Ugovori trgovinskog prava

7/25/2019 Ugovori trgovinskog prava

1/145

8.2.1. UGOVOR O PREVOZU ROBE (STVARI) ELEZNICOM1. Pojam, vrste ia!"j#$e%je #&ovora

')Pojam #&ovora. - Pod ugovorom u eleznikom prevozu robe

podrazumeva se onaj ugovor na osnovu kojeg jedna strana,eleznica, preuzima obavezu da robu koju joj je predala drugastrana (poiljalac robe) preveze iz otpremne stanice u uputnustanicu i da je preda odreenom licu (primaocu robe), dok sepoiljalac robe obavezuje da za to plati odreenu naknadu unovcu, prevozninu (vozarinu).

snovne osobine ove vrste ugovora su da je to realan ugovor jerdo njegovog zakljuenja dolazi predajom robe (zajedno satovarnim listom) od strane poiljaoca - eleznici, kao vozaru. vo

je predvieno lanom !". st. #. $akona o ugovorima o prevozu ueleznikom saobra%aju gde je odreeno da je ugovor o prevozustvari zakljuen, kad primalac primi na prevoz stvar sa tovarnimlistom, a prijem stvari potvruje se stavljanjem datuma i igaotpremne stanice na tovarni list (st. !. navedenog lana).

"#!& 'lubeni list ', br. #*+

'matra se da je potvrda prijema stvari na tovamom listu, dokaz ozakljuenom ugovoru o prevozu.

"#! lan !". st. &. navedenog $akona.

/akle, prilikom zakljuenja ugovora dolazi do izdavanja prevozneisprave - tovarnog lista. 0od ovog ugovora postoje i elementiugovora o delu, ugovora o ostavi i ugovora o punomo%stvu. Popravilu, ugovori o prevozu robe eleznicom, zakljuuju se podistim uslovima za sve korisnike prevoza, a ugovor spada u redugovora po pristupu, ad1ezioni1 ugovora, sa unapred utvrenimuslovima.

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page "


2/145

2) Vrste #&ovora o revo# roe *e"e%+om- - Postojerazliiti oblici prevoza robe eleznicom, pa s1odno tome i raznevrste ugovora o prevozu.

a) edan je kriterijum, s obzirom na to da li se prevoz obavlja uunutranjem ili meunarodnomeleznikom saobra%aju, pa ses1odno ovom kriterijumu ugovori dele na ugovore u unutranjem iugovore u meunarodnom eleznikom prevozu.

b) /rugi kriterijum podele ugovora o prevozu je zavisno odbrzine prevoza, pa se tu mogu pojaviti ugovori o sporovozu,brzovozu i ugovori o expresni voz. va poslednja kategorijaprevoza predviena je u naem unutranjem prevozu.

c) 'lede%i kriterijum podele ugovora bi bio, s obzirom na nainprevoza, pa se tu pojavljuju ugovori o prevozu kolske (vagonske)i denane (koadne)poiljke u eleznikom prevozu.

-2nutranji elezniki prevoz postoji kada se otpremna i uputnastanica nalaze u granicama iste drave, a meunarodni prevoz jeugovoren u sluaju da se polazna i uputna stanica nalaze na

teritorij i razliiti1 drava.-2govor o sporovozu je uobiajeni oblik prevoza robe na elezniciu sluaju da ugovorom nije posebno nita ugovoreno i tada sesmatra da je zakljuen ugovor o sporovozu. tpravni rok zasporovoz je jedan dan, a prevozni rok za svaki1 zapoetni1 #33.km jedan dan.

-0ada se radi o brzovozu i takvom obliku ugovora u eleznikom

prevozu, predvieni su kra%i rokovi, kako za otpoinjanje prevozatako i za prevoz robe do uputne stanice. tpavni rok za ovajprevoz iznosi jedan dan, a prevozni rok za svaki1 zapoeti1 !33.km. - jedan dan. tparvni rok za brzo pokvarljivu robu i za iveivotinje, iznosi "#. asova.

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page #


3/145


4/145

4) Za!"j#$e%je #&ovora- - 2govor o prevozu robe (stvari)eleznicom smatra se realnimugovorom i isti se zakljuuje, kadprevozilac primi na prevoz stvar sa tovarnim listom. Prijem stvari,odnosno robe, potvruje se stavljanjem datuma i iga tpravne

stanice na tovarni list. Potvrda prijema stvari (robe) na tovarnomlistu je dokaz o zakljuenom ugovoru o prevozu.

"#!* lan !". st. #-&. $akona o ugovorima o prevozu u eleznikom saobra%aju.

Poiljalac i eleznica mogu da se sporazumeju o izdavanju odstrane eleznice tovarnog lista 7po naredbi7 ili 7na donosioca7(prenosivi tovarni list), to na primerku koji se predaje poiljaocumora da bude izriito naznaeno.

"#!8 /etaljnije, o tovarnom listu i prenosivom tovarnom listu, u delu ove knjige o 9artijama odvrednosti.

2govor o prevozu robe eleznicom zakljuuje se po pristupu,jer je on po svojoj prirodi i ad"ezioni ugovor, pored toga to je to irealni ugovor.

Prevoz robe, putnika i prtljaga u unutranjem eleznikomsaobra%aju, posebno je regulisan napred navedenim $akonom, alii pored tog $akona primenjuju se i pte odredbe ugovora oprevozu koje su regulisane $akonom o obligacionim odnosima. :uznaajnu ulogu imaju i eleznike tari6e koje predstavljaju nekuvrstu opti1 uslova poslovanja elezniki1 transportni1 preduze%a.ve eleznike tari6e, propisuju eleznika transporta preduze%apotpuno autonomno. Pored unutranji1 elezniki1 tari6a, postoje imeunarodne koje se primenjuju pri prevozu roba eleznicom,izmeu dve ili vie drava. :ari6a je re arapskog porekla i

predstavlja sreen spisak, na odreenim principima, koji jepublikovan. Prema tome i eleznike tari6e, predstavljaju sreenispisak-cenovnik usluga koji je publikovan. ;ekada su tari6e,prilikom pronalaska eleznice, bile u obliku tabela, dok su danas,postigle savreniji oblik.


5/145

eleznikom prevozu robe, zavisi od vrste poiljke, tari6skograzreda, tari6skog odstojanja i teine poiljke.

obne tari6e su podeljene na5 o/te tar+0%e o.re.e,

!"as+j+!a+j# roe, tar+0s!e ta"+e, .a"j+%ar a revo roe ++me%+! *e"e%+$!+1 sta%+a-

O/te tar+0s!e o.re.e kod elezniki1 tari6a date su uposebnoj svesci i predviaju nain na koji se obavlja obraunvozarine i drugi1 izdataka. 0lasi=kacija robe je baza itavogsistema u eleznikim tari6ama, gde se robe svrstavaju u odreenitari6ski razred. ;aimenovanje robe u tovarnom listu treba da budeupisano onako kako predvia klasi=kacija robe u eleznikimtari6ama. 2 sluaju da se sadraj poiljke upie u tovarni list, takoda bi moglo do%i do obrauna vozarine iz dva ili vie razreda, tadaeleznica obraunava vozarinu po najskupljim razredima i korisnikprevoza, u tom sluaju, moe da pretrpi odreenu tetu.

azvrstavanje robe u tari6ske razrede eleznike tari6e, vri se poosobinama, vrednosti, nainu pakovanja i dr. ;ajjevtiniji sumasovni tereti koji se uvek razvrstavaju u najnie tari6ske razrede.

ni se prevoze po reijskim ili neto viim cenama, a dobitak sepojavljuje na robi iz vii1 razreda kada se vri obraun vozarine.;ajskuplji je obino . razred.

2"as+j+!a+ja roe obavlja se na taj nain to eleznika tari6aima tri elementa. Prvi elemenat je tari6ska pozicija, drugi - vrstarobe, a tre%i - tari6ski razred. 2 eleznikoj tari= ugoslovenski1eleznica, roba je razvrstana u tri tari6ska razreda, najskuplji je

prvi, a najje6tiniji tre%i razred.Tar+0s!e ta"+e daju tzv. vozarinski ili tari6ski stav koji seodreuje na osnovu rastojanja (zone), na primer "33-""3. km. iteina robe, tako da je ovaj deo u tari6skim tablicama izraen uvidu vozarinsko-tari6skog stava u novcu za razne udaljensti izarazne teine robe. dvojeno se daju tari6ske tablice za

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page


6/145

vagonske poiljke po kolskim razredima. ;ajmanji vozarinski stavza vagone je do . 333. kgr, pa onda za "3. 333 kgr pa ". 333kgr. i na kraju za najmanje #3. 333. kgr. s tim to se vozarina imaplatiti za najmanju teinu - petotonsku, desetotonsku,

petnaestotonsku ili dvadesetonsku jedinicu. Petotonski stav jenajskljuplji, a dvadesetonski - najje6tiniji. :o je uvedeno iz razloga,da bi se vagonski prostor to bolje koristio.

3a"j+%ar a revo roeslui da se utvrdi tari6sko odstojanje odotpremne do uputne eleznike stanice. :o tari6sko odstojanjerazlikuje se od stvarnog prevoznog puta i njegove duine. oba semoe prevoziti putem koji je dui, ali je daljinar izraen po metodi

najkra%eg odstojanja izmeu otpravne i uputne eleznikestanice. esto, eleznica moe robu da prevozi i duim putem, alivozarina se obraunava po najkra%em putu. ?elezniki daljinar serazlikuje od geogra6skog daljinara, tj. od geogra6ske udaljenostipojedini1 mesta, te iz ti1 razloga u eleznikom transportukorisnik elezniki1 usluga treba da i1 vri po eleznikomdaljinaru.

Ime%+! *e"e%+$!+1 sta%+asadri sva zvanina mesta, tovarita

i stajalita, gde je mogu%e obavljati prevoz robe. Pored svakeoznake mesta eleznike stanice navodi se i kakvim je ureajimaeleznika stanica opremljena u vezi sa utovarom, pretovarom iistovarom robe.

Pored podele elezniki1 tari6a u unutranjem i u meunarodnomeleznikom prevozu, postoji i jedna druga podela elezniki1tari6a na5 uobiajene i izuzetne. Pod izuzetnim eleznikim

tari6ama, smatraju se one tari6e koje se odnose na posebne robekao to su5 ito, ruda, e%erna repa, ivotinje i sl. ne nisu trajnogkaraktera i uvode se da bi se obavio odreeni uvoz li izvoz, tj.izvrila odreena svr1a. Pored toga postoje i specijalne tari6e,zatim tranzitne tari6e i dr.

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page *


7/145

"#!@ /etaljnije o eleznikim tari6ama i o vrstama elezniki1 tari6a u knjizi 'tankovi% pro6. dr A,Aeunarodni transport, pedicija i transportno osiguranje, 4eograd, "@3, str. *-*@,

2. Oavee *e"e%+e

?eleznica ima niz obaveza koje proistiu iz zakljuenog ugovora,zakonski1 i drugi1 propisa, kako prema poiljaocu, tako i premaprimaocu robe.

1) Pr+jem roe. - snovna obaveza eleznice je da primi naprevoz svaku robu ili stvar bez obzira ko je poiljalac takve robe io kakvoj se robi radi. vo iz razloga to se smatra da eleznicaobavlja delatnost od opteg javnog interesa, tj. ima karakter javneslube.

?eleznica, meutim, nije duna da primi na prevoz robu, kad seprevoz robe ne moe izvriti bez odlaganja, a takoe nije dunada primi na prevoz kao brzovoz, onu robu koja po svome obliku,obimu, teini i ostalim osobinama nije podesna za takav prevoz.Pored toga, eleznica nije u obavezi da primi na prevoz ni onepredmete i stvari iji je prevoz zabranjen zakonom. sim toga,eleznica ne%e primiti ni predmete koji, obzirom na kapacitet

elezniki1 postrojenja ili elezniki1 saobra%ajni1 sredstava nemogu da budu podesni za prevoz. Postoje jo i neki drugi razlozi,kada eleznica nije u obavezi da primi na prevoz takve poiljke(kao na primer poiljke koje se mogu prevoziti potomB kada je zaneke poiljke potrebno odobrenje od strane nadleni1 organa, aono nije pribavljeno i dr.).

Prijem robe na prevoz obavlja se u utovarnoj (otpremnoj) stanici,

sem kad nije ugovoreno, da %e se takav prijem obaviti na drugommestu.

2) Usta%ov"je%je te*+%e + roja !oma.a o/+"j!e-- 0ada je upitanju roba iji utovar obavlja sama eleznica, tada ona imaobavezu da utvrdi teinu i broj komada robe i to samo u sluaju,

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page 8


8/145

kada to poiljalac za1teva, u vidu posebne odredbe u tovarnomlistu.

