LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 62 FEBRUAR 2013.

BRANISLAV \UR\EVI], IZVR[NI DIREKTOR

ZA EKONOMSKO-FINANSIJSKE POSLOVE

Prevazi}i prepreke

i posti}i rezultat

KRISTINA BOJOVI], RUKOVODILAC

CENTRA ZA QUDSKE POTENCIJALE

Da pravi ~ovek bude

na pravom mestu

BRANISLAV \UR\EVI], IZVR[NI DIREKTOR

ZA EKONOMSKO-FINANSIJSKE POSLOVE

Prevazi}i prepreke

i posti}i rezultat

KRISTINA BOJOVI], RUKOVODILAC

CENTRA ZA QUDSKE POTENCIJALE

Da pravi ~ovek bude

na pravom mestu

2 INVESTICIJE

Uskoro bi trebalo da

po~nu radovi na 110 ki-

lovoltnoj dalekovodnoj

trasi od TS Kragujevac 1 do

TS Kragujevac 8. Pripremqena

je tenderska dokumentacija i

ura|en je projekat za nove da-

lekovode (2x (2x110kV)) po

postoje}oj trasi jednostru-

kih dalekovoda 186 B/ 1 i da-

lekovoda 1126 sa raspletima.Ukupna du`ina planiranih no-

vih dalekovoda je dva puta

{est kilometara i planirano

je dva puta 30 stubova. Izgrad-

wom pomenute trase posti}i

}e se pouzdanije napajawe no-

ve TS 110/20 kilovolti FAS

instalisane snage 105 mega-

voltampera u drugoj fazi, a

obezbe|uje se i potrebna

energetska snaga za postoje}u

TS 110/35 kilovolti Kraguje-

vac 8- “Crvena zastava”.

Prema postoje}em stawu,vo-

dovi se kre}u od TS Kragujevac

1 prema TS Kragujevac 8.Od TS

Kragujevac 2 do stuba broj 17 sudvostruki po jednom nose}em

stubu. Na stubu broj 17 odvaja

se dalekovod 123/5 i daqe ta

trasa nastavqa prema TS Jago-

dina, a dalekovod broj 1126“ide” prema TS Kragujevac 2.Na

stubu broj 44/3U sa TS Kraguje-

vac 8 ulazi u TS Crvena zastava.Drugi sistem dalekovoda,

gde DV trasa 186B/1 dolazi kao

dupli dalekovod do stuba broj

17 gde se jedan sistem odvaja i

odlazi na TS Kragujevac 1, a

drugi sistem odlazi do stuba

broj 40 odakle se ukqu~uje na

TS Kragujevac 8 i ulazu u po-

strojewe kao dalekovod

186B/2,a potom direktno odla-

zi na TS Crvena zastava.Planom rekonstrukcije, od-

nosno planom izgradwe predvi-

|ena je izgradwa novog stuba

broj 18 na trasi dalekovoda

123/5 gde se prihvata daleko-

vod 186B/1 i dalekovod123/5 ikao dvostruki dalekovod odla-

zi do stuba broj 41 odakle se

dalekovod 186 B/1 uvodi u TS

Kragujevac 8, a 110 kilovoltni

dalekovod broj 1126 uvodi u

TS Crvena zastava. Od stuba

broj 49/3U uvodi se u TS FAS,a zatim se povratno uvodi u TS

Crvena zastava. Potom je pred-

vi|eno da jedan sistem daleko-

voda 186B/1 sa stuba 17 ode do

stubnog mesta broj 18 na kome

postaje dupli dalekovod dovo-

|ewem dalekovoda sa TS Kragu-

jevac 1 i da ide do stuba broj

40 gde se odvaja za TS Kraguje-

vac 8 te kao dupli sistem pro-

du`ava do TS Crvena zastava.Po okon~awu tenderskog po-

stupka i odabiru kvalifikova-

nog izvo|a~a i okvirnog dogo-

vora krenu}e realizacija pro-

jekta. Zavr{etak radova plani-

ran je za kraj 2013. godine. Tre-

nutno se obavqa re{avawe imo-

vinsko pravnih odnosa za nove

stubove u ovom trenutku osta-

lo je samo par ner{enih stub-

nih mesta. Celokupan projekat

uradio je P.D. Elektroistok-Projektni biro d.o.o. Realiza-

ciju }e pratiti zaposleni iz

Centra za Investicije zadu`e-

ni za izgradwu dalekovoda.

M. Vukas

USKORO DV RADOVI U KRAGUJEVCU

Poboq{awe naponskih prilika u FAS i Crvenoj zastavi

Na postoje}im trasama raspleti i dupli dalekovodi

TS Kragujevac 2

TS LESKOVAC 2

Stigao novi transformator

Osna`ewe prenosnog sistema. Smawewe gubitaka u pre-

nosu. Zna~ajna kop~a za interkonektivnu vezu TS Ni{ 2 -

makedonska granica

Novi energetski tran-

sformator prenosnog

odnosa 400/110 kilovol-

ti, ukupne instalisane snage

300 megavoltampera i te`ine

180 tona dopremqen je 13. fe-

bruara na transformatorsku

stanicu Leskovac 2.Transformator je naba-

vqen iz doniranih finansij-

skih sredstava Kancelarije

Evropske unije za Srbiju.Celo-

kupan transport (prevoz na

specijalnom vagonu, pretovar i

utovar,transport vu~nim vo-

zom) od fabrike Kon~ar u Za-

grebu do kona~nog odredi{ta

na TS Leskovac 2, po me|una-

rodnim propisima i zakonskoj

regulativi obavile su firme

Zagrebtrans i Bora Ke~i} -

specijalni transporti iz Beo-

grada.Novi energetski tran-

sformator je, uslovno re~eno,uskladi{ten na pomenutom po-

strojewu,a u narednom periodu

posle energetsko-tehnolo-

{kih procesa i ispitivawa bi-

}e montiran i stavqen u pogon

na TS Leskovac 2.Transformatorska stani-

ca 400/220/110 kilovolti

pripada grupi modernih po-

strojewa na kojima su prime-

wena najnovija tehnolo{ka

re{ewa i ugra|ena oprema

prema evropskim standardima.Na samom objektu prvi put su

primeweni sistemi cevnih

sabirnica, kao i lokalni mi-

kroprocesorski sistemi za-

{tite i lokalno upravqawe.Tim tehni~kim i tehnolo-

{kim postupcima omogu}eno

je daqinsko upravqawe iz Re-

gionalnog dispe~erskog cen-

tra u Kru{evcu, a tako|e i iz

Nacionalnog dispe~erskog

centra u Beogradu. Uz to,predstavqa sna`no telekomu-

nikaciono ~vori{te prime-

nom OPGW tehnologija, a za-

dovoqava i sve me|unarodne

standarde po pitawu za{tite

`ivotne sredine. Prema pla-

novima JP EMS, bio je jedan

od urgentnih projekata u re-

habilitaciji elektropreno-

snog sistema Srbije.Celokupni projektni i

neophodni radovi, kao i drugi

prate}i radovi koji proisti~u

iz projekta za pomenuto po-

strojewe obavqeni su u perio-

du od 2008.do novembra meseca

2010. godine, kada je pu{teno u

pogon pro{ireno 400 kilo-

voltno RP.Wenim prilago|ava-

wem novim energetskim stan-

dardima zna~ajno je unapre|eno

celokupno funkcionisawe

prenosnog sistema elektri~ne

energije na visokom naponu u

Srbiji i zna~ajno su smaweni

gubici u prenosu.Wen zna~aj tim je ve}i po-

{to se nalazi na novoj inter-

konektivnoj dalekovodnoj 400kilovoltnoj trasi od TS Ni{

2 preko Leskovca, Vrawa, make-

donske granice i daqe prema

Gr~koj.M. Vukas

Radovi koji su 18. septembra po-

~eli na izgradwi nove 400 kilo-

voltne transformatorske sta-

nice Vrawe 4 obavqaju se u okvirima

planirane dinamike, bez obzira na

vremenske prilike, sneg i ki{u u zim-

skom periodu. Do sada je u prvoj fazi

ura|en plato za sme{taj opreme, teme-

qi za oba energetska transformato-

ra, uqna jama, uqna kanalizacija, posta-

vqena je ograda oko objekta, relejne

ku}ice, a saobra}ajnice su blizu 80posto zavr{ene. Radove izvodi kon-

zorcijum Simens i Elnos Bawaluka. U

pojedinim fazama radova na objektu

radi i do 50 qudi, ali za potrebnu

dinamiku mahom gra|evinskih radova

zadovoqava i broj od 30 radnika anga-

`ovanih od strane glavnog izvo|a~a

radova na objektu. Po okon~awu prve

faze radova koji se odnose mahom na

zemqi{ne i gra|evinske poslove, usle-

di}e nastavak radova u drugoj fazi, ka-

da }e biti zavr{eni komandna zgrada,temeqi za portalne i aparatne kon-

strukcije...Uslovno re~eno,obaqa}e se

i gra|evinski i elektromonta`ni ra-

dovi, koji }e pratiti jedni druge. Sre-

dinom februara na objekat je iza{la

Op{tinska komisija za izdavawe upo-

trebnih dozvola.Ona treba,nakon {to

je pregledala izme{tawe 10 kilovolt-

nog kabla sa same lokacije transforma-

torske stanice i wegovo postavqawe

sa spoqne strane ograde postrojewa,da izda upotrebnu dozvolu. Ona se

uskoro o~ekuje, po{to komisija prili-

kom pregleda nije imala primedbi za

taj deo obavqenih poslova.Budu}a transformatorska stanica

Vrawe 4 veoma je zna~ajna za ukupno po-

boq{awe u napajawu potro{a~a i pri-

vrednih subjekata u Vrawu i okolnim

centrima i gotovo u celoj jugoisto~-

noj Srbiji. Pored toga, va`na je i po-

{to se nalazi na veoma zna~ajnoj in-

terkonektivnoj 400 kilovoltnoj dale-

kovodnoj trasi od TS Ni{ 2,preko TS

Leskovac 2, Vrawa do makedonske gra-

nice i daqe preko teritorije Make-

donije prema Gr~koj, putem koje }e se

tranzitirati elektri~na energija u

ovom delu Evrope. Isto tako, poboq-

{a}e sigurnost i pouzdanost celokup-

nog sistema za prenos elektri~ne

energije u Srbiji,te }e ga, uslovno re-

~eno, podi}i na vi{i tehnolo{ki ni-

vo. Samim tim, na pomenutom postroje-

wu bi}e ugra|ena visoko sofistici-

rana i najsvremenija oprema prema svim

me|unarodnim i evropskim standardi-

ma, koji se primewuju u oblasti preno-

sa elektri~ne energije.Nadzor na ovim radovima poveren

je zaposlenima iz Centra za Investi-

cije JP EMS.M. Vukas

INVESTICIJE 3

TS VRAWE 4

Radovi prema planiranoj dinamici

Radovi na novoj TS Vrawe 4

ADAPTACIJA TS 110/35 kV VRAWE 1

Radovi u 35 kV postrojewuKrajem februara zavr{eni su ra-

dovi na opremawu }elije 35 kV D04,na TS 110/35 kV Vrawe 1,koja }e slu-

`iti za napajawe sopstvene potro-

{we nove TS 400/110 kV Vrawe 4.Ovim radovima prethodilo je

izme{tawe poqa ku}nog transfor-

matora i mernog poqa, kako bi se

oslobodila }elija koja }e slu`iti

za napajawe TS Vrawe 4. U sklopu

ovih radova ugra|en je i novi ku}-

ni transformator.Radove na adaptaciji TS Vrawe

1 vodi Centar za investicije JP

EMS-a, izvo|a~ radova je PD „Elek-

troistok – Izgradwa“, a projekte je

uradio PD „Elektroistok - Pro-

jektni biro“. Sve aktivnosti se

obavqaju u saradwi sa Pogonom

Kru{evac i Pogonom Tehnika.

M. B.

BRANISLAV \UR\EVI], IZVR[NI DIREKTOR ZA EFP

Prevazi}i prepreke i posti}i rezultat strane 6-7

POGON PRENOSA BOR - TRAFOSTANICE U MAJDANPEKU

Slegawe terena pod VN opremom strana 8

POGON PRENOSA VAQEVO

Zahtevan remont strana 9

KRISTINA BOJOVI], CENTAR ZA QUDSKE POTENCIJALE

Da pravi ~ovek bude na pravom mestu strane 10-11

OBUKA U VRWA^KOJ BAWI

Edukacija operativnog osobqa strana 12

AKTIVNOSTI CENTRA ZA STRATEGIJU JP EMS

Panevropski desetogodi{wi plan razvoja strana 13

U SUSRET NOVIM TARIFAMA

AERS-ova prezentacija „Cene i tarife“ strane 14-15

KONFERENCIJA U BEOGRADU

OIE i energetska nezavisnost Srbije strana 19

AKTIVNOSTI SINDIKALNOG RESORA

EMS-ovci na Sajmu turizma strana 21

EMS-OVA AMBULANTA

Uloga izabranog lekara strane 24-25

izdaje JP EMS

Beograd, Kneza Milo{a 11

www.ems.rs

generalni direktor:

Nikola Petrovi}

organizator za

odnose sa javno{}u:

Mildan Vuji~i}

odgovorni urednik:

Milo{ Bogi}evi}

redakcija:

Predrag Batini}

Miroslav Vukas

Aleksandar Opa~i}

Sr|an Stankovi}

kontakt:

(011) 3243 081

pr@ems.rs

priprema i {tampa:

DOO "Komazec"

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

658 (497.11) (085.3)

