 70 kineskih gradova cene nekretnina su u junu padale za 0,5 odsto, da bi se u julu taj pad ubrzao na 0,9 odsto. U istim mesecima smanjilo se i kreditiranje izgradnje nekretnina, što bi, sve zajedno, moglo da izazove ekonomsku krizu.

Urušavanje tržišta nekretnina moglo bi svesti kineski ekonomski rast, kažu analitičari, na ispod 5 odsto, iako je za ovu godinu planiran rast BDP-a za 7,5%.

Kotanji pakuje u Srbiji pa šalje u RusijuAustrijski proizvođač začina Kotanji najavio je da će začine za rusko tržište proizvoditi i pakovati u Srbiji, preneli su austrijski mediji.Bečki Kurir piše da 20 odsto prometa koji Kotanji ostvaruje u Rusiji, pre svega mešavine začina i beli luk u prahu, potpadaju pod zabranu uvoza, zbog čega će te proizvode za rusko tržište proizvoditi i pakovati u Srbiji.„Moramo brzo da reagujemo, jor će za šest do osam nedelja naše skladište u Rusiji biti prazno. Prodaja u Rusiji za sada se normalno nastavlja“, rekao je Kurir direktor preduzeća Ervin Kotanji. on je rekao da postoji veliki broj preduzeća u Evropskoj uniji koje sada tragaju za slobodnim kapacitetima za pakovanje u Srbiji. Kotanji je dodao i da postoji pozitivan sporedni efekat proizvodnje u Srbiji pošto je izvoz robe iz Srbije u Rusiju oslobođen carine. Rusija je uvela jednogodišnju zabranu uvoza prehrambenih proizvoda iz zemalja EU kao odgovor na sankcije EU zbog krize u Ukrajini.

39

Menadžment

Opasnosti koje sprečavaju maksimalan radni učinak Priredila: Sonja Šestić

Ovo je šest najuobičajenijih (i često nesvesnih) načina kojima sabotiramo naš potencijal u postizanju genijalnih rezultata, blokiramo našu veličinu i smanjujemo priliku da budemo jedan od najboljih na svetu u onome čime se bavimo.

Opasnost od neverovanja

Moćna ideja: ukoliko ne verujete da imate potencijal da budete jedan od najboljih ikad u zanatu ili veštini koju ste odabrali, onda nećete uraditi ono što je potrebno da biste stigli tamo. Drugim rečima, vaše verovanje u svoj potencijal zaista određuje da li ga ispoljavate ili ga puštate da polako drema u vama iz dana u dan.

Savet je da pažljivo pogledamo činjenice. Vrhunski sportisti, muzičari, naučnici i poslovni ljudi su zaista bili obični ljudi. Ali oni su, ponekad zbog mentora ili često zbog roditelja, uvežbali svoj mozak da veruje (i time očekuje) da mogu da budu vrhunski stručnjaci u svom polju rada, ukoliko vredno rade, žrtvuju se, ostanu fokusirani i svakim danom budu sve bolji. Ali, ako vas zavede psihoza mase da se ljudi koje smatramo genijima suštinski razlikuju od vas onda vi nemate šansu da stvarate istoriju, samo ovo verovanje će vas onda sprečiti da se uzdignete do carstva fantastičnih u svom zanatu. Dakle, ovo neverovanje da u sebi posedujete veštinu je pretnja.

Opasnost od potiskivanja

fenomenalan intervju su nedavno dali Voren Bafet i Bil Gejts. U intervjuu, Bafet je priznao da nije najpametnija osoba u prostoriji. „Tajna” njegovog izuzetnog uspeha na kapitalnim tržištima se svodi na razliku između „Konjske snage nasuprot učinka”.

objasnio je da je „konjska snaga” talenat sa kojim smo rođeni ali „učinak” se odnosi na to koliko imamo potrebe, discipline i hrabrosti da ga realizujemo. Termin pretvaranja potencijala u rezultate je „kapitalizacija” zato što ako ste ozbiljno posvećeni stvaranju savršenstva potrebno je da u potpunosti iskoristite sav svoj potencijal.

Jedan od najboljih načina da se obezbedi potpuna kapitalizacija vašeg talenta je da vašu potragu započnete tako što ćete postati najbolji na svetu u odabranoj veštini

što je ranije moguće (mantra „počnite sa malim, sanjajte o velikim planovima, ali počnite danas”).

zatim pronađite način da uđete u 10.000 sati za koje je Anders Erikson otkrio da su minimalna količina obuke potrebne pre nego što genije počne da se ispoljava („Pravilo 10.000 sati” koje sam ranije spominjao, da, moderni pisci su ga promovisali, ali Erikson je glavni.)