3) Na$+% revoa + revo%+ #t. - ?eleznica je u obavezi da

prevoz robe izvri otvorenim ili zatvorenim kolima, zavisno kako jepoiljalac odredio u tovarnom listu. na ne mora udovoljitiza1tevu poiljaoca kada je takav za1tev u suprotnosti saeleznikim propisima ili ako se tome protive odreeni saobra%ajnirazlozi. 0ada je tari6om odreeno da se prevoz robe obavljaotvorenim kolima, a poiljalac za1teva prevoz zatvorenimeleznikim kolima, tada eleznica moe da naplati ve%u vozarinu.$a neke robe, eleznica je u obavezi da da i pokrivae i tovarni

pribor.Poiljalac je u obavezi kada se radi o brzovoznoj poiljci da odrediprevozni put i eleznica je tada duna da robu preveze tim putem.Aeutim, kod sporovozne poiljke eleznica sama odreujeprevozni put, ali vozarinu obraunava prema onom prevoznomputu koji je za poiljaoca najpovoljniji.

4) Ro!ov+ revoa. - ?eleznica je obavezna da se pridrava

rokova isporuke koji su predvieni i zakonom. Postoje dva roka5otpravni i prevozni rok.Pod otpravnim rokom se podrazumevavreme koje je eleznici potrebno da robu pripremi za otpoinjanjeprevoza, dok se pod prevoznim rokom podrazumeva vreme koje jepotrebno za stvarni prevoz robe. ?eleznikom tari6om mogu da seodrede i dopunski rokovi.

) Oavee #tvr4+va%ja +t!a +"+ o/te5e%ja roe- - 0ada

eleznica ili imalac prava (poiljalac) posumnja da postojidelimian gubitak ili ote%enje robe koja je primljena na prevoz,obaveza je eleznice da odma1 sastavi zapisnik o uviaju i utvrdistanje, uzrok i visinu tete kad je to mogu%e. :o je potrebno uinitiu prisustvu imaoca prava.

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page @


9/145

!) Oave/tava%je r+maoa o r+se5# roe. - ?eleznica je uobavezi da obavesti primaoca robe da je roba prispela u uputnustanicu i da mu pritom odredi rok za preuzimanje robe. $eleznicanije obavezna da vri obavetavanje primaoca kada se roba

dovozi u poslovne prostorije primaoca, kad je roba upu%ena saoznakom 7ostaje na stanici7, kada je poiljalac za1tevao da se nevri obavetavanje i dr.") Pre.aja roe %a .a"j+ revo. - 0ada je poiljalac utovarnom listu oznaio neko drugo prevozno sredstvo za daljiprevoz robe od uputne stanice do uputnog mesta (kamion, brod isl. ), eleznica je obavezna da robu preda takvom prevozniku.?eleznica ima pravo i da sama odredi daljeg prevoznika, ako

poiljalac nije oznaio prevozno sredstvo za dalji prevoz, kadatakav prevoznik postoji u tom mestu. 2 tom sluaju, eleznicaodgovara za izbor daljeg prevoznika, kao to to odgovara pediter.

#) 6#va%je roe. - ?eleznica ima obavezu za sve vreme prevozada postupa sa pojaanom panjom, kao dobar privrednik, jer uprotivnom, eleznica snosi odgovornost za ote%enje i gubitakrobe kao i za druge propuste.

$) Car+%s!e + .r#&e 0orma"%ost+. - 0ada je to ugovorompredvieno, eleznica ima obavezu da izvri carinske i drugeradnje koje su predvidene propisima. na u tom sluaju nastupakao komisionar. Pri izvravanju ovi1 radnji eleznici pripadaposebna naknada.


10/145

od trenutka kada je primalac potvrdio prijem ovakvog lista ipoiljke i kada je uplatio novane iznose koji su predvieni utovarnom listu.

3. O.&ovor%ost *e"e%+e

$a priinjene tete pri prevozu robe, eleznica odgovara s1odnopravilima meunarodne konvencije za prevoz robe- C:


11/145

od dana isteka roka isporuke. 2 tom sluaju, lice koje je navedenokao primalac robe %e primiti odreenu odtetu za izgubljenu robu.vo lice koje je primilo odtetu, moe za1tevati da bude pismenoobaveteno, ako u roku od godine dana po isplati odtete, roba

bude pronaena. :ada, ono moe takvu robu i da preuzme ali uzvra%anja iznosa odtete koji je primilo od eleznice.

Potreba ista%i da se, po pravilu, po odtetnim za1tevima zanaknadu tete u vezi sa neisporuenom robom, pojavljujeprimalac, sem u sluaju kad poiljalac ne postavi za1tev zanaknadu tete po osnovu duplikata tovarnog lista.

'1odno lanu *@. navedenog $akona o ugovorima o prevozu ueleznikom saobra%aju, prevozilac odgovara za tetu nastaluzbog potpunog ili deliminog gubitka ili ote%enja stvari, kao i zatetu nastalu zbog prekoraenja roka isporuke, osim ako dokaeda je teta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza,svojstava stvari ili drugi1 uzroka koji se nisu mogli predvideti,izbe%i ili otkloniti (kao na primer, razlog vie sile). $a tetuodgovaraju solidarno prevozioci koji su uestvovali u prevozu

"#&" 2 sluaju da je pevozilac obavezan da imaocu prava naknaditetu, za potpuni ili delimian gubitak, kao i za ote%enje robe,vrednost izgubljene ili ote%ene robe se rauna po trinoj ceni,kada je cena robe ugovorena po toj ceni. Cena se odreuje pomestu i vremenu prijema stvari na prevoz.


12/145

0ao to smo istakli, u napred iznetim sluajevima, eleznica jeduna da naknadi tetu. 2 sluaju ote%enja stvari, prevozilac jeduan da imaocu prava isplati samo iznos za koji je umanjenavrednost stvari. 0ada je usled ote%enja, cela poiljka, odnosno

samo jedan deo poiljke izgubio vrednost, naknada tete ne moepremaiti iznos koji bi se platio u sluaju gubitka cele poiljke,odnosno onog dela koji je izgubio vrednost.

d napred navedenog pravila, postoje i dva izuzetka i to5

". 0ada je do gubitka robe dolo usled zle naere ili grubenepa#n$e eleznice, gde %e ona tada morati da naknadiimaocu prava svu dokazanu tetu i

#. 0ada u tovarnom listu je uneta klauzula %obezbe&ena urednaisporuka%, gde je eleznica duna da naknadi svu nastalutetu ali samo do iznosa obezbeenja uredne isporuke.

2) O.&ovor%ost o& a.o%je%ja urevo#-- 0ada doe doprekoraenja rokova prevoza koji su utvreni zakonom, ugovoromili tari6om, eleznica snosi odgovornost.

0ada korisnik prevoza, dokae da je zbog prekoraenja rokaisporuke prerpeo tetu, ukljuuju%i i ote%enje, prevozilac je duanda plati dokazanu tetu, ali najvie do iznosa etvorostrukeprevoznine. 0ada doe do potpunog gubitka stvari, ne moe seza1tevati naknada tete zbog prekoraenja roka isporuke.

2 sluaju deliminog gubitka stvari, naknada dokazane tete nemoe biti ve%a od iznosa trostruke prevoznine, za deo poiljke koji

nije izgubljen.

$a1tev za naknadu tete, u sluaju prekoraenja roka isporuke,podnosi se prevoziocu najdocnije u roku od !3 dana, od danaizdavanja stvari. er se u protivnom, gubi pravo na ovu naknadu.

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page "#


13/145

8)Os"oo4a%je *e"e%+e o. o.&ovor%ost+. - ?eleznica je,prema konvenciji C:


14/145

gubitak ili ote%enje nastane zbog proputanja pratioca da otkloniopasnost u vezi sa prevozom.

2 sluaju da je potpuni ili delimian gubitak ili ote%enje moglo

nastati, u vezi sa jednim ili vie posebni1 okolnosti koje su napredistaknute, predpostavlja se da je teta nastala zbog ti1 okolnostidok se suprotno ne dokae. 0ada je do oiglednog manjka iligubitka celi1 komada dolo usled prevoza koji se obavlja uotvorenim kolima, prevozilac se ne moe pozivati na naprednavedene predpostavke.

"# /etaljnije o odgovornosti eleznice, pri prevozu robe i oslobaanju od njene odgovornosti-u knjizi'tankovi% pro6. dr A, Aeunarodni transport, pedicija i transportno osiguranje, 4eograd, "@3, str. *3-*.

4. Prava *e"e%+e

Pored obaveza, eleznica ima i odreena prava koja joj pripadajupo prirodi posla ili po drugom osnovu.

')Pravo %a revo%+%# (voar+%#) + .r#&e tra*+%e- - $aobavljenu uslugu prevoza, eleznica ima pravo na prevozninu(vozarinu) koja se odreuje ugovorom, eleznikim tari6ama ili nadrugi uobiajeni nain.

Prevoznina (vozarina) se pla%a za robu koja je prevezena istavljena na raspolaganje primaocu ili drugom ovla%enom licu umestu destinacije - uputnoj eleznikoj stanici.

2) Pravo %a %a"at# e%a"a, ravo #s!"a.+/te%ja, ro.ajaroe + ravo %a a"o&- - 0ada dode do prekoraenja roka od

strane primaoca za odnoenje stvari, a u redovnom radnomvremenu - za odreenu uputnu stanicu, eleznica ima pravo naposebnu naknadu odreenu tari6om. Pored toga, eleznica imapravo na naplatu penala'kazni, kao i pravo na uskladitavanjarobe, u sluaju da primalac robe, prekorai rok za odnoenje robeza vie od #& asa, kada eleznica moe na troak i rizik primaoca

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page "&


15/145

istovariti stvar i dati je na privemeni smetaj, ili je predatipediteru, javnom skladitu ili drugom prevoziocu radi dostaveprimaocu, s tim to ona odgovara za nji1ov izbor (s1dno lanu *.st. #. navedenog $akona).

"#&! ?eleznica moe daproda robu, kad u roku od 3' danaoddana isteka roka za odnoenje stvari, primalac ne ispuni svojuobavezu u pogledu odnoenja robe, a poiljalac istu ne uzimanatrag. ?eleznica moe i odma1 da proda stvar koja se ne moeizdati, a prema oceni uputne stanice podlee kvaru, ive ivotinjeili stvar koja se prema mesnim prilikama ne moe dati naprivremeni smetaj niti predati pediteru ili javnom skladitu.

Prevozilac je obavezan da o nameravanoj prodaji bez odlaganjaizvesti poiljaoca kada je to prema okolnosima sluaja mogu%e.?eleznica je obavezna da iznos dobijen prodajom, a po odbitkutrokova koji jo nisu pla%eni, kao i izdataka koji su nastali saprodajom robe, stavi na raspolaganje poiljaocu. 0ada iznosdobijen prodajom nije dovoljan za pokri%e trokova i izdataka,poaljilac robe je duan da doplati razliku.

?eleznica pored prava prodaje i ima pravo zaloge na robi koja je

predmet prevoza, a radi obezbeenja svoji1 potraivanja izugovora o prevozu robe.

. Oavee + rava o/+"jaoa

') Oavee o/+"jaoa. - Poiljalac ima nekoliko osnovni1obaveza5 a) obaveza saradnje sa eleznicom, b) predajatovarnog lista i c) pla%anje prevozne cene (prevoznine, vozarine).

a) Oavea sara.%je sa *e"e%+om- - Poiljalac je obavezanda obavi niz radnji da bi predao robu na prevoz.


16/145

otpremnoj stanici narui potreban broj vagona kada su u pitanjupoiljke kod koji1 poiljalac vri utovar robe.


17/145

vakav za1tev za izmenu ugovora o prevozu robe eleznicommora da bude sainjen u pismenoj 6ormi.

) Pravo %a ovra5aj v+/e #"a5e%e svote (voar+%e,

revo%+%e)- - Poiljalac ima pravo da za1teva od eleznice damu vrati vie napla%enu vozarinu i druge trokove. :o pravo moeda ostvari putem reklamacije, a ako ista ne uspe kod eleznice, onto svoje pravo moe da ostvari i putem tube kod suda, protiveleznikog transportnog preduze%a koje je naplatilo viak.