EMS:Elektromre`a Srbije : list

Elektromre`e Srbije / odgovorni urednik Milo{

Bogi}evi}. – God. 1,br. 1 (sep. 2005) -

. - Beograd (Kneza Milo{a 11) : JP EMS, 2005 -

(In|ija : “Komazec”). - 30 cm

Mese~no. - Je nastavak: Elektoristok

ISSN 1452 - 3817 = EMS.Elektromre`a Srbije

COBISS.SR - ID 128361740

Upravni odbor JP EMS usvojio je

na 45. redovnoj sednici Izve{taj

o izvr{enom popisu sredstava,obaveza i potra`ivawa Preduze}a sa

stawem na dan 31.12.2012. godine. Ne-

nad Luci}, predsednik Centralne

popisne komisije, predstavio je Izve-

{taj, ~iji su sastavni deo dostavqeni

izve{taji popisnih komisija na nivou

organizacionih delova JP EMS, koje

su formirane za popis osnovnih

sredstava u upotrebi, sitnog inven-

tara, HTZ opreme, auto guma i ambala-

`a, zaliha investicione opreme i za-

liha magacina, investicija u toku,blagajni, teku}ih ra~una i ostalih go-

tovinskih ekvivalenata, tu|ih sred-

stava u na{im poslovnim objektima i

na{ih sredstava kod drugih pravnih

lica.Upravni odbor doneo je i Odluku

o utvr|ivawu cena za pristup sistemu

za prenos elektri~ne energije, koja je

dostavqena Agenciji za energetiku

Republike Srbije na saglasnost. Izve-

stilac je bio Ivan Jovi}evi},korpo-

rativni direktor za plan i kontrolu.Pokretawe postupka za promenu odlu-

ke o ceni pristupa sistemu za prenos

elektri~ne energije je proisteklo kao

potreba uskla|ivawa elemenata maksi-

malno odobrenog prihoda sa veli~ina-

ma koje proisti~u iz Zakona o energe-

tici i Godi{weg programa poslovawa

JP EMS za 2013. Sa Agencijom za ener-

getiku su usala{eni elementi iz

strukture MOP-a u odnosu na zahtev

za tarifu koji je Upravni odbor usvo-

jio 14. novembra 2012.Na dnevnom redu bila je i Odluka

kojom se odobrava pokretawe postup-

ka priznawa i izvr{ewa arbitra`ne

odluke u postupku izme|u JP EMS i

S.A.G. GmbH, Langen-Nema~ka, pred

nadle`nim sudom u Nema~koj. Arbi-

tra`nom odlukom UNICITRAL arbi-

tra`e iz 2010. godine, po tu`bi JP

EMS protiv S.A.G. GmbH, tu`eni je

obavezan da nadoknadi {tetu JP EMS

i pokrije tro{kove postupka. Tako|e,Upravni odbor doneo je i Odluku ko-

jom se odobrava podno{ewe protiv-

tu`be JP EMS u postupku po tu`bi

Siemens protiv JP EMS. Izvestilac

po po ovim ta~kama bila je Tamara

Crvenica, izvr{ni direktor za

pravne i poslove qudskih resursa.Doneta je i odluka o promeni na-

~ina obra~una snage za TS Ra{ka. Od-

lukom se odobrava izmena obra~una

pristupa prenosnom sistemu za TS

Ra{ka, po~ev od 1. januara 2013. godi-

ne, u smislu da svako prekora~ewe

odobrene snage (33,843MW) za ovaj

objekat do maksimalne snage od 40MW, ne}e biti fakturisano po ceni

tarife „prekomerna snaga“, ve} po

ceni tarife „odobrena snaga“. Odlu-

ka je privremena, a du`ina trajawa za-

visi}e od razvoja energetske situa-

cije na terenu i pronala`ewa trajnog

re{ewa za pouzdano snabdevawe elek-

tri~nom energijom konzuma na severu

KiM. Izvestilac je bio Igor Juri-

{evi}, rukovodilac Sektora za ob-

ra~un elektri~ne energije u Direk-

ciji za poslove tr`i{ta elektri~ne

energije.Nekoliko ta~aka dnevnog reda 45.

redovne sednice Upravnog odbora JP

EMS posve}eno je odlukama o rashodu

i otu|ewu sredstava,opreme,inventa-

ra i motornih vozila u Pogonima pre-

nosa Novi Sad, Vaqevo i Kru{evac,kao i u Centru za qudske potencijale

i posebnim organizacionim delovima

Preduze}a.Sednici Upravnog odbora, koju je

vodio Vidoje Jevremovi}, predsed-

nik tog tela, prisustvovao je i gene-

ralni direktor JP EMS Nikola Pe-

trovi}.

M. B. – M.V.

POSLOVNA POLITIKA 5

REDOVNA SEDNICA UPRAVNOG ODBORA JP EMS

Povoqniji obra~un snage

za TS Ra{kaUsvojen izve{taj o popisu

Branislav \ur|evi}, izvr{ni

direktor za ekonomsko-finan-

sijske poslove JP EMS, univerzi-

tetsku diplomu iz oblasti biznisa i

upravqawa stekao je u Sjediwenim Ame-

ri~kim Dr`avama,na bostonskom Mount

Ida fakultetu. Profesionalnu karijeru

po~eo je u US STEEL-u u Smederevu,a na-

stavio je uThe Coca-Cola Company gde

se zadr`ao pet godina. Odatle odlazi

u London, gde je bio anga`ovan u Euro

Group Office. Profesionalni izazovi

vra}aju ga u Srbiju,gde svoja iskustva iz

me|unarodnih kompanija primewuje na

sada{woj poziciji u Elektromre`i Sr-

bije, jednoj od najodgovornijih.Za List

EMS direktor \ur|evi} govori o fi-

nansijskom stawu i perspektivama

Preduze}a, unapre|ewu poslovawa i

pravcima razvoja.

Kako ocewujete finansijsku si-

tuaciju koju ste zatekli u Preduze-

}u?

Pro{lo je ve} ~etiri meseca od ka-

da sam preuzeo funkciju izvr{nog di-

rektora za ekonomsko-finansijske po-

slove i ovaj period sam iskoristio za

sagledavawe finansijske situacije u

Preduze}u, kao i za upoznavawe svojih

saradnika. Moram priznati da sam bio

pozitivno iznena|en kada sam video

koliko je preduze}e zdravo i stabilno

u svakom aspektu finansija, sa pozitiv-

nim finansijskim rezultatima i blago-

vremeno izmirenim obavezama,kako pre-

ma dobavqa~ima, tako i prema krediti-

ma Evropske Banke.Va{ osvrt na finansijske re-

zultate ostvarene pro{le godine?

Na bazi podataka iz bilansa uspeha,

za period od januara do decembra 2012.

godine,EMS je iskazao ukupan prihod u

iznosu od 16.853 miliona dinara, a ras-

hode 15.430 miliona dinara, {to zna~i

da je ostvaren dobitak pre oporeziva-

wa,kao razlika ukupnih prihoda i ukup-

nih rashoda, u iznosu od 1.423 miliona

dinara. Dobitak perioda je posledica

ostvarenog pozitivnog rezultata iz

poslovnih odnosa u iznosu od 1.802 mi-

liona dinara i ostalih odnosa u izno-

su od 108 miliona dinara.

Da li je ura|ena revizija i {ta

je ona pokazala?

Prema preliminarnim nalazima van-

redne revizije, mo`emo da ka`emo da je

situacija generalno pozitivna, mada su

uo~ene oblasti u kojima je mogu}e po-

boq{awe stawa. Ovde se pre svega mi-

sli na potrebu za detaqnom analizom

investicija u toku, jer su identifiko-

vani relativno zna~ajni iznosi na odav-

no zapo~etim,a nezavr{enim investici-

jama na kojima nije bilo nikakvih rado-

va du`i niz godina,pa se postavilo pi-

tawe wihove realne vrednosti.Tako|e,

skrenuta je pa`wa i na potrebu za de-

taqnom analizom zaliha,naro~ito inve-

sticionih zaliha, u ciqu provere wi-

hove realne vrednosti. Osim toga, re-

vizor je konstatovao i usporenu napla-

tu potra`ivawa od kupaca iz sistema

EPS-a,{to je,na `alost,posledica pre

svega,nepovoqne ekonomske situacije u

zemqi.

Jedan od prioriteta koji je po-

stavilo novo Poslovodstvo je una-

pre|ewe efikasnosti poslovawa.

Kakve promene mo`e o~ekivati fi-

nansijski sektor JP EMS u nared-

nom periodu?

Ekonomsko finansijski poslovi su

jedan od najosetqivijih segmenata po-

slovawa Elektromre`e Srbije. Odgo-

vornost je velika i prema dr`avi, po-

slovnim partnerima, ali i prema zapo-

slenima. Unapre|ewa koja planiramo su

zbog toga u funkciji daqe optimizaci-

je poslovawa. Centralizacijom finan-

6 INTERVJU

INTERVJU: BRANISLAV \UR\EVI],

IZVR[NI DIREKTOR ZA EKONOMSKO-FINANSIJSKE POSLOVE

Prevazi}i prepreke i posti}i„Centralizacijom finansijskog poslovawa obezbedi}emo efikasniji

rad, boqu kontrolu tokova dokumentacije, a samim tim i ve}u transpa-

rentnost poslovawa“ – ka`e direktor \ur|evi}

sijskog poslovawa obezbedi}emo efi-

kasniji rad, boqu kontrolu tokova do-

kumentacije,a samim tim i ve}u transpa-

rentnost poslovawa. Velika o~ekivawa

u unapre|ewu poslovawa o~ekujemo od

implementacije SAP re{ewa, {to se

ve} i pokazalo u TSO kompanijama {i-

rom sveta. SAP }e biti centralna

adresa za sve finansijske transakcije,

rad sa osnovnim sredstvima, nabavku,

prodaju, magacinsko poslovawe, a fokus

nam je naro~ito na ugovarawu i pra}ewu

investicija. Kroz SAP `elimo da pri-

menimo i najboqu svetsku praksu, {to

}e nam u komunikaciji sa poslovnim

partnerima iz inostranstva biti od

posebnog zna~aja, a izve{tavawe prema

dr`avi i rukovodstvu `elimo da po-

dignemo na jedan vi{i kvalitativni ni-

vo. Sva ova unapre|ewa u osnovi imaju

qude koji su u svom dosada{wem radu

ve} pokazali zavidan nivo posve}eno-

sti i znawa.

Kako JP EMS ispuwava svoje

kreditne obaveze i obaveze prema

dobavqa~ima? Kako na nas uti~e

novi Zakon o rokovima pla}awa?

Ukupna zadu`enost EMS-a po svim

kreditima, na kraju decembra pro{le

godine iznosila je 124.9 miliona evra

i 11 miliona dolara po osnovu glavni-

ce. Dugovawa prema Agenciji za osigu-

rawe depozita iznose 76. 5 miliona

evra i 11 miliona dolara (refinansi-

rani zajmovi), a devizni krediti uzeti

za finansirawe rekonstrukcije sekto-

ra energetike i unapre|ewa prenosne

mre`e ukupno iznose 85,6 miliona evra

(period 2001-2009) od ~ega je na dan 31.decembra 2012.iskori{}eno 69,9 mili-

ona evra i stawe duga po ovim krediti-

ma iznosi 48,3 miliona evra.Kada je re~

o Zakonu o rokovima izmirewa nov~a-

nih obaveza u komercijalnim transakci-

jama, kojim se propisuju rokovi izmire-

wa obaveza izme|u privrednih subjeka-

ta i javnog sektora, on nema uticaja na

poslovawe JP EMS, odnosno na izmire-

we obaveza izme|u JP EMS i privred-

nih subjekata, imaju}i u vidu da likvid-

nost na{eg Preduze}a, odnosno „cashflow“-a omogu}ava izmirewe svih obave-

za u skladu sa predmetnim zakonom. Su-

vi{no je i akcentirati da se finansij-

ske obaveze izmiruju i pre roka koji je

predvi|en predmetnim zakonom.

Kako te~e realizacija repro-

grama duga sa privrednim dru-

{tvima EPS-a i naplata potra`i-

vawa?

[to se ti~e privrednih dru{tava

(ED-B, ED Centar Kragujevac i ED Jugo-

istok Ni{), sa wima je potpisan ugovor

o reprogramu duga (sa ukupnim iznosom

od 3.1 milijarde dinara, na kraju novem-

bra 2012. godine) po~etkom decembra.

Otplata je ve} krenula od prvog janua-

ra ove godine, a privredna dru{tva

uredno izmiruju obaveze.

Va{e mi{qewe o ambicijama i

planovima JP EMS u uslovima eko-

nomske krize i ote`anim finan-

sijskim okolnostima

I u uslovima ekonomske krize, koja

implicitno uti~e na ote`ano poslova-

we privrednih subjekata, JP EMS }e na-

stojati da svoje poslovawe usmeri u

okvirima i razmerama planiranih ak-

tivnosti i dostizawa realnog praga

renatabilnosti, shodno postoje}im

tr`i{nim tendencijama. Na{i napori

bi}e prevashodno usmereni ka prevazi-

la`ewu pote{ko}a sa kojima se suo~ava-

ju svi akteri na poqu tr`i{nog poslo-

vawa. To zna~i da }emo na{u poslovnu

klimu i u navedenim uslovima orijenti-

sati ka postizawu {to boqih finansij-

skih rezultata.

M. Bogi}evi}

INTERVJU 7

rezultat

„Odlazak“ TS 110 kV ne}e

uticati na tro{kove poslovawa

Upitan da li }e prelazak 110-kilovoltnih postrojewa u privredna dru-

{tva za distribuciju elektri~ne energije uticati na poslovawe JP EMS,di-

rektor \ur|evi} je rekao: „Kada je re~ o ekonomskom delu prenosa objeka-

ta 110 kV, o~ekuje se tuma~ewe nadle`nog Ministarstva. JP EMS smatra da

postupak primopredaje objekata, kroz izmenu osniva~kih akata, ne}e utica-

ti na tro{kove poslovawa Preduze}a, ve} na umawewe kapitala. Ukoliko bi

se prenos objekata vr{io u skladu sa Me|unarodnim ra~unovodstvenim

standardima, preko rashoda, ekonomsko – finasijski polo`aj JP EMS bi

bio ugro`en i u du`em vremenskom periodu poslovawa bi trajalo sanirawe

nastalog gubitka“.

Sredinom februara sedi{tu Pogo-

na prenosa Bor javili su na{i za-

posleni na trafostanicama u Maj-

danpeku da je do{lo do slegawa terena

na EMS-ovim postrojewima usled vre-

menskih prilika. Zoran Marjanovi},direktor Pogona prenosa Bor, rekao je

da su na teren odmah iza{li predstavni-

ci borske Slu`be za odr`avawe visoko-

naponske opreme i gra|evinski stru~-

wak.- Po prijavi {efa grupe trafostani-

ca Majdanpek Mladena Mladenovi}a

da je do{lo do krivqewa nosa~a a samim

tim i visokonaponske opreme u trafo-

poqu T5 110/6 kV,krenulo se na put zbog

pregleda nosa~a i temeqa visokonapon-

ske opreme 110 kV u TRP br 5 110/6 kV.Upregled su odmah krenuli Branislav

Vuki}, in`ewer saradnik u Slu`bi za

odr`avawe visokonaponske opreme, po-

slovo|a ekipe To{ko Apostolovi},elektrotehni~ar iz Slu`be za odr`ava-

we visokonaponske opreme, i Katarina

Milo{evi}, diplomirani gra|evinski

in`ewer u Slu`bi za tehni~ku koordi-

naciju, - rekli su nam predstavnici Slu-

`be za visokonaponsku opremu Pogona

prenosa Bor.

- Na objektu nas je sa~ekao Damir

Ma~ki}, elektrotehni~ar, de`urni ru-

kovalac TS-a,i odmah smo oti{li u pro-

blemati~no poqe. Sagledali smo pro-

blem i na~in sanirawa novonastalih

problema.Ustanovqeno je da je do{lo do

slegawa i pomerawa temeqa strujnog

transformatora 110 kV u fazi 0 i od-

vodnika prenapona zvezdi{ta.Samim tim

je do{lo i do zatezawa provodnika izme-

|u strujnog transformatora i prekida~a

110 kV. Zbog toga je do{lo do rizika da

se provodnik izvu~e iz prikqu~nih kle-

ma i do|e do havarije.U dogovoru sa RDC

Bor odmah se pre{lo na rezervni tran-

sformator, a transformator T5 110/6kV je iskqu~en i ostavqen za rezervu. Sobzirom na polo`aj Trafostanice Maj-

danpek 1 i veoma specifi~nih vremen-

skih uslova koji vladaju u tom kraju,rado-

vi na zameni u`eta i monta`i du`eg,ostavqeni su za trenutak kad vremenski

uslovi to budu dozvolili za radove na

visokonaponskoj opremi.Sa rukovaocima

je dogovoreno da se prilikom pregleda

postrojewa pa`wa usmeri na problema-

ti~no poqe i o tome redovno izve{tava-

ju {efovi slu`bi.Tako|e smo pregledali i ostala po-

qa i nismo utvrdili da postoje jo{ takva

mesta gde je do{lo do slegawa tla i po-

merawa temeqa.Ipak,da bi bili sigurni

a poznavaju}i ceo taj teren i sve na{e

trafostanice znamo „kako di{u“, obi-

{li smo i Trafostanicu Majdanpek 2,ko-

ja je izgra|ena na zemqi{tu koje je znat-

no pre izgradwe postrojewa bilo mo-

~varno. Tu nas je sa~ekao kolega Mirko

Vujadinovi}, elektrotehni~ar, doma-

}in Trafostanice. Obi{li TS, pregle-

dali i primetili i tu slegawe zemqi{ta

pod temeqom jedne strane sabirni~kog

rastavqa~a 110 kV u trafopoqu T1110/35 kV. Stawe temeqa tog rastavqa~a

nije alarmantno, ali kad se ve} bude ra-

dilo na Trafostanici Majdanpek 1, mo-

gao bi da se sanira temeq i na Trafo-

stanici Majdanpek 2.Zbog toga je upu}en dopis Milora-

du Coli}u, direktoru Pogona Tehnika,u kojem je predlo`eno da se formira ko-

misija koja }e, nadamo se kao i uvek – ve-

oma brzo, da sagleda situaciju, ponudi

smernice i predloge za sanirawe tih

problema, - rekao je Branislav Vuki}.