Pa krenimo od delića pre nego što vas zaista pokrenemo. To je 2 sata i 44 minuta svakodnevne obuke u jednoj stvari, deset godina. Sad počinjete da uviđate da su disciplina,

Vrhunski sportisti, muzičari, naučnici i poslovni ljudi su zaista bili obični ljudi. Ali oni su, ponekad zbog mentora ili često zbog roditelja uvežbali svoj mozak da veruje (i time očekuje) da mogu da budu vrhunski stručnjaci u svom polju rada, ukoliko vredno rade, žrtvuju se, ostanu fokusirani i svakim danom budu sve bolji

praksa i ogromna količina obuke „tajne” koje stoje iza „prirodnog talenta” i „rođenog genija”. Istina je da samo morate da uložite neviđenu količinu vremena i truda kako bi dostigli izuzetne performanse.

Vi zaista možete da stignete tamo (vi ne poštujete svoj potencijal ako to ne uradite). Ali, većina nas se jednostavno oseća previše rastrojeno, previše smo zainteresovani za jednostavno, previše smo pod uticajem kritike i previše naviknuti na udobnost da bismo uradili ono što treba da se uradi, da bi smo postali ikona.

Opasnost apatije koja okružuje talenat

Sa kim se dovodite u vezu kad su u pitanju način na koji se ponašate i način na koji odlično obavljate posao. Nauka koja stoji iza toga podrazumeva pojmove poput „attitudinal contagion” (nesvesno se prilagođavamo načinu razmišljanja ljudi koji su nam najbliži) i „goal-contagion” (prihvatamo iste težnje dominantnih članova našeg kruga poverenja).

Ako ljudi u vašem neposrednom okruženju žele sve najbolje u svetu, ustaju u 5 ujutru zbog treninga, rade sa mentorima koji pokreću njihovu najbolju veštinu i vežbaju od sumraka do svitanja, onda postoji velika šansa da ćete pratiti taj model ponašanja.

S druge strane, ako su ljudi koji vas okružuju najveći deo sati okupirani ogovaranjem, gledanjem televizije i preteranim igranjem igrica, onda će vaši rezultati biti odraz tih uticaja. Svi geniji i izuzetni lideri su bili deo centra za talente.

Deca u Dominikanskoj Republici sanjaju da igraju bejzbol i najveći deo sati provode na terenu. Njihovi heroji su zvezde prve lige svoje zemlje koju su načinili velikom. I oni planiraju da budu baš kao oni. Deca u Brazilu teže da postanu proslavljeni fudbaleri dok mladi Kanađani redovno provedu 10.000 sati na ledu do svoje 15 godine. Svi njihovi prijatelji rade isto.

Tinejdžeri u Silikonskoj dolini žele da pokrenu startup kompanije, idu u radionice u kojima ih uče pravilima i provode besane noći ponavljajući iznova svoju veštinu. Svako od ove dece želi da bude sledeći Džek Darsi ili Mark zakerberg.

Krug ljudi koji vas okružuje je jako bitan. Apatičnost i lenjost u odabiru ljudi koji vas okružuju zaista utiče na vaš učinak, uspeh i svet unutar njega.

Opasnost od složenosti

Pikaso nije svirao klavir. Džej zi ne provodi sate kako bi postao vrhunski šahista. Stefan King definitivno nije opsednut pridruživanjem NBA.

Svi ljudi koji postaju geniji imaju drugu stvar koja im je zajednička: usredsređenost na jedan cilj.

Svi majstori su monomanijakalno usredsređeni na svoju veštinu. ogroman učinak podrazumeva to da imate više discipline da kažete ne nego da nečemu.

Možete da pokušate da radite mnogo stvari, ali uvek ćete biti osrednji. Ili se možete posvetiti samo jednoj stvari i ući ćete u krug genija. Pojednostavite. oduzmite. Budite odlični u izgovaranju diplomatskih „ne” odgovora. Vaš potencijal ne zahteva ništa manje.

Opasnost od luksuza

fascinantna je činjenica kako su mnogi uspešni ljudi bili jako siromašni. Izgleda da oni jako dobro znaju da ako se u potpunosti ne fokusiraju i neumorno ne vežbaju oni ne samo da neće imati život o kome sanjaju, nego verovatno neće imati šta da jedu. ovakvo stanje pokreće ogromnu želju, nepobedivu odluku i gvozdenu volju za pobedom. zbog toga, luksuz može da bude pretnja vašem uspehu.