!. Oavee + rava r+maoa roe

') Oavee r+maoa roe- - Primalac robe moe da imaizvesne obaveze. :ako je on obavezan da plati eleznici iznoseoznaene u tovamom listu na ime vozarine i druge trokove kad i1nije platio poiljalac robe.2 sluaju, da je primalac iskupio tovarni list a nije preuzeo robu oroku, prevozilac %e ga jo jednom pozvati da stvar preuzme isaopti%e mu da stvar lei na njegov troak i rizik. 2 sluaju da

primalac ni posle ponovljenog poziva ne preuzme stvar, eleznicamoe takvu stvar smestiti (u skladite) ili je prodati, saglasnonapred navedenim pravilima.2 sluaju, da ugovorom nije drukije odreeno, primalac je uobavezi da izvri istovar robe. Prilikom ovog istovara, primalacrobe mora da se pridrava uputstava eleznice koji se odnose nabezbednost i zatitu od teta na vagonu, robi utovarenoj u vagonei licima. Primalac je obavezan da u roku predvienim zakonom,

ugovorom ili eleznikom tari6om, odveze robu sa uputne stanice,iz razloga to u protivnom eleznica ima pravo da naplati learinu,a u nekim sluajevima i da proda robu.2) Prava r+maoa. - 'a prijemom robe i tovarnog lista primalacstie odreena prava koja su pre toga pripadala poiljaocu. :akoprimalac robe, u prvom redu, ima pravo da za1teva od eleznice

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page "8


18/145

isporuku robe koja je oznaena u tovarnom listu i pod uslovimakoji su u tovarnom listu oznaeni. 'vojim nalozima, a poduslovima predvienim propisima, primalac moe da izvri iizmenu ugovora o prevozu.

1. UGOVORI O PREVOZU ROBE U POMORS2O9 PLOVI3BIA- Pojam + vrste #&ovora + a!"j#$e%je #&ovora

1) Pojam #&ovora-- 2govor o prevozu robe (stvari) u pomorskojplovidbi - pomorskim putem, podrazumeva takav ugovor kojim se

jedna ugovorna strana, brodar obavezuje da %e prevesti odreenurobu pomorskim putem od mesta ukrcaja do mesta iskrcaja ilistaviti na raspolaganje za prevoz brod, deo broda ili brodskogprostora krcatelju (drugoj ugovornoj strani), a krcatelj (naruilacprevoza) se obavezuje da za to plati odreenu vozarinu (6ra1t,naval).

"#*3 Hurovi% dr , ibid, str. !"#.

2) Vrste omors!e "ov+.e. - 0ao to smo napred istakli,postoje dva oblika pomorske plovidbe i to5 slobodna i linijskaplovidba. 'matra se da su brodovi slobodne plovidbe ili kako se

jo nazivaju tramp brodovi, odnosno brodovi lutalice, oni brodovikoji ne dotiu luku po odreenom voznom redu, nego oni koji idu,7lutaju7od luke do luke za teretom.

"#*" :ako na primer, kod slobodne plovidbe, brod po ugovoru

prevozi robu za odreenu luku, a da bi ekonomino poslovao on utoj luci ugovara prevoz robe za neku drugu luku, s tim to %e opetu svojoj novoj luci traiti novi teret za drugu luku ili za poetnuluku i tako sve redom dok ne doe do svoje poetne luke. :o estotraje i prilino dugo, tako da ovi brodovi slobodne plovidbe moguda budu na putu i po vie od godinu dana, a da ne dodu u

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page "@


19/145

matinu luku. Po pravilu, tramp-brodovi, odnosno brodovislobodne plovidbe, 7brodovi lutalice7prevoze ma1om jednolinu,rin6uznu robu i brodski prostor se ekonominije i racionalnijekoristi, ukrcavanje i iskrcavanje je je6tinije. 'toga su i vozarinski

stavovi i trokovi manipulacije nii, u odnosu na brodove linijskeplovidbe.

4rodovi linijske plovidbe su oni brodovi koji plove po ustaljenomvoznom redu i oni u odreenim vremenskim razmacima dodirujuuvek odreene luke.

"#*# vi brodovi, po pravilu, povezuju luke koje su ve%eg opsegai koje imaju razvijenu industriju, tako da po pravilu uvek u takvimlukama imaju obezbeen teret za krcanje. 2 linijskoj plovidbi seobino pojavljuju brodovi nosivosti oko . 333. tona koji su dobroorganizovani i predstavljaju savremeniji oblik pomorskogtransporta.

Postoji jo jedna podela plovidbe na5 malu obalnu, veliku obalnu idugu plovidbu. Aala obalna plovidba je ona plovidba kojapovezuje mesta na istoj obali, dok velika obaina plovidba

povezuje mesta u jednom zatvorenom moru, na primer, u'redozemnom, adranskom moru. /uga plovidba, odnosi se nasaobra%aj preko keana i povezuje sve luke u svetu.

Plovidba koja se obavlja u okviru jedne drave naziva se kabotaa.0abotaa je rezervisana u svim dravama iskljujvo za doma%umornaricu.

3) Pomors!+ + "#$!+ a&e%t

:Pomors!+ a&e%t (ro!er)- - Pomorski agent (broker) pomaebrodaru u pogledu pronalaenja poslova u vezi sa prevozom robekoje treba da se preveze u odreenom vremenskom periodu i zaodreeni put, a imaocu tereta da pronae odgovaraju%eg brodarakoji moe da izvri, odreene usluge prevoza. :o se moe spojiti u

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page "


20/145

jednom pomorskom agentu, odnosno brokeru, a mogu%e je dabudu i dva pomorska agenta, da jedan agent bude u pogleduradnji, prava i obaveza, realizacije poslova prevoza za brodara, tj.da obavlja poslove posredovanja za bropara, a drugi, da obravlja

radnje posredovanja za korisnika usluga. :ako posredovanjem ovadva agenta moe do%i i do zakljuenja ugovora o pomorskomprevozu ili zakupa brodskog prostora.

:L#$!+, a&e%t-- 0apetan broda, kao i brodsko osoblje su nekadabili trgovci. /anas je, kapetan broda sve vie vezan za problemeplovidbe, tako da on nije u mogu%nosti da obavlja niz poslova kojispadaju u komercijalne poslove ili poslove odreene procedure

koji se obavljaju u luci.


21/145

ugovra o arteru, kao to su5 vremenski arter, ugovor na jedno ilivie putovanja, ugovor o zakupu broda, podarter) i mnogimdrugim ugovorima u pomorskom prevozu. $akonodavac, u $akonuo pomorskoj i unutranjoj plovidbi, predvia kao ugovore o

iskori%avanju brodova5ugovore o plovidbenom poslu i ugovore ozakupu broda.

"#*& lan &8. ovog $akona.

a) U&ovor o omors!om "ov+.e%om os"#. -


22/145

Pismena 6orma ovi1 ugovora je bitan uslov za punovanost ipravnu valjanost ovi1 ugovora. er, napred navedeni ugovori,ukoliko nisu sastavljeni u pismenom obliku, nemaju pravnodejstvo.

0od brodrskog ugovora, kao to smo ve% istakli, javljaju seodreeni pod oblici, kao to su5 ugovor o najmu celog broda,ugovor o zakupu broda bez posade i opreme, vremenski arter,podarter, brodarski ugovor na putovanje.

4rodar za ovu uslugu prevoza, iz jednog mesta u drugo, napla%ujeodreenu naknadu (vozarinu), koju imalac tereta pla%a. 0od ovogugovora se pojavljuju dva lica5 brodar koji nudi i daje uslugeprevoza i naruilac prevoza kao lice koje trai da se obaviodreeni prevoz robe. 2 ugovoru o arteru mogu da se pojave idruga lica koja nisu u ugovornom odnosu. Aeutim, ona imajuizvesna prava. :o su lica5 krcatelj, odnosno poiljalac i primalacrobe. 0rcatelj ukrcava robu na brod, a primalac robe preuzima odbrodara robu, esto posedovanjem i prezentacijom teretnice.

2govor o prevozu u pomorskom transportu je dobio naziv po

engleskoj rei 7c1arter partJ7 (potie od latinske rei 7cartapartita7- to znai7prepolovljeni papir7). :o vue odreene koreneiz raniji1 vremena, kad se zakljuenj ugovor cepao na dva jednakadela i jednu je polovinu zadravao brodar za sebe, a drugompolovinom-primalac robe je mogao da se legitimie brodaru, pripreuzimanju robe. 4rodar, kad spoji ta dva pocepana Kprepolovljena dela papira (ugovora), ukoliko bi mu davali jednucelinu, odnosno celinu ugovora, utvrdio bi da se radi o pravom

primaocu robe.

v) U&ovorom o %ajm# (a!##) e"o& ro.a. K


23/145

0od ugovora o zakupu broda, radi se o ekonomskomiskori%avanju pomorskog broda, ali se to obavlja u ime i za raunzakupca, gde se zakupac pojavljuje, kao brodar. /akle, ovim seugovorom ostvaruje zakup celog broda sa posadom i opremom.

Aeutim, kao to smo naveli, moe biti to zakup broda bezposade i opreme, kada sam naruilac prevoza oprema brod i vrinjegovo ekonomsko iskori%avanje (bilo prevoz sopstvene robe ilitue robe). bino se zakup broda bez posade i opreme, tretirakao ugovor o zakupu nepokretni1 stvari.

0od ugovora o zakupu broda, po pravilu, se ugovara davanje7golog broda7, tj. broda bez posade, ali on mora biti opremljen

generalno ili za svr1u izvrenja odreeni1 putovanja. /akle, brodmora, u navigacionom smislu, biti uvek spreman za plovidbu.

"#*8 /anas su u primeni dva oblika ovog ugovora o zakupu i to5 Bareo% A- i Bareo% B. ba ovaugovora, imaju poseban deo, kojim se predvia da po isteku zakupnog roka, zakupac stie pravo daisplatom poslednje zakupne rate postane vlasnik broda.

Erlo esto se u praksi,ugovor o zakupu broda, poistove%uje satie !"arter'o (vremenski arterom), pa se esto tu i nepraverazlikei zmeu ova dva ugovora. Aeutim, kod tie !"arter'a se

razdvaja navigaciona i te1nika 6unkcija broda od komercijalne,za razliku od ugovora o zakupu, gde nema toga razdvajanja, jerobe 6unkcije prelaze na zakupca (te1nik a i komercijalna),adavalac broda u zakup (zakupodavac), ostaje 7goli7vlasnik broda.Postoji jo jedna razlika izmeu ova dva ugovora, akoja se ogledau tome, da kod tie !"arte'a (vremenskog artera), kaobrodrskog ugovora na vreme, ne vri se promena zastave broda,dok se to ini kod ugovora o zakupu.

"#*@ Postoji u pomorskom pravu, posebna varijanta ugovora o zakupu broda, tzv. 1arter ; .em+se,po kojoj je bitno da se brod daje u zakup radi obavljanja plovidbene delatnosti, u tano ugovorenesvr1e (prevoz robe ili putnika ili tegljenje i sl. ), a ako se brod koristi u druge svr1e (kao ugostiteljski ilistambeni objekat i sl. ), to onda ne bi bio ugovor pomorskog prava, ve% graansko-pravni ugovor ozakupu. 0od C9>:G 4L /GA


24/145

podrazumeva zakpu 7golog broda7 - bez brodske posade, pod uslovom da drugaije nije ugovoreno.4


25/145

ureuju mnoga pitanja, izmeu ostalog i vreme zakupa (koje je naje%e, izmeu *. meseci itri godine), sa klauzulom o predaji broda u odreeno vreme i u odreenoj luci. va klauzulau isto vreme oznaava granice plovidbe broda - luke do koji1 brod plovi i ona je zatitna pobrodara. $nai, ve% u ugovoru se navode sigurne luke i tereti koji se odnose na zakoniteprevoze u legalnoj trgovini, kao i zabrane prevoza opasni1 i zapaljivi1 tereta koji su skloni daizazovu tete. :re%a i etvrta klauzula u ovom standardnom ugovoru predviaju da sve to jekomercijalno pada na teret naruioca, a to je te1nike i navigacione prirode pada na teretbrodara. :ako se po klauzuli !. ovog tipskog i standardnog ugovora predvia da brodar snosisve trokove snabdevanja broda, plate posada, trokove osiguranja broda, trokoveodravanja broda, a po klauzuli &. odreuje se obaveza arterera da pla%a gorivo, mazivo,luke takse, pilotau, konzularne takse i dr. 0lauzule . do @. se predviaju obaveze u vezi7bunkera7 u brodu, posebno stanja goriva i pla%anju razlike, pla%anju vozarine-najamnine(naje%e meseno, unapred), o povratku broda i pravu zakupca da ukrcava i napalubu broda. 0lauzule . do ". se odnose na obaveze zapovednika broda, koji mora daizvrava sve zakupeve naloge (uz njegovu obavezu da nadoknadi, zbog toga, odreenetete brodaru), obaveze naruioca da snabdeva zapovednika broda o in6ormacijama oslede%em uposlenju, da daje predujam zapovedniku broda i dr. 0lauzule br. "*. do #3. ovog

ugovora, odnose se na gubitak broda i prestanak pla%anja vozarine, uz obavezu brodara daradi prekovremeno kada se za to ukae prilika, kao i obavezu naruioca da za takavprekovremeni rad izvri pla%anje. :u je i pravo korsniuka broda, da ima zalogu na teretu, dokse ne plati vozarina, kao i pravo na poedlu nagrada u vezi asistencije kod spaavanja ipruanja pomo%i na moru i prava naruioca da brod daje u subarter (podarter).