P.Batini}

8 IZ POGONA I CENTARA

POGON PRENOSA BOR

– TRAFOSTANICE U MAJDANPEKU

Slegawe terena pod

visokonaponskom opremomSlegawe i pomerawe temeqa strujnog transformatora 110 kV u fazi 0

i odvodnika prenapona zvezdi{ta doveli i do zatezawa provodnika iz-

me|u strujnog transformatora i prekida~a 110 kV

I ove godine sigurno na Crnom vrhu

Zahvaquju}i dobro obavqenim remontima i mawe-vi{e dobrim vremenskim pri-

likama,na jednoj od najzahtevnijih dalekovodnih trasa preko Crnog vrha zasad ni

ove zime nije bilo problema,istakao je direktor Pogona prenosa Bor Zoran Mar-

janovi}.

EMS-ov Pogon prenosa Vaqevo

preuzeo je krajem 2012. godine

od Elektrosrbije Kraqevo 110-kilovoltni dalekovod DV 178 od

Elektrovu~ne podstanice Kosjeri}

do Cementare Kosjeri}.Premda relativno kratak, dalekovod

je izuzetno zahtevan za odr`avawe zbog

specifi~nih uslova eksploatacije. Pra-

{ina iz Cementare i `elezni~ko zaga|e-

we talo`e se na izolatorskim lancima i

ugro`avaju dalekovod.Kompletna dalekovodna ekipa iz

Pogona Vaqevo, predvo|ena poslovo-

|om Savom @uwi}em, obavila je re-

mont te trase.Zameweni su izolatori

na tri stuba i na jednom portalnom

stubu koliko je bilo u rezervi prem-

da ih je, s obzirom na stawe, verovat-

no trebalo sve zameniti.Ugra|eni su silikonski izolato-

ri iz rezerve za vanredne situacije

po{to je {ef odr`avawa cementare

molio na{e montere da se izolatori

promene na celoj trasi po{to, kako je

on rekao, tom dalekovodu niko nije

prilazio tridesetak godina.Stawe izolatora na tom daleko-

vodu je katastrofalno, isti~e Janko

Levnai} iz Pogona Vaqevo. Pokrive-

ni su skamewenim cementom prose~no

debelim pet milimetara pa je nemogu-

}e odvrnuti {rafove,P. B.

IZ POGONA I CENTARA 9

Udecembru 2012. godine, tradici-

onalnim okupqawem kolega iz

Pogona Kru{evac na Trafosta-

nici Jagodina 4 obele`eno je {est

godina uspe{nog rada ovog, za sistem

prenosa, veoma zna~ajnog objekta.Od izgradwe prve faze Trafosta-

nice pro{lo je {est uspe{nih godina

rada ovog modernog objekta koji je

bio prvi u nizu velikih investicija

koje je realizovala JP Elektromre`a

Srbije. Izgradwom ovog objekta sa

uspehom je ostvaren ciq omogu}avawa

boqih naponskih prilika u pomorav-

skom regionu, ali u ovoj godini se

o~ekuje i dugo najavqivana ugradwa

jo{ jednog transformatora snage

300MVA kao i pro{irewe 400KV po-

strojewa ~ime bi se pove}ala sigur-

nost u snabdevawu ovog regiona.Ove godine skromnoj sve~anosti

su, pored kolega iz Pogona Kru{evac,prisustvovali i Neboj{a Petro-

vi}, izvr{ni direktor za prenos

elektri~ne energije, Vesna [najde-

rov, direktor Pogona Novi Sad, kao i

Vladimir Milivojevi} {ef TS No-

vi Sad 3.Kao i svake godine do sada doma-

}in je bio Radomir Petrovi}, {ef

trafostanice, zajedno sa svojim kole-

gama rukovaocima na ovom objektu.R. P.

Zamewene izolatore u krugu Pogona Vaqevo

ispitivali su novoprimqeni pripravnik

dipl. el. In`. Milan Filipovi}

i monter Desimir Tri{i}

POGON PRENOSA VAQEVO

Zahtevan remontIzolatori dalekovoda od Elektrovu~ne podstanice Kosjeri} do Ce-

mentare Kosjeri} prekriveni skamewenom cementnom pra{inom

TS 400/110KV JAGODINA 4

Jo{ jedna uspe{na godi{wica

UJavnom preduze}u Elektromre`a

Srbije ura|eni su ozbiqni po-

maci u delu koji se bavi qudskim

resursima. Sektor qudskih resursa je

od presudnog zna~aja za razvoj svake

organizacije i preduze}a, on predsta-

vqa upravqawe qudima koji individu-

alno i timski doprinose ostvarewu

poslovnih ciqeva organizacije. Omo-

gu}ava zaposlenima da ispune svoj pu-

ni potencijal i da u kompaniji pravi

~ovek bude na pravom mestu. „Kada su

u pitawu qudski resursi u EMS-u su

u~iweni veoma ozbiqni koraci i ura-

|ena je revizija svih pravnih akata u

okviru qudskih resursa“ - ka`e na po-

~etku razgovora za list EMS Kristi-

na Bojovi}, rukodilac Centra za

qudske potencijale.Oformqena je Komisija za zapo-

{qavawa, preme{taj i unapre|ewa na

~ijem ~elu je Aleksandra Nauparac

zamenik generalnog direktora JP

EMS-a, a stalni ~lanovi su Tamara

Crvenica, Kristina Bojovi} i iz-

vr{ni direktor ili korporativni

direktor organizacione jedinice u

koje se novozaposleni prima.Organizuje se obavezan stru~ni

test, koji novozaposleni treba da po-

lo`i, a pored toga komisija daje oce-

nu o zaposlenom, od jedan do pet. Ova

Komisija se sastaje za nova zapo{qa-

vawa, ali zaseda i kada su u pitawu

preme{taji. Ista je procedura i kod

unapre|ewa.

Unapre|ewe }e biti mogu}e dva

puta godi{we, u aprilu i novembru, a

na predlog izvr{nih i korporativnih

direktora u skladu sa prethodno do-

stavqawenim planovima,a usagla{eni

sa kvotom koja je odre|ena za te orga-

nizacione jedinice.Radi efikasnijeg rada komisije

ujedno se izra|uje upustvo za zapo-

{qavawe, preme{taj i unapre|ewa, a

koje }e biti osnova za samu procedu-

ru. Procedura za obuke je zavr{ena, a

to je sugerisao sektor za kvalitet ka-

ko bi se do{lo do uskla|ivawa sa

predi|enim standardima.

Usvojen Plan stru~nog

usavr{avawa i obrazovawa

zaposlenih

Po re~ima Kristine Bojovi}, usvo-

jen je Plan stru~nog usavr{avawa i

obrazovawa zaposlenih u JP EMS-u za

2013. godinu, koji je potpisao gene-

ralni direktor JP EMS Nikola Pe-

trovi}. Plan u prvom delu obuhvata

obrazovawe zaposlenih u smislu usa-

vr{avawa, obuke, stru~ne obuke, spe-

cijalisti~ke obuke, seminara, simpo-

zijuma, stru~nih konferencija. Drugi

deo obuhvata obrazovawe ili {kolo-

vawe zaposlenih.

„Poslali smo svim izvr{nim i

korporativnim direktorima u EMS-uzahtev da se izjasne o potrebama {ko-

lovawa zaposlenih, a glavni kriteri-

jum }e biti sistematizacija radnih

mesta, stvarne potrebe radnog mesta,a u skladu sa predvi|enim opisom

radnog mesta. Do sada su nam odgovo-

re dostavile dve organizacione jedi-

nice - direkcije prenosa i upravqa-

wa. O~ekujemo da nam uskoro dostave

i ostali, a nakon toga }emo napraviti

plan i revidirati potrebe Preduze-

}a i krenuti u daqi postupak” – isti-

~e Kristina Bojovi}.Plan stru~nog usavr{avawa i

obrazovawa obuhvata eksterne uslu-

ge. Pokrenuta su ~etiri postupka za

usluge obuka, dok }e se ostali oba-

vqati na osnovu otvorenog postupka,hronolo{ki, po aktuelnosti (simpo-

zijumi, kongresi).Kristina Bojovi} isti~e da je za-

po~elo planirawe potreba po orga-

nizacionim jedinicama, a to je novina

u preduze}u. Ukupan plan predvi|a da

kroz stru~no usavr{avawe pro|e 1135u~esnika i to najvi{e iz Direkcije za

prenos elektri~ne energije 356 u~e-

snika, zatim iz Centra za investicije

i strategiju 282, Centra za komerci-

10 RAZGOVOR

KRISTINA BOJOVI],

RUKODILAC CENTRA ZA QUDSKE POTENCIJALE

Da pravi ~ovek bude

Nova organizacija poslova u JP EMS

U ponedeqak 25. februara je objavqewen Pravilnik o izmenama i dopu-

nama Pravilnika o organizacija poslova u JP EMS-u, a po novoj {emi Cen-

tar za qudske potencijale ima dve slu`be. Prva je Slu`ba za radno-pravne

poslove i normativu. Ova slu`ba je pravna podr{ka za sve {to ima veze sa

radnim pravom u EMS-u, svi pravnici u pogonima }e direktno biti podre-

re|ni izvr{nom direktoru za pravne poslove i qudske resurse. Druga je

Slu`ba za razvoj qudskih potencijala i stru~no usavr{avawe i ima tri

odeqewa: odeqewe za obuke i razvoj (trening centar), odeqewe za stru~no

usavr{avawe zaposlenih i odeqewe za regrutaciju i selekciju qudskih po-

tencijala. Trening centar je novina koja je uvedena ovim Pravilnikom i ba-

vi}e se poslovnim ve{tinama - planirawem, analizom i prepoznavawem po-

treba za internim obu~avawem, a u okviru Plana obrazovawa i pravqewem

Plana interne edukacije. Tako|e, bavi}e se i projektovawem, izradom i iz-

vo|ewem treninga poslovnih ve{tina, prikupqawem, evidentirawem i upra-

vqawem podacima u vezi sa realizacijom treninga poslovnih ve{tina. Po-

sebno je zna~ajno da je predvi|eno da }e davati administrativno-tehni~ku

i stru~nu pomo} Sindikatu EMSa.

jalne poslove 130, Direkcije za upra-

vqawe i Direkcije za tr`i{te 126,Centra za qudske potencijale i op{te

poslove 85, Upravqawa kvalitetom 61,Centra za ekonomsko finansijske po-

slove 42, Centra za plan i kontrolu

23, Centra za komercijalne poslove 17i Interne revizije - 13 u~esnika. „U

Preduze}u su predvi|ene i interne

obuke, a Direkcija za prenos nam je do-

stavila plan koji za ovu godinu predvi-

|a tri obuke za realizaciju“,pohvalila

je Kristina Bojovi} wihove aktivno-

sti i odli~nu organizaciju, a naro~ito

veliki broj polaznika.Postoje i obuke za zaposlene kao

{to su protivpo`arne obuke, obuke

iz bezbednosti i za{tite na radu, a

postoje i obuke koje se organizuju

kao dispe~erske radionice. Trenut-

no zavr{amo potrebe po organizacio-

nim jedinicama kada su u pitawu

stru~ni ispiti, ~lanarine u in`e-

werskim komorama, dobijawe licenci

i obnova licenci (za odgovornog

projektanta, vo|ewe investicija,oblast za{tite na radu).

“ Pravilnikom }emo obavezati za-

poslene da moraju da provedu u pred-

uze}u period koji je dva puta du`i od

potrebnog za {kolovawe, a ra~una se

od momenta kada je {kolovawe zavr{e-

no. Novina koju sada uvodimo je obave-

za zaposlenih koja se ti~e osnovne

obuke za usvajawe znawa za obavqawe

redovnih poslova, kada imaju obavezu

da nakon zavr{ene obuke rade u Pred-

uze}u najmawe 12 meseci. Do sada je

bila situacija da qudi odu na obuke

sa isporu~iocima opreme i nakon

obuke mogli su bez prepreka da odu iz

Preduze}a. Tako|e, posle obuke ~ija

vrednost prelazi hiqadu evra, speci-

jalisti~ke obuke, kao na primer Maj-

krosoft obuke, tako|e postoji oba-

veza da se odre|eno vreme provede u

Preduze}u, ~ime }emo makar na odre-

|eno vreme zaustaviti odliv mozgova”– nagla{ava rukodilac Centra za qud-

ske potencijale.

Sistematizacija i saradwa

Kada se govori o novoj sistemati-

zaciji u EMS-u, Kristina isti~e:„Proces izrade nove sistematiza-

cije je u toku, imali smo prvi sastanak

sa konsuntantima, na kome su bili pri-

sutni Nikola Petrovi}, generalni di-

rektor,Aleksandra Nauparac, zamenica

generalnog direktora i ja. Utvr|ena je

metodologija po kojoj }e se raditi si-

stematizacija, bi}e dosta promene u

organizacionim delovima Preduze}a,kao i u oblasti nadle`nosti. Najpre

}emo krenuti od najve}e organizacio-

ne jedinice, Direkcije za prenos. Ciq

je da se utvrdi jasan opis svakog rad-

nog mesta,{to je u prethodnom Pravil-

niku izostavqeno, nedostajala je „kor

delatnost“ sistematizacije, nije po-

stojao opis radnih mesta, {to je veoma

bitan segment. Dogovoreno je da se za

sve vrste poslova opredele tri vrste

radnih mesta, da se izbace termini i

gradacija kao {to su slu`benik,ekono-

mista i in`ewer od 1 do 5, a koja nije

u skladu sa op{te prihva}enim pravi-

lima i metodologijama za izradu siste-

matizacije radnih mesta. Sektori }e

zameniti centre, postoja}e unifika-

cija naziva radnih mesta. Ispod izvr-

{nih i korporativnih direktora }e

biti sektori (osim kada su u pitawu

Direkcije za prenos i upravqawe), na

~elu sektora }e biti direktori sek-

tora, ispod wih {efovi slu`bi i ru-

kodioci odeqewa.“Kristina Bojovi} istakla je i zna-

~aj saradwe sa stru~nim {kolama i fa-

kultetima. „Stru~na praksa je veoma

va`na, naro~ito kroz saradwu sa

sredwim {kolama, visokim {kolama i

fakultetitima, a posebno kada je u

pitawu obrazovawe deficitarnih ka-

drova. Sa svim tim obrazovnim insti-

tucijama imamo nameru da nastavimo

dobru saradwu. U budu}nosti sa zain-

teresovanim {kolama }emo praviti

sporazume, a to je veoma va`no jer smo

mi javno preduze}e, tako da imamo po-

trebu, a ujedno i obavezu da pomogne-

mo zajednici, kao i mladim kadrovima.Nedavno smo od FON-a dobili ponu-

du za saradwu, a o~ekujemo da }e se i

druge {kole i fakulteti uskoro javi-

ti“ – zavr{ava razgovor rukodilac

Centra za qudske potencijale.