Maja Angelou, poznata pesnikinja, odlazi od kuće kako bi radila u prašnjavoj motelskoj sobi. Jedan od mojih drugara, autor koji je imao najviše prodavanih dela ikad, živeo je godinu dana u hostelu kako bi mogao najbolje da radi. čak i kad je Stiv Džobs bio milijarder spavao je na kauču. Bez obzira na to koliko vas budu cenili, jednostavno ne smete da dozvolite da vas luksuz uspori, učini vas nemarnim i starim.

Da bi se postigao visok nivo kreativnosti, produktivnosti i genijalnosti, vi želite da se forsirate kao da vam život od toga zavisi, a i zavisi vam. Najbolji način da proširite svoje vidike je da konstantno idete do njihovih krajnjih granica. Što bi rekli Spartanci: osoba koja se više znoji dok trenira manje krvari u ratu.

Opasnost od bolesti

Neko me je jednom naučio da je zdravlje kruna koja stoji na glavi zdrave osobe koju samo osoba koja je bolesna može da vidi. Nije uobičajeno povezivati zdravlje sa genijem. Ali, važno je biti u odličnoj fizičkoj kondiciji.

Kako možete da primenite vaših 10 godina prakse ako ste bolesni? Kako da ustanete kad padnete ako nemate energije? Kako da sprovodite istraživanje i ulažete u učenje ako nemate snage?

od koristi ste ako ste jaki, zdravi, srećni i dinamični.

Većina nas se jednostavno oseća previše rastrojeno, previše

smo zainteresovani za jednostavno, previše smo pod

uticajem kritike i previše naviknuti na udobnost

da bi se uradilo ono što treba da se

uradi da bi se postala ikona

41

DIS karavan

Priredio: Velibor Toković

Kada je Đovani de Veracano stigao na obale današnje države Njujork, davne 1524. godine, verovatno ni u najluđem snu nije mogao da zamisli posledice svog otkrića. Ruku na srce, ljudi su na toj teritoriji živeli već 10.000 godina, većinska plemena Irokeza su ovu oblast naselila oko 800. godine naše ere, dok su ih pripadnici Algonkina sledili nekih 200 godina kasnije. Današnji Menheten naseljavali su lenape indijanci, koji su svojim viševekovnim običajima i kulturom bili tesno povezani direktno sa prirodom. Ipak, evropocentrična verzija istorije beleži pomenutog Italijana kao prvog Evropljanina na ovom tlu.

henri hadson je tražeći nove pomorske puteve tokom 1609. ovu oblast pripojio holandskim prekomorskim kolonijama. Naselje osnovano na mestu današnjeg Njujorka dobilo je naziv Novi Amsterdam. Verovatno bi se novonastali grad i dan danas tako zvao da Englezi nisu rešili da svoje teritorijalno bogatstvo uvećaju baš ovim predelima. Normalno, sačekali su par decenija čisto da vide ima li tu ekonomskog potencijala. Kada je pod holandskom upravom počela da cveta poljoprivreda i trgovina krznom došlo je do iznenadnog napada. Grad je 1664. godine dobio ime Njujork u čast Džejmsa II, engleskog kralja, vojvode od Jorka i olbanija. olbani je inače glavni grad države Njujork, što obično znaju samo oni koji su baš pazili na časovima geografije.

Grad Njujork trenutno ima preko 8 miliona stanovnika što ga čini najnaseljenijim gradom u SAD. Taj broj ljudi prevazilazi zbir žitelja sledeća dva megalopolisa na listi, los Anđelesa i čikaga. Administrativna podela na pet opština, koje su ujedno i okruzi, je posledica geografskog rasporeda svima poznatih imena: Bronks, Kvins, Bruklin, Stetn Ajlend i Menhetn. Kvadrat stambene površine u centru Menhetna meri se suvim zlatom, a posedovanje

Danas je ovaj grad jedan od svega nekoliko stvarnih centara

ukupnog svetskog kapitala i moći. Volstrit je sinonim

za finansijske poduhvate, a ovdašnje berze su preživele sve

lomove u proteklih stotinak godina, mada su ih možda i

same proizvele

Neočekivano lice Velike jabukePijace Njujorka

Grad je 1664. godine dobio ime Njujork u čast Džejmsa II, engleskog kralja, vojvode od Jorka i Olbanija. Olbani je inače glavni grad države Njujork, što obično znaju samo oni koji su baš pazili na časovima geografije

makar i garsonjere na ovom ostrvu smatra se ozbiljnim znakom prestiža. Tim pre još fantastičnije zvuči predanje prema kome je Peter Minojt 1626. godine Menhetn i Stetn Ajlend otkupio od lenape plemena za đinđuve u vrednosti od tadašnjih 24 dolara. Iako je to od strane nekih istoričara osporavan podatak, ova transakcija se još uvek smatra najuspešnijom u istoriji prometa nekretnina.