&) Po.$arter, predstavlja posebnu vrstu podzakupa broda, gdenaruilac broda koji koristi brod na osnovu ugovora o arteru,kada nema dovoljno svoje robe moe u cilju boljeg kori%enjabroda da da u podzakup jedan deo broda (brodskog prostora)

nekom tre%em licu. 2 ve%ini zemalja se smatra da takvo pravopripada naruiocu, samo kada je ovakvu mogu%nost izriito dobiou ugovoru o arteru.

.) U&ovor %a #tova%je (vo;a&e 1arter)- - vaj se ugovorodlikuje time to brodar stavlja naruiocu na raspolaganje brod,deo broda ili deo brodskog prostora, radi prevoza robe na jednomili vie odreeni1 putovanja, a naruilac prevoza se obavezuje da

za izvrenu uslugu plati ugovorenu vozarinu (6reig1t). :akonaprimer, kod ugovora o putovanju (voJage c1arter-u), vozarinase moe ugovoriti na vie naina i to5 ") vozarina po jedinicitereta (koja se obraunava po jedinici mase, broja komada,zapremine i sl. )B #) paualna vozarina (koja se obraunava po

jedinici brodskog prostora koji je stavljen krcatelju na

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page #


26/145

raspolaganje, a njen iznos zavisi od vrste koliine i zapreminetereta, pa se ista pla%a u celini bez obzira da li je brodski prostoriskori%en ili neB !) vozarina 7prazno za puno7 ili 7mrtva vozarina7-podrazumeva pla%anje vozarine i kad nije ukrcana roba ili je

manje ukrcano od ugovrenog.


27/145

:Pose%a vrsta #&ovora o revo# na #tova%je :sta%.ar.ni #&ovor GENCON. - vaj NG;C; ugovor o prevozuna putovanje je jedini isto prevozni ugovor meu arterugovorima u pomorskom prevozu. :ako je meu 6ormularnim

ugovorima voJage c1arter partJ, najpoznatiji Nencon c1arterpartJ ija je revizija izvrena "##. i "8* godine.

"#8# :1e 4altic and international martime con6erence uni6ormgeneral c1arter as revised "##. and "8*.

2govor o prevozu na putovanje - Nencon, sastoji se iz dva dela(partJ


28/145

naznakom da se ugovara delimian teret (ako je takodogovoreno)B "#) vozarinskoj rati i kako se pla%a (prema stvarnomteretu ili ugovorenoj koliini)B "!) napla%ivanju vozarine i oznacivalute u kojoj se obavlja pla%anjeB "&) nainu utvrivanja i

snoenja ukrcajni1 i iskrcajni1 trokova (da li su obu1va%enivozarinom ili se pla%aju po uslovima Dl)B ") nainu odreivanjastojnicaB "*) oznaenju koje krcatelj, sa oznakom naziva =rme iadreseB "8) utvrivanju rata za prekostojniceB "@) datumu pravana kancelovanje broda, tj. brisovnoj klauzuli (koja daje pravonaruiocu-krcatelju, a izuzetno i brodaru, da pod odreenimokolnostima moe da raskine ugovor, kao naprimer, u sluajevimarata, trajka, zabrane uvoza ili izvoza i drugi1 razloga)B ")

procentualnoj visini provizije brokeruB #3) unonju dodatni1klauzula i zauzimanju stava prema klauzulama


29/145

unapred 7diktira7 ugovorne uslove. vaj ugovor spada u red i6ormularni1 ugovora, jer su iste klauzule date unapred na posebnounapred otampanom obrascu, 6ormularu brodara. Nencon ugovorse moe smatrati i ad1ezionim ugovorom, odn. ugovorom po

pristupu, gde druga ugovorna strana, naje%e slabija, pri1vatapredviene ugovorne uslove koje su otampane i ine sastavnideo ugovora. Aeutim, ostavljena je mogu%nost 7slabijoj7ugovornoj strani - naruiocu prevoza, da u rubrici #". prvog delaugovora na putovanje, po Nencon uslovima, iskljui ili izmeni nekeod unapred otampani1 klauzula u ovom ugovoru. 0ada toganema, onda potpisom ugovorni1 strana na obrascu ugovora istiproizvodi puno pravno dejstvo, sa svim otamanim klauzulama

koje na taj nain postaju sastavni deo ugovra.

.) U&ovor o revo# roe (oje.+%+1 stvar+, !oma.%e roe): voars!+ #&ovor- -


30/145

2govori o prevozu robe - stvari morem, spadaju u posebnoznaajne i vrlo brojne ugovre u pomorsko-plovidbenim poslovima.vi ugovori o prevozu stvari - robe morem, u naem pravu se delena dve grupe i to5 brodarske ugovre i pomorsko-vozarske ugovore.

4rodarski ugovori se zakljuuju kada treba prevesti morem ve%ekoliine tereta, posebno u rasu tom (rin6uznom) stanju.

2govor o prevozu stvari morem (contract o6 arei1tment), javljase kao sveukupni naziv za sve ugovore o prevozu stvari morem.


31/145

punomo%nik brodara (zapovednik broda, pomorski agent) ikrcatelj, odnosno njegov pediter.

:E"eme%t+ #&ovora. - 'matra se da po svojoj prirodi posla, bitni

elementi ugovora u pomorskom prevozu ine5 ugovorne strane,predmet ugovora i vozarina. 0ao brodar se pojavljuje svako =zikoili pravno lice, u isto vreme i vlasnik broda koji obavlja prevoz ilizakupac broda koji, takoe, obavlja prevoz. 0rcatelj je lice koje naosnovu ugovora o prevozu robe pomorskim putem predajebrodaru robu na prevoz, a to moe da bude naruilac ili lice odnjega ovla%eno. 0ao predmet ugovora smatra se prevoz robe izluke ukrcaja u luku destinacije, luku iskrcaja. Eozarina predstavlja

naknadu koju krcatelj pla%a brodaru za izvreni prevoz robe.'lino i drugim ugovorima o prevozu i kod ovog ugovora oprevozu mogu postojati i nebitni elementi, kao to su5 odredbe oprevoznom putu, ukrcaju i iskrcaju robe, o odgovornosti vozara,skladitenju robe i dr.

0ao to je istaknuto ugovor o prevozu robe pomorskim putemmoe da bude zakljuen u pismenoj 6ormi ili na drugi nain, to

znai da je on ne6ormalne prirode. 2 sluaju da je ugovorzakljuen usmeno ili na drugi ne6ormalan nain, svaka ugovornastrana ima pravo da za1teva da se o zakljuenju ugovora izdapismena isprava. Pismena isprava koja se izdaje prilikomzakljuenja ugovora je teretnica ili konosman i ista slui kao dokazda je zakljuen ugovor o pomorskom prevozu. Pored toga,teretnica ili konosman predstavlja i 1artiju od vrednosti.

"#8& teretnici ili konosmanu, bi%e vie rei u poglavlju 79artije od vrednosti7.

!) Sta%.ar.%+, t+s!+ + 0orm#"ar%+ #&ovor+ # omors!omrevo#. - /a bi se posao zakljuivanja ugovora o prevozu robe upomorskom transportu to e=kasnije obavljao, da bi se u isteugovore unosili svi neop1odni i bitni elementi, a to bi dovelo dosmanjenja sudski1 sporova, to su se u pomorskom transportu

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page !"


32/145

pojavili odreeni tipski, standardni i 6ormularni ugovori koji suunapred odtampani na odreenom obrascu - 6ormularu i u istima

je predvieno sve to je neop1odno da se unese u jedan takavugovor. 0arakteristika je ovi1 standardni1 ugovora o pomorskom

prevozu da nji1 sastavlja i 7diktira7 uslove prevoza ekonomski jaastrana (brodar) i koji su vrlo esto sastavljeni na principu 7uzmi iliostavi7 (7take it or leave it7), tako da vrlo esto druga ekonomskislabija strana koja je ugovara prevoza u pomorskom transportu,koja je esto krcatelj ne moe puno da utie na sadrinu ovi1ugovora. 0od neki1 ovi1 standardni1 brodski1 ugovora o prevozurobe daje se mogu%nost i drugoj ugovornoj strani da i ona u nekimodredbama ugovora (gde postoje praznine, 7beline7) unese u

dogovoru sa brodarom odreene klauzule u ovakav ugovor.Aeutim, i to unoenje pojedini1 klauzula u ugovor nije uvekpotpuno autonomno preputeno drugoj ugovornoj strani, nego i tepraznine 7beline7, 7diktira7 brodar. /akle, niz elemenata uovakvim standardnim ugovorima u pomorskom prevozu su naobrascu unapred otampani, s tim to, kao to smo istakli, nekerubrike mogu da budu dopunjene od strane naruioca prevoza.

Potrebno je da pomenemo neke ovakve standardne, 6ormularne itipske ugovore, koji se zakljuuju na unapred odtampanimobrascima sa potpisom brodara i naruioca ugovora o prevozu upomorskom saobra%aju, uz izuzetne dopune ovakvog ugovoraunoenjem neki1 klauzula od strane naruioca ugovora o prevozu.adi se o slede%im ugovorima5 Aeditore-ugovor o pomorskomprevozu starog gvoa iz luka 'redozemnog mora za Gnglesku,Cemenco-ugovor o pomorskom prevozu cementa, Oelcon-ugovoro pomorskom prevozu ugija koji se krca u lukama 4ristolskogkanala, za luke izmeu Glbe i 4resta i dr.

Potrebno je ista%i, da ovakvi ugovor se javljaju ma1om kod ve%i1masovni1 tereta ili rin6uzni1 roba, kao to su ito, cement,gvozdena ruda i dr. 0ao to smo napred istakli kod ugovora oprevozu na putovanje, postoji i jedan drugi tip standardni1

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page !#


33/145

prevozni1 ugovora pod nazivom Nencon koji je dobio skra%enicuod engleskog naziva Neneral cargo contract. 0arakteristika ovogNencona ugovora je, kao to ve% istakli je da su svi tekstualniredovi ugovora numerisani svojim rednim brojevima.

"#8 'tankovi% pro6. dr A, 'taki% A. , Aeunarodni transport i pedicija, 4eograd, "@8, str. #8. - Nencon ugovoru, bilo je vie rei napred, u delu izlaganja - Erste ugovora o pomorskom prevozu,odnosno pri izlaganju ugovora na putovanje u pomorskom prevozu-voJage c1arter partJ.

'vi ovi standardni ugovori, odnosno tipski i 6ormularni ugovori opomorskom prevozu sadre odreene garancije i uslove prevoza.

:ako, na primer, garancije daje brodar za sposobnost broda zaplovidbu, za klasu kojoj brod pripada, za poloaj broda u pomentuzakljuenja ugovora i za navode o nosivosti broda.

"#8* ovim garancijama koje daje brodar u vezi broda, detaljnije u knjizi 'tankovi% pro6. dr A, ibid, str.@!-@.

;apominjemo, da ovi tipski ili standardni, 6ormularni ugovori opomorskom prevozu sadre i jo neke elemente koji su od znaajapri zakljuenju ugovora, kao to su ime broda, ime brodara inaruioca, vrsta robe koja se prevozi, koliina robe, luka ukrcaja,luka iskrcaja, vremenu ukrcaja, stojnicama i prekostojnicama

(vremenu za koje se ne pla%a nikakva naknada brodaru za ukrcaj-iskrcaj robe - to je sluaj kod stojnica i vremenu preko togvremena, kada se za prekostojnice pla%a naknada),"#88 vozarini,ko je ovla%eno lice, kao agent, klauzulu o nadlenoj arbitrai, usluaju da doe do spora i na kraju slede potpisi-brodara i naruioca iz ugovora o prevozu, sa datumom i mestomzakljuenja ugovora."#8@

"#88 'tankovi% dr A, ibid, str. @. i 3.

"#8@ 'tankovi% dr A. i 'taki% A, ibid, str. !#. i !!.

4ila bi jo jedna vrlo znaajna karakteristika ovi1 standarni1ugovora o prevozu u pomorskom saobra%aju sa sistematske takegledita, da svaki ovakav ugovor sadri garancije i usloveprevoza. Narancije daje brodar i za tanost podataka odgovara u

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page !!


34/145

odnosu na sposobnost broda za plovidbu, klasu broda, poloajbroda u momentu zakljuenja ugovora i o nosivosti.