S. Stankovi}

RAZGOVOR 11

na pravom mestu

EMS-ova biblioteka

Govore}i o stawu biblioteke u EMS-u, Ana Kur}ubi}, {ef pisarnice,arhive i biblioteke isti~e:

„ Biblioteka je u povoju, radi se na stvarawu baze podataka, oformqe-

na je aplikacija koja }e podr`ati unos svih biblioti~kih jedinica. Mate-

rijali }e biti dostupni svim zaposlenima, a sve u ciqu stru~nog usavr{a-

vawa. Pored stvarawa kwi`nog fonda biblioteke, ujedno stvaramo i ele-

tronsku biblioteku, a imperativ je na stvarawu {to vi{e publikacija u

elektronskom izdawu, zbog dostupnosti informacija.“

Kristina Bojovi} i Ana Kur}ubi}

Ufebruaru je odr`ana

jo{ jedna dispe~erska

radionica operativnog

osobqa NDC i RDC, predvi-

|ena Planom obuke dispe~era

NDC i RDC-ova za 2013. go-

dinu. Obuka se po prvi put

odvijala u vili Jasmin u Vr-

wa~koj Bawi, objektu za od-

mor radnika EMS-a,i poha|a-

lo ju je 25 zaposlenih. Jo{

jednom su se, u ~etiri grupe

koje obuhvataju dispe~ere iz

svih centara upravqawa JP

EMS,okupile kolege da me|u-

sobno razmene iskustva i da

se boqe upoznaju,kao i da ~u-

ju neke zanimqive zajedni~ke

teme kako iz poslova koji su

wihove nadle`nosti tako i

organizacije Preduze}a. Raz-

matrale su se aktuelne teme

prelaska trafostanica 110/xiz JP EMS u PD za distribu-

ciju elektri~ne energije, no-

va verzija Plana uspostavqa-

wa elektroenergetskog si-

stema Republike Srbije po-

sle potpunog ili delimi~nog

raspada kao i primena dispe-

~erskog trening simulatora

u treningu za uspostavqawe

sistema,rad elektroenerget-

skog sistema na severnom Ko-

smetu,analizirali su se doga-

|aji u 2012. godini koji su

obele`ili rad dispe~era i

upoznavali sa novom tehni~-

kom regulativom koja se pri-

mewuje u radu NDC i RDC i

planiranim investicionim

aktivnostima JP EMS u 2013.godini.

Formirawem JP EMS i

deregulacijom elektroener-

getskog sektora u Republici

Srbiji zapo~eo je niz zna~aj-

nih promena u nadle`nosti-

ma i procedurama koje se

sprovode u upravqawu elek-

troenergetskim sistemom.Taj proces jo{ uvek traje,ta-

ko da je neophodno perma-

nentno upoznavawe i obuka

operativnog osobqa koje je

ukqu~eno u wega. Operativ-

no upravqawe elektroener-

getskim sistemom u nadle-

`nosti JP EMS se sprovodi

preko Nacionalnog dispe-

~erskog centra (NDC) i re-

gionalnih dispe~erskih

centara (RDC). Ovakve obu-

ke se vr{e svake godine jo{

od 2006. godine u zimskom

periodu, kada su smawene ak-

tivnosti na radovima u pre-

nosnoj mre`i i kada je mawi

intenzitet kori{}ewa go-

di{wih odmora. Obuke naj-

~e{}e traju dva, a ponekad i

tri dana.Svrha ovakvih obuka je

upoznavawe sa temama koje su

zajedni~ka problematika ra-

da dispe~era NDC i RDC,obnavqawe kqu~nih znawa

potrebnih za kvalitetno

obavqawe dispe~erskih po-

slova, analiza rada u pret-

hodnom periodu, boqe me|u-

sobno upoznavawe i unapre-

|ewe saradwe,kao i razgovor

sa rukovode}im qudima u Di-

rekciji za upravqawe.

12 EDUKACIJA

Redovna godi{wa Skup-

{tina CIGRE Srbija

odr`ana je u decembru

pro{le godine,a ve} sa zahuk-

tavaju pripreme za 31. saveto-

vawe CIGRE Srbija koje se

odr`ava od 26. do 30. maja

2013. godine na Zlatiboru.Prema usvojenoj koncepciji

ovog savetovawa,to bi treba-

lo da bude ne{to kra}i i

skromniji skup nego prethod-

ni, naro~ito u delu prate}ih

programa i sadr`aja, {to je u

skladu sa merama {tedwe u ze-

mqi i {ire.O~ekuje se da }e general-

ni pokroviteqi 31. savetova-

we CIGRE Srbija po tradici-

ji biti resorno Ministar-

stvo energetike, razvoja i za-

{tite `ivotne sredine, JP

EPS i JP EMS. U toku je pri-

javqivawe zainteresovanih

kompanija za razne oblike

u~e{}a na savetovawu, izrada

programa rada savetovawa,utvr|ivawa liste dobitnika

priznawa CIGRE Srbija, itd.Organizacija savetovawa je

ugovorena sa Agencijom „Mi-

ross“ iz Beograda koja ima

dovoqno iskustava u organi-

zaciji sli~nih skupova iz dru-

gih oblasti, ali i `eqe da se

u najboqem svetlu predstavi

na ovako elitnom skupu elek-

troeneregti~ara Srbije.Zaposleni EMS-a }e i

ovog puta da daju zna~ajan do-

prinos u organizaciji i odr-

`avawu dolaze}eg savetovawa.U predvi|enom roku je stiglo

24 prijava referata u kojima

su prvi autori zaposleni u

EMS-u.To je oko 15 posto od

svih do sada prijavqenih re-

ferata.Tako|e treba naglasiti

veliki doprinos stru~waka

iz EMS-a kada je re~ o vo|e-

wu Studijskih komiteta. Od

16 Studijskih komiteta, wih

~etiri vode zaposleni iz

EMS-a: mr \or|e Golubo-

vi}, Neboj{a Petrovi},Dragan Balkoski i Nenad

Trkuqa, a jedan komitet vo-

di doje~ure{wi kolega iz

EMS-a, a sada{wi generalni

direktor TENT-a mr ^edo-

mir Pono}ko. Predsednike

Studijskih komiteta ~ekaju

velike obaveze u pripremi

referata, organizaciji wiho-

vih recenzija i ocewivawa,kao i vo|ewu sastanaka Stu-

dijskih komiteta na samom sa-

vetovawu.JP EMS je uvek podr`avao

CIGRE Srbija, jer je to save-

tovawe koje je po tematici i

pitawima koja se na wemu raz-

matraju, najbli`e delatnosti

na{eg preduze}a. Me|u zapo-

slenima je veliko interesova-

we za u~e{}e na savetovawu, anaro~ito mladim stru~waci-

ma treba iza}i u susret –ipak je savetovawe CIGRE Sr-

bija svake druge godine.

PRIPREME ZA 31. SAVETOVAWE CIGRE SRBIJA

Veliki doprinos stru~waka iz EMS-a

Savetovawe krajem maja na Zlatiboru

Pi{e:mr Gojko Dotli},predsednik Nacionalnog komiteta CIGRE

OBUKA U VRWA^KOJ BAWI

Edukacija operativnog osobqa

centara upravqawa JP EMSPi{e:Dragan Karanovi},rukovodilac Sektora za regionalno upravqawe prenosnim sistemom

Usklopu redovnih me-

|unarodnih aktivno-

sti Centra za stra-

tegiju JP EMS, u toku je iz-

rada multilateralne pre-

liminarne regionalne stu-

dije kao prve faze u pri-

premi narednog Panevrop-

skog Desetogodi{weg pla-

na razvoja prenosne mre`e,~ije je objavqivawe plani-

rano u prvoj polovini

2014. godine.U okviru ENTSO-E or-

ganizacije u toku su pri-

preme i konsultacije, na

nivou radnih grupa i ope-

rativnih timova, u vezi

pripreme novog Panevrop-

skog Desetogodi{weg pla-

na razvoja prenosne mre`e

(TYNDP 2014). U tom pro-

cesu, ispred JP EMS aktiv-

nu ulogu ima novoformira-

ni Centar za strategiju i

planirawe razvoja. JP EMS

kao lider podgrupe za re-

gionalne mre`ne studije u

ovom trenutku organizuje i

aktivno u~estvuje u izradi

multilateralne, prelimi-

narne regionalne studije,koja predstavqa prvu fazu,definisanu ENTSO/E ma-

kroprocedurom, u pripremi

pomentug TYNDP 2014. Za

razliku od prethodnog

TYNDP 2012, u okviru

TYNDP 2014 analizira}e

se perspektivni period

2013 – 2030. godina, ~ime se

dobija mogu}nost istra`i-

vawa regionalnih i Pane-

vropskih potreba na {irem

vremenskom horizontu.Pored aktivnosti na

budu}em TYNDP 2014, u

okviru Centra za strategi-

ju i planirawe razvoja vr{e

se i pripreme za naredni

nacionalni Desetogodi-

{wi plan razvoja. Za razli-

ku od prethodnog plana, u

narednom se planira nov

pristup vezan za ocenu i

prioritetizaciju razvoj-

nih i investicionih obje-

kata uvo|ewem verovatno}e

i faktora pozdanosti u

procene prilago|enosti

prenosnog sistema. Nov

pristup obezbedi}e una-

pre|ewe postoje}e konzer-

vativne, deterministi~ke,metodologije planirawa

razvoja prenosnog sistema.

R. E.

ME\UNARODNA SARADWA 13

Evropski operatori

mre`e ula`u napore

da elektroenergetske

mre`e u~ine pametnim, a u

ciqu upoznavawa puta koji

se prelazi od istra`ivawa

do implementacije tehnolo-

gije pametnih mre`a, va`an

skup odr`an je sredinom

februara u Briselu na semi-

naru inovacionih mre`a –InnoGrid 2020+.

Drugi InnoGrid 2020+seminar u oblasti istra`i-

vawa i razvoja za elektroe-

nergetske mre`e, koji zajed-

ni~ki prire|uju ENTSO-E,EDSO za pametne mre`e i

Grid+, okupio je vi{e od

150 predstavnika, istra`i-

va~a i kreatora politke iz

oblasti industrije .„Mi smo trenutno u fa-

zi u kojoj postoji tehnolo-

gija, a sastavqawe delova,ispitavawe i realizacija su

izazovi: kako da upravqamo,

kako da platimo i primeni-

mo tehnologiju“, rekao je

Hubert Lemens, predseda-

vaju}i ENTSO-E Komiteta

za istra`ivawe i razvoj.Operatori prenosnih i di-

stributivnih sistema su

predstavili aktivnosti na

istra`ivawu, razvoju i de-

monstraciji, a prisutni su

obave{teni o konkretnim

koracima koji su preduzeti

na 16 egzamplarnih evrop-

skih projekata iz istra`i-

vawa i razvoja.Prezentacije,prikazi i razgovori odno-

sili su se na integraciju

obnovqivih izvora, vi{e-

slojne mre`e, elektrovozi-

la i skladi{tewe energije,reagovawe strane potro{we,energetsku efikasnost, tr-

`i{ta i „aktivne“ distribu-

tivne mre`e.„Operatori sistema

imaju glavnu ulogu u ostva-

rivawu vizija pametnih mre-

`a, rekao je Per-Olaf

Granstrem, generalni se-

kretar EDSO-a za pamente

mre`e.R. E.

AKTIVNOSTI CENTRA ZA STRATEGIJU JP EMS

Priprema Panevropskog Desetogodi{weg plana razvoja

Saradwa JP EMS i MERZ u vezi projekata od regionalnog

interesa i regionalne Energetske strategije

JP EMS je, preko MERZ, kandidovao za status “PECI – Projectof Energy Community Interest” slede}e projekte:dvostruki 400 kVdalekovod TS Re{ica (Rumunija) – TS Pan~evo (Srbija), dvostru-

ki 400 kV dalekovod TS Obrenovac – TS Bajina Ba{ta, nova 400kV interkonekcija izme|u Srbije, BiH i Crne Gore, novi 400 kVdalekovod TS Kragujevac – TS Kraqevo i podizawe TS Kraqevo

na 400 kV naponski nivo,novi 400 kV dalekovodi na pravcu od TS

Bajina Ba{ta – TS Kraqevo, u okviru podizawa prenosne mre`e u

Centralnoj Srbiji na 400 kV naponski nivo i novi 400 kV dale-

kovod RP Po`arevac – TS Jagodina.Svih {est projekata, nakon preliminarne evaluacije od stra-

ne Energy Comunity, oceweno je pozitivnom ocenom i kao takvi

ulaze u proces daqe evaluacije od strane anga`ovanih konsul-

tantskih ku}a.R. E.

ENTSO-E

Seminar InnoGrid 2020+ u Briselu

Predstavnici Agencije za ener-

getiku Republike Srbije

(AERS) organizovali su nedav-

no prezentaciju pod nazivom „Cene i

tarife“. Prezentacija je bila name-

wena EPS-u, ali zahvaquju}i qubazno-

sti autora dr Gordana Tani}a do-

stupna je i javnosti. Prezentacija je

zapravo izvanredan repetitorijum,

koji omogu}ava veoma jednostavan i

pregledan uvid u osnovne ekonomske

pojmove bitne za formirawe cena i

tarifa elektri~ne energije. Ovih da-

na odobrena je nova cena prenosa ki-

lovat~asa elektri~ne energije a traju

i pripreme za javne konsultacije o ta-

rifama pa je Tani}eva prezentacija

vrlo aktuelna.

Dr Tani} ve} u prvom koraku obja-

{wava razliku cene i tarife: cena je

vrednost proizvoda na tr`i{tu od-

re|ena delovawem zakona ponude i

potra`we, dok je tarifa „admini-

strativno, regulatorno utvr|ena

vrednost nekog elementa proizvoda

ili usluge zbog slo`ene prirode i

razli~itosti tro{kova koje pojedini

element izaziva ili zbog nesavr{eno-

sti tr`i{ta (monopol). Primenom ta-

rifa na utro{ene koli~ine indi-

rektno se dobijaju cene za svakog po-

tro{a~a, koje se po pravilu me|usob-

no razlikuju zbog razli~itog obima i

strukture potro{we.“

Autor obja{wava i razliku slo-

bodne i regulisane cene. „Slobodne

su cene po kojima snabdeva~i prodaju

elektri~nu energiju drugim snabdeva-

~ima, krajwim kupcima koji nemaju pra-

vo na javno snabdevawe i krajwim kup-

cima koji imaju to pravo, ali ga ne ko-

riste.

Regulisane su cene usluga prenosa

i distribucije elektri~ne energije

za sve korisnike sistema kao i cene

po kojima javni snabdeva~ prodaje

elektri~nu energiju doma}instvima i

malim kupcima, a od 1. januara 2014. go-

dine i drugim krajwim kupcima na di-

stributivnom sistemu.“ Osim toga

regulisane su i cene elektri~ne

energije za potrebe balansirawa si-

stema i cena sistemskih usluga koje

pru`aju proizvo|a~i elektri~ne

energije, kao i naknade za u~e{}e na

organizovanom tr`i{tu elektri~ne

energije.