Danas je ovaj grad jedan od svega nekoliko stvarnih centara ukupnog svetskog kapitala i moći. Volstrit je sinonim za finansijske poduhvate, a ovdašnje berze su preživele sve lomove u proteklih stotinak godina, mada su ih možda i same proizvele. Pored finansija, Njujork je i centar umetnosti, filmska i televizijska industrija se po snazi mogu meriti sa holivudskom. Tu su i medijski magnati, nove tehnologije, internet usluge. ovde se nalazi polazno-završna tačka nekoliko transatlantskih magistralnih linija optičkih kablova. Prehrambena industrija je veoma razvijena zahvaljujući predivnom prirodnom okruženju van soliterima natrpanog gradskog jezgra. Interesantno je da od ukupne vrednosti ove grane, procenjene na pet milijardi dolara, čak 234 miliona dolara godišnjih prihoda donosi industrija čokolade. ova poslastica je vodeći prehrambeni proizvod Njujorka.

Priča o hrani nas dovodi do priče o običnim ljudima koji ovde žive. Njujork je poznat kao omiljena šoping destinacija za kupce sa cele planete, ali šta je sa samim

Njujorčanima, gde oni kupuju i kakve su njihove navike? Teško da možemo izvesti neki uopšteni zaključak, no ipak smo prošetali kroz nekoliko njihovih omiljenih lokacija za nabavku i ostali prijatno iznenađeni. Nismo mogli da zaobiđemo ni čuvene buvlje pijace, poznate po tome što se baš tu možete konačno osloboditi viška bespotrebnog krša iz svog doma. loša strana ovih mesta odslikava se u tome što se kući obično vratite natovareni novom količinom bespotrebnog krša kome niste mogli da odolite.

Uz narastajuću svest o potrebi za oslanjanjem na lokalne izvore i proizvođače, paralelno se razvija i svest o neophodnosti podrške principima održivog razvoja. Njujork je jedan od svetskih centara urbanog farminga, krovnog farminga, hidroponije i mnogih drugih veština orijentisanih ka uzgajanju hrane u urbanom okruženju. Nekada se i preteruje u tome, tako da su u jednom momentu azili za prihvat životinja bili pretrpani kokoškama. Njihovi vlasnici su ipak shvatili da je jednostavnije kupiti jaja na pijaci, bez obzira na to koliko idilično zvučala priča o svojoj ličnoj koki nosilji. Ako zanemarimo krajnosti, oličene u navedenim pokušajima sa jedne i kupovine u klasičnim marketima sa druge strane, dobijamo uvid u interesantnu sliku.

Junion skver pijaca na Menhetnu je praotac svih sličnih poduhvata u ovom gradu. Preko 140 različitih lokalnih proizvođača svakodnevno nudi svoju robu. Mušterije su im raznovrsne, od slučajnih prolaznika do šefova elitnih restorana. oni dolaze u ranim jutarnjim satima da bi za svoje kuhinje obezbedili što svežije i kvalitetnije sastojke. Tokom nedelje ovde se odvijaju promocije knjiga, javni časovi kulinarstva, degustacije vina uz kratke kurseve o najboljim načinima za uparivanje vina sa jelom. Nije retkost sresti nekoga od svetski poznatih predstavnika šou biznisa sa cegerom u ruci.

Grand armi plaza u Bruklinu je pijaca smeštena na samom severozapadnom ulazu u Prospekt park. Izuzetan izbor svežih namirnica u svakom trenutku je ono što je opisuje na najkraći način. Blizina parka čini je idealnim mestom za snabdevanje uoči piknika. Uz voće i povrće kupcima na raspolaganju stoji paleta najrazličitijih sireva, a ponuda mesa i prerađevina je takođe na zavidnom nivou. Na sve ovo se nadovezuje nekoliko pekara sa višedecenijskom tradicijom. Komšiluk je prosto lud za organskim čokoladnim mlekom.