") 9o/ %e!e oso+%e #&ovora # omors!om revo#- - $a

ugovore u pomorskom pravu bitna je pismena 6orma. :a 6ormaproizilazi esto, iz samog zakona (kao na primer, u italijanskompravu) ili to same ugovorne strane za1tevaju, kao na primer, kodugovora o prevozu stvari (6rancusko, poljsko pravo). :ako se i unaem pravu - $akonu o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, za1tevakod brodarski1 ugovora na vreme, ugovoru o zakupu broda ibrodarskom ugovoru na vie putovanja, obavezna pismena 6ormaugovora, pod pretnjom nitavosti (6orma ad solemnitatem). $a

ostale ugovore u naem pravu (brodarski ugovor na putovanje ipomorsko-vozarski ugovor), vai da su ne6ormalni, ali gde svakaugovorna strana moe za1tevati da se on saini u pismenoj 6ormi(6orma ad probationem).Aeunarodni pomorski ugovori se, kao to smo istakli, naje%esa razvojem transporta i stvaranja snani1 ekonomski1, jai1meunarodni1 brodarski1 korporacija, javljaju u vidu tipski1ugovora, 6ormularni1 ugovora i standardni1 ugovora. :o sunaje%e ad1ezioni ugovori, tj. ugovori po pristupu, gde ponudilaczakljuenje ugovora 7vezuje uz pri1vatanje svi1 uslova sadrani1u 6ormularu i ne pristaje na bilo kakvu promenu.7

"#8 :ipski ugovori meunarodne kupoprodaje - pripremila Gvropska ekonomska komisija /2;,predgovor Noldtajn dr. >. , 4eograd, "*#, str. .

2 takvom sluaju ponueni, krcatelj tereta, moe samo da pri1vatiili ne pri1vati unapred date uslove iz ponude. Ponueni, dakle, nemoe vrlo esto da menja nita iz ponude, jer ako bi to uinio, do

zakljuenja ugovora sigurno ne%e ni do%i jer njegovu novu ponudune%e ponueni pri1vatiti. Ponudilac-brodar, kao ekonomski jaastrana, kod ovakvi1 ad1ezioni1 ugovora unapred 7diktira7 usloveugovora, koji pre svega njemu odgovaraju i on je tubeskompromisan i ne eli nikakva odstupanja.

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page !&


35/145

Aeutim, kod tipski1 ugovora, ipak su mogu%a odstupanja odponueni1 ugovorni1 elemenata. ;aime, ponudilac kod ovakvi1ugovora-brodar, prezentira ponuenom na obrascu 6ormularauobiajene elemente ugovora koje on redovno upotrebljava pri

zakljuenju ovi1 ugovora. >li, on doputa izvesna odstupanja odelemenata u ponudi, koji su dati na 6ormularu i spreman je da saponuenim pregovara o odreenim otstupanjima koja su data uponudi (odtampanom 6ormularu). /akle, ugovorna 7jaa7 strana,ponudilac, brodar, slui se unapred otampanim 6ormularima, kaonacrtima ugovora, koji su usled due primene i stalnosti postalitipski ugovori. Aeutim, i ovde bi trebalo imati u vidu da se kaougovorne strane pojavljuju krcatelj i brodar koji ima ekonomsku

nadmo%, nad drugom ugovornom stranom, tj. da izmeu nji1 nepotoji ravnotea ili ekonomska jednakost jedne strane premadrugoj.

0ao to smo istakli, kod neki1 tipski1 ad1ezioni1 ugovora, kao tosu ugovori o prevozu ne samo u pomorskom prevozu nego i udrugim vidovima prevoza, sadrani su unapred otampani svielementi ugovora. Aeutim, ima i tu neki1 tipski1 ugovora koji sepojavljuju i u vidu standardni1 ugovora gde su, kao to smoistakli, ostavljene odreene praznine (7beline7) o kojima seugovorne strane mogu dogovarati.

"#@3 Hurovi% dr . i 'taki% dr. 4. -$akljuenje spoljnotrgovinski1 ugovora sa oglednim primerimaugovora, 4eograd, "", str. !@.

0od ovi1 se ugovora, takoe, o drugim uglavljenim i tanooznaenim elementima ne moe ni pregovarati. ni su prilino

jednostrani i vode, 6aktiki, vie rauna o interesima onoga lica

koje je ugovor i sastavljao, u naem sluaju-brodaru. 2 ovimugovorima se, dakle, ne vodi rauna o uzajamnim pravilima iobavezama ugovorni1 strana, nego vie o interesu one straneugovornice koja je sastavljala ugovor i koja kao takva titisopstvene interese.

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page !


36/145

Pored toga, brodarski ugovor sadri i neke druge odredbe koje,kada se utanae, postaju bitni elementi ugovora, kao na primer,klauzulu u sluaju generalne 1avarije broda, o proviziji agentu i,vrlo esto, o ugovornoj arbitrai i slino.

/akle, ugovori u pomorskom prevozu-pomorskoj plovidbi,pripadaju onoj grupi tipski1, standardni1 ugovora gde slobodaugovaranja, tj. autonomija volje ugovorni1 strana nije potpunoiskljuena, jer se radi o unapred otampanom 6ormularu, saprecizno regulisanim ugovornima obavezama ugovorni1 strana.

"#@"


37/145

takvom sluaju, ugovorene odredbe koje su naknadno dopisanena pisa%oj maini, imaju prednost nad unapred otampanimodredbama.


38/145

Pri prijemu robe radi prevoza u pomorskom transportu, kao tosmo ve% istakli, brodar daje niz garancija kao to su5 sposobnostbroda za plovidbu, klasi broda, kao i nosivosti broda. ;a taj nain,brodar odgovara i za tanost podataka o nosivosti broda.

Pismo spremnosti se ne predaje kada brod plovi u linijskojplovidbi. 2 linijskoj plovidbi, teret se ukrcava im brod naodreenom mestu bude spreman za ukrcaj tereta.

"#@& lan "3. $akona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi.

2) I.ava%je teret%+e : !o%osma%a-- 4rodar je obavezan dakrcatelju izda prevoznu ispravu - teretnicu, konosman i da na taj

nain potvrdi da je primio robu na prevoz i da %e je prevesti doodreenog mesta, tj. do luke opredeljenja.

"#@ teretnici-konosmanu bi%e detaljnije rei, upoglavlju79artije od vrednosti7.

3) U!raj + +s!raj roe. - 4rodar moe ugovorom da preuzmeobavezu da izvri ukrcaj i iskrcaj robe i tada je on obavezan da tuoperaciju ukrcaja i iskrcaja robe (na brod ili sa broda) uini u

vremenu koje je predvieno ugovorom ili lukim uzansama.

"#@* /etaljnije o operaciji ukrcaja i iskrcaja robe na brod ili sa broda u knjizi 'taki% A. i 'tankovi% dr A., ibid, str. !3-!".

:Stoj%+e-- Ereme, u kojem se ima izvriti ukrcaj-iskrcaj robe (nabrod ii sa broda) a za koje se ne pla%a nikakva posebna naknadabrodaru, zove se stojnica ili stalija. 'tojnica se unapred odreujeugovorom, a ako nisu odreene ugovorom, optim aktom ili su

merodavni luki obiaji u vezi sa ukrcajem i iskrcajem robe.'tojnice se raunaju po broju dana, a mogu se raunati i podnevnoj koliini. Pored toga, obraun moe biti i po grotlu (podgrotlom se podrazumeva otvor brodskog skladita). Postoje i tzv.reversibilne stojnice, tj. stojnice sa povratnim dejstvom i tada sestojnice za ukrcaj i iskrcaj stapaju u jedinstvene stojnice i ine

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page !@


39/145

celinu, kao na primer, kad se ugovore reversibilne stojnice od #3radni1 dana, gde se operacija ukrcaja i iskrcaja tereta ima izvritiu tom vremenu od #3 radni1 dana.

:Pre!ostoj%+e. - 0ad krcatelj i primalac ne uspeju da izvreukrcaj i iskrcaj u predvienom vremenu stojnica, nastupajuprekostojnice. 2govara se trajanje prekostojnica u visini odpolovine vremena stojnica i one se raunaju po danu i tekukalendarski.

"#@8 lan #. st. #. $akona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi.

Prekostojnice se ne raunaju za vreme u koje se nije moglo da

radi, zbog smetnji na strani broda. Prekostojnice mogu da buduodreene i neodreene. 0ada su one neokreene, one traju za svevreme dok se ne obavi ukrcaj i iskrcaj robe, a kod odreeni1prekostojnica nji1ovo trajanje je precizirano. 0ad isteknuprekostojnice, brodar moe da isplovi iako nije brod utovaren i datrai da mu se plati puna vozarina.

2 ugovorima o pomorskom prevozu moe da se predvidi nagradakrcatelju, odnosno primaocu robe, kad ovaj operaciju ukrcaja-iskrcaja obavi pre isteka stojnica, kako bi se oni motivisali da ovuoperaciju izvre na vreme.

"#@@ '2"a##"e >"O, >IOS i >IOT. -Poznato je da trokoveukrcaja i iskrcaja i rizike s tim u vezi dele naruilac broda i brodartako, da trokove i rizik na obali snosi naruilac, a na brodubrodar. $a teret kad je postavljen na obali uz bok broda, a dobrodske ograde odgovara brodar. Aeutim, moe da se odstupi od

ovi1 pravila ugovaranjem klauzule >IO (>ree +% a%. o#t :s"oo.%o # ro. i + ro.a), to znai da trokove ukrcaja,iskrcaja i rizik za robu ima da snosi krcatelj-primalac robe. :ada sesmatra da je predaja tereta izvrena brodaru kada ga dizalicabroda postavi u brod, bilo na palubu ili u skladite broda.

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page !


40/145

'1odno klauzuli *I+, primalac je obavezan da o svome troku i nasvoj rizik iskrca teret u luci odredita. $nai, klauzula *I+podrazumeva da je teret predat brodaru ili preuzet od brodarauvek na brodu. 0ada prilikom ugovaranja klauzule D


41/145

!) Pre.aja roe r+mao#. - 4rodar je obavezan da posleizvrenog prevoza robe istu preda primaocu, odnosno licu koje selegitimie da je ovla%eno da robu podigne. >ko je ugovoromprimio obavezu brodar da iskrca robu, onda je on to duan i da

uini.

3. O.&ovor%ost ro.ara

4rodar odgovara za svako ote%enje, manjak i gubitak robe koju jeprimio na prevoz za itavo vreme do predaje, kao i da tetunastalu zbog zadocnjenja i predaje. 4rodar ne snosi odgovornost

kad dokae da je do ote%enja, manjka, gubitka ili zadocnjenjadolo iz razloga koji nisu se mogli izbe%i sa panjom urednogbrodara. vo znai da brodar odgovara po naelu predpostvljenekrivice.

4rodar ne odgovara za tete koje bi nastale iz razloga5 skriveni1mana broda ili nesposobnosti broda za plovidbu (kada do toga nijedolo njegovom krivicom), vie sile, ratni1 dogaaja, pomorske

nezgode i dr. , sanitarni1 ogranienja ili drugi1 mera i radnjidravni1 organa, radnji i proputanja od strane krcatelja ili drugi1lica koja su ovla%ena da raspolau teretom (ili lica koja za nji1rade), spasavanja ili pokuaja spasavanja ljudi ili imovine nabrodu, skretanja broda iz opravdani1 razloga, za nautike greke,za poar, kao i iz bilo koji1 drugi1 razloga koji ne potiu iz radnjeili krivice brodara ili iz radnji ili krivice brodarevi1 agenata ili lica unjegovoj slubi.

"#@ :o je predvideno 4riselskom konvencijom o teretnici iposebnom 0onvencijom o ogranienju odgovornosti za pomorsketrabine iz "8* godine.

:akoe je i $akonom o pomorskoj i unutranjoj plovidbipredvieno da brodar pomorskog broda ne odgovara za tete na

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page &"


42/145

teretu, za koje dokae da su rtastale iz napred navedeni1 razloga(a koji su takoe, predvieni meunarodnom 0onvencijom oogranienju odgovornosti brodovlasnika unutranje plovidbe iz"8!. godine), a koji su razlozi preuzeti i naim $akonom.

"#3 lan . citiranog $akona.

4. Pomors!e 1avar+je

Pomorska 1avarija predstavlja svako ote%enje ili ras1od na broduili teretu koji se dogodi za vreme pomorski1 radnji. Pomorske1avarije mogu biti zbog nepredvieni1 okolnosti (tada imamosluaj partikularne 1avarije) i namernim radnjama kapetana broda

(kada je re o generalnoj 1avariji).

a) Part+!#"ama 1avar+ja. - Partikularna ili zasebna 1avarijapredstavlja tetu ili ras1od koji nastaje iznenada i nezavisno odvolje kapetana broda. :o su tete koje nastaju zbog mana robe,oluje, nasukavanja broda, prodora vode u brod, sudara brodova,poara, trokovi koji nastaju zbog nedostatka pogonskog goriva iliivotni1 namirnica, tete koje nastaju iz razloga to brod produiputovanje i dr. 0ada je teta nastala neijom krivicom, tada tetusnosi krivac, a kada je teta nastala viom silom onaj koga je viasila zadesila.