Agencija za energetiku utvr|uje

metodologije za odre|ivawe cene. Na

tinm osnovama, energetske kompanije

obra~unaju i predla`u cene, a AERS

daje saglasnost na predlo`ene cene.

14 AKTUELNOSTI

U SUSRET NOVIM TARIFAMA

AERS-ova prezentacija „Cene i tarife“

Autor izvanrednog priru~nika o cenama i tarifama elektri~ne ener-

gije dr Gordan Tani}

NOVA METODOLOGIJA ZA ODRE\IVAWE CENA

ELEKTRI^NE ENERGIJE ZA JAVNO SNABDEVAWE

Odla`e se javna konsultacijaPo{to Uredbom o energetski za{ti}enom kupcu koji usvaja Vlada

Republike Srbije nisu obuhva}ena doma}instva koja se greju elektri~nom

energijom, odla`e se javna konsultacija o Metodologiji za odre|ivawe cena

elektri~ne energije za javno snabdevawe, dok se ne omogu}i odgovaraju}e

re{ewe za taj deo potro{a~a elektri~ne energije.P.B.

Regulisane cene odre|uju se u dve

faze. Najpre se odre|uje maksimalno

odobreni prihod energetskih subje-

kata, a zatim se prihodovawe raspo-

re|uje na tarifne elemente i tarife

za pojedine kategorije i grupe potro-

{a~a.

Autor obja{wava da su osnovni

principi regulacije cena pokrivawe

opravdanih tro{kova i prinosa na

anga`ovana sredstva i investicije,

zatim energetska i ekonomska efika-

snost, nediskriminacija – istovetan

polo`aj za sve korisnike sistema i,

kona~no, spre~avawe me|usobnog sub-

vencionisawa izme|u pojedinih de-

latnosti koje obavqaju energetski

subjekti i izme|u pojedinih kupaca i

grupa kupaca. Principi bi, dakle, tre-

balo da za{tite regularnost tr`i-

{ta, op{te interese, ali i elektri~-

nu energiju koja je specifi~na roba –

naime i roba je (proizvod namewen

tr`i{tu), ali i op{te dobro.

Dr Tani} obja{wava da je metodo-

logija za odre|ivawe cena skup kri-

terijuma i pravila za utvr|ivawe

„maksimalno odobrenog prihoda“ u

regulisanim delatnostima koji se mo-

`e ostvariti kroz cenu proizvoda i

usluga kao i raspore|ivawem tog pri-

hoda na tarifne elemente i tarife

za pojedine kategorije i grupe potro-

{a~a. Maksimalno odobreni prihod je

maksimalni iznos prihoda energet-

skog subjekta kojim se u regulatornom

periodu nadokna|uju svi opravdani

tro{kovi koji nastaju obavqawem re-

gulisane energetske delatnosti i

odgovaraju}i povra}aj na regulisana

sredstva. Tani} podrobno obja{wava

i koje stavke sa~iwavaju maksimalno

odobreni prihod.

Tarifni sistem, tuma~i autor,

skup je pravila i kriterijuma na osno-

vu kojih se maksimalno odobreni pri-

hod regulisane delatnosti raspore-

|uje na tarifne elemente i tarife,

tj.pojedine kategorije i grupe potro-

{a~a. Wime se utvr|uju elementi za

obra~un i na~in obra~una isporu~ene

energije krajwim kupcima, ali tarif-

nim sistemom ne mogu da se mewaju

ukupno odobrene cene. Tani} obra-

zla`e osnovne principe tarifirawa

i navodi kriterijume za raspodelu

tro{kova. Tako|e isti~e da su, kad je

re~ o elektri~noj energiji, tarifni

elementi snaga, aktivna energija, re-

aktivna energija i merno mesto. Dr

Tani} prezentaciju zavr{ava obja{we-

wem, opisom, {ta su tarife. Tarife su

vrednosni izraz tarifnih elemenata

koji zavise od na~ina merewa, uslova

preuzimawa, koli~ine i namene po-

tro{we energije. Na osnovu tarifa

obra~unava se preuzeta energija, od-

nosno, izvr{ene usluge u obavqawu

energetskih delatnosti za obra~un-

ski period. Primenom tarifa, ka`e

Tani}, na odgovaraju}e koli~ine ta-

rifnih elemenata utvr|uju se cene za

pojedinog kupca, ba{ kao i prose~na

prodajna cena javnog snabdeva~a. Ta

prose~na prodajna cena koli~nik je

ukupnog zbira vrednosti elemenata

svih kategorija i ukupne koli~ine ak-

tivne energije.

Predrag Batini}

AKTUELNOSTI 15

Savet Agencije za energetiku je,

u skladu sa ovla{}ewima iz Za-

kona o energetici, odobrio JP

EMS nove cene za pristup sistemu za

prenos elektri~ne energije. Od 1.marta 2013. ukupna prose~na cena bi-

}e 0,435 dinara po prenetom kilovat-

~asu, odnosno, vi{a 29 odsto, umesto

37 procenata tra`enih po~etkom de-

cembra 2012.Ta cena primewiva}e se direktno

na korisnike sistema prikqu~ene na

prenosni sistem, tj. samo na kupce ko-

ji su po Zakonu morali iza}i na tr`i-

{te od 1. januara 2013, a ~ija potro-

{wa ~ini mawe od 10 procenata srp-

skog tr`i{ta.Za sve ostale kupce koje snabdeva

JP EPS po regulisanim cenama, pove-

}awe tro{kova prenosa bi}e 9,2 od-

sto, po{to sada to JP istovremeno

obezbe|uje, odnosno, prodaje prenosu

energiju za nadoknadu gubitaka i si-

stemske usluge. Novi tro{kovi preno-

sa }e biti ukqu~eni u cenu ovim kup-

cima tek kada JP EPS-u budu odobre-

ne nove cene za javno snabdevawe.Cene za pristup sistemu za prenos

elektri~ne energije iskazuju se po ta-

rifama utvr|enim po Metodologiji za

odre|ivawe cene pristupa sistemu za

prenos elektri~ne energije koja je

doneta na Savetu Agencije za energe-

tiku RS 26. septembra 2012. godine

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 93,123/12 od septembra i decembra 2012.godine).

P. B.

.

01.04.2011.-

28.02.2013

.

01.03.2013

kW 55,1222 37,5638

kW 110,2445 150,2554

kWh 0,2166 0,3303

kWh 0,1083 0,1651

kvarh 0,1421 0,1399

kvarh 0,2842 0,2798

ODLUKA SAVETA AGENCIJE ZA ENERGETIKU RS

Nova cena pristupa sistemu

za prenos elektri~ne energije

Raspodela prekograni~nih prenosnih kapaciteta na granicama

regulacione oblasti Republike Srbije u martu 2013. godine

Zajedni~ke mese~ne aukcije na granici Srbija – Ma|arska:

Zajedni~ke mese~ne aukcije za mart 2013. godine odr`ane su 12. februara 2013. godini. Ukupno 23 kompanije su

u~estvovale u martovskim aukcijama i zabele`eno je zagu{ewe u oba smera.Rezultati zajedni~kih mese~nih aukcija na srpsko-ma|arskoj granici, za mart 2013. godine, prikazani su u tabeli

i na grafiku:

Detaqne informacije rezultatima mese~nih zajedni~kih aukcija objavqeni su na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf-joint.htm

16 TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Aukcije za dodelu 50 posto raspolo`ivog prenosnog kapaciteta:

13. februara JP EMS je organizovao dodelu kapaciteta na mese~nom nivou za dodelu 50 posto raspolo`ivog

prenosnog kapaciteta.Ukupnan broj kompanija koje su u~estvovale na martovskim mese~nim aukcijama je 21.Na svim granicama i smerovima ukupni zahtevani kapacitet je bio ve}i od ponu|enog. Izuzetak predstavqa prvi peri-

od na granici Srbija-Crna Gora, u smeru ka Crnoj Gori, na kojoj nije zabele`eno zagu{ewe.Rezultati mese~nih aukcija za dodelu 50 posto raspolo`ivog prenosnog kapaciteta, za mart 2013. godine,

prikazani su u tabeli i na grafiku:

Detaqne informacije o rezultatima mese~nih aukcija objavqene su na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf.htm

Marko Jankovi}, dipl.el.in`.

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE 17

Protesti u Bugarskoj

Bugarska energetska regulatorna

komisija razmatra opciju oduzimawa li-

cence za distribuciju elektri~ne ener-

gije lokalnoj podfirmi ~e{kog ^EZ-a,saop{tio je u nedequ ministar privre-

de i energije te zemqe Deqan Dobrev.Tome su prethodili protesti desetina

hiqada ^EZ-ovih potro{a~a elektri~ne

energije u vi{e od 20 bugarskih grado-

va, ukqu~uju}i Sofiju, zbog visokih ra-

~una za struju. Demonstranti u Sofiji

su tra`ili i ostavku vlade Bugarske op-

tu`uju}i ^EZ, ali i ostala dva privatna

distributera elektri~ne energije u ze-

mqi, ~e{ki Energo-Pro i austrijski

EVN,da zara|uju na le|ima bugarskih po-

tro{a~a koji ne mogu da plate ra~une

od, u proseku, preko 100 evra mese~no.Bugarska ima najmawu prose~nu platu u

EU, od 387 evra mese~no i penzije od, u

proseku, 150 evra „^EZ Bulgaria bi mo-

gla ostati bez licence za nacionalnog

mre`nog operatera zbog nepravilnosti

prilikom potpisivawa ugovora sa podu-

govara~ima“, rekao je ministar. On je

optu`io kompaniju zbog odobravawa

~ak 80 posto ugovora firmama („~esto

povezanih sa mati~nom kompanijom“) bez

potpisivawa ugovora, ili organizovawa

tendera.

Izgradwa nuklearki

u Britaniji

Kompanija EDF Energy nije pokole-

bana odlukom britanske firme Centricada se povu~e iz zajedni~kog projekta

gradwe ~etiri nuklearne centrale u Ve-

likoj Britaniji i tra`i zamenu u prego-

vorima sa jednim brojem kineskih grupa-

cija, rekao je izvr{ni direktor pod-

firme francuskog energetskog kolosa.Vinsent de Rivaz je dodao da je predu-

slov tome da britanska vlada obezbedi

odgovaraju}u cenu za elektri~nu energi-

ju proizvedenu iz tih nuklearki. „Lopta

je u wihovom dvori{tu, a vlada odli~no

zna {ta treba da uradi“, konstatovao je

De Rivaz.Centrica je pro{le nedeqe od-

lu~ila da ne koristi opciju preuzimawa

20 posto udela iz zajedni~kog ulagawa

sa EDF Energy jer su se predrazvojni

tro{kovi pribli`ili predvi|enom

plafonu od milijardu funti.

Zahtevi ma|arske vlade

Ma|arska vlada tra`i „novi i po-

{teni odnos“ s distributerima elek-

tri~ne energije umesto da ih izbaci s

tr`i{ta ili nacionalizuje.Naime,vlada

u Budimpe{ti zahteva da distributeri

usklade dobit i tro{kove poslovawa s

prihodima stanovnika, odnosno da bi

trebalo da budu zadovoqni s dobiti

koja je u skladu s evropskom praksom. Ja-no{ Lazar, {ef kabineta premijera, re-

kao je da nivoi profita i tro{kova mo-

raju da budu uskla|eni sa prihodima

stanovnika. „Sa prethodnim poslovnim

modelom je gotovo“, konstatovao je on.

Evropska elektroenergetska

politika

Udru`ewe evropske elektroener-

getske privrede, EURELECTRIC upozo-

rava u dokumentu objavqenom sredinom

februara da u kontekstu rastu}e proiz-

vodwe struje iz decentralizovanih ob-

novqivih izvora,od kojih }e ve}ina bi-

ti povezana na distributivne mre`e,dizajnirawe mre`a za prenos kod vr-

{nog optere}ewa ne mora vi{e da bude

i tro{kovno najefektivnija opcija. EU

mre`na pravila, koja trenutno pripre-

maju ENTSO-E,ACER i Evropska komisi-

ja bi trebalo da olak{aju alternativna

re{ewa, omogu}avaju}i fleksibilni

pristup evropskim distributivnim

mre`ama. Ispravna implementacija po-

stoje}eg EU zakonodavstva, konkretnije

Direktive o energetskoj efikasnosti

i Drugog i Tre}eg energetskog paketa

treba da omogu}i operaterima distri-

butivnih sistema aktivniji nastup,kon-

statuje se u papiru.

Profitabilnost

termoelektrana

Srozavawe cena dozvola za emisije

{tetnih gasova u Evropi na ispod sedam

evra po toni (u januaru 2013.) u~inilo je

visoko profitabilnom proizvodwu

elektri~ne energije iz termoelektrana

na ugaq, ali istovremeno dovelo alter-

nativne projekte u sektoru pred rizik,odnosno uslov da se realizuju uz visoke

subvencije, ocenio je {ef sektora za

prodaje u ~e{koj energetskoj kompaniji

^EZ. „U ovom trenutku su samo elektra-

ne na ugaq na dobitku, jer imaju najmawe

operativne tro{kove, nemaju izdatke za

emisije CO2 i ne zahtevaju kapitalne

investicije“, ka`e Alan Svoboda. On

dodaje da ^EZ, radi kapitalizacije na

jeftinim ETS-ovima „definitivno raz-

matra produ`ewe radnog veka svojim TE

na ugaq“. Budu}e investicije u „~iste“izvore energije do}i }e samo ako cene

dozvola dostignu iznos od milijardu

dolara {teta za zemqu zbog nedovoqnog

uvoza elektri~ne energije i neinvesti-

rawa u mre`u. „Besmisleno je ulagati u

gradwu bilo ~ega drugog izuzev onoga

{to je visoko subvencionisano,pa ~ak i

tada investicije u vetro parkove,hidro

i solarnu energiju nisu investiciono

bezbedne jer vlade ~esto retroaktivno

smawuju nivoe podsticaja“, konstatuje

Svoboda.

Cene gasa u Bugarskoj

Bugarska dr`avna kompanija Bulgar-

gas smatra da cene prirodnog gasa tre-

ba da ostanu nepromewene u drugom

kvartalu ove godine - na nivou od 656,5leva (450 dolara) za 1.000 kubnih meta-

ra (bez PDV-a).Po~ev od prvog januara u

Bugarskoj su cene gasa umawene za bezma-

lo 10 posto u odnosu na prethodni

kvartal. Bulgargas treba energetskom

regulatoru, DKEVR do 11.marta da pod-

nese predlog nove cene za period od

aprila do juna ove godine.

Apel vladi u Londonu

Nema~ka energetska kompanija RWEAG je upozorila da }e osetno smawiti

investicije u Britaniji ako vlada te ze-

mqe ne obezbedi “o~ajni~ki potrebnu”sigurnost u energetsku politiku, pre-

nosi Sunday Telegraph.^elnik wene bri-

tanske podfirme, Pol Masara je rekao

da }e investicione odluke i planovi

biti povu~eni ako ne budu primewene

mere koje }e privu}i kapital na ovo tr-

`i{te.Masara je rekao da su malo vero-

vatna budu}a investirawa RWE u ter-

moelektrane na gas, ali da bi kompanija

trebalo da nastavi sa ulagawima u ob-

novqive izvore.