Džekson hajts pijaca nalazi se u Kvinsu, i najveća je u svom okrugu. Poznata je po odličnim cenama, sveže ulovljenoj ribi i obilju sastojaka neophodnih za pripremu meksičkih specijaliteta. lokalni farmeri nude sveža jaja, voće, povrće, piletinu i ribu. Postoji i obilje meda i pčelinjih proizvoda.

43

Vibrirajuću živahnu аtmosferu savršeno dopunjuju zvuci bendova koji ovde nastupaju uživo.

Bronks nam se predstavlja pijacom smeštenom u okviru Botaničke bašte. U raskošnom prirodnom okruženju na tezgama možete pronaći sve vrste sezonskog voća i povrća. Ukoliko tragate za začinskim biljem, svežim ili sušenim, na pravom ste mestu. Ne propustite da probate domaće pite ili sveže pečen hleb sa raznim zrnevljem. Sredom je ulazak u Botaničku baštu slobodan, iskoristite to i prisustvujte nekom od mnogih edukativnih programa. česti i dobro posećeni su kursevi kuvanja i obuka za uzgajanje jestivih biljaka.

Sent Džordž pijaca je smeštena na uzvišicama Stetn Ajlenda. Uz pogled na njujoršku luku i Menhetn možete se snabdeti raznim proizvodima sa relativno obližnjih polja. Pored voća i povrća u ponudi je i obilje plodova mora, kao i dosta pekarskih proizvoda. Trebalo bi da poranite ukoliko želite da izbegnete gužvu.

Već smo pominjali buvlje pijace. Ako ste rešili da ih posetite savetujemo vam da unapred definišete budžet i da obećate sebi da ga nećete prekoračiti. Verovatno

hoćete, ali nemojte da bude da vas nismo obavestili na vreme. Bruklinški buvljak je otvoren subotom i nedeljom od 10 do 18 časova. Smešten je na istorijskom lokalitetu Vilijamsburg banke, i zauzima čitava tri sprata ovog zdanja. Uz neverovatan izbor antikviteta, korišćenih stvari i sitnica koje prosto mame da ih kupite, u ponudi je i nameštaj, kao i stalna izložba novih radova lokalnih umetnika i dizajnera.

hels kičen buvljak je možda najbolje mesto za kupovinu nameštaja. Bilo da ste došli tim, ili nekim drugim povodom, obavezno dođite gladni. Skloni smo da verujemo u to da dobar deo posetilaca ovde svraća isključivo zbog fenomenalne ponude hrane. Ekipa koja vodi ovo mesto takođe drži i Antik garažu u čelziju. ljubitelji stariteta ne bi smeli da propuste ovu lokaciju.

I dok Kip slobode još uvek dočekuje imigrante sa manjkom dolara i viškom snova, mi završavamo ovu šetnju fascinantnim velegradom. Ako volite da kupujete i da se cenjkate, ako uživate u užurbanom ritmu trgovine, onda su opisana mesta ono što vam je potrebno.

Prehrambena industrija je veoma razvijena zahvaljujući

predivnom prirodnom okruženju van soliterima natrpanog

gradskog jezgra. Interesantno je da od ukupne vrednosti

ove grane, procenjene na pet milijardi dolara, čak 234 miliona

dolara godišnjih prihoda donosi industrija čokolade.

Ova poslastica je vodeći prehrambeni proizvod Njujorka

Bili su potrebni vekovi da ova poslastica postane dostupna širokim narodnim masama. Do tada je uživanje u čarima čokolade bilo rezervisano isključivo za odabrane pojedince, čime je dodatno potvrđivan njihov skoro pa božanski status

Njeno veličanstvo čokolada

Zabava

Piše:Velibor Toković

lepoti čudesnog napitka nije odoleo ni čuveni švedski prirodnjak Karl line. Klasifikujući grm na kome rastu kakao zrna dodelio mu je latinski naziv Theobroma cacao. Druga reč u imenu je preuzeta iz jezika olmeka Indijanaca, u originalu je zvučala otprilike kao „kakawa“ i označavala je biljku za čiju domestifikaciju je to pleme i zaslužno. Prvi deo naziva potiče iz starogrčkog i najjednostavniji prevod glasi: hrana bogova.