) Ge%era"%a 1avar+ja. - Neneralna 1avarija nastaje kada senamerno od strane kapetana broda rtvuju odreena imovina iroba na brodu (1avarija tete) ili izlaganja trokovima koji nastajuda bi se spasao brod ili teret (1avarija trokova). 've ove tete narobi, odnosno trokovi koji se ine da bi se spasao brod ili teret

treba da su uinjene namerno. :e radnje koje se ine namerno dabi se spasao brod i roba i prema tome, treba da je snose sveugovorne strane srazmerno.

' obzirom na to kako nastaju, ove 1avarije moemo govoriti5 o1avariji teta na brodu (rtvovanja opreme, sidra, slom jarbola i



43/145

dr.)B o 1avariji teta na teretu, odnosno robi (izbacivanje robe,gaenje poara i dr. )B 1avariji trokova na teretu (trokoviiskrcavanja tereta i ponovnog ukrcavanja na brod)B 1avarijitrokova na brodu (trokovi spasavanja broda i sl.).

$a ispunjenje generalni1 1avarija treba da se ispune odreeniuslovi5 ") da je nastupio vanredni dogadaj i izvan radnji brodara ikrcatelja teretaB #) da je nastupila opasnost za brod ili teret, a nijese takva opasnost predpostavljala i !) da se javlja potrebartvovanja tereta ili delova sa broda i da je to rtvovanje nastalonamerno ili svesno od strane kapetana broda. ?rtvovanjepredstavlja odreenu materijalnu vrednost, koja se priinjava

teretu ili brodu da bi se spasao brod ili teret.. Oavee !rate"ja

0rcatelj ima niz obaveza po ugovoru o pomorskom prevozu robekao to su5 predaja robe na prevoz, ukrcaj robe, pruanjepodataka brodaru, pla%anje vozarine.

1) Pre.aja roe %a revo. - 0rcatelj je duan da preda

ugovorenu koliinu robe. 2 sluaju da je predata koliina robe kojaje manja od ugovorene, krcatelj je obavezan, po klauzuli 7puno zaprazno7 da plati vozarinu u punom iznosu za ugovorenu koliinurobe, a u nekim sluajevima brodar moe i raskinuti ugovor oprevozu. baveza je krcatelja da robu dopremi na ugovoreno iliuobiajeno mesto u luci ukrcaja, kako bi se mogao nesmetanoobaviti ukrcaj. 0rcatelj, takoe, ima obavezu da robu zapakuje napropisani nain.

2) U!raj roe. - 2koliko je predvieno ugovorom, obiajima ililukim uzansama, krcatelj je obavezan da izvri ukrcaj robevode%i rauna da se pri tome pridrava rokova, tj. stojnica, podkojima se podrazumeva redovno vreme koje je potrebno za ukrcajtereta, s tim to se u to vreme ne uraunavaju nedelje i dravnipraznici - i prekostojnica koje teku posle isteka stojnica, tj. vreme

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page &!


44/145

za koje se moe produiti ukrcavanje ili iskrcavanje tereta, kojeiznosi, naje%e, polovinu vremena trajanja stojnica.

3) Pr#*a%je o.ata!a ro.ar#. - 0rcatelj ima obavezu da u

dispoziciji ukrcaja robe prui podatke o robi koju predaje naprevoz. n snosi tetne posledice koje bi nastale zbog netani1 ilinepotpuni1 podataka o robi. Pored toga, krcatelj je u obavezi dabrodaru preda i isprave koje su neop1odne za manipulaciju iobavljanje odreeni1 radni1 u vezi sa robom (carinski1 radnji,=tosanitetski1 i veterinarski1 radnji itd. ).

4) P"a5a%je voar+%e- - Pravilo je da krcatelj pla%a vozarinu.Aeutim, ugovorom moe da bude i drugaije odreeno, pavozarinu moe da plati i primalac robe. 2 izvesnim sluajevima,primenjuje se i klauzula 7puno za prazno7 koja oznaava obavezukrcatelja da plati vozarinu bez obzira na to da li je prevoz uopteizvren ili je izvren samo delimino. adi se o slede%imsluajevima5 kada krcatelj preda na prevoz manju koliinu robe odone to je ugovorom predvienoB kad usled 7opasnosti mora7propadne roba koja se prevozi na palubi broda, a takav prevoz jebio predvien ugovorom o prevozu, lukim uzansama ili

trgovinskim obiajimaB kada je roba unitena na brodu od stranedravni1 organa (na primer, sanitarni1 organa i dr. ), a brodar nijeodgovoran za toB kad je roba bila zaplenjena od strane nadleni1dravni1 organa, a brodar, odnosno zapovednik broda nije znao zaosobine robe ili razloge koji su doveli do zaplene robeB kad nadimovinom =rme bude uveden sekvestar ili bude izreena zabranaukrcaja neke robe i to iz razloga krivice krcatelja ista nije moglada bude isporuena primaocu.

"#" >ntonijevi% dr $, ibid, str. !&8

!. Prava + oavee r+maoa roe

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page &&


45/145

4rodar je obavezan da robu preda u luci odredita (destinacije)licu koje je ugovorom o prevozu ovla%eno da primi robu, odnosnoimaocu teretnice kada je ista izdata. Primalac robe ima pravo daza1teva od brodara da mu izda svu robu koja je po koliini i vrsti

navedena u teretnici-konosmanu, bez obzira na to da li je brodardoista primio svu tu robu na prevoz. 2 ovom sluaju, dolazi doodgovornosti brodara 7eF scriptura7, tj. na bazi onoga to jenavedeno u ovoj ispravi. :u nije bitno da li je on primio manju ilive%u koliinu od one koja je oznaena u teretnici-konosmanu, ve%

je bitno ta je navedeno u samoj ispravi teretnice, tako da postojiodgovornost brodara za ono to je navedeno u teretnici.

2 sluaju, da primalac robe ne stavi pismeni prigovor prilikompreuzimanja robe sa broda, zbog ote%enja ili manjka robe,smatra se, dok se suprotno ne dokae, da mu je teret predatonako kako je primljen na prevoz (u sluaju kada nije izdatkonosman-teretnica). 0ada ote%enje ili manjak robe nisu vidljivi,primalac moe da stavi prigovor u roku od tri dana odpreuzimanja tereta.

/unost primaoca robe je, da vrati teretnicu brodaru, da robu

iskrca sa broda i da plati vozarinu ako, nije drugaije predvieno.

11. UGOVOR O GRA@EN9U

1. Pojam + vrste #&ovora

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page &


46/145

') Pojam #&ovora. - 2govorom o graenju smatra se ugovor odelu kojim se izvoda (graevinar, izvoa radova) obavezuje daprema odreenom projektu, sagradi u ugovorenom roku odreenigraevinski objekat, odnosno da izvri neke graevinske radove

na ve% postoje%em objektu ili izvri neke druge graevinskeradove, a naruilac se obavezuje da mu za to isplati odreenucenu.

2govor o graenju mora da bude zakljuen u pismenoj (ormi.Pod graevinskim objektom, graevinom, u smislu lana *!".$akona o obligacionim odnosima, podrazumevaju se zgrade,brane, mostovi, tuneli, vodovodi, kanalizacije, putevi, eleznikepruge, bunari i ostali graevinski objekti ija izrada za1teva ve%e isloenije radove. vaj ugovor se u pravu smatra kao ugovor o

delu i u tom smislu data je i njegova de=nicije u lanu *!3. st. ".daje i $akon o obligacionim odnosima.

Pod izgradnjom graevinskog objekta podrazumeva se izvoenjegraevinski1 i zanatski1 radova kao i ugraivanje i montaaureaja, postrojenja, opreme i sl.

2) Vrste #&ovora- - 2 praksi se javlja vie oblika ugovora ograenju kao to su5 ugo vor o graenju u irem i u uem smislu,ugovor o graenju 7pod kljuem7, 7klju u ruke7 i inenjering.

a) U&ovor o &ra4e%j#, # #*em sm+s"# re$+. -


47/145

izvoenjem objekata i radova, pruanja strune pomo%i priizgradnji objekata, kao i drugi1 poslova.

"!& vo je posebno znaajno, kada se radi o izvoenjuinvesticioni1 radova u inostranstvu, jer se ugovor o izvoenjuinvesticioni1 radova u inostranstvu zakljuuje u pismenom obliku iupisuje u poseban registar koji vodi nadleni savezni organ. :o jepredvieno, lanovima #!-#8. $akona o spoljnotrgovinskomposlovanju.

) U&ovor o &ra4e%j# sa !"a##"om o. !"j#$em, !"j#$ #r#!e- - 0ad ugovori o graenju sadre ovakve klauzule ili nekudrugu slinu klauzulu, izvoa se obavezuje da izvri skupa sveradove potrebne za izgradnju i upotrebu odreenog celokupnog

objekta. 2 ovakvom sluaju, ugovorena cena obu1vata i vrednostsvi1 nepredvieni1 radova, kao i vikova radova, a iskljuujeuticaj manjkova radova na ugovorenu cenu. 0ad kod ovogugovora, uestvuje vie izvoaa radova, 0ao ugovorna strana,nji1ova odgovornost prema naruiocu je solidarna. /akle, kodovog ugovora graevinar, izvoa radova preuzima na sebe briguo izgradnji celokupnog objekta, a po zavretku gradnje predajekljueve investitoru (naruiocu) to simbolino oznaava i predajuobjekta.

.) I%*e%jer+%&- -


48/145


49/145

ugovorne strane pojavljuju se investitor (naruilac radova) iizvoda radova.

Predmet ugovora o graenju je izvoenje ugovoreni1 radova(izgradnja, rekonstrukcija ili adaptacija objekta, zajedno sapripremnim, montanim, zavrnim i drugim radovima nainvesticionom objektu). Pod izgradnjom investicionog objekta,podrazumeva se izvoenje gradevinski1 i zanatski1 radova,ugraivanje i montiranje ureaja i postrojenja opreme.

Cena radova je takoe, bitni elemenat ugovora i ona se reguliesporazumom ugovorni1 stranaka, prilikom zakljuenja ovogugovora. Cena radova se moe odrediti po jedinici mereugovoreni1 radova (jedinina cena) ili u ukupnom iznosu za ceo

objekat, ukupna ugovorena cena. 0ad ugovorom u pogleduizmene cene nije predvieno to drugo, izvoa radova koji jesvoju obavezu ispunio u predvienom roku, moe za1tevatipove%anje cene radova, kad su se u vremenu izmeu zakljuenjaugovora i njegovog ispunjenja pove%ale cene elemenata, naosnovu koji1 je odreena cena radova, tako da bi trebalo da tacena bude ve%a za vie od #R.

0ada izvoda radova svojom krivicom, nije izveo radove u rokupredvienim ugovorom, tada on, takoe, moe za1tevatipove%anje cene radova, ako su u vremenu izmeu zakljuenjaugovora i dana kada su, prema ugovoru radovi trebalo da buduzavreni, se pove%ale cene elemenata - na osnovu koji1 jeodreena cena radova, tako da bi ona trebala, prema novimcenama ti1 elemenata, da bude ve%a za vie od R.

"!@ lan *!*. st. #. $akona o obligacionim odnosima.

2 oba napred navedena sluaja, izvoa moe za1tevati samorazliku u ceni radova koja prelazi #R, odnosno R. :om prilikom,izvoa se ne moe pozivati na pove%anje cene elemenata, naosnovu koji1 je odreena cena radova, kada je do pove%anja cenedolo, posle njegovog dolaska u docnju.

Cena u ugovoru o graenju je unapred odreena, ali isti ugovor ograenju moe sadravati elemente na osnovu koji1 bi se ista

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page &


50/145

mogla odrediti, kao na primer, da %e naruilac radova platitiizvodau trinu vrednost izgraenog objekta na dan predajeobjekta.

"! Popovi% Ij. , Cena i izmena cene kod ugovora o graenju -7Privredno-pravni prirunik7,

4eograd, br. @+8, str. !!.

2 iznetom sluaju po engleskom pravu bi, na primer, naruilactrebao da isplati razumnu cenu.

"!*3 Eilus dr , 2govor o graenju, 4eograd, "*@, str. ##.

Sto se tie odreivanja cene kod ugovora o gradenju, kao i izmenacene usled promenjeni1 okolnosti, znaajne su i uzanse ##-#@.Posebni1 uzansi o gradenju.

"!*" :ako se ovim uzansama predvia, da se cena radovaodreuje na nain utvren uslovima naruioca za podnoenjeponude i ugovaranja predmetni1 radova. Cene se odreuju za

jedinicu mere radova koji je predmet ugovora (jedinina cena),kao i ukupnom cenom za vrednost celog objekta ili dela objektaodreeni1 radova.