18 ME\UNARODNA PANORAMA

Danas Conference Center po~et-

kom februara organizovao je

Konferenciju na temu ''Obno-

vqivi izvori energije i energetska ne-

zavisnost Srbije'', na kojoj je pored

ostalih panelista u~estvovao i pomo}-

nik Ministra energetike, razvoja i za-

{tite `ivotne sredine mr Dejan Tri-

funovi}. U uvodnoj re~i Trifunovi}

se osvrnuo na konferenciju koja je odr-

`ana 3.oktobra i istakao da je sve tada

re~eno i obe}ano i ispuweno u final-

noj formi.To se odnosi na kqu~ne stva-

ri koje se ti~u politike ambijenta za

ulagawe, regulativa je spremna i posto-

ji ozbiqan fokus ministarstva kada je

re~ o obnovqivim izvorima energije.Slede}a faza je investirawe i dodao je

da je 14. decembra 2012. ministarstvo

predstavilo kqu~ne projekte.Srbija o~ekuje dve milijarde evra

investicija u kori{}ewe obnovqivih

izvora energije u narednih sedam godi-

na, izjavio je pomo}nik ministra gospo-

din Dejan Trifunovi}.Istakao je da je u ponedeqak 4. Fe-

bruara,Vlada utvrdila predlog zakona o

efikasnom kori{}ewu energije, sistem-

ski vrlo va`an zakon, koji pokriva sve

segmente koji uti~u na potro{wu,od op-

{tina preko industrije do energetskih

objekata i javnih zgrada.Ura|en je Naci-

onalni akcioni plan za obnovqive izvo-

re, koji je postavqen na sajtu ministar-

stva, dobijeno pozitivno mi{qewe od

energetske zajednice i prema tom planu

Srbiji je do 2020. godine potrebno

1092 MGW zelene energije.Taj ciq tre-

ba ispuniti izgradwom vetroelekrana

snage 500 megavata, velikih i mini hi-

droelektrana snage po 200 megavata, 100megavata postrojewa koje koriste bio-

masu i 92 megavata iz ostalih izvora",ka-

zao je Trifunovi}. Istakao je da je ovo

signal investitorima da postoji dobra

voqa da u narednih 7 godina Srbija do-

|e do ovih megavata, koji bi stabilizo-

vali energetski sistem,omogu}ili zapo-

{qavawe stanovni{tva, pogotovu {to se

veliki broj mini hidroelektrana nalazi

u unutra{wosti Srbije, anga`ovati in-

dustriju i spre~iti ekolo{ke probleme.On je podsetio da je Srbija preuzela

obavezu da do 2020. godine pove}a udeo

energije iz obnovqivih izvora u ukupnoj

potro{wi sa 21,2 na 27 odsto."Do kraja 2015. godine o~ekujemo si-

gurnih 500 megavata iz obnovqivih iz-

vora energije", kazao je Trifunovi}. Ka-

ko je dodao, 2015. godina }e biti prva

kontrolna ta~ka za uspe{nost i efekte

regulatornih mera za ve}e kori{}ewe

obnovqivih izvora energije.Dejan Tri-

funovi} je kazao da je u saradwi sa 17op{tina iz Srbije Ministarstvo ener-

getike pripremilo javni poziv za dode-

lu 317 lokacija za izgradwu mini hidro-

elektrana u Srbiji i da }e uskoro biti

objavqen, a investitori }e imati rok

od {est meseci da se izjasne za ulagawa.Pomo}nik Ministra energetike,razvoja

i za{tite `ivotne sredine je podsetio

i da je Vlada Srbije donela uredbu o

podsticajnim cenama (fid-in tarifama)za otkup struje proizvedene iz obno-

vqivih izvora energije, koja je stupila

na snagu 4. februara. Prema toj uredbi,stimulisa}e se i doma}instva da posta-

vqaju solarne panele na krovovima zgra-

da. Period trajawa podsticaja je 12 go-

dina, istakao je Dejan Trifunovi}, na-

kon ~ega }e javni snabdeva~ biti obave-

zan da otkupquje struju od proizvo|a~a

po tr`i{nim cenama. Pomo}nik mini-

stra je kazao i da je plan Ministarstva

da se, po nema~kom modelu, stimuli{u

lokalne zajednice da postanu vlasnici

vetroparkova za proizvodwu struje. Do

kraja meseca }e biti donet i model ugo-

vora o otkupu struje iz obnovqivih iz-

vora energije za povla{}ene proizvodja-

~e, najavio je gospodin Trifunovi}, ~i-

me se kompletira okvir za otkup struje

iz obnovqivih izvora.Me|u panelistima su bili Gaetano

Masara generalni direktor Xeneral

Elektrika za jugoisto~nu Evropu koji je

izrazio zadovoqstvo dosada{wim radom

ministarstva i istakao je kao najve}i

uspeh ove kompanije vetroparkove u Ru-

muniji i Severnoj Americi i da bi taj

model primenili i u Srbiji s obzirom

na wene potencijale. Bredli Harker,{ef trgovinskog odeqewa Ambasade

SAD,rekao je da je zadovoqan saradwom

sa ministarstvom, koja je dosta odmakla

i slo`io se da je Srbija odli~no tr`i-

{te za iskori{}ewe energije vetra.Predstavnici ambasade SAD u Beo-

gradu i kompanije Xeneral elektrik

ocenili su da je dobro {to je Srbija

napredovala u dono{ewu propisa za

podsticawe kori{}ewe obnovqivih iz-

vora energije,ali su kao ograni~ewe na-

veli nizak limit od 500 megavata za sub-

vencionisawe otkupa struje proizvede-

ne iz energije vetra.Kako su ocenili,ako se ne pove}a taj

limit za vetroelektrane, za ~iju gradwu

u Srbiji su zainteresovane ameri~ke

kompanije, Srbija ne}e mo}i da ispuni

ciq da do 2020. godini proizvodi 27odsto energije iz obnovqivih izvora.

Ejal Naor, zamenik ambasadora dr-

`ave Izrael rekao je da je Izrael vode-

}a zemqa u svetu {to se ti}e biogoriva

i da bi iskustvo podelili sa Srbijom

koja ima potencijala za kori{}ewe ovog

obnovqivog izvora energije. Stiven

De Vilde, zamenik ambasadora Kraqe-

vine Belgije,izrazio je zadovoqstvo na-

crtima i regulativama koje je ministar-

stvo do sada uradilo i nagovestio

spremnost dr`ave Belgije za ulagawa u

obnovqive izvore energije u Srbiji,pout biomase i energije vetra.

Izvor: MERZ

AKTUELNOSTI 19

KONFERENCIJA U BEOGRADU

Obnovqivi izvori energije i energetska nezavisnost Srbije

Obnovqivi izvori energije mogu u narednih sedam godina doneti dve

milijarde evra investicija

20 NA[E KOLEGE

UJP Elektromre`i Srbi-

je postoji mnogo zapo-

slenih koji se, osim

sposobnosti koje iskazuju u

okviru redovnih radnih ak-

tivnosti, posle radnog vre-

mena posve}uju raznim zani-

mqivim hobijima i aktivno-

stima. Posti`u zapa`ene re-

zultate, dobijaju priznawa,osvajaju medaqe, a tako se i

me|u zanimqivim i uspe{nim

kolegama na{ao i Radivoj

Zagorac. On je veliki zaqu-

bqenik u vina, a o vinu ka`e:„Vina ne proizvodim za pro-

daju, jer za te pare ne bih mo-

gao da kupim ni{ta boqe“Ove godine je na 13. Po-

krajinskoj manifestaciji

„Dani vina I|o{ 2013“ u kon-

kurenciji 149 uzoraka vina

uspeo da osvoji nekoliko me-

daqa. Sudile su ~etiri komi-

sije koje u svom sastavu imaju

po ~etiri ~lana, iskusne teh-

nologe iz vinarije ^oka i Vr-

{a~kih vinograda, a svaka ko-

misija ocewivala je po ~etr-

deset vina. Nakon odabira

najboqih vina, wih su u dru-

gom krugu ocewivali predsed-

nici tih komisija.Zlatnu medaqu Zagorac je

dobio za me{avinu belih vi-

na,a dobio je i ~etiri srebr-

ne medaqe i to za merlo,sovi-

won blank, crno me{ano i

rajnski rizling. Dobio je i

dve bronzane medaqe za ka-

berne soviwon i muskat ham-

burg.Posebno ga je obradovala

zlatna medaqa koju je dobio

za belo me{ano vino, koju je

ve~e pred ocewivawe osmi-

slio i dobio je kupa`irawem

{ardonea,rajnskog rizlinga i

soviwona blanka. Zagorac na-

pomiwe da su ovakve me{avine

izuzetno interesantne i da

privla~e posebnu pa`wu qu-

biteqa vina. Tako|e je napo-

menuo da mu je za 0.30 bodova

izmaklo mesto generalnog po-

bednika manifestacije.Zagorac godi{we proiz-

vede preko hiqadu litara vi-

na, gro`|e za proizvodwu vi-

na iskqu~ivo kupuje i tu se

kod pronala`ewa kvalitet-

nog gro`|a posebno izve-

{tio.Kada se sve ove medaqe i

priznawa posla`u na jedno

mesto,tek tada ~ovek vidi ko-

liko je na{ kolega izuzetno

uspe{an i trofejan proizvo-

|a~ vina. Ali to je samo jedna

strana medaqe, oni koji su

imali prilike da i probaju

wegova pobedni~ka vina, de-

finitivno se sla`u u jednom,da su sa pravom pobedni~ka

vina.Za proizvodwu vina po-

trebno je dosta vremena, nov-

ca i znawa, a koja je Zagorac

usvajao od najboqih tehnolo-

ga, ali ipak ponajvi{e za pro-

izvodwu je potrebno mnogo

qubavi.S. Stankovi}

PRIZNAWE EMS-OVOM STRU^WAKU

^edomir Pono}ko novi direktor PD TENT

Mr Pono}ko radio je u na{oj kompaniji 31 godinu

Na sednici Upravnog odbora JP

"Elektroprivreda Srbije", odr-

`anoj 1. februara 2013. godine,

mr ^edomir Pono}ko, diplomirani

in`ewer elektrotehnike, imenovan je

za novog direktora Privrednog dru-

{tva "Termoelektrane Nikola Tesla" u

Obrenovcu.Mr Pono}ko proveo je u JP

Elektromre`a Srbije 31 godinu. Na{

dugogodi{wi kolega ro|en je u Banat-

skom Vi{wi}evu 1951. godine. Diplo-

mirao je 1977, a magistrirao 1994. go-

dine na Elektrotehni~kom fakultetu

u Beogradu. Od 1977. do 1981. radio je

u Minelu Ripaw i tada prelazi u Elek-

troistok. Od 1982. do 1990. godine

bio je direktor RO Elektroprenos, a

potom do 1994. direktor Pogona pre-

nosa Novi Sad. Direktor Elektroi-

stokovog Sektora Tehnika bio je

2001. Od 2003. do 2005. godine bio je

VD direktor JP Elektroistok. Formi-

rawem Elektromre`e Srbije Pono}ko

je bio direktor Centra za podr{ku u

Direkciji za prenos elektri~ne ener-

gije. U TENT je oti{ao s mesta direk-

tora Direkcije za prenos. Mr Pono}-

ko je vrhunski stru~wak bogatog me|u-

narodnog iskustva. Veoma je anga`ovan

i u radu nacionalnog komiteta CIGRE

(Me|unarodnog saveta za velike elek-

tri~ne mre`e). U toj stru~noj asocija-

ciji predsednik je studijskog komite-

ta A 2 Transformatori.

P. Batini}

RADE ZAGORAC, KOLEGA I VINAR

Veliki uspeh na „Danima vina“

Rade Zagorac prima medaqu na manifestaciji u I|o{u

SINDIKALNE AKTIVNOSTI 21

Na 13. sednici Resora za socijal-

nu za{titu, standard, sport, re-

kreaciju i kulturu Sindikata

EMS, koja je odr`ana na trideset pe-

tom Me|unarodnom sajmu turizma u Be-

ogradu, usvojen je predlog Dragana

Marjanovi}a, predsednika Resora, da

se i ove godine realizuju zajedni~ki

projekti Poslodavca i Sindikata -rehabilitacija u specijalnim bolni-

cama za le~ewe i rehabilitaciju u ba-

wama Srbije, prevencija radne inva-

lidnosti za zaposlene na radnim me-

stima sa posebnim uslovima rada (re-

kreacije na moru i planini), kontinu-

irana sportska rekreacija, manife-

stacija „Zlatni kotli} SEMS 2013“,

pojedina~na prvenstva JP EMS u {ahu

i tenisu, sportski susreti zaposle-

nih u elektroprenosnim preduze}ima

regiona Zapadni Balkan, sportske i

kulturne manifestacije i drugi obli-

ci dru`ewa sa ~lanovima vi{ih sindi-

kalnih centrala, u~e{}e u organizaciji

rekreativnog odmora zaposlenih (od-

marali{ta JP EMS i zakupqeni objekti:

Kopaonik, Zlatar, Zlatibor, Vrwa~ka

Bawa,Buqarica,Budva,Ohrid...),organi-

zacija stru~nih i edukativnih ekskur-

zija, velnes vikendi, organizacija na-

bavke ogreva za ~lanove Sindikata i

saradwa sa Fondom solidarnosti i

u~e{}e u humanitarnim i donatorskim

akcijama. ^lanovi Resora su od pred-

stavnika bawskih le~ili{ta, turisti~-

kih organizacija i agencija na 35. sajmu

turizma dobili ponude za realizaciju

kompletnog programa za 2013. godinu.

Potpisano je nekoliko ugovora za pro-

du`etak saradwe sa specijalnim bolni-

cama za le~ewe i rehabilitaciju.

R. Petrovi}

Na svoj 65. ro|endan ispra}en je u

zaslu`enu penziju Stanimir

Milosavqevi} - Kenza, {ef

voznog parka u Pogonu Kru{evac, legen-

darni ~lan sportske sekcije na{eg

Preduze}a. Wegov talenat, neiscrpni

entuzijazam i ogromna energija bili su

presudni za uspe{no anga`ovawe i na

drugim poqima,kako u kompaniji tako i

u gradu Kru{evcu, za koje je dobio mno-

ga priznawa i nagrade. Jo{ u ranoj mla-

dosti posvetio se fudbalu, a svoje

golgeterske sposobnosti dokazivao je

u lokalnim fudbalskim klubovima, gde

je zbog postignutih 56 golova u jednoj

sezoni stekao nadimak „Gerd Miler“.Po zavr{etku igra~ke karijere bio je

fudbalski sudija i trener. Najve}i

sportski uspeh postigao je 1999. godi-

ne osvajawem kupa gradova Evrope sa

`enskim omladinskim klubom „Napre-

dak“ iz Kru{evca. Kenza je bio u~esnik

na skoro svim radni~ko sportskim su-

sretima kao takmi~ar ili organizator.Wegova sposobnost da oko sebe okupi

mla|e kolege i spoji svoje iskustvo i

wihovu mladost bili su garancija uspe-

ha u svakom zadatku koga se prihvatao,a po zavr{enom poslu znao je da napra-

vi tako veselu atmosferu kojoj niko

nije mogao da odoli. Iskustvo u orga-

nizovawu raznih sve~anosti videlo se

i na ovoj, zavr{noj koju je Kenza prire-

dio za svoje kolege i prijateqe pod

prigodnim nazivom na originalnim po-

zivnicama „Prohujalo sa vihorom“.