Pripadnici plemena olmeka imali su razvijenu civilizaciju koja je trajala do 300. godine pre naše ere. Veruje se da su mnogi segmenti olmeka kulture preneti u epohu naredne velike južnoameričke civilizacije – period Maja. Maje su koristile kakao zrna za pripremanje toplog gorkog napitka. Migratornim pomeranjima ka severu došli su i do Jukatana. Tu su po prvi put zabeležene organizovane plantaže kakao grmova. Pripremljenom napitku dodavani su začini, uključujući vanilu i čili papričice. zatim je presipan iz jednog u drugi sud dok se ne bi dobrano

zapenušao. otprilike u isto vreme je postajao i dovoljno ohlađen da bi mogao da bude bezbedno popijen. Paralelno sa razvojem majanskog društva širila se i upotreba kakao zrna kao valute. Postoji zapis koji kaže da je cena ćurke bila 200 zrna u momentu kada je paradajz koštao tri zrna po komadu. Verovatno je tadašnja planetarna kursna lista imala čudne zaplete, recimo poput pitanja koliki je danas kurs perper-kakao.

Svoj put ka Evropi kakao zrna počinju tek sa Kolumbovim četvrtim prelaskom okeana. Igrom slučaja prisustvovao

je sceni u kojoj lokalno stanovništvo kao pomamljeno

grabi kakao zrna slučajno prosuta po putu. Tovar je konfiskovan u ime kralja i

spakovan na brod

Krajem XII veka Maje trgujući sa Astecima na spisak robe dodaju i kakao zrna, sa sve receptom za pripremu. Asteci napitak zovu imenima „xocoatl“ i „cachuatl“, u prevodu gorka voda. Ubrzo je gorka voda postala omiljeni napitak visokih slojeva astečkog društva. Kao i Maje, i oni su svoje bogove činili milostivijim prinoseći im žrtve. obavezni darovi božanstvima bili su veće količine kakao zrna i manje srećni podanici. Neki od zagriženih ljubitelja čokolade danas smatraju završetak bivstvovanja u takvom okruženju veoma uzvišenim. hvala im na tom mišljenju, ali se ipak nećemo složiti sa njima.

Svoj put ka Evropi kakao zrna počinju tek sa Kolumbovim četvrtim prelaskom okeana. Igrom slučaja prisustvovao je sceni u kojoj lokalno stanovništvo kao pomamljeno grabi kakao zrna slučajno prosuta po putu. Tovar je konfiskovan u ime kralja i spakovan na brod. Međutim zasenjeni svim ostalim novootkrivenim čudesima Novog sveta, sa posebnim naglaskom na obilje zlata, pripadnici španskog dvora nisu pridavali značaj gorkom napitku. Par decenija kasnije Kortez je u svom bezočnom podjarmljivanju Montezuminog carstva došao na ideju da zasadi plantaže kakao grmova, ushićen idejom da je moguće gajiti i ubrati novac. o samom napitku je, kao i ostatak konkvistadora, imao veoma loše mišljenje. Sačuvana je izjava u kojoj se kaže da to ne priliči ni ishrani svinja, a kamoli ljudi. Širenje španskih kolonija uskoro je obuhvatilo karipska ostrva, a biljka koja na tom rajskom podneblju lepo uspeva je šećerna trska. Možda je baš dodatak šećera ključni trenutak u prilagođavanju čokolade evropskim nepcima, i obrnuto.

Sa španskog dvora čokolada kreće u svoj osvajački pohod po evropskoj teritoriji. Prvo su se na udaru našli ostali kraljevi tog doba, no ubrzo su i vlastelini, crkveni velikodostojnici, kao i svi ostali iole imućniji ljudi, uživali u vrućem napitku.

Početak XVIII veka donosi povratak čokolade preko

Atlantika. Severnoamerički naseljenici prihvataju evropsku modu. Uz to kolonijalne sile šire biljku svuda po planeti gde joj uslovi odgovaraju, od Afrike do Azije. Španci gube monopol nad proizvodnjom i otpočinje trka čije posledice imaju uticaj na

mnoga istorijska zbivanja

47

zabeleženo je da je početkom XVII veka španska princeza Marija Tereza kao miraz u brak sa lujem XIV donela recept za pripremanje čokolade. Nekako u to doba i Italijani, a nedugo zatim i Nemci, otkrivaju blagodeti kakao plodova. otvaraju se kuće čokolade širom Evrope, interesantno je da je prvu u Engleskoj otvorio jedan francuz. Englezima se pripisuje dodavanje mleka u napitak umesto vode. U to doba je postojala i struja koja je zagovarala dodatak vina, no očito je da su pod dejstvom svog otkrića ostali pokriveni velom istorijskog zaborava. Nemci su pak odgovorni za običaj ispijanja šolje tople čokolade pre odlaska na počinak. Verovalo se da konzumiranje novog proizvoda na tržištu ima izuzetno povoljne efekte na zdravlje. Apoteke tog doba su obavezno na lager listi imale značajne količine kakao zrna.