51/145

"!*# /etaljnije o kliznoj skali u knjizi :ei% pro6. dr A, 0lauzula revizije cene i meunarodnimugovorima o graenju, 0lizna skala, 4eograd, "@, str. "!-"8Bkao i ankovec dr


52/145

Eisina cene graenja se utvruje u ugovoru, s tim to ugovornestrane mogu cenu graenja utvrdititi za vrednost celoginvesticionog objekta, za jedinicu mere izgraenog objekta, (naprimer, kvadratni metar stana) ili za jedinicu mere pojedini1

radova na tom objektu. 0od ovog ugovora o graenju, kao tosmo istakli, poseban znaaj imaju vanredne i promenjeneokolnosti, tj. dolazi do izraaja klauzula 7rebus sic stantibus7. :u sesmatraju kao vanredni dogaaji mere nadleni1 organa, promenacene materijala i usluga tre%i1 lica na tritu (kad prelazeodreeni procenat), promena trokova ivota (za vie od R) iuslovi pri izvoenju radova koji nisu predvieni te1nikomdokumentacijoni.

2) Ira.a +%vest++o%o& ro&rama-- Pre zakljuenja ugovora o

graenju naruilac (investitor) je duan da izradi investicioniprogram i te1niku dok1mentaciju - i to je njegova zakonskaobaJeza.

Pod investicionim programom, podrazumeva se elaborat kojisadri analizu ekonomski1, te1niki1 i drugi1 uslova za izgradnjuinvesticionog programa i opravdanost izgradnje takvog objekta.Pre svega to su5 opis investicionog objekta sa podacima onjegovoj nameni, kapacitet i program proizvodnje, vrednost

graevinskog objekta, visina i nain obezbeenja =nansijski1sredstava, instalacija i oprema i dr.

'adraj te1nike dokumentacije propisan je zakonom, s tim to jenadleno republiko ministarstvo ovla%eno da propie bliepropise i sadrinu te1nike dokumentacije i investicionogprograma za pojedine vrste investicioni1 objekata zavisno odnji1ove namene. :e1nika dokumentacija sadri jedan ili vieprojekata, te1niki opis graevinskog dela objekta, instalaciju iopremu, premer i prdraun sa opisom radova i dr.

3) Pr+av"ja%je &ra4ev+%s!e .ovo"e. -


53/145

navedenog odobrenja, smatralo bi se da je u pitanju bespravnagradnja.

0ada za1teva izdavanje odobrenja za izgradnju graevinskogobjekta, tj. dobijanje graevinske dozvole, investitor mora danadlenom organu prilbi potrebnu dokumentaciju koja se za1tevapo osnovu zakona za izgradnju objekta.

2 vezi sa ovim pribavljanjem graevinske dozvole, stoji i pitanjeobezbeivanje =nansijski1 sredstava. 4ez dokaza da su ovakvasredstva obezbeena, nadleni optinski organ uprave ne%e izdatiodobrenje za izgradnju objekta. ;adleni organ uprave izdajeodobrenje za izgradnju po 1itnom postupku, s tim to izgradnjamora da pone u roku koji je predvien u tom odobrenju.

4) Oav"ja%je %a.ora %a. +vo4e%jem ra.ova. -


54/145

osnovudobijenog odobrenja za izgradnju takvog objekta. Pod ovimpripremnim radnjama, podrazumevaju se radovi na ureenjuzemljita za izgradnju, kao i radovi i objekti privremenogkaraktera koje je radi izgradnje investicionog objekta potrebno

izvesti, odnosno izgraditi pre poetka ili tokom izgradnjeinvesticionog objekta.

2) I&ra.%ja oje!ta-- snovna obaveza izvoaa radova je daizvri saglasno ugovoru predviene radove na graevinskomobjektu.


55/145

pokazali za vreme od "3 godina od predaje i prijema radova. vaodgovornost izvoaa je iskljuena, u sluaju da je specijalizovana(posebna) organizacija dala struno miljenje da je zemljitepogodno, za graenje.

$a sve druge nedostatke u izgraenom objektu, izvoa radovaodgovara u vremenu od # godine od primopredaje objekta.

. Pr+more.aja +&ra4e%o& oje!ta

2 toku primopredaje izgraenog objekta i njegovog stavljanja u6unkciju, uestvuju ne samo ugovorne strane nego i organidrutvene zajednice. ' tim u vezi se razlikuju tri 6aze5 a) te1nikipregled objekta i izdavanje dozvole za njegovu redovnu upotrebuB

b) kolaudacija (primopredaja objekta izmeu izvoaa radova iinvestitora) i c) superkolaudacija.

a) Te1%+$!+ re&"e. oje!ta- - Po izvrenoj izgradnjigraevinskog objekta ili dela objekta za iju je izgradnju izdatoodobrenje, a pre poetka njegovog kori%enja, obavlja se te1nikipregled, objekta, tj. njegovog dela u cilju utvrivanja njegovepodobnosti za upotrebu. :e1niki pregled objekta obu1vata nesamo pregled izvreni1 graevinski1 radova nego i prgledinstalacija, opreme, postrojenja, razni1 ureaja, ureenja zemljita

oko izgraenog objekta i dr. li, u sluaju, da se istenepravilnosti ne mogu naknadno otkloniti ili kad postojineotklonjiva opasnost za stabilnost samog objekta, kako zasaobra%aj, susedne objekte, ljude i sl. , nadleni optinski organ

uprave ima pravo da naloi ruenje odnosno uklanjanjeizgraenog lobjekta. :o on ini u upravnom postupku donoenjemodgovaraju%eg reenja. 'matra se da je graevinski objekatpodoban za upotrebu kad se isti moe koristiti saglasno svojojnameni i kad njegovo kori%enje ne dovodi u opasnost ivot izdravlje ljudi, kad se ne ugroava kori%enje susedni1 objekata,kad ne utie na bezbednost od poara i sigurnost saobra%aja, kad



56/145

je objekat izgraen u skladu sa te1nikom dokumentacijom naodnosu koje je izdato odobrenje na izgradnju. 2 tom sluajunadlena komisija koja obavlja te1niki pregled objekta izda%eodobrenje za upotrebu takvog objekta. 4ez ovakvog odobrenja

izgraeni objekat ne sme se koristiti, jer bi u suprotnom investitorsnosio zakonske posledice.

) 2o"a#.a+ja- - Pod kolaudacijom se podrazumevaprimopredaja objekta izmedu izvodaa radova i investitora i onase sprovodi posle izdavanja dozvole za upotrebu objekta (u rokuod *3 dana od prijema dozvole, kad ugovorom nije drukijeodreeno).


57/145

privremenim situacijama. 0onani obraun, sadri naroito5vrednost izvedeni1 radova prema ugovorenim cenama, iznosrazlika u ceni, iznos ispla%en po osnovu situacije, konani iznoskoji izvoa treba da primi ili vrati po nespornom delu obrauna,

iznos cene koju naruilac zadrava za otklanjanje nedostataka,podatak da li je objekat zavren u ugovorenom roku i kad nijekoliko iznosi prekoraenje roka, podatak o tome koji ugovara, pokom osnovu i u kom iznosu za1teva naplatu ugovorene kazne inaknadu tete kao i nji1ove osporene i neosporene iznose,ukupan iznos cene izvedeni1 radova i podatke o drugiminjenicama o kojima nije postignuta saglasnost ovla%eni1predstavnika ugovaraa (uzansa "". Posebni1 uzansi ogradenju). /akle, konanim obraunom se raspravljaju odnosiizmeu ugovaraa i utvruje izvrenje nji1ovi1 meusobni1 prava

i obaveza iz ugovora o graenju.

) S#er!o"a#.a+ja- - 'uperkolaudacijom se smatra ponovnipregled objekta, po isteku ugovorenog ili propisanog garantnogroka, kada se utvruje da li su na objektu nastali neki nedostaci.vu superkolaudaciju obavlja komisija koju sporazumno utvrujuugovorne strane.


58/145

odreenu naknadu (proviziju). Prema lanu @"!. $akona oobligacionim odnosima, ugovorom o posredovanju obavezuje seposrednik da nastoji na%i i dovesti u vezu sa nalogodavcemodreeno lice koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenogugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu plati naknadu kadataj ugovor bude zakljuen.


59/145

poseban oblik uvoza robe radi njenog izvoza ali pod uslovomuvoza i izvoza iste koliine robe i iz istog tari6nog stava Carinsketari6e, kao i niz drugi1 poslova, koji gledano strogo - po zakonu,ne bi spadali u poslove posredovanja. :u je termin posredovanjaiskori%en, u irem smislu rei.

"#33 lan ". $akona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

2 uem smislu rei, pod posredovanjem smatra se posaomeetarenja, tj. dovoenja dva lica u vezu, putem posrednika, a ucilju zakljuenja nekog privrednog ugovora.

3) Za!"j#$e%je #&ovora o osre.ova%j#. - 0ao ugovorne

strane kod ovog ugovora pojavljuju se posrednik (meetar,senzal) i njegov nalogodavac, komitent, interesent. Posred- nikimposlovima bave se, po pravilu, posrednika preduze%a i drutva,kao i trgovinske agencije.

Predmet ugovora o posredovanju je dovodenje u vezunalogodavca sa tre%im licem u cilju zakljuenja nekog ugovora uprivredi. 0ao i drugi ugovori u privredi isti je ne6ormalan, madamoe da bude zakljuen i u nekoj 6ormi koja je uobiajena utrgovinskom prometu, kao na primer u pismenoj 6ormi, na primer

kod medunrodni1 ugovora o posredovanju.

Posebne karakteristike ovog ugovora bi bile da je to5ad1ezioniugovor, odnosno ugovor po pristupu, jer su u istom ugovorusadrani opti uslovi posredniki1 =rmi na osnovu koji1 se on izakljuuje. ' druge strane, to je dvostrano obavezan i teretanugovor jer obavezuje obe ugovorne strane5posrednika ikomitenta.

-Oavee osre.%+!a

Posrednik ima niz obaveza, kao to su5 da postupa sa panjomdobrog privrednika, da vodi posredniki (meetarski) dnevnik iizda posredniki list, da izda zakljunicu, da uva poslovnu tajnu,



60/145

da daje potrebna obavetenja nalogodavcu i tre%im licima.1) Post#a%je sa a*%jom .oro& r+vre.%+!a-- 0ao to smoistakli, $akon o obligacionim odnosima predvia da ugovornestrane postupaju u svom poslovanju po naelu savesnosti ipotenja, pa iz ti1 razloga nastaje i obaveza posrednika daprilikom zakljuenja ugovora o posredovanju nastupa sa panjomdobrog privrednika kada trai tre%e lice za zakljuenje ugovora ida tako postupa prema nalogodavcu.

Posrednik je obavezan da pri posredovanju nastoji da dode dozakljuenja ugovora izmeu tre%eg lica i nalogodavca, jer se onna to i ugovorom obavezao. Aeutim, on ne odgovara, ako dotoga ne doe, pa se ugovor ne zakljui izmeu tre%eg lica i

nalagodavca.

0ada dovodi komitenta, nalogodavca u vezu sa tre%im licem, onmora da nalogodavcu pronae odgovaraju%eg poslovnog partnerai da u sluaju mogu%nosti izbora izmeu vie lica, odabereonakvog poslovnog partnera koji najvie odgovara nalogodavcu,kao i da snosi odgovornost za takav izbor. n, pri tome, mora daistupa uvek u skladu sa poslovnim moralom i zakonskimpropisima.

2) Posre.%+$!+ (me/etars!+) .%ev%+! + +.ava%je +vo.a tj-osre.%+$!o& "+sta. - Posrednik je u obavezi da vodi posrednikidnevnik koji predstavlja posebnu knjigu u koju se ubeleavajubitni podaci o ugovoru koji je zakljuen njegovim posredovanjem.


61/145

i tre%eg lica. $akljunica sadri sve bitne elemente ugovora, a idruge podatke koji su od posebnog znaaja za odnose izmeustranaka. Po jedan primerak zakljunice, posrednik dajekomitentu i tre%em licu.

) 3ava%je oave/te%ja- - 0ada nalogodavac za1teva,posrednik je u obavezi da da potrebna obavetenja, kao to su ostanju na tritu, cenama, kvalitetu robe itd.

!) O.&ovor%ost osre.%+!a. - Posrednik odgovara za tete kojebi pretrpela jedna ili druga ugovorna strana, bilo nalogodavac ilitre%e lice, izmeu koji1 je on posredovao. :ako bi, na primer,posrednik odgovarao za tetu koja bi nastala kada je posredovao

sa pslovno nesposobnim licem, pod uslovom da je zanesposobnost znao, ili mogao da zna ili je posredovao za lice zakoje je znao ili je morao da zna, da ne%e mo%i da izvri ugovornuobavezu, odnosno on %e odgovarati za svaku tetu koja bi nastalanjegovom krivicom.

:akoe, posrednik odgovara i za tete koje bi nastalenalogodavcu, komitentu zbog toga to je bez njegove dozvoleobavestio neko tre%e lice o sadrini naloga, pregovorima iliuslovima zakljuenog ugovora.