R. Petrovi}

SVE^ANOST U KRU[EVCU

Kenza ispra}en u penziju

Kenza sa kolegama

^lanovi Resora na {tandu hotela „Merkur“ iz Vrwa~ke Bawe

AKTIVNOSTI SINDIKALNOG RESORA

EMS-ovci na Sajmu turizma

Novo Upustvo o kori{}e-

wu slu`benih mobilnih

telefona u JP EMS,koje

je potpisao Nikola Petro-

vi}, generalni direktor pri-

mewuje se od februara meseca

teku}e godine. Ovim novim

upustvom,stavqeno je van snage

upustvo broj 2408 od 12. marta

2010. godine.Prema novom upustvu, slu-

`beni mobilni telefoni mo-

raju biti 24 ~asa neprekidno

ukqu~eni. Mobilni telefoni

koji se nalaze na transforma-

torskim stanicama, odnosno

Regionalnim dispe~erskim

centrima moraju se nalaziti

stalno na tim objektima, a za

wih }e biti zadu`eni stariji

rukovaoci i rukovodioci

RDC.Slu`beni mobilni tele-

foni na neposednutim tran-

sformatorskim stanicama na-

lazi}e se kod doma}ina objek-

ta. Prema pomenutom Upustvu

~lanovi Poslovodstva gene-

ralni i zamenik generalnog di-

rektora bez ograni~ewa mogu

koristiti slu`bene mobilne

telefone prema uslugama ro-

minga, me|unarodnog i nacio-

nalnog saobra}aja i poslovne

mre`e. Prema istoj vrsti uslu-

ge izvr{ni i korporativni di-

rektori, direktori direkcija

i glavni dispe~er imaju odo-

brewe od 30 hiqada dinara na

mese~nom nivou. Potom su po

istom kriterijumu usluga u mo-

bilnom telefonskom saobra-

}aju, sa iznosom od 10 hiqada

dinara savetnici generalnog

direktora, {ef kabineta

predsednik Upravnog odbora

do imenovawa predsednika

Nadzornog odbora i predsed-

nik nadzornog odbora po ime-

novawu.Pomo}nicima izvr{nih

direktora i savetnicima izvr-

{nih direktora prema ve} na-

vedenim kritrijumima dozvo-

qeni tro{ak je {est hiqada

dina na mese~nom nivou.

Dozvoqeni tro{ak od ~e-

tiri hiqade dinara na mese~-

nom nivou odobren je ~lanovi-

ma Upravnog odbora do imeno-

vawa ~lanova Nadzornog odbo-

ra, potom ~lanovima Nadzornog

odbora nakon imenovawa, di-

rektorima pogona, direktori-

ma centara, rukovodiocima

centara i sektora, presedniku

Sindikata JP EMS i predsed-

nicima sindikata organizacio-

nih delova Preduze}a i organi-

zatoru za odnose s javno{}u -PR JP EMS.U nacionalnoj i po-

slovnoj mre`i po hiqadu i 500dinara na mese~nom nivou imaju

rukovodioci slu`bi, In`e-

wer-dispe~er NDC i koordi-

natori. Po hiqadu i 100 dina-

ra na mese~no mogu iskoristi-

ti u nacionalnoj i poslovnoj

mre`i rukovodioci odeqewa,dispe~eri RDC-a i nadzorni

organi. [efovima transforma-

torski stanica rukovaocima i

ostalim zaposlenim, koji kori-

ste slu`bene mobilne telefo-

ne u nacionalnoj i poslovnoj

mre`i odobreno je po hiqadu

dinara na mese~nom nivou.Prema navedenom upustvu

odobrena je ~lanovima me|una-

rodnih radnih grupa upotreba

me}unarodnog saobra}aja i ro-

minga. Novo Upustvo predvi|a

i slu~ajeve gde se Generalnom

direktoru, izvr{nim i korpo-

rativnim direktorima mogu

odobriti i ve}i iznosi u od-

nosu na odobreni mese~ni iz-

nos- kvotu, u koliko se utvrdi

da je prekora~ewe nastalo ko-

ri{}ewem mobilnog telefona

u slu`bene svrhe.Obra~uni i naplate preko-

ra~ewa dozvoqenih kvota pre-

ma novom Upustvu vr{i se sva-

kog meseca prilikom overe ra-

~una,a sve to u ciqu pravilnog

iskazivawa PDV-a. Kompletnu

realizaciju, odnosno primenu

Upstva sprovodi}e izvr{ni i

korporativni direktori.M. Vukas

22 PROPISI

IN MEMORIAM

Stevan Popovi}

Iznenadna smrt odnela je na{eg kolegu Stevana (Gojka) Popo-

vi}a, zaposlenog u EMS-ovom Regionalnom dispe~erskom cen-

tru Bor. Popovi} je ro|en 7. marta 1957. godine u Prizrenu. Iwegov otac bio je dugogodi{wi radnik na{eg Preduze}a. Ste-

van Popovi} zavr{io je osnovnu {kolu u Pri{tini, a sredwu

elektrotehni~ku {kolu energetskog smera u Zaje~aru 1976. go-

dine. [koluju}i se uz rad stekao je zvawe elektroin`ewera.Po~eo je da radi 1980. godine u Fabrici opreme i delova

u Boru. U Elektroistok, odnosno, dana{wi EMS, pre{ao je

1984. godine. Radio je kao rukovalac trafostanicom, a zatim

kao tehni~ar za relejnu za{titu. Potom je bio dispe~er RDC

Bor gde ga je zatekla prerana smrt u vreme obavqawa radnih za-

dataka u no}noj smeni 11. februara 2013. godine.

IN MEMORIAM

Tomislav Tomovi}

Nedavno je preminuo je na{ kolega iz EMS-ovog Pogona

prenosa Bor - Tomislav (Bogoquba) Tomovi}. Tomovi} je

ro|en 3. januara 1949. godine u mestu Velika Plana kod

Prokupqa. U Ni{u je zavr{io Elektrotehni~ku {kolu -smer telekomunikacije. U tom gradu Tomislav je zapo~eo i

radni vek u PTT saobra}aju 1971. godine. U onda{wi JP

Elektroistok pre{ao je 1974. godine na radno mesto teh-

ni~ara za VF i daqinsko upravqawe onda{we OOUR i RJ

Bor. Potom je kra}e vreme radio u Elektroistokovom

OOUR Ispitivawe u Beogradu. U Pogon Bor, na radno me-

sto Glavni tehni~ar 1, vratio se 1985. godine.

NOVO UPUSTVO O KORI[]EWU MOBILNE TELEFONIJE

Definisane vrste usluga i dozvoqeni tro{kovi

Prethodno upustvo iz 2010. godine van snage

Nedavno je u JP Elektromre`a

Srbije, na osnovu Zakona o

bezbednosti na putevima i Za-

kona o bezbednosti i zdravqu na ra-

du kao i po ~lanu 37. Statuta JP EMS,stupio na snagu Pravilnik o izmenama

i dopunama Pravilnika o na~inu i

uslovima kori{}ewa motornih vozi-

la, unutra{woj kontroli i bezbedno-

sti saobra}aja u Preduze}u, koji je

potpisao Nikola Petrovi}, gene-

ralni direktor JP EMS.Izmenama i dopunama u odre|enim

odredbama mewa se Pravilnik koji je

bio na snazi od 01. marta 2012. godi-

ne. Prema novim odredbama, prijave za

kori{}ewe motornog vozila potpisu-

ju izvr{ni, korporativni direktori,direktori direkcija, odnosno pogo-

na, dok za sektore u Pogonu Tehnika

potpisuju rukovodioci sektora. U ko-

liko zaposleni imaju potrebu za ko-

ri{}ewem slu`benog vozila u ciqu

obavqawa neophodnih poslova sa po-

puwenim i potpisanim obrascem,uslovno re~eno zahtevom javqaju se

poslovo|i u Odeqewu za vozila. Po-

slovo|a prema novim odredbama pra-

vilnika zaposlenom izdaje fasciklu u

kojoj se nalazi popuwen putni nalog

na ime korisnika vozila, kqu~evi od

motornog vozila, platna kartica za

gorivo, a potom i vozilo sa punim re-

zervoarom goriva.

Prema novim odredbama Pravilni-

ka zaposleni je du`an da proveri sa-

dr`aj fascikle i stawe goriva u re-

zervoaru vozila. Po okon~awu putova-

wa zaposleni je du`an,odnosno u oba-

vezi da poslovo|i vrati fasciklu uz

ve} pomenuti sadr`aj sa ra~unom za

gorivo i putnim nalogom sa zakqu~e-

nom kilometra`om. Ukoliko zaposle-

ni koristi vozilo van gradskog pod-

ru~ja i sa pre|enom kilometra`om ve-

}om od 200 kilometara du`an je vozi-

lo vratiti sa punim rezervoarom.Pravilnik defini{e zaposlene u

Preduze}u koji imaju pravo na stalno

kori{}ewe motornih vozila, i to

prema nivoima poslovawa . U prvom

nivou su generalni i zamenik general-

nog direktora, u drugom su izvr{ni i

korporativni direktori, u tre}em

nivou pomo}nici izvr{nih direkto-

ra, direktori direkcija, glavni dis-

pe~er , direktori pogona, rukovodi-

lac projekta, rukovodioci centara,sektora, i slu`bi , kao i predsednik

SEMS.Nove izmene i dopune propisuju i

poseban obrazac- prijavu za kori{}e-

we motornog vozila. Ona sadr`i ime

i prezime korisnika, potom naziv we-

govog radnog mesta i organizacioni

deo u kome je zaposlen. Zatim broj za-

poslenih odnosno drugih lica sa ko-

jima }e koristiti vozilo, vrstu vozi-

la (putni~ko, teretno), te da li se

tra`i sa voza~em ili bez voza~a, vre-

me po~etka i planirano vreme zavr-

{etka putovawa, datum i vreme preda-

je zahteva sa neophodnim saglasno}u i

na kraju realizaciju zahteva za kori-

{}ewe motornog vozila.M. Vukas

PROPISI 23

Nedavno je u {tampanoj formi

iz{ao Pravilnik o odr`avawu

elektroenergetskih objekata

Javnog preduze}a Elektromre`a Srbi-

je, koji od pro{le godine egzistira u

elektronskom obliku.

Pravilnikom su definisani pojmo-

vi, predmeti i podru~ja primene, za-

tim planirawe i provera izvr{enih

radova,dokumentacija koja je neophod-

na za odr`avawe objekata, te ostale

neophodne prelazne odredbe samog

pravilnika. Pravilnik je donet u skla-

du sa odredbama Pravilnika o tehni~-

kim normativima za pogon i odr`ava-

we elektroenergetskih postrojewa i

vodova, a u ciqu ostvarivawa urednog

funkcionisawa elektroenergetskog

sistema Srbije kao tehni~ko-tehno-

lo{ke celine i obezbe|ivawa ve}e si-

gurnosti snabdevawa potro{a~a elek-

tri~nom energijom.

Zakonska osnova za dono{ewe pome-

nutog Pravilnika su Pravilnik o teh-

ni~kim normativima za pogon i odr`a-

vawe elektroenergetskih postrojewa i

te Pravilnik o odr`avawu elektroe-

nergetskih postrojewa prenosne mre`e

Jugoslavije iz jula 1991. godine.

M.V.

IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA OD MARTA 2012. GODINE

Nova pravila za kori{}ewe motornih vozila

Definisano ko ima pravo na stalno kori{}ewe motornih vozila. Nova

procedura oko zahteva za kori{}ewe motornih vozila

OD NEDAVNO I U [TAMPANOJ FORMI

Pravilnik o odr`avawu elektroenergetskih objekata JP EMS

Promene u Zdravstve-

nom sistemu Repu-

blike Srbije i nova

zdravstvena politika omo-

gu}ile su da za`ive prin-

cipi timskog rada na pri-

marnom nivou zdravstvene

za{tite, koji datiraju jo{

iz davne 1964. godine. Na-

pori svih zdravstvenih

radnika usmereni su na {to

boqu organizovanost

zdravstvenog sistema, kao i

na pru`awe {to kvalitet-

nije zdravstvene za{tite.Na taj na~in bi trebalo da

se pove}a zadovoqstvo ko-

risnika zdravstvenih uslu-

ga, odnosno pacijenata, ali

i svih zdravstvenih radni-

ka, {to bi rezultiralo bo-

qim zdravqem svih gra|ana

Srbije.Zakonom o zdravstvenom

osigurawu (~lan 146) defi-

nisano je pravo svakog

zdravstvenog osiguranika

na izbor lekara u jednom od

Domova zdravqa na podru~-

ju mati~ne filijale ili na

podru~ju prebivali{ta, od-

nosno boravi{ta osigura-

nika. Odabrani lekar mo`e

da se bira iz oblasti op-

{te medicine ili medici-

ne rada, pedijatrije, gine-

kologije i stomatologije.

Kako izabrati

svog lekara?

Izabrani lekar bira se

na period od jedne kalen-

darske godine (od dana iz-

bora do 31.12. teku}e godi-

ne) sa spiska lekara istak-

nutog u svakom Domu zdra-

vqa. Jednom potpisana izja-

va o izboru lekara, auto-

matski produ`ava va`nost

iste svake kalendarske go-

dine, sve dok osiguranik ne

da izjavu da `eli da prome-

ni izabranog lekara. Ako je

osiguranikov izabrani le-

kar privremeno odsutan

usled kori{}ewa godi{weg

odmora, slu`benog puta,bolovawa ili stru~ne edu-

kacije, Dom zdravqa je u

obavezi da obezbedi dru-

gog lekara koji }e privre-

meno da zameni wihovog

izabranog lekara. Osigura-

nici imaju pravo da po is-

teku kalendarske godine

promene izabranog lekara,a da pri tome ne navode

razloge promene. Osobe

koje su nezadovoqne svojim

lekarom mogu da zahtevaju

promenu i pre isteka ka-

lendarske godine, ali u iz-

javi moraju da navedu razlog

za{to `ele promenu. Pre

isteka kalendarske godine,pacijent mo`e da promeni

izabranog lekara ako pro-

meni mesto prebivali{ta,ako nije zadovoqan uslugom,ako lekaru prestane radni

odnos ili je odsutan du`e

od {est meseci, ali i iz

drugih opravdanih razloga.Procedura izbora leka-

ra je krajwe jednostavna, a

za registraciju je dovoqna

zdravstvena kwi`ica.Obrazac “Izjava o izboru i

promeni izabranog lekara”popuwava se i {tampa u tri

primerka, od kojih jedan

ostaje u kartonu pacijenta,drugi se {aqe mati~noj fi-

lijali Republi~kog zavoda

za zdravstveno osigurawe,dok tre}i primerak zadr-

`ava pacijent i daje na uvid

poslodavcu radi overe

zdravstvene kwi`ice, kao

dokaz da ima izabranog le-

kara.