Početak XVIII veka donosi povratak čokolade preko Atlantika. Severnoamerički naseljenici prihvataju evropsku modu. Uz to kolonijalne sile šire biljku svuda po planeti gde joj uslovi odgovaraju, od Afrike do Azije. Španci gube monopol nad proizvodnjom i otpočinje trka čije posledice imaju uticaj na mnoga istorijska zbivanja. Ekspanzija proizvodnje dovodi do pada cene. čokolada postaje dostupna i manje imućnim članovima društva, dok industrijska revolucija donosi značajne tehnološke napretke u procesu proizvodnje kakao praha. žrtva tog napretka je nažalost ukus. Preko 95% danas proizvedene čokolade potiče od zrna kakao biljke varijeteta „forastero“. ovaj žbun je otporan, daje velike prinose i gaji se svuda. Mana mu je ukus. Poznavaoci tvrde da ta mana dolazi do izražaja tek kada se nađete u prilici da probate neki od proizvoda napravljenih od zrna „kriola“ varijeteta. Razlog zbog koga ne uživamo u njima je osetljivost ove biljke na bolesti i njen relativno skroman prinos.

Devetnaesti vek otpočinje masovnom proizvodnjom čokolade zahvaljujući uvođenju parne mašine. To je išlo na ruku pripadnicima engleske mornarice, organizacije koja je trošila više čokolade od ostatka britanske imperije ukupno. Pokazalo se da je ovaj napitak idealan za držanje pomoraca budnim tokom noći na uzburkanom moru. Krepio ih je i grejao, a nije sadržao alkohol što ga je činilo bezbednijim za upotrebu od tradicionalnog groga. Prva švajcarska fabrika čokolade otvorena je 1819. od strane fransoa l. Kalijera. osim što je pravio čokolade ovaj preduzetnik je imao i porodicu. Pa se, kako to već biva, u njegovu najstariju kćer zaljubio izvesni Danijel Peter. Da bi joj se što bolje umilio počeo je da se intenzivno interesuje za proizvode njenog oca. I tako je u jednom trenutku tokom 1875. godine shvatio da bi mogao da pomeša kakao prah sa kondenzovanim mlekom. ovo se smatra rođenjem mlečne čokolade. E da, to kondenzovano mleko je proizvodio njegov komšija. onda su se njih dvojica udružili i 1879. napravili zajedničku kompaniju. Nazvali su je po komšiji. Njegovo ime je bilo Anri Nestle.

Belgijanci zauzimaju značajno mesto u istoriji čokoladnih inovacija. Da vas podsetimo, njima dugujemo otkriće pralina i ostalih punjenih čokoladica. Veza između Belgije i čokolade ima i svoju tamnu stranu. Prelazak iz XIX u XX vek je hiljade stanovnika Konga platilo glavom, tokom širenja kolonijalnih plantaža. I današnja proizvodnja kakao zrna stoji pod lupom boraca za ljudska prava. Sve više velikih proizvođača javno deklariše i u praksi potvrđuje svoju opredeljenost ka „fair trade“ principima poslovanja. Najveći svetski proizvođač kakao zrna danas je obala Slonovače, a najveći uvoznik, prerađivač a zatim i izvoznik je holandija.

Internet je danas krcat savetima za pripremu fenomenalnih čokoladnih poslastica u kućnoj režiji. Upamtite da je držanje temperature pod kontrolom jedan od ključnih faktora za dobijanje željene konzistentnosti čokoladnih preliva. Ukoliko i ne uspete iz prve uvek možete samostalno ukloniti dokaze svog neuspeha. Samo nemojte namerno grešiti, to će se ubrzo odraziti na vašu vitku liniju.

Gde je AIA tu je zabava

Gde je AIA tu je zabava

Kelj sa kobasicamaSastojci:

1 glavica kelja 0,2 l soka od paradajza750 g dimljenih kobasica 2 kašike brašna2 krompira začinska paprika 4 čena belog luka ulje, so, biber

Priprema:

Kelj obariti u slanoj vodi i iseckati ga na sitno. Beli luk iseckati i propržiti na ulju da lepo zamiriše. Dodati brašno i papriku. Izmešati, pa dodati kelj i krompir iseckan na kockice. Dodati so i biber. Naliti vodom i krčkati 15 minuta, a zatim dodati kobasice i ostaviti da se krčka na tihoj vatri do željene gustine, najmanje još pola sata.