8-Oavee %a"o&o.ava

;alogodavac, kao ugovorna strana ima, takoe, odreeneobaveze, kao to su5 ") pla%anje naknade za uinjenu uslugu i#)naknadu trokova s tim u vezi.

1) Oavea "a5a%ja %a!%a.e (rov++je)- - 0ao to smoizneli, ugovor o posredovanju je dvostrano obavezan i teretanpravni posao, pa posrednik obavlja svoju uslugu za ugovorenunaknadu (proviziju). Posrednik ima pravo na naknadu i kad onanije ugovorena. visina naknade se odreuje naje%e tari6om ilinekim optim aktom, a kada nije odreena na taj nain, ondaugovorom. 2 sluaju, da naknada nije odreena na jedan od

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page *"


62/145

napred izneti1 naina, ona se moe odrediti po osnovu obiaja, amoe je odrediti i sud prema uinjenoj usluzi, odnosno izvrenomposrednikovom zalaganju.

;a poseban za1tev nalogodavca, sud moe da snizi ugovorenuposredniku naknadu, kada je ona preterano visoka, obzirom naizvrenu uslugu, ali snienje ugovorene naknade ne moe seza1tevati kada je ista ispla%ena posredniku posle zakljuenjaugovora za koji je on posredovao.

$akon o obligacionim odnosima predvia da posrednik stie pravona naknadu u trenutku zakljuenja ugovora za koji je posredovao,pod uslovom da nije drukije ugovoreno.

"#3" lan @#!. ovog $akona.

0ada je ugovor zakljuen pod odlonim uslovima, posrednik stiepravo na naknadu, tek kad se uslov ostvari. 0ada je ugovorzakljuen po raskidnim uslovom, tada ostvarenje uslova nemauticaja na posrednikovo pravo na naknadu. 2 sluaju nevanostiugovora, posrednik ima pravo na naknadu kada mu uzroknevanosti nije bio poznat.

2) Oavea %a!%a.e tro/!ova. - :okom izvrenja naloga,posrednik moe da ima i posebne trokove i po pravilu na iste onnema pravo na naknadu, sem u sluaju kada je neto posebnougovoreno. Aeutim, ako mu je ugovorom priznato pravo nanaknadu trokova, tada on ima pravo i na takvu naknadu, pa ak iu sluaju kad nije ugovor zakljuen izmeu nalogodavca i tre%eglica.

Posrednik gubi pravo na posredniku naknadu, kao i naknadutrokova koje je on imao pri dovodenju tre%eg lica i nalogodavcada isti zakljue ugovor, kada se dokae da je on radio protivnougovoru ili protivno interesima svog nalogodavca.

8)Na!%a.a # s"#$aj# osre.ova%ja a oe stra%e. - 2sluaju da je posrednik dobio nalog za posredovanje od obestrane (nalogodavca i tre%eg lica), on tada moe da za1teva da

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page *#


63/145

svaka strana mu plati polovinu posrednike naknade i polovinutrokova, pod uslovom da drukije nije ugovoreno.

3. UGOVOR TRGOVINS2OM ZASTUPAN9U (AGENTURI)1. Pojam #&ovora, vrste ast#%+/tva + a!"j#$e%je

#&ovora

')Pojam #&ovora- - 2govorom o trgovinskom zastupanju,obavezuje se zastupnik da se stalno stara da tre%a lica zakljuuju

ugovore sa njegovim nalogodavcem i da u tom smislu posredujeizmeu nji1 i nalogodavca, da po dobijenom ovla%enju zakljuujeugovore sa tre%im licima, ali u ime i za raun nalogodavca.;alogodavac se kod ovog ugovora o trgovinskom zastupanjuobavezuje, da mu za svaki zakljueni ugovor isplati odreenunaknadu (proviziju). vakva de=nicija ugovora o trgovinskomzastupanju predvidena je u lanu 83. st. ". $akona oobligacionim odnosima. ;alogodavac moe imati na istompodruju i za istu vrstu poslova vie zastupnika. edan zastupnik,ne moe bez pristanka nalogodavca, preuzeti obavezu, da na

istom podruju i za istu vrstu poslova, radi za drugognalogodavca.

bavljanje ovakvi1 poslova naje%e ine trgovinski agenti,odnosno trgovinske agencije koje se pro6esionalno baveposlovima trgovinskog zastupnitva.

2) Ra"+!e +me4# #&ovora o tr&ov+%s!om os"ova%j# +tr&ov+%s!om ast#%+/tv#- -


64/145

zakljuili ugovorB

-trgovinski zastupnik zakljuuje ugovore u ime i za raunnalogodavca, dok trgovinski posrednik zakljuuje ugovore u svojeime i za svoj raun i

-veza izmeu trgovinskog zastupnika i nalogodavca je trajnija,dok je poslovna veza izmeu trgovinskog posrednika inalogodavca kra%a, jer se zavrava dovodenjem nalogodavca uvezu sa tre%im licem.

3) Vrste ast#%+/tva

U%#tra/%je + me4#%aro.%o ast#a%je-- bzirom da li sezastupnitvo obavlja u unutranjem ili meunarodnom prometu,

mogla bi se uiniti podela na zastupnitvo unutar zemlje ispoljnotrgovinsko-meunarodno privredno zastupanje.

2 unutranjem prometu roba i usluga, poslovima trgovinskogzastupnitva se bave specijalizovane zastupnike =rme,organizovane u vidu preduze%a i drutava. 0od poslovazastupnitva u meunarodnim privrednim odnosima i spoljnojtrgovini, naje%e se isto obavlja preko zastupniki1 =rmi, od

strane doma%i1 privredni1 subjekata koja zastupaju inostranu=rmu.

U o"ast+ "ov+.e%o& rava, veoma va*%# #"o +maj#omors!+ + "ov+.e%+ a&e%t+, ta!o .a se t# a!"j#$#j#ose%+ #&ovor+ o "ov+.e%om a&e%+js!om os"#, o!ojem se "ov+.e%+ a&e%t oave#je .a %a os%ov# o/te&+"+ ose%o& #%omo5ja o.%os%o ov"a/5e%ja, # +me + ara$#% svo&a %a"o&o.ava, oav"jaj# "ov+.e%e a&e%+js!e

os"ove, # o.&ovaraj#5# %a!%a.# tro/!ova- Po.omors!+m a&e%tom, o.ra#meva se "+e !oje %a !o%#oma*e ro.ar#, o.%os%o aove.%+!# ro.a .a ro%a4#teret a tra%sort + .a otreme ro., o.%os%o .a r%a4#

a !rate"ja ro. + .ove.# # ve# stra%!e ra.+ a!"j#$e%ja#&ovora o revo# roe- T# ostoj+ %e!o"+!o vrsta a&e%ata+ a&e%t#re- Ta!o se jav"ja omors!+ a&e%t !oj+ ast#a

Iurisprudentia Pale 2012/2013 Page *&


65/145

ro.ara, oav"jaj#5+ a ro.ara sve !omer+ja"%e +a.m+%+strat+v%e os"ove- Pomors!+ a&e%t osre.#je # +"j#

a!"j#$+va%ja "ov+.e%+1 #&ovora, a"+ mo*e + .a a!"j#$#je+ste- Nje&ova #"o&a je $esto vea%a a .ovo4e%je # ve#stra%a!a, ra.+ a!"j#$+va%ja #&ovora o +s!or+/5ava%j#ro.ova, ro.s!o& rostora, os+ra%j# tereta, ro.a,

#t%+!a + .r-

:O/te (&e%era"%o) + se+ja+%o (ose%o) tr&ov+%s!oast#a%je. - Postoji i podela trgovinskog zastupanja nageneralno ili opte, po kojem se ovla%uje trgovinski zastupnik datrajno, tj. na neodreeno vreme, u ime i za raun svognalogodavca na odreenom prostoru, zakljuuje sve ili odreene

ugovore u vezi sa poslovima koji ine predmet nalogodavevedelatnosti. Pored generalnog zastupanja, postoji i specijalnoposebno trgovinsko zastupanje, kojim se ovla%uje posebnimugovorom trgovinski zastupnik, da u ime i za raun svognalogodavca obavi odreeni pravni posao ili nekoliko poslovaodreene vrste. vakv ovla%enje za zastupanje moe da bude ivremenski ogranieno, tj. na odreeni period trajanja.

:O+$%o + .e"!re.ere ast#a%je- - Postoji u pravu, obinitrgovinski zastupnik i delkredere zastupnik. va podelatrgovinskog zastupanja uinjena je prema obimu odgovorostizastupnika za rad tre%i1 lica. 0od obinog trgovinskog zastupanjaodgovornost trgovinskog zastupnika je ua i blaa, gde onodgovara za struni i savesni izbor tre%eg lica, tj. ne odgovara zarad tre%eg lica. 'matra se da on ne odgovara za rad tre%eg lica, izrazloga to je to tre%e lice struno i kvali=kovano da pro6esionalnoobavlja zastupanje.

/elkredere trgovinski zastupnik odgovara znatno ire i stroije i

isti odgovara ne samo za izbor nego i za rad tre%eg lica.


66/145

delkredere proviziju.

)Zast#a%je +%ostra%+1 ?rm+ # 9#&os"av+j+. - '1odno lanu!8. $akona o spoljnotrgovinskom poslovanju, preduze%e i drugopravno lice iz ugoslavije moe sa stranim licem zakljuiti ugovoro zastupanju strani1 lica u naoj zemlji, ugovor o prodaji stranerobe sa5 konsignacioni1 skladita u zemlji kao i pruanju uslogaodravanja (servisiranja) uvezene opreme i trajni1 dobara za linupotronju. vakvi ugovori zakljuuju se u pismenoj 6ormi i isti seevidentiraju u nadlenom saveznom organ u kada se ispunepropisani uslovi.

Preduze%e i drugo pravno lice koje je generalni zastupnik,

odnosno konsignater u ugoslaviji, obavezno je da obezbedipotroni materijal, servis, pribor i rezervne delove za odravanjeuvezene opreme i trajni1 dobara, a u roku od najmanje tri godine,od dana izvrenog uvoza.

Pre.#e5e + .r#&o rav%o "+e !oje se av+ r#*a%jem#s"#&a # so"j%otr&ov+%s!om rometa, mo*e e #+sa #s#.s!+ re&+star a ast#a%je stra%+1 "+a, .a ast#astra%a "+a %a ter+tor+j+ 9#&os"av+je, a +ste vrste #s"#*%+1.e"at%ost+ !oje oav"ja # so"j%otr&ov+%s!om romet#-

"#3# l. !8. st. . $akona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

)Za!"j#$e%je #&ovora o tr&ov+%s!om ast#a%j#. - 2govoro zastupanju je dvostrano obavezan i teretan posao i proizvodi daobe ugovorne strane imaju prava i obaveze.


67/145

2. Oavee ast#%+!a

:rgovinski zastupnik ima vie obaveza koje proistiu iz ugovora,zakona i trgovinski1 obiaja.

1) Oavea a!"j#$+va%ja #&ovora. - $astupnik se obavezuje,kada je za to dobio ovla%enje od nalogodavca da %e nastojati dau ime i za raun nalogodavca zakljui jedan ili vie ugovora satre%im licima i da %e u tom poslu uestvovanja radi zakljuenjaugovora postupati po uputstvima nalogodavca.

2) Pr+.r*ava%je %a"o&a, o.%os%o ##tstava o. stra%e

%a"o&o.ava-- :rgovinski zastupnik (agent) obavezan je da se usvemu pridrava naloga, odnosno uputstava koja mu dajenalogodavac, i to kako u odnosu na zakljuenje ugovora sa tre%imlicem, tako i u odnosu na izvravanje ugovora. 2 sluaju dazastupnik prekorai svoja ovla%enja primenjuju se opta pravila oprekoraenju ovla%enja kod zakljuivanja ugovora, prekopunomo%nika. $astupnik je odgovoran nalogodavcu za naknadutete kada se ne pridrava naloga.

3) 6#va%je +%teresa %a"o&o.ava. - :rgovinski zastupnik je

obavezan da uva interes samo svoga nalogodavca prilikomzakljuenja ugovora, kao i pri njegovom izvravanju, jer on radi unjegovo ime i za njegov raun. n je duan da postupa tada sapanjom dobrog privrednika. n ne mora da vodi rauna, kao tosmo izneli, o interesu tre%eg lica, ali mora da vodi rauna osoloventnosti tre%eg lica i odgovoran je nalogodavcu za izborposlovnog partnera. 0ada je u ugovoru o zastupnitvu unetaklauzula 7star del credere7, zastupnik moe i garantovatinalogodavcu da %e tre%e lice izvriti svoje obaveze iz ugovora.

4) 3ava%je oave/te%ja %a"o&o.av#- - $astupnik imaobavezu da nalogodavcu daje sva potrebna obavetenja, posebnoona koja su od znaaja za konkretni posao, kao i druga

Documents

Ugovori trgovinskog prava