Du`nosti

izabranog lekara

Prema Zakonu o zdrav-

stvenoj za{titi (~lan 99)izabrani lekar:1) Organizuje i sprovodi

mere na o~uvawu i una-

pre|ewu zdravqa poje-

dinca i porodice;2) Radi na otkrivawu i su-

zbijawu faktora rizika

za nastanak bolesti, od-

nsosno, na sprovo|ewu

skrining programa u

skladu sa posebnim pro-

gramima donetim u skla-

du sa ovim zakonom;3) Vr{i dijagnostiku i

blagovremeno le~ewe

pacijenata;4) Ukazuje hitnu medicin-

sku pomo};5) Upu}uje pacijenta u od-

govaraju}u zdravstvenu

ustanovu prema medi-

cinskim indikacijama,odnosno kod lekara

specijaliste i uskla|u-

je mi{qewa i predloge

za nastavak le~ewa pa-

cijenata;

24 EMS-OVA AMBULANTA

DOBROVOQNO DAVAWE KRVI

Nova akcija u martu

Prva ovogodi{wa redovna akcija dobrovoqnog doni-

rawa krvi organizuje se u periodu od 11. do 15. mar-

ta ove godine na nivou JP Elektromre`a Srbije za

sve dobrovoqne davaoce krvi iz Preduze}a.U navedenom periodu dobrovoqni donori odazivaju se

na humanitarnu akciju po mestima boravka u nadle`nim me-

dicinskim institucijama. Oni zaposleni, koji `ive i ra-

de u Beogradu krv mogu donirati u Institutu za Transfu-

ziju krvi Srbije u Ulici svetog Save broj 39. Svi poten-

cijalni davaoci treba da ponesu ~lansku kwi`icu zbog

evidentirawa broja davawa, mogu}ih ispravki i korekcija ili eventualne zamene iste.Koordinator ovog humanitarnog programa obavesti}e redovne davaoce cirkular-

nim email-om o po~etku akcije.M.V.

Uloga izabranog lekara u

6) Sprovodi ku}no le~ewe

i palijativno zbriwava-

we, kao i le~ewe bole-

snika kojima nije neop-

hodno bolni~ko le~e-

we;7) Propisuje lekove i me-

dicinska sredstva;8) Sprovodi zdravstvenu

za{titu iz oblasti men-

talnog zdravqa;9) Obavqa i druge poslo-

ve, u skladu sa zakonom:• vodi medicinsku doku-

mentaciju o le~ewu i

zdravstvenom stawu pa-

cijenta

• otvara bolovawe do 30dana i predla`e lekar-

skoj komisiji produ`e-

we istog

• daje mi{qewe o oprav-

danosti bolovawa zbog

bolesti deteta ili ~la-

na u`e porodice

• upu}uje pacijenta na

procenu radne sposob-

nosti i/ili invalidno-

sti

• daje mi{qewe o zdrav-

stvenom stawu pri od-

lasku u inostranstvo

• utvr|uje treba li paci-

jentu pratilac za vreme

putovawa, kao i prevo-

znog sredstva

Izabrani lekar mo`e

neka od ovih ovla{}ewa, ka-

da je re~ o dijagnostici,le~ewu, upu}ivawu u bolni-

cu ili propisivawu lekova

(lekovi za tuberkulozu,HIV i jo{ neke bolesti)uputom da prenese na leka-

ra specijalistu, koji je

opet du`an da ga jednom me-

se~no o svemu izvesti. Pa-

cijent je sa svoje strane du-

`an da prihvati savete i

uputstva izabranog lekara,ali i da ne prihvati, {to

potpisom mora i da doku-

mentuje. Zdravstvena za{ti-

ta sprovedena preko iza-

branog lekara ostvaruje se

u skladu sa zakonom kojim

se ure|uje oblast zdrav-

stvenog osigurawa.

Za{to je va`no imati

izabranog lekara?

Izabrani lekar op{te

prakse nije “skretni~ar” ko-

ji samo pi{e recepte i upu-

}uje pacijente kod drugih

lekara. Da, ukoliko je to po-

trebno,on upu}uje pacijente

na konsultativne specijali-

sti~ke preglede ili na bol-

ni~ko le~ewe,on prepisuje i

recepte, ali nije tu da bi

“samo” to radio. Vi{egodi-

{wom kontinuiranom eduka-

cijom, on je obu~en da le~i

pacijente, ali i da preven-

tivnim merama spre~i da se

bolest pojavi. Izabrani le-

kar treba da bude posve}en

svojim pacijentima,da saose-

}a sa wima, i da je uvek do-

stupan kada im je potrebna

lekarska pomo}. Uspe{nost

rada lekara i sestre zavisi

od toga u kojoj su meri uspe-

li da pomognu svojim paci-

jentima. Kvalitetan odnos

lekara i pacijenta zasniva

se na wihovoj dobroj komu-

nikaciji i poverewu koje se

vremenom gradi. Lekar mora

da saslu{a pacijenta, da mu

posveti vreme i pa`wu, i da

svojim stru~nim radom, save-

tom, ali i osmehom, toplom

qudskom re~i, qubazno{}u i

posve}eno{}u pomogne na

najboqi mogu}i na~in.Ako nemate svog izabra-

nog lekara, mo`e da se desi

da po nekoliko puta poseti-

te Dom zdravqa i da svaki

put odete kod drugog lekara

koji }e da vas pregleda.Nije-

dan od tih lekara ne}e da

ima pun uvid u va{e zdrav-

stveno stawe i verovatno

ne}e ni da zapamti ko ste i

od ~ega bolujete. Izabrani

lekar bi trebalo da vodi ra-

~una o svim segmentima va{eg

zdravqa, da vas poznaje, da je

upu}en u va{u bolest i tego-

be koje imate. Kontsantno

prate}i va{e zdravqe, a ne-

retko i zdravqe svih ~lano-

va jedne porodice, va{ lekar

lak{e i preciznije mo`e da

ustanovi od ~ega bolujete i

kako da vas najboqe le~i. Ka-

da imate svog lekara, nema

vi{esatnog ~ekawa u ~ekao-

nicama, jer postoji mogu}-

nost telefonskog zakaziva-

wa pregleda ili uzimawa re-

cepata. Saveti mogu da se

dobiju i telefonskim pozi-

vawem svog lekara u ordina-

ciju ili putem mail-a. Iza-

brani lekar, u saradwi sa

svojom timskom medicinskom

sestrom, poziva pacijente na

redovne godi{we i preven-

tivne preglede, a sve u ciqu

spre~avawa i ranog otkriva-

wa bolesti, kao i wihovog

uspe{nog le~ewa. Svi osigu-

ranici mogu da provere na

sajtu Republi~kog fonda za

zdravstveno osigurawe da li

imaju izabranog lekara uku-

cavawem JMBG i LBO broja.Svaki lekar se,pre svega,

{koluje da bi postao dobar

lekar op{te medicine – ce-

lokupne medicine tzv. gene-

ralista. Dobar lekar prvo

mora da bude dobar ~ovek,jer samo dobra osoba mo`e

drugoj osobi da pomogne i

da joj se na|e u nevoqi. Ako

lekar svoj posao obavqa sa-

vesno, moralno, ~asno i sa

puno entuzijazma, nije neu-

speh i „ispod ~asti“ biti i

ostati dobar lekar op{te

medicine.

Dr Aleksandra Karapanxi}

(lekar op{te prakse

u ambulanti „EMS“)

EMS-OVA AMBULANTA 25

Serija tekstova “EMS-ova

ambulanta” omogu}ena je

sredstvima TEMPUS projekta

sistemu zdravstvene za{tite

26 KULTURA

KLASI^NO DELO NAU^NE FANTASTIKE

^ovek u visokom dvorcu

Filip Dik u ^oveku u visokom

dvorcu istra`uje koncepte

alternativnih pro{losti i

budu}nosti, wihovo istovremeno tra-

jawe, preplitawe s istorijama ~ove-

~anstva u koje smo upleteni. U tom

smislu, iz Drugog svetskog rata po-

bedni~ku stranu ~ini osovina Japan-Nema~ka. U miqeu nacisti~ke dogme

koja plavi Ameriku po~iwe Dikova

pri~a. Stra{na i mogu}a vizija ovog

paralelnog vremena je akciona osnova

iz koje izrawaju protagonisti roma-

na: qudi uhva}eni u realisti~ki do~a-

ranu viziju jednog neostvarenog pa-

kla. Uzbudqiva, paranoi~na, nadrealna

pri~a koja odvodi do ta~ke u kojoj sve

stvari postaju jasnije i ~udnije, u

isto vreme. Trenutak, kad se sva teh-

nologija ukombinuje zajedno da bi

stvorila ose}aj da stvarnost nije

ista kao i pre... Ako na{a tro{ewa

vremena ikada ima smisla, u pri~i

kroz koju nas vodi Dik, ono }e sasvim

sigurno imati smisleniju i vi{u vred-

nost.

A. Opa~i}

Radwa filma sme{tena je u hladan,mra~an i neprijateqski raspolo-

`eni Los An|eles bli`e budu}-

nosti. Korporacija se bavi genetskim

modifikacijama replikantata i proiz-

vodwom humanoidnih androida. Wihova

svrha je rad u korist qudi na udaqenim

Zemqinim kolonijama. Replikantima je

ugra|ena svest o qudskom poreklu i ima-

ju sposobnost razvoja i mewawa sopstve-

nih ose}aja. Radi potpune sigurnosti

korporacija im progamira trajawe na ~e-

tiri godine. Problemi nastaju kada {e-

stero~lana grupa novog modela Neksus 6pobegne na Zemqu. U brzoj i sumanutoj

potrazi za svojim „stvoriteqem“, oni

seju smrt u Los An|elesu. Policajac Rik

Dekard (Harison Ford), pripadnik or-

ganizacije Blejd Raners, dobija zadatak

da prona|e i uni{ti odbegle replikan-

te.U toj trci re`iser Ridli Skot gle-

daoca vodi kroz haoti~an ali komplek-

san odnos subjekata, tvorevinu koju oni

razumeju optere}eni onim {to smatraju

pro{lo{}u.Scene su ubedqive,dinami~-

ne, potpuno stavqene u slu`bu pra}ewa

radwe.U ovoj napetoj nau~no fantasti~-

noj drami iz 1982.gluma~ka ekipa koju,iz-

me|u ostalih ~ine Harison Ford,Rut-

ger Hauer,Sin Jang ostaje u potpuno-

sti uklopqena u fabulu i scenski ambi-

jent filma, tako da ovo delo postaje

filmski klasik,i sigurno,najboqe adap-

tirano delo Filipa K. Dika. Scena-

rio Istrebqiva~a je zapravo prera|ena

Dikova pri~a „Sawaju li androidi elek-

tri~ne ovce“. Te{ko je oteti se utisku

da je pri~a dubqa, promi{qenija i kom-

pletnija od filma. Shodno tome, vaqalo

bi prvo pogledati film,a onda pro~ita-

ti pri~u. I jedno i drugo bi}e korisno

upotrebqeno vreme. Ti procesi otvara-

ju izvesna pitawa, a ona daju odre|en

prostor za sveobuhvatniji i potpuniji

odnos prema „stvarnosti“.A. Opa~i}

Filip K. Dik ro|en je u ^ikagu 16. decembra 1928.godine kao blizanac sa sestrom koja ubrzo umire.Dik je tvrdio ima duboku duhovnu vezu sa se-

strom, a mnogi `enski likovi u wegovim delima bazirani

su na woj. Kao dete imao je zdravstvenih problema, fizi~-

kih i psihi~kih. Upisuje fakultet i napu{ta ga i odlu-

~iv{i da se profesionalno bavi pisawem. Radio je bez

izdava~a i samostalno slao pri~e u ~asopise koje je vo-

leo. Za roman ^ovek u visokom dvorcu dobija Hugo nagra-

du (nagrada za najve}e godi{we dostignu}e u oblasti na-

u~ne-fantastike). Za naredne romane slede nove nagrade

sve do Dikove smrti 1982. godine, kada se ustanovqava

nagrada koja nosi wegovo ime. Dikove pri~e i romani

spadaju u najozbiqnija, najdubqa, najduhovitija i najsmi-

slenija dela nau~ne fantastike. Dik je istra`ivao soci-

olo{ke. politi~ke i metafizi~ke teme, a u wegovim deli-

ma dominiraju autoritarni sistemi, monopolisti~ke

korporacije i izmewene realnosti. U kasnijem opusu, we-

gov tematski fokus sna`no odra`ava li~na metafizi~ka

i teolo{ka interesovawa. Napisao je 44 romana i vi{e

od 120 kratkih pri~a. @ivot je proveo na ivici siroma-

{tva, a wegova dela poslu`ila su kao osnov za nau~no-fantasti~ne filmove, od kojih se neki, poput Blejd Ra-

nera i Totalnog opoziva svrstavaju u klasike `anra.

ISTREBQIVA^ (Blade Runner)

Manipulator realno{}u i re~ima

Mi~io Kaku je profesor teo-

rijske fizike na Gradskom

wujor{kom univerzitetu, koa-

utor teorije o poqu struna, pisac ne-

koliko veoma priznatih nau~nih

bestselera i autor brojnih nau~nih

televizijskih i radio emeisija.

U kwizi koja je dostigla deseto

mesto na listi bestselera New York

Times-a, Mi~io Kaku obja{wava svoju

podelu tehnologija za koje se danas

veruje da nisu mogu}e.

On prepoznaje Nemogu}nosti prve

klase – „tehnologije koje su nemogu}e

danas, ali koje ne kr{e poznate zako-

ne fizike“. Kaku spekuli{e da ove

tehnologije mogu postati dostupne u

nekoj ograni~enoj formi u narednim

decenijama ili veku (energetsko oru-

`je, poqa sile kao {titovi, nevidqi-

vost, teleportacija, svemirski bro-

dovi, anti-materijski pogon, telepa-

tija, vesta~ka inteligencija itd).

Slede Nemogu}nosti druge klase

– „tehnologije koje su na samom rubu

na{eg razumevawa fizi~kog sveta“, za

koje }e nam verovatno biti potrebne

hiqade godina da ih savladamo (vre-

menske ma{ine, me|udimenzionalno

putovawe).

Nemogu}nosti tre}e klase su

„tehnologije koje kr{e poznate zako-

ne fizike“. Kaku nabraja samo nekoli-

ko wih, i razvoj bilo koje od tih teh-

nologija }e predstavqati su{tinski

zaokret u ~ovekovom razumevawu fi-

zike (perpetum mobile).

U dana{wem svetu eksponencijal-

nog rasta tehnolo{kog progresa, Mi-

~io Kaku popularizuje i „grebe“ povr-

{inu najnovijih nau~nih otkri}a i na-

javquje svet koji nas o~ekuje u skoroj

i dalekoj budu}nosti, uz realan osvrt

na qudsku prirodu.

M.B.

KWI@ARA 27

MI^IO KAKU

Fizika nemogu}eg

VELIKA OTKRI]A

Sto nau~nika

koji su promenili svet

Ako sam video daqe od drugih, rekao je ser Isak Wutn, to

je zbog toga {to sam stajao na ramenima divova! Kwiga Xo-

na Balkina „Velika otkri}a - Sto nau~nika koji su pro-

menili svet“ predstavqa stotinu takvih divova i razmatra wiho-

va dostignu}a – podvige mu{karaca i `ena koji su, ~esto uprkos

krajwem skepticizmu ili ~ak negirawu, nastojali i uspeli da po-

mere granice qudskog znawa. Pokrivaju}i {irok opseg nau~nih do-

meta, od Kopernikove i Galilejeve kosmologije, preko Hipokrato-

vih i Galenovih medicinskih otkri}a, ona obuhvata oblasti fi-

zike, biologije, hemije i genetike.Ovo je pri~a o idejama koje su oblikovale dana{wi svet i o

idejama koje }e oblikovati budu}nost.R. E.