Recepti

Pečeni fazan

Sastojci:

1 fazan 1 limun150 g slanine 1 glavica crnog luka1,5 dl belog vina ruzmarin, lovor3 čena belog luka maslinovo ulje2 šargarepe so, biber

Priprema:

Beli luk sitno iseckati i izmešati sa solju, biberom i ruzmarinom. Tu smesu dobro utrljati u fazana spolja, sa svih strana. Slaninu iseckati na kockice i propržiti. Kada porumeni dodati šargarepu seckanu na kolutiće i vino. Krčkati na tihoj vatri 5 minuta. zatim to prebaciti u vatrostalnu posudu, staviti fazana odozgo i dodati list lovora i crni luk seckan na rebarca. Sve preliti sokom od limuna i staviti poklopljeno u rernu zagrejanu na 250°C. Peći pola sata, zatim skinuti poklopac i ostaviti u rerni dok se po fazanu ne uhvati zlatnožuta korica.

Projice sa spanaćem

Sastojci:

300 g pečenih oraha 250 g putera8 jaja 200 g prah šećera2 kašike brašna 1 šolja mleka2 štangle čokolade za kuvanje

Priprema:

osam velikih kašika mlevenih oraha pomešati sa osam kašika šećera i dve kašike brašna. Belanca odvojiti od žumanaca i ulupati ih u čvrst sneg. žumanca dobro izmešati sa brašnom, šećerom i orasima i sve laganim mešanjem sjediniti sa belancima. Izliti u pleh i ispeći koru. ostatak šećera i oraha pomešati sa šoljom vrućeg mleka i sve zajedno dobro umutiti sa puterom. ovim filom premazati koru i urolati je. Ukrasiti rastopljenom čokoladom.

Sastojci:

½ kg mlevene junetine 1 dl kisele vode

½ kg krompira prezle 2 čena belog luka so, biber3 jajeta

Priprema:

Krompir skuvati u ljusci, kada se prohladi oljuštiti ga i

izgnječiti. odvojiti dva belanca i penasto ih umutiti pre

početka prženja. ostatak jaja izmešati sa začinima, mesom

i krompirom. Sve dobro sjediniti mešanjem uz postepeno

dodavanje kisele vode. ostaviti u frižideru poklopljeno

par sati. zatim od prohlađene smese oblikovati ćevape.

Uvaljati ih u umućeno belance, zatim u prezle i pržiti na

vrućem ulju dok ne porumene sa svih strana.

Sastojci:

2 jaja 200 g sira1 dl ulja 1 prašak za pecivo2 dl kisele vode 100 g spanaća200 g belog brašna so 200 g kukuruznog brašna

Priprema:Jaja umutiti u većoj posudi, prvo belanca dok se ne stvori pena, zatim dodati razmućena žumanca uz lagano mešanje. Dodati ulje, kiselu vodu i prašak za pecivo. Izmešati, dodati sir i iseckan spanać, i na kraju obe vrste brašna. Posoliti, mešati dok se ne homogenizuje i izliti u kalupe za projice. Peći pola sata u rerni zagrejanoj na 200°C.

Rolat sa orasimaArgentinski ćevap

51

Sudoku galerijaEnigmatika

Skandinavka

Kako joj je to uspelo? Odličan ukus, tajni recept, beskompromisan kvalitet i izuzetno strogi standardi proizvodnje. Samo tako je Poli mogla ostati pileća ko-basica broj 1 u Evropi. Iako su njen ukus probali da ko-

piraju u najvećim laboratori-jama, dobijeni su samo loši falsifi kati. Poli nisu uspeli da prekopiraju u Sloveniji. Nisu uspeli ni u Hrvatskoj, ni u Bosni i Hercegovini, pa ni u Srbiji. Nigde im neće uspeti zato što je Poli jedinstvena. Zato što samo jedna kobasi-ca može biti broj 1. Poli je to već više od 35 godina.

među pilećim kobasicama u Evropi!

Proizvedena je od visoko-kvalitetnog pilećeg mesa sa visokom vrednošću belan-čevina i niskom vrednošću zasićenih masti i soli. Tako će i ostati.

Per

utni

na P

tuj –

Top

iko

a.d

., P

etefi

brig

ade

2, 2

4300

Bač

ka T

opol

a, R

epub

lika

Srb

ija, Č

lani

ca G

rup

e P

erut

nina

Ptu

j

www.poli.rs

zaludi

Ludi za Poli

Bela ukrštenica

Ilustrovana osmosmerka

C

M

Y

CM

MY

CY

CMY

K

DG print.pdf 1 7.10.2014 20:18